KK, k dvanaesto slovo nae irilice, petnaeste nae latinice (K, k); kao skraenica: So., Comp., Cie = kompanija; SoA. = kodeks; Cio = KOHTo; st = centimetar; kg=kilogram; km = kilometar; Ljt = kubni metar; sst = kubni centimetar; stt = kubni milimetar; = metrika centa; qcm = KBafl-ratni centimetar; astr. k=Gausova kon-stanta, brojna vrednost gravitacione kon-stante Sunevog sistema; mat. so$ = kosi-nus; ctg ili cotg=kotangens; fiz. K = kel-vin; S = kulon; hem. SA = kadmijum; K=ka-lijum; Cf= kalifornijum; Sa = kalcijum; S = karbon; St = kirijum; So = kobalt; K.g=kripton; He = ksenon; Si = kuprum; Ki = kur a tovi j um. Kaba (arap. Kjabe) duguljasto-etvrtasta, 12 m duga, 10 m iroka i 15 m visoka zgrada u Meki, koju je islamski svet odvajkada smatrao svetinjom, a sam Muhamed proglasio iom islamske vere i ciljem poklonstvenih poseta vernih (hadija); u jugoistonom uglu zgrade nalazi se uzidan sveti crni kamen" (hadar), koji poboni posetioci sa najveim potovanjem dodiruju i celivaju; nai muslimani obino kau aba. kabadahija (tur. kabadayi) prost vojnik, grubi dahija, nasilnik. kabak (rus. kabak, fr. cabaret) rakidinica, livnica, krma. kabala (hebr. kabbalah) jevrejske tajno uenje, religijsko i filozofsko, ija je osnova istonjake uenje o emanaciji; vetina optenja s duhovima; tumaenje tajanstvenih znakova; pravo klanja stoke koje rabiner daje ahterima poto poloe ispit; trg. tajni ortakluk; fig. tajno udruenje; sporazum potajno napravljen radi postignua nekog runog cilja; spletka, smicalica, ogovaranje, intriga. kabaler (fr. cabaleur) spletkar, spletka, up. kabalist. kabalero (p. caballero) vitez, gospodin; kavaljer. ka ba leta (ital. cabaletta) muz. naroito prijatan i milozvuan umetak u veim muzikim delima, u ariji ili kavatini italijanskih opera. kabalirati (fr. cabaler) spletkariti, spletkaiti, praviti spletke. kabalist (hebr. kabbalah) jevrejski mistiar, uitelj i poznavalac jevrejskih tajnih uenja; trg. tajni ortak; fig. spletka, spletkar, smutljivac, intrigant; kabaler. kabalistika (hebr. kabbalah) tobonje op-tenje s duhovima; tajno uenje, maijska vetina. kabalistiki (fr. cabalistique) tajanstven, nerazumljiv, zagonetan, mraan; koji pripada jevrejskom predanju, koji je u vezi sa jevrejskim predanjem; up. kabala. kabardinci pl. rasa erkeskih konja iz oblasti Kabarde, na severnoj strani Kavkaza. kabardisati (tur. kabarmak) otei, oticati, naduti se, nabubriti. kabare (fr. cabaret, arap. hamarat) krma; elegantna gostionica u kojoj se daju i artistike produkcije (kabaret); stoi, sluavnik za aice i oljice; lepeza-sta inija za kompot. kabaret (fr. cabaret, nem. Kabareti), v. pod kabare. kabast (tur. kaba) krupan, debeo, glomazan. kabestan (fr. cabestan) lom. vitao, ekrk, kotur na koji se namotava ue. kabildo (nm. cabildo, lat. capitulum) mesto gde kalueri dre skuptinu, kaptol; optinska sudnica; venica, senat u ju-noamerikim republikama. Kabili (arap.) pl. ime mnogobrojnih plemena severne Afrike, Berberi. kabil (arap., pere.) brani ugovor kod Turaka i Persijanaca, koji se sklapa za odreeno vreme; izdravanje koje pripada udo-vicama turskih paa. kabina (fr. cabine, eng. cabin) sobica na brodu, avionu, sobica u javnom kupatilu; sobica ili kuica za telefon. kabine separe (fr. cabinet separe) naroita soba, zasebna soba. kabinet (fr. cabinet) mala soba, sporedna sobica; u vladarskim dvorovima: soba za stanovanje i soba za poverljiva savetovanja i rad; kancelarija; vlada, tj. lanovi ministarskog saveta; osoblje kancelarije ministra, predsednika parlamenta i sl.; zbirka uila (u kolama); soba u kojoj su izloene retkosti, naroito umetni-

kabir

381kavaz (tur. kavas) lini momak ili poasni straar stranih diplomatskih predstavnika u Turskoj i viih dravnih inovnika uopte; straar, policajac. kaval (tur. kaval) l. vrsta frule, svirale; 2. vrsta kratke starinske puke. kavalerija v. kavaljerija. kavaleta (ital. cavalletta) muz. -v. kabaleta. kavaleto (ital. cavalletto konjic") drveni konj za vebanje u skakanju na konja i preko konja (up. voltigiranje); drveni magarac za batinjanje; slikarske nogare, tafelaj. kavalir v. kavalir. kavalkada (fr. sa val ae) svean sprovod na konjima; sjajna povorka ili grupa konjanika; etnja na konjima. kavalke (fr. cavalquet) voj. mar konjice; trubio sviranje pri ulasku konjice u neku varo. kavaljer (fr. cavalier, ital. cavaliere) konjanik, jaha; pratilac, udvara neke dame; ovek usluan i izdaan (naroito u novcu), otmen ovek, fin gospodin; vitez, plemi; konj (u ahu); hartija velikog formata; hartija za pisma malog formata; fort. prednji, istaknuti deo nekog utvrenja. kavaljerija (ital. cavalleria, fr. cavalerie) voj. konjica; u taroku: etiri slike u istoj boji jedna za drugom. kavaljerist(a) (ital. cavaliere) voj. konjanik. kavaljeros (p. caballeros) vrsta panske vune. kavaljerski (fr. cavalierement) pril. viteki; ljubazno, usluno, predusretljivo; fino, gospodstvene; otvoreno, neusiljeno, slobodno. kavana (tur. kahvehane) mesto, radnja u kojoj se kuva kafa, kafana. kavata (ital. sa vata, cavare) 1. uz. mala, laka i jednostavna pesma (za razliku od raskone operske arije); trg. iznos menice prema kursu; prodaja meninog pisma za gotov novac. kavata (lat. cavus upalj) 2. svod; gra, temelji na svod jedne crkve. kavatina (ital. cavatina) muz. kratak i jednostavan muziki komad za pevanje bez ikakvih ukrasa i bez uobiajenih ponavljanja kod arije; up. kavata 1. kavacija (lat. cavatio pravljenje neega upljim) gra. kopanje podruma. kavga (pere. gawga, tur. kavga, gavga) prepirka, svaa; bitka. kavgadija (pers.-tur.) onaj koji izaziva svau, prepirku, svaalica. kave (lat. cave) uvaj se! kaveat (lat. cavere, caveat) neka se uva, neka se pripazi"; prav. opomena; sudski prigovor. kavez (pere. qafes, tur. kafes) krletka; reetke na prozorima starinskih kua; ka-fez.

ki predmeti; orman sa fiokama; nunik; kabinetsko pitanje pitanje od ijeg reenja zavisi opstanak jednog kabineta (vlade); kabinetski rat rat koji se vodi iz dinastikih razloga; kabinetsko pismo pismo jednog suverena bez premapotpisa ministrovog; kabinetsko vino skupoceno vino. kabir (arap.) voa putnika kroz pustinju. ka bl (fr. cable, eng. cable, nlat. caplum, lat. sarege hvatati, uhvatiti) debelo ue, pa-lamar od kudel>e ili tanke ice za vezivanje laa, viseih mostova itd.; ue od bakarne ice, izolovano gumom i gutaper-kom, zatieno spolja metalom, slui kao provodnik elektrine struje kod podzemnih i podmorskih telegrafa, telefona i DRkablirati (fr. cabler) telefonirati ili telegrafirati podzemnom ili podmor-skom icom; sukati, upredati ue, praviti kablove, palamare. kablogram (fr. cable, gr. gramma slovo) depea poslata podzemnom ili podmor-skom icom (kablom). kabotaa (fr. cabotage) plovidba kraj obale; primorska (ili: obalska) trgovina, tj. trgovina obalama jedne zemlje, od jednog pristanita do drugog. kaboten (fr. cabotin) putujui glumac; rav glumac; komedija; ovek koji se ponaa kao glumac. kabotinirati (fr. cabotiner) iveti ivotom putujueg glumca; ravo glumiti; ponaati se kao glumac. kabotirati (fr. caboter, um. cabo rt) ploviti od rta do rta", tj. du; obale, baviti se obalskom trgovinom. kabotje (fr. cabotier) mali brod koji plovi du obale (kabotjera); takoe: sprovodnik brodova kroz opasna mesta. kabotjera (fr. cabotiere) v. kabotje. kaboon (fr. cabochon) dragi kamen nebru-en, ili bruen samo prema svom prirodnom obliku, naroito rubin; bakreni klinac pozlaen ili bronziran, sa ukrae-nom glavom, koji se upotrebljava za nametaj. kabriolet (fr. cabriolet) lake dvokolice sa konim koem i sa jednim konjem; vrsta otvorenog automobila sa dva do etiri sedita; vrsta enskog eira; vrsta male naslonjae. nabuja (p. cabuya) vrsta junoamerike konoplje. kabuki japanske narodno pozorite (od poetka HUP v.); prikazuje istorijske, ro-mantine i ljubavne drame uz muziku pratnju i igru; enske uloge igraju mukarci. kabuliti (arap. qabul, tur. kabul) primiti, dopustiti, dozvoliti, odobriti. kavaa (fr. sa vage) trg. smetaj robe u podrum; kirija za podrum; plata radnicima koji vre smetanje robe.

kaverna

382

kadmij(um )

kaverna (lat. caverna) upljina, otvor, duplja; peina, pilja; podrum; med. upljina u pluima, koja je nastala usled raspadanja tkiva, naroito kod tuberkuloze, a ponekad i usled apscesa i gangrene. kavernozan (lat. cavernosus) pun peina, pun duplji; upljikav, upljikast, spuvast; kavernozna respiracija med. upljinsko disanje. kavedija (tur. kahveci) sopstvenik kafane; onaj koji kuva kafu; onaj koji voli da pije kafu. kaveta (fr. cavette) fort. mali utvreni op-kop izmeu dva vea. kavijar (tat., fr. caviar, ital. caviale, tur. hayvar) usoljena ikra od jesetre, morune i drugih riba, naroito iz Volge i Kaspij-skog jezera; hajvar. kavilacija (lat. cavillatio) zadirkivanje, peckanje, podsmevanje; pravljenje sofiza-ma, govorenje u sofizmima. kavirati (lat. cavere) uvati se; jamiti; pri maevanju; izbegavati protivnikov udarac odbijanjem njegovog maa udarcem odozdo i izmicanjem tela; trg. naplatiti (menicu). kavitacija (lat. cavitas gen. cavitatis) nastajanje mehura ili vakuuma u tenosti koja se vrtlono kree. kavitet (lat. cavus pgupalj, nlat. cavitas) upljina, duplja, naroito u ovejem telu (glavi, grudna i trbuna duplja). kavkaski koji pripada Kavkazu, koji potie od planine Kavkaza; kavkaska rasa bela ili indoatlantska rasa, kojoj pripadaju stanovnici Evrope (sem Maara, Turaka, Samojeda, Laplanana i Finaca), Prednje Azije, Indije i Sev. Amerike. kavurma (tur. kavurma) l. vrsta jela od iznutrice i drugih dodataka; 2. vrsta orbe od iznutrice; 3. ovije ili svinjsko meso u komadiima ispreno i konzervi-rano zalivenom mau. kagular (fr. cagoule) pripadnik tajne poluvojnike faistike organizacije u Francuskoj u vreme od 1932. do 1940. god. kadaver (lat. cadaver) leina, mrtvac, mrtvo telo, strvina, mrcina. kadaverin (lat. cadaver leina) hem. otrovno organsko hemijsko jedinjenje iz grupe ami-na koje se stvara razgraivanjem belanevina, pri raspadanju mrtve ivotinjske materije (npr. leeva). kadaverozan (lat. cadaverosus) mrtvaki, leinski, strvinast. kadaif (tur. kadayif) vrsta slatkog jela, spravljenog od brana, jaja, masla i eera. kadar (fr. cadre, lat. quadrum etvorougao) 1. voj. skupina (kor) oficira i podoficira u jednoj vojnoj jedinici; stalni kadar mirnodopska vojna sila jedne drave, vojnici koji su na odsluenju svog zakonom propisanog roka; adi. slubenitvo, inovnitvo, svi slubenici (ili: inov-

nici) jednog nadletva; struni kadrovi struni ljudi za pojedine delatnosti u drutvenom i dravnom ivotu. kadar (arap. qadir, tur. kadir) 2. pr. koji je u stanju da neto uradi, moan, sposoban za neto. kadariti (arap.) sudbinai", protivnici ortodoksnog shvatanja sudbine i fatali-zma u islamu, a pristalice slobode ljudske volje. kadeliti (arap.) v. kadri. kadentan (lat. cadens, cadere padati, pasti) koji pada, koji je u padu, koji tone, koji se sputa. kadsnte (ital. mese cadente) trg. protekli, proli mesec. kadenca (ital. cadenza, nlat. cadentia) odmor na poslednjem, naglaenom slogu (stiha, reenice); ritam; kretanje po taktu; muz. zavrni ton, sputanje glasa na zavretku (pesme); svretak jednog reda akorada; u plesu: takt. kadencirati (fr. cadencer) pravilno i lepo udesiti, odmeriti po taktu, npr. korake pri plesu. kadet (fr. cadet, lat. caput) uenik, pitomac vojne akademije, oficirski pripravnik; mlai sin, sin mezimac, naroito u plemikim porodicama, koji se sprema za vojnu vebu; lan mlade ekipe nekog sportskog kluba. kadeta (fr. cadette) kamena ploa (za kaldrmisanje, poploavanje); kratak bilijarski tak. kadeti pl. lanovi stranke konstitucio-nalnih demokrata" (po emu je napravljen i naziv: k. d.) u bivoj Rusiji, koji su imali u programu: ustavne slobode, versku trpeljivost, slobodu tampe, ravnopravnost Jevreja i agrarnu reformu; voa stranke bio je Pavle Miljukov. kadi (fr. cadis, eng. caddis) trg. fina naborana vunena tkanina. kadija (tur. kadi) sudija, nii sudija, mi-rovni sudija kod Turaka i drugih muhame-danskih naroda. kadiluk (tur. kadihk) zvanje sudije; oblast, delokrug jednog sudije. padine (tur. kadin) pl. ene sultanove (sedam na broju), koje su birane izmeu haremskih robinja, po rangu su stojale izmeu kasekisultane i odalisaka. kadifa (tur. kadife) svilena tkanina koja s jedne strane (s lica) ima nisko saseene dlake, a s druge strane je potpuno glatka, svileni somot. kadi (hebr. kaddisch) molitva za mrtve kod Jevreja. kadmij(um) (gr. kadmla kalamina) hem. element, atomska masa 112, 40, redni broj 48, znak Cd, cinku slian metal, plavkasto-belog sjaja, upotrebljava se u zubarskoj tehnici, kao materijal za elektrode itd.; spojen sa sumporom daje lepu utu slikarsku boju.

kadmiologiJa

383

kazuistika

kadmiologija (gr. kadmia kalamina, logia) nauka o kobaltu; nauka o upotrebi kobal-ta. kadet (hebr. kadosch) v. kadi. kadran (fr. cadran) brojanik, brojnik, cifarnik, ploa sa brojkama (ciframa) na asovniku; sunanik, sunani sat; astr. sprava za merenje Suneve visine. kadri (arap. kadri, kadarijat) pl. oni koji su Bogom odreeni da budu moni", lanovi jedne strogo religiozne muhamedanske sekte; kadeliti. kadril (fr. quadrille) 1. etvorka, poznati francuski ples sa etiri para igraa; 2. viteka igra koju izvode etiri odreda konjanika; 3. jedna igra karata uetvoro (kod l'ombra). kadrirati (fr. cadre) ralanjavati radnju (filma, televizijskog programa) na pojedine delove. kadrovac voj. onaj koji slui obavezni vojni rok u stalnom kadru. kadrovik 1. slubenik koji vodi brigu o kadrovskom, personalnom sastavu preduzea, ustanove i sl., personalki referent. 2. aktivni oficir ili vojnik (koji pripada stalnom kadru). kadukan (lat. caducus) l. bezvredan, troan; 2. oronuo, nemoan. kaduna (tur. kadin, hatun) gospoa, ugledna ena, dama, kneginja; dobra domaica. kaducej (lat. caduceus) kit. tap antikog boga trgovine Merkura, sa dva krila na vrhu i obavijen dvema zmijama; takav tap kao glasnika palica i simbol trgovine. kaduceus v. kaducej. kaducirati (lat. caducus sklon padu; pao) proglasiti propalim, uiniti ne-vaeim; kaducirano imanje prav. imanje bez naslednika koje, zbog toga, ima da postane dravna svojina. kaducitet (nlat. caducitas) sklonost padu, tronost, dotrajalost; nevaenje; fig. prolaznost. kaza (tur. kaza) ist. administrativno-uprav-na jedinica u nekadanjoj Turskoj, sastavni deo sandaka, kadiluk, srez. kazaz (arap. qazz svila, tur. kazzaz) svilar, , zanatlija koji izrauje svilene i pamune predmete i ukrase. kazak (fr. casaque) kabanica, ogrta; dokejski kaputi; duga enska bluza. kazaken (fr. casaquin) vrsta gornjeg kaputa; vrsta enske gornje hal>ine. kazamat (lat. asa madida vlana koliba, fr. casemate, ital. casamatta) voj. podzemno odeljenje na svodove u tvravi koje je sigurno od puanih zrna; na ratnim brodovima: oklopljena prostorija za smetaj topova i municije; podzemni magazin; fig. podzemni zatvor, tamnica, hapsana. kazan (pere., tur. kazan, Kazgan) kotao, veliki lonac; janiarski puk.

kazaok (rus. kazaok) vrlo iva ukrajin-ska narodna igra u dvoetvrtinskom taktu: poinje lagano, zatim postaje sve bra, a na kraju igra pravi temperamentne skokove i unjeve na jednoj nozi. kazba (arap. kasba) grad, tvrava; stambena etvrt u gradovima severne Afrike oko vladareva dvorca; sam taj dvorac. kazeaza hem. ferment koji razlae belanevinu kazein u prostije jedinjenja. kazein (lat. caseus sir) hem. vrsta belanevi-ne koja se nalazi u mleku i koja se pri sasiravanju, pod uticajem kiseline, izdvaja. kazimir (sskr. kacmira, fr. casimir, cachmir, eng. cassemere) laka, tanka, naborana vunena tkanina, vrsta poluoje; fina i meka tkanina od kostreti kamirske koze; up. kamir. kaznio (ital. asa, casino), kuica", letnjikovac, vila; nekada kockarnica u Firenci u kojoj su se skupljali plemii (otuda isti naziv i za veinu dananjih kockarnica); zatvoreno, ue drutvo i kua u kojoj se takvo drutvo sastaje, drutveni dom, klub i klupske prostorije; gostionica u kojoj se hrane oficiri, fabriki inovnici i dr.; igra uetvoro ili utroje sa francuskim kartama; ka-sina. kazu (lat. casus sluaj, asu) sluajno, sluajem; in kazu (lat. in asu) prav. u sluaju itd.; in prezenti kazu (lat. in praesenti asu) u sadanjem sluaju, u datom sluaju. ka zu a lan (lat. casualis, fr. casuel) sluajan, koji zavisi od sluaja, neizvestan; spore-dan, neredovan. kazualizam (lat. casus sluaj) fil. uenje o sluajnosti, tj. shvatanje da sve u svetu postaje i biva sluajno. kazualije (lat. casualia) pl. sluajnosti; sluajne pojave; neredovni (ili: sporedni, nepredvieni, sluajni) prihodi ili ras-hodi. kazualist(a) (lat. casus) fil. pristalica (ili: propovednik) kazualizma. kazualitet (nlat. casualitas) sluajnost. kazuar (mal. cassuwari, suwari) zool. vrsta velike australijske i istonoindijske ptice, sline noju. kazuarina bog. zimzelena biljka Casuarina iz fam. Casuarinaceae koja ima prljenasto razgranato stablo s ljuskastim listiima; gaji se kao ukrasna biljka. kazuizam (lat. casus sluaj) fil. v. kazualizam. kazuist(a) (lat. casus sluaj, fr. casuiste) vetak u reavanju raznih, naroito spornih pitanja savesti; poznavalac tekih i zamrenih pravnih sluajeva; up. kazuistika. kazuistika (lat. casus sluaj, fr.sazi!8^ie) fil. uenje o sukobima izmeu raznih dunosti, naroito izmeu razliitih ten-dencija, interesa i sl.; vetina rea-

kazuk

384 kajak-amac sp. veoma spretan amac, poreklom sa Grenlanda, slui za vonju po brdskim rekama, preko slapova i brzaka, gradi se od gume ili neprobojnog platna, nosi jednoga a najvie dva veslaa, tera se naroito udeenim dvostrukim veslom, moe se lako sloiti i nositi na leima. kajalit (tur. kaja cement, gr. Hthos kamen) vetaka kamena masa od magnezija-cementa, upotrebljava se za izradu stonih kamenih ploa i dr. kajarsuz (gur.) konj koji nije kajaren, tj. nepotkovan konj. kajao (tur. kayasa) kona uzica, remen. kajgana (tur. kaygana) jelo od izmuenih prenih jaja. kajda (fr. cahier) v. kaja. ka jen (fr. saueppe) najbolja boja u vistu; trg. vrsta polusvilene letnje tkanine sa prugama. kajzer (nlat. Kaiser, lat. Caesar) car, uobiajen naziv za biveg nemakog cara Vilhelma P. kajzerbart (nem. Kaiserbart) brada du obraza; up. bakenbart. kajzerizam (nem. Kaiser car) sistem unutarnje (to bolje naoruanje i jaka vojna organizacije) a poglavito spoljne imperijalistike (Drang nach Osten") politike koji je naroito bio zaveo nemaki kajzer Vilhelm II. kajzerica (nem. Kaiser car) carska zemika", vrsta malog okruglog peciva. kazeriit (nem. Kaiserschnitt carski rez") med. v. sekcio cezarea. kajita (hol. kajuit, v. kajuta) mor. soba za stanovanje na lai. kajmak (tur. kaymak) ono to stoji", skorup, fig. ono to je najbolje, probrano, sr neega. kajmakam tur. kaymakam) zastupnik; u Turskoj: okruni naelnik, pomonik velikog vezira; takoe: zastupnik jednog ta-tarskog kneza. kajmaka (ind.) vrsta finog indijskog platna. Kajmakalan (tur. kaymakcali probrana ikara, grmlje i trnje) najvii vrh na planini Nice u Makedoniji. kajnauba-vosak prirodni vosak, dobiva se, u obliku ljuspica, sa lia brazilijanske votane palme (Copernicia cerifera); upotrebljava se za izradu raznih maziva. kajsija (tur. kaysi) marelica, Prunus armeniaca. kajuta v. kajita. kakadu (mal. kakatua) zool. vrsta belih papagaja sa uspravnom ubom, ivi u Australiji i na indijskim ostrvima. kakalekseterije (gr. kakos rav, alexo branim) med. sredstva i lekovi koji slue za poboljanje i jaanje telesnih sokova. kakao (meke. Kakauati, nlat. theobroma cacao) vot. drvo koje raste u tropskoj Americi i zapadnoj Indiji, sa plodom slinim kra-

valja raznih pitanja savesti; mudro i umeao raspravljanje i snalaenje u tekim praznim pitanjima; uopte: vetina pronalaenja pomirljivog, srednjeg puta; fig. lukavost, dovitljivost, doskolji-vost. kazuk (tur. kaak) debeo kolac na renoj obali za vezivanje laa i amaca. kazula (lat. casula) obredna haljina katolikih svetenika, bez rukava, razrezana sa strane, u kojoj se slui misa. kazus (lat. casus) sluaj, dogaaj; gram. pade (u promeni imenica, zamenica, prideva i brojeva). kazus beli (lat. casus belli) povod ratu, uzrok ratu, razlog zbog koga se objavljuje ili vodi rat. kazus mikstus (lat. casus mixtus) prav. meo-vit sluaj, tj. sluaj u kome ima krivice i do onoga lica kome se dogodio. kazus oblikvus (lat. casus obliquus) gram. kosi, zavisni pade u lat. jeziku (genitiv, dativ, akuzativ i ablativ); per kazum oblikvum (lat. reg casum obliquum) fig. kosim putem, zaobilazno. kazus rektus (lat. casus rectus) gram. nezavi-sni pade (nominativ i vokativ). kazus federis (lat. casus foederis) prav. sluaj kada jedan savez stupa na snagu, tj. kad treba da doe do izraaja. kaid (arap.) vo, poglavica; arapski poglavar u Maroku, Aliru i Tunisu. nail (arap. qa'il, tur. kail) naklonjen, odan, zaljubljen; spreman, voljan, sporazuman. kaim (arap., tur. kaime) turski papirni novac; uvar u moejama. Kain (hebr. Kajin) mit. stariji sin Adama i Eve (I Moje., 4), ubica svog brata Avelja, koga je Bog zbog toga igosao (Kainov ig). kainit (gr. kain6s nov) mineral, dvojka so kalijumhlorida i magnezijumsulfata sa tri molekula vode; upotrebljava se kao vetake ubrivo. kainka-koren farm. koren meksike i antil-ske biljke (nlat. chiococca racemosa) iz porodice broeva (rubijacea), koji se upotrebljava kao lek protiv ujeda zmije i vodene bolesti. kaiten (jap.: put u nebo) tzv. ivi torpedo, japanske oruje slino kamikazama; dobrovoljac-samoubica upravlja torpedom pomou periskopa u pravcu neprijateljskog broda; upotrebljavan u drugom svetskom ratu od 1944. god. kai (tur. kayis) remen; koni opasa. kaiar (tur. kayis) podvaladija; zelena, lihvar. kaja (fr. cahier) sveska (hartije); muz. notna sveska; trg. sveska za pribeleke; kajda. kajak (tur. kayik) amac, un, barka; laka turska laa sa 17 pari vesala. kajaka sp. onaj koji se bavi veslakim sportom u kajacima. kajakatvo sp. vrsta veslakog sporta, veslanje u kajacima i kanuima.

kakaovac

385

kakofonian

stavcu, u kome ima mnogo semena, veliine zrna pasulja; od semena se prenjem spravlja kakao-prah, okolada, mast i kakao--buter, od koga se prave razne vrste poma-da, cerati i fini sapuni. kakaovac (Theobroma cacao) drvo tropske Amerike, visoko do 8 t; gaji se i u zapad-noj Africi i na Cejlonu zbog hranljivih semenki, iz kojih se dobiva kakao. kakemono ,(jap.: ono to se vea) slika u obliku svitka od svile ili papira u umetnosti azijskih naroda, naroito u Japanu; uva se savijena i vea samo u odreenim prilikama; up. makimono. kakesteza (gr. kaks rav, zao, lo, aisthesis oseanje) med. bolesno i nelagodno oseanje. kaki (pere. khaki) tkanine zemljane boje od koje se prave tropske uniforme. kakistokratija (gr. kakos rav, kakistos najgori, krateo vladam) vladavina najgo-rih. kaklofon (gr. kachlozo umeti, klokotati, phone) starogrka pozorina sprava za pojaavanje glasa. kako- (gr. kakos lo) predmetak u sloenicama sa znaenjem: rav, nepravilan, pogrean. kakogalaktija (gr. kakos, gala mleko) med. ravost mleka, rav sastav mleka. kakogamija (gr. kakos, gamo enim se, udajem se) rav brak, rava (ili: nezakonita) enidba (ili: udaja). kakografija (gr. kakographia) runo pisanje, ravo pisanje, naroito ono to nije u skladu sa pravopisom. kakodemon (gr. kako-daimon) zao demon, zao duh; fig. siromaak, ubogi avo. kakodemonija (gr. kakodaimonfa) ludilo, besnilo, nesrea, nevolja, ubogost. kakodil (gr. kakos) hem. bezbojna, runa mirisa i otrovna tenost, na vazduhu gori, radikal koji se sastoji iz ugljenika, vodonika i arsenika, iji su oksidi al-karzin ili kakodiloksid, i alkargenilk kakodilna kiselina. kakodoksija (gr. kakodoxia) ravo miljenje, zao glas. kakoet (gr. kakoethes ravog pomiljenja na srcu, ravog karaktera) med. neizleiva bolest, npr. rak; fig. neiskorenjiva navika, neodoljiva strast, naroito za pi-sanjem (po jednom izrazu Juvenalovom). kakoza (gr. kakosis) med. pogoranje, ravo (ili: bolesno) telesne stanje. kakozelija (gr. kakozeUa) naopako povoenje za kim, glupo podraavanje; podraavanje ravih stvari. kakozelon (gr. kakos, zelo revnujem, podraavam) neukusnost u podraavanju ravih uzora. kakozelos (gr. kakos, zelos revnost, nagon, tenja) nespretan (ili: zlosrean) podraavalac.25 Leksikon

kakozmija (gr. kakos, osme miris) ruan (ili: rav, neprijatan, otuan, nezdrav) miris. kakoknemos (gr. kakos, kneme golenjaa, gnjat, list) anat. ovek tankih, slabih listova (zadnjeg, mesnatog dela gnjata). kakokratija (gr. kakos, kratia vlada, upravljanje) ravo, nezakonito vladanje ili upravljanje. kakologija (gr. kakologfa) zao govor, ruenje, potvora; gram. pogrean govor, rav govor. kakometar (gr. kaks, metron) fiz. instru-ment za merenje pokvarenosti vazduha; up. eudiometar. kakomorfija (gr. kaks, morphe oblik) nakaznost organskih delova tela. kakomorfoza (gr. kakos, morphosis uoblienje, oblik) v. kakomorfija. kakonihija (gr. kakos, onix nokat, gei. cnixos) med. rav sastav (ili: bolest) noktiju. kakopatija (gr. kako-pathta) nevolja, muka, zlovolja, ravo raspoloenje, nepovoljno zdravstveno oseanje. kakopragija (gr. kako-pragfa nezgoda, nesrea) med. slabost utrobe, poremeaj u delatnosti organa za varenje. kakorahitis (gr. kaks, rachis rtenjaa, kima) med. pokvarenost (ili: iskrivlje-nost) hrpta (kime). kakosinteton (gr. kaks, syntheton sloene, sloenica) gram. pogreno, nepravilno sastavljena re. kakositija (gr. kak-sitos) med. odvratnost prema jelima, gadljivost na jela. kakospermazija (gr. kakos, sperma seme) med. rav sastav semena. kakosplanhnija (gr. kakos, splanchnon utroba) med. poremeenost utrobe i, kao posledica tog, ravo varenje. kakostomahus (gr. kaks, stmachos eludac) med. ovek slaba eluca. kakostomija (gr. kaks, stma usta) rav izgovor, nepravilan izgovor. kakosfiksija (gr. kakosphyxia) med. neuredno bilo, nepravilan puls. kakotimija (gr. kakothymfa) med. neraspoloenje, zlovol>a, utuenost; ludilo sa pojaanom besnoom. kakotrihija (gr. kaks, thrix, trichs vlas, dlaka, kosa) med. retkoa kose, bolesno stanje kose. kakotrofija (gr. kaks, tropheta ishrana, hranjenje) med. ravo (ili: nedovoljno) hranjenje (dece). kakofil (gr. kaks, philos) prijatelj zla, ovek odan zlu, zao ovek. kakofonija (gr. kaks, phoneo zvuim) neskladnost zvukova, disharmonija; gram. rav izgovor, neblagoglasnost; supr. eufonija. kakofonian (gr. kaks, phoneo zvuim) neskladan, neblagoglasan.

kakofrazija

386

Kalevala

kakofrazija (gr. kakos, phrazem govoriti, kazivati) med. mucanje, ravo govorenje, teko govorenje. kakohilija (gr. kakos, chylos sok) med. rav sastav (ili: pokvarenost) mlenog i hranljivog soka uopte. kakohimija (gr. kakos, chemeia hemija) med ravo rastvaranje hrane u elucu, stvaranje nezdravih sokova, slabo varenje hrane, rava probava hrane; pr. kakohimian. kakoholija (gr. kakos, chole u) med. bolest ui, pokvarenost ui. kakoholian (gr. kakos, chole u) med. bolestan od ui; koji je doao kao posledica oboljenja ui. kakohreja (gr. kaks, chroia boja koe) med. rav izgled, bolesna boja koe. kaktus (gr. kaktos) vot. junoamerika zelena i mesnata bodljikava biljka. kakuminalni suglasnici (lat. cacumen vrh) lingv. suglasnici koji nastaju udarom vrha jezika o nepce. kala-azar (ind.) med. crna groznica (bolest poreklom iz Indije, u Evropi retka; simptomi: tamne mrlje po celom telu, vrlo visoka temperatura, poveane slezina i jetra i dr.). kalabaluk (tur. kalabahk) mnoina, gomila; velika i glomazna pratnja; mnoge ali potrebne stvari. kalabrezac (lat. Calaber kalabrijski) eir sa irokim obodom kakav su nosili stanovnici Kalabrije, oblasti u junoj Italiji, znak republikanstva. kalabrijas (po Kalabriji, pokrajini na jugu Italije) vrsta kartake igre. kalada (fr. calade, ital. calare) sp. obronak, padina na konjskim trkalitima. kalaj (arap. kali) hen. element, atomska masa 118,69, redni broj 50, znak Sn, sjajnosrebrnast metal; u prirodi se najee javlja u obliku oksida; upotrebljava se za izradu raznih legura za prevlaenje gvozdenog lima kutija za konzerve. kalam (gr. kalamos) v. kalem. kalamajka (rus.) iva narodna igra prikarpatskih Ukrajinaca u 2/4 takta (nazvana po gradu Kolomiji). kalamank (eng. calamanco, fr. calmande) vrsta prugaste vunene tkanine, najpre izraivane u Brabantu, sa sjajnim licem; kalmank. kalambur (fr. calembour) dosetka, igra rei koja se sastoji u upotrebi rei sa dvostrukim znaenjem, npr. Tu nek plijen vranom vranu stoji" (Ivan Maurani); kalan-bur. kalamburist (fr. calembour) onaj koji u govoru ili pisanju upotrebljava kalambu-re; veseljak, aljivina. kalamistrum (lat. calamistrum) gvoe za pravljenje kovrica u kosi; ret. preterana kitnjastost u govoru i nainu izraavanja.

kalamitet (lat. calamitas) beda, nevolja, nesrea; teta, gubitak, propast; poraz; ka-lamiteti nesreni sluajevi. kalamo (lat. calamus, gr. kalamos, ital. calamo trska) ribarska sprava, tap za koji je vezana jedna ili vie udica. kalamus (lat. calamus, gr. kalamos) trska; pero za pisanje od trske; lapsus kalami (lat. lapsus calami) pogreka (ili: omaka) pri pisanju; up. kalem. kalanbur (fr. calembour) v. kalambur. kalander (fr. calandre, lat. cylindrus) maina za roljanje, roljaa sa valjcima koji stoje jedan nad drugim; slui za satini-ranje, tj. za davanje vee tvrdoe, sjaja i glatkosti tkaninama, hartiji, koi i dr, kalando (ital. calando) muz. poputajui u jaini tona i u tempu, tj. u isto vreme i slabije i sporije. kalandrirati (fr. calandrer) roljati, putati tkanine, hartiju, kou i dr. kroz kalandermainu da bi im se na taj nain dala vea tvrdoa, sjajnost i glatkost. kalanka (ital. calanca, fr. calencar) vrsta istonoindijskih pamunih tkanina sa arama, mustrama. kalauz (tur. kilavuz) putovoa, pratilac; klju koji otvara svaku bravu. kalafatirati v. kalfatirati. kala (pere. qalas) rasipnik, raspikua; lopov, nevaljalac, bitanga; kalatura. kalatura (pere.) raskalana ena. kalvados (fr. calvados) vrsta rakije od jabuka. Kalvarija (lat. calva lubanja, calvaria lubanja) breg lubanja", gubilite koje je nekada bilo izvan Jerusalima, a sada je na tom mestu crkva Svetog groba = biblijska Golgota; u katolikim zemljama: breg sa raspeem, esto vetaki napravljen; fig. raspee, muenitvo, stradanje; up. Golgota. kalvila (fr. calville) vrsta glatkih i veoma ukusnih jabuka. kalvinizam uenje verskog reformatora ana Kalvina (15091564), koje se od Luterovog razlikuje u uenju o priei-vanju i predestinaciji. kalvinist(a) pristalica (ili: sledbenik) Kalvinovog uenja, kalvinizma. kalvitet (nlat. calvitas) med. elavost. kalvicij(um) (lat. calvitium) ela, pleina, elavo mesto. kaldera (tl. caldera kotao) otvor vulkana, krater, grotlo. kaldrma (gr. Kalos drmos lep put, tur. kaldmm) kamenom poploan drum, plonik; kamen za poploavanje drumova. kale (tur.) tvrava (re koju esto sretamo u sastavu, na poetku ili zavretku, imena mesta, naroito mesta koja se nalaze na Crnom moru). Kalevala (fine. Kalewala) zemlja Ka l eva", tj. Finska; ime starog finskog narodnog eposa, sa oko 23 hiljade aliterirajuih

387stihova, KOJI se kroz dugi niz vekova ouvao u usmenom predanju naroda; prvi put objavl>en 1835. god. kale (lat. calix) aa (sa stalkom) koja se, u katolika, upotrebljava prilikom crkvenih obreda, putir. kaleidoskop (gr. kals lep, eidos vid, oblik, skopein gledati, posmatrati) fiz. op-tika naprava koja se sastoji iz jedne cevi sa obino est ravnih ogledala koja se spajaju svojim ivicama, ispod kojih predmeti (komadii raznobojnog stakla, inuve, mahovina) izgledaju umnoeni i pokazuju lepe figure, koje se pri obrtanju naprave oko dune ose i stalno menjaju; zove se i miriomorfoskop. kaleidofon (gr. kalos, eidos, phone zvuk, ton) fiz. naprava pomou koje se mogu videti treptaji potrebni za proizvoenje tonova; foniki kaleidoskop. kalem (gr. kalamos) trska za pisanje na Istoku (pero i dralje); kalam. kalendar (nlat. calendarium, lat. calendae) prvobitno, kod Rimljana, knjiga u koju su se unosili porezi primljeni o ka l end ama; docnije: prihod koji se od toga poreza dobivao; u novije vreme: godinjak, tj. knjiga sa podelom godine na mesece (12), nedelje (52) i dane (365), sa naznaenjem praznika. kalendariograf (nlat. calendarium, gr. grapho piem) pisac (ili: sastavlja) kalendara. kalendariografija (nlat. calendarium, gr. graphia) uputstvo o sastavljanju kalendara, sastavljanje kalendara. kalende (lat. calendae) pl. kod Rimljana: prvi dan svakoga meseca; ad kalendas gre-kas (lat. ad calendas graecas) na kukovo leto tj. nikada. kalentura amarilja (tl. calentura amarilla) uta groznica u tropskim predelima. kaleologija (gr. kalos lep, logfa) nauka o lepom; up. kalilogija. kaleta (ital. caletta) kod brilijanata: bru-ena povrina koja zatupljuje donju piramidu. kalefaktor (lat. calefactor) loa, onaj koji zagreva sobe; sluga, posluitelj; glasonoa, doaptava lo, ulizice; kalfaktor. kalefacijencije (lat. calefacientia) pl. sredstva za zagrevanje. naleta (fr. caleche, od nem. Kalesche od e. kolesa, od slov. kolo = toak) polufi-jaker, intov, karuce, otvorena putnika kola. Kaliban (Caliban) u ekspirovoj Buri": udovite koje samo upola lii na oveka (protivnost Arijelu); fig. grubo i neotesa-no stvorenje. kalibar (fr. calibre, ital. calibro, lat. qua libra) voj. prenik upljine kod vatrenog oruja; prenik metka, zrna; veliina i teina topovskog metka; fig. vrednost,

Kalimegdan

valjanost, vanost; kalup, obrazac; vrsta, kov, fajta, soj. kaliblefaron (gr. kallos lepota, blepha-ron oni kapak) sredstvo za ulepavanje trepavica. kalibrenik (fr. calibre, ital. calibro) sprava za merenje kalibra cevi lakog vatrenog oruja i artiljerijskih zrna. kalibrer tehn. onaj koji priprema valjke za valjanje elika odreenog oblika. kalibrirati (fr. calibrer) udesiti prema odreenoj meri (kalibru), odrediti prenik cevi, zrna (puanog, topovskog), izmeriti kalibar. kaligrai (gr. kalos lep, gramma) pesma iji je motiv predstavljen i likovno, vetim preplitanjem slova. kaligraf (gr. kalligrapheo lepo piem) onaj koji ima lep rukopis, vetak u lepom pisanju, krasnopisac. kaligrafija (gr. kalligraphia) lepo pisanje, vetina lepog pisanja, krasnopis; pr. kaligrafski. kalidan (lat. calidus) topao, vru, vreo. kaliditst (nlat. caliditas) toplota, vrelina; koliina toplote. kalidukt (lat. calidus topao, ducere voditi) provodnik toplote, cev koja sprovodi toplotu (kod centralnog grejanja). kaliestetika (gr. kallos lepota, aisthanomai oseam, opaam) nauka o oseanju lepoga, ispitivanje i prouavanje onoga to je u lepom dopadljivo. kalij(um) (arap. kali) he. element, atomska masa 39,102, redni broj 19, znak K, srebrnobeo, jako sjajni metal, topi se na 62, mek skoro kao vosak, na vazduhu brzo potamni, jer naglo oksiduje (stoga se ne moe na vazduhu ni odrati u istom stanju; odrava se u tenostima bez kiseonika, npr. u petroleju). kalikandus vot. ukrasna mirisava biljka Calycanthus floridus iz fam. Calycanthaseae, poreklom iz Severne Amerike, ija se kora upotrebljava kao lek i zain. kaliko (fr. calicot, eng. calico) prvobitno: katun; fina pamune tkanina, platno, naroito za povezivanje knjiga (potie iz Kalkute po emu joj i ime). kaliks (lat. calix) aa, pehar; putir; bog. aica, aka. kalikstiici (lat. calix) pl. jedna stranka husita u XV veku, pristalica Jana Husa, iji su lanovi naroito traili au (putir), tj. da se prieuju i hlebom i vinom (sub utraque specie, pod obadva vida); up. utrakvisti. kalilogija (gr. kallilogia) govornika vetina, reitost; nauka o lepom. kalime (fr. calumet, lat. calamus) ukraena lula sa dugakim ibukom amerikih In-dijanaca, iz koje, pri pregovorima o miru, svi pue dodajui je jedni drugima. Kalimegdan (arap., tur. kale tvrava, teu-dan polje, vaarite; boj, dvoboj) veli-

25*

kaliologija

388

kalkulirati

ki javni park u Beogradu na uzviici iznad ua Save u Dunav; Kalemegdan. kaliologija (gr. kalia gnezdo, logfa) prouavanje ptijih gnezda, nauka o tijim i dr. gnezdima. Kaliopa (gr. Ka-ore) nit. miloglasna", jedna od devet muza (deveta po redu i najstarija), zatitnica epskog pesnitva, filozofije i retorike, koju su pri-kazivali sa votanom ploom i pisalj-kom; up. muza. kalipsdija (gr. kalli-pais koji ima lepu decu; lepo dete) vetina podizanje lepe dece; imanje lepe dece. kalipedopeja (gr. kalli-pais lepo dete, poieo pravim, inim, stvaram) vetina stvaranja i podizanje lepe dece. Kalipso (gr. Kalypso) mit. ki Atlasova, nimfa koja jb drala kod sebe, na ostrvu Ogigiji, Odiseja sedam godina, kada mu se, na povratku iz Troje, razbila laa; astr. asteroid otkriven 1858. god. kalipso (gr. kalypso) 1. narodna popevka na Karipskim ostrvima; 2. ples u 2/4 taktu, poreklom iz Latinske Amerike. kalipter (gr. kalypto pokrivam) med. poklopac, zaklopac, korice. kalirati (ital. calare, gr. chalao popu-tam, labavim) trg. ne imati potrebnu teinu, gubiti (ili: izgubiti) u teini usled suenja i dr.; kor. spustiti, sputati jedra. kalistenija (gr. kallos lepota, sthenos ja-kost, snaga) telesno vebanje radi jaanja snage i lepote naroito kod mladih devojaka. kalistija (gr. kals lep, kallistos najlepi) u staroj Grkoj: nadmetanje mukaraca i ena za prvenstvo u telesnoj lepoti. kalitehnika (gr. kallos lepota, technike) vetina ulepavanje, vetina lepog pri-kazivanja. kalitipija (gr. kallos, typos otisak) fotografski postupak pri izradi zagasitih kopija iz ferioksalata i srebrnog ni-trata. kalif (arap. hhalif) zastupnik, naslednik (titula islamskih vladalaca koji, smatrajui se zakonitim naslednicima Muha-medovim, stoje na elu islama; u poetku su kalife bili birani i stanovali su u Medini, docnije u Damasku, Bagdadu, Kai-ru i, naposletku, u Carigradu, gde su svi turski sultani bili ujedno i kalife; marta 1924. god. kalifat je ukinula narodna skuptina u Angori). kalifat (arap. hhalifah) zvanje (ili: vlast) kalife. kalifonija (gr. kalos lep, phone glas) lepota glasa. kalifornij(um) (po mestu otkria Kali-forniji) hen. element (transuran), znak Cf, atomska masa 249, red. broj 98; nema ga u prirodi; dobiven vetaki 1950. god.

kalicifloran (lat. calix, gec culicis aa, kupa, florere cvetati) vot. akat, ai-at, koji ima aku. kaliciforman (lat. calix aa, kupa, forma oblik) vot. aiast, akast, u obliku ake. kalk (fr. calque) taan precrt kroz providnu hartiju; linga. re ili izraz nainjen obinim kopiranjem naina na koji su odgovarajuu re ili izraz napravili u nekom stranom jeziku, npr. samostalan" je kalk nemake rei selbstandig, kolodvor" Bahnhof, veleizdaje" Nos-verrat, podmet" od lat. subjectum itd.; pl. kalck; fig. slepo, potpuno podraavanje, obina patvorina. kalkaa (fr. calquage) precrtavanje kroz providnu hartiju; patvorenje. kalkan (tur. kalkan tit, zaklon) 1. vrsta starinske enske kape; 2. tit; 3. gornji trouglasti deo zida na kui sa dvostranim krovom; daana zatitna ograda na zidu; natkriveni otvor, vrata na krovu; 4. potkrovlje, tavan; zatvoreni balkon; 5. naprava od drveta ili koe koja se stavlja na lea jahaoj ivotinji i slui kao sedite jahau. kalkaneum (lat. calcaneum os) aiat. petna kost, petnjaa. kalkant (lat. calcare gaziti, calcans) onaj to gazi mehove na orguljama. kalkarija (lat. calcarius kreni, calx kre-njak, kre) kreata zemlja, zemlja u kojoj ima krea, krena zemlja, kre. kalkator (lat. calcator) onaj koji gazi mehove na orguljama; up. kalkant. kalkatura (lat. calcatura) gaenje, gnjeenje, muljanje (groa). kalkil (fr. calcul) trg. raun, obraun, pred-raun. kalkirati (fr. calquer) precrtati (kroz providnu hartiju); slepo podraavati, ropski se ugledati; up. kalk. nalije (lat. calquier) vrsta istonoindijske atlasne tkanine. kalkograf (gr. chalkos bakar, tu, bronza, grapho) v. halkograf. kalks (lat. calx) min. kre; krenjak; znat. peta. kalkulativan (lat. calculare) koji slui za obraunavanje, obraunski; odreen, utvren kalkulacijom, zasnovan na kalkula-ciji. kalkulator (lat. calculus raun) raundija; raunovoa, onaj koji vri proraune i obraune; raunoispita. kalkulatura (lat.) raunanje; proraunavanje, obraunavanje; mesto (ili: soba, odeljenje) gde se vre obrauni i sl. kalkulacija (nlat. calculatio) sraunavanje, izraunavanje, proraunavanje; predra-un, proraun. kalkulirati (lat. calculare) raunati, izraunati, prorauna, proraunavati,

kalkulisati

389

kalumniJa

obraunavati, obraunati; fig. odmeriti, odmeravati. kalkulisati v. kalkulira. kalkulozan (lat. calculosus, calx krenjak) med. koji ima kamena (u mokranom mehuru, u bu bregu); kol. kamenit. kalkulus (lat. calx krenjak, calculus kamiak, kamene) kamiak, kamen za raunanje (up. kalkil); med. kamen u mokranom mehuru ili u bubrezima. kalmank (eng. calamanco) v. kalamank. kalmantan (fr. calmant) stiavan, koji stiava, uminjavan, koji uminjava, ublaa-van, koji umiruje, koji ublaava (npr. bol). kalmato (ital. calmato) muz. blago, tiho, mirno. Kalmetova vakcinacija med. vakcinacija koja slui kao predohrana protiv tuberkuloze. Kalmici (tat.) pl. otpadnici", mongolsko pleme koje ivi u unutranjosti Azije nomadskim ivotom. kalmuk (fr. calmouc) vrsta dlakavog sukna, nazvana po tome to Kalmici nose ogrta-e od slinog sukna. kalo (ital. calare gubiti, calo) trg. gubitak, manjak u teini neke robe usled suenja, prerade i dr.; naknada za takav gubitak; kalirati kalobiotika (gr. kalos lep, bi'os ivot) vetina lepo, tj. razumno iveti, vetina shvatanja ivota tako da ga ovek moe smatrati kao sreu. kaloderma (gr. kalos, drma koa) kozmetiko sredstvo za negovanje koe (pravi se od elatina, meda, glicerina, vode i parfema). kalo di pezo (ital. calo di peso) trg. manjak, nedostatak u potrebnoj teini. kalo di preco (ital. calo di prezzo) trg. padanje cene (nekoj robi). kalodont (gr. kalos lep, odys gen. odontos zub) pasta za negovanje zuba. kalozan (lat. callosus) uljevit, koji ima debelu kou, koji ima ul>eve, nauljen; fig. neosetljiv, otupeo, okoreo, oguglao. kalozitet (lat. callositas) med. zadebljalost koe, otvrdnue koe, uljevitost; fig. neosetljivost, oguglalost. kalokagatija (gr. kalos, kai agathos lep i dobar) fil. udruenost onoga to je lepo sa onim to je dobro, moralna lepota i dobrota, moralan i u isto vreme lep nain ivota (etiki ideal starih Grka). kalologija (gr. kallos lepota, logia) uenje (ili: nauka) o lepom. kalomel (gr. kalos lep, melas crn, zagasit) hem. med. jedinjenje ive i hlora Hg2 C12, upotrebljava se kao sredstvo za ienje, pri leenju sifilisa i nekih spoljnih onih bolesti. kalometrija (gr. kalos, metria mera, merilo) merenje lepote; nauka o odreivanju stepena lepote umetnikih dela itd.

kalong zool. tropski sisar Pteropus edulis iz reda Megachiroptera, nona ivotinja koja se hrani sokovima plodova, a danju spava obeena o granje drvea, letipas. kalopizam (gr. kallopismos kraenje, reenje, ukraavanje) vetina ulepavanja i doterivanja, vetina ukusnog odevanja; kalopistrija. J kalopistrija (gr. kallopizo krasim, resim, ukraavam) v. kalopizam. kalor (lat. calor) toplota, jara, ega; ar, vatra. kalorizirati (lat.) prevlai metal alu-minijem. kalorija (lat.) fiz. jedinica za merenje toplote, tj. ona koliina toplote koja je u stanju da jednom kubnom centimetru (1 st3) iste vode povisi temperaturu za jedan stepen Celzijusov (1S od 14,5 do 15,5) zvana gramkalorija (cal); hiljadu puta vea koliina toplote zove se kilogram-kalorija (kcal); up. mehaniki ekvivalent toplote. kalorika (lat.) fiz. nauka o toploti. kalorimetar (lat. calor, gr. metron).sprava za merenje toplote. kalorimetrija (lat., gr.) merenje toplote. kalorifer (fr. calorifere) toplonoa, pro-vodnik toplote, maina za centralno gre-janje, pe od livenog gvoa; greja. kalorifikacija (nlat. calorificatio) proizvoenje toplote. kalorinost (lat. calor toplota) osobina onoga to je kalorino, sposobnost stvaranja kalorija; koliina kalorija u neemu, kalorina vrednost. kalospintehromokrena (gr. kalos lep, spint-her iskra, varnica, chroma boja, krene izvor, vrelo) vodoskok koji, osvetljavan raznim bojama, izgleda kao da baca oko sebe raznobojne svetlucave iskre. kalota (fr. calotte) istonjake kapa, kapi-ca; okrugla svetenika kapica koja pokriva samo teme (naroito kod katolika), elepu; kat. odseak lopte; arh. plitko kube, okruglo zasvedena tavanica. kalotip (gr. kalos lep, typos otisak) slika izraena putem kalotipije, tj. fotografija. kalotipija (gr.) izrada slika na hartiji hemijski prireenoj (pronalazak engleskog hemiara Foksa Talbota); talbotiii-ja, fotografija. kalone (nem. Galoschen) v. galone. kalpak (tur. kalpak, ma. kalpag) l. visoka okrugla kapa od krzna ili opivena krznom; 2. vojnika kapa od lakog metala, lem. kaluer (gr. kalos lep, geron starac) sve-teno lice monakog reda, monah. kalumet (eng. calumet) dugaka, ukraena lula severoamerikih Indijanaca, tzv. lula mira" (pui se uz naroite ceremonije); kalime. kalumnija (lat. calumnia) v. kalumnijacija.

kalumnijant

390

kambij(um )

kalumnijant (lat. calumniari klevetati) onaj koji lano optuuje, klevetnik, spletkar. kalumnijacija (nlat. calumniatio) lana optuba, kleveta, spletka, prevara; kalumnija. kalumniozan (lat. calumniosus) klevetan, klevetniki, spletkarski. kalumnirati (lat. calumniari) lano op-tuivati, klevetati, spletkariti. kalup (pere. kalib, kalbud, arap. qaleb, qalib) obrazac, model, forma, oblik. kalus (lat. callus) mulj, debela koa; kota-na masa koja ponovo spaja prelomljene kosti. kalfa (arap., tur. kalfa) trgovaki ili za-natlijski pomonik, onaj koji je nakon egrtskog staa poloio ispit za kalfu i stekao pravo na polaganje majstorskog ispita. kalfaktor (lat. calefactor) v. kalefaktor. kalfataa (fr. calfatage) uperenje, zapuavanje, kuinom i smolom sastavaka, rupa ili pukotina na lai, amcu, tegljeni-ci, prozorima ili vratima, kalavaenje. kalfatirati (fr. calfater) uperiti, zapu-avati sastavke na brodu, amcu (ili: ispucaloj, rastoenoj lai) kuinom i smolom, kalavatiti. kalcedon (gr. Kalchedon) min. mleni kamen, vrsta poludragulja (nazvan po maloazijskoj varoi Kalhedon, odakle je prvi put doao u trgovinu). kalcedoniks (gr. Kalchedon, bpuh nokat) . mleni kamen sa mrkim, belim i sivim prugama. palci (fr. calques) pl. lingv. v. kalk. kalcidi (lat. calx, calcis) pl. krena tela. kalcijum (nlat. calcium, calx krenjak) hen. element, atomska masa 40,08, redni broj 20, znak Sa, lak zemnoalkalni metal, hemij-ski veoma aktivan, sjajnobele boje, neophodan sastavni deo organizma, naroito kostura, skeleta. kalcinabilan (nlat. calcinabilis) pretvo-rljiv u kre, ukreljiv, koji se moe pretvoriti u kre. kalcinabilitet (nlat. calcinabilitas) pretvorljivost u kre, ukreljivost. kalcinacija (nlat. calcinatio, lat. calx kre) skreavanje, pretvaranje u kre. kalcinirati (nlat. calcinare) pretvarati, pretvoriti u kre; hen. kiseonik spojiti s metalima, = oksidirati. kalcinozan (nlat. calcinosus) kreat, koji ima u sebi krea, kreni. kalcit (lat. calx krenjak, kre) min. prirodan kristalisan romboedarski kalcijum karbonat (Sa SO3); predstavlja trei stupanj tvrdoe po Mosovoj lestvici. kalcitratan (lat. calcitrans) koji se opire, koji se protivi. kalciferan (lat. calx kre, fero nosim) kreat, koji ima u sebi krea. kalcifikacija (lat. calx gei. calcis kre, facere initi, praviti) snabdevanje kre-

om, dodavanje krea, okreavanje, zakreavanje; pretvaranje u kre. kalcificirati (lat.) snabdeti (ili: snab-devati) kreom, dodati (ili: dodavati) kre, okreiti, okreavati, zakreiti, zakreavati; pretvoriti (ili: pretvarati) u kre. kalj (nem. Kachel)., etvrtasti crep (opeka) s jedne strane gleosan, za graenje pei. kalja (tur. kalya) 1. vrsta jela od kuvanog kupusa sa mesom; 2. vrsta jela od prenog ili kuvanog krompira; 3. jelo od boranije. kaljun (tur. kalyon, um. galion) vrsta lae jedrenjae koja je bila naoruana topovima (u ratnoj mornarici Turske Carevine). kama (tur. kama) no, bode prav i otar sa obe strane. kamamber (fr. camembert) vrsta sira iz okoline francuskog grada Kamambera. kamara (gr. kamara) l. gomila, hrpa; veliki broj, mnotvo; 2. plast, stog sadevenog skoplja ili slame. kamerad (fr. camarade) drug, drugar; kolski drug, drug po slubi. kamaraderija (fr. camaraderie) drugarstvo; drutvo za meusobno pomaganje, klika, koterija. kamarera (p. camarera, ital. cameriera) dvorska dama, komorkinja; poasna dama kraljiine. kamarero (p. camara soba, camarero) sobar; komornik. kamarijer (p. camarero) l. titula koju papa daje crkvenim prelatima; 2. sobar; posluitelj. kamarila (p. camarilla, lat. camera) sobica"; dvorska klika, ua okolina jednog vladaoca koja vri osetan i negativan, ali neodgovoran uticaj na upravljanje zemljom. kamarinskaja (rus. kamarinskal) ruska narodna igra sivih pokreta u 2/4 ili 3/4 taktu. kamarologija (gr. kammaros rak, logi'a) nauka o rakovima. kamarot (ital. camerotto) pomonik, sluga na brodu. kamata (gr. kamatos) dobit, interes na uloeni novac. kamane (fr. gamache) naglavci od sukna ili koe; gamane. kambana (ital. satrapa) nuz. \. narodni muziki instrument u Makedoniji, vrsta udaraljki; 2. crkvene zvono; zvono uopte. kambiza (fr. cambuse) brodske kuhinja. kambijalno pravo menino pravo. kambijatura (ital. cambiatura) menini raun; menjanje pote, italijanska putnika pota. kambijirati (ital. cambiare) trg. baviti se meninim poslovima. kambij(um) (lat. cambium) biol. sloj elija izmeu kore i drvenog dela biljke ijim deobama delovi biljke (koren, stablo i grane) debljaju.

kambio

391

kamertuh kameralizam (gr. kataga, lat. camera soba) ekonomska politika kojoj je cilj podizanje nacionalne industrije, poveanje izvoza a smenjivanje uvoza radi aktivnosti spoljanjeg trgovinskog bilansa. kameralije (lat. cameralia) pl. nauka o dravnim finansijama, nauka o upravljanju dravnim prihodima i rashodima; nauka o trgovini i privreivanju uopte; kameralne nauke. kameralist(a) (lat.) finansijski strunjak u teorijskom ili praktinom pogledu, onaj koji se bavi kameralnim naukama. kameralistika (lat.) nauka o dravnim finansijama i privreda. kameralne nauke v. kameralije. kamera lucida (lat. camera lucida) fiz. svetla komora", instrument u kojem se svetlosni zraci od predmeta odbijaju pomou prizme i obrazuju lik na hartiji koji se nalazi dole u instrumentu, te se taj lik moe nacrtati pisaljkom. kamera opskura (lat. camera obscura) fiz. mrana komora", sandue, iznutra crno, na prednjoj strani ima otvor sa sabirnim soivom, koje daje stvaran, izvrnut i umanjen lik predmeta spoljanjeg na hartiji, staklu itd. koji se nalazi u ii soiva (svaki fotografski aparat je, u stvari, jedna ovakva komora). kamerarijus (nlat. camerarius) nadzornik blagajne, naroito papski komornik (kardinal koji stoji na elu Aposto.lske komore). kameracija (lat. cameratio) vrh. ispupenje, svod; zidanje na svod. kamerdiner (nem. Kammerdiner) sobar u otmenim kuama, komornik. nameri j a (tur. Kameriye) isturen, obino otvoren, nezastakljen balkon, doksat (prema dvoritu) u starim muslimanskim kuama. kamerirati (lat. camera) arh. zasvoavati, zidati na svod. kamerjunker (nem. Kammerjunker) v. kamerher. kamerleng (ital. camerlengo) ist. komornik, blagajnik. kamermuzik (nem. Kammermusik) v. kamerna muzika. kamerna muzika sobna muzika, tj. muzika koja je namenjena za ui prostor i ui krug slualaca, i koja se, zbog toga, izvodi sa manjim brojem instrumenata, naroito soloinstrumenata. kamerton (lat. camera, tonus, gr. kamara, tonos) muz. osnovica za podeavanje muzikih instrumenata po meunarodnom spora-zumu = 435 treptaja u jedinici vremena. kamertuh (nem. Kammertuch, fr. cambresine, eng. cambric) vrsta veoma finog sukna, nazvanog po hol. gradu Kammerich ili Kambray; up. kambrik.

kambio (ital. cambio, nlat. cambium) trg. menica, menino pismo; menjanica. kambio di polica (ital. cambio di polizza) trg. menino pismo. kambio di ritorno (ital. cambio di ritorno) trg. povratka menica. kambio konto (ital. cambio conto) trg. meni-ni raun. kambio seko (ital. cambio secco) trg. suva", tj. sopstvena menica. kambist(a) (ital. cambio) trgovac menicama. kambrijska formacija geol. v. kambrijski period. kambrijski period geol. doba u razvitku Zemljine kore u kojem su postali najstariji zemaljski slojevi u kojima su naeni pouzdani i mnogobrojni organski ostaci; naziv po Kambriji Cambria, keltskom imenu za engleski Vele, gde su ovi slojevi prvi put proueni. kambrik (eng. cambric) vrsta finog tankog pamunog ili lanenog platna; up. kamertuh. kamgarn (nem. Kamm-garn) predano sa rapavom vunenom icom, jako i sjajno, za koje se vuna, po ienju, najpre pomou magline dobro izgrebena i uvalja. kameja (fr. satee, ital. cammeo, nlat. samaeus, lat. sata, satta) izvajan, rezan kamen; naroito: rezan dragi kamen kod koga ispupena figura ima drukiju boju nego osnova; takoe: slika u jednoj boji, slika u kamenu. kamel (gr. kamelos) sprava za izdizanje olovnih objekata (laa, amaca i dr.) iznad vode; up. kamila. kameleov (gr. chamaileon) zool. vrsta gutera, ivi u Africi, Australiji i Indiji, glavna mu je odlika to moe pomou pigmentskih elija da menja svoju zelenu boju; fig. prevrtljivac, prevrtljiv, bezna-elan ovek, onaj koji lako menja boju. kamelija (nlat. camelia) bog. japanska ili kineska rua, nazvana po ital. jezuiti G. Kamelusu, koji ju je 1639. pronaao na Filipinima i odatle preneo u Evropu. kamelopard (lat. camelopardalis) zool. i-rafa. kamelot (fr. camelot) l. glatka tkanina od eljane vune, kostreti ili svile, slina taftu; 2. ulini prodavac igraaka; prodavac novina u Parizu. kamelhar (nem. Kamelhaar) trg. kamilja dlaka. kamera (lat. camera, gr. kamara soba, odaja na svod) sprava za snimanje slika (fotografski aparat; filmska kamera); TV elektronske sprava za direktni prenos sivih prizora na daljinu. kamera del komero (ital. camera del commercio) trgovaka komora. kamera klara (lat. camera clara) fiz. jasna komora", instrument za precrtavanje i neosvetljenih predmeta.

kamerher

392

kamdija

kamerher (nem. Kammerherr) otmeni lini sluga nekog vladara; upotrebljava se esto samo kao titula; kamerjunker. kamze (tur. Kabiz) drak sablje, handara, noa i sl. kami (jap.) opti naziv za japanska boanstva; titula koja se davala plemiima. kamizol (fr. camisole, ital. camiciuola) rekla, prslue, zubun. kamikaze (jap.) boji vetar", ciklon koji je u H veku spasao Japan potopivi mon-golsku invazionu flotu; japanski pilot samoubica koji se zajedno sa svojim avionom (torpedom) punim eksploziva bacao na neprijateljski brod. kamila (gr. Kamelos) zool. poznata azijske i afrika tovarna ivotinja sa jednom grbom ili dve grbe; up. kamel. kamilavka (gr. Kamelauke) okrugla visoka kapa pravoslavnih kaluera i svetenika. kamiltej (nem. Kamillentee) aj od kamilice. kamin (gr. Kaminos pe, lat. caminus) pe, furuna, sobno ognjite; odak. kaminirati (ital. camininare, fr. chemin) kod maevanja: uzmiui pri borbi gledati da se protivnik navede na otkrivanje. kamion (fr. camion) velika teretna kola, teretni automobil. kamionet (fr. camionnete) lako teretno motorno vozilo (za prevoz tereta do 2000 kg.). kamis (arap.) pamuna nona haljina; koulja kojom Turci pokrivaju mrtvace poto ih okupaju. kami (tur. Kami) cev na luli za puenje, ibuk. kamlo (fr. camelot) v. kamelot. kami (eng. satr) mesto sa atorima ili kuicama koji slue za letovanje, sportski ili turistiki logor. kampada dud. deo, prsten rudarskog tunela, jame. kampana (nlat., ital. satrapa, fr. satrape) zvono, crkvene zvono; zvono na vazdunom mrku (pumpi); arh. kapitel u obliku izvrnutog zvona na korintskom stubu; bog. zvonce, zvoni; zvoncaste kite i rojte od svile ili zlatnog konca za ukraavanje sveanih dvorana. kampanelizam v. kampanilizam. kampaneta (ital. campanetta) huz. zvonjenje. kampanile (ital. campanile) zvonara, zvonik; toranj; kube, tornji na zgradi gde stoji asovnik. kampanilizam (ital. campanilismo) preterana ljubav prema rodnom kraju, lokalni patriotizam. kampanilist (ital. campanilismo) privre-nik kampanilizma, uskogrudi patriota. kampanologija (nlat. satrapa, gr. logia) nauka o zvonima, nauka o livenju zvona. kampanula (nlat. campanula) bog. zvonce, zvoni.

kampanularia (nlat. campanularia) pl. zool. korali zvonastog oblika. kampanja (fr. campagne, ital. campagna, lat. campus polje, campaneus poljski) 1. poljsko dobro; selo; 2. fig. voj. vojni pohod, rat, ratovanje; 3. borba za ili protiv (koga ili ega, naroito putem tampe); 4. svi radovi kojima se priprema ostvarenje nekog socijalnopolitikog zadatka, npr. izborna kampanja; 5. doba odreenog rada u godini, sezona radova na neemu, npr. kampanja eerne repe itd. kamparij(us) (nlat. camparius) poljar, uvar polja. kampelogija (gr. katre krivina, logia) nauka o krivinama, o krivim linijama. kampemetar (gr. katre krivina, metron mera) sprava za merenje krivina. kamper (eng. satr) onaj koji logoruje u kampu, itelj kampa. kampilogramika (gr. kampylos savijen, kriv, gramma crta, linija) nauka o krivim linijama i krivolinijskim velii-nama. kamping (eng. camping) boravljenje, logorovanje u kampu. kampirati (fr. camper) logorovati, iveti u polju (ili: u okolu, logoru); uokoliti se, ulogoriti se; fig. privremeno se smestiti, privremeno stanova. kampodeja zool. vrsta insekta, ukaste boje, koji obino ivi pod kamenjem ili mahovinom, Campodea staphylinus. kampo santo (ital. satro santo) sveto polje"; groblje, kosturnica, naroito: groblje opkoljene otvorenim arkadama. kamut (nem. Kummet) ogrlina, ogrljak koji se stavlja ivotinji (obino konju) oko vrata; okovratnik na amu. kamuflaa (fr. camouflage) preruivanj'e, preruenje, preobraavanje; voj. bojadi-sanje ratnog materijala tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; fig. zavaravanje (traga i sl.). kamufdirati (fr. camoufler) preruiti, preruavati; voj. obojiti (ili: pokriti, udesiti) ratni materijal tako da se ne razlikuje od okoline u kojoj se nalazi; zavarati, zavaravati (trag i sl.). kamfin (nlat. camphora) hen. materija koja se pomou joda dobiva iz kamfora; meavina terpentina i piritusa koju u Se-vernoj Americi upotrebljavaju kao gorivo u lampama. kamfor (nlat. camphora) bela smola kamforovog drveta, sagorljiva i jakog mirisa i ukusa; upotrebljava se mnogo u fabrikaci-ji celuloida i eksploziva, a u medicini, u alkoholnom rastvoru (piritus-kamfor), za trljanje kod reumatizma i neuralgije, naroito kod slabosti srca i krvnih sudova, zapaljenja plua i dr. kamdija (tur. Kamci) bi; kandija.

393kan (tur., tatar.) turska titula sultanova; knez, vladar, gospodar, naroito kod Tatara. kana (lat., ital. sappa, fr. sappe) 1. trska, rogoz; tap, palica.kana 2. v. kna.

kanabe (lat. soporep, gr. konopeion) divan, sofa; kanape. kanabizam (gr. Kannabis konoplja) bolesni nagon za uivanjem haia; up. kanabin; kanabinomanija. kanabin (gr. Kannabis konoplja, lat. sapa-bis) heh. alkoholni sastavni deo indijske konoplje koje ima jako narkotino dejstvo. kanabinomanija (gr. kannabis, mama strast) v. kanabizam. kanabis (gr. Kannabis, lat. cannabis) vot. konoplja. kanadaris pl. polusvilene istono-indijske tkanine sa crvenim i crnim prugama; vrsta francuskog tepiha. kanal (lat. canalis oluk, brazda, leb, sappa trska) vetaka reka, propust, prokop; vodovod, oluk; moreuz; cev, unak; fig. sredstvo, put i nain za postignue nekog cilja; aiat. ila; arh. leb. kanalizacija (nlat. canalisatio) prokopa-vanje kanala, sprovoenje kanala, naroito podzemnih (u gradovima); mrea podzemnih cevi za odvoenja vode i neistoe iz kua i naselja. kanalizirati (nlat. canalisare) graditi kanal (ili: kanale), sprovoditi kanale; fig. dati jednoj stvari ili pokretu izvestan smer i pravac, uputiti ih odreenim tokom. kanalisati v. kanalizirati. kanaliti (lat. sappa trska, cev, gr. lithos kamen) pl. kol. cevaste okamenotine jedne vrste biljki-ivotinja; v. tubuliti. kanap (ital. saparo) uzica, vrpca; konopac, ue. kanarinac (ital. canarino, fr. canari) zool. mala uta ptica pevaica, poreklom sa Kanarskih ostrva. kanarinka (ital. canarino) v. kanarinac. kanaris (ind.) pl. indijske depne maramice od ute svile sa belim takama. kanaster (gr. Kanastron korpa od vrbovog prua, tl. canastro) l. najfinija vrsta venecuelskog duvana koji je putan u trgovinu lakovan u kotarice (p. canastro); duvan u valjcima, nepreraen duvan; 2. dak od ivotinjske koe za pakovanje robe u Indiji. kanat (tur. kanad) l. krilo prozora ili vrata; 2. pregrada; 3. drvena ograda na kolima sa sve etiri strane. kanaus (pere.) vrsta fine persijske svilene tkanine. kanaf(a) v. kanap. kanafas (fr. sape vas) vrsto, gusto laneno ili namuio platno; upotrebljava se za muke kapute i za izradu madraca.

kan volan (fr. camp volant) voj. letei logor, letea vojska, vojni odred kome je zadatak da napada neprijatelja iznenadno, as ovde as onde. kandahar (po eng. grofu od Kandahara) naziv za vezu kojom se skijaka cipela vre vezuje uz skiju. kandela (lat. candela svea) fiz. jedinica za jainu svetlosti po Meunarodnom sistemu jedinica. kandelabar (lat. candelabrum svenjak, candela svea, votanica) bogato ukraen veliki svenjak u obliku stuba sa tri i vie ogranaka; veliki svenjak na javnim mestima, naroito pred trgovima, zgradama itd. kandidan (lat. candidus) ist, beo, sjajan; neizvetaen, iskren, estit; vedar, srean, veseo. kandidat (lat. candidatus ,,y belo obuen", jer su u starom Rimu oni koji su se takmiili za neki poloaj bili, za vreme izbora, u belo obueni) onaj koji trai mesto ili slubu; pripravnik; ak koji stoji pred ispitom; onaj koji se sprema i radi da bude izabran za narodnog poslanika, predsednika republike, vladaoca i sl. kandidatura (nlat. candidatura) takmienje za neko zvanje (ili: mesto), neki poloaj, vrbovanje; up. kandidat. kandidacija v. kandidatura. kandidirati v. kandidovati. kandidovan! (lat. candidatus) istaknuti (ili: isticati) za kandidata; kandidovati se, kandidirati se takmiiti se, pojaviti se kao takmac za neko zvanje, mesto, poloaj i dr. kandizacija (fr. candi) prevlaenje (ili: posipanje) eerom; kristalizovana eera. kandilo (gr. Kandelos, tur. kandil) l. mala staklena posuda, svetiljka u kojoj gori iak u ulju (obino u crkvi, na grobu, pred ikonom i sl.); 2. v. kandilj 1. kandilj (tur. Kandil) l. fenjer ili elektrina sijalica, obino na minaretu, koja se pali prilikom muslimanskih praznika; 2. v. kandilo. kandirati (fr. candir) zaeeriti, posuti eerom, prevui eerom; ueeriti; kandirano sohe ueereno voe, eerne voe. kandi s (sskr. khanda, fr. candis) prei-en, kristalizovan eer. kandi-stor (eng. candy-store) engleska poslastiarnice; konditoraj. kaneva (fr. canevas, nlat. canevasium) juga, retko platno sa pravilnim etvrtastim rupicama za urev (za vez); holandsko jedrilsko platno; fig. prvi nacrt knji-evnog dela ili slike, skica, plan; u italijanskoj nepisano] komediji: podela dramske grae na inove i scene, koje posle glumci ispunjavaju improvizujui.

394kanela (nlat. canella, fr. cannelle) kora od cimeta, cimet. kanslas (fr. cannelle) cimet prevuen eerom. kanelira (fr. cannelure) vrh. uzduna plitka brazda, obino polukruna, na antikom stubu. kanelirati (fr. canneler) ilebiti, izbraz-dati, izoluiti, napraviti prugastim, npr. stubove. kanepen (fr. canepin, ital. canapino, lat. cannabis konoplja) fina, belo uinjena jagnjea ili jarea koa (za rukavice). kanibal (i. canibal, Caribal = Caribe) stanovnik Karibijskih ostrva, ljudoder, antropofag; fig. divlji (ili: grub, surov) ovek, neovek, divljak. kanibalizam (i.) ljudoderstvo, antropo-fagija; fig. svirepost, neovenost, di-vljatvo. kanibalski (tl.) ljudoderski; divlji, surov, neovean, zverski. kanije (tur. kin) korice noa ili sablje. navila (fr. cannule, lat. cannula) cevica; ned. cev na trcaljki, klistiru; hirurka metalna cevica. kaikan (fr. sapsap) ritmika igra, vrsta zabavnog baleta; bila vrlo popularne, naroito u Parizu u drugoj polovini XIX veka. kankanovati (fr. sapsap) igrati, plesati kankan. kainov (ma. kanko) med kapavac, triper, gonoreja. kankrinski (nlat. cancrinus, lat. sapseg rak) koji ide kao rak; o stihovima: koje treba itati odnatrag, ili kod kojih je, itani spreda ili odnatrag, isti red rei, npr. Signe te, signa; temere me tangis et angis. kankroid (lat. sapseg, gr. eidos oblik, vid) med. otok slian raku; rak prostog epitela. kano (fr. canot, eng. sapoe, port., ital., p. sapoa) lak un od kore drveta ili izdube-nog stabla, kakav obino upotrebljavaju severnoameriki Indijanci, oranica; up. kanu, kenu. kanobe (eg.) v. kanope. kanoistika v. kajakatvo. kanon (gr. kanon, lat. sapop) pravilo, propis, merile, uzor; crkvena odluka, crkveni zakon; zbir knjiga ili spisa koje je neki autoritet (crkveni sabor) oglasio i priznao kao autentine (Sveto pismo) i koje sadre pravila hrianske vere i hrianskog ivota; u katolikoj crkvi: srednji deo mise koji se nikad ne menja (od Sanktus do Komuniona); muz. komad za dva glasa ili vie glasova u kome drugi ili ostali glasovi istu melodiju, upadajui, ponavljaju jedni za drugima; vrsta moio-horda u muzici Grka; tip. vrsta velikih slova od 42 i 32 tipografske take; u likovnoj umetnosti: pravilo o prikazi-vanju lepote ovejeg tela.

kantalupa

kanonada (fr. canonade) pucanje (ili: bi-jenje, gaanje) iz topova, topovska paljba, gruvanje topova, bombardovanje. kanonenfuter (nem. Kanonenfutter) hrana za topove", podrugljiv izraz za vojnike koji su rtve topovskih zrna (fr. chaire a sapop = er a kanon). kanonizacija (gr. kanonfzo) proglaavanje nekoga ili neega svetim, uvrenje u red svetaca, posveivanje. kanonizirati (gr.) proglasiti nekoga ili neto svetim, uvrstiti u red svetaca, posveti. kanonizovati v. kanonizirati. kanonik (nlat. canonicus) u katolikoj crkvi: vie sveteno lice svetovnjakog reda, prota. kanonist(a) (nlat. canonicus, gr. kanon) v. kanoniar. kanoniar (gr. kanon, nlat. canonicus) poznavalac ili uitelj crkvenog, kanonskog prava; kanonist. kanonske godine godine starosti koje su propisane kao uslov za primanje svete-* nikog ina. kanonske knjige knjige Svetog pisma koje crkva priznaje kao svete i nadahnute, i koje, zbog toga, smatra kao najvii verski autoritet. panonski (nlat. canonicus, gr. kanon) koji odgovara crkvenim propisima (kanonima), koji je u skladu sa crkvenim propisima ili autoritetom, propisan, verodostojan (knjige, spisi); crkveni, papski; fig. koji slui kao uzor, uzorak, ugledan. panonski asovi (nlat. horae canonicae) asovi koje kalueri i svetenici treba dnevno da provedu u molitvi. kanonsko pravo (nlat. j us canonicum) pravo hrianske crkve, sadrano u Corpus juri canonici, koje, osim isto crkvenih odredaba, donesenih na crkvenim saborima, sadri i privatne, procesne i kaznene odred be. kanope (eg.) pl. egilatske vaze idoli u obliku trbuastih kraga sa ovejem glavom na vrhu (poklopcu), u kojima su nekada uvali mumizirane unutarnje delove tela (srce i plua); takoe: vaze u etrurskim grobovima; kanobe. Kanosa (ital. Canossa) zamak, danas ruevine, u ital. provinciji Reino nel' Emili-ja, u kojem se 1077. nemaki car Henrik IV pokorio papi Grguru UP, izvukavi od toga ponienja politike koristi; otuda: uhu u Kanosu poniziti se pred papom ili uopte pred nekim kome si se dotle protivio. kantabile (ital. cantabile) kuz. za pevanje, to se moe pevati; pevajui. kantalup (fr. cantaloupe, ital. cantalupo) vot. hrapava dinja (nazvana po zamku Kan-talupo, u Ankoni, gde je najpre donesena iz Jermenije). kantalupa v. kantalup.

kantando

395

kancelar rauna; okolnost o kojoj se ne mora voditi rauna pri reavanju kakvog politikog ili ekonomskog pitanja. kantitis (gr. kanthos oni ugao; oko) med. zapaljenje onog kutia, zapaljenje oka. kante (ital. canto, lat. cantare pevati, cantus) pesma; pevanje. kantovac fil. v. kantist. kanton (ital. cantone, fr. canton) srez, okrug, oblast; u Francuskoj: jedan deo arondismana; u vajcarskoj: savezna dr-avica (25 saveznik republika). kantonada (fr. cantonade) deo pozornice koji se nalazi iza kulisa. kantonalni (fr. cantonal) koji pripada kan-tonu; sreski, oblasni. kantonizirati (fr. canton) deliti (ili: podeliti) na kantone. kantoniran (ital. canto) apx. sa stubovima na uglovima. kantoniranje (fr. cantoppeg) voj. smetaj (ili: razmeta)) vojske po stanovima i kuama u nekom mestu; boravljenje vojske po kuama (supr. logorovanje); up. kanton-man. kantonirati (fr.) voj. razmesti (ili: smestiti) vojnike po stanovima i kuama nekog mesta; boraviti u kantonmanu. kantonist(a) (fr. canton) vojni obveznik. kantonman (fr. cantonnement) smetaj vojske po kuama u nekom mestu (kantoniranje); mesto takvog smetanja. kantor (lat. cantor, sapege pevati) peva, crkveni pojac (kod katolika); uitelj crkvenog pevanja i muzike. kantr (eng. canter) kratak galop (ili: kratak trk) konja. kanu (p., port., ital. sapoa, eng. sapoe, nem. Kahn, fr. canot) uzan amac primitivnih naroda napravljen od izdubenog stabla, oranica; u veslakom sportu: amac sa dvostrukim veslom za jednog, ree za dva veslaa; up. kano. kanun (tur. kanun) muz. stari arapski muziki instrument s velikim brojem ica. kanuni (arap.) pl. sastavni deo erijatskog prava, svetovno pravo muslimanskih naroda koje izdaju islamski vladari, prema prilikama i potrebama drutva, i koje je, prema tome, promenljivog i mesnog (lo-kalnog) karaktera, jer se moe menjati i vai samo za dravu koja ga je izdala; up. fikh. kanu ra (tur. kaput) nametak pree (vunene, pamune i sl.) pripremljene za bojenje. kancel (lat. cancelli reetka, ograda) propovedaonica, predikaonica, govornica u katolikoj crkvi (zapravo prostor koji je ograen reetkama); up. kancelarija. kancelar (lat. cancellarius) u srednjem veku: najvii dvorski slubenik, uvar dravnog peata i sastavlja javnih isprava; prvi dravnik (u Nemakoj je prvi dobio titulu kancelara Bizmark).

kantando (ital. cantando) muz. pevajui, tj. navodei tako kao da se peva. kantante (ital. cantante) muz. pevajui. kantaride (gr. kantharis, gen. kantharidos panska buba) zool. panske bube, spadaju u porodicu majaka, zlatnozelene boje; skupljaju ih, sue i trljaju, pa od toga prave melem koji izvlai plikove na koi. kantaridizam (gr.) med. trovanje otrovom od panske bube, kantaridinom. kantaridin (gr.) hem. otrov od panske bube. kantata (ital. cantata) muz. prvobitno, za razliku od sonate, pesma koja se pevala uz pratnju instrumenata; sada: vea crkvena pesma, kompozicija za pevanje u sveanim prilikama. kantatila (ital. cantatilla) v. kantatina. kantatina (ital. cantatina) muz. mala kantata, pesmica za pevanje. kantatorij(um) (nlat. cantatorium) kod katolika: knjiga iz koje pojac (kantor)na misi odgovara. kavgadija (lat. cantatio) pevanje, pesma. kantela (fine. Kantele) harfa sa pet metalnih ica uz koju finski narodni pevai pevaju narodne pesme; up. runo. kantizam fil. v. kantijanizam. kantijanizam fil. kritika i transcenden-talna filozofija Imanuela Kanta (1724 1804) sa svojim razlikovanjem forme od predmeta saznanja, apriornog od aposte-riornog, sa svojim uenjem o apriornosti formi opaanja prostora, vremena i kategorija, sa svojim ogranienjem celokupnog saznanja na pojave, tj. na predmete mogueg iskustva, dok se sama stvar po sebi (da Ding ap sich) ne moe saznati; Kant, dakle, priznaje postojanje stvari nezavisno od nae svesti; kantizam;v. transcen-dentalna filozofija, transceidentalni idealizam. kantikum (lat. sapege pevati, canticum) pesma koja se peva. Kantikum kantikorum (lat. Canticum canticorum) Pesma nad pesmama (pripisuje se izrailjskom caru Solomonu, 970-930. god. pre n. e.). kantilena (lat., ital. cantilena) muz. pesmica, pesmica za pevanje; melodija; kratak muziki komad u obliku pesme (za pevanje); istaknuta pevaka melodija u veim muzikim delima. kantina (ital. cantina) baraka, krma, prostor u nekom preduzeu gde se mogu dobiti hrana i pie; sanduk sa pregradama (za boce); muz. etvrta ica na violini. kantiner (fr. cantinier) sopstvenik kantice, krmar (vojniki, radniki), baraker. kantinerka (fr. cantiniere) sopstvenica kantice, barakerka. kantist(a) fil. pristalica kantijanizma, Kantove filozofije; kantovac. kantite negliabl (fr. quantite negligeable) zanemarljiva veliina, beznaajna veliina, veliina o kojoj se ne mora voditi

kancelarija

396

kapacitet uzvienom sadrinom (oda), npr. kod Petrarke. kanconeta (ital. canzonetta) kuz. pesmica, mala pesma; prvobitno: pesmica u duhu narodne pesme. kanconijer (ital. canzoniere) prvobitno, zbirka starih trubadurskih pesama; zbir-ka pesama; pesmarica. kanda (tur. kanca) gvozdena kuka, kvaka; otar i kukast nokat ptica grabljivica. kandija (tur.) v. kamdija. kanjoni (p. canons) pl. kol. rena korita i rene doline sa strmim stanovitim stranama, u oblastima gde su slojevi zadrali vodoravan poloaj, koje su napravile brdske vode (naroito u Severnoj Americi). kaolin (kin. kao-ling, kao visok, ling breg, ime jedne planine u severnoj Kini, gde je najpre dobijan) porculan", porculanska zemlja, bela, branjava masa od koje se pravi porculansko posue. kap (fr. cap, ital. capo, lat. caput glava) predgorje, rt, svaki deo obale koji se sputa strmo u vodu. kapa (lat. sarra) kaluerski ogrta sa irokim rukavima i kapuljaom; kini ogrta; kaket. kapak (tur. kapak) zaklopac, poklopac (na posudi, satu, oku itd.); prozorsko krilo. kapama (tur. kapama) kuvano jelo od jagnjetine, mladog luka i drugih zaina. kapamadija (tur. kapamaci) zanatlija koji izrauje pokrivae. kapar (gr. kapparis, arap., pere. kabar, fr. sarge, ital. sarrego) vot. trnovita buna-sta biljka, Capparis spinosa, koja raste i u naim krajevima (u Dalmaciji i Hercegovini); njeni nerazvijeni cvetni pupoljci sadre ulje slino slaicinom ulju i upotrebljavaju se kao zain i dodatak nekim jelima, kojima daje poseban ukus; kadra. kapara (ital. saragga) trg. novac koji se pri sklapanju ugovora ili pogodbe daje unapred kao zaloga da e sve uslove ugovora ili pogodbe obe strane tano ispuniti. kapacitet (lat. capacitas) sposobnost, umetnost, valjanost; upotrebljivost; sposobnost hvatanja, sposobnost sadravanja, zapremina, sadrina, prostranost, obi-mnost; ovek koji uiva velik i neospo-ran autoritet; ugled u nekoj struci (naunik, umetnik i dr.), priznat strunjak; fiz. kapacitet toplotni jednog tela je ona koliina toplote koja je potrebna (ili broj jedinica toplote potreban) da se to telo zagreje za 1S; elektrostatiki kapacitet jednog provodnika meri se koliinom elektriciteta koja mu se mora pridati da bi se njegov potencijal povisio od nule do jedinice; ili: kapacitet jednog kondenzatora je odnos koliine elektriciteta na jednom provodniku prema njego-

kancelarija (nlat. cancellaria, cancelli, rea. cancellorum reetka, od cancellus rai, od sapseg reetkasta ivotinja, tj. rak) prvobitno: prostor, soba ili sto koji je reetkama odvojen; danas: zvanina soba za rad, nadletvo, ured, uredske prostorije. kancelarije jezik jezik kojim su pisana zvanina akta i povelje krajem srednjeg veka. kancelarijom stil krut, suvoparan i suvie formalistiki nain pisanja, kakvim se obino piu zvanini i uopte poslovni spisi. kancelarijski format trg. srednje fina i fina hartija za pisanje malog formata (33X42 st). kancelacija (lat. cancellatio) precrtavanje, ponitavanje nekog spisa, menice, priznanice i dr.; sudsko ponitenje nekog spisa, dokumenta. kancele (lat. cancelli) pl. reetke (ili: pregrade) u nekim kancelarijama izmeu slubenika i publike (npr. u poti, bankama itd.). kancelirati (lat. cancellare) pregraditi reetkama; pisano precrtati, prebrisati, ponititi. kancelist(a) (lat. cancelli) pisar, inovnik, slubenik kancelarije. kancelparagraf uveni 130a nemakog kaznenog zakona (donesen 1871. i 1876) koji zabranjuje zloupotrebu svetenikog poloaja u cil>u meanja u dravne poslove na nain koji moe ugroziti javni mir i bezbednost (kazna do 2 godine robije). kancer (lat. sapseg) zool. rak; astr. Rak (sazvee); med. rak (bolest). kanceracija (lat. sapseg rak, nlat. sapse-ratio) med. oticanje od raka, postajanje raka. kancerin (lat. sapseg rak) prah od rajih ljutura. kacerogen (lat. sapseg, gr. genos rod) med. koji stvara, izaziva rak. kancerozan (lat. sapseg rak) med. u obliku raka, poput raka; oboleo od raka. kancerolog (lat. sapseg, gr. logos govor, re) lekar specijalista za kancerozna oboljenja. kancerologija (lat. sapeg, gr. logfa) med nauka koja se bavi ispitivanjem i prouavanjem bolesti raka. kanceroma (lat. sapseg) med. otok od raka, rak. kanciona (p. cancion, lat. cantio, fr. chanson) pesma, naroito lirska slikova-na pesma koja se obino sastoji od stihova sa dvanaest troheja. kancioneri (i. cancioneros) pl. lit. panske zbirke pesama naroito zbirke iz XVI veka. kancona (ital. canzone, p. cancion, lat. cantio) u romantinom pesnitvu, naroito kod Talijana, vrsta lirskih pesama sa

kapacitron

397

kapital

vom potenci]alu dok je drugi provodnik uzemljen (ima potencijal nulu). kapacitron (lat. sarah sposoban, gr. kyklos krug, elektron) fiz. aparat za brzo i snano bombardovanje elektrona. kapeadori (um. capeadores) pl. u borbama s bikovima: pomonici boraca koji raz-drauju bika jednim crvenim ogrtaem, pa mu onda veto izmaknu i puste borca da on produi igru. kapela (nlat. capella, ital. cappella, fr. chapelle) crkvica, domaa (dvorske) bogomolja; prvobotno: mesto (sakristija) gde je svetenik ostavljao svoj ogrta (lat. sarra) i crkvene stvari; docnije: mesto za pevae i muziare u crkvi; crkveni hor (pevai i orgulje); muzike drutvo, muziki orkestar; a kapela (ital. a cappella) muz. bre no to se izvodi jedan crkveni komad; pevanje a kapela horsko pevanje bez muzike pratnje; ala kapela (ital. alla cappella) kao u kapeli, tj. vokalna i in-strumentalna muzika zajedno. kapelan (nlat. capellanus) pomoni svetenik, mlai svetenik koji je dodeljen kao pomonik i zamenik starijem sveteniku. kapelanija (nlat.) zvanje, poloaj, sluba i stan jednog kapelana. kapelen (ital. capello kosa) poz. glumac ili statist kome se radi vee uverljivosti uloge obrije glava. kapel-majstor (lat. capella, magister, nem. Kapellmeister) v. kapelnik. kapelnik (lat. capella) stareina (ili: dirigent) muzike kapele, naroito operskog orkestra; kapel-majstor. kaper (hol. kaper, fr. sarge, lat. sarege uhvatiti) gusar, morski pljaka; gusar-ska laa, gusarski brod. kapetan (fr. capitaine, ital. capitano, lat. caput glava; glavna linost) poglavica, stareina; voj. komandir ete (ili: eska-drona, baterije); zapovednik broda (ili: pristanita, vazdunog balona); stareina sportskog kluba; up. kapiten. kapi-aga (tur.) stareina ukopljenika na turskom dvoru (odgovara evropskom maralu dvora"); takoe: janiarski general. kapija (tur. kapi) vrata, ulaz; fig. dvor (carski). kapilaran (lat. capillus vlas, dlaka, kosa, vlakno, capillaris vlasi, dlani, kosni) vlasni, dlani, koji se tie kose, kosni; vlasast, dlakast, vlaknast, tanak kao dlaka, veoma tanak; kapilarni sudovi (kapi-lari) veoma fini krvni sudovi koji predstavljaju prelaz od arterija ka venama i u kojima se krv kree ravnomerno; kapilar-ne cevi cevi sa vlasastom, tj. vrlo uskom i malom upljinom; kapilarne pojave pojave koje pokazuju tenosti u uskim cevima. kapilari (lat. capillus) pl. znat. v. pod kapilaran. kapilarioza vet. bolest domaih ivotinja, naroito peradi, iji su uzronici ra-

zliite vrste valjkastih crva iz roda Capillaria. kapilarnost (lat. capillus dlaka) fiz. svojstvo dokazivanje kapilarnih pojava: ako dve otvorene jednake staklene cevi sa vrlo uzanom upljinom, od kojih je jedna vea, zamoimo donekle u vodu, ona nee u cevima biti na istom nivou na kome je voda u sudu: nivo u iroj cevi vii je od nivoa u sudu, a nivo u uoj cevi vii je i od nivoa vode u iroj cevi; kod ive je obratan sluaj. Gornja povrina tenosti (u cevi, zvana meniskus) koje kvase (voda) je izdubena, a koje ne kvase (iva) isggu-pena. Ove pojave zovu se kapilarne. kapilaroskopija (lat. capillus, gr. skopeo posmatram, gledam) med. mikroskopsko ispitivanje kapilara na ivom oveku (kod poremeaja sudovnog ivanog sistema i dr.). kapilacija (lat. capillatio) med. vlaknast, jedva primetan rascep lubanje. kapirati (lat. sarege) pojmiti, shvatiti, shvatati, razumeti, razumevati. kapisla (lat. capsula) v. kapela. kapislara (lat.) starinska puka koja se pali pomou kapisle. kapistracija (nlat. capistratio) med. v. fi-moza. kapistrum (lat. capistrum ular) hirurki zavoj; med. gr donje vilice. napita (lat. caput glava, capita) pl. glave; kapita averza (lat. capita aversa) na kova-nom novcu: glave ija su lica okrenuta jedno od drugog; kapita adverza (lat. capita adversa) glave sa licima okrenutim jedno drugom; kapita jugata (lat. capita iugata) spojene glave, dve glave na novcu. kapital (lat. capitalis glavni, caput glava) 1. vrednost koja se odreenim kretanjem oploava, uveava vikom vrednosti. Opti obrazac je N-R-N1 (gde znai: N predujmljenu vrednost, R vrstu robe, N1 oploeni kapital). Kretanje obuhvata: I faza promet, kupovinu elemenata proizvodnje, predujam kapitala u radnu snagu i sredstva za proizvodnju; P faza proizvodnju, troenje elemenata proizvodnje, pri emu radna snaga stvara viak vrednosti; faza promet, realizaciju oploenog kapitala. Razvijeni obrazac je: r.s. 1 N-R R . . . R'-N . Ovo je kretanje industrijskog kapitala. Pojedine njegove faze se osamostaljuju, postaju funkcija pojedinih vrsta kapitala: proizvodni kapital se bavi proizvo-enjem vika vrednosti, proizvodnjom; tr-govinski kapital vri stvarnu realizaciju proizvoda kapitala; kamatonosni kapital mobilie slobodne novane kapi-tale, pretvara nedelatni kapital u delat-ni. Kapital je, dakle, odreeni drutveni odnos u proizvodnji eksploatacija na-

kapitalaJZMNOG

398

kapitulant

rada pod komandom kapitala, TJ. proizvodnje vika vrednosti. U stvarnom kretanju viak vrednosti se pojavljuje kao profit. Poto svoju svrhu viak vrednosti (profit) kapital ostvaruje samo kretanjem, to on tei da se beskonano kree i uveava. I svaki se kapital, bez obzira na poreklo, pretvara u akumu-lirani viak vrednosti. 2. Kapital" glavno delo Karla Marksa najvee politiko-ekonomsko (i filozofsko) delo, u kojem su kritiki preraena sva dotadanja dostigaua u oblasti ekonomi-je i u kojem je genijalne izloena nova teorija kapitala. U njemu je otkrivena sutina kapitala, anatomija njegovog kretanja i utvrena nunost propasti kapitalizma usled ekonomskih protivrenosti . . . . akumulacije kapitala i akumu-lacije bede proletarijata . . ." koju izvrava proletarijat svojom revolucijom; 3. glavni grad, prestonice. kapitala (lat. capitalis glavni) velika slova nekog pisma (latininog ili grkog), kapitalno pismo. kapitalan (lat. capitalis) glavni, osnovni, temeljni, bitni, poglavit; odlian; veoma vaan, presudan; kapitalna slova tip. velika poetna slova; kapitalkonto trg. raun u glavnoj trgovakoj knjizi u koju se unosi sve ono to se tie poveanja ili umanjivanje osnovne imovine; kapitalni zloin prav. zloin koji poalai smrtnu kaznu. kapitalac (lat. capitalis) zool. snaan jelen s velikim rogovima. kapitalizam (lat. caput glava, capitalis glavni) 1. naziv za privredni i drutveni poredak u kojem je glavni pokreta privrednog ivota profit, a ne zadovoljavanje optih potreba; 2. poslednji drutveni poredak zasnovan na eksploa-taciji jedne klase drugom, nastao posle feudalizma. U poreenju sa ranijim, kapitalizam predstavlja trei oblik ugnjetavanje i eksploatacije: u njemu su sva sredstva proizvodnje svojina malog broja ljudi (klase kapitalista), dok je u isto vreme neposredni proizvoa radnik lien tih sredstava. Sutina kapitalistike eksploatacije sastoji se u tome to kapitalisti prisvajaju neplaeni rad najamnog radnika, viak vrednosti. U kapitalizmu robna proizvodnja dobiva opti i vladajui oblik. Razvitak kapitalizma u pojedinim zemljama bio je vrlo neravnomeran i u svakoj je bio specifian. On je odigrao naprednu ulogu u razvitku drutva; unitio je esnafska ogranienja, linu zavisnost radnika, lokalnu zatvorenost i iscepkanost. Razviv-i silne proizvodne snage, kapitalizam je stvorio materijalne uslove za socijali-stiku revoluciju, stvorio je svoga grobara radniku klasu. Ali se zapleo u

nereljive protivrenosti. Sve napretke u tehnici koristio je za jo veu eksploataciju. Kao neizbean saputnik kapitalizma javlja se nezaposlenost. Nago-milavanjem kapitala u rukama kapitalista raste beda irokih radnih masa, pro-dubljuje se jaz izmeu rada i kapitala. Poetkom XX veka doao je u svoj najvii stadijum imperijalizam. Pobedom velike socijalistike revolucije, u oktobru 1917, izvren je prvi proboj u lancu kapitalizma; 3. fig. mo novca (kapitala) i bogatih ljudi. kapitalizacija (fr. capitalisation) l. odreivanje vrednosti imovine prema dohotku koji ona donosi, uzimajui za osnov di-skontni procenat koji postoji u odreeno vreme; 2. pretvaranje vika vrednosti u kapital; pretvaranje imovine u novani kapital. kapitalisanje v. kapitalizacija. kapitalisati (fr. capitaliser) trg. pretvoriti viak vrednosti u kapital. kapitalist(a) (lat. capitale) vlasnik kapitala, tj. odreene vrednosti koju predujmlju-je radi profita. Izvor profita je naja-mni rad radnika, kojim kapitalist komanduje i besplatno prisvaja viak vrednosti (profit). Kapitalist je olienje kapitala; njegova svest i dua je dua kapitala. kapitana (ital. nm. capitana) glavni, admiralski brod jedne flote. napita ci j a (lat. capitatio, caput glava) lina poreza, glavarina. kapitel (nlat. capitellum) apx. najgornji deo (ili: vrh, glava) stuba. kapiten (lat. caput glava, eng. captain, nem. Kapitan) kapetan; sp stariji i najbolji igra koji se pojavljuje kao voa, stareina i predstavnik svog tima; postoji u svim sportskim disciplinama kad se istupa grupno. kapitis deminucio (lat. capitis deminutio) prav smenjivanje ili gubljenje prava, naroito graanskih prava, graanska smrt. kapitl (lat. capitulum, ital. capitolo) glave, odsek, odeljek u knjizi; fig. sadrina jednog odeljka, predmet razgovora; u katolikoj crkvi: zbor viih svetenika radi reavanja tekuih pitanja, kaptol, kapi-tol. kagtol (lat. capitulum) skuptina sve-tenstva jedne crkve ili kaluera nekog manastira. Kapital (lat. Capitolium) tvrava grada Rima na Kapitolijskom bregu, na kojem su bili hramovi, Tarpejska stena itd. (dananji Kapitol je ureen prema nacrtu Mikelanelovom); u SAD: sedite zakonodavne vlasti u Vvingtonu. kapitulant (nlat. capitulans) vojnik koji, po odsluenju roka, i dalje dobrovoljno ostaje da slui; pregovara, onaj koji zakljuuje neku kapitulaciju.

kapitulat

399

kapu la

kapitulat (nlat. capitulatum) sporazum, nagodba izmeu drava. kapitulacije (nlat. capitulatio) saglasnost, sporazum; ugovor o predaji vojnika ili nekog mesta u ratu; ugovor o sluenju drugog roka u vojsci; u govori po kojima su evropske drave imale pravo u Turskoj, njenim vazalnim dravama i u drugim istonim, naroito muslimanskim dravama, da njihovim graanima sude njihovi vlastiti konzuli; fig. poputanje, ustu-panje, rtva, priznanje pobede, predaje. kapitulira (nlat. capitulare) pregovarati o predaji; predati se, pokoriti se, popustiti, poputati; poravnati se, sporazumeti se, sporazumevati se. kapidik (tur. kapicik) mala sporedna vrata; vratnice izmeu susednih dvorita. kaplaka (hol. Kap, Laken) trg. doplata za podvoz koju, sem redovnog podvoza, daje onaj to alje robu brodom da bi se uvanju robe obratila naroita panja. kaplan (fr. capelan, nem. Kapelan) zool. vrsta morske ribe Mallotus villosus iz porodice Salmonidae. kaplar (fr. caporal) najnii stareinski in u nekim vojskama; postojao i u staroj jugoslovenskoj vojsci kapnomant (gr. kapnos dim, mantis prorok) onaj koji prorie sudbinu po dizanju dima. kapnomantija (gr. kapnos, manteia prorica-iie) proricanje iz dima, gatanje u dim. kaponir (fr. capponiere) voj. betonski bunker, izgraen za flankiranje rova sa dve strane, snabdeven mitraljezima, a ponekad i nekim artiljerijskim oruima. kapota (fr. capotage) oklop oko avionskog motora. kapotaa (fr. capotage) poznavanje vodenih puteva, nauka o vodenim putevima; vetina merenja puta to ga prevali jedna laa. kapotasto (ital. capotasto, capo di tato) kuz. gornji deo (onaj koji se dri u ruci) violine i slinih instrumenata; pare od ebanovine i sl. koje se upotrebljava za uvrivanje ica na gudakim instrumentima; preaica koja se mee na gitaru radi poviavanja tona; metalni prut preko ica (na pijanofortu). kapra bot. v. kapzr. kapriola (ital. capriola srna, fr. cabriole) skok uvreten (ili: smesta uvis) igraa; skok konja koji, skoivi uvis, istovremeno se praakne zadnjim nogama. kapris (fr. caprice, ital. capriccio, lat. sareg) ud, udljivost; muz. fantazija; up. kaprio. kaprifikacija (lat. caprificus divlja smok-va) vetake oploavanje divljih smoka-va pomou smokvinih oca. kapriciozan (fr. capricieux) udljiv, tvrdoglav, jogunast; fig. nepravilan, udan, udnovat; fantastian.

kapricirati se (fr. caprice) uzjoguniti se, biti tvrdoglav, joguniti se, uvrteti sebi neto u glavu, drati se neega uporno. kaprieto (ital. capriccetto) muz. mala, kratka fantazija. kaprio (ital. capriccio) udljivo, neobino umetniko, naroito krae aljivo mu-ziko delo, u obliku sonate; a kaprio (ital. a capriccio) uz. po volji, po efu. kapriozo (ital. capriccioso) muz. udljivo, prema efu. kaprolaktam Hem. organsko jedinjenje koje slui kao sirovina za izradu vetakog vlakna. kapron (trgovaki naziv) smolasta plasti-na masa, vrlo elastine i izdrljiva, koja slui za izradu vetakog vlakna, delova radioaparata i dr. kapsa (lat. capsa) mrtvaki sanduk; odar. kapsijen (fr. capsien) apx. paleolitska kultura zapadnog Sredozemlja; poznato pein-sko slikarstvo sa scenama iz lova i kult-nih igara (nazvane tako po nalazitu Kapsa u Tunisu). kapsitis (lat. capsula) med. v. kapsulitis. kapsla (lat. Kapsula kovei, kutica, sandue) aura, kopguljica, omota; metalni omota na boci; metalna katica ili cevica napunjena eksplozivom (slui za paljenje ggunjenja puanog, topovskog, minskog i dr.); bot. aura (koja omotava seme); hem. bokast sud za isparavanje; kapi-sla, kapsula. kapsula (lat. capsula) bog. v. pod kapsla. kapsularan (lat. capsularis) bot. aurast, u obliku aure (ili: omotaa). kapsulitis (lat. capsula) med. zapaljenje aure onog soiva; kapsitis. kaptaa (lat. captare hvatati, fr. captage) hvatanje i dovoenje vode (izvorske, rene, podzemne). kaptacija (lat. captatio, captare revnosno teiti za im, vrebati) lukavstvo, maj storija, dovijanje, dokopavanje ega veti nom; upotreba nepotenih sredstava da bi se dolo do cilja. kaptacio benevolencije (lat. captatio benevolentiae) retorska fraza kojom govornik, u poetku govora, moli sluaoce za blagonaklonost; veto zadobijanje naklonosti, lov na milost. kaitivacija (nlat. captivatio) hvatanje vetinom ili lukavstvom, pecanje. kaptirati (lat. captare) maati se neega, vrebati, kebati, uloviti neto; uhvatiti, doi do ega lukavstvom ili prevarom; hvatati i odvoditi vodu (izvorsku, renu, podzemnu). kaptol (lat. capitulum, ital. capitolo) v. pod kapitl. kapudan (tur. kapudan) stareina, zapovednik (naroito pomorski). kanula (lat. saera) 1. crni luk; 2. jelo od zgnjeena pasulja s lukom.

kaput

400

karakteran

kaput (lat. caput, capitis glava) glava, odeljak, poglavlje, odsek (u knjizi); ehe kanite (lat. eh capite) iz glave, po seanju; prav. iz razloga, zbog. kapuehaja (tur. kapukahyasi) zastupnik, predstavnik nekog manjeg stranog vladao-ca na turskom dvoru (ovo je bila zvanina titula i srpskog predstavnika u Carigradu, dok je Srbija bila jo vazalna kneevina). kapuc