11 vodic kroz eu politike poljoprivreda

Poljoprivreda

Poljoprivreda

Projekat se realizuje u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku RC SFPA i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu saradnju SlovakAid

3

PoljoprivredaVodi kroz EU politike Poljoprivreda predstavlja pregled politike i zakonodavstva (acquis) EU u oblasti poljoprivrede i obaveza Republike Srbije u ispunjavanju uslova za lanstvo u EU. Vodi detaljno obrazlae jednu od najznaajnijih EU politika, Zajedniku poljoprivrednu politiku, daje pregled srodnih oblasti, objanjenja osnovnih pojmova, i iskustvo Republike Slovake. Posebno mesto u Vodiu je posveeno poljoprivredi Srbije u pretpristupnom periodu, kao i konkretnim reformama koje predstoje Srbiji.

VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

5

Predgovor

Studija Vodi kroz EU politike - poljoprivreda je druga od pet publikacija koje priprema Evropski pokret u Srbiji, u saradnji sa Istraivakim centrom Slovake asocijacije za spoljnu politiku i uz podrku Slovake agencije za meunarodnu razvojnu pomo. Osnovna namera je da se javnosti u Srbiji, pogotovo onoj koja je ukljuena u brojne i sve ire procese vezane za evropsku integraciju, na to jednostavniji i prihvatljiviji nain predstavi veoma kompleksna materija politika Evropske unije u pet oblasti: energetika, poljoprivreda, zatita okoline, trgovina i unutranji poslovi. U okviru ovog dvogodinjeg projekta Evropski pokret u Srbiji e preostale oblasti sukcesivno obraivati i objaviti u vidu publikacije do kraja 2011. godine. Zato upravo ovih pet politika? Naa procena je da se upravo na njima prelamaju neke od osnovnih, kljunih tema, ali i izazova evropskih integracija, bilo da su najsloenije, najobimnije ili pod pretpostavkom da e njihova realizacija zahtevati posebno velike promene u Srbiji kako u smislu prilagoavanja zakonodavstva, tako i kada je re o implementaciji i integrisanju u evropsko okruenje u zahtevnom i sloenom procesu pristupanja Srbije EU.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

PREDGOVOR

7ove publikacije jeste u tome to prua vrlo iscrpan pregled koraka, koje Srbija, kao drava aspirant na lanstvo treba da ispuni u procesu prilagoavanja standardima koji postoje u oblasti poljoprivrede EU. Prikazan je detaljan plan institucionalne izgradnje mehanizama neophodnih za uspenu primenu mera ove politike u Srbiji, ali i efekti koje e ove promene imati na poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednike, trgovinu i potroae. U tom smislu vrlo je korisna i ilustrativna analiza i prikaz posledica primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, na poljoprivredu i kako su odnosi sa EU izgledali pre, a kako nakon poetka primene ovog sporazuma. Autori, takoe ukazuju na znaaj i na posledice nae aspiracije i eventualnog lanstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kako po samu oblast poljoprivrede, tako i za nae dalje pregovore o pristupanju EU. Ne manje vana, a svakako vie nego aktuelna i ivotna tema bezbednosti hrane, takoe je nala mesto u ovom Vodiu. Kako ova i druge politike koje se podvode pod Zajedniku poljoprivrednu politiku danas izgledaju u EU, a kako u Srbiji, ta u Srbiji treba da se uradi, sa kojim resursima i u kom roku, autori su vrlo ubedljivo prikazali, kako kroz analitiki pristup, tako i kroz sposobnost anticipiranja buduih kretanja u EU i buduih napora Srbije da se tome prilagodi. S obzirom da je publikacija namenjena najirim krugovima zainteresovane javnosti, ponudili smo i iscrpnu listu skraenica i pojmovnik na kraju. Kako nije ni malo jednostavno razumeti, a posebno sprovoditi i koristiti na najbolji nain Zajedniku poljoprivrednu politiku EU, zamolili smo nae kolege iz Slovake, eksperte u ovoj oblasti, da nam prenesu svoja nedavna i trenutna iskustva. Tako je sastavni deo ovog Vodia iskustvo koje je Slovaka stekla na putu prilagoavanja i integracije u ovu znaajnu evropsku politiku. Prikazani su najvaniji problemi, dileme, otpori promenama, naini na koji se reforme sprovode i njihovi efekti na oblast poljoprivrede i ukupni ekonomski razvoj ove drave i Unije u celini. Zahvaljujemo im se na iskrenoj i dobroj nameri da sa nama podele sve ono sto su nauili tokom sopstvenog procesa ukljuivanja u EU, i time pomogli i procesu evropske integracije Srbije. U Beogradu, 2010. Tanja Mievi i Nataa Dragojlovi

Nakon objavljenog Vodia kroz EU politike energetika, u saradnji sa eminentnim strunjacima iz Srbije i Slovake, pristupili smo izradi vodia kroz Zajedniku poljoprivrednu politiku EU, koja je u procesu stvaranja Evropske zajednice, a danas Evropske unije pripadao poseban znaaj. Ona je nastala pre svega, iz tenje da se graanima Zajednice obezbede dovoljne koliine bezbedne hrane odgovarajueg kvaliteta po razumnim cenama. Dananji znaaj ove politike ne ogleda se samo u injenici da upravo na njenu implementaciju odlazi najvei deo zajednikog budeta EU, ve i u broju poljoprivrednika (6,7 milona ljudi), kao i u povrini poljoprivrednog zemljita (130 miliona hektara). Poljoprivredna politika spada meu najvanije politike EU, koja se regulie i kreira ne na nivou drava lanica, ve na nivou Evropske unije i kao takva ona je direktno vezana za zajedniko trite i Evropsku monetarnu uniju, koje ine osnovu evropske integracije. Za vie od pola veka njene primene uz stalna preispitivanja, reforme i poboljanja, ona je uspela da ispuni najvei deo svojih prvobitnih ciljeva, ali i da odgovori na savremene i tada nepostojee probleme: obezbeene su dovoljne koliine hrane za stanovnitvo, EU je od uvoznika pretvorena u izvoznika hrane, uinjen je znaajan pomak u poboljanju standarda ivota seoskog stanovnitva, bitno je poveana produktivnost poljoprivredne proizvodnje, uinjeni su pomaci u zatiti ivotne sredine, zdravstvene ispravnosti hrane i razvoju ruralnih podruja. Sa druge strane, postoje i bitni nedostaci i brojne su kritike ove politike koje se uglavnom odnose na prevelike trine vikove, znatno vie cene u odnosu na svet, negativan uticaj na svetsku trgovinu poljoprivrednim proizvodimaDebata je stalna i reforme su neprestano u toku. Stoga je za Srbiju ova, kao i brojne druge evropske politike pokretna meta. S obzirom na injenicu da bi Srbija po dobijanju statusa kandidata za lanstvo u EU mogla da raspolae sa 50 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU, namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju, smatramo da je poznavanje ove politike od kljunog znaaja za dalji razvoj Srbije, koja je preteno poljoprivredna zemlja. Publikacija koja je pred itaocima stoga predstavlja pokuaj da se na vrlo jednostavan i upotrebljiv nain prikae Zajednika poljoprivredna politika EU, njen nastanak, razvoj, osnovni ciljevi, kao i nain na koji se ona sprovodi, koje su institucije zaduene za njeno oblikovanje i primenu, kako se finansira i ko sve moe i treba da uestvuje u ovom procesu. Poseban znaaj

6


9

Sadraj

1.

Uvod

13 15 15 25 28 30 31 39 42 43 44 44 54 57 60 65 67 67 68 68 68 69

2. Zajednika poljoprivredna politika EU 2.1 Nastanak ZPP i istorijat razvoja do danas 2.2 Ciljevi ZPP 2.3 Sprovoenje ZPP 2.4 Institucije i pravo zakonodavne aktivnosti u okviru ZPP 2.4.1 Institucionalni okvir EU 2.5 Proces donoenja odluka u poljoprivredi 2.6 Sprovoenje propisa 2.7 Lobiranje 2.8 Finansiranje Zajednike agrarne politike 2.8.1 Budet ZPP 2.8.2 EU budet za 2010. i 2011. godinu 3. 3.1 Instrument za pretpristupnu pomo - IPA 2007-2013 Srbija i IPA / IPARD

4. Poljoprivreda Srbije i ZPP ili Agrarna politika Srbije i ZPP 4.1 Koraci koji predstoje Srbiji 4.1.1 IPARD agencija 4.1.2 Agencija za plaanja u poljoprivredi 4.1.3 Agencija za intervencije na tritu 4.1.4 Finansiranje poljoprivrede 4.1.5 Sistem raunovodstvenih pokazatelja sa farmi (FADN Farm Accountancy data Network)


SADRAJ

117.1.1.4 Uspostavljanje interne koordinacije delova ministarstva koji se bave usklaivanjem propisa i delom koji koordinira EU poslove 92 8. 8.1 8.2 8.3 8.4 9. 10. 11. 76 12. 76 77 79 Literatura 135 Bezbednost hrane 95 Istorijat i razvoj politike ministarskog saveta energetske zajednice (lan 100. UEnZ) 96 Mesto politike bezbednosti hrane u Osnivakim ugovorima EU 101 Beli papir o bezbednosti hrane 102 Srbija i bezbednost hrane 109 Iskustvo Slovake Lista skraenica Pojmovnik 111 127 131

4.1.6 Integrisani administrativni sistem kontrole plaanja (IACS - Integrated Administration and Control System). 4.1.7 Proizvoake organizacije 4.1.8 lanstvo u STO 4.2 Akteri u procesu 5. 5.1 Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju i poljoprivreda Srbije Reim spoljne trgovine u oblasti poljoprivrede pre stupanja Sporazuma na snagu 5.1.1 Srbija/Evropska unija 5.1.1.1 Carinska zatita koju je Srbija primenjivala prema EU pre Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 5.1.1.2 Carinska zatita Srbije prema EU nakon isteka Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju 5.1.2 Evropska unija/Srbija 5.1.2.1 Mere carinske zatite koje je EU primenjivala prema Srbiji 5.1.2.2 Carinska zatita Evropske unije prema Srbiji nakon isteka Sporazuma 5.2 Ostali aspekti Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju STO - Svetska trgovinska organizacija

70 70 70 71 73 75 75 75 75 76

6. 7. 7.1

Usklaivanje zakonodavstva 85 Proces usklaivanja domaih propisa sa evropskim propisima u Republici Srbiji 88 7.1.1 Neophodni koraci resornog ministarstva 90 7.1.1.1 Uspostavljanje IT podrke procesu usklaivanja domaeg zakonodavstva sa evropskim zakonodavstvom u oblasti poljoprivrede, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike 90 7.1.1.2 Uvoenje obaveznih tabela usklaenosti domaih propisa sa evropskim propisima 91 7.1.1.3 Specijalizacija i dodatna obuka zaposlenih u MPV za nove poslove koji se odnose na usklaivanje zakonodavstva 92VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

10

13

1. Uvod

Zajednika poljoprivredna politika Evropske unije (Common Agricultural Policy CAP), kakvu danas prepoznajemo, predstavlja proizvod dugogodinjih konstantnih promena nastalih u interakciji mnogobrojnih unutranjih subjekata jedinstvenog trita EU: od proizvoaa, preko institucija Evropske unije, vlada drava lanica, pa sve do potroaa. Meutim, snaan zamajac najvanijih reformi Zajednike poljoprivredne politike EU (ZPP) bili su svakako i spoljni faktori olieni u trgovinskim interesima velikih vanevropskih poljoprivrednih zemalja (SAD, Brazil, Australija), koji su dobili na znaaju poevi od Urugvajske runde pregovora u okviru Opteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT a kasnije Svetskoj trgovinskoj organizaciji). Od svog nastanka pa do danas ZPP doivela je mnogobrojne promene, koje su imale osnovni cilj - opstank EU/ EZ na svetskom tritu kao ozbiljnog aktera u oblasti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda. Cilj ovog vodia jeste da predstavi nastanak i razvoj Zajednike poljopriVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

1. UVOD

15

vredne politike EU, uz poseban osvrt na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji, prilagoavanja nae poljoprivredne politike Zajednikoj poljoprivrednoj politici EU i promenama koje e nam punopravno lanstvo u EU doneti u ovoj oblasti. itaocima emo ponuditi kako istorijat ZPP, uz pregled osnovnih pravnih izvora ove politike, tako i prikaz koraka koje Srbija treba da preduzme kako bi na najbolji mogui nain iskoristila sve potencijale koje prua ukljuivanje u jedinstveno trite EU.

2. Zajednika poljoprivredna politika EU

2. 1. Nastanak i razvoj Rodno mesto ZPP je posleratna Zapadna Evropa, pogoena mnogim problemima, kako politikim, tako i ekonomskim. Razruena i opustoena, ona je na politikom planu bila suoena sa potencijalnim problemom irenja komunistikih ideja sa istoka, kao i sa izrazitom politikom nestabilnou drava koje su tek poele posleratni oporavak. U ekonomskom smislu, Zapadna Evropa suoavala se sa stalnim oskudicama hrane, ali i industrijskih proizvoda1. 1 Tome su doprinele i veoma kao loa Situacija je veoma podseala na period krize tride- jaka zima 1946/47, to jei jo vie etva 1947. godine, setih godina XX veka, pogotovu kada je u pitanju povealo ovu oskudicu. Zapadnostanje deviznih rezervi i rezervi zlata, usled ega je evropske zemlje u tom periodu su uglavnom uvozile proizvode van izlaz teke situacije zapadno-evropskih drava bio evropskog kontinenta, dok je izvoz dodatno otean2. bio zanemarljiv.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

14

2. ZAJEDnIKA POLJOPRIVREDnA POLITIKA EU

17ljanju zone slobodne trgovine ili izjednaiti mere protekcionizma uskoro e nestati. Grupa zemalja, koja je krenula putem ujedinjenja, donela je odluku da usaglasi i definie jedinstvena pravila funkcionisanja zajednikog trita u oblasti poljoprivrede. Od Rimskog ugovora, 1957. godine, pa sve do danas, Evropska zajednica (od 1992. godine, Evropska unija) traga za najboljom poljoprivrednom politikom, koja bi odgovorila kako domaim potrebama tako i spoljnim pritiscima koji dolaze od rastue svetske konkurencije.

Posleratna situacija je izgledala beznadeno. Vie od 30% stonog fonda je uniteno (pogotovu u Nemakoj i Francuskoj). Zalihe hrane, ak i u zemljama koje su ih oduvek imale dovoljno, kao to su Danska i Holandija, znaajno su iscrpljene. Oko 1,4 miliona hektara obradivih povrina u Francuskoj bilo je potpuno uniteno. Nakon prvih tekih godina situacija se ipak drastino promenila. Maralov plan je oznaio poetak ekonomske obnove zapadnog dela evropskog konti3 nenta, ali i poetak procvata poljoprivrede. Ve Alan S. Milward (1984): The Reconstruction of Western Europe 1949/50 dolazi do pojave prvih vikova poljopri1945-51, Methnem&Co Limited, vrednih proizvoda, a kreatori politike poinju da London: Methuen, strana 443. razmiljaju o nainima na koje je mogue osvajati nova trita. Ve u tom periodu se prepoznaje razlika izmeu zemalja koje polako postaju glavne izvoznice poljoprivrednih proizvoda, kao to su Danska, Holandija i Francuska i zemalja koje vie uvoze, kao to su Velika Britanija i Zapadna Nemaka. Oko 40% izvoza zapadno-evropskih zemalja inio je izvoz upravo poljoprivrednih proizvoda. Evropske zemlje, meutim, konkuriu jedna drugoj za ista trita, kao to je to bio sluaj izmeu Danske i Holandije. Najznaajniji izvozni proizvodi bili su, u manjoj ili veoj meri isti-mleko, meso, jaja, i drugo. U takvim okolnostima otpoinje i diskusija unutar nacionalnih udruenja poljoprivrednika o buduem pravcu nacionalnih politika u ovoj oblasti. Jedine dve zemlje na evropskom kontinentu, ne raunajui zemlje Istonog bloka, koje su jo uvek apsorbovale proizvodnju velikih proizvoaa poljoprivrednih proizvoda bile su Velika Britanija i Zapadna Nemaka. Prvi pokuaj Francuske, kao najvee izvoznice, da ostvari privilegije na Britanskom tritu nije uspeo, pa se ona okree ka prvom sledeem partneru - Zapadnoj Nemakoj3. U interakciji razliitih interesa prepoznaje se i prva grupa zemalja koja e napraviti zaetak ujedinjene Evrope.2

Ovu situaciju najbolje opisuju rei Viljema Klejtona, pomonika dravnog sekretara SAD za ekonomske odnose: Situacija u Evropi se stalno pogorava. Politika situacija utie na ekonomsku. Jedna za drugom politika kriza samo ukazuje na postojanje duboke ekonomske krize. Milioni ljudi u gradovima polako umiru od gladi. Moderni sistem podele rada se gotovo uruio u Evropi.

Slika 1.: Potpisnici Rimskog ugovora. Izvor: http://irmm.jrc.ec.europa.eu/

Paradoksalno, Drugi svetski rat je doveo do znaajnog pribliavanja nacionalnih poljoprivrednih politika. Naime, prvi put posle 1870. godine i Francusko-pruskog rata, gotovo sve zemlje se okreu merama protekcionizma, koje postaju zajedniki imenitelj nacionalnih politika tog vremena, ukljuujui i tradicionalne Britance. Prividna dilema da li se okrenuti uspostav-

U nastanku Zajednike poljoprivredne politike su naroito znaajni tzv. Rimski sporazum iz 1957. godine, koji poljoprivre- 4 Jedan od prvih pokuaja, ali di daje jednu od centralnih uloga u, sada znatno nedovoljno blizu uspehu je bila dublje i vre, integrisanim zapadno-evropskim inicijativa ministara poljoprivrede drutvima i Konferencija u Stresi iz 1958. godine, Francuske i Holandije iz 1951. godine. Kasnije je voena serija koja postavlja budue okvire poljoprivredne poli- pregovora u periodu od 1952tike Evropske ekonomske zajednice. Malo je me- 1954. godine ,sa seditem u Parizu izmeu 15 zemalja oko iste teme utim poznato da je i ranije dolazilo do pokuaja ali, ipak, zvanian poetak se uspostavljanja ovakve politike4. vezuje za 1957. godinu.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

16


193. Period od poetka osamdesetih (neki ak pominju i 1984. godinu, kada se po prvi put uvodi sistem kvota za mleko) do 1992. godine. Ovo je period prvog suoavanja sa velikim trinim vikovima i pokuajima da se smanje davanja za poljoprivredu u ukupnom budetu Evropske zajednice. 4. Period od 1992. godine i Ugovora iz Mastrihta do 2004/6. godine. Odlikuju ga uvoenje politike direktnih plaanja i poetak uspostavljanja politike ruralnog razvoja. 5. Period od 2005. godine, do danas, koga odlikuje uvoenje jedinstvene eme plaanja i odvajanja plaanja od proizvodnje odreenih kultura. Poetak razvoja ZPP, kao to je ve reeno, otpoinje nakon Konferencije u Stresi kada su definisani pravci Zajednike poljoprivredne politike EU. Odlueno je da se podri porodina struktura gazdinstava u Evropskoj zajednici (EZ), da se formira nivo cena u EU koji e biti malo iznad nivoa cena na svetskom tritu, kao 6 Joseph A. McMahon (2000): The Law of the Common Agricultural i da se ne stvara samodovoljno trite, ve da trite Policy, Pearson Education Zajednice bude otvoreno za proizvode izvan EZ6. Limited, Edinburg. Nakon toga, 1962. godine, osnovan je Evropski fond za garancije i smernice u poljoprivredi (European Agriculture Guidance and Guarantee Fund) koji je 1964. godine, podeljen na dva dela prvi deo koji podrava garantovane cene na tritu i drugi koji se odnosi na podrku strukturnim reformama. Meutim, ve sredinom ezdesetih godina ova politika je dala svoje rezultate. Poeli su da se pojavljuju znaajni trini vikovi i generalno, vii nivo cena u EZ u odnosu na svetsko trite. Kao rezultat toga, ve 1968. godine, tadanji komesar za poljoprivredu, Siko Mansholt inicirao je prvu reformu sistema ZPP. Njegova ideja bila je smanjenje visine garantovanih cena i podrka strukturnim reformama. Plan je bio zasnovan na injenici da je neophodno staviti van upotrebe oko 5 miliona hektara obradivih povrina, kao i ohrabriti odlazak oko 5 miliona farmera iz poljoprivrede kako bi se izvrila trina redistribucija njihovih poseda i time smanjio pritisak na budet. Ove reforme imale su ogranieni domet.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

Principi, koji su utvreni na Konferenciji u Stresi, na kojima se zasniva Zajednika poljoprivredna politika EU su: 1. Jedinstveno trite - sve zemlje lanice EU obrazuju jedinstveno trite. Jedinstvo ovog trita ogleda se kako na unutranjem, tako i na spoljnom planu. Unutranje jedinstvo znai da se roba moe slobodno, bez carinskih i drugih dabina kretati izmeu zemalja lanica. Na spoljnom planu to znai da za sve vai ista carinska zatita za uvozne proizvode koja se utvruje na nivou EU. 2. Prvenstvo unije - ovaj princip odslikava tenju da se izbegnu trini poremeaji i uspostavi stabilnost u snabdevanju. Takoe, njime se, putem posebnih instrumenata, vri zatita domaeg trita od strane robe (posebne uvozne dabine). Pored toga, ovaj princip omoguava pomo u plasmanu robe proizvedene u EU na strana trita, putem izvoznih subvencija (ukoliko roba nije konkurentna cenom). 3. Finansijska solidarnost - sve zemlje lanice EU, bez izuzetaka, uestvuju u trokovima Zajednike poljoprivredne politike, iako udeo u finansiranju dela trokova nije jednak za sve drave lanice. Postavljena na ovakvim osnovama i voena ovim principima, agrarna politika je praktino zaivela 1960. godine, od kada je primenjuje est tadanjih drava lanica Francuska, Italija, Zapadna Nemaka, Holandija, Belgija i Luksemburg. Dalji razvoj ZPP se uslovno moe podeliti u nekoliko celina: 1. Period od nastanka do ezdesetih godina dvadesetog veka, kao period formiranja i prvobitnog utemeljenja ZPP. 2. Period od ezdesetih do poetka osamdesetih godina. Ovo je izuzetno prosperitetan period ZPP, imajui u vidu visok 5 1984. godine, oko 71% od obim sredstava koji je izdvajan u svrhu podrke poukupnog budeta tada EZ odnosio ljoprivredi5, naglaenu cenovnu podrku ali i rast se na Zajedniku poljoprivrednu sveukupne produktivnosti. politiku.

18


21razumnoj i jedinstvenoj poljoprivrednoj politici, jasnijem razdvajanju odgovornosti izmeu EU i drava lanica in n

Na naredno reformisanje ZPP ekalo se do devedesetih godina prolog veka, kada su usledile dve najozbiljnije reforme do sada, i kojima je postavljen sistem moderne ZPP. U to vreme najvei deo budeta EZ odlazio je na poljoprivredu (1979. godine, oko 75% budeta izdvajano je za poljoprivredu). Za reformu su ponovo postojali kako unutranji (poveanje zaliha poljoprivrednih proizvoda, garantovani nivo cena znatno iznad trinih), tako i spoljanji razlozi (otpoinjanje Urugvajske runde pregovora GATT General Agreement on Tariffs and Trade, gde je vren snaan pritisak na EZ da smanji cene svojih proizvoda i liberalizuje domae trite). Kao rezultat ovih okolnosti 1992. godine, usledila je reforma ZPP koju je inicirao tadanji komesar za poljoprivredu Mekeri (Ray MacSharry). Ideja Mekerija bila je dalje smanjenje garantovanih cena u ratarskom sektoru, kako bi dolo do pribliavanja nivoa EU cena sa svetskim, kao i uvoenje strukturnih mera (podrka ranom penzionisanju farmera, podrka planinskim i nerazvijenim oblastima, zatita ivotne sredine, poumljavanje poljoprivrednog zemljita). Upravo ove strukturne mere postale su osnova za kasnije formiranje posebnog stuba ZPP posveenog ruralnom razvoju. Da bi se farmerima nadoknadio gubitak smanjenjem cena uvedena su plaanja po oblastima (area payments). U sektoru stoarstva smanjene su interventne cene, ali su kao kompenzacija uvedena posebna plaanja (headage payment). Uvedene su mere stavljanja zemljita van upotrebe, ali i uvoenje gornje granice trokova ZPP, kako bi se spreilo dalje poveavanje trokova u ovoj oblasti. Sve ove mere nailazile su na otpor proizvoaa, ali je sa reformama nastavljeno Agendom 2000. Agenda 2000 iz 1999. godine, uvodi tzv. Evropski model poljoprivrede (The European Model of Agriculture) koji se zasniva na sledeim elementima:n

jasnoj koristi za drutvo od troenja budeta EU na poljoprivredu.

Uvedena je i podela ZPP na dva stuba podrka tritu kroz sistem garantovanih cena i ruralni razvoj. Dalje smanjivanje sistema garantovanih cena odnosilo se najvie na itarice (-15%) i na govedinu (-20%), ali je i dalje ostao sistem kompenzacija kroz direktnu podrku proizvoaima. Po prvi put se uvodi sistem mera cross-compliance unakrsna uslovljenost), koji je u vezi sa ouvanjem ivotne sredine, kao uslovom za ostvarenje prava na pojedina direktna plaanja. Politika ruralnog razvoja sprovodila se kroz tri elementa: jaanje poljoprivrede kroz strukturne mere, zatita ivotne sredine i ruralnog naslea i modernizaciju i diverzifikaciju ruralnih oblasti. Poslednja velika reforma ZPP izvrena 2003. godine, postavila je osnove za dananju politiku EU u ovoj oblasti. U okviru I stuba ZPP uvedeno je tzv. ponovno spajanje (decoupling) ija je sutina bila da se plaanje koje je do tada bilo povezano za odreene vrste proizvoda, sada omoguava farmerima kroz direktna plaanja. Ova nova mera nazvana je jedinstvena ema plaanja (Single Payment Scheme). Da bi proizvoai mogli da dobijaju pomenuta plaanja bilo je potrebno da su u vreme koje je odreeno kao referentni period (2000-2002. godina) ve dobijali subvencije. Meutim, pored ovog opteg, uvedeni su i posebni uslovi koje proizvoai moraju da ispune da bi dobili direktnu pomo (subvencije). To su standardi javnog zdravlja, zdravlja i dobrobiti ivotinja, zdravlja bilja, zatite ivotne sredine, kao i ouvanje zemljita u dobrom proizvodnom stanju. Ukoliko proizvoa ne ispuni neke od ovih uslova, plaanje mu moe biti smanjeno, a na kraju i ukinuto. Svi ovi uslovi svrstavaju se u dve grupe:n

konkurentnom poljoprivrednom sektoru; proizvodnji usmerenoj na kvalitetne proizvode i ouvanje ivotne sredine;

n

statutarni upravljaki zahtevi (Statutory Management Requirements - SMR) obuhvataju trenutno vaee propise EU u oblasti zdravlja bilja i ivotinja, kao i dobrobiti ivotinja. Ova lista konstantno se aurira novim propisima; ouvanje zemljita u dobrom proizvodnom stanju i zatita ivotne sredine (Good Agricultural and Environmental Conditions - GAEC). Ova oblast spada u diskreciono pravo svake drave lanice da blie definie ove elemente (spreavanje erozije zemljita, itd.).VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

n n

diverzifikaciji poljoprivrede; aktivnoj ruralnoj zajednici;

n

20


23znaajnije podrke EU fondova. I pored velikih novina i pokuaja pribliavanja trinim uslovima zadrane su neke mere upravljanja tritem, kao to su sistem kvota za pojedine proizvode (mleko), izvozne subvencije, stavljanje poljoprivrednog zemljita van upotrebe (set aside), interventne zalihe, koje i dalje EU poljoprivredu ine veoma zatienom. U okviru drugog stuba (ruralni razvoj) uvedeno je dosta novina. Posle vie od 40 godina postojanja Evropskog fonda za smernice i garantovanje (European Agricultural Guidance and Guarantee Fund - EAGGF), u 2005. godini, razdvojene su dve komponente i stvorena dva odvojena fonda. Nastao je Evropski fond za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development - EAFRD), koji je osnovan Uredbom EZ 1290/2005, dok je Uredba 1698/2005 postala osnova za modernisanu politiku ruralnog razvoja. Sa druge strane, Uredbom 1290/2005 osnovan je i Evropski fond za garancije (European Agricultural Guarantee Fund EAGF). Politika ruralnog razvoja zasniva se na tri tzv. ose ili pravca:II Stub: Politika ruralnog razvoja Dobrobit seoskog stanovnitva n

Ova reforma nije u potpunosti ukinula vezivanje podrke za pojedine proizvode. Dravama lanicama je ostavljeno pravo da u sluaju da to ele mogu da se odlue za stari vid plaanja za odreene kulture (pored jedinstvene eme plaanja). Razlog tome je pokuaj da se sprei da proizvoai napuste gajenje pojedinih kultura i na taj nain dovedu do poremeaja na tritu. Takoe, poseban naglasak stavljen je na modulaciju, uvedenu Agendom 2000, koja omoguava dravama lanicama da iz I stuba prebacuju sredstva u II stub (ruralni razvoj). Novina je obavezna modulacija, kojom se uvodi obavezna alokacija dela sredstava iz jednog u drugi fond (Grafikon 1.).

Grafikon 1. Stubovi ZPP

Zajednika poljoprivredna politika ZPP (Common Agriculture Policy CAP) I Stub: Trine intervencije (eer, vino, maslinovo ulje, itd.) Direktna plaanja (decoupling) Cross-compliance standardi Multifunkcionalna poljoprivreda Proizvodnja hrane Zatita ivotne sredine

podizanje konkurentnosti poljoprivrednog i umarskog sektora; zatita ivotne sredine i upravljanje zemljitem, kvalitet ivota i diverzifikacija ruralne ekonomije.

n

n

Modulacija

Program Leader (Liaison Entre Actions de Dveloppement de lconomie Rurale) stimulie aktivizam lokalnih aktera kroz projektnu aktivnost na lokalu podranu EU fondovima, sa ciljem ukljuivanja lokalnih sredina u proces implementacije ZPP ime se pozitivno utie na zapoljavanje i smanjivanje siromatva ruralnih podruja. U skladu sa pomenutim ciljevima drave lanice obavezne su da usvoje Nacionalne strategije kojima e definisati prioritete u ovoj oblasti, a koje moraju biti odobrene od strane Evropske Komisije. Takoe, ovim dokumentom se definiu i minimumi sredstava za svaki od odabranih ciljeva. Ukupna suma sredstava utroena u svrhu ruralnog razvoja se dobija sabiranjem EU fondova izdvojenim u ovu namenu i nacionalnih kontribucija.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

Izvor: Pielke M. (2009): Community Policies for the Development of Rural Areas, European Commission Directorate General for Agriculture and Rural Development, Zagreb

Cilj svih ovih mera bio je da se farmeri u veoj meri izloe realnosti trita kako bi u budunosti bili spremni za konkurenciju na svetskom tritu bez

22


25U buduem periodu oekuje se dalje reformisanje ZPP, ali ne treba oekivati velike promene. Nastavie se postepeno smanjivanje subvencija, a do 2015. godine, najavljeno je i ukidanje kvota za proizvodnju mleka. Meutim, osnovni izazov svakako e biti tenja da se ouva nadnacionalni karakter ZPP i da se putem modulacije ostvari vei uticaj na nacionalne agrarne politike. Interesovanje Srbije za buduu politiku EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja je veoma veliko iz vie razloga. EU predstavlja jednog od glavnih svetskih izvoznika/uvoznika poljoprivrednih proizvoda i nema sumnji da e politika koju ona bude implementirala u ovoj oblasti itekako imati uticaja na svetske tokove roba, a time neminovno i na trite nae zemlje. Sa druge strane, imajui u vidu izraenu tenju nae zemlje da postane lan EU (i time usvoji i primeni ZPP) veoma je bitan kurs koji e EU zauzeti u budunosti, kako u periodu pripreme nae zemlje za lanstvo, tako i u trenutku ostvarenja lanstva i postanka delom ovog kompleksnog sistema. ZPP e bojiti evropskim bojama domau poljoprivrednu politiku sve intenzivnije u procesu pristupa, a konkretni rezultati e biti poveanje poljoprivrednog izvoza Srbije i vea kompatibilnost sa procesima proizvodnje, prerade i plasmana hrane, koji se ve primenjuju u EU. Znaajno je pomenuti i injenicu da emo integracijom u EU dospeti u sigurniji i predvidljiviji ambijent za poslovanje, to e svakako pogodovati privlaenju stranih direktnih investitora u ovaj sektor nae privrede.

Cilj svih dosadanjih reformi bio je, u najveoj meri, usmeren na pojeftinjenje ZPP (smanjivanje udela ZPP u ukupnom budetu EU), unapreenju konkurentnosti evropske poljoprivrede u svetskim okvirima i prilagoavanje uslovima svetskog trita.Smanjivanje udela poljoprivrede u ukupnom budetu EU ispod 50% predstavlja uspeh, imajui u vidu da je budet ZPP dugo godina premaivao polovinu budeta EU, inei tako ak i dve treine ukupnog budeta ranijih godina (Grafikon 2.).

Grafikon 2. Poljoprivreda u procentima EU budeta -Obaveze-

70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0

EU-12

EU-15

EU-25 EU-27

Ukupno poljoprivreda Ruralni razvoj, smernice + garancije-ukljuujui modulaciju i transfere Trite+direktna pomo nakon modulacije

, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03 04 05 06 07 08

Izvor: European Commission, Directorate-General for Agriculture and Rural Development (2009): The Common Agricultural Policy Explained, Publications Office of the European Union

2.2. Ciljevi ZPP Nakon usvajanja Lisabonskog ugovora dva osnovna primarna izvora prava EU ine Ugovor o osnivanju Evropske unije i Ugovor o funkcionisanju Evropske unije7. Osnovna novina je da je Evropska unija konano dobila status pravnog lica u odnosu prema treim zemljama, to se odrazilo i na preimenovanje Evropske zajednice 7 Do Lisabonskog ugovora ovaj (koja je imala status pravnog lica, a ne EU) u dokument nosio je naziv Ugovor o Evropsku uniju. osnivanju Evropske zajednice. Odredbe Ugovora o osnivanju Evropske zajednice koje se odnose na poljoprivredu, stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, postaju sastavni deoVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

U skladu sa ispoljenim trendovima u okviru politike EU (izrazito jaanje programa ruralnog razvoja na utrb trinih intervencija), oekuje se dalje sputanje udela poljoprivrede u ukupnom budetu EU, tako da e primat od poljoprivrede u troenju budetskih sredstava preuzeti tzv. strukturalni fondovi.

24


27sanje farmera, odnosno poljoprivrednih proizvoaa, kao i poljoprivrednih gazdinstava (Agricultural holdings) nije se nailo na manje problema. Osnivaki ugovori EU ne nude jasnu definiciju ovih pojmova, pa se definicije nalaze u sekundarnom zakonodavstvu (uredbe, direktive). Po prvi put je definicija farmera data propisima koji reguliu strukturnu politiku. U Uredbi 797/85 bilo je definisano da je farmer osoba koja preko 50% svojih prihoda ostvaruje bavei se poljoprivredom, kao i to da ne troi vie od 50% svog radnog vremena na aktivnosti van poljoprivrede. U sluajevima koji su usledili Evropski sud pravde je preputao dravama lanicama da ureuju ovo pitanje, uz tumaenje da se i osobe koje se osim poljoprivrede bave drugim delatnostima ukljue u definiciju farmera. Danas je aktuelna definicija data u Uredbi 73/2009 o direktnoj emi podrke farmera prema ZPP, kojim se pod farmerom podrazumeva fiziko ili pravno lice ili grupa pravnih i fizikih lica, kakav god da je pravni status ovakvih grupa i njiho- 10 Council Regulation (Ec) No vih lanova po nacionalnom pravu, ije preduzee 73/2009 of 19 January 2009 establishing common rules for se nalazi na teritoriji EU i bavi se poljoprivrednim direct support schemes for farmers aktivnostima. Pod poljoprivrednom aktivnou po- under the common agricultural drazumeva se proizvodnja, uzgajanje ili gajenje po- policy and establishing certain support schemes for farmers, ljoprivrednih proizvoda, ukljuujui etvu, muu, amending Regulations (EC) No gajenje i dranje ivotinja za potrebe farme, ili u- 1290/2005, (EC) No 247/2006, (EC) No 378/2007 and repealing vanje zemlje u uslovima ouvanja ivotne sredine i Regulation (EC) No 1782/2003 dobre poljoprivredne prakse10. (OJ L 30, 31.1.2009, p. 16). Ciljevi Zajednike poljoprivredne politike definisani lanom 38. UFEU su: 1. poveanje produktivnosti u poljoprivredi unapreenjem tehnikog razvoja, racionalizacijom poljoprivredne proizvodnje i optimalnim korienjem faktora proizvodnje, naroito radne snage; 2. obezbeivanje na taj nain odgovarajueg ivotnog standarda poljoprivrednog stanovnitva, posebno putem poveanja zarada u poljoprivredi: 3. stabilizacija trita; 4. garantovanje snabdevanja i 5. obezbeivanje snabdevanja potroaa po razumnim cenama.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Ovaj ugovor poljoprivredu pominje u delu koji se odnosi na principe, svrstavajui je u politike koje su u podeljenoj nadlenosti EU i njenih drava lanica, zajedno sa politikama unutranjeg trita, socijalne politike, ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije, ivotne sredine, zatite potroaa, saobra8 Nije pomoglo ni nabrajanje aja, trans-evropskih mrea, energetike, slobode, poljoprivrednih proizvoda u bezbednosti i pravde i javnog zdravlja. Aneksu I, kojim nisu obuhvaenivuna, drvo i pamuk, kao ni proizvodi poput margarina, jogurta, vonih sokova, itd.

9

U prethodnom ugovoru (Ugovoru o osnivanju EZ) stajala je odredba da e u roku od dve godine od stupanja ugovora na snagu Savet odluiti o eventualnom proirivanju liste proizvoda u Aneksu I (u to vreme Aneks II). To je i uraeno Uredbom 7a/59, ali ovo pitanje je ostalo otvoreno jo nekoliko godina, ukljuujui i sporove koji su usledili po tom pitanju. U sluaju 185/73 Hauptzollamt Bielefield vs. Konig Evropski sud pravde zakljuio je da u proizvode prve faze obrade spadaju proizvodi kod kojih postoji jasna ekonomska povezanost sa primarnim proizvodima koji se obrauju. To znai da se pod poljoprivrednim proizvodima ne mogu raunati oni proizvodi ija je cena znatno vea od sirovine ijom su obradom nastali. Takoe je zakljueno da se vie ne moe proirivati Aneks I, osim dodatnim tumaenjem to nije bio sluaj. Proizvodi koji ne spadaju u Aneks I, a po prirodi nastaju obradom poljoprivrednih proizvoda, dobili su naziv proizvodi koji nisu u Aneksu I (non-Anex I products). Izuzeci od pravila su proizvodi koji bi po definiciji trebalo da spadaju u grupu poljoprivrednih proizvoda definisanih u Aneksu I, ali ipak to nisu. To su: krompir, drvo i vuna.

Zajedniku poljoprivrednu politiku EU u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije detaljno odreuju lanovi 38 42, koji definiu opseg ZPP, ciljeve, odreuju mesto ZPP meu ostalim sektorskim politikama EU, ali i uspostavljaju pravni osnov za dalje regulisanje poljoprivredne politike. Po prvi put se u osnivakim ugovorima EU, u delu koji se odnosi na poljoprivredu, govori o Evropskoj uniji, kao nosiocu prava definisanja i sprovoenja Zajednike poljoprivredne politike. lanom 38. Ugovora definisano je da zajedniko trite Unije obuhvata poljoprivredu, ribarstvo i trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Poljoprivredni proizvodi definisani kao proizvodi ratarstva, stoarstva i ribarstva, kao i proizvodi prve faze prerade ovih proizvoda. Takoe, naglaava se znaaj ribarstva, kao sektora koji ini sastavni deo ZPP. U daljem tekstu, u stavu 3. istog lana, odreeno je da su proizvodi na koje se odnose lanovi od 39-44 sadrani u Aneksu I Ugovora. I pored pokuaja da se ovim definicijama prui jasna slika ta sve ini poljoprivredne proizvode, otvorio se problem tumaenja ovih odredbi8. U praksi je problem definisanja poljoprivrednih proizvoda reavao Evropski sud pravde, koji ima pravo tumaenja odredbi osnivakih ugovora.9 Pitanje definicije poljoprivrednih proizvoda je veoma bitno zbog posebnog reima zatite ovih proizvoda, kao i njihove razlike u odnosu na preraene poljoprivredne proizvode. Kao i u sluaju poljoprivrednih proizvoda ni defini-

26


29mlje. Kako bi to bilo u potpunosti ostvareno bilo je neophodno stvaranje zajednikih mehanizama na nivou EU koji bi doveli do jedinstvenog formiranja cena i regulacije trita. To je sprovedeno u delo stvaranjem zajednikih organizacija trita kojim su bili obuhvaeni svi poljoprivredni proizvodi obuhvaeni aneksom I UFEU Ugovor o funkcionisanju Evropske unije. U lanu 40 UFEU ponuena su tri reenja za organizaciju trita poljoprivrednih proizvoda: zajednika pravila konkurencije, koordinacija nacionalnih trita i evropska organizacija trita. Odlueno je da to bude evropska organizacija trita, koja i danas postoji, a osnovni zadatak je ostvarivanje ciljeva ZPP, regulisanje cena, pomo proizvoaima u proizvodnji, skladitenju, itd. Istim lanom predvieno je i stvaranje posebnog fonda za garancije i usmeravanje u poljoprivredi, koji je postojao sve do 2005. godine, kao Evropski fond za garancije i usmeravanje. Tada iz jednog nastaju dva fonda Evropski fond za usmeravanje i Evropski fond za ruralni razvoj. Prvi sprovodi politiku direktnih plaanja u EU, dok je drugi usmeren na realizaciju politike ruralnog razvoja. U toku formiranja zajednikih organizacija trita otvorilo se pitanje do koje mere drave lanice mogu da utiu na regulisanje trita proizvoda obuhvaenih ZPP. Ve u prvim sporovima pred ESP definisano je da drava lanica ne moe da se mea u cenovnu politiku u pojedinim organizacijama trita obuhvaenim ZPP, dok je dozvoljeno da se u sluaju da neke stvari nisu regulisane u okviru zajednikih organizacija trita mogu regulisati na nivou drava lanica, ali moraju biti u skladu sa ciljevima ZPP. Takoe, u trenutku regulisanja trita ovih proizvoda na evropskom nivou, ukida se bilo kakva mogunost da drave lanice reguliu ova pitanja. Drugim reima, drave lanice imaju onoliko prostora u ovoj oblasti koliko im ostavi EU. Znaaj zajednikih organizacija trita (Common Market Organisation CMO) je u tome to one zapravo znae isto to i politika slobodnog protoka robe, samo u oblasti poljoprivrednih proizvoda. Osnovni cilj je bio zamena pojedinanih nacionalnih politika regulisanja cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda, (koje su najee bile meusobno suprotstavljene) i na taj nain uklanjanja prepreka trgovini na jedinstvenom tritu, ali i zatitaVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

Ovako definisani ciljevi ZPP u lanu 39(1) UFEU imaju politiko-ekonomski, ali i naglaen socijalni karakter. Njima su obuhvaene naizgled nepomirljive strane, a to su interesi proizvoaa i potroaa. Dok je cilj prvih da zarade to vie na tritu, drugi imaju za cilj to jeftinije snabdevanje inputima za svoju proizvodnju/preradu. Takoe, ovde pronalazimo i osnovu strukturne politike u poljoprivredi, koja govori o obezbeivanju ivotnog standarda proizvoaa, koji se nadovezuje na zahteve za ekonomskim ciljem poveanja produktivnosti. Na kraju se na isto ekonomski cilj snabdevanja trita, nadovezuje i garantovanje snabdevanja po razumnim cenama. Kao i u svim drugim situacija Evropski sud pravde - ESP morao je da d konanu re o kontradiktornosti ovog lana. U nekoliko tumaenja ESP jasno je naznaio da obezbeivanje ivotnog standarda ne znai garantovanje odreenih prihoda farmerima, ali i da razumne cene ne znae najnie mogue cene, ve da one moraju biti posmatrane u kontekstu mehanizama ZPP. Takoe, ESP je jasno definisao da se ciljevi ZPP odnose na sve aspekte poljoprivredne proizvodnje, ukljuujui trgovinu, javno zdravlje, zatitu potroaa i dobrobit ivotinja. Na kraju je zakljueno i da institucije EZ moraju da obezbede adekvatan odnos ciljeva tako da se, iako u isto vreme tite interese proizvoaa i potroaa, ne mogu realizovati svi u isto vreme i u celini11. Praksa je pokazala da je akcenat bio na ekonomskim ciljevima na utrb ciljeva koji se odnose na potroae, ali je kriza bezbednosti hrane devedesetih godina (bolest ludih krava, dioksinska kriza) donela veu zainteresovanost potroaa za regulisanje oblasti poljoprivredne proizvodnje i udruenja potroaa su pojaala pritisak na donosioce odluka ZPP, da u kreiranju poljoprivredne politike uvae i njihove 11 Case 5/67 Beus [1968] ECR 83. stavove i interese.

2.3. Sprovoenje ZPP Samo stvaranje ZPP znailo je uvoenje posebnog reima za poljoprivredne proizvode u odnosu na ostale proizvode, kao i razliku principa ZPP u odnosu na osnovne principe zajednikog protoka robe. Prvobitni i osnovni cilj ZPP je bio zatita evropskog trita u odnosu na tree ze-

28


312.4.1. Institucionalni okvir EU

trita od prevelikih oscilacija cena (stabilizacija trita), kao i zatita od potencijalno loeg uticaja svetskog trita12.

2.4. Institucije i pravo zakonodavne aktivnosti u okviru ZPP Da bi se ciljevi ZPP nesmetano sprovodili bilo je neophodno usvajanje niza propisa kojim bi se omoguilo nesmetano funkcionisanje i dalji razvoj ZPP. U ovom poslu najvaniji momenat je bio dobra organizacija posla unutar institucija EZ i jasna podela uloga najvanijih aktera Evropske zajednice. Iz tog razloga bie dat pregled institucija EU i njihova uloga u procesu donoenja odluka, ali i sprovoenja propisa. U okviru UFEU, lanom 43. definisano je da je Evropska komisija nadleni organ EU za razradu i sprovoenje ZPP. U nastavku se i Savet ministara i Evropski parlament oznaavaju kao institucije koje, delujui u skladu sa zakonodavnom procedurom, uspostavljaju zajedniku organizaciju trita u poljoprivredi i donose ostale odluke radi sprovoenja ciljeva ZPP i Zajednike politike ribarstva (ZPR). Takoe, u stavu 3 istog lana se kae da, Savet ministara na predlog Evropske komisije utvruje cene, kvote, kao i ostale dabine koje se odnose na trite poljoprivrednih proizvoda u EU. Na osnovu ovog 12 Sam nain formiranja cene lana usvajaju se sve odluke EU koje ine korpus uz postojanje ciljane cene pravnih pravila na osnovu kojih funkcionie ZPP. koja je bila projektovana kao zadovoljavajua cena kojoj se tei Ove osnovne odredbe su dugo odolevale promena(ali u praksi nikada ne ostvari), ma, ali je Lisabonski ugovor doneo izmene u pogleprag cene, koja predstavlja du procedure donoenja odluka. Do Lisabonskog najniu cenu ispod koje se ne mogu prodavati proizvodi na ugovora odluke u okviru sistema ZPP donoene su evropskom tritu najee u od strane Saveta, na predlog Evropske komisije, sluaju uvoza sa treih trita i uz savetodavnu ulogu Evropskog parlamenta. Od interventne cene pri kojoj se vri kupovina trinih vikova (kada Lisabonskog sporazuma, koji je stupio na snagu 1. cena padne na ovu vrednost), januara, 2010. godine, odluke se u okviru ZPP doupuuje na svu sloenost mehanizama cenovne podrke u nose prema proceduri saodluivanja, koja daje znaokviru ZPP. Sve ove cene bile su ajniju ulogu Evropskom parlamentu. Poveana vie od cene na svetskom tritu, a svojom cenovnom podrkom EU uloga Evropskog parlamenta u procesu donoenja je vie puta izazivala fluktuacije odluka u EU, ukazuje na vei legitimitet i vii nivo na svetskom tritu u zavisnosti demokratije i uea graana, nego to je to ranije da li se suoavala sa padom ili bio sluaj. rastom cena na svetskom tritu.

Institucionalni okvir EU ine: Evropska komisija, Savet ministara, Evropski parlament, Evropski sud pravde i Revizorski sud i Raunovodstveni sud. Ovih pet institucija predstavljaju institucionalni okvir na kojima poiva EU i njihovom meusobnom interakcijom obezbeuje se nesmetano funkcionisanje EU. Kroz pregled institucija otvara se i pitanje karaktera EU. EU bi se mogla definisati kao nadnacionalna organizacija drava, koja ima odlike klasinih meunarodnih organizacija, ali koja je i neto vie od toga. Neke institucije odraavaju slinost sa meunarodnim organizacijama (Savet ministara) i u njima se iskljuivo brane interesi pojedinih drava lanica, dok druge institucije imaju za cilj zatitu komunitarnih interesa ili ciljeva na kojima poiva EU (Evropska komisija, Evropski parlament, Evropski sud pravde). U svoj ovoj sloenosti isprepletanih interesa i isto tako sloenih procedura pronalazimo ishodite ZPP, koja je i jedna od najstarijih komunitarnih politika. Evropska komisija predstavlja instituciju u kojoj se ogleda nadnacionalni karakter EU. Osnovni cilj Evropske komisije je zatita zajednikog interesa EU i sprovoenje ciljeva definisanih osnivakim ugovorima. U okviru Evropske komisije postoje Generalni direktorati GD (Directorat general - DG), od kojih su za poljoprivredu najznaajniji: Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj (DG AGRI), GD za zdravlje i zatitu potroaa (DG SANCO) u ijoj nadlenosti su veterina i bezbednost hrane, kao i fitosanitarna politika, ali i GD za trgovinu (DG TRADE) i GD za regionalni razvoj (DG REGIO). Za zemlje poput nae, od velike vanosti je i GD za proirenje (DG ENLARGEMENT). U procesu donoenja odluka Komisija ima zakonodavnu inicijativu. Pre nego to doe do zvaninog predlaganja teksta propisa, svaki predlog propisa prolazi kroz pripremnu fazu, koja se odvija unutar slubi Komisije. Najee predlog formuliu pojedine slube unutar Generalnog direktorata, koji, nakon odobrenja resornog komesara, stie do efa kabineta Generalnog direktorata, koji u internoj komunikaciji sa efovima kabineta drugih komesara usaglaava tekst predloga propisa. Tek nakon toga predlog ide zvanino na konsultacije u okviru zvaninog sastanka svih komesara koji ine Evropsku komisiju. Paralelno sa ovim procesom KomisijaVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

30


33Proces odluivanja, na osnovu predloga koji stie od Evropske komisije, poinje na najniem nivou radnih grupa Saveta, na kojima su drave predstavljene u rangu dravnih slubenika. Sledea faza, ukoliko predlog proe prethodni forum, poinje upuivanjem predloga propisa ili na radnu grupu koju ine poljoprivredni savetnici ili odmah biva upuen na Specijalni komitet za poljoprivredu ili COREPER, u zavisnosti od pitanja koje je na dnevnom redu. Poslednja instanca su ministri koji uglavnom donose politiku odluku, nakon to je odluka ve pripremljena u niim fazama odluivanja. Ukoliko se na nivou COREPER ili Specijalnog komiteta za poljoprivredu sve drave lanice sloe o nekom predlogu isti dobija status A i on se bez rasprave usvaja na Savetu. Sistem glasanja u Savetu je specifian. Svaka drava ima odreen broj glasova kojim raspolae prilikom glasanja, a najee je potrebna kvalifikovana veina glasova da bi se predlog usvojio. Meutim, u sluaju da Savet istupi sa izmenama koje su u potpunoj suprotnosti sa predlogom Komisije, on mora odluku doneti jednoglasnom veinom. Ukupan broj glasova je 345, a odluka kvalifikovanom veinom donosi se ukoliko je ispunjeno jo tri uslova: 1. da ima najmanje 255 glasova za predlog propisa; 2. da je veina drava lanica za predlog (14 drava lanica) i 3. da je najmanje 62% ukupne populacije EU za predlog propisa. Raspored broja glasova u Savetu ministara prikazan je u Tabeli 1.

otvara konsultacije sa eksternim organizacijama, koje su zainteresovane za konkretni tekst predloga propisa i to mogu biti udruenja, komiteti za pojedine oblasti kao to su proizvoai voa i povra, eera, ena u poljoprivredi, itd. Tek nakon svega Evropska komisija formulie zvanian predlog teksta propisa, koji dalje upuuje u proceduru na razmatranje Savetu i Evropskom parlamentu. Radni jezici u Evropskoj komisiji su engleski, francuski i nemaki. Savet ministara EU predstavlja instituciju koja u potpunosti titi interese drava lanica. Na sastancima Saveta drave lanice predstavljaju resorni ministri zemalja, u zavisnosti od teme sastanka. U praksi postoji devet posebnih formi sastanaka Saveta, ukljuujui i Savet ministara poljoprivrede. Proces pripreme sastanaka Saveta ministara obavlja se u tri posebna komiteta: COREPER II, COREPER I i Specijalnom komitetu za poljoprivredu. COREPER II (Le Comit des reprsentants permanents) ine stalni predstavnici drava lanica pri EU u rangu ambasadora i ovaj komitet priprema sastanke Saveta za opte poslove, spoljnu politiku, ekonomske i finansijske poslove i pravdu i bezbednost. Radom komiteta rukovodi predstavnik zemlje predsedavajue EU. Ovo telo diskutuje o znaajnijim politikim pitanjima. Pravni osnov uspostavljanja i uloge COREPER je lan 240. UFEU. COREPER I ine zamenici ambasadora stalnih predstavnika drava lanica EU i oni diskutuju i pripremaju sastanke Saveta ministara o tehnikim pitanjima, izuzev poljoprivrede. Specijalni komitet za poljoprivredu priprema sastanke Saveta o poljoprivrednim pitanjima. Samo postojanje ovog komiteta govori koji znaaj se pridaje poljoprivredi, s obzirom na sloenost pitanja, ozbiljnost problema u ovoj oblasti i poseban status poljoprivrede u odnosu na ostale politike. Ovaj komitet nije osnovan prema osnivakim ugovorima EU nego posebnom meuvladinom odlukom 1960. godine, kada je otpoela priprema za stvaranje zajednike organizacije trita u poljoprivredi. Pitanja na dnevnom redu ovog komiteta su isto poljoprivredna pitanja koja se odnose na direktna plaanja, trine mere, ruralni razvoj... lanovi ovog komiteta su visoki zvaninici ministarstava poljoprivrede drava lanica ili savetnici za poljoprivredu pri stalnom predstavnitvu drava lanica.

32



35i veoma malo ima vremena za iru diskusiju zbog velikog broja lanova. Iz tog razloga je jako bitna priprema sastanka za koju je zaduen predsednik Evropskog saveta. Sve odluke se donose konsenzusom.Procenat po 8,4% po 7,8% 4,1% 3,8% po 3,5% po 2,9% po 2% po 1,2% 0,9% 100.0 Broj glasova po 29 po 27 14 13 po 12 po 7 po 7 po 4 3 345

Tabela 1. Raspored glasova u Savetu ministara

Drava lanica Nemaka, Francuska, Italija i Velika Britanija Poljska i panija Rumunija Holandija Belgija, Grka, Maarska, Portugal, eka Austrija, vedska i Bugarska Danska, Finska, Irska, Litvanija i Slovaka Kipar, Estonija, Letonija, Luksemburg i Slovenija Malta UKUPNO

Jo jedan znaajan forum na kojem se donose odluke od najveeg znaaja za EU je predsednitvo EU, koje se smenjuje svakih est meseci na ijem dnevnom redu su najee i pitanja iz domena poljoprivrede. Evropski parlament ini ukupno 736 poslanika koji se biraju na direktnim izborima na mandat od 5 godina. Direktni izbori primenjuju se od 1979. godine, i to je odlika koja ovu instituciju ini najdemokratskijom u poreenju sa ostalim institucijama EU. Poslanici mogu biti ponovo izabrani, a broj poslanika koje ima svaka drava lanica zavisi od broja stanovnika. U praksi ovo pitanje reava pregovorima na najviem nivou u okviru Evropskog saveta, prilikom izmena osnivakih ugovora. Trenutni broj poslanika menjae se u narednim godinama, a od novembra, 2014. godine, broj poslanika nee smeti da pree 750, plus predsednik (ukupno 751). Ovo je predvieno odredbom lana 14. UEU. Parlamentom predsedava predsednik koji ima 14 potpredsednika. Parlament se sastaje 12 puta godinje na plenarnim sednicama u Strazburu, dok se ostali sastanci odravaju u Briselu. 13 Za formiranje poslanike Poslanici su u svom radu unutar parlamenta organi- grupe neophodno je najmanje zovani u posebne poslanike grupe, koje se formiraju 25 lanova parlamenta. Oni ne moraju biti lanovi nijedne na partijskoj, a ne na nacionalnoj osnovi13. Raspored grupe. Najznaajnije poslanike poslanikih grupa igra jednu od najznaajnijih ulo- grupe u trenutnom sazivu ga u Evropskom parlamentu prilikom izbora pred- Evropskog parlamenta (mandat od 2009-2014) su: Evropska sednika Evropske komisije, pa se moe zakljuiti da narodna partija (265 lanova), je trenutni saziv Evropske komisije desno orijentisan Savez socijalista i demokrata (184), Savez liberala i demokrata i neto blii konzervativnim idejama. Politika orga- za Evropu (84), Zeleni i alijansa nizacija Evropskog parlamenta poiva na: slobode (55), itd.n

Izvor: Arie Oskam, Gerrit Meester and Huib Silvis (2010): EU Policy for agriculture, food and rural areas, Wageningen Academic Publishers, strana 49.

Iz svega pomenutog vidi se da je gotovo nemogue doneti odluku bez saglasnosti najveih zemalja, tako da presudnu ulogu u donoenju odluka imaju drave kao to su Nemaka i Francuska. U delu odluka koje se odnose na poljoprivredu i ribarstvo ima najvie donetih odluka Saveta kvalifikovanom veinom. U periodu od 2006. do 2010. godine, gotovo 97% svih odluka u oblasti poljoprivrede i ribarstva doneto je kvalifikovanom veinom. Tu se vidi teina procesa donoenja odluka u ovoj oblasti, kada se ima u vidu razliiti interes drava lanica. Radni jezici Saveta su engleski, francuski i nemaki. Treba praviti razliku izmeu Saveta ministara i Evropskog saveta. Evropski savet je institucija koja neformalno postoji jo od ezdesetih godina prolog veka, kada se uobiajilo pravilo sastanka efova drava i vlada tada Evropske zajednice, koje donosi najznaajnije odluke o pravcu razvoja EU. Godinje se odri oko 4-5 sastanaka Evropskog saveta, koji u proseku traju 2-3 dana

Konferenciji predsedavajuih (The Conference of Chairmen) koju ine predsednik Evropskog parlamenta i predsedavajui poslanikih grupa. Birou (The Bureau) koji in predsednik parlamenta i potpredsednik. Kvestorima koji se brinu o administrativnim i finansijskim poslovima u vezi funkcionisanja Evropskog parlamenta.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

n

n

34


37Evropski parlament odluuje o svom godinjem kalendaru na osnovu predloga Konferencije predsednika (telo odgovorno za organizaciju rada Evropskog parlamenta, a ine ga predsedavajui politikih grupa u Evropskom parlamentu i predsednik Evropskog parla- 14 European Parliament, menta)14. Activities, Parliaments calendar. Rad Parlamenta se deli kalendarom na plenarne sednice i sastanke odbora koji su oznaeni razliitim bojama. Kalendar ukljuuje (slika 2):n

Slika 2. Godinji kalendar Evropskog parlamenta

12 etvorodnevnih plenarnih sednica u Strazburu i est dvodnevnih dodatnih u Briselu; dve nedelje meseno su namenjene za sastanke parlamentarnih odbora i interpalamentarnih delegacija; jedna nedelja meseno je namenjena za sastanke politikih grupa i etiri nedelje godinje rezervisane su iskljuivo za rad lanova Evropskog parlamenta na terenu (zelene boje).

n

n

n

Najvanije aktivnosti Evropskog parlamenta koje se odnose na proces donoenja odluke odvijaju se u resornim odborima parlamenta. Iako odbori nisu u potpunosti istovetni sa strukturom Generalnih direktorata, poljoprivreda je u nadlenosti Odbora za poljoprivredu i ruralni razvoj (AGRI), koji osim poljoprivrednih pitanja pokriva i veterinarsku i fitosanitarnu politiku. Za poljoprivredu je takoe znaajan i Odbor za zatitu ivotne sredine, javno zdravlje i bezbednost hrane (ENVI - The Committee on the Environment, Public Health and Food Safety) koji osim bezbednosti hrane pokriva i pitanja kvaliteta i oznaavanja hrane. Sesija u odborima odvija se preko posebnog izvestioca koji se imenuje za propis koji je na dnevnom redu i on dolazi iz redova poslanikih grupa koje ine veinu u Evropskom parlamentu. On je osoba koja priprema izvetaj o konkretnom predlogu propisa, koji ukoliko postoji veina za to, najee postaje i zvanian stav odbora koji se zatim upuuje na plenarnu sesiju. U toku svog rada izvestilac odbora kontaktira sa ostalim zainteresovanim odborima, a tu su za poljoprivreduVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

Izvor: European Parliament, Activities, Parliaments calendar

36


39vorima ili sekundarnim zakonodavstvom. Radni jezik u Evropskom sudu pravde je francuski. Revizorski sud osnovan je 1975. godine, i broji 27 lanova (iz svake drave lanice po jedan), postavljenih od strane Saveta. Savet postavlja lanove poto konsultuje Evropski parlament na mandat od 6 godina. Predsednik Suda ima mandat od 3 godine. Revizorski sud vri reviziju finansijskih izvetaja Komisije, ali i proverava trokove i prihode Komisije. Takoe, izrauje Godinje izvetaje, izdaje i Potvrdu o regularnosti i validnosti pojedinih poslova Komisije.

najvaniji odbori za meunarodnu trgovinu (INTA - Committee on International Trade), budet (BUDG), regionalni razvoj (REGI - Committee on Regional Development), koji i sami pokrivaju sline oblasti rada. Pored izvestioca, najee opozicione grupe imenuju izvestioca u senci iji je zadatak da izrazi stav opozicionih struktura na predlog Komisije. Nakon definisanja zajednikog stava odbora predlog se upuuje na plenarnu sesiju parlamenta. Do Lisabonskog ugovora, Evropski parlament je imao samo savetodavnu ulogu prilikom procedure donoenja odluka u poljoprivredi. Jedina mogunost veeg uticaja bila je prilikom odobravanja budeta, gde su razmatrana i pitanja budeta ZPP. Evropski sud pravde sa seditem u Luksemburgu ini ukupno 27 sudija, koje se postavljaju na predlog drava lanica. Biraju se na mandat od 6 godina, dok je mandat predsednika Suda 3 godine. Takoe, Sud ima i 8 generalnih advokata. Odluke donosi u Komorama koje ini 3 do 5 sudija sa Velikom Komorom od 13 sudija. Nakon Lisabonskog ugovora Sud prve instance promenio je naziv u Opti sud i nadlean je za albe pojedinaca i zaposlenih u slubama EU. Najznaajnija uloga Evropskog suda pravde od samog nastanka do danas je tumaenje odredbi osnivakih ugovora, to na zahtev zainteresovanih strana, ukljuujui i nacionalne sudove drava lanica, to na osnovu tubi pojedinaca i institucija za prekrena prava garantovana osnivakim ugovorima i sekundarnim zakonodavstvom. Jo jedna znaajna uloga ESP je reavanje u postupku protiv drava lanica za neispunjavanje obaveza najee definisanih sekundarnim zakonodavstvom (uredbe, direktive, odluke) tzv. Infringement procedure (prema lanu 258 UFEU). U okviru ove procedure Komisija pokree postupak upuivanjem zahteva dravi lanici za objanjenje postupka nesprovoenja neke obaveze. Ukoliko se i pored upozorenja Komisije drava oglui o svoje obaveze sluaj se nastavlja, po zahtevu Komisije, pred Evropskim sudom pravde. Evropski sud pravde donosi odluke kazni protiv odnosnih drava u pomenutom sluaju. Sluajeve pred ESP mogu pokrenuti i institucije EU i drave lanice protiv drugih institucija, ukoliko smatraju da su im ugroena ugovorom garantovana prava. Stranke pred sudom mogu biti i individualna pravna i fizika lica koja upuuju albe ESP u sluaju kada smatraju da su odluke institucija EU suprotne pravilima definisanim osnivakim ugo-

2.5. Proces donoenja odluka u ZPP Za donoenje propisa u oblastima poljoprivrede, ribarstva i bezbednosti hrane, veterinarskoj i fitosanitarnoj politici primenjuje se opta zakonodavna procedura predviena lanom 294 UFEU. to se tie procedura za donoenje odluka u okviru EU, u odnosu na ulogu Evropskog parlamenta u zakonodavnom procesu, razlikuju se sledee procedure: saglasnost, saodluivanje, saradnja i konsultovanje. U prvom sluaju Parlament moe blokirati donoenje nekog propisa, jer bez njegove saglasnosti nema usvajanja propisa. U proceduri saodluivanja Parlament ima najizraeniju zakonodavnu ulogu, jer moe da ulae amandmane na predlog Komisije, ali i na izmene Saveta. Takoe, u okviru ove procedure, ukoliko se parlament ne sloi sa predlogom teksta on nee biti usvojen. Poslednje dve zakonodavne procedure daju manji znaaj Parlamentu, a vei znaaj Savetu. Sve do Lisabonskog sporazuma, u oblasti ZPP primenjivana je procedura konsultovanja Evropskog parlamenta prilikom donoenja najvanijih odluka. Evropski parlament nije imao previe uticaja na kreiranje propisa u poljoprivredi kroz proceduru konsultovanja. Od Mastrihtskog ugovora (stupio na snagu 1993. godine) uvedena je procedura saodluivanja, ali se ona nije primenjivala u poljoprivredi, osim u delu koji se ticao zatite potroaa a time implicitno i na oblasti koje su se preklapale sa ZPP. Od Ugovora iz Amsterdama (1999. godine), usled krize nastale u oblasti bezbednosti hrane (dioksinska kriza, bolest ludih krava), saodluivanje poinje da seVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

38


413. odbaci zajedniku poziciju apsolutnom veinom svojih lanova. Predlog je u potpunosti odbaen. Uloga Komisije je veoma znaajna u toku drugog itanja, jer na izmene Evropskog parlamenta Komisija daje miljenje Savetu i ukoliko Savet planira da usvoji izmene Parlamenta, a to eli da uini suprotno savetu Komisije, mora to da uini jednoglasno. Ukoliko Komisija prihvati amandmane Parlamenta, Savet ima mogunost da: 1. prihvati sve amandmane Parlamenta kvalifikovanom veinom. Predlog propisa se usvaja; 2. ne prihvati sve amandmane Parlamenta. U tom sluaju predsednik Saveta i predsednik Evropskog parlamenta sazivaju komitet za pomirenje. Komitet za pomirenje sastoji se od lanova Evropskog parlamenta i lanova Saveta (najee COREPER). Tree itanje ili procedura medijacije, moe imati nekoliko scenarija: 1. Ukoliko komitet za pomirenje prihvati zajedniki tekst, u roku od est nedelja, Savet (kvalifikovanom veinom) i Evropski parlament (veinom prisutnih lanova) moraju da usvoje predlog zajednikog propisa. U tom sluaju propis je usvojen; 2. Ukoliko se ne usvoji zajednika verzija teksta predlog propisa je odbaen. U praksi se pokazalo da svi akteri rade ve u pripremnim fazama propisa, tako da je potencijalno neslaganje mogue jedino u sluajevima potpuno suprotstavljenih interesa strana koje uestvuju u zakonodavnoj proceduri. Takoe, snaga Evropskog parlamenta i njegovih predloga zavisi od strunog i politikog autoriteta izvestioca Parlamenta koji je zaduen za konkretni propis, a u okviru nadlenog odbora (u poljoprivredi su to najee AGRI i ENVI).

primenjuje i na oblast veterinarske i fitosanitarne politike. I na kraju, Lisabonskim ugovorom proces donoenja odluka proiruje se i na oblast ZPP. Ovom promenom jo vie je naglaen uticaj Parlamenta, koji sada dobija ravnopravnu ulogu sa Savetom u procesu kreiranja najznaajnijih propisa u poljoprivredi, koja je dugo bila izvan opsega rada Evropskog parlamenta. Inae, opta zakonodavna procedura opisana u lanu 294 UEU sastoji se iz tzv. tri itanja. Prvo itanje otpoinje u Evropskom parlamentu, nakon to Komisija dostavi predlog propisa. Evropski parlament dostavlja svoje miljenje koje otvara etiri opcije za Savet: 1. da prihvati predlog teksta koji je predloila Evropska komisija, jer Evropski parlament nije uloio amandmane na tekst. Predlog propisa se usvaja; 2. da prihvati predlog teksta sa amandmanima Evropskog parlamenta. Predlog propisa se usvaja; 3. da predloi amandmane na tekst Komisije, iako Evropski parlament nije uloio amandmane na tekst. Poinje drugo itanje; 4. da ne prihvati amandmane Evropskog parlamenta na tekst Komisije. Poinje drugo itanje. Drugo itanje poinje kada Savet utvrdi tzv. zajedniku poziciju, nakon to se nije sloio sa predlogom teksta propisa koji mu je dostavljen. Savet dostavlja razloge neslaganja Evropskom parlamentu, kao i Komisiji. Evropski parlament ima tri opcije, da u roku od tri meseca: 1. prihvati zajedniku poziciju ili da ne reaguje. Predlog propisa se usvaja kako je Savet predloio; 2. predloi izmene zajednike pozicije apsolutnom veinom poslanika. U ovom sluaju Savet mora da odlui kvalifikovanom veinom, u roku od tri meseca od prijema amandmana Parlamenta;

40



43bor svoje miljenje usvoji kvalifikovanom veinom. Jedan od najvanijih odbora je Stalni odbor za lanac hrane i zdravlje ivotinja (Standing Committee on Food Chain and Animal Health - SCFCAH), bez ijeg pozitivnog miljenja je nemogue doneti najvanije odluke, kao to su zatvaranje granica da bi se spreilo dalje irenje neke od bolesti ivotinja (slinavka i ap, svinjska kuga, itd.), privremena dozvola vakcinacije protiv neke od bolesti prema strogim pravilima (plavi jezik).

2.6. Sprovoenje propisa Svi akti koje donose institucije EU mogu da se podele na dve grupe: 1. zakonodavni akti akti koje institucije EU donose u skladu sa optom zakonodavnom procedurom (uredbe, direktive, odluke) i 2. ostali akti koji mogu biti:n

nedefinisani akti. U ove akte spadaju odluke koje donosi Savet na predlog Komisije, bez uloge Evropskog parlamenta. Neki od ovih akata su i propisi navedeni u lanu 43 UFEU, a koji daju pravo Savetu da usvaja mere na predlog Komisije u oblasti odreivanja cena, dabina, kvantitivnih ogranienja i slino; delegirani akti. Ove akte Komisiji mogu delegirati na usvajanje Evropski parlament i Savet; implementirajui akti. Za usvajanje ovih akata koristi se procedura koja se jo zove i komitologija. Komitologija poinje formiranjem zajednikog odbora koji ine drave lanice i predstavnici Evropske komisije. Rezultat rada odbora je miljenje, koje u zavisnosti od primenjene procedure, manje ili vie obavezuje Komisiju. Procedure mogu biti:n

2.7. Lobiranje Jo jedna od odlika EU jeste velika uloga lobiranja u procesu donoenja odluka. To je mesto gde se sree veliki broj formalnih i neformalnih lobi grupa i lobista. Evropska komisija je ak otvorila i dobrovoljni registar institucija koje se bave lobiranjem u EU15. Prema ovom registru, do sredine jula, 2010. godine, registrovano je 2840 interesnih organizacija. Uloga ovih organizacija znaajnija je samo ukoliko iste uestvuju u jednom od konsultativnih Komiteta. Za proces donoenja odluka u ZPP naroit znaaj imaju Odbor profesionalnih poljoprivrednih udruenja (COPA/COJECA) i Evropska asocijacija za mleko, 15 European Commission, Register of interest representatives, organizacija potroaa (BEUC), kao i nevladine Homepage, Welcome to the organizacije poput Birdlife i dr. Register of Interest representatives. Da bi se u potpunosti razumela Zajednika poljoprivredna politika neophodno je razmotriti njen odnos sa ostalim sektorskim politikama, sa kojima se preklapa, proima i dopunjuje. Jedna od osnovnih sloboda na kojima poiva EU je slobodan protok robe (Free Movement of Goods), koja sa nizom pravila i procedura ini i posebnu politiku EU. Treba naglasiti da se radi o verovatno najvanijoj sektorskoj politici koja kreira osnovu postojanja jedinstvenog trita EU. Bez jedinstvenog trita EU ne bi bilo ni ZPP, pa je slobodan protok robe preduslov postojanja i ZPP. U samim osnivakim ugovorima stoji (lan 38(1) Ugovora o funkcionisanju EU) da jedinstveno trite EU obuhvata i poljoprivredu, ribarstvo i trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Samim tim opti principi jedinstvenog trita EU vae i za trite poljoprivrednihVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

n

n

savetodavna procedura, u okviru koje Komisija moe ignorisati miljenje odbora, ali o svom stavu mora da obevesti odbor; upravljaka procedura, u okviru koje Komisija moe doneti odluku u sluaju da odbor donese pozitivno miljenje ili ne donose nikakvo miljenje. Ukoliko odbor eli da svojim negativnim miljenjem sprei Komisiju da usvoji akt, neophodno je da miljenje odbora bude usvojeno kvalifikovanom veinom. Ova procedura koristi se za donoenje akata Komisije u poljoprivredi i ribarstvu; regulatorna procedura. Ova procedura koristi se za usvajanje odluka u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike. Da bi odluka bila doneta neophodno je da nadleni od-

n

n

42


45Tradicionalni resursi (Traditional own resources - TOR), sastoje se od carina koje se naplauju na uvoz dobara koje dolaze iz zemalja van Evropske unije. Oni otprilike ine 12% ukupnog prihoda budeta. Sredstva koja se baziraju na PDV (The resource based on value added tax - VAT), ine 11% prihoda budeta. Sredstva koja se baziraju na bruto nacionalnom dohotku (The resource based on gross national income - GNI) se prikupljaju na osnovu odreivanja procenta koji se primenjuje na bruto nacionalni dohodak svake zemlje lanice i sliva u budet ZPP. Ovako prikupljena sredstva predstavljaju najvei izvor prihoda budeta i ine 76%.17

proizvoda. U odlukama Evropskog suda pravde koji su usledili konstatovano je da se principi slobodnog protoka robe i Zajednike poljoprivredne politike nikako ne mogu posmatrati kao meusobno protivni jedni drugima, ve da se moraju posmatrati 16 U to vreme prema Osnivakim kao komplementarni, jer jedni druge dopuugovorima bilo je dozvoljeno uvoenje njuju. U praksi je u nekoliko navrata dolo administrativnih taksi u sluaju poremeaja trita, to je uradila do pokuaja zatite trita pojedinih drava Francuska u sluaju uvoza vina lanica, u odnosu na proizvode iz drugih driz Italije. Kasnije je ova odredba ava lanica, nametanjem dodatnih adminiukinuta, ali je u vreme vaenja iste odredbe ESP doneo odluku da strativnih zabrana, uvoenja stroije kontrose pojedinanim odredbama bilo le proizvoda ili drugim vidovima necarinskih koje druge politike ne mogu kriti principi jedinstvenog trita. Radi barijera trgovini. U svim tim sluajevima ESP se o sluaju Case 68/76 Commission doneo je odluku da se pravilima ZPP nikako v France [1977] ECR 515, p. 523. ne moe ograniavati slobodan protok robe i Citirano prema Joseph A. McMahon (2000): The Law of the Common da u sluaju direktnog sukoba dve grupe praAgricultural Policy, Pearson vila, prednost imaju pravila slobodnog proEducation Limited, Edinburg, toka robe16. strana 28.

n

n

n

2.8. Finansiranje Zajednike poljoprivredne politike Zajednika poljoprivredna politika predstavlja najskuplju politiku sa stanovita centralnog budeta Evropske unije. Dugi niz godina je njeno uee u ukupnom, centralnom budetu iznosilo vie od polovine ukupno raspoloivih sredstava EU17. Tako izraeno uee poljoprivrede u ukupnom budetu ini manje od 2% ukupnih izdataka zemalja lanica EU (European Commission, October 2004) to poljoprivredu, u relativnom smislu i nakon uvaavanja ove injenice, stavlja na zaelje prioriteta za finansiranje.2.8.1. Budet ZPP

Ova injenica, koja poljoprivredu stavlja na vrh liste evropskih prioriteta, esto se pogreno tumai u domaoj javnosti. Nebrojano puta do sada uli su se zahtevi za poveanjem budetskih izdavanja namenjenih poljoprivredi Srbije, koji iako veoma realni ipak jesu pogreni u smislu odabranog primera za poreenje. Naime, kao argument za poveanje esto slui ugledanje na Evropsku uniju, a pri tome je nezaobilazna primedba kako EU izdvaja za poljoprivredu polovinu svog budeta dok Republika Srbija izdvaja neuporedivo manje, naravno, u relativnom smislu. (poreenja radi, agrarni budet Republike Srbije u 2010. godini, ini manje od 3% nacionalnog budeta). Pri tome se zanemaruje injenica da je ove dve cifre nemogue porediti. Razlog je sledei. Ono to oni koji ovu injenicu stalno navode kao oigledan dokaz neadekvatnosti domae agrarne politike ne znaju, jeste da se prosveta i zdravstvo, kao najvee stavke skoro svakog nacionalnog budeta na svetu, u Evropskoj uniji ne finansiraju iz centralnog budeta odakle se finansira ZPP. Prosveta i zdravstvo se finansiraju iz nacionalnih budeta zemalja lanica. Ukoliko se i prosveta i zdravstvo (zajedno sa vojskom) ukljue u ukupne izdatke EU, situacija je drastino drugaija. strana 28.

Zajednika agrarna politika se finansira iz centralnog budeta EU koji se formira iz sledeih izvora (grafikon 3):VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

44


47ipak imaju odreene beneficije prilikom konanog obrauna njihovih doprinosa. Sa druge strane, fondovi EU se slivaju ka zemljama lanicama prema prioritetima definisanim u okviru Evropske unije. Manje prosperitetne zemlje lanice primaju proporcijalno vie sredstava nego one bogate, tako da vie zamalja primi vie novca iz budeta EU nego to izdvaja za isti. Od vanosti je, ne samo kako se EU budet finansira, nego kako se ta sredstva dalje rasporeuju. Evropski parlament, Savet i Evropska komisija zakljuili su Meuinstitucionalni sporazum 1988. godine, sa ciljem da se pobolja funkcionisanje budetskog postupka. Sporazum obezbeuje kontinuitet, fleksibilnost, kao i budetsku disciplinu i odreuje pravila i procedure za upravljanje godinjim finansijskim okvirom, takoe, ukljuuje i viegodinji finansijski okvir koji postavlja godinje maksimalne limite. Trenutno je na snazi Meuinstitucionalni sporazum usvojen u maju, 2006. godine, koji obuhvata period od sedam godina od 2007. do 2013. godine18. Prema ovom sporazumu, 18 European Commission, Financial Programming and sadanji finansijsi okvir (2007-2013) se sastoji od Budget, Improving the budgetary est poglavlja: procedure . 1. odrivi razvoj; 2. prirodni resursi: poljoprivreda, ruralni razvoj, ivotna sredina i ribarstvo ; 3. slobode, bezbednost i pravda; 4. EU kao globalni igra;

Grafikon 3. Izvori finansiranja budeta EU % od ukupnog budeta 80% 76%

70% 2000 2011 procena 60%

50% 38% 40%

40%

30%

20%

16% 12% 11% 5% 1%

10%

0% Tradicionalni resursi Sredstva koja se baziraju na PDV Sredstva koja se baziraju na BND Sredstva iz drugih izvora

Izvor: The European Union budget at a glance, Publications Office of the European Union, 2010. EU budget 2011, Publications Office of the European Union, 2010.

U budet se takoe slivaju sredstva i iz drugih izvora, kao to su odreeni porezi koje plaaju zaposleni pri organima i institucijama EU na svoja primanja, odreeni doprinosi zemalja van Evropske unije za odreene programe Unije, zatim sredstva koja plaaju kompanije ukoliko kre propise o konkurenciji i druge zakone. Ovako skupljeni resursi ine i do 1% budeta. Prihodi se slivaju u budet na nain koji je proporcijalan bogatstvu svake drave lanice. Velika Britanija, Nemaka, Holandija, Austrija i vedska,

5. administracija i 6. kompenzacija (za najnovija proirenja EU). Vanost ZPP ogleda se i prema izdvajanjima iz budeta EU za njeno sprovoenje. Prema finansijskoj perspektivi 20072013. godine, 42,5% ukupnog budeta EU odlazi na ouvanje i upravljanje prirodnim resursima (grafikon 5.).VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

46


49Ukupno planirani rashodi EU-27 za I stub u periodu 2007-2013 su tri puta vei od planiranih rashoda za II stub u istom periodu (grafikon 5.).

Grafikon 5. Raspodela budetskih sredstava za period 2007-2013 % od ukupnog

44.6%

Odrivi razvoj Prirodni resursi: poljoprivreda, ruralni razvoj, ivotna sredina, ribarstvo 1.3% Fundamentalne slobode, bezbednost i pravda

Grafikon 5. Procentualno uee I i II Stuba u budetu ZPP u periodu 2007-2013

42.5%

5.7%

EU kao globani igra

5.9% 50% 45% 40% 35% 30% 25% 20% 15% 10% 5%

Administracija i ostalo 0%

Izvor: European Commission Directorate-General for Budget (2010): The European Union budget at a glance, Publications Office of the European Union

Ukup. EU-27 Danska V. Britanija Holandija Belgija Francuska Nemaka panija Irska Grka Italija vedska Luksemburg Finska Maarska eka Kipar Austrija Poljska Litvanija Portugalija Slovaka Bugarska Slovenija Letonija Estonija Rumunija Malta 0% 10% I Stub 20% II Stub 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Tabela 2. Budet ZPP u periodu 2007-2013. godine

Namena budeta I Stub direktna plaanja i trine intervencije II Stub ruralni razvoj

Budet ZPP (u milijardama evra) 293,105 69,750

Izvor: Implementation and vision of common agricultural policy, CAP in 27 EU Member States, Comparative analysis

Prvi stub: Direktna plaanja i trine intervencije Izvor: House of Lords, European Union Committee (2008): The Future of the Common Agricultural Policy, 7th report of Session 2007-08, Published by the Authority of the House of Lords, London: The Stationery Office Limited

Prvi stub se sastoji od razliitih mera, koje direktno ili indirektno podravaju dohodak u poljoprivredi, a imaju manji ili vei uticaj na trite iVODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

48


51Trine intervencije su u postupku deregulacije koja se nee zavriti promenama posle 2013. godine. Sadanji raspon mera je veoma velik: od spoljnotrgovinske regulative, interventnog otkupa i drugih oblika povlaenja proizvoda sa trita, podrke potronji odreenih proizvoda, proizvodnih kvota i podrke proizvoakim organizacijama (u voarstvu i povrtarstvu). Potrebno je naglasiti da u ovoj oblasti, kao i kod direktnih plaanja, zemlja lanica ne moe imati svoje mere, nego je politika u celini na nivou EU. U raspravi o ZPP u 2007/08. iznet je predlog da se u blok mera prvog stuba svrsta i podrka raznim aktivnostima koje mogu sniziti rizik u poljoprivrednoj proizvodnji (posledice prirodnih katastrofa i epidemija biljnih i stonih bolesti). U najveoj meri govori se o kofinansiranju razliitih oblika osiguranja proizvoaa. Do sada je bilo mogue te mere sprovoditi u obliku dravne podrke. Rast cena u 2007/08. nametnuo je i pitanje podrke siromanijim slojevima stanovnitva putem razliitih oblika pomoi u hrani, pa se u tom smislu moe oekivati i usvajanje novih mera20.Drugi stub: Ruralni razvoj

Dr Sneana Jankovi (2009): Evropska unija i ruralni razvoj Srbije, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

19

cene. U osnovi se politika prvog stuba deli u dve velike grupe: direktna plaanja i trine intervencije19.

Direktna plaanja ova grupa mera je u fazi promena. Reforma iz 2003. godine, dovela je do velikih razlika izmeu zemalja lanica u pogledu naina i izbora mera u toj grupi. Trenutno je dozvoljeno imati deo plaanja u obliku jedinstvenih plaanja za poljoprivredna gazdinstva na osnovu istorijskih prava, a deo je ostatak nekadanjih proizvodno vezanih plaanja na povrinu i po grlu. U postupku pregleda ZPP u 2007. i 2008. godini, (sa neobinim nazivom health check, to bi u slobodnom prevodu znailo zdravstveni pregled) proizvodno vezana plaanja e se uglavnom ukinuti, ostae moda samo jo plaanja za krave dojilje i ovce, jer se tom proizvodnjom odravaju brdska i planinska podruja, pa bi njihovo ukidanje bilo tetno za neprivredne ciljeve ZPP. Jedinstvena plaanja za poljoprivredna gazdinstva (single farm payment) na osnovu istorijskih prava imaju dva osnovna oblika. Prvi je da gazdinstva koja su u nekom referentnom periodu dobijala podrku za odreene proizvode (npr. mleko, itarice), isti iznos sredstava (preraunat po hektaru poljoprivrednog zemljita) dobijaju i nadalje, ali mogu proizvoditi i druge kulture (otud i naziv proizvodna nevezanost - decoupling). Po sadanjim rezultatima i prognozama takav sistem podrke vodi ekstenziviranju i prestruktuiranju proizvodnje, jer proizvoai nisu vie stimulisani za vei obim odreene proizvodnje. Ostaju i velike razlike u prosenom iznosu plaanja po hektaru, izmeu zemalja lanica (od 100 eura u baltikim zemljama do 500 eura u Belgiji i Grkoj), a jo vie izmeu pojedinih gazdinstava unutar jedne zemlje. Drugi oblik, zvani regionalni model, prilagoen je za nove lanice EU, one koje su ule u EU posle reforme iz 2003. godine. Po tom modelu, za koji se upotrebljava naziv SAPS ema pojednostavljenih plaanja na povrinu (Simplified Area Payment Scheme), na poseban nain definie se ukupan iznos za direktna plaanja, onda se taj iznos deli sa poljoprivrednim povrinama, za koje se oekuje da e gazdinstva aplicirati za podrku.

20 Bogdanov N., Volk T., Redhak M., Erjavec E. (2008): Analize direktne budetske podrke poljoprivredi i ruralnom razvoju Srbije, Beograd.

Politika ruralnog razvoja sve je znaajnija komponenta Zajednike poljoprivredne politike. Ona promovie odrivi razvoj u Evropskim ruralnim oblastima, koji se odnosi na ekonomska, socijalna i pitanja ivotne sredine. Vie od polovine stanovnika Evropske unije ivi u ruralnim oblastima, koje obuhvataju 90% teritorije EU. Agrarni savet EU usvojio je septembra, 2005. godine, fundamentalnu reformu politike ruralnog razvoja za period 2007-2013. po kojoj je strateki pristup EU usmeren na poboljanje implementacije programa podrke ruralnom razvoju i fokusira se na zapoljavanje, konkurentnost i inovacije u ruralnim podrujima.

50



531. Osa 1 sadri mere za jaanje konkurentnosti poljoprivrede i umarstva. 2. Osa 2 ukljuuje mere za ouvanje i zatitu ivotne sredine kao i seoskih predela. 3. Osa 3 ukljuuje mere za poboljanje kvaliteta ivota u ruralnim oblastima kao i mere za podsticanje diverzifikacije ruralne ekonomije. LEADER je inovativni pristup unutar politike ruralnog razvoja Evropske unije. Skraenica LEADER znai Povezivanje mera ruralnog razvoja22. Kao to samo ime govori, LEADER nije paket mera koje treba sprovesti, ve je to metod koji se moe primeniti na bilo koju 22 na francuskom, Liaison Entre Actions od prve tri ose. de Dveloppement de l'conomie Rurale. Razlika izmeu LEADER i drugih, tradicionalnijih mera ruralne politike, je to da LEADER navodi kako postupati, radije nego ta treba uraditi. Specifinost ovog pristupa je set od 7 kljunih osobina koje se meusobno dopunjuju (grafikon 7).

Grafikon 6. Promene u strukturi budeta ZPP

100%

80%

60%

40%

20%

0%

1991 Podrka tritu

1997 Direktna plaanja Ruralni razvoj

2006

Izvor: Johan F.M. Swinnen (2003): The EU Budget, Enlargement and Reform of the Common Agricultural Policy and the Structural Funds, Katholieke Universiteit Leuven & Centre for European Policy Studies, Brussels

U kontekstu strateke revizije ZPP, Evropska komisija je stvorila 2007. godine, novi fond, posebno usmeren na ruralni razvoj, a to je Evropski fond za ruralni razvoj (EAFRD). Taj Fond je povezan sa evolucijom ZPP, jer se danas milioni proizvoaa sve vie oslanjaju na prihode koji ne potiu od proizvodnje hrane.Lukas Visek (2007): EU rural development policy 2007-2013, Regional Workshop on EU Rural Development Programme 2007-2013 and its application to land consolidation, Prague.21

Ruralna politika EU za period od 2007. do 2013. godine, ima tri glavna cilja, predstavljena kroz tzv. ose, i jednu horizontalu osu - LEADER pristup:21VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

52


55Grafikon 8. Raspodela EU budetskih sredstava

Grafikon 7. Sedam kljunih osobina LEADER pristupa

2010. godina Umreenje Saradnja Lokalne razvojne strategije 6% 6% 1% 11% 141.5 milijardi evra Inovacije 45% 6% 6% 1% 11%

2011. godina

141.9 milijardi evra 30%

46%

LEADER pristup

Javno-privatna partnerstva (Lokalne akcione grupe)

31%

Multisektorske i integrisane aktivnosti

Pristup od lokalnog nivoa navie (Bottom Up)

Odrivi trokovi

Trokovi vezani za trite i direktna plaanja

Ruralni razvoj, ivotna sredina i ribarstvo Fundamentalne slobode, bezbednost i pravda EU kao globalni igra Administracija

Izvor: European Commission, Financial Programming and Budget, The current year: 2010- investing to restore jobs and growth, Next Year: EU budget 2011

2.8.2. EU budet za 2010. i 2011. godinu

Za 2010. godinu, budet EU iznosi 141,5 milijardi evra, od ega je za ouvanje i upravljanje prirodnim resursima (trokovi vezani za trite i direktna plaanja + ruralni razvoj, ivotna sredina i ribarstvo) predvieno 59,5 milijardi evra ili 42% ukupnog budeta. Dana, 15. decembra, 2010. godine, Evropski parlament je nakon duge rasprave usvojio budet za 2011. godinu, koji iznosi 141,9 milijardi evra, to je za 0,3% vie u odnosu na prethodnu godinu. Sredstva izdvojena za ouvanje i upravljanje prirodnim resursima, uporeujui sa 2010. godinom, su redukovana za 1% i ine 58,7 milijardi evra ili 41% ukupnog budeta. (grafikon 8.)VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

54

57

3. Instrument za pretpristupnu pomo - IPA 2007-2013

Evropska unija je vremenom razvila itav spektar programa spoljne pomoi to za rezultat ima nastanak preko 30 razliitih pravnih instrumenata na osnovu kojih su ovi programi pomoi realizovani. Potreba za uproavanjem sistema spoljne pomoi, kao i za postizanjem maksimalnih rezultata korienjem namenjenih finansijskih sredstava dovela je do toga da Evropska komisija predloi jednostavniji okvir za pruanje spoljne pomoi u budetskim periodu 2007-2013. godine. U tom cilju je u septembru, 2004. godine, Evropska komisija predloila uspostavljanje novog istrumenta za pretpristupnu pomo (Instrument for Per-Accession Assistance IPA 2007-2013), koji je namenjen pruanju podrke zemljama kandidatima za lanstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima za lanstvo u EU. Re je o jedinstvenom pretpristupnom in- 23 Mirjana Lazovi, Ivan Kneevi, strumentu EU za budetsko razdoblje od 2007. Ognjen Miri, Andrija Pejovi do 2013. godine, koji objedinjuje dosadanje in- (2007): IPA-Vodi kroz Instrument za pretpristupnu pomo EU 2007-2013., strumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS1, Fond za otvoreno drutvo, Evropski kao i pretpristupni instrument za Tursku23. pokret u Srbiji, Beograd. IPA 2007-2013. u fokusu ima dva glavna prioriteta:VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

3. InSTRUmEnT ZA PRETPRISTUPnU POmO - IPA 2007-2013.

59Ukupan budet IPA za period od 2007-2013. godine, iznosi oko 11,5 milijardi evra24. Kako bi se postigli ciljevi svake zemlje 24 European Commission, kandidata i potencijalnih kandidata na to efikaEenlargement, Financial assistance, sniji nain, Instrument za pretpristupnu pomo je Instrument for pre-accession assistance . podeljen na pet komponenti (grafikon 9.):n

n

pomo zemljama u ispunjavanju politikih, ekonomskih i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU, kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jaanje pravosua; pomo zemljama u procesu priprema za korienje strukturnih kohezionih fondova EU nakon pristupanja Evropskoj uniji.

n

pomo tranziciji i izgradnji institucija; prekogranina saradnja; regionalni razvoj; razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj.

Zemlje korisnice IPA su podeljene u dve kategorije (slika 3):n n

kandidati za lanstvo u EU (Island , Turska, Hrvatska i BJR Makedonija);n

n

potencijalni kandidati za lanstvo u EU (Srbija, ukljuujui i Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom UN 1244, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija).

n

n

Takoe, Evropska komisija je pozitivno miljenje o kandidaturi Crne Gore dala u novembru, 2010.Grafikon 9. Komponente instrumenta pretpristupne pomoi Slika 3. Zemlje korisnice IPA

Instrument za pretpristpnu pomo - IPA Komponenta I Pomo tranziciji i izgradnji institucija Komponenta II Prekogranina saradnja Komponenta III Regionalni razvoj Komponenta IV Razvoj ljudskih resursa Komponenta V Ruralni razvoj

Zemlje potencijalni kandidati za lanstvo u EU Zemlje kandidati za lanstvo u EU

Zemlje kandidati

Zemlje potencijalni kandidati za lanstvo u EU

Izvor: European Commission, Eenlargement, Countries

Zemljama kandidatima za lanstvo (trenutno Island, Turska, Hrvatska i Makedonija) su dostupne sve, a ostalim zemljama (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija), do dobijanja statusa kandidata, samo prve dve komponente.VODII KROZ EU POLITIKE / POLJOPRIVREDA

58

3. InSTRUmEnT ZA PRETPRISTUPnU POmO - IPA 2007-2013.

61podrku u prekograninoj saradnji sa lanicama Evropske unije, kao i sa susednim dravama kandidatima i dravama potencijalnim kandidatima; Evropska unija je u Viegodinjem indikativnom finansijskom okviru (MIFF) za Srbiju, za period 2007-2012. godine, namenila 1.183,6 miliona evra. Pomenuta sredstva e se realizovati u okviru I i II komponente IPA, ali se mogu finansirati mere i aktivnosti koje su sline III, IV i V komponenti.

3.1. Srbija i IPA / IPARD Pribliavanje Evropskoj uniji podrazumeva postepeno preuzimanje vodee uloge u procesu programiranja i realizacije sredstava kojima EU pomae taj proces. Republika Srbija u procesu evropskih integracija trenutno ima status potencijalnog kandidata, a Evropska unija upravlja fondovima na centralizovan nain. Novi pretpristupni instrument (IPA) zahteva uvoenje odgovarajuih struktura za upravljanje fondo25 Sneana Jankovi (2009): vima EU i odgovarajua finansijska sredstva iz naEvropska unija i ruralni razvoj cionalnog budeta kojima e se podrati projekti Srbije, Institut za primenu nauke u finansirani iz IPA programa25. poljoprivredi, Beograd. Glavni cilj Instrumenta za pretpristupnu pomo je podrka Srbiji pri:n

n

Tabela 3. Godinja namena sredstava IPA za Srbiju definisana viegodinjim indikativnim finansijskim okvirom za period 2007-2012 (u milionima )

suoavanju sa izazovima evropskih integracija; sprovoenju reformi neophodnih da se ispune zahtevi Evropske unije i da se ostvari napredak u Procesu stabilizacije i pridruivanja (Stabilisation and Association process - SAP);n

Komponente IPA Podrka tranziciji i jaanju institucija Prekogranina saradnja Ukupno

Godina 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Ukupno Milioni evra 1.113,46 %

n

181,50

179,44

182,55

186,21

189,9

11 vodic kroz eu politike poljoprivreda

Documents