Radno pravo

Index (Ctrl+Klik na pitanje)

1. Pojam i predmet radnog prava (individualni i kolektivni radni odnos)__________________7

2. Pojam individualnog radnog odnosa (bitni i nebitni elementi) _______________________7

3.Opti i posebni reimi radnih odnosa___________________________________________7

4.Nazivi za radno pravo i znaaj radnog prava_____________________________________7

5. Ciljevi radnog prava________________________________________________________8

6. Naela radnog prava_______________________________________________________8

8.Naelo jednakosti ansi i postupanja (nediskriminacije)____________________________8

9. Naelo tripartizma_________________________________________________________9

10. Subjekti radnog odnosa____________________________________________________9

11. Zaposleni i vrste zaposlenih_______________________________________________10

12. Poslodavac i vrste poslodavaca____________________________________________10

13. Sindikati zaposlenih______________________________________________________11

14. Udruenja poslodavaca___________________________________________________11

15. Nastanak i razvoj radnog prava_____________________________________________11

16. Izvori radnog prava______________________________________________________11

17. Heteronomni izvori radnog prava___________________________________________11

18. Ustav kao izvor radnog prava______________________________________________11

19. Zakon kao izvor radnog prava______________________________________________11

20. Podzakonski opti akti kao izvori radnog prava_________________________________12

21. Sudska praksa kao izvor radnog prava_______________________________________12

22. Autonomni izvori radnog prava_____________________________________________12

23. Kolektivni ugovor o radu kao izvor radnog prava_______________________________12

24. Pravilnik o radu kao izvor radnog prava______________________________________16

25. Akt o sistematizaciji radnih mesta___________________________________________17

26. Izvori radnog prava meunarodnog porekla___________________________________18

27. Dokumenti OUN ________________________________________________________18

28. Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije rada_________________________19

30. Kontrola primene konvencija i preporuka MOR-a_______________________________19

31. Dokumenti Saveta Evrope (Revidirana evropska socijalna povelja)_________________19

32. Ustav Evropske unije i sekundarno zakonodavstvo_____________________________24

33. Dvostrani meunarodni ugovori kao izvori radnog prava_________________________24

34. Mesto i znaaj radnog prava u sistemu prava__________________________________24

35. Odnos radnog i ustavnog prava____________________________________________24

36. Odnos radnog i graanskog prava__________________________________________24

37. Odnos radnog i upravnog prava____________________________________________24

38. Odnos radnog i prava privrednih drutava____________________________________24

39. Odnos radnog i finansijskog prava__________________________________________24

40. Odnos radnog i prava socijalne sigurnosti_____________________________________24

41. Odnos radnog i krivinog prava_____________________________________________24

42. Odnos radnog i meunarodnog radnog prava_________________________________25

43. Odnos radnog i meunarodnog privatnog (radnog) prava________________________25

44. Pravo na rad___________________________________________________________25

45. Pravo na rad u meunarodnim dokumentima (OUN, Savet Evrope)________________25

46. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (opti i posebni)___________________________25

47. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa_______________________________________26

48. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa stranaca i lica bez dravljanstva_______________26

49. Radni odnos dravnih slubenika i nametenika________________________________26

50. Radni odnos zaposlenih u javnim slubama___________________________________27

51. Radna knjiica__________________________________________________________27

52. Naelo javnog oglaavanja slobodnih poslova_________________________________27

53. Nacionalna sluba za zapoljavanje _________________________________________28

54. Mere aktivne politike zapoljavanja__________________________________________30

55. Republiki savet za zapoljavanje___________________________________________30

56. Privatne agencije za zapoljavanje__________________________________________31

57. Ugovor o radu__________________________________________________________32

58. Vrste ugovora o radu_____________________________________________________34

59. Ugovor o probnom radu___________________________________________________34

60. Ugovor o zastupanju i posredovanju_________________________________________34

61. Ugovor o obavljanju poslova sa poveanim rizikom_____________________________35

62. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom_________________________________35

63. Ugovor o radu na neodreeno i odreeno vreme_______________________________35

64. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavca_____________________________35

65. Ugovor o radu sa kunim pomonim osobljem_________________________________36

66. Ugovor o pripravnikom radu______________________________________________36

67. Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos____________________________________37

68. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima________________________________37

69. Ugovor o volonterskom radu_______________________________________________37

70. Ugovor o dopunskom radu________________________________________________37

71. Ugovor o angaovanju direktora____________________________________________38

72. Ugovor o strunom osposobljavanju_________________________________________38

73. Ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge____________________38

74. Ugovor o delu razlike i slinosti sa ugovorm o radu____________________________39

75. Stupanje na rad_________________________________________________________39

76. Rad bez pravnog osnova (tzv. faktiki rad)____________________________________39

77. Zabrana konkurencije (klauzula nekonkurencije)_______________________________39

78. Ugovor o radu pod izmenjenim uslovima izmena ugovora o radu_________________40

79. Zatita zdravlja i bezbednosti na radu vrste mera zatite_______________________42

80. Obaveze poslodavca u pogledu zatite zdravlja i bezbednosti na radu______________42

81. Obaveze zaposlenih u pogledu zatite zdravlja i bezbednosti na radu_______________43

82. Sluba medicine rada i odbor za zatitu zdravlja i bezbednosti na radu______________43

83. Posebni uslovi rada______________________________________________________43

84. Posebna zatita zaposlenih ena___________________________________________43

85. Posebna zatita omladine (maloletnih zaposlenih)______________________________44

86. Posebna zatita lica sa invaliditetom_________________________________________45

87. Prava zaposlenih koji se staraju o deci ______________________________________45

88. Radno vreme puno, nepuno______________________________________________46

89. Noni rad______________________________________________________________47

90. Skraeno radno vreme___________________________________________________47

91. Rad dui od punog radnog vremena (prekovremeni rad)_________________________47

92. Raspored i preraspodela radnog vremena____________________________________48

93. Pravo na odmor (pauzu) u toku rada_________________________________________48

94. Pravo na dnevni odmor___________________________________________________49

95. Pravo na nedeljni odmor__________________________________________________49

96. Pravo na godinji odmor__________________________________________________49

97. Pravo na odustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo)________________________51

98. Pravo na odustsvo u dane dravnih, verskih i drugih javnih praznika________________51

99. Mirovanje radnog odnosa (prava i obaveza)___________________________________52

100. Pravo na odsustvo bez naknade zarade (neplaeno odsustvo)___________________52

101. Pravo na zaradu_______________________________________________________52

102. Pravo na naknadu zarade _______________________________________________55

103. Primanja zaposlenog koja nemaju karakter zarade, odnosno naknade zarade_______56

104. Isplata zarade (mesto, periodinost, obraunska lista, obustave)__________________57

105. Zatita potraivanja zaposlenih u sluaju steaja poslodavca____________________58

106. Garancijski fond _______________________________________________________58

107. Pravo na struno usavravanje i osposobljavanje_____________________________62

108. Napredovanje na radu (sistem stareinstva i merit sistem)_______________________62

109. Disciplinska odgovornost ________________________________________________62

110. Povrede radnih obaveza _________________________________________________65

111. Povreda obaveze izvravanja rada_________________________________________66

112. Povreda obaveze uvanja imovine poslodavca________________________________66

113. Povreda obaveze ponaanja na radu _______________________________________66

114. Discilinski organ i postupak (zastarelost pokretanja i voenja postupka)____________66

115. Udaljenje sa rada_______________________________________________________67

116. Vrste disciplinskih mera__________________________________________________68

117. Evidencije o izreenim disciplinskim merama i brisanje iz evidencije_______________71

118. Odgovornost za tetu___________________________________________________71

119. Imovinska odgovornost zaposlenog prema poslodavcu_________________________71

120. Imovinska odgovornost zaposlenog prema drugom zaposlenom__________________72

121. Imovinska odgovornost zaposlenog prema treem licu_________________________72

122. Odgovornost poslodavca za tetu koj u pretrpi zaposleni________________________72

123. Naknada imovinske i neimovinske tete _____________________________________72

124. Prekrajna odgovornost _________________________________________________72

125. Reorganizacija poslodavca i pravni poloaj zaposlenih_________________________74

126. Pravi poloaj zaposlenih u sluaju promene poslodavca________________________74

127. Pravni poloaj u sluaju steaja___________________________________________75

128. Pravni poloaj zaposlenih u sluaju prestanka potrebe za poslom_________________75

(prava tzv. vika zaposlenih)__________________________________________________75

129. Prestanak radnog odnosa________________________________________________77

130. Otkaz na inicijativu zaposlenog____________________________________________77

131. Otkaz na inicijativu poslodavca____________________________________________78

132. Sporazumni raskid ugovora o radu_________________________________________82

133. Prestanak radnog odnosa po sili zakona_____________________________________82

134. Zatita prava iz radnog odnosa____________________________________________82

135. Inspekcija rada organizacija i nadlenost___________________________________84

136. Isnpekcijski postupak i mere______________________________________________85

137. Upravna inspekcija_____________________________________________________85

138. Pojam radnog spora (individualni i kolektivni radni spor) ________________________86

139. Sudska zatita prava____________________________________________________86

140. Arbitraa za radne sporove_______________________________________________86

141. Pojam i vrste kolektivnih prava____________________________________________88

142. Kolektivna prava zaposlenih______________________________________________88

143. Kolektivna prava poslodavaca_____________________________________________88

144. Pravo na sindikalno udruivanje i naela organizovanja_________________________88

145. Uslovi za osnivanje i registracija sindikata___________________________________89

146. Uslovi za osnivanje i registracija udruenja poslodavaca________________________90

147. Fondovi sindikata_______________________________________________________90

148. Fondovi udruenja poslodavaca___________________________________________90

149. Reprezentativnost sindikata______________________________________________90

150. Reprezentativnost udruenja poslodavaca___________________________________92

151. Uslovi za rad sindikata kod poslodavca______________________________________94

152. Posebna zatita radnikih predstavnika (Konvencija MOR-a br. 135)______________94

153. Pravo na kolektivno pregovaranje (u uem i irem smislu)_______________________95

154. Pravna priroda kolektivnog ugovora o radu___________________________________95

155. Obligacioni deo kolektivnog ugovora o radu __________________________________96

156. Normativni deo kolektivnog ugovora o radu__________________________________96

157. Vrste kolektivnih ugovora o radu __________________________________________96

158. Meusobni odnos kolektivnih ugovora o radu (in favor laborem)__________________97

159. Neposredno dejstvo i proirenje kolektivnog ugovora o radu _____________________97

160. Kolektivni radni spor (pravni i interesni)______________________________________97

161. Metodi mirnog reavanja kolektivnih radnih sporova___________________________97

162. Mirenje i posredovanje __________________________________________________97

163. Arbitraa (pravna, interesna, poslednje ponude)______________________________97

164. Republika sluba za mirno reavanje radnih sporova__________________________99

165. Pravo na trajk koncept________________________________________________99

166. Organizator trajka____________________________________________________100

167. Najava trajka________________________________________________________100

168. Priroda zahteva ______________________________________________________100

169. Pravo na trajk u vitalnim slubama (minimum procesa rada)___________________100

170. Vrste trajka _________________________________________________________101

171. Generalni trajk_______________________________________________________101

172. Piketing (okupljanje uesnika trajka)______________________________________101

173. Pravne posledice zakonitog trajka________________________________________101

174. Pravne posledice nezakonitog trajka______________________________________101

175. Prestanak trajka______________________________________________________101

176. Oblici kolektivnog delovanja slini trajku (trajk revnosti; trajk sitne sabotae; trajk protivnog smera)__________________________________________________________101

177. Bojkot_______________________________________________________________101

178. Pravo poslodavca na lokaut (iskljuenje sa rada)_____________________________102

179. Vrste lokauta _________________________________________________________102

180. Pravne posledice odbrambenog lokauta____________________________________102

181. Pravo na participaciju u odluivanju _______________________________________102

182. Savet zaposlenih______________________________________________________102

183. Uee predstavnika zaposlenih u upravnom odboru poslodavca________________102

184. Sistem socijalne zatite ________________________________________________102

185. Nastanak i razvoj sistema socijalnog osiguranja______________________________106

186. Sistem socijalnog osiguranja (sigurnosti) ___________________________________106

188. Dobrovoljno socijalno osiguranje__________________________________________106

189. Osiguranici i osigurana lica______________________________________________107

190. Osigurana lica lanovi porodice___________________________________________112

191. Osigurani rizici i osigurani sluajevi________________________________________115

193. Specifina zdravstvena zatita ___________________________________________115

195. Zdravstvene ustanove i zdravstvena zatita_________________________________115

196. Ostvarivanje prava na zdravstvenu zatitu__________________________________115

197. Nadlenost organa i struno-medicinskih organa_____________________________115

198. Profesionalna tajna____________________________________________________115

199. Zdravstveni radnici (Hipokratova zakletva)__________________________________115

200. Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja__________________________________115

201. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad______________115

202. Pravo na nankadu putnih trokova________________________________________120

203. Pravo na naknadu pogrebnih trokova_____________________________________121

204. Postupak ostvarivanja prava (isplata dospelih potraivanja)_____________________122

205. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje ______________________________________123

206. Naknada tete iz zdravstvenog osiguranja__________________________________123

207. Prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja__________________________125

208. Prava za sluaj opasnosti od nastanka invalidnosti___________________________125

209. Pravo na novanu naknadu za telesno oteenje_____________________________125

210. Pravo na invalidsku penziju______________________________________________126

211. Pojam invalidnosti_____________________________________________________127

212. Uzroci nastanka invalidnosti _____________________________________________128

213. Pravo na novanu naknadu za pomo i negu _______________________________129

214. Pravo na naknadu pogrenih trokova ______________________________________130

215. Pravo na starosnu penziju_______________________________________________130

216. Pravo na porodinu penziju _____________________________________________131

217. Pravo dece na porodinu penziju_________________________________________132

218. Pravo udove/udovca na porodinu penziju__________________________________133

219. Izdravanje kao uslov za sticanje prava na porodinu penziju___________________133

220. Iznos porodine penzije_________________________________________________134

221. Fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja organizacija i finansiranje___________134

222. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje_______________________________140

223. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje________________________________140

224. Penzijski sta ________________________________________________________140

225. Visina i usklaivanje penzije_____________________________________________140

226. Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja____________140

227. Odluke (reenja) u postupku ostvarivanja prava _____________________________142

228. Osiguranje za sluaj nezaposlenosti (obavezno i dobrovoljno)___________________142

229. Pravo nezaposlenog lica na novanu naknadu ______________________________143

230. Pravo nezaposlenog lica na zdravstvenu zatitu i penzijsko i invalidsko osiguranje__148

1. Pojam i predmet radnog prava (individualni i kolektivni radni odnos)Radno pravo se razvilo kao samostalna grana prava izdvajanjem iz gradjanskog prava. Ono se razvilo preobrazajem ugovora o radu i izdvajanjem iz gradjanskog prava.Razvoj radnih odnosa i intervencija drzave u radne odnose doveli su, ne samo do odvajanja radnog prava iz gradjanskog prava, vec i do takvih promena usled kojih su se u radnom pravu nasle norme inperativnog karaktera preplicuci se sa ugovorom o radu i ugovornim karakteristikam radnih odnosa.

Radno pravo proucava najamne odnose radnika i poslodavca, i principe i institute u vezi sa njima. Radno pravo delom proucava i sindikat i sindikalno organizovanje radnika. Radno pravo ne obuhvata uvek sve radne odnose , npr. Ono prvobitno nije obuhvatalo radne odnose sluzbenika, a u nekim zemljama ne obuhvata ih ni danas u celini.Obzirom na to da su radni odnosi na pocetku bili u celini regulisani ugovorom o radu, za radno pravo kao naucnu disciplinu receno je da se bavi izucavanjem ugovora o radu.

Nedovrseno...

2. Pojam individualnog radnog odnosa (bitni i nebitni elementi) Iz knjige str 127-132

Def:

Radni odnos je dobrovoljna licna radnopravna veza radnika u organizaciji, odnosno kod poslodavca ,na osnovu koje se radnik pod odredjenim uslovima i na odredjeni nacin ukljucuje u organizovani rad u organizaciji (kod poslodavca) zauzimajuci jedno odredjeno radno mesto, na kome obavlja odredjeni posao (rad), odnosno funkciju i razmenjuje svoj rad za licni dohodak (platu ili zaradu) prema ulozenom radu.

Bitne karakteristika radnog odnosa su

1. Dobrovoljno stupanje na rad2. Licna radnopravna funkcionalna veza 3. Ukljucivanje u organizaciju rada 4. Zarada

Nebitni elementi radnog odnosa su :

1. Trajanje radnog odnosa2. Subordinacija3. Duzina trajanja radnog vremena

3.Opti i posebni reimi radnih odnosaIz knjige str 134-135

4.Nazivi za radno pravo i znaaj radnog pravaiz knjige str 16 i 17

5. Ciljevi radnog pravaU radnom pravu se izucavaju radni odnosi kao posebna grupa drustvenih odnosa, odnosno deo drustvenih odnosa, posebnog znacaja i karaktera.

Propisi u oblasti radnih odnosa su se, posle Drugog svetskog rata, izrazito prosirili na kolektivne odnose i pravo: na sindikalno organizovanje, kolektivne ugovore, strajkove, vlast (obaveze) poslodavca, na funkcije radnickog predstavnistva, radne sporove i profesionalno osposobljavanje radnika. Prosirivanje radnog zakonodavstva obuhvata i oblast socijalnog osiguranja.

Predmet radnog prava cine : radni i drugi odnosi zaposlenja i rada, odnosno prava po osnovu zaposljavanja, nacela i instituti vezani za njih, i prava iz socijalnog osiguranja.To je radno pravo u sirem smislu, zajedno sa socijalnim osiguranjem.

U osnovnom znacenu, kao pozitivno pravne grane, radno pravo i socijalno osiguranje, su dve grane prava. No, posto su bliskei imaju zajednicko podrucje regulisanja, u nastavnom, strucnom i naucnom smislu, ove dve grane prava su u takvoj vezi da se tretiraju kao jedinstven sistem - radno pravo i socijalno osiguranje.

6. Naela radnog prava7.Nacelo slobode radaNacelo slobode rada

U clanu 35 Ustva R. Srbije je propisano da svako ima pravo na rad . Jemci ce sloboda rada (zabranjen je prinudni rad), slobodan izbor zanimanja i zaposlenja, i ucesce u upravljanju ( svakom je pod istim uslovima dostupno radno mesto i funkcija).

U pogledu prestanka radnog odnosa garantovana je sigurnost zaposlenja ( radni odnos radniku moze prestati protiv njegove volje samo pod uslovima i na nacin utvrdjen zakonom odnosno kolektivnim ugovorom).

8.Naelo jednakosti ansi i postupanja (nediskriminacije)5. Zabrana diskriminacije

(Prema najnovijem zakonu o radu)

lan 18.Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja trae zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, roenje, jezik, rasu, boju koe, starost, trudnou, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, brani status, porodine obaveze, seksualno opredeljenje, politiko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, lanstvo u politikim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lino svojstvo.

lan 19.Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona kojim se lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, stavlja u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica u istoj ili slinoj situaciji.

Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada odreena naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji poloaj u odnosu na druga lica - lice koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog odreenog svojstva, statusa, opredeljenja ili uverenja iz lana 18. ovog zakona.

lan 20.Diskriminacija iz lana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:

1) uslove za zapoljavanje i izbor kandidata za obavljanje odreenog posla;

2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;

3) obrazovanje, osposobljavanje i usavravanje;

4) napredovanje na poslu;

5) otkaz ugovora o radu.

Odredbe ugovora o radu kojima se utvruje diskriminacija po nekom od osnova iz lana 18. ovog zakona nitave su.

lan 21.Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.

Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neeljeno ponaanje uzrokovano nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.

Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili fiziko ponaanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje trai zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog ivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje.

lan 22.Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, iskljuenje ili davanje prvenstva u odnosu na odreeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz lana 18. ovog zakona predstavljaju stvarni i odluujui uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time eli postii opravdana.

Odredbe zakona, opteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zatitu i pomo odreenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zatiti invalidnih lica, ena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom.

lan 23.U sluajevima diskriminacije u smislu odredaba l. 18-21. ovog zakona lice koje trai zaposlenje, kao i zaposleni, moe da pokrene pred nadlenim sudom postupak za naknadu tete, u skladu sa zakonom.

9. Naelo tripartizmaTripartizam

U podrucju pitanja radnih i socijalnih odnosa drzava pored normativnih delatnosti, uspostavlja odnose sa sindikatom i organizacijama poslodavaca.Drzava te odnose uspostavlja kroz formalne i neformalne oblike komunikacija, saradnje ili utvrdjivanja prava i obaveza.

Praktikovanje takvih odnosa se tice socijalnih problema i pitanja vezanih za zaposljavanje i rad.

Deo tih odnosa u drzavi moze biti propisan propisima , a deo biti stvar faktickih odnosa.

10. Subjekti radnog odnosaZakon o radu od 15. 3. 2005.

lan 5. Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domae, odnosno strano pravno ili fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno angauje, jedno ili vie lica.

lan 6. Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa.

lan 7. Udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapreenja i zatite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.

11. Zaposleni i vrste zaposlenihZaposleni, jeste fiziko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.

Zaposlene prema dva osnovna zakonska akta kojima se uredjuju njihova prava i obaveze mozemo podeliti na

Zaposlene u drzavnim organima na koje se odnose odredbe zakona o radnim odnosima u drzavnim organima i ostale zaposlene odnosno zaposlene u van drzavnog sektora cija prava i obaveze dalje mogu biti uredjena posebnim granskim kolektivnim ugovorima za svaku posebnu vrstu zanimanja odnosno delatnosti tako da razlikujemo zaposlene:

Metalce,tekstilce, bibliotekare itd.

Sto se tice razlika koje pravi zakon o radu mozemo izdvojiti najpre

1. kategoriju zaposlenih kojima je pruzena posebna zastita a to su:

- invalidi,

- omladina,

- porodilje odnosno majke,

- lica koja odsustvuju sa rada radi nege deteta

- posebne nege deteta ili druge osobe

2. Zatim prema cinjenicama vezanim za zasnivanje radnog odnosa mozemo izdvojiti:

Zaposlene na probnom radu, zaposlene na odredjeno, zaposlene na neodredjeno, zaposlene sa nepunim radnim vremanom, zaposlene koji radni odnos zasnivaju na poslovima sa povecanim rizikom, ili na poslovima van prostorija poslodavca, ili kao kucno i pomocno osoblje, zatim pripravnici i na kraju direktori.

12. Poslodavac i vrste poslodavaca Poslodavac, jeste domae, odnosno strano pravno ili fiziko lice koje zapoljava, odnosno radno angauje, jedno ili vie lica.

Znaci pojam poslodavaca je dosta sirok i moze se kretati od privatnog preduzetnika koji zaposljava samo jednog radnika, ili na primer fizickog lica koje je zakljucilo ugovor o radu sa kunim pomonim osobljem sa samo jednim licem

pa sve do ogromnih korporacija koje zaposljavaju na hiljade radnika.

Medjutim, razumljivo, nije znacaj za ukupne radnopravne odnose niti za drustvo u celini svih poslodavaca jednak pa samim tim nisu ni prava i obaveze iste.

Ova razlika se pojavljuje na primer u vezi reprezentativnosti udruzenja poslodavaca prilikom kolektivnog pregovaranja gde se za reprezentativnost pored broja poslodavaca zahteva da oni zaposljavaju i odredjeni broj radnika.

Ili kada se od poslodavca koji zaposljava najmanje 5 radnika zahteva da donese pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

Ili udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

Ili reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje poslodavaca u koje je ulanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

13. Sindikati zaposlenihSindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udruuju radi zastupanja, predstavljanja, unapreenja i zatite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinanih i kolektivnih interesa.

14. Udruenja poslodavacaUdruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja, unapreenja i zatite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom

Udruenje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapoljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice. Reprezentativnim udruenjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruenje poslodavaca u koje je ulanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapoljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji odreene teritorijalne jedinice.

15. Nastanak i razvoj radnog pravaIz knjige str 21 do 30

16. Izvori radnog pravaIz knjige str. 65.

17. Heteronomni izvori radnog prava18. Ustav kao izvor radnog pravaIz knjige str. 67.

19. Zakon kao izvor radnog pravaIz knjige str. 70.

Republicki:

1. Zakon o radu

2. Zakon o radnim odnosima u drzavnim organima

3. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju

4. Zakon o zaposljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti

5. Zakon o mirnon resavanju radnih sporova

6. Zakon o zaposljavanju i radnom osposobljavanju invalida

7. Zakon o zastiti na radu

8. Zakon o platama u drzavnim organima

9. Zakon o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj Skupstini Republike Srbije

10.Zakon o osnovama radnih odnosa

11.Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima

20. Podzakonski opti akti kao izvori radnog pravaIz knjige str. 74.

21. Sudska praksa kao izvor radnog pravaIz knjige str. 75.

22. Autonomni izvori radnog pravaIz knjige str. 77. + str 85.

Autonomni izvori radnog prava su:

1. Kolektivni ugovor2. Pravilnik o radu3. Akt o sistematizaciji radnih mesta

23. Kolektivni ugovor o radu kao izvor radnog prava

XX. KOLEKTIVNI UGOVORI

1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora

lan 240.Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora, meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od znaaja za zaposlenog i poslodavca.

Kolektivni ugovor zakljuuje se u pisanom obliku.

2. Vrste kolektivnih ugovora

lan 241.Kolektivni ugovor moe da se zakljui kao opti, poseban, i kod poslodavca.

lan 242.Opti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za odreenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju se za teritoriju Republike Srbije.

lan 243.Poseban kolektivni ugovor zakljuuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

3. Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora

lan 244.Opti kolektivni ugovor zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.

lan 245.Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost.

Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zakljuuje kolektivni ugovor.

lan 246.Poseban kolektivni ugovor za javna preduzea i javne slube zakljuuju osniva, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zakljuuju reprezentativno udruenje poslodavaca i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i strunjake u sportu zakljuuju reprezentativno udruenje za sportsku delatnost u fizikoj kulturi i reprezentativni sindikat.

lan 247.Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzea i javne slube zakljuuju osniva, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor.

lan 248.Kolektivni ugovor kod poslodavca zakljuuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik.

lan 249.Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruenja poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruenja poslodavaca mogu zakljuiti sporazum o udruivanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti utvrenih ovim zakonom i uestvovanja u zakljuivanju kolektivnog ugovora.

lan 250.Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.

Sporazum se smatra zakljuenim kada ga potpiu direktor, odnosno preduzetnik i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlaenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Sporazum prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

4. Pregovaranje i zakljuivanje kolektivnog ugovora

lan 251.Ako u zakljuivanju kolektivnog ugovora uestvuje vie reprezentativnih sindikata ili reprezentativnih udruenja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruenja poslodavaca koji su zakljuili sporazum o udruivanju iz lana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za pregovore.

lanove odbora iz stava 1. ovog lana odreuju sindikati, odnosno udruenja poslodavaca, srazmerno broju lanova.

lan 252.U postupku pregovaranja radi zakljuivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca reprezentativni sindikat je duan da sarauje sa sindikatom u koji je ulanjeno najmanje

10% zaposlenih kod poslodavca, radi izraavanja interesa zaposlenih koji su ulanjeni u taj sindikat.

lan 253.Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruenja poslodavaca, koji uestvuju u pregovaranju za zakljuivanje kolektivnog ugovora i zakljuuju kolektivni ugovor moraju da imaju ovlaenje svojih organa.

lan 254.Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora duni su da pregovaraju.

Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana zapoinjanja pregovora, uesnici mogu da obrazuju arbitrau za reavanje spornih pitanja.

Za delatnosti od opteg interesa, sporovi u zakljuivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora reavaju se u skladu sa zakonom.

lan 255.Sastav, nain rada i dejstvo odluke arbitrae sporazumno utvruju uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora.

Rok za donoenje odluke ne moe biti dui od 15 dana od dana obrazovanja arbitrae.

5. Primena kolektivnih ugovora

lan 256.Opti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce koji su u vreme zakljuivanja kolektivnog ugovora lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora.

Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog lana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja udruenju poslodavaca.

Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog lana est meseci nakon istupanja iz udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora.

lan 257.Ministar moe da odlui da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu lanovi udruenja poslodavaca - uesnika kolektivnog ugovora.

Odluku iz stava 1. ovog lana ministar moe doneti ako postoji opravdani interes, a naroito:

1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbeivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada;

2) da bi se ublaile razlike u zaradama u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiu na socijalni i ekonomski poloaj zaposlenih to ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor ije se dejstvo proiruje obavezuje poslodavce koji zapoljavaju najmanje 30% zaposlenih u odreenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

Odluku iz stava 2. ovog lana ministar donosi na zahtev jednog od uesnika u zakljuivanju kolektivnog ugovora ije se dejstvo proiruje, a po pribavljenom miljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

lan 258.

Ministar moe, na zahtev poslodavca ili udruenja poslodavaca, da odlui da se kolektivni ugovor iz lana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruenja poslodavaca.

Poslodavac, odnosno udruenje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proirenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogunosti da primene kolektivni ugovor.

Uz zahtev iz stava 2. ovog lana poslodavac ili udruenje poslodavaca duni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proirenim dejstvom.

lan 259.Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora ministar donosi po pribavljenom miljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

lan 260.Ministar moe staviti van snage odluku o proirenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz lana 257. stav 2. i lana 258. stav 2. ovog zakona.

Odluka iz stava 1. ovog lana donosi se po postupku za donoenje odluke o proirenom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.

Odluka iz l. 257. i 259. ovog zakona prestaje da vai prestankom vaenja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, ije je dejstvo proireno, odnosno izuzeto.

lan 261.Odluka iz l. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

lan 262.Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu lanovi sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora.

6. Vaenje i otkaz kolektivnog ugovora

lan 263.Kolektivni ugovor se zakljuuje na period do tri godine.Po isteku roka iz stava 1. ovog lana, kolektivni ugovor prestaje da vai, ako se uesnici kolektivnog ugovora drukije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka vaenja kolektivnog ugovora.

lan 264.Vaenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz lana 263. ovog zakona, moe prestati sporazumom svih uesnika ili otkazom, na nain utvren tim ugovorom.

U sluaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najdue est meseci od dana podnoenja otkaza, s tim to su uesnici duni da postupak pregovaranja zaponu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja otkaza.

7. Reavanje sporova

lan 265.

Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moe da reava arbitraa koju obrazuju uesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.

Odluka arbitrae o spornom pitanju obavezuje uesnike.

Sastav i nain rada arbitrae ureuje se kolektivnim ugovorom.

Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom.

8. Registracija kolektivnih ugovora

lan 266.Opti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se kod ministarstva.

Sadrinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar.

9. Objavljivanje kolektivnog ugovora

lan 267.Opti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Nain objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvruje se tim kolektivnim ugovorima.

Iz knjige str. 77.24. Pravilnik o radu kao izvor radnog pravaPravilnik o radu je opsti pravni akt preduzeca kojim se u skladu sa Zakonom o radu, ureuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Preduzeu, kao i obaveze poslodavca pri obezbeivanju i ostvarivanja prava zaposlenih po osnovu rada.

lan 3.Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i meusobni odnosi uesnika kolektivnog ugovora.

Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:

1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zakljuen sporazum o udruivanju u skladu sa ovim zakonom;

2) ako nijedan uesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za poetak pregovora radi zakljuivanja kolektivnog ugovora;

3) ako uesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zakljuivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana zapoinjanja pregovora;

4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za poetak pregovora za zakljuivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

U sluaju iz stava 2. taka 3) ovog lana uesnici kolektivnog ugovora duni su da nastave pregovore u dobroj volji.

Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik).

Pravilnik o radu prestaje da vai danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog lana.

lan 8.Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom.

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno.

Pravilnikom o radu se blize odredjuju:

ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA RADNO VREME ODMORI I ODSUSTVA ZATITA NA RADU ZARADE, NAKNADE I DRUGA PRIMANJA ZABRANA KONKURENCIJE NAKNADA TETE VIAK ZAPOSLENIH - ISPLATA OTPREMNINE PRESTANAK RADNOG ODNOSA OSTVARIVANJE I ZATITA PRAVA ZAPOSLENIH NADZOR NAD PRIMENOM PRAVILNIKA POSEBNE ODREDBE

25. Akt o sistematizaciji radnih mestaPitanje pravne prirode akta o sistematizaciji

otvorilo se stupanjem na snagu Zakona o radu (Slubeni glasnik RS, br. 70/01 i 73/01). Od akata za koje po tom Zakonu postoji obaveza donoenja (kolektivni ugovori, pravilnik o radu, akt kojim se utvruje vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima i program reavanja vika zaposlenih), optim aktima, prema zakonu smatraju se samo kolektivni ugovori i pravilnik o radu. Svi ostali akti, dakle i akt o sistematizaciji i program reavanja vika zaposlenih, nisu opti akti saglasno Zakonu o radu. Pored toga, Zakon izriito ne odreuje ni koji organ kod poslodavca donosi ovaj akt.

Prethodno vaei Zakon o radnim odnosima, akt o sistematizaciji je izriito opredeljivao kao opti pravni akt za ije je donoenje nadlean direktor. Polazei od navedenog Ustavni sud je u dosadanjoj praksi, bez posebnog uputanja u ocenu pravne prirode akta o sistematizaciji radnih mesta, ocenjivao ustavnost i zakonitost veeg broja tih akata, i time, istina ne eksplicitno, ve preutno, zauzeo stav o pravnoj prirodi tih akata kao optih pravnih akata.

Meutim, posle donoenja Zakona o radu, kao osnovnog zakona kojim se ureuje oblast radnih odnosa i koji se kao supsidijeran zakon primenjuje i na zaposlene iji je radno-pravni status ureen posebnim propisima, budui da Zakon ne opredeljuje izriito pravnu prirodu tog akta, postavilo se, kao prethodno pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji i s tim u vezi i nadlenosti Ustavnog suda da ceni njegovu ustavnost i zakonitost

Zakon o radu, pored toga, ne odreuje ni koji je organ poslodavca nadlean za donoenje akta o sistematizaciji, pa je, pored navedenog, upravo ta injenica otvorila put razliitim pristupima u nalaenju odgovora na ovo pitanje.

U odnosu na pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji egzistiraju u osnovi dva oprena miljenja.

Prema jednom miljenju, bez obzira na reenja sadrana u Zakonu o radu, akt o sistematizaciji jeste opti pravni akt. U prilog takvog miljenja istie se da se ovim aktom na opti, bezlian nain ureuju odnosi unutar preduzea - konkretno, utvruju poslovi, vrsta i stepen strune spreme, kao i drugi uslovi za obavljanje poslova, koje svaki

zaposleni, koji ve radi, ili lica koja e se ubudue zaposliti, treba da ispunjavaju. Dakle to je akt koji utvruje opta i obavezujua pravila ponaanja. Dalje, akt o sistematizaciji deluje prema svima zaposlenima, kako u sadanjosti tako i u budunosti, njegove norme ne iscrpljuju se jednom primenom, a njegovo je vremensko delovanje neogranieno, sve dok volja donosioca ne odlui drugaije. Norme ovog akta obavezujue su za organ koji odluuje o prijemu lica na rad, a odluke o zasnivanju radnog odnosa, kao i rasporeivanju zaposlenih, kao pojedinani akti, moraju da se temelje na aktu o sistematizaciji. Akt o sistematizaciji u praksi se, po pravilu, donosi u formi opteg akta. U prilog ovog miljenja navode se i reenja sadrana u odredbama pojedinih zakona, a istie se i da se prema Uredbi o naelima za unutranju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i slubama Vlade ova pitanja u dravnim organima ureuju pravilnikom, koji je lanom 67. Zakona o dravnoj upravi izriito utvren kao vrsta opteg akta. Otuda po ovom miljenju akt o sistematizaciji moe biti predmet ocene ustavnosti i zakonitosti, kako zbog svoje forme karakteristine za opte akte, tako i sadrine kojom se na opti nain ureuju odreena prava i obaveze zaposlenih, ureuju uslovi i pravila za prijem na rad, mogunost napredovanja, omoguava da se utvrdi viak zaposlenih i sl.

Prema drugom miljenju, akt o sistematizaciji nije opti pravni akt. Ovaj pristup uporite nalazi pre svega u Zakonu o radu. O pravnoj prirodi tog akta Zakon o radu govori tako to izriito utvruje koji akti odreeni tim Zakonom jesu opti akti, a to su kolektivni ugovori i pravilnik o radu. S obzirom na to da Zakon o radu sistemski ureuje opti reim radnih odnosa koji se, u celosti ili delimino, primenjuje na sve poslodavce i zaposlene, a da je to istovremeno i jedini propis koji utvruje pravnu prirodu akata radno-pravnog karaktera, znai i akta o sistematizaciji, iz navedenog se nedvosmisleno moe zakljuiti da akt o sistematizaciji nije opti pravni akt. Pri tome se ukazuje da je u nizu drugih propisa predvieno da opta akta preduzea, ustanove ili drugog pravnog lica donosi upravni odbor, a da je istovremeno tim propisima predvieno da direktor donosi akt o organizaciji i sistematizaciji, iz ega se primenom odgovarajuih metoda tumaenja datih normi, moe zakljuiti da po tim zakonima akt o sistematizaciji nije opti akt.

Aktom o sistematizaciji, po ovom miljenju, ne ureuju se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada, jer se ta prava prema Zakonu o radu i drugim zakonima ureuju samo zakonom, kolektivnim ugovorima, pravilnikom o radu (opti akti) i ugovorom o radu. Drugim reima, tim aktom ne ureuju se odnosi, ve se samo utvruju odreene injenice - vrsta i opis posla, uslovi za njihovo obavljanje, struktura zaposlenih i sl. Posebno se istie da ovaj akt ne sadri norme opteg karaktera, odnosno norme koje se odnose na neodreen broj lica koja se nalaze u istoj situaciji ili mogu doi u istu situaciju, odnosno ne predstavlja pravni akt kojim se propisuju pravila ponaanja za neodreeni broj subjekata i neodreeni broj sluajeva, ve je interni akt jednog tano odreenog subjekta, tj. konkretnog poslodavca.

Saglasno izloenom zagovornici ovog stava smatraju da akt o sistematizaciji nije opti pravni akt, ve akt poslovoenja, i to pre svega akt organizaciono-tehnikog karaktera. On je specifian interni akt koji deluje obavezujue prema njegovom donosiocu, a u odnosu na trea lica ovaj akt deluje kao svojevrsna ponuda poslodavca koja sadri konkretizovane uslove za zakljuivanje ugovora o radu. S obzirom da akt kojim se ureuje vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima ne predstavlja opti akt, to akti koji ureuju ova pitanja ne podleu oceni ustavnosti i zakonitosti.

Ustavni sud je povodom navedenih otvorenih pitanja i razliitih stavova o pravnoj prirodi ovog akta, do zauzimanja odgovarajueg stava, zastao sa odluivanjem povodom zahteva za ocenu njihove ustavnosti i zakonitosti.

26. Izvori radnog prava meunarodnog poreklaIz knjige str. 88.

27. Dokumenti OUN

28. Konvencije i preporuke Meunarodne organizacije radaIz knjige str. 89.

29. Ratifikovanje i prihvatanje konvencija i preporuka u Dravnoj zajednici Srbija i Crna GoraSkuptina Srbije i Crne Gore donosi zakone i druge akte o ratifikovanju meunarodnih ugovora i sporazuma Srbije i Crne Gore

30. Kontrola primene konvencija i preporuka MOR-aDelom iz knjige str. 98.31. Dokumenti Saveta Evrope (Revidirana evropska socijalna povelja)

32. Ustav Evropske unije i sekundarno zakonodavstvo33. Dvostrani meunarodni ugovori kao izvori radnog prava34. Mesto i znaaj radnog prava u sistemu prava35. Odnos radnog i ustavnog pravaIz knjige str.43.

36. Odnos radnog i graanskog pravaIzknjige str.45.

37. Odnos radnog i upravnog pravaIzknjige str. 46.

38. Odnos radnog i prava privrednih drutavaIzknjige str. 50.39. Odnos radnog i finansijskog prava40. Odnos radnog i prava socijalne sigurnosti41. Odnos radnog i krivinog prava

Izknjige str. 51.

42. Odnos radnog i meunarodnog radnog prava43. Odnos radnog i meunarodnog privatnog (radnog) prava44. Pravo na rad45. Pravo na rad u meunarodnim dokumentima (OUN, Savet Evrope)46. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (opti i posebni)

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

lan 24.Radni odnos moe da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina ivota i ispunjava druge uslove za rad na odreenim poslovima, utvrene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).

Pravilnikom se utvruju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen strune spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.

Obaveza donoenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih.

lan 25.Radni odnos sa licem mlaim od 18 godina ivota moe da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugroava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.

Lice mlae od 18 godina ivota moe da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa kojim se utvruje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu tetni za njegovo zdravlje.

Trokove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog lana koja su na evidenciji nezaposlenih koju vodi republika organizacija nadlena za zapoljavanje - snosi ta organizacija.

lan 26.Kandidat je duan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos, utvrenih pravilnikom.

Poslodavac ne moe od kandidata da zahteva podatke o porodinom, odnosno branom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog znaaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.

Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoe, osim ako se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje ene i deteta utvren od strane nadlenog zdravstvenog organa.

Poslodavac ne moe da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.

lan 27.Poslodavac je duan da pre zakljuivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz lana 15. taka 2) ovog zakona.

lan 28.

Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na nain utvren ovim zakonom, ako posebnim zakonom nije drukije odreeno.

lan 29.Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe da zasnuje radni odnos pod uslovima utvrenim ovim zakonom i posebnim zakonom.

+ iz knjige str 164. i 165.

47. Smetnje za zasnivanje radnog odnosaIz knjige str 166.

48. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa stranaca i lica bez dravljanstvaStr 167.

49. Radni odnos dravnih slubenika i nametenika

IZ ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA U DRAVNIM ORGANIMA

lan 1.1 Ovim zakonom ureuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa lica zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tuilatvima, javnom pravobranilatvu, organima za prekraje i u slubama Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda koji se primaju u radni odnos odlukom funkcionera koji rukovode ovim organima i slubama (u daljem tekstu: zaposleni u dravnim organima), odreena prava predsednika Republike i odreena prava, obaveze i odgovornosti lica koja bira Narodna skuptina (u daljem tekstu: izabrana lica) i lica koja postavlja Vlada, odnosno drugi nadleni organ (u daljem tekstu: postavljena lica).

/2 Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve zaposlene u dravnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica, osim onih ija su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa ureeni posebnim propisima.

/3 Na zaposlene u dravnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica primenjuju se propisi o radnim odnosima u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koja ovim zakonom nisu posebno ureena.

lan 4./1 Zaposleni u dravnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica duni su da svoje poslove obavljaju savesno i nepristrasno, u skladu sa Ustavom i zakonom.

/2 Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica ne mogu se u obavljanju svojih poslova rukovoditi svojim politikim ubeenjima niti ih mogu izraavati i zastupati.

/3 Zaposleni u dravnim organima i postavljena lica ne mogu biti lanovi organa politikih organizacija.

lan 5.Broj i struktura zaposlenih u dravnom organu i postavljenih lica utvruju se aktom koji se sistematizuju radna mesta u organu (u daljem tekstu: akt o sistematizaciji radnih mesta).

lan 6./1 U radni odnos u dravnom organu moe se primiti lice pod sledeim uslovima:

1) da je dravljanin Srboje i Crne Gore,

2) da je punoletno,

3) da ima optu zdravstvenu sposobnost,

4) da ima propisanu strunu spremu,

5) da nije osuivano za krivino delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo delo koje ga ini nepodobnim za obavljanje poslova u dravnom organu,

6) da ispunjava druge uslove utvrene zakonom, drugim propisima ili aktom o sistematizaciji radnih mesta u organu.

/2 Strani dravljanin ili lice bez dravljanstva moe se primiti u radni odnos u dravnom organu u skladu sa zakonom

lan 9.Radi prijema u radni odnos u dravnom organu objavljuje se oglas.

lan 10./1 Odluku o izboru izmeu prijavljenih kandidata donosi funkcioner koji rukovodi dravnim organom u roku od 15 dana od dana isteka roka za oglaavanje.

/2 Lice koje se prijavilo na oglas moe podneti prigovor na odluku o izboru funkcioneru koji rukovodi dravnim organom u roku od osam dana od prijema odluke o izboru, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na zatitu prava zaposlenih.

/3 Posle donoenja konane odluke o izboru, funkcioner koji rukovodi dravnim organom donosi reenje o prijemu u radni odnos.

lan 10a (od 39/02)/1 Za prijem u radni odnos na odreeno vreme ne objavljuje se oglas, osim ako se lice prima u radni odnos u svojstvu pripravnika.

/2 Radni odnos zasnovan na odreeno vreme ne moe da postane radni odnos na neodreeno vreme, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

+ videti iz knjige str 427-440

50. Radni odnos zaposlenih u javnim slubamaStr 442.

51. Radna knjiica

lan 204. Zaposleni ima radnu knjiicu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa. Radna knjiica je javna isprava.

Radnu knjiicu izdaje optinska uprava.

Poslodavac je duan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjiicu na dan prestanka radnog odnosa.

U radnu knjiicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

Sadrinu radne knjiice, nain unoenja podataka u radnu knjiicu i nain voenja registra o izdatim radnim knjiicama propisuje ministar.

Str 169.

52. Naelo javnog oglaavanja slobodnih poslova

3. Obaveza objavljivanja potreba za zapoljavanjem

lan 17.

Nacionalna sluba je duna da, u roku od 24 sata od dobijanja prijave od poslodavca, potrebu za zapoljavanjem oglasi na oglasnoj tabli i internet adresi Nacionalne slube, a ako poslodavac zahteva i u sredstvima javnog informisanja dostupnim graanima u Republici, u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva.

Agencija moe javno da objavi potrebu za zapoljavanjem u sredstvima javnog informisanja, na zahtev poslodavca.

Nacionalna sluba moe da naplati trokove objavljivanja iz stava 1. ovog lana od poslodavca ako poslodavac zahteva da se prijava potrebe za zapoljavanjem objavi u posebnoj formi i odreenom sredstvu javnog informisanja.

Agencija moe da naplati trokove objavljivanja iz stava 2. ovog lana od poslodavca.

53. Nacionalna sluba za zapoljavanje Iz statuta nacionalne sluzbe za zaposljavanje(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 8 od 27. januara 2004; 35/04, 70/04)

lan 2.Nacionalna sluba osnovana je Zakonom o zapoljavanju i osiguranju za sluaj nezaposlenosti ("Slubeni glasnik RS", broj 71/2003)

lan 3.Nacionalna sluba je ustanova koja ima status organizacije za socijalno osiguranje, sa pravima i obavezama utvrenim Zakonom, drugim propisima i ovim statutom.

Nacionalna sluba je nosilac svih prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u odnosu na sredstva kojima raspolae.

lan 7.

Rad Nacionalne slube je javan.

Javnost rada obezbeuje se u skladu sa zakonom i odredbama ovog statuta.

II. DELATNOST

lan 12.Nacionalna sluba obavlja delatnost javne slube u izvravanju poslova zapoljavanja i osiguranja za sluaj nezaposlenosti, struno-organizacione, upravne, ekonomsko-finansijske i druge opte poslove u oblasti zapoljavanja i osiguranja, u skladu sa zakonom, ovim statutom i drugim aktima Nacionalne slube.

Delokrug rada Nacionalne slube je:

1) obavetavanje o uslovima i mogunostima za zapoljavanje;2) posredovanje u zapoljavanju;3) profesionalna orijentacija i savetovanje o izboru zanimanja;4) organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa zakonom;5) sprovoenje programa i mera aktivne politike zapoljavanja;6) posredovanje za zapoljavanje u inostranstvu;7) izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez dravljanstva;8) voenje evidencija, u skladu sa zakonom;9) osiguranje zaposlenog;10) ostvarivanje prava po osnovu osiguranja;11) organizovanje i sprovoenje dobrovoljnog osiguranja;12) kontrola prijava na osiguranje;13) kontrola od znaaja za sticanje statusa nezaposlenog i ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti;

14) rad biblioteke Nacionalne slube;15) preduzetniko i poslovno savetovanje;16) organizovanje klubova za traenje posla i sajmova zapoljavanja;17) drugi poslovi propisani zakonom, drugim propisima i ovim statutom.

65232 - Ostalo finansijsko posredovanje

72300 - Obrada podataka

75300 - Obavezno socijalno osiguranje.

Pored poslova iz stava 1. ovog lana Pokrajinska sluba:

1) daje saglasnost na opta akta preduzea za radno osposobljavanje i zapoljavanje invalida i obezbeuje sredstva za njihovo finansiranje, u skladu sa zakonom;

2) samostalno programira zapoljavanje i obezbeuje pravo na dodatno obrazovanje i obuku i pravo na profesionalnu orijentaciju;

3) obrazuje informacioni podsistem, kao deo jedinstvenog informacionog sistema Nacionalne slube, u skladu sa zakonom.

lan 13.Nacionalna sluba uz naknadu obavlja sledee poslove:

1) pruanje pravnih saveta i drugih usluga iz oblasti zapoljavanja pojedincu, organizaciji, odnosno poslodavcu, koji nisu propisani Zakonom;

2) publikovanje i izdavatvo;

3) struna i nauna ispitivanja;

4) obavljanje poslova i pruanje pomoi organizacijama, odnosno poslodavcima na podruju kompjutersko-informacionog inenjeringa i osposobljavanja;

5) organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke na zahtev domaeg ili stranog poslodavca za obavljanje delatnosti i pruanje usluga u inostranstvu, u skladu sa zakonom i ovim statutom;

6) profesionalni i kadrovski inenjering organizacijama, odnosno poslodavcima, pri izboru kandidata za zapoljavanje, kod vrste i smera (zanimanja) izvoenja obrazovnih procesa, izradi psiho-fizikih profila, izvoenju celokupnih kadrovskih poslova za poslodavce, i organizovanju preosposobljavanja, dokvalifikacije, odnosno prekvalifikacije vikova zaposlenih;

7) razvoj preduzetnitva i pruanje usluga i pomoi poslovnog centra pri samozapoljavanju licima koja se u skladu sa Zakonom ne smatraju nezaposlenim.

III. ORGANI

lan 14.Organi Nacionalne slube su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor Nacionalne slube.

IV. OSNOVE ORGANIZACIJE NACIONALNE SLUBE

lan 32.Nacionalna sluba je organizovana jedinstveno za teritoriju Republike Srbije.

Radi obavljanja struno-organizacionih, upravnih, ekonomsko-finansijskih i drugih optih poslova u oblasti zapoljavanja i osiguranja utvrenih zakonom, ovim statutom i drugim aktima Nacionalne slube, u Nacionalnoj slubi se po funkcionalnom i teritorijalnom principu obrazuju organizacione jedinice.

Organizacione jedinice iz stava 1. ovog lana, po funkcionalnom principu, organizuju se u direkciji Nacionalne slube kao sektori, odeljenja i centri.

Prema teritorijalnom principu obrazuju se organizacione jedinice, ije se nadlenosti i sedita odreuju optim aktom o organizaciji Nacionalne slube.

Broj i struktura zaposlenih u Nacionalnoj slubi i po organizacionim jedinicama utvruje se aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj slubi.

54. Mere aktivne politike zapoljavanja

9. Aktivna politika zapoljavanja

lan 11.Aktivnom politikom zapoljavanja, u smislu ovog zakona, smatra se donoenje i sprovoenje programa i mera usmerenih ka unapreenju zaposlenosti, odnosno punog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja.

55. Republiki savet za zapoljavanje

IZ ZAKONA O ZAPOSLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUCAJ NEZAPOSLENOSTI

V. SAVET ZA ZAPOLJAVANJE

1. Republiki savet

lan 82.Republiki savet za zapoljavanje (u daljem tekstu: Republiki savet) osniva Vlada.

Republiki savet sastoji se od predstavnika Vlade, reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruenja poslodavaca na nivou Republike, predstavnika Nacionalne slube, agencije, predstavnika udruenja u oblasti od znaaja za zapoljavanje, kao i strunjaka za oblast zapoljavanja.

Delokrug poslova

lan 83.Republiki savet daje miljenja i preporuke Vladi u vezi sa:

1) sadrinom Programa;

2) organizovanjem javnih radova i radnog angaovanja nezaposlenih i u izvoenju javnih radova;

3) ekonomskom, socijalnom i demografskom politikom i politikom Vlade u oblasti zapoljavanja;

4) nacrtima zakona i drugih propisa koji se odnose na zapoljavanje, rad i socijalno osiguranje;

5) dodatnim obrazovanjem i obukom.

2. Pokrajinski savet za zapoljavanje

lan 84.Pokrajinski savet za zapoljavanje (u daljem tekstu: Pokrajinski savet) moe da osnuje nadleni organ teritorijalne autonomije.

Pokrajinski savet sastoji se od predstavnika teritorijalne autonomije, predstavnika reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruenja poslodavaca, Pokrajinske slube, agencije, predstavnika udruenja od znaaja za oblast zapoljavanja na nivou teritorijalne autonomije i strunjaka za oblast zapoljavanja.

3. Lokalni savet za zapoljavanje

lan 85.Lokalni savet za zapoljavanje (u daljem tekstu: Lokalni savet) moe da osnuje nadleni organ lokalne samouprave.

Lokalni savet sastoji se od predstavnika lokalne samouprave, predstavnika reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruenja poslodavaca, predstavnika organizacione jedinice Nacionalne slube, agencije, kao i predstavnika udruenja od znaaja za oblast zapoljavanja, na nivou grada, odnosno optine i strunjaka za oblast zapoljavanja.

lan 86.Pokrajinski i Lokalni savet daju miljenja i preporuke nadlenom organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u vezi sa:

1) donoenjem programa;

2) organizovanjem javnih radova i radnim angaovanjem nezaposlenih u izvoenju javnih radova;

3) dodatnim obrazovanjem i obukom;

4) drugim pitanjima od interesa za zapoljavanje.

lan 87.U radu saveta iz l. 82, 84. i 85. ovog zakona mogu uestvovati udruenja koja se bave zatitom interesa odreenih kategorija nezaposlenih (invalida, etnikih manjina, uesnika oruanih sukoba, ena, omladine i sl.), bez prava glasa.

56. Privatne agencije za zapoljavanje

2. Agencija

lan 75.Agencije mogu da osnivaju fizika i pravna lica, u skladu sa zakonom.

Agencija poslove zapoljavanja iz lana 2. ta. 1) - 6) obavlja u skladu sa ovim zakonom.

Agencija ne moe da se bavi poslovima zapoljavanja maloletnih lica, kao i poslovima zapoljavanja sa poveanim rizikom.

Agencija ne moe da za vreme trajka posreduje u zapoljavanju nezaposlenog na poslovima uesnika trajka, osim na poslovima za koje nije obezbeen minimum procesa rada, u skladu sa zakonom.

Dozvola za rad agencija

lan 76.Agencija se upisuje u registar nadlenog organa, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane Ministarstva.

Dozvolu za rad agenciji Ministarstvo izdaje na osnovu pismenog zahteva, uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole.

Dozvolu za rad Ministarstvo izdaje ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i tehnike opremljenosti i strune osposobljenosti zaposlenih.

Ministarstvo odluuje o podnetom zahtevu u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.

Prostorne i tehnike uslove za rad agencije i sadrinu dozvole iz stava 3. ovog lana, propisuje ministar.

Pod struno-osposobljenim licem iz stava 3. ovog lana, smatra se zaposleni u agenciji koji ima najmanje srednji stepen strune spreme i poloen ispit za rad u zapoljavanju.

Za izdavanje dozvole za rad, agencija plaa naknadu iju visinu utvruje Vlada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 7. ovog lana koriste se za aktivne mere zapoljavanja.

Vaenje dozvole

lan 77.Dozvola za rad agencije izdaje se za period od tri godine i moe se produiti.

Oduzimanje dozvole

lan 78.Dozvolu za rad agenciji oduzima Ministarstvo, u skladu sa zakonom, ako:

1) prestane da ispunjava uslove iz lana 76. ovog zakona;

2) vri poslove zapoljavanja iz lana 2. ta. 1) - 6) u suprotnosti sa ovim zakonom.

Registar izdatih dozvola

lan 79.Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola za rad i formira bazu podataka o osnovanim agencijama.

3. Saradnja Nacionalne slube i agencije

lan 80.Nacionalna sluba i agencija dune su da sarauju u interesu nezaposlenog i poslodavca, radi obavljanja poslova zapoljavanja i sprovoenja programa i mera aktivne politike zapoljavanja.

Ministarstvo je duno da prua pomo u ostvarivanju saradnje izmeu Nacionalne slube i agencija.

Nacionalna sluba i agencije sporazumno donose kodeks profesionalnog ponaanja zaposlenih u Nacionalnoj slubi i agenciji.

4. Ispit za rad u zapoljavanju

lan 81.Zaposleni u Nacionalnoj slubi i agenciji polau ispit za rad u zapoljavanju, pred komisijom koju obrazuje ministar.

Nain i program polaganja ispita za rad u zapoljavanju propisuje ministar.

57. Ugovor o radu

Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca u odnosu na koga se primaenjuje kolektivni ugovor i u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadre odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvruju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvreni zakonom.

Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrena zakonom, osim ako zakonom nije drukije odreeno.

lan 30.Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zakljuuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu smatra se zakljuenim kad ga potpiu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.

Ugovor o radu moe da potpie i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik.

lan 31.Ugovor o radu moe da se zakljui na neodreeno ili odreeno vreme.

Ugovor o radu u kome nije utvreno vreme na koje se zakljuuje smatra se ugovorom o radu na neodreeno vreme.

lan 32.Ugovor o radu zakljuuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog lana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad.

lan 33. Ugovor o radu sadri:

1) naziv i sedite poslodavca;

2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivalita, odnosno boravita zaposlenog;

3) vrstu i stepen strune spreme zaposlenog;

4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada;

6) nain zasnivanja radnog odnosa (na neodreeno ili odreeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na odreeno vreme;

8) dan poetka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraeno);

10) novani iznos osnovne zarade i elemente za utvrivanje radnog uinka, naknade zarade, uveane zarade i druga primanja zaposlenog;

11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koja nisu utvrena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajue odredbe zakona i opteg akta.

3. Stupanje na rad

lan 34.Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore.

lan 35.Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

58. Vrste ugovora o raduUgovorom o radu moe da se ugovori:

1. Ugovor o probnom radu2. Ugovor o zastupanju i posredovanju3. Ugovor o obavljanju poslova sa poveanim rizikom4. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom5. Ugovor o radu na neodreeno i odreeno vreme6. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavca7. Ugovor o radu sa kunim pomonim osobljem8. Ugovor o pripravnikom radu9. Ugovor o radu pod izmenjenim uslovima10.Ugovor o angaovanju direktora

Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima2. Ugovor o volonterskom radu3. Ugovor o dopunskom radu4. Ugovor o strunom osposobljavanju5. Ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge6. Ugovor o delu

59. Ugovor o probnom raduProbni rad

Probni rad moe da traje najdue est meseci.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkau ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne moe biti krai od pet radnih dana.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajue radne i strune sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka odreenog ugovorom o radu.

60. Ugovor o zastupanju i posredovanju Ugovor o zastupanju ili posredovanju

lan 200.Poslodavac moe da zakljui ugovor sa odreenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja.

Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvruje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga meusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

61. Ugovor o obavljanju poslova sa poveanim rizikomRadni odnos za obavljanje poslova sa poveanim rizikom

lan 38.Ugovor o radu moe da se zakljui za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.

Zaposleni moe da radi na poslovima iz stava 1. ovog lana samo na osnovu prethodno utvrene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadlenog zdravstvenog organa.

62. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenomRadni odnos sa nepunim radnim vremenom

lan 39.Radni odnos moe da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodreeno ili odreeno vreme.

lan 40.Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drukije odreeno.

lan 41.Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca moe za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj nain ostvari puno radno vreme.

63. Ugovor o radu na neodreeno i odreeno vremeRadni odnos na odreeno vreme

lan 37.Radni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na odreenom projektu, poveanje obima posla koji traje odreeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moe trajati due od 12 meseci.

Pod prekidom iz stava 1. ovog lana ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana.

Radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moe se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos

64. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavcaRadni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

lan 42.Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kue.

Ugovor o radu koji se zakljuuje u smislu stava 1. ovog lana, pored odredaba iz lana 33. ovog zakona (odnosno opstih uslova za zakjucenje ugovora u radu), sadri i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) vrstu poslova i nain organizovanja rada;

3) uslove rada i nain vrenja nadzora nad radom zaposlenog;

4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate;

5) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu;

6) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja;

7) druga prava i obaveze.

lan 43.Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kue, zaposleni obavlja sam ili sa lanovima svoje ue porodice, u ime i za raun poslodavca.

lanovima ue porodice u smislu stava 1. ovog lana smatraju se brani drug i deca, roditelji, braa i sestre zaposlenog ili njegovog branog druga.

lan 44.Poslodavac moe da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili tetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugroavaju ivotnu sredinu.

65. Ugovor o radu sa kunim pomonim osobljemRadni odnos sa kunim pomonim osobljem

lan 45.Radni odnos moe da se zasnuje za obavljanje poslova kunog pomonog osoblja.

Ugovorom o radu iz stava 1. ovog lana moe da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.

Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeivanje stanovanja ili ishrane.

Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.

Najmanji procenat zarade koji se obavezno obraunava i isplauje u novcu utvruje se ugovorom o radu i ne moe biti nii od 50% od zarade zaposlenog.

Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je duan da zaposlenom naknadu zarade isplauje u novcu.

lan 46.Ugovor iz l. 42. i 45. ovog zakona registruje se kod nadlenog organa lokalne samouprave.

Nain i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kunog pomonog osoblja propisuje ministar nadlean za rad (u daljem tekstu: ministar).

66. Ugovor o pripravnikom raduPripravnici

lan 47.Poslodavac moe da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu vrstu i stepen strune spreme, ako je to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili pravilnikom.

Odredba stava 1. ovog lana odnosi se i na lice koje je radilo krae od vremena utvrenog za pripravniki sta u stepenu strune spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.

Pripravniki sta traje najdue godinu dana, ako zakonom nije drukije odreeno.

Za vreme pripravnikog staa, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.

67. Ugovori kojima se ne zasniva radni odnosUgovori kojima se ne zasniva radni odnos

Ugovor o privremenim i povremenim poslovimaUgovor o volonterskom raduUgovor o dopunskom raduUgovor o strunom osposobljavanjuUgovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadrugeUgovor o delu

68. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

1) Privremeni i povremeni poslovi

lan 197.Poslodavac moe za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju due od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

1) nezaposlenim licem;

2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;

3) korisnikom starosne penzije.

Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

lan 198.

Poslodavac moe za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zakljui ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

- Privremeni i povremeni poslovi su poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da za njih nije utvreno posebno radno mesto i traju najdue 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Pravilnikom o sistematizaciji se ne ureuje pitanje privremenih i povremenih poslova. Prema tome, poslodavac ne bi mogao da zakljui ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova koji imaju karakter stalnih poslova.

(Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 011-00-165/2002)

- ...............prema tome, da bi se mogao zakljuiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima, mora da se radi o poslovima koji su iz delatnosti poslodavca i da aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta , nije utvrena vrsta posla, struna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, jer se , u suprotnom, radi o stalnim poslovima..........................

(Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 011-00-286/2002)

69. Ugovor o volonterskom raduStr.451

70. Ugovor o dopunskom radu

5) Dopunski rad

lan 202.Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moe da zakljui ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvie do jedne treine punog radnog vremena.

Ugovorom o dopunskom radu utvruje se pravo na novanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

71. Ugovor o angaovanju direktora

III. UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA

lan 48.Direktor moe da zasnuje radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Radni odnos na odreeno vreme moe da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razreenja.

Meusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ureuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog lana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Ugovor iz st. 2. i 4. ovog lana sa direktorom zakljuuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - organ koji je odreen aktom poslodavca.

72. Ugovor o strunom osposobljavanju

4) Ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju

lan 201.Ugovor o strunom osposobljavanju i usavravanju poslodavac moe da zakljui:

1) sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravnikog staa i polaganja strunog ispita, kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predvieno kao poseban uslov za samostalan rad u struci;

2) sa licem koje eli da se struno usavri i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvreno programom usavravanja, odnosno specijalizacije.

Poslodavac moe licu iz stava 1. ovog lana da obezbedi novanu naknadu i druga prava, u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o strunom osposobljavanju i usavravanju.

Novana naknada iz stava 2. ovog lana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona.

Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

73. Ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge

lan 198.Poslodavac moe za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zakljui ugovor sa licem koje je lan omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.

74. Ugovor o delu razlike i slinosti sa ugovorm o radu2) Ugovor o delu

lan 199.Poslodavac moe sa odreenim licem da zakljui ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku odreene stvari, samostalno izvrenje odreenog fizikog ili intelektualnog posla.

Ugovor o delu moe da se zakljui i sa licem koje obavlja umetniku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom.

Ugovor iz stava 2. ovog lana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zakljuen.

Ugovor iz stava 1. ovog lana zakljuuje se u pisanom obliku.

- ..................Ugovor o delu moe se zakljuiti sa svakim fizikim licem: nezaposlenim, studentom, penzionerom, zaposlenim kod drugog poslodavca ili licem koje je u radnom odnosu kod poslodavca. To znai da se ugovor o delu moe zakljuiti sa licem koje je ostvarilo pravo na penziju, OSIM sa licem koje je invalidski penzioner.

(Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 011-00-004/2002)

- ...........................To znai da se ugovora konkretan posao, koji traje odreeno vreme. Prema tome, ako su u pitanju stalni poslovi, za te poslove ne moe da se zakljui ugovor o delu.

(Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 112-04-31/2002-02)

75. Stupanje na rad

3. Stupanje na rad

lan 34.Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je spreen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukije dogovore.

lan 35.Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

76. Rad bez pravnog osnova (tzv. faktiki rad)Str. 449.

77. Zabrana konkurencije (klauzula nekonkurencije)

XII. KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE

lan 161.

Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).

Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom