J

J, j jedanaesto slovo naše ćirilice, četrnaeste naše latinice; kao skraćenica: J. S. ili J. Chr. — Jezus Hristus (lat. Jesus Christus) Isus Hristos; J. N. R. J. = Jezus Nazarenus Reke Judeorum; J. u. D. = juris utrijuskve doktor; jun. = junior; hen. J = jod.

jabana (tur. yabana pustinja, divl>ina) tuñina, inostranstvo; jalovina, neobrañivana zemlja.

jabandžija (tur. yabanci) stranac, tuñin. jabiru (braz. jabiru, jaburu) zovi. barske ptica

Južne Amerike, slična čaplji, samo znatno veća.

javaš (tur. yava$) blago, sporo; polako, lagano, tiho; javaš, javaš! samo polako! im. slab, mek duvan.

javka (rus. nvka) 1. ugovorena tajna reč, rečenica ili kakav znak za raspoznavanje koji se upotrebljava u stražarskoj službi u vojsci ili pri susretu ilegalaca, lo-zinka; 2. lice preko kojeg ilegalna orga-nizacija održava vezu sa svojim članovima ili drugom sličnom organizacije!«.

jagluk (tur. yaglik) rubac, marama, maramica. jagma (tur. yagma) plen, pljačka, grabljenje,

otimanje, pljačkanje. Jago (šp., port. Jago) lice u Šekspirovoj tragediji

„Otelo", čije su spletke i intrige dovele do tragične propasti (katastrofe) Otela i Dezdemone; fig. spletkar, smutljivac.

jaguar (braz. jagoara) zool. krvoločne životinja iz roda mačaka, američki tigar.

jazija (tur. yazi od yazmak pisati) pismo, pisanje, natpis, list pisane hartije.

jazidžija (tur. yazici) pisar. jaija (tur. uaua) pešak; rod vojske u staroj

Turskoj — pešadija. jak (tibet.) 1. zool. vrsta azijskog govečeta crne

boje, debele kože i duge dlake, otpo-ran i snažan, pripitomljen služi kao i naše domaće goveče; Poephagus grunniens.

jak (rus. Hk) 2. sovjetski tip aviona nazvan po konstruktoru A. S. Jakovljevu.

jaka (tur. yaka) okovratnik, kragna; deo ženske narodne nošnje koji se nosi preko ramena.

jakaranda (braz. jacaranda) vrsta južnoame-ričkog drveća, slična akacijama, sa veli-

kim zvoncastim ili čahurastim cvetovima (drvo se naročito upotrebljava za fine stolarske radove).

jakna (nem. Jacke) kratak ženski ili muški gornji kaput.

jakobinizam (fr. jacobin) stranka i političko shvatanje jakobinaca; čežnja za slobodom i jednakošću, radikalnost u zahte-vima za slobodom.

jakobivski (fr. jacobin) koji se tiče jakobinaca, koji radi kao jakobinci; radikalan u zahtevima za slobodom i jednakošću, oduševljen za slobodu.

jakobinci (fr. jacobins) pl. 1. po mestu gde su se sastajali, ranijem dominikanskom manastiru sv. Jakoba u Parizu, nazvani članovi političkog udruženja za vreme francuske revolucije, koji su u svojim zahtevima za slobodom i jednakošću išli do krajnjih granica i bili glavni oslonac Robespjera; otuda: ljudi koji se energično zalažu u zahtevima za slobodom i jednakošću, oduševljeni borci za slobodu i jednakost u pravima grañana; 2. vrsta engleskog zlatnog novca.

Jakov po Bibliji unuk Avramov i sin Isa-kov. Imao dvanaest sinova koji se smatraju pravcima izraelskih plemena.

jakos ned. vrsta osipnog oboljenja, naročito odomaćena u Africi.

j akrep (tur. akrep) v. akrep. jaktancija (lat. jactantia) hvadisanje,

razmetanje, razbacivanje. jakulator (lat. jaculator) bacač, praćkaš,

strelac, džilitaš; kod starih Rimljana: vojnik naoružan kopljem.

jakut 1. kožom obložena drvena laña u istočnom Sibiru, nazvane po tursko--tatarskom plemenu Jakuti.

jakut (grč. yakindos, tur. yakut) 2. rubin. jakut-aga (tur.) starešina evnuha u sultanovom

dvoru. jalija (tur. yah obala) pust, prazan prostor uz

rečnu ili morsku obalu; obala; poveće prazno mesto na periferiji grada; polje, ledina.

jamavas istočnoindijski taft sa zlatnim i svilenim cvetovima.

jamak (tur. yamak pomoćnik) pomoćnik u poslu, majstorov pomoćnik, kalfa; para-

24*

jamb 372 Jafet

kuvar; regrut u janičarskoj vojsci; bar-jaktarev zamenik.

jamb (grč. fambos) poet. stihovna stopa koja se sastoji od jednog kratkog i jednog dugog sloga: i-, bio odomaćen u pesmama u čast Demetre i Baha, odatle prešao u satirič-nu poeziju Arhiloha; najpoznatiji stih koji se sastoji od jamba je jagapski trime-tar ili senar.

jampski trimetar poet. v. jamb. jang (kin. yang) pozitivni princip, načelo dobra,

u kineskoj filozofiji; supr. jin

japija (tur. yahni) vrsta jela: meso sa vite vrsta zeleni, koje se dugo kuva.

jani čar (tur. yeniceri nova vojska, vojnik nove vojske) vojnik turske milicije koju je 1329. ustanovio Orkan od mladih i zdravih hrišćana-zarobljenika, nasilno pre-vedenih u islam; 1360. sultan Murat je sproveo organizaciju ove nove vojske i dao joj izvesne povlastice, zbog čega su i mnogi Turci u nju stupali. Ova vojska, odlično opremljena, predstavljala je jezgro turske pešadije; docnije se jako osi-lila, tako da je i samom sultanu bila opasna, zbog čega ju je Muhamed P ukinuo 1826; jenjičar.

janičarska muzika vojna muzika u Turskoj, čiji su neki instrumenti uvedeni u vojne muzike i na Zapadu; otuda: svaka potpuna vojna muzika uopšte.

jansenizam teol. učenje holandskog teologa i biskupa Kornelijusa Jansena (1585 — 1638), koji je, u svojoj knjizi „Augustinus", učio, u duhu sv. Avgustina, da je milost božija tolika da za nju nije potrebno posredovanje crkve i uopšte težio za religioznoetičkim produbljivanjem, čime je navukao na sebe i svoje pristalice, janseniste, gnev katoličke crkve, naročito jezuita.

jansenisti pl. sledbenici i pristalice učenja jansenizma.

jantar (rus. nntarB) min. v. ćilibar; bog. glatki bor.

januar (lat. Janus, januarius) „Janusov mesec", tj. mesec kojim godina počinje, zimski mesec, siječanj; ima 31 dan.

Janus (lat. Janus) mit. staroitalsko i rimsko božanstvo, najpre bog sunca, docnije bog godine, bog rata i mira, vremena i svakog počinjanja uopšte. Predstavljan je sa žezlom u desnoj a ključem u levoj ruci, i sa dva lica, jednim mladićkim kojim gleda napred, tj. u budućnost, a drugim starim kojim gleda unazad, tj. u prošlost. Njegov hram bio je u miru zatvoren, a za vreme rata stalno otvoren. Janusova politika politika sa dva lica, politika vrdanja, nestalna politika.

japanska zemlja v. katehu. Japet (grč. lapetos) mit. jedan od gigana, sin

Uranov i Gejin, brat Kronov, otac Prome-

tejev, Epimetejev, Atlasov i uopšte celog ljudskog roda; simbol duboke starosti.

japija (tur. yapi) drveni grañevinski materijal; graña; telesna graña.

japundže (tur. yapunca, yapinca) ogrtač, protiv kiše i snega, kišna kabanica.

jarak (tur. ark) rov, prokop, kanal. jaramaz (tur. yaramaz) nevaljalac, besposličar;

nepristojan, nestašan; zlikovac. jaran (pere. uag) drug, prijatelj, povratim,

ljubimac, ljubavnik, dragan; pomoćnik. jarbol (lat. arbor drvo, ital. albero) drveni ili

gvozdeni stub na brodu na koji se razapinju jedra, zastave, signalni znaci i sl.; up. katarka.

jard (eng. yard) engleska mera za dužinu od Z eng. stope=0,91439 t.

jarma (tur. yarma) krupno samleveno žito kao stočna hrana, prekrupa.

jarovizacija (rus.) agrotehnička priprema semena poljoprivrednih kultura pre setve radi ubrzanje njihova razvitka i po-većanja prinosa; postupak se sastoji od niza radnji: tako se, na primer, seme ozime pšenice pokvasi i drži na temperaturi od 10-15°S i na toj se temperaturi održava sve dok ne pusti klice, a onda se 15 dana drži na temperaturi od 2-5°S; ovim postupkom, ozima pšenica dobiva svojstvo jare (otuda naziv jarovizacija).

jaru ga (tur. yarik) vododerina, brazgotina, pukotina; jarak.

jas (eng. yaws) med. vrsta kužne bolesti u Africi i južnoj Aziji, hronična i zarazna bolest kože; frambezija.

jaca (ital. yassa) tatarski zakonik. jasmin (tur. yasemin) vot. poznata džbunasta

biljka sa belim cvetovima, veoma jaka i prijatna mirisa.

jaspis (grč. faspis) min. veoma tvrd, neproziran kamen u raznim bojama i šarama, iz grupe kalcedona.

jaspra v. aspre. jastog (grč. astakos) zool. vrsta velikog morskog

raka vrlo ukusnog mesa; Homarus vulgaris. jastuk (tur. yastik) uzglavlje, posteljni predmet

koji se stavlja pod glavu. jatagan (tur. yatagan) kratak i kriv mač, kriva

sablja, poreklom iz Indije, nekad glavno oružje turskih janičara; handžar.

jatak (tur. yatak) gnezdo, leglo divljeg zvera; mesto gde se počiva, postelja; skrovište lopova ili hajduka; onaj koji pomaže ili skriva lopove, hajduke i uopšte odmetnike od vlasti i prekršitelje zakona.

jati (ind. yati) četvrti stepen života kod brahmanaca.

jatro- (grč. iatro-) v. pod ijatro-. jauznovati (nem. jausen) varv. uživati. Jafet (hebr. Jepheth) treći sin Nojev, koga su

smatrali praocem naroda rasejanih istočno i zapadno od Palestine (jafetiti) i grčkim Japetom; otuda: jafetski narodi i jezici = indoevropski narodi i jezici.

jafetiti 373 Jeremija

jafetiti (hebr. Jepheth) pl. v. Jafet. Jahve (hebr. Jahveh večni, nepromenljivi) ime

Boga u Starom zavetu; Jehova. jahta (hol. jaghte, jaght, eng. yacht) vrsta

malih i brzih luksuznih jedrilica, brod na jedra ili na mehanički pogon za zabavno plovljenje, jedrilica, sportski brodić.

Jehudija (tur. Yahudi) Hebrej, Jevrej, Židov, Izraelac.

jacea (nlat. jasea) bog. dan i noć, sirotica; jacee herba (nlat. jaseae herba) med. suvo lip!će sirotice koje se upotrebljava kao sredstvo za urećivanje stolice, obično sa čajem.

jacentan (lat. jasege ležati, jacens) prav. koji leži, ostavl>en, napušten, bez gospodara ili bez naslednika, npr. jacentno imanje.

jacija (tur. jassy, jatsy) vreme kad treba ići na spavanje; peta i poslednja dnevna molitva kod muhamedanaca, dva časa po zalasku sunca, oko 10 h uveče.

jašmak (tur.) tanka koprena kojom muslimanske žene pokrivaju glavu, lice do očiju i grudi.

jašmačar (tur.) materija od koje se pravi jašmak. jevanñel... v. pod evanñel... jevanñelist v. evangelist. jete (tur. ege) vara. turpija. jeger (nem. Jager) lovac, strelac; jegeri rod

vojske u Austro-Ugarskoj. jegerke (nem. Jagerhemd) košul>a od ovčije

vune koja se nosi preko donjeg rubl>a i prsluka (nazvana po zoologu Gustavu Jege-ru, 1832—1916).

jeglen (tur.) v. eglen. jedek (tur. yedek od yedmek voditi) uže,

konopac; povodac od ulara; konj u povodu; laća vučena o užetu.

Jeñupak jedan od starih naziva za Roma koji znači EgšAanin jer se nekad mislilo da oni potiču iz Egipta.

jezan (arap. ezan) poziv kojim mujezin sa minareta pet puta dnevno poziva muslimane u džamiju na molitvu.

jezuit (lat. Jesus Isus, Societas Jesu Društvo Isusovo) pl. jezuiti, članovi ili pristalice „Društva Isusovog", katoličkog reda koji je 1534. god. osnovao Injasio Lojola, za borbu protiv reformatorstva i za obnovu snage i uticaja katoličanstva, papa Pavle Š (1540) potvrdio ovaj red, papa Klement XIV (1773) ga je ukinuo, a Pije UP (1814) ponovo uspostavio. Dele se na četiri klase: novici, sholastici, koa-djutori i profesi. Na čelu reda stoji general, sa sedištem u Rimu, koga bira generalna kongregacija doživotno. Još se zovu: lojoliti, po imenu svog osnivača, i isusovci; fig. dvoličan čovek, licemer.

jezuitizam (lat. Jesus Isus) učenje Injasija Lojole, osnivača jezuitskog reda; shvatanja i način rada jezuita; fig. dvolič-nost, licemerstvo, pritvornost.

jezuitski (lat.) koji se tiče jezuita, koji je u vezi sa jezuitima, koji je u duhu jezuit-skih načela i jezuitskog rada; fig. dvoličan, licemeran, pritvoran.

Jezus (hebr. Jeschua, lat. Jesus) Isus; Jezus Nazarenus Reke Judeorum (lat. Jesus Naza-renus Rex Judeorum) Isus Nazarećanin, kralj Jevreja (natpis koji je Pilat naredio da se stavi na krst na kojem je Isus bio razapet).

jejun (lat. jejunus) slab, mršav; suvoparan, otrcan, bezukusan, neduhovit.

jejunum (lat.) med. gornji deo tankog creva. jektenija (grč. ektenem istezanje; uslužnost) u

pravoslavnoj crkvi: kratka molitva koju ñakon ili sveštenik izgovara na liturgiji i u kojoj su iskazane potrebe, duhovne i materijalne, svih vernih (ima ih više vrsta).

jektika (grč. ektikos naviknut, običan, sušičav) med. sušica; v. tuberkuloze.

jektikacija (nlat. jecticatio) med. bacakanje, trzanje, svako nepravilno kretanje tela u nekim bolestima; drhtanje bila; vrsta padavice.

jelej (grč. elaion) posvećene ulje koje se upotrebljava u crkvenom obredu (kod pravoslavnih).

jelek (tur. yelek) prsluk. jelinist v. helenist. Jelisejska palata (fr. palais d e 1'Elysce) dvor

u Parizu koji je Luj XTV kupio za gospoñu Pompadur; od 1871. u njoj stanuju predsednici Francuske Republike.

Jelisejska polja (grč. Elysion, pedion) 1. nit. po verovanju starih Grka i Rimljana: zemlja u donjem svetu gde su, posle smrti, živeli u milju i obilju ljubimci bogova, naročito heroji; 2. veliki bulevar u Parizu u kome stanuje predsednik Francuske Republike; up. Elisejska pol*a.

jelou-metal (eng. yellowmetal) „žuti metal", legura (slitina) od 60 delova bakra i 40 delova cinka, veoma slična mesingu.

jsmsnije (tur. yemeni) vrsta lake plitke obuće; vezene papuče.

jemin (arap. emin) upravnik, nadzornik. jen (jap. uep) od 1871. novčana jedinica u

Japanu = 100 sena'. jendek (tur. hendek) jarak; šanac, rov; en-dek. jenña (tur. yenge) v. enña. Jenki (eng. Yankee) karakteristične ime za

stanovnike Sev. Amerike, naročito SAD. Jenki-dudl (eng. Yankee-doodle) narodna

pesma Severnih Amerikanaca sa veoma ži-vahnom i originalnom melodijom, nekada himna Sjedinjenih Država.

jenji čar (tur. yeniceri) v. janičar. jerarh (grč. hiereus sveštenik, agsćb vladam)

vladika, episkop, arhijerej. jerej (grč. hiereus) sveštenik. Jeremija (hebr. Jirmejah) jedan od tzv. velikih

proroka Starog zaveta, koji je prore-

jeremijada 374 JODIN

kao i oplakao razorenje Jerusalima u svojim tužbalicama, jeremijadama.

jeremijada (hebr. Jirmejah) naricaljka, tugo-vanka, žalopojka, tužba lica (na zvana po starozavetnom proroku Jeremiji, koji je u svojim tužbalicama prorekao i oplakao razorenje Jerusalima); otuda: jadikovanje, tugovanje, naricanje.

jeres (grč. hairesis izbor, prihvatanje, davanje prvenstva) učenje koje se razlikuje i odstupa od pravog učenja, naročito u pitanjima vere, krivoverstvo, otpadništvo; herezija.

jeretik (grč. hairetikos) onaj koji odstupa od pravog učenja (naročito verskog), krivove-rac, otpadnik.

jerihonska ruža (lat. Anastatica hierochun-tica) bog. letnja biljka koja raste na istočnim obalama Sredozemnog mora, stablo joj se širi iznad same zemlje u mnogo ograna-ka, pod kraj života postaje drvenasto i, poput mahovine, ponovo oživi čim se stavi u vodu; otuda se zove i anastatika, tj. uskršnji cvet.

jerihonske trube po biblijskoj priči Jevreji su, osvajajući prastari grad Jerihon u Palestini, sedam puta obilazili oko njegovih zidina trubeći, a kad su se sedmi put trube oglasile, bedemi su pali i oni su ušli u grad.

jerlija (tur. yerli) meštanin, ovdašnji; do-morodac, uroñenik; naziv za Turčina koji se od davnina naselio u nekom našem kraju.

jeroglifi (grč. hieros svet, glypho dubem) v. hijeroglifi.

jeroñakon (grč. hierodiakonos) kaluñer ña-kon.

jeromonah (grč. hiereus sveštenik, monachos kaluñer) u pravoslavnoj crkvi: kaluñer koji može vršiti sve sveštene radnje koje i tzv. beli sveštenik, sveštenik--kalućer.

Jecaja (hebr. Jeschajahu) prvi od „velikih proroka" Starog zaveta, radio oko 740. do 700. god. pre n. e.; umro kao mučenik.

jesidi pl. religiozna sekta u Mesopotamiji, osnovana posle Muhamedove smrti, naročito meñu Kurdima (nazvane po svom osni-vaču šeiku Jesidu); njihovo verovanje sadrži ostatke starog paganstva, sa primesama hrišćanskog i muhamedanskog učenja; obično ih zovu obožavaocima satane; jecidi.

jestastvenica (rus. estestvo) prirodopis. jeti nepalski naziv za tzv. snežnog čoveka u

visokim predelima Himalaja. Jehova (hebr. Jahveh, Jahovah večni, nepro-

menljivi) jevrejske ime za boga; Jehova Zabaotgospodar svetova, tj. svih bića koja postoje u vaseljeni = Gospod Savaot; Jahve.

ječerma v. ñečerma. jidiš (nem. jiidisch jevrejski) jezik kojim se

služe Jevreji u nekim zemljama centralne

i istočne Evrope; predstavlja mešavinu staronemačkih, slovenskih i jevrejskih jezičkih elemenata; piše se jevrejskim alfabetom. Poznata je književnost na jidiš jeziku.

Ji-kung (kin. Yu-kung) kanonska knjiga Kineza, najstariji izvor kineske istorije.

j in (k in. y in) k ineske mera za duž inu =24,556 t; takoñe: mera za težinu = oko 600 g; fil. negativni princip, načelo zla, u staroj kineskoj filozofiji; gin.

jovilabijum (lat. Jupiter, Jovis, nlat. jovila-bium) astr. instrument za predočavanje kretanja i položaja planete Jupitera i njegovih pratilaca.

joga (ind. yoga) hinduska filozofija, jedan od šest indijskih filozofskih sistema čiji je tobožnji pisac Patandžali; veruje se u postojanje jednog praduha, tj. božanstva, i teži se za sjedinjenjem sa tim božanstvom putem krajnje uzdržljivost™ u svim vrstama čulnog uživanja, ukočeno-šću tela, zadržavanjem disanja, intelektualnim usredsreñenom (koncentracijom) i moralnom stegom; ovim putem postignuto sjedinjenje dovodi do shvatanja Večnog, pročišćavanja i spasenja duše; sastavni delovi joge ušli su u budizam.

jogi (ind. yogi) pristalica religiozno--filozofskog učenja uoga;asket, isposnik, čovek koji, po narodnom verovanju u Indi-ji, jakim usredsreñenjem (koncentracijom) volje može da razvije u sebi natprirodnu snagu.

jogunast (tur. yogun) tvrdoglav, svojeglav, samovoljan.

jogurt (tur. joghurt) vrsta kiselog mleka, veoma prijatna ukusa i velike hranljivo-sti; postaje vrenjem mlečnog šećera koje izaziva tzv. bugarski bacil; sadrži, kada je u zgusnutom stanju: belančevine (7,1%), masti (7,2%), mlečnog šećera i mlečne kiseline (8,9%), vode (73,7%) i sve vitamine, naročito A i D.

jod (grč. ioeides poput zagasite ljubičice, ion zagasite ljubičica, eidos vid, oblik) hen. element, atomska masa 126,9044, redni broj 53, znak J, pronañen 1811. u pepelu morskih biljaka; prosto nemetalno telo crno-sive boje, neprijatna mirisa, u vodi se veoma slabo rastvara; upotrebljava se u medicini kao jako antiseptično sredstvo; jodin.

jodat (nlat. iodum) hek. jodno-kisela so. jod-vodonik hem. v. jodovodonik. jodid (nlat. iodum) hem. jedinjenje joda s

drugim elementom, naročito sa metalom (npr. olovom, gvožñem, srebrom i dr.); veoma osetljiv na svetlost, zbog čega se naročito upotrebljava u fotografiji.

jodizam (nlat.) med. trovanje jodom usled uzimanje joda i jodovih preparata u većim količinama.

JODIN (grč. 1OP) hem. V. JOD.

jodipin 375 jonski

jodipin (nlat.) hem. jedinjenja sezamovog ulja sa jodom, jodni preparat koji lako resor-buje, upotrebljava se kao lek protiv sipnje (astme), arterioskleroze, rahitisa, sifi-lisa i dr.

jodirati (nlat.) hem. pomešati s jodom; pre-mazati jodom (npr. posrebrenu bakarnu ploču, pomoću jodne pare, pokriti tankim slojem jod-srebra pri izrañivanju fotografija).

jodikalij(um) hem. preparat joda koji se spravlja od čistog joda; u medicini se upotrebljava kao unutarnje sredstvo, a naročito mnogo u fotografiji.

jodlanje (nem. jodeln) način pevanja kod stanovnika planinskih predela Švajcarski, Austrije i Slovačke; sastoji se u brzom prelazu iz prirodnog glasa u visoki fal-set; jodlovanje.

jodlati (nem. jodeln) pevati na osoben način, brzo izmenjujući prsne glasove sa grlenim; jodlovati.

jedva tinktura med. rastvor joda u alkoholu, upotrebljava se u medicini kao' spoljno antiseptično sredstvo.

jodni preparat med. svaki lek koji je napravljen pomoću joda.

jodovodonik hem. jedinjenje joda i vodonika. jodometrija hem. metod kvantitativne analize u

hemiji, koji se zasniva na redukciji elementarnog joda u jodid-jon.

jodoform (nlat. iodum, forma, oblik) hem. jedinjenje joda, SNJ3, stvara žute heksago-nalne kristale slatka ukusa i šafranova mirisa; u medicini se upotrebljava kao antiseptično sredstvo; služi za posipanje rana i sl.

jodoformisati v. jodoformovati. jodoformovati med. jodoformom lečiti, jodo-

formom prožeti. jodoformizam (nlat. iodoform) med. trovanje

usled lečenja jodoformom. jozefinizam socijalno-političke i crkvene

reforme koje je austrijski car Josif P (1765—1790) želeo da sprovede u svojoj državi, a koje su bile zadojene i prožete duhom tzv. prosvećenog apsolutizma.

jozefinist pristalica jozefinizma, političkog programa austrijskog cara Josifa P.

jok (tur. yok) ne, nije, nema. Jokasta (grč. lokaste) mit. v. Iokasta. jokus (lat. jocus) igala, lakrdija; joci kauza (lat.

joci causa) radi šale, u šali, iz šale. jole (hol. jol, eng. yawl) sp. čamac preklo-pne

%rañe, znatno širi od skulera; dobro izdržava talase, zbog čega ga upotrebljavaju na moru i rekama za vežbanje u veslanju.

joldaš (tur. yolda?) drug, drugar; saputnik, pratilac.

jolpaz (pere., tur. yolpaz) skitnica, besposličar, bitanga.

jomen (eng. yeoman) slobodni sopstvenik zemljišta koji nije plemić, seljak; dvorski sluga; kraljevski gardist-konjanik u Engleskoj.

jomenri (eng. ueošapgu) konjica narodne vojske u Engleskoj, sastavljena od slobodnih sopstvenika zemlje (upotrebljava se pogla-vito za uJušivanje unutarnjih nereda); vrsta kraljevske telesne straže (oko 250 ljudi).

jon (grč. ion ono što ide, ono što grede) pl. joni fiz. materijalni delić, atom (ili skupina materijalnih delića, atoma) sa električnim nabojem koji se kreće u električnom polju, bilo u gasu bilo u tečnosti, dakle spoj električnih i materijalnih atoma, ili atomskih grupa; up. anjon, katjon.

Jona (hebr. Jonah) jedan od jevrejskih staro-zavetnih proroka iz IX v. pre n.e.

joni (grč. ion) pl. fiz. v.' jon. jonizam (grč. lones) zbir duhovnih osobina

starih Jonjana; up. jonski. jonizator (nlat., grč. ion) fiz. v. jonizacija. jonizacija (grč. ićn) fiz. u elektrolitima, tečnostima

koje provode elektricitet, JONI već postoje koji nose struju, a u gasovi-ma koji provode elektricitet oni se moraju tek proizvesti. Obrazovanje jona u gaso-vima zove se jonizacija ili jonizovanje, sam gas u stanju provodljivosti jonizovan, pomoćna sredstva koja obrazuju j one zovu se jonizatori; jonizacija nadljubičastom svetlošću, Rendgenovim zracima, ra-dioaktivnim zracima, usijanim meta lima, elektronskim udarom.

jonizovanje (grč.) fiz. v. jonizacija. jonizovati (nlat., grč. ion) dovesti u stanje

jonizacije. jonij(um) hen. radioaktivni izotop hemijskog

elementa torijuma. jonikus (grč. ionikos) u antičkoj metrici: četvorosložna, jonska, stihovna stopa sa dva kratka i dva duga sloga, obično se javlja u obliku: i i - - (lat. ionicus a minori), ili: - - i i (lat. ionicus a maiori).

jonosfera (grč. ion, od ienai ići, sphaira lopta, kugla) sloj atmosfere u debljini od nekoliko stotina kilometara, nalazi se na visini većoj od stotinu kilometara od Zemlje i sadrži veoma mnogo jona.

jonski (grč. ionikos) koji pripada Joncima, jednom starrgrčkom plemenu; jonski dija-•zrejrar narečje Jonjana; jonski stil, jonski stubovi arh. stubovi čija je „glava" (kapitl) imala zavojite, spiralne ukrase; jonski stih v. jonikus; jonska škola fil. najstarija filozofija starih Grka, čiji su predstavnici: Tales iz Mileta, Anak-simander iz Mileta, Anaksimenes iz Mileta, Heraklit iz Efeza, Anaksagora iz Klazomene i Diogenes iz Apolonije (po ovim filozofima načela prirode su: ili voda, ili beskrajno, ili vazduh, ili vatra kao lotos, ili duh itd.).

jontoforeza 376 judofil

jontoforeza (grč. ion, iontos, phoresis nošenje) med. lečenje putem jonizacije, naročito kod hroničnih i akutnih oboljenja zglobova.

jopac (nem. Affe) majmun; jopica majmunica. jorgan (tur. yorgan) posteljni pokrivač

postavljen vatom i prošiven. jorgovan (pere., tur. erguvan) ukrasni grm iz

porodice maslina sa lepim grozdastim mirisnim cvetovima plave i bele boje; Syringa wulgaris, fam. Oleaceae.

jorkšir (eng. yorkshire) po engleskoj grofo-viji Jorkunazvana rasa dosad najplemeni-tijih svinja bele, retke dlake i uspravnih ušiju; dostiže težinu od 500 kg.

jota (grč. iota) ime devetog slova grčke azbuke (g.); izgovaralo se kao „i", ali ponekad, naročito izmeñu suglasnika, i kao ,,j"; fig. nešto malo, sitno, neznatno, beznačajno.

jotacizam odviše često ponavljanje slova jota; nesposobnost izgovaranja „jote", jedna vrsta tepanja.

johimbin farm. alkaloid iz kore drveta jo-himbe koje raste u tropskim krajevima Amerike; upotrebljava se kao sredstvo za „pojačanje muške snage", naročito za po-jačanje erekcije.

juan (kin. yuan) novčana jedinica u NR Kini.

jubilar (lat. jubilare) slavljenik, onaj koji proslavlja ju bile j nečega, npr. života, braka, književnog ili umetničkog rada, službovanja u nekoj struci, vladanja itd.

jubilate (lat. jubilate) u katoličkoj crkvi: treća nedelja posle Uskrsa, nazvana po lat. početku 66. ili 100. psalma: Jubilate, Likujte, veselite se.

jubilej (lat. annus jubilaeus, nlat. jubilaeum) proslava dana ili godišnjice nekog dogañaja ili perioda života od 100, 75, 60, 50, 25 ili 10 godina.

jubileum (nlat. jubilaeum) v. jubilej. juvancije (lat. juvare pomagati, juvantia) pl. • med. sredstva za pojačavanje lekova, sastoj-ci koji se mešaju u lekove da bi im se pojačalo dejstvo.

juvel (lat. jocus, fr. jouai, ital. gioiello, eng. jewel, hol. juweel) brušen dragi kamen, adiñar; nakit, dragocenost.

juveli (hol. juweel) pl. v. juvel. juvelir (hol. juWeellier) trgovac adiñarima ili

nakitom; veštak u izrañivanju adiña-ra i nakita, zlatar.

juvenalije (lat. juvenalia) mladićke svečanosti kod starih Rimljana, proslava mladosti u vezi sa pojavom prve brade.

juvenilan (lat. juvenilis) mladićki, mlade-nački, mladalački; juvenilna voda geol. voda koja postaje, u unutrašnjosti Zemlje, od vodene pare.

juvenilitet (lat. juvenilitas) mladost, mla-dalaštvo, mladićka nezrelost.

juventa (lat juventa) mladost, doba mladosti; mladićka snaga; mit. boginja mladosti kod Rimljana; juventus.

juventus (lat. juventus) v. juventa. juga (sskr. yuga) u sanskrtu: doba ili period

sveta, kojih ima četiri, a odgovaraju zlatnom, srebrnom, gvozdenom i bakarnom dobu klasičnih naroda.

jugalan (lat. jugum jaram, jugalis) spojen, združen, udružen; bračni, svadbeni; jar-meni, koji se tiče jarma; sličan jarmu; jugalna kost (lat. os jugale) anat. jagodnjača, jagodična kost.

juger (lat. jugerum) jedinica mere zemljiš-nog poseda u starom Rimu (3200 t2), odgovara našem nazivu jutro, ral, lanac i sl.; takoñe označava i njivu, oranicu.

jugovinil (skr. jugoslovenski polivinil-hlorid) hem. sintetička plastične masa, polimer vinilhlorida, od koje se izrañuje veštačke platno, veštačka koža, izolacioni materijal i dr.

jugularan (nlat. jugularis) anat. vratni, gr-kljanski, koji se tiče vrata ili grkljana, kotalački; jugularna vena vratna ili ko-talačka vena.

Juda (hebr. Jehudah) l. četvrti sin Jakova i njegovo pleme; posle podele carstva zasebna država, koja se zvala i Judeja; 2. Isusov učenik koji ga je izdao za ZO srebrnjaka; otuda: izdajnik, čovek koji je gotov da sve učini i proda za novac.

judaizam (lat. Judas) judejska ili jevrejska vera, jevrejske shvatanje, jevrejski način rada i dr., jevrejstvo.

judeks (lat. judex) sudija, sudac; sub judice prav. pod sudijom, pod sudom, tj. još nerešeno.

judika (lat. judica) u katoličkoj crkvi: peta nedelja posta, nazvana po lat. početku 43. psalma: Judica me, Sudi mi.

judikatoran (nlat. judicatorius) prav. sudski, sudijski, koji spada u nadležnost suda (ili: sudije).

judikatum (lat. judicatum) presuda, sudska odluka, sudsko rešenje; res judikata (lat. res judicata) pravio važeća odluka, stvar pravio završena, sudska odluka koja stupa na snagu.

judikatura (lat. judicare suditi) organizacije i rad sudskih organa, pravosuñe.

judikacija (lat. judicatio) suñenje, presuñi-vanje, donošenje presude.

judicijalan (lat. judex sudija, judicalis) sudski; sudijski.

judicijaran (lat. judiciarius) v. judicijalan. judicij(um) (lat. judicium) sudstvo, pravosuñe;

sudska istraga, suñenje, parnica; sud, mišljenje, shvatanje; pravna radnja, pravni postupak; sudnica; moć rasuñivanja, oštroumlje.

judiciozan (nlat. judiciosus) sposoban da ra-suñuje, razborit, razuman, razložan, smi-šljen, oštrouman, mudar.

judofil (lat. Judas Jevrejin, philos prijatelj) onaj koji voli Jevreje, prijatelj Jevreja.

judofob 377 jurator

judofob (lat. Judas Jevrejin, grč. phobos strah) v. antisemit.

juzbaša (tur. yiizbasi) kapetan u nekadašnjoj turskoj vojsci, zapovednik bul>uka (čete).

jukluk (tur. yiikluk) ormar, obično uzidan, uklopljen u zid; polica ili udubljenje u zidu za smeštaj stvari (odela, posteljine i dr.), dolap.

juksta (lat. juxta) pril., predl. pored, ublizo, kod, kraj, do, uz; kod hartija od vrednosti, lozova i akcija sa kuponima: crta, redovno u nekoj drugoj boji, koja pokazuje gde treba kupon odseći; jukstim.

jukstapozicija (nlat. juxtapositio) stavljanje (ili: metanje) jednog pored drugog, grani-čenje s nečim, slaganje spolja, dodavanje.

jukstim (lat. juxtim) pril., preda. v. juksta. juksuk (tur. yuksuk) napretek. jul (lat. Julius, Julii) sedmi mesec u godini,

mesec žetve, srpanj, ima 31 dan (nazvan u čast Julija Cezara, koji je izveo reformu kalendara, a toga se meseca rodio; pre njega se zvao kvintilis); juli.

juli (lat. Julius, Julii) v. jul. julijaiski kalendar kalendar koji je popravio i

uveo Julije Cezar postavivši mu kao osnovicu Sunčevu godinu, umesto dotadanje mesečeve godine, koja se zbog toga zove julijanskom godinom. Po ovome kalendaru, koji se još zove stari kalendar ili stari stil, danas se još upravlja pravoslavna crkva, dok se zapadne crkve upravljaju po kalendaru koji su, za pape Gregora HŠ, izračunali naučenjaci 1582. i koji se zove novi stil, ili gregorijan-ski kalendar; razlika izmeñu ova dva kalendara iznosi 13 dana.

jun (lat. junius = Junonius) šesti mesec u godini, lipanj, ima ZO dana (nazvan, verovatno, po boginji Junoni, kojoj je bio posvećen); juni.

Junajted pres (eng. United Press) „Ujedinjena štampa", najveća novinska agencija u Se-vernoj Americi.

juni (lat. junius = Junonius) v. jun. junien džek (eng. Union Jack) popularan naziv

za britansku državnu zastavu. junior (lat. juvenis mlad, junior mlañi) član

podmlatka nekog, naročito sportskog, društva, pripravnik.

juniorat (nlat. junioratus) prav. nasledstvo najmlañih u najmlañoj liniji; imanje koje «ee daje na uživanje samo mlañim sveštenicima (kod katolika).

juniori (lat. juniores) pl. mlañi članovi, podmladak nekog sportskog društva (za razliku od starijih, reprezent? tavnih članova društva, seniora).

juniperus (lat. juniperus) bog. smreka. junker (nem. junger Herr mlad gospodin,

Jungherr, Junker) „mladi gospodin", tj. mladi plemić, naročito (mali) seoski plemić u Pruskoj, oficirski priprav-

nik; Junkerska napmtja reakcionarna plemićka partija u Nemačkoj, koja se proti-vila izjednačenju Jevreja i hrišćana u grañanskim pravima i bila protiv velikih gradova, po njihovom shvatanju gnezda socijalnih pokreta i revolucija; junker-ska politika ratoborna politika, koju su u Nemačkoj uglavnom vodili oficiri sa bivšim kajzerom Vilhelmom P na čelu, politika zveckanje sabljom.

junkerirati (nem. junkerieren, junkern) živeti (ili: ponašati se, biti besan) kao junker, živeti u neradu; biti ratoboran, zveckati sabljom.

junkers voj. tip nemačkih aviona u P svetskom ratu, najpre transportnih a docnije bombardera (nazvan po nemačkom kon-struktoru i fabrikantu aviona Junkersu).

junktim (lat. jungere spojiti, sjediniti, junctim) psih. namerno stajanje dvaju kompleksa misli i osećanja, koji su stvarno u slaboj ili nikakvoj vezi, radi pojačavanja efekta.

junktura (lat. junctura) veza, spoj, sastav, zglob; položaj, okolnost.

Junona (lat. Juno) mit. kći Saturna i Reje, ponosna i ljubomorna »sena i sestra Jupi-terova, boginja meseca, domaćinstva i braka (kod Grka joj odgovara Hera); astr. jedna od malih planeta izmeñu Marsa i Jupitera, otkrivena 1804. god.

junferica (prema nem. Jungferschaft nevinost, devičanstvo) nevina, čedna devojka, devica.

Jupiter (lat. Juppiter) l. mit. najglavniji i najmoćniji bog starih Rimljana, bog munje i groma (gromovnik), zaštitnik polja i prava (kod Grka Zevs ili Kronion), sin Saturna i Reje, brat Neptuna i Plutona, muž i brat Junonin.

Jupiter (lat. Juppiter) 2. astr. najveća planeta u našem Sunčevom sistemu, od Sunca udaljena 778 miliona kilometara, a 5*/2 puta dalja od Zemlje; vidi se golim okom.

jura (po planini Jura) geol. v. jurska formacija. jurament (lat. juramentum) prav, zakletva;

juramentum manifestacionis (lat. juramentum manifestationis) zakletva kojom dužnik, pošto prethodno da podatke o svom materijalnom stanju, tvrdi pred sudom da ništa od imanja nije zatajio ni prikrio.

jura novit kurija (lat. jura novit curia) prav. sud zna pravo; načelo po kome sud mora da poznaje zakone i da zna pravo, tako da stranke ne treba da mu ga dokazuju.

jurat (lat. juratus) prav. onaj koji je položio zakletvu, koji je zaklet; jurata depozicio (lat. jurata depositio) iskaz dat pod zakletvom; jurata renuncijacio (lat. jurata renunciatio) odricanje nečega pod zakletvom.

jurator (lat. jurator) polagač zakletve, zakleti svedok, zakleti sudija.

juratoran 378 jyc retorzionis

juratoran (lat. jigage zakleti se, nlat. juratorius) prav. pod zakletvom, dat ili učinjen pod zakletvom.

juratorij(um) (nlat. juratorium) obećanje dato pod zakletvom.

juracija (lat. juratio) zaklinjanje, polaganje zakletve.

jurget duguljasta tikvica, obično se jede punjena samlevenim mesom; jurgeta.

jure (lat. jus pravo, jure) s pravom, po pravu; de jure ili eko jur» (lat. de jure, eh jure) c pravom, po pravu, s pravnog gledišta; jure divimo (lat. jure divino) s božanskim pravom, po božanskom pravu; omni jure (lat. omni jure) sa svim pravom, s punim pravom.

jurekonzultus (lat. jureconsultus) prav. v. ju-riskonzultus.

juridice (lat. juridice) dril. v. juridičan. juridi čan (lat. juridicus) pravni, sudski,

zakonski, koji ide zakonskim putem, putem zakona; pril. juridice.

jurne (lat. jus pravo, ten. juriš prava) kvid jurio (lat. quid juriš) što je pravo, što je po pravu; biti sun jurio (lat. sui juriš) biti svoj gospodar, tj. ne biti pod očin-skom vlašću; biti alijeni jurio (lat. ali-eni juriš) biti podložan tuñoj vlasti, naročito očinskoj; jurio studiozus (lat. juriš studiosus) pravnik; jurio utrijus-kve doktor (lat. juris utriusque doctor) doktor oba prava, tj. rimskog i kanonskog (grañanskog i crkvenog).

jurisdikcija (lat. jurisdictio) pravda, pravo, pravosuñe, sudstvo; pravo suñenja, nadležnost suda; oblast javnog suda, delokrug suda.

juriskonzultus (lat. jurisconsultus) pravnik, poznavalac prava i zakona; jurekonzultus.

jurisprudencija (lat. jurisprudentia) pravna nauka, pravna učenost; način sudskog rešavanja, sudska praksa.

jurist(a) (lat. jus pravo, nlat. jurista) pravnik, poznavalac prava.

juristicij(um) (nlat. juristitium) v. justi-cij(um). juristi čka persona v. pod persona. juristi čki (nlat. jurista) svojstven pravni-cima,

koji se tiče prava ili je u vezi sa pravom, pravnički, pravni, sudski, zakonski; juridičan; jurističko lice pravio lice, pravio telo.

juriš (tur. yiiruyus od yiiriimek hodati, * napredovati) navala, napad. jurodiv (rus. gorodivši šašav, sumanut) „budala

Hrista radi", naziv apostola Pa-vla i ostalih apostola. Rusi smatraju da se na ovakvim jurodivima, ludacima od roñenja, ispoljila volja božija, zbog čega ih nazivaju „božjim ljudima" i veruju da imaju moć proricanja; u V veku: oni koji su se izlagali ruglu i ismevanju smatrajući to moralnim savršenstvom.

jurska formacija kol. doba u razvitku Zemljine kore, nazvano po planini Juri; u ovo doba bio je veliki deo Evrope pod

morem, a Atlantski okean bio je kopno; u ovoj formaciji nañeni su mnogi ostaci organskog sveta (ribe koštunjače, kor-čanje, krokodili, naročito ihtiosauri, pleziosauri i dr.).

jurta (rus. kzrta pere. jurd) pokretni stan, koliba Kirgiza i ostalih sibirskih no-mada, kirgiski šator; zimski stan Kam-čadala koji je, u stvari, pokrivena zemu-nica.

juruk (tur. yuruk) 1. pripadnik nekadašnje janičarske pomoćne vojske, 2. nomad, čovek bez stalnog prebivališta. jus (lat. jus, sskr.

yoh) pravo, pravičnost, pravda, sila i vlast koja proističe iz prava; sumum jus suma

injurija (lat. sum-mum jus summa injuria) posl. najveće, tj. najstrože, pravo često je najveća nepravda. jus agracijandi (nlat. jus

aggratiandi) prav. pravo pomilovanje. jus gencijum (lat. jus

gentium) meñunarodne pravo. jus divinum (lat. jus divinum)

božansko pravo.

jusiv (nlat. jussivus) gram. v. imperativ. jus in sakra (lat. jus in sacra) pravo što ga ima crkva nad svojim članovima. jus jurandum (lat. jus jurandum) prav. zakletva. jus kanonikum (lat. jus canonicum) kanonsko

pravo, papsko pravo. jus kvezitum (lat. jus quaesitum) stečeno

pravo. jus komune (lat. jus commune) opphte pravo. jus konubii (lat. jus cormubii) u rimskom

pravu: sposobnost rimskog grañanina da sklopi zakoniti brak. jus kriminale (lat. jus criminale) krivično

pravo, kazneno pravo. jusovi ime slovima za nazale u starosloven-skoj azbuci: mali jus A (nazalno e — e), veliki jus Ž (nazalno o — r). jus opcionis (lat. jus optionis) prav. pravo

opcije; v. pod opcija. jus precedencije (nlat. jus praecedentiae) v.

precedentno pravo. jus prime noktis (lat. jus primae noctis) pravo na prvu noć koje, po verovanju mnogih naroda, pripada bogovima ili demoni-ma, te je, kao opasno po mladoženju, obično ustupano nekom strancu; u srednjem veku: tobožnje pravo feudnog gospodara da, kad njegov sluga ili kmet sklopi brak, provede prvu noć sa njegovom nevestom i da joj oduzme nevinost (ono se osnivalo samo na pravu gospodara da odobri ili ne ženidbu svoga potčinjenog). jus primogeniture (nlat. jus primogeniturae) prav. v. pod primogenitura. jus protekdionis (nlat. jus protectionis) pravo zaštite. jus retorzionis (lat. jus retorsionis) pravo

odmazde, pravo vraćanja istom merom; jus talionis.

jus reformandi 379 jyxra

jus reformandi (lat. jus reformandi) nekadašnje pravo vladaoca da odlučuje da li će neka veroispovest biti dopuštena ili neće.

jus talionis (lat. tališ takav, jus talionis) v. jus retorzionis.

Justinijanov kodeks v. Korpus jurio. justifikatura (nlat. justificatura) odobrenje,

odobravanje nekog računa. justifikacija (nlat. justificatio) prav. pravdanje,

opravdanje; dokazivanje na sudu, dokaz; odobrenje računa pošto se prethodno ispita; izvršenje kazne, naročito smrtne, pogubljenje.

justificirati (lat. justificare) prav. pravdati, opravdati, opravdava™; dokazati, dokazivati; ispraviti; izvršiti presudu, naročito smrtnu kaznu, pogubiti, omaknuti.

Justicija (lat. Justitia) mit. boginja pravde kod Riml>ana, predstavljena kao devojka sa zavezanim očima, sa mačem i terazijama; kod Grka: Temida.

justicija (lat. justitia) pravda, pravica, pra-vičnost; pravosuñe; sud, sudnica; justicija distributiva (lat. justitia distributiva) pravosuñe koje vodi računa, u procenji-vanju nekog dela, i o okolnostima pod kojima se delo dogodilo; justicija komuta-tiva (lat. justitia commutativa) pravosuñe koje ceni delo kao takvo, bez obzira na okolnosti pod kojima je izvršeno; Justicija regnorum fundamentum (lat Justitia regnorum fundamentum) Pravda je temelj država, tj. vlasti, „Pravda drži zemlju i gradove".

justicijar (nlat. justitiarius) sudija, upravnik suda; pravni stručnjak, referent za pravne poslove i pitanja u nekoj ustanovi ili nekom nadleštvu

justicij(um) (lat. justitium) obustavljanje sudskih poslova zbog kakvih radosnih ili tužnih dogañaja, naročito zbog rata, teških zaraznih bolesti, zemljotresa i sl.; juristicij.

justic-kolegij(um) (lat. justitia, collegium) sud, sudijsko veće, sudije koje predstavljaju sud u jednom zasedanju.

justic-mord (lat. justitia pravda, nem. Mord ubistvo, zločin) pravosudno ubistvo, tj. izvršenje smrtne kazne nad nekim usled nedovoljne savesnosti i nehata sudija u ispitivanju i utvrñivanju krivičnog dela.

justorij(um) (nlat. justorium) tio. tačan pravougaoni instrument za ispitivanje i utvrñivanje ispravne izrade visine izli-venih štamparskih slova.

justus (lat. justus) pravedan, pravičan; prav, ispravan, pošten; justum nekare perec Italije (lat. justum pesage reges Italiae) lozinka italijanskih karbonara:Pravo je ubijati kraljeve Italije.

jusu (lat. jussu) po zapovesti, po naredbi. jus civile (lat. jus civile) grañanske pravo,

civilno pravo. jus pirka sakra (lat. jus circa sacra) crkveno

pravo države (za razliku od jus in sakra). juga (beng. chuti, eng. jute) likini konci

dveju lipi sličnih indijskih biljaka (nlat. Corchorus capsularis i Corchorus olitorius), indijska konoplja ili kudelja koja se mnogo izvozi, naročito u Englesku i Sev. Ameriku, i upotrebljava za izradu jakog platna za jedra, užad i sl.

jufka (tur. yufka) fino, tanko razvijeno testo, kora za pitu.

juhta (hol. jucht, jugt) vrsta crvene goveñe ili konjske kože koja se izrañuje pomoću brezovog ulja i upotrebljava za lovačke čizme, ručne torbe, povezivanje knjiga itd.