1257 vreme

8/9/2019 1257 Vreme
http://slidepdf.com/reader/full/1257-vreme 1/65, , V OL , O , U I O LO I SANDR VREME NEDELJNI
BiH KM; Hrvatska KN; Makedona DEN; Crna Gora . EUR; Slovena . EUR; Austria, Greece . EUR; Germany . EUR; Switzerland . CHF cena 200
5. februar 2015.
PROIZVODNJA DRAVNIH NEPRIJATELJA
8/9/2019 1257 Vreme
8/9/2019 1257 Vreme
dokumentacija
Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi;
Nikola ulafi, Milan Radovi
Nuspojave: Slobodarska posla
Ovlašenja zaštitnika graana:
Gaenje po institucijama
Intervju: Bojana Leki
Intervju: Dr Jelena Begovi
KULTURA
TV manijak: Happy Šešelj
Ministri bez kravate
Vreme uspeha
Varufakis. Ovaj matematiar i
temperamentu, nediplomatskom
jeziku i kao protivnik neoliberalizma.
Na posao dolazi u konoj jakni, namotoru i bez telohranitelja. Ni ostali
lanovi vlade ne nose kravate
:
biti bogobojazan, voleti svoju
se samo na svoju savest, izbegavati
saveze sa zlom i ne prekidati s
tradicijom”. Brodski je bio takav
:
dan. To mi je jedino u glavi”, kae
dr Jelena Begovi, sedam dana
nakon što je dravni institut na
ijem je elu preiveo pokušaj da
usred dana bude preotet od strane
biznismena Veselina Sjekloe
PROIZVODNJA DRAVNIH NEPRIJATELJA Teško je nabrojati neprijatelje Aleksandra Vuia. Onome ko tako nešto
pokuša, iza dugog spiska na kome su konkretna imena i organizacije ukazuje se stoglava hidra ije pojedine glave premijer Srbije see iz dana u dan, ali na mestu
svake nestale kao da se pojavljuje nekoliko drugih, esto bez lica i naziva
M asovna proizvodnja neprijatelja nije novost na ovim prosto- rima. Poela je još dok se Slobo-
dan Miloševi uspinjao na vlast, od 1987. nadalje. Protivnici su se kalemili jedni na
druge, od Albanaca, Slovenaca, Hrvata,
Muslimana, Zapada olienog u Americi, do opozicije, domaih izdajnika i stranih
plaenika. Sve te neprijatelje na svom spi-
sku mrnje imalo je i ono što se kasnije nazvalo Srpska radikalna stranka, olie- na u trojstvu Šešelj–Nikoli–Vui, bie sa mnogo glava ali jednim mozgom i je- zikom, koji je bljuvao gadosti i pretnje na
svakoga ko se nije uklapao u njegovu vi- ziju Srbije i sveta.
Sve do udesnog preumljenja 2008. go-
dine, spisak neprijatelja Aleksandra Vu- ia i njegovih partijskih istomišljenika ostao je isti, da bi se preko noi, naizgled,
sve promenilo. Vui je sam ili uz pomo dobrih savetnika shvatio da mrnja prema ustašama, balijama, šiptarima i doma-
im prodanim dušama nije više pria ko-
jom se zajahuje i dri vlast. Bilo je potreb-
no ponuditi nove krivce za razoarenja
i nagomilane frustracije. U zemlji u kojoj je godinama rastao bes zbog mune tranzicije, zbog oekivanja izneverenih od vlasti, postoje mete koje je nemogu- e promašiti poput borbe protiv korup
Kada je naprednjacima vlast 2012. ko- nano pala u ruke, i Vui je bio svestan da obeanja nisu dovoljna i da birai oe-
kuju neki spektakl. Formalno samo prvi potpredsednik Vlade, suštinski u roku od
nekoliko meseci najmoniji ovek u zem-
lji, poeo je da stvara ambijent u kome je jedino nauio da pliva. Donekle je kopirao
utabane staze Miloševieve tehnologije vlasti. Oseaj da je drava stalno u van- rednom stanju mora se neprestano odr- avati, to dobro utie na homogenizaci- ju, a narod koji neprekidno ivi u nape- tosti i išekivanju manje stie da razmi- šlja o svakodnevici. U Miloševievo vreme se taj oseaj vanrednog stanja lakše kreirao uz ratove, sankcije, inflaciju, bu-
jajui kriminal. Vuiu je pripala tea ulo- ga, da dri stalnu tenziju u društvu debe-
lo utonulom u apatiju.
Posle gromoglasnih najava obrauna
sa svima koji su pokrali i ojadili zemlju, prva euforija izazvana je hapšenjem Mi- roslava Miškovia krajem 2012, u glavama
veine Srba jednog od simbola nepraved-
nog bogaenja. No, kada je osnova politi-
ke samo buka i bes, to je proces u kome nema zastajanja.
Tajkunska adaja, koju Vui pominje kao jednog od svojih glavnih neprijatelja svela se na Miškovia Iako u za
predvodnik otpora protiv onih koji su namerili da od Srbije naprave pristojnu zemlju, ali pošto je u julu 2013. pušten da se brani sa slobode postao je korisni- ji za vlast nego dok je amio u pritvoru. Mada se vlasnik “Delte” potpuno povu-
kao iz javnosti, sa Miškoviem na slobo- di lakše je Vuiu i njegovim aušima da onome na koga se naljute prilepe etike- tu “Miškoviev”, bilo to Miškovievo “Vre-
me”, Miškoviev analitiar ore Vuka- dinovi, advokati koji su štrajkovali jer ih je Miškovi na to nagovorio... Premijer
esto pominje nadnaravne moi svog ar-
hineprijatelja: povodom advokatskog za-
hteva za smenu ministra pravde Nikole Selakovia izjavio je da je Miškovi toliko
moan da vladu moe da sruši, ali i od- brusio da “Miškovi nee sastavljati vladu dok je on na njenom elu”.
Jedan neprijatelj, meutim, ma koliko
atraktivan, nije dovoljan da dri stalnu panju birakog tela. Tuni ostaci opozicije, oliene u Demokratskoj stranci, po- godni su za svakodnevnu upotrebu sa- mim tim što su, bar u Skupštini, skoro
stalno pred oima javnosti. Od kada su se domogli vlasti, na svako pominjanje neeg što je loše Vui i njegovi sledbenici horski ponavljaju da je bivša vlast sve upropastila pa se sadašnja mukom
8/9/2019 1257 Vreme
. .

http://slidepdf.com/reader/full/1257-vreme 6/65
dogaajima koji se smenjuju promie i- njenica da vlast dele sa Daiem, Krko- babiem i inima koji su “sa prethodni- ma” u pomenutom upropašivanju ue- stvovali, a da Vui lepo sarauje i sa, na
primer, Mlaanom Dinkiem, koga je ne tako davno nazivao najveim kriminal- cem u Srbiji. Kako god, opozicioni simboli
po kojima tue barana paljba vlasti i nji-
hovih medija samo se imenom menjaju, od Dragana ilasa do, trenutno, Bojana Pajtia, a municija u toj paljbi je sve – od vreanja, pretnji hapšenjem do ogavnih naslovnih strana tabloida kakve ni Milo-
ševievo vreme nije zapamtilo. Kada ve pominjemo medije, ako je
verovati Aleksandru Vuiu, gotovo svi koji postoje u Srbiji su protiv njega, od opskurnog “Tabloida” Milovana Brkia, o
kome je Vui više priao za dve godine svoje vladavine nego svi drugi politiari u prethodne dve decenije, preko dnevnih
novina i nedeljnika (osim patriotskih “Ve-
ernjih novosti” i još patriotskijeg “Infor-
mera”), o elektronskim medijima da ne govorimo. Objašnjenja zašto bi iko dovo-
dio bilo koji postupak, re ili metod Vui-
eve vladavine u pitanje je jednostavan
– radi se o tajkunskim ili stranim plaenicima, a Olja Bekovi je svedoila da je posle nekog priloga u “Utisku nedelje” Vui zvao i rekao da nije verovao majci i
bratu kada su mu govorili da ga ona mrzi,
ali da se uverio da je zaista tako. Na Zapadu ništa novo: “Strani faktori”
na listi premijerovih neprijatelja spadaju
u zanimljivu kategoriju. Nema dana da Vui ne pomene da nam se ceo svet divi
i podrava reforme koje sprovodi njegova
vlast, da Srbija uiva nikada vei ugled u svojoj istoriji, da ga dravnici svuda doekuju sa oduševljenjem i raširenih ruku,
da hrlimo ka Evropskoj uniji koja nas sa radošu eka, pa opet taj svet i svako malo rade o glavi i premijeru i Srbiji.
Predstavnica -a za slobodu medija
Dunja Mijatovi ljuto se zamerila Vuiu
tvrdnjama da u Srbiji postoji pritisak na medije, ali je još i dobro prošla u odnosu na šefa Delegacije u Srbiji Majkla Da-
venporta. Njega je Vui više puta optu- io da direktno radi protiv Vlade Srbije, kao i samu Uniju. Kada je poetkom godine u “Vremenu” objavljen -ov tekst
o poslovima ispumpavanja vode iz Kolu
rekao da se parama plaaju tekstovi iji je cilj da se destabilizuje Srbija, odno-
sno da se on sruši sa vlasti. Zašto bi rušila Vuia kada mu se
toliko divi, i kada stvari oko Kosova, jedi-
nog problema koji u ovim krajevima još
interesuje Zapad, idu onako kako Zapad
od Vuia trai, nije baš logiki najjasnije,
mada vlast i na to ima jednostavne odgo-
vore, samo što ti odgovori ne zvue baš pa-
metno. U njihovom tumaenju, Zapad ne voli da u ovim krajevima ima jakog lidera,
koji vodi rauna samo o interesima svoje
zemlje (eto Mila ukanovia na vlasti u
Crnoj Gori i više od 20 godina); osim toga
da uvede sankcije Rusiji, no ne deluje baš
da sukob u Ukrajini toliko zavisi od naših
sankcija da bi Zapad zbog toga ovde orga-
nizovao bilo kakav dravni udar.
Bie ipak da je jedan od ciljeva ovakvih
pria da se izvuku neki neprijatelji iz sta- rog fundusa. Zna Vui da je njegovim glasaima, ma koliko strpljivo slušali pri-
e o putu u Evropu, milo kada uju poko-
ju runu re o nekadašnjim neprijateljima
i kada ga gledaju kako se na njih breca.
Kao da mu nije dosta spoljašnjih pri-
tisaka domaih tajkuna plaenika i iz
PRIJATELJI I BRAT: Majkl
Zajed al Nahjan
nekoliko “Grom” akcija (doduše, Darko Šari posle predaje nije pominjao osve- tu, ve veru u sadašnje srpsko pravosu- e), na Vuia se ustremljuju i neprijatelji
koji se kriju unutar samog dravnog apa-
rata. Krajem septembra prošle godine su, po Vuievim reima, pripadnici andar-
merije pretukli njegovog brata Andreja u
vreme odravanja Parade ponosa samo zato što su iz line karte videli o kome se radi; batine su tada dobili i pripadnici nje-
govog obezbeenja, u stvari premijerovog
obezbeenja, koji su se iz neznanih razlo-
ga našli na tom mestu u društvu premije-
rovog brata i brata gradonaelnika Sini- še Malog. Ovaj ozbiljan udar na temelje drave još nije dobio epilog, a ovih dana je zaštitnik prava graana Saša Jankovi
podsetio na nekoliko nezgodnih pitanja o pomenutom dogaaju koja su još uvek
bez odgovora, od toga kako je zaista poeo incident do toga otkud vojno obezbeenje kod premijerovog brata. Umesto
odgovora, Saša Jankovi je prikljuen du-
goj listi neprijatelja drave. Na toj listi se, po nekadašnjem reflek-
su, našao i Fond za humanitarno pravo, koji je pre nekoliko dana izneo tvrdnje
da je naelnik Generalštaba Ljubiša Di- kovi odgovoran za ratne zloine na Ko- sovu 1999. godine.
I pored beskrajnog niza imena, stie se
utisak da je ipak najvei Vuiev neprijatelj strašna sila bez imena i lica, kom- binovana od mnogo zala. “Mnogi bi hteli, voleli, pokušavaju... da me sruše, ubiju, unište”, ponavlja premijer gotovo sva-
kodnevno, a ti mnogi su i “otueni centri moi”, i “podivljale policijske frakcije” i
“tajkuni, stranci i ekstremisti koji planira-
ju da najkasnije na jesen u Srbiji izazovu
spontane nemire koji bi doveli do suko- ba i nasilne promene vlasti”, kako je ne- što pre prošlogodišnjih izbora pisao “In- former”. Jesen je sreom prošla bez ne- mira, ali pomenuta strašna sila nastavlja
da raste, jaa i dobija monstruozne raz- mere, ako je verovati premijeru.
Od poetka svoje vladavine Vui pri- a da se na njega “sprema napad od onih
kojima ne odgovara obraun s korupci- jom”, da se ne plaši zato što je narod na njegovoj strani mada povremeno de
Kako je vuk pojeoovce i obane Kad se istroši na ve i i na bol i nepri atel , onda, po prirodi stvari, na red dolaze surogati. Za jednog Miškovia moraš da izmi- sl š pet nov h nepr atel a maš na h trenutno pro zvod
Bilo je pitanje dana kada e propagandna mašina Aleksandra Vuia da potroši “neprijatelja broj jedan” – Miroslava Miškovi- a. Neko im sigurno radi analize i isposta-
vilo se da se mašini ojela radilica, odnosno da je kontraproduktivno po uticaj na javno mnjenje da Miškovi bude kriv za sve – od štrajka advokata do emisije s Ivanom Ivanoviem.
Miškovi je bio njihov najbolji neprijatelj, ali ni to ne ide do kraja sveta i veka, a to najbolje potvruje i makar površna analiza komentara na sajtovima komercijal- nih medija i reakcije na raznim društve- nim mreama gde više nema entuzijazma oko dometa Vuievog “kapitalnog ulova.” O ozbiljnim istraivanjima, verovatno ra- enim s obe strane fronta, i da ne govorim.
Sudija nadlena za spojeni sluaj Miš- kovia i takozvane “drumske mafije”, izve- sna Maja Ili, udarila je poslednji ekser u taj “arobni kovei”. Strogo, i rei e ona – pravedno, odbila je da privremeno vra- ti pasoš licu M.M. kako bi ovih dana mo- litveno fruštukovao s Obamom na poziv administracije Bele kue.
Ne verujem da je Miškoviu nešto mno-
go stalo da s hiljadama drugih jede podgre- jane kroasane i pije mlaku kafu i verujem da se obradovao ovom odbijanju. To mu doe kao neki dar s neba – nije mu se ne- što išlo, a još e da ispadne rtva jednog nakaradnog sistema.
Nije morao da se izvinjava domainu kao oni kojima se ne ide na neku slavu pa izmisle da su bolesni. Kad Barak bude pi- tao gde je Miško, neko e da mu šapne – ne da mu Vui pasoš!
Kad se istroši najvei i najbolji neprijatelj, onda, po prirodi stvari, na red dolaze surogati. Za jednog Miškovia moraš da izmisliš pet novih neprijatelja i mašina ih
trenutno proizvodi, ali to su bedni poku- šaji kopiranja propale matrice. Tome je po- sveena tema ovog broja “Vremena” s po- sebnim oseanjem duga prema takvoj politici, jer se i “Vreme” nedavno našlo na tapetu sumanutog udaranja “levo, desno” pa kog “neprijatelja” pogodim.
Kulminacija u toj akciji bio je zahtev više gradskih odbora Srpske napredne stranke da se pred tim silnim neprijateljima mitin- gom brani ni manje ni više nego suvereni- tet Srbije (moe li opet na Gazimestanu?) i lik i delo Aleksandra Vuia (Uše bi bilo idealno). Tolika saopštenja i poturanja sop- stvenog obraza pod ig srama samo da bi u fingiranoj jednodnevnoj politikoj akciji Vui mogao da kae – vreme je da se radi, a ne da se mitinguje. Amin, veliki Voo.
Ceo partijski aparat servirao je Vuiu na volej, a golman se sklonio da ga lopta na putu u mreu sluajno ne pogodi.
Ozbiljna mana ovakve taktike sadra- na je u onoj prii o obaninu koji je stalno
drugu decu plašio vukom, pa kad se ovaj jednog dana zbilja pojavio niko mu nije po- verovao, te je vuk pojeo ovce, a verovatno i obane.
Takva politika stalne proizvodnje tenzi- ja trai jaku propagandu i otuda se, kao što sam ve napisao, ne treba uditi što prvu jutarnju kafu pijete s Vuiem na nekoj televiziji i što pilulu za umirenje kad se spre- mate za poinak gutate gledajui isti mo- nolog na nekoj drugoj televiziji. ¶
ZOOM
IspravkaTehnikom greškom u prošlom štampanom izdanju “Vremena” pojavio se po-
grešan naslov iznad rubrike “Zoom” preuzet iz jednog od prethodnih brojeva. Ispravan naslov trebalo je da bude “Siriza, kriza i Srbija: Pitanje je kako e se

najbolje prihvatiti ono što radi za njega. “Znam sebe, svoj narod i najviše ga volim na svetu. Zato i znam kako u da skonam. Zato mi se toliko uri, jer znam
da mi se pribliilo”, rekao je Vui još u septembru 2013.
Tek da ne bude da je premijer jedini u vlasti izloen pretnjama, dva puta se na-
široko prialo da je na Tomislava Nikoli- a bezmalo pokušan atentat, guvernerka
Narodne banke Jorgovanka Tabakovi je
tvrdila da je prošlog leta preivela poku- šaj ubistva u Crnoj Gori tako što su uma-
lo ukradeni njeni lekovi za srce, mada se ispostavilo da se u sluaju Nikolia radi-
lo o dva banalna saobraajna incidenta, a guvernerka je bila rtva obinog lopova.
Mada Vui esto deluje zabrinuto, a
lista dramatinih dogaaja i njegovih neprijatelja izgleda beskrajna, ini se da stvari po njega za sada idu sasvim dobro. U svim ispitivanjima javnog mnje- nja njegova popularnost ne opada, par- tijska vojska i najblii saradnici ga sle-
po oboavaju. Što se tie neprijatelja, gle- dano sa strane ini se da su i Miškovi i ostali tajkuni u stanju hibernacije, oka- menjeni od straha; Demokratska stranka, glavni opozicioni protivnik, ni sa sop-
stvenim demonima ne moe da izae na kraj, a kamoli da ugrozi vlast; bivši poli- tiki protivnici poput edomira Jovano- via, Nenada anka, Vuka Draškovia, Borisa Tadia ekaju u redu i nude svoje usluge, baš kao i mnogi tajkuni. Spi-
sak Vuievih monih inostranih prijatelja koje svakodnevno pominje je im- presivan, od kineskog predsednika vlade Lij Keijanga, amerikog ambasadora u Srbiji Majkla Kirbija prestolonasled
al Nahjana… (deluje, doduše, da svaki dr- avnik koji premijeru Srbije prui ruku i kae nešto kurtoazno odmah bude pro- glašen linim prijateljem, a ako neko, poput Bin Zajeda, pomene i re brat, gotovo da se ulani u porodicu).
Kada govorimo o medijima, mogue je
da Vui nije zadovoljan nekima od njih, ali i on zna da je više nego dovoljno njemu sklonih medijskih ispostava, infor- mera, pinkova, kurira, e-novina, koji e one koji ga ne vole provui kroz septi- ku jamu i toplog zeca, kao primer drugi- ma. Pri tome, kada vlast nešto baš zabo- li, oglasie se i neki drugi, poput ugledne
“Politike”, da iz pera glavne urednice Lji- ljane Smajlovi, novinara Miroslava La- zanskog i kolumniste Emira Kusturice opletu po “stranim plaenicima” iz - a, a da ne pomenu nijedno nezgodno pitanje koje u tekstu postavlja (iz njihovih tekstova dâ se zakljuiti da pomenuti, za razliku od stranih plaenika, ive
kao ptice nebeske koje nit oru nit anju, a stalno su site).
Ni domet bivših saradnika, kumova i
prijatelja koje je Vui napustio ili su oni napustili njega, poput Vojislava Šešelja i Saše Radulovia, nije veliki, pa bi, sa ra- cionalne take gledišta, svako mogao da pita zašto od svakog pitanja ili najma- nje kritike Vui i sledbenici prave toli- ku dramu.
Odgovor lei u samoj osnovi tehnologije Vuieve vlasti. Nije izmišljanje neprijatelja radi ostvarivanja ciljeva njegov
izum, istorija je toga prepuna, nisu na to
imuna ni mnogo ureenija, razvijenija i bogatija društva. U skorije vreme, dovolj-
no je setiti se kako su posle pada ko- munizma u panici poele da trae novog
arhineprijatelja (i našle ga u terorizmu)
pravim i izmišljenim utvarama. Razlika je, meutim, što je u pomenutim
društvima proizvodnja neprijatelja samo jedno od sredstava vlasti, koja svojim gra-
anima ima da ponudi i nešto drugo. Kod
Vuia, nieg drugog nema, pa je jedino
adekvatno poreenje ono sa ovih prosto-
ra, sa Miloševievom vladavinom. I on je imao ogromnu podršku naroda, i njemu su
poslanici ustajali i aplaudirali kada je ula-
zio u Skupštinu, stepen poltronstva njego-
vih saradnika bio je takoe degutantan,
imao je mitinge podrške, mnogi su tvrdili
da ko ne voli Miloševia ne voli ni Srbiju,
ali sve se ipak neslavno završilo. Potrajalo
je, ali podrška se istopila, i najvei poltroni
su ga brzo preboleli (evo ih u gomilama i u
ovoj vlasti), nekada hipnotisani birai ot-
pisali su ga i zaboravili.
Svestan je toga i Vui, kao i praznine
koja zjapi iza njegovih obeanja, otuda to-
lika nervoza i histerino vikanje na svako
dovoenje u sumnju svetle sadašnjosti i
još svetlije budunosti. Tehnologija pro-
izvodnje neprijatelja, pria o zlim tajku-
nima koji su nas opljakali (ko se uopšte sea Bogoljuba Karia), stranim plaeni-
cima, domaim izdajnicima, radi ali ima
ogranieno trajanje. Što su proizvodnja i
ponuda bilo ega drugog manje, to kraj
bre dolazi.
Naslovi poput “Pucaju u Dikovia da ubiju Vuia” još uvek mogu da izazovu samo muninu, jer im je cilj podizanje rej-
tinga i skretanje panje sa vanijih tema,
ali treba misliti i o terminalnoj fazi u koju
reimi poput Vuievog neminovno kad- tad uu, ma kako u ovom trenutku daleko izgledala. U ovakvoj vrsti vlasti, na vrhu se po pravilu gubi kontakt sa real- nošu i poinje da se zaista veruje u le- gende o zaverama kojima je vladar izloen jer je dobar, pošten i pametan.
Kada proizvodnja lai i straha postane
nedovoljna da odri stanje oboavanja, a popularnost krene da nezaustavljivo pada, ostaje još samo obraun sa nepri-
jateljima, pravim ili izmišljenim. Evropa i Amerika su daleko, komšije više nisu na
tapetu, samo su domai dušmani pri ruci,
kako je to ve bilo u onoj poslednjoj go- dini Miloševieve vladavine ¶
OTUENI CENTRI VLASTI: andarmerija protiv porodice i drave foto: AP Photo
8/9/2019 1257 Vreme
uivela u pozu slabašne rtve nekih monih, a zlih sila
Slobodarska posla Ovamo kobajagi ponestalo unutrašnje dinamike na poli-
tikoj sceni, a u blagovladajuem nam -u malo-malo pa
burna previranja i trvenja! Predsednik stranke i svega dru-
gog u Srbiji Vui Aleksandar periodino se suoava sa ve-
oma ozbiljnim unutrašnjim pobunama i otkazivanjem po-
slušnosti od najbliih mu saradnika. Sve se to osililo i oba-
hatilo, misli da moe kako mu se hoe, nije Vuiu lako da ih
dri u kakvom-takvom redu. A suština svih njihovih pobu-
na uvek je nekako ista: oni – buntovnici, vagabundi i anar-
histi – insistiraju na tome da je on, Vui, prvorazredna na-
cionalna dragocenost koju bi trebalo još bolje zaštititi od
zlih jezika i nekako je još organizovanije oboavati, a on,skroman poput snaše, dri da ipak moda malo preteruju,
i da e, do boljih vremena, nekako da pregura i sa ovoliko
organizovanog oboavanja koliko trenutno ima. Evo, reci-
mo, najnoviji sluaj: nekoliko vodeih naprednjaka zapelo
pa zapelo da bi – u inat belosvetskim monicima i doma-
im opozicionim elementima – trebalo im pre organizova-
ti “velianstveni narodni miting podrške premijeru i njego-
voj politici”, a premijer se neka, dri da sada ima i preih poslova; nije, dakle, naelno protiv, samo mu se tajming ne
svia... iv nisam šta li e biti na tom njihovom glavnom od-
boru, centralnoj upravi, ili kako se ve zove: hoe li preva-
gnuti uvek odmereni Vui ili njegovi... hm... oponenti, oni
koji dre da bi oni trebalo da samostalno odluuju o moda-
litetima i koliini javnog adoriranja Njegovog velianstva,
nesputani njegovom uroenom samozatajnošu koja im ne
dâ da se sasvim razmahnu.
Sve ovo neizbeno zvui kao šala-komika, ali prava tema
ovog teksta je nešto prokleto ozbiljno. Ta zaista neviena
grupa ljudi koja je zasela na naše kime i druge organe sve se eše i bestidnije koristi retorikim strategijama koje su
nešto mnogo gore i toksinije od puke demagogije: one su
ve otvoreno izrugivanje sa elementarnim pravilima ivota
u demokratskom društvu, a obaška i sa našim zdravim ra-
zumom i ulima opaanja. Kljuan deo ove tehnike je auto-
viktimizacija vladajue klike, koja se baš mašala uivela u
pozu slabašne rtve nekih monih, a zlih sila unutar i izvan
društva, namernih da te sirote, dobre ljude sasvim zatru.
Recimo, pria oko famoznog “incidenta” u kojem je uestvo-
vao – pre ili kasnije e se otkriti do tanina kako – premije-
rov brat Andrej Vui, okree se protiv monih “sila haosa i
bezumlja” (sastavljenih od jednog javnog slubenika s faks
mašinom, jedne politike stranke u rasulu, dva-tri sajta, dva
niskotirana lista dvojice karikaturista i obojice preostalih
“onemogue slobodu kretanja”! Naravno, samo zato što ga
mlogo mrzu jer je brat na Vuia... Ali ko i kako, zaboga, one-
moguava ili pokušava da onemogui slobodu kretanja gra-
aninu Vuiu?! Otkud u slobodu kretanja spada koškanje
s policijom u kordonu tokom jedne visokorizine javne ma-
nifestacije? Zašto bi tamo nekom Vui Andreju – licu dru-
štveno savršeno nerelevantnom i anonimnom: šta, da nije
moda otkrio neku novu vakcinu, dobio nagradu za roman
godine, oborio rekord u bacanju kladiva, dobio rekordan pri-
nos mušmula, postao bas gitarista Goribora?! – uopšte ika-
da bilo omogueno da se kree unutar policijski zaštienog
podruja kad bi mu, naprotiv, upravo to moralo biti strogozabranjeno, kao i bilo kome od nas obinih graana, što je,
uostalom, i on? Šta bi se desilo bilo kome od nas koji nismo
premijerova braa da smo hteli da milom-silom i u fazonu
“znaš li ti bre ko sam ja” proemo kroz policijski kordon?
Ili, primer drugi, onaj s poetka. Zavapili -ovci da si-
rotog i nezaštienog Vuia napada kuso i repato, pa hoe
da organizuju onaj The miting na kojem bi svaki svesni gra-
anin mogao slobodno da pokae koliko i na koje sve na- ine ga oboava. I šta sad? Nikom ništa, tog skupa e biti
ako tako odlui, ili ga nee biti – opet, ako tako od-
lui. Megjutoa, ve samo to što se tek poneko u javnosti dr-
znuo da zucne da u tome ima neega spornog bilo je dovolj-
no da im – nakon njegovih, ovaaaj, saradnika – i premijer
lino (kod nove nacionalne ljubimice Jovane Jox. na Pinku)
zapopuje i zavapi da neko, eto, “hoe da im zabrani javno
okupljanje”. A ko to, majke ti? Neke zle totalitarne ike i tete
(svih šestoro) od kojih e odluni i hrabri Vui da odbrani
demokratiju, a i Srbiju kao takvu. Pa nee, bre, niko da zabra-
njuje – sve i kad bi mogao, što je smešno i pomisliti – -u pravo na okupljanje, nego se radi o elementarnim standar-
dima na koje se moramo uporno podseati da sasvim ne po-
divljamo: u normalnom svetu stranka koja je na vlasti na-
prosto ne organizuje javne skupove te vrste, uperene protiv
svojih kritiara (ko god i kakvi god da su) izvan predizbor-
nih kampanja! To se naprosto ne radi! To nije normalan de-
mokratski proces nego ova ili ona forma kontramitinga ili
organizovanog “dogaanja naroda”.
Priznajem, pomalo mi je ao što sam potrošio kolumnu
na ovako elementarne stvari. Ali šta raditi u društvu koje se
stalno saplie o isti kamen? Pa ništa, podseati na osnovne
standarde uvek iznova, utoliko upornije ukoliko to više ner-
vira kliku koja najuspešnije parazitira na organizovanom
neznanju nehaju zaboravu i hroninom deficitu graanske
8/9/2019 1257 Vreme
Ovlašenja zaštitnika graana
Gaenje po institucijama Sasvim je besmisleno pozivanje vlasti na lan zakona koji se bavi ovlašenjima tuilaca,
a sve u elji da se zaštitniku graana oduzme pravo kontrole izvršne vlasti i njenih organa. Da tu ima neke loše namere, govori i tajming poturenog argumenta
Sve što nije dravna i svekolika tajna dosad smo uli: zaštitnik graana Saša Jankovi se drznuo da pita
za nešto što mu je u zakonskom opisu posla, nosioci funkcija su se zaprepasti- li i nazvali ga svakakvim imenima, od izdajnika do remetioca.
Ishodište prie je poznato itaocima “Vremena”: postoji krivina prijava - -a Srbije protiv nekoliko pripadnika andarmerije -a Srbije, slijedi krivina prijava zaštitnika graana protiv dvojice pripadnika Vojske Srbije (Kobri), ne postoji nijedna krivina, pa ni prekršaj- na prijava protiv dvojice civila kojima su “Kobre” navodno bile u pratnji, brata premijera Aleksandra Vuia i brata gradonaelnika Beograda Siniše Malog, Andre- ja Vuia i Predraga Malog.
U cijelu se priu umiješao zaštitnik gra-
ana Saša Jankovi sa, po vlastima neu- mjesnim, pitanjima; ima ih mnogo. Usli- jedila je rafalna paljba onih iz nadlenih institucija, premijera i ministarstava, koji su tvrdili da je sve što Jankovi pita i radi maltene dravni udar.
Rodoljub Šabi je prošlog vikenda, u tzv. polemici u “Politici” s Miroslavom La- zanskim (polemika nije baš sasvim u vezi sa ovom temom) svom odgovoru dao odlian naslov: “Neznanje, majka drskosti”.
O tome je re – kad graani ne poznaju
pravo (Ignorantia iuris nocet), njima to
škodi: nikoga ne zanima to što su proma- šili pravo na albu, na primjer, niti to što su uinili nešto što je zakonski ili propi-
sima zabranjeno. Opet na primjer, nisu
elektrino brojilo u nasljeenom stanu
sa dede ili mame prebacili na svoje ime.
Za razliku od graana, koji ionako jedini
plaaju svoju “ignoranciju” znanja prava, funkcioneri oito nisu podloni toj pravnoj pretpostavci. Oni ju, za razliku od graana koji e ponekad i moda nerijetko u današnja vremena skupo platiti svoje
(u boljem sluaju), ili stvarno nemaju poj- ma o poslu kojega rade.
Vratimo se zaštitniku graana, Saši Jankoviu. On je, u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlastima, zatra- io uvid u dokumente i odgovore na pita-
nja koja i javnost zanimaju: što se, u stvari, dana 28. septembra 2014. dogodilo u su- kobu izmeu andarmerije -a Srbi- je, dvojice civila (mlaeg Vuia i Malog) i njihove (da li zakonite?) osiguravajue pratnje ljudi iz Vojne bezbjednosti.
mu je dostavio i dokumenta i snimke, meu kojima je i disciplinska prijava protiv nekoliko andara; Vojno- bezbednosna agencija () i Ministar- stvo obrane nisu dostavili traeno. Mi-
nistar vojni Bratislav Gaši mu je, odgo- varajui na zahtjev, jednako kao i dostavio – a traje to ve neko vrijeme – na- knadno smišljeni izgovor da su, eto, oni sve dali nadlenom tuilaštvu, pa su oni nadleni, a ne vojne strukture.
Ministar vojni Bratislav Gaši pozvao se ak i na lan Zakonika o krivinom postupku. Kae, bez tuioca ne moe ništa, s obzirom na lan 43, stav drugi i toku 1 spomenutog zakonika. Taj lan kae da je
javni tuilac (a lan se bavi njegovim pravima i dunostima), za krivina djela koja se gone po slubenoj dunosti, nadlean da “rukovodi predistranim postupkom”. Iz toga po mudrim pravnicima iz vojnih
i Ministarstvo obrane predali sve što je za taj predistrani postupak potrebno tuiocima – oni više nikome ne trebaju ni dati, niti rei ništa, ak ni zaštitniku graana Republike Srbije.
Naprotiv: po izjavama vrhovnika izvrš-
ne vlasti, zaštitnik graana Saša Janko- vi (a mogao bi se zvati i drugaije, sasvim je svejedno tko je u ovom “odsudnom” trenutku na toj funkciji), svojim – zakoni- tim, nota bene – zahtjevima ruši dravu, izdajnik je, ovjek koji urušava ugled naj- uglednije institucije, Vojske Srbije (koja je, uzgred, prerušena u jugo-odedu, izgubi- la etiri rata u prošlih dvadesetak godina i koja e se teško, usprkos uravnotee- noj presudi Meunarodnog suda pravde,
oprati od zloina u narednim decenijama, dokle pamenje generacija see).
Posve je besmisleno pozivanje na lan
koji se bavi ovlaštenjima tuilaca u smislu da se zaštitniku graana oduzme pravo kontrole izvršne vlasti i njenih organa. Da tu ima neke loše namjere, govori i tajming poturenog argumenta: tek nakon što se cijela pria zahuktala, netko (ipak)

No, Saša Jankovi u svom dopisu od 27. januara od ministra Gašia trai da po- štuje zakone i omogui da svoje, zaštit- nikove, ustavne i zakonske nadlenosti provede u djelo; navodi da, sa stanovišta široke javnosti, ali i premijera i njegove
porodice, zaštitnik graana kontrolira rad Ministarstva obrane i drugih organa i organizacije, ali ne i tuilaštva, koje je Ustavom izuzeto iz njegove kontrolne nadlenosti.
“Moji zahtevi ne odnose se na dokumenta iz ‘istrage’ koju vodi Tuilaštvo, ve na podatke koje Ministarstvo odbra- ne i organi u njegovom sastavu posedu- ju, a koji su neophodni za ostvarivanje svrhe postupka koji vodim, odnosno ci-
lja mog preventivnog delovanja. Da od- govorite na te zahteve nalau vam po- zitivni propisi, od kojih ne moe niti ne sme da bude jai niko i ništa”, piše zaštit- nik graana u svom dopisu Ministarstvu obrane i njegovom prvom ovjeku Gaši- u, 27. januara.
Oito o pozitivnim propisima nadleni kojima se obraa ne znaju, ili još gore, nee da znaju ništa. A propisi su jasni. U Zakonu o zaštitniku graana, u lanu 21,
na primjer, piše da “organi uprave imaju obavezu da sarauju sa zaštitnikom graana i da mu omogue pristup pro- storijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolau a koji su od zna
ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom”.
Zaštitnik graana – kao uostalom i povjerenik za dostupnost informacija Rodoljub Šabi – imaju onaj udnova- ti “sertifikat” sigurnosnih slubi koji im dozvoljava pristup ama baš svim povjer- ljivim informacijama, bez obzira kojim su stupnjem tajnosti oznaeni. U Zako- nu o tajnosti informacija, njegovom dru- gom lanu, jasno je navedeno o emu je re, o “bezbednosnoj proveri” koja je, po slovu zakona, “postupak koji pre izda- vanja sertifikata za pristup tajnim po-
dacima sprovodi nadleni organ, u ci- lju prikupljanja podataka o moguim bezbednosnim rizicima i smetnjama u pogledu pouzdanosti za pristup tajnim podacima”.
I Saša Jankovi i Rodoljub Šabi su tu provjeru prošli, ma kako to izgledalo, na primjer, premijeru Vuiu koji je iznio ocjenu da se Jankovi baš i nije ranije nešto “sukobljavao” s vlastima, ali i Na- taši Kandi koja je (lini stav na Slobod-
noj Evropi) zakljuila – sinulo joj, heure- ka! – da je Jankovi ovjek iz “Slube”, ali se sad pokazao kao beskrompromisan i tvrdoglav i još nešto tako pohvalno za njega u ovom trenutku, ne i u vremenu koje je prethodilo.
Nije zaštitniku graanu, na znanje gra-
anima, sukobljavanje sa vlastima posao: njegove su nadlenosti jasno odre-
ene. U Ustavu Srbije piše da je on ne- zavisni dravni organ koji kontrolira rad organa dravne uprave i svih onih kojima su povjerena javna ovlaštenja, u zakonskim odredbama koje reguliraju nje
kontroliše poštovanje prava graana, utvruje povrede uinjene aktima, rad- njama ili neinjenjem organa uprave, ako je re o povredi republikih zakona, drugih propisa i opštih akata”, kao i da kontrolira zakonitost i pravilnost rada organa uprave. Ima propisa koji mu ovla- sti daju i u Zakonu o vojsci, usput da spomenemo.
Da li su nadleni, prije no što su svoju deja vu radikalsku artiljeriju osuli na Sašu Jankovia, proitali propise vlasti- te drave? Teško pitanje, ali bar Vuieva teška re bi morala konstatirati i on kao ekskluzivni premijer i najbolji student koji je, za razliku od nas obinih graana, svu pamet zauvijek popio na beograd- skom Pravnom fakultetu, morao pone- što znati o ustavnim i zakonskim ovlastima zaštitnika graana. Potom, morao
je nepravnicima koje je doveo na visoke izvršne i ministarske funkcije objasniti da bar neke zakonske odredbe primjenju- ju u svojim foteljama na jednakomjeran nain.
Na kraju, ponovo Zakon o tajnosti podataka, koji u svom 3. lanu kae da se “tajnim podatkom ne smatra podatak koji je oznaen kao tajna radi prikriva- nja krivinog dela, prekoraenja ovlaše- nja ili zloupotrebe slubenog poloaja ili
drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti”.
O tome je ili o Saši Jankoviu, aktual- nom zaštitniku graana, rije? Ili o bu- duem zakonu po kojem e se tajnim podacima smatrati svi inae javni podaci o neslubenom ivotu “premijera i njegove porodice”?
Ako sve ovo proe onako kako je kre- nulo, vidimo se na “kafi sa ukom”, ili “kod uke na kafi” sa sasvim ekskluziv-
nim gostima ili gostom; dotini poslanik vladajuih ve je najavio skupljanje pot- pisa za smjenu Saše Jankovia. Ili: peti- cije pod nazivom “zbogom svim institucijama” u dravi Srbiji ¶

Intervju: Bojana Leki
Strah se širi društvom “Slobodan Miloševi je pao zbog toga što stvarna Srbija nije bila ona Srbija iz
tadašnjeg drugog Dnevnika RTS-a, kao što ni danas to nije zemlja iz nekih medijakoji smatraju da svojim programom zadovoljavaju prvog oveka. Što se Vui
pre toga priseti, bie bolje i njemu i nama. Njegov problem nastae onog momenta
kad pone da veruje u ono što vidi u nekim vestima, u nekim tabloidima”
Uprkos injenici da je godinama bio jedna od glavnih politikih tema i glavni doker Haškog tri-
bunala i Evropske unije u gotovo svim pregovorima sa Srbijom, general Ratko Mladi vrlo brzo postao je medijski ne- zanimljiva tema. Ili se tako bar inilo. U etvrtak, 29. januara 2014, ak milion i 900 hiljada ljudi pratilo je prvi deo serijala “Pad haških begunaca” o njegovom skrivanju i hapšenju.
“Ratko Mladi nije bio glavni junak. On je bio tema oko koje se vrti pria. Mi smo eleli da kaemo da je onima koji bi mo- rali da kreiraju politiku budunosti ove zemlje, lakše da to ostane po strani, nego da se bave temama stvarnog suoavanja
s prošlošu kako bismo mogli da krene- mo dalje. Ne zato da bismo se veno vra- ali nazad. Nije to ono kad neko kae ‘vra- tile su se devedesete’, a oni na to odgova- raju ‘Vi ivite u prošlosti’. Ne. Suoavanje s prošlošu je preduslov da se krene dalje, a ne zato što bi to trebalo da bude ve- ita tema. Uspeli smo da odrimo kraj- nje neutralni stav, ne ocenjujui”, kae u razgovoru za “Vreme” Bojana Leki, koja je uz Jovanu S. Poli koautorka serijala.
Kao glavni autor filma, iskusni i ugledni novinar Slaviša Leki još jednom je doka- zao da je od mnogo puta ispriane prie mogue napraviti nešto novo, dinami- no i znaajno.
Po reima Bojane Leki, pre rada na sa- mom filmu, obavljeno je istraivanje koje je pokazalo da ljudi koji Radovana Karad- ia i Ratka Mladia smatraju herojima, baš kao i oni koji o njima imaju drugaije mišljenje, kau isto: da o pozadini pri-
e o haškim beguncima zapravo ništa ne znaju. “U ovoj, ali i u svim drugim temama, pokazivalo se da se politiari najvi- še pozivaju na javno mnenje, a u stvari zanemaruju injenicu da je politiar taj
njega izvlai. Ili, da onda nema kud, jer je ono ve kreirano. Dešavalo se u ratnim podrujima širom sveta, pa se dešavalo i u bivšoj Jugoslaviji, da je prvooptueni uvek narod, a drugooptueni uvek medij. Mislim da mediji imaju veliku odgovornost za nedelovanje ili za pristajanje na delovanje po diktatu politike, ali da mediji nisu generatori i nisu oni na koje mo- eš da svališ svu krivicu. S druge strane, jasno je da naroito narod nije kriv. Ne i- vim u zabludi da smo uspeli da donesemo itavu istinu, ali bilo mi je bitno da graani ne gledaju ni poluistinu. Slaem se sa jednim našim sagovornikom koji kae da svako od nas u sebi nosi deo svoje istine. Mislim da smo uspeli da donesemo ma-
kar neku informaciju više i podatke koji e ljudima pomoi ako ne sve da znaju, a ono makar da razumeju neke politike procese koji se dešavaju iza scene.”
“VREME”: Kako objašnjavate i- njenicu da je ovaj film gledalo skoro dva miliona ljudi? Šta ih je to privuklo? BOJANA LEKI: To govori mnogo. I
nee se svideti onima koji nas lau, a mi znamo da nas lau, pristajemo na takve
lai, da su samo gola dupeta i šljokice na grudima ono što zanima narod Srbije.
Ja svoj narod volim, nekad me ak ze- zaju i da sam umiveni nacionalista. To što sam nacionalista, ne znai da u rei da smo nebeski narod, ali svakako da smo narod koji je iznedrio Teslu, Milutina Mi- lankovia, Andria, Crnjanskog, Kiša, vr- hunske reditelje i slikare. Zbog toga, ne- mogue je da smo baš sad, u veku, spali na Soraju.
Ne. To nije tano. To samo znai da je ono što se tom narodu nudi kultura star- leta. Tokom novinarske karijere bila sam i direktor, i glavni i odgovorni urednik, i urednik u pet naših televizija Bila sam
ureuje programe i u menaderskom smislu vodi televizije. Morala sam, dakle, da vodim rauna i o sadraju, ali i o rejtingu, novcu i znam kako to ide. Ne kaem da naš narod treba da gleda samo ekstremno ozbiljne sadraje, samo infor- mativni program, samo elitistiku kultu- ru. Svima nama je potrebno da se svakog dana malo opustimo, da malo ui- vamo, da nas neko nasmeje, da se zaba- vimo. Ali, i to zahteva neki kvalitet. Mi smo trenutno spali na najnie grane u najveem delu programa. I to je ono što je strašno, što kreira ivote ljudi i nove ge- neracije koje treba da donose boljitak za naše društvo. Mislim da pravimo jedan kulturni genocid, i da treba da se bojimo.
Kao što pitamo da li je neko, i ko, i u kojoj meri, u naše ime poinio zloine tokom rata, trebalo bi da se na identian nain pitamo i o tom kulturnom genocidu. To su povezane stvari. Jedna odnosi ivote, ali i jedna i druga odnose duše.
Za vreme ratova, bilo je jasno kome je i zašto u interesu da pravi takav genocid. Kome je danas i zašto u interesu da ga sprovodi? Kad su ljudi u neznanju, njima se mno-
go lakše manipuliše u ovom ili u onom smislu. Ako nešto ne znaš, ti o tome u naj- manju ruku ne moeš da imaš stav. A ako ti se servira neka istina, onda eš imati tui stav. Na delu je ono “zaseni me pro- stotom”. Uz to su još kvazikultura i kva- zisadraji, koji ispunjavaju – naalost i u sve veoj meri – kvaziivote.

a vrlo esto ni mogunost, da ulaziš u nešto ovoliko sloeno koliko je bio naš projekat. Nisu Brankica Stankovi i eki- pa bili lenji, pa zbog toga uspevali da izba- ce samo šest epizoda Insajdera u godinu dana ili u šest meseci. Kad gledamo neke dokumentarce u produkciji -ja, -a ili Discoveryja, mi se oduševljavamo, ali ak ni takve mašinerije to ne mogu da proizvode esto. To, prosto, ne moe da se uradi bre i lakše, i to ljudi ne razumeju.
To je teško shvatljivo i u drugim oblastima... Ljudi inae uvek vole da smatraju i
tvrde, a da jako malo znaju. To je tako i u svakodnevnom ivotu. Mi jako volimo da seciramo ljude, a malo znamo šta
iza svega stoji. Meni i kao oveku iz medija, i kao graaninu ove drave, smeta što se ne odreujemo u odnosu na temu, ve u odnosu na linost. Mi ne govorimo o tome da li je neko nešto dobro uradio, nego ko je taj neko. Ne priamo da li je u vreme Borisa Tadia bilo deset dobrih stvari, nego o tome da li volimo Borisa Ta- dia. Otkad je Vui igra broj 1 u Srbiji, nije tema da li je on nešto dobro uradio, ili nije nešto dobro uradio, nego da li mi
volimo ili ne volimo Vuia. Pritom, baš su politiari krivci za to, jer su oni mode- li ponašanja. I kada oni prestanu tako da se ponašaju, prestaemo i mi. Oni moraju da shvate da se deca vaspitavaju tako što ukazuješ na negativno, ali tako što istieš pozitivno. A ovako, svi tvrde da pre njih nije valjalo ništa, a samo njihovo je savršeno. Pritom, nije tana ni jedna, ni druga teza.
Ako priaju o reformi i potrebi da pro-
mene svest, onda pre svega od toga treba da ponemo.

da pobedi sebe. Verujem da e oni koji ga ne vole meni da zamere na ovakvim reima, što govori da nismo spremni da prihvatamo razliitosti. U svom novinar- skom poslu trudila sam se da prihvatam razliitosti: iako sam nedvosmisleno imala svoj stav, poštovala sam pravo drugog da o tome ima sasvim drugaije mišlje- nje. Kad kaem da on ima bolju nameru
nego dela, to i mislim. Ali, mislim i da je odgovoran za to što nema dovoljno do- bra dela, kao što verujem da ima nameru.
Svima njima se posle izvesnog vremena svia da im ljudi oko njih govore kako su visoki, crni, sa zelenim oima. Vui je prilino visok, ima smeu kosu, ali nema zelene oi. I ne treba zbog toga da pati. Mislim da je dobro uradio to što je mnogo hrabrije ušao u nepopularne poteze, za razliku od prethodne vlasti od koje se
to realno oekivalo i to, da budem preci- zna, od drugog mandata prethodne vlasti. Isto tako, injenicu da u skupštini ima veinu koja moe da izglasa da je zemlja etvrtasta on ne koristi na pravi na
odgovornost, jer imaš mogunost da do- neseš stvarne promene. Umesto toga, pla- šim se da e jednog dana zaista i da odlu- e da je zemlja etvrtasta.
Da li je Vui opasan ovek? Opasna je koncentracija moi u ruka-
ma jedne osobe, kako god da se ona zove. Nisam u skorije vreme imala prilike da ga vidim, ali nije mi delovao kao opasan
graanin. S druge strane, kada se u rukama jed-
nog oveka nae tolika mo, a oni koji imaju obavezu da to kontrolišu, nemaju elju da svoju obavezu ispune – to je opasna stvar.
Uprkos toj koliini moi, on i dalje ima potrebu da se stalno pojavljuje u medijima, da stalno nastupa... Koliina pojavljivanja e mu se obiti o
glavu. O tome bi trebalo da vode rauna
ljudi kojima je posao da odreuju meru njegovog pojavljivanja u medijima. Mi- slim da nije dobar lider onaj koji je kao Slobodan Miloševi, koga u medijima nije bilo uopšte a vedrio je i oblaio svakim
pojavljivanje imae kontraefekat. Ili ja ne znam ništa o medijima, a bo-
jim se da znam. isto hipotetiki, kada biste postali medijska savetnica Aleksandra Vu-
ia, šta biste prvo promenili?Prvo bih promenila bravu na vratima njegovog kabineta, jer verujem da bi tre- skao vratima ako mu se ne bi svidelo ono što bih mu ja rekla.
Ono što do sada nismo imali, makar ne u tako otvorenoj formi, jeste otvorena podrška štampanih medi-
ja Vladi i Vuiu lino. U tome pred- njae tabloidi, ali ima i drugih. Mi- slite li da su oni potrebniji njemu, ili on njima? Potrebniji je on njima u svakom pogle-
du. Samo, mislim da nije dobro kada je premijer jedne drave u rangu sa starle- tama. To prosto nije dobro, ak i kada te hvale. Ne mogu da verujem da neko ko je inteligentan to ne shvata. Pošto nemam direktnih, kabinetskih veza, ne mogu da tvrdim iz prve ruke, ali mnoge mi stvari nisu jasne. Miloševi je pao zbog toga što stvarna Srbija nije bila ona Srbija iz tadašnjeg drugog Dnevnika -a, kao što
ni danas to nije zemlja iz nekih medija koji smatraju da svojim programom zadovoljavaju prvog oveka. Što se Vui pre toga priseti, bie bolje i njemu, i nama.
Njegov problem nastae onog momenta kad pone da veruje u ono što vidi u nekim vestima, u nekim tabloidima.
Osim njega samog, ini se da su problem i novinari. Na konferencijama za medije, ini se da se skoro niko ne usuuje da mu postavi bilo koje pi-
tanje, izuzev dirigovanih. To tako nije bilo u vreme kada ste vi poinja- li i gradili karijeru. Šta se dogodilo, pa smo došli do toga? Nije to samo u medijima. Koliina stra-
ha koji se širi društvom je zastrašujua. Ljudi ponovo govore ono “Ne mogu da ti priam telefonom”. Iluzorno je da taj- ne slube imaju tehniku i svaku drugu mogunost da prisluškuju obine graane, ali graani to misle.
Taj sveprisutni strah nije zaobišao ni medije. To je nešto ime bi morala da se pozabavi aktuelna vlast. Izmeu ostalog i zbog toga što sve izbore zapravo odreuju strahovi Kada je postojao strah od
Pad Predstoji emitovanje još dva dela serijala. Koja je epizoda po vama najbolja?
Mislim da je trea epizoda najtelevizinija, najbra, najsveobuhvatnija, zato što govori o svim tim ilustrativnim primerima – pored Ratka Mladia i Radovana Karadia, o još etvorici begunaca, a osvre se i na dobrovoljne predaje koje su
bile sve, samo ne dobrovoljne. I pošto je sve to stalo u jednu emisiju, ona je nekako i najnabijenija. S druge strane, epizoda koja se odnosi na Radovana Karad-
ia moda je najzanimljivija, jer je on i kao linost “razbarušen” – pod navodni- cima, naravno. Pored toga, u njegovom sluaju, prilino je jasnu ulogu imala ne samo tadašnja srpska, ve i meunarodna politika, naroito u jednoj fazi, i onda
to celu prii ini pravim trilerom.
Imate zavidan spisak sagovornika. Koliko je bilo teško doi do njih?
Istraivaki deo posla je bio ogroman, bez obzira na injenicu što smo i Slavi-
ša i ja “stare kuke”, što smo izveštavali i sa ratišta, i iz itavog regiona, i što su tu bile i mlade snage: Jovana Poli i Sanja Lonar, koja je predvodila istraivaki
tim, kao i naš reditelj Dragan Eli. Drugi teak posao za nas bio je baš to – kako doi do onih koje bismo eleli da imamo kao sagovornike. Trebalo je nai Kar-
lu del Ponte, koja sada ima zaduenja širom sveta, Sera Bramerca, Florans Ar-tman, pa i ljude koji nisu tu – kao što je Dejan Anastasijevi, koji naalost više nije u Srbiji. Izazov je bio i nai ljude koji su nekada inili vlast i koji danas ine
vlast, i kako dobiti dozvole za odreena snimanja. Odazvalo se dosta ljudi koji ne dele naše poglede, kao što je recimo Miroslav Toholj, koji ima znaajno mesto,
naroito u drugoj epizodi. Moram da kaem da je , recimo, bila maksimalno transparentna. Zvali smo i gospodina Nikolia i gospodina Vuia. Oni nisu bili akteri odluivanja u tom periodu, ali nas je zanimalo da nam daju neki pregled
svojih vienja i stavova. Iz kabineta predsednika nismo dobili odgovor, a gospodin Vui nije mogao da se odazove zbog brojnih obaveza. Ono što me jako
razoaralo jeste to što gospodin Koštunica i ljudi iz njegovog kabineta nisu naš-

Da li ova vlast zaista pritiska medije
kao nijedna pre nje? Ili su ti pritisci isti, samo što je promenjena forma? Stvari koje sam ula da su se dešava-
le, naroito u poslednje dve godine prethodne vlasti, meni su bile gotovo neverovatne. Kaem “gotovo neverovatne”, jer su na vlasti bili ljudi koje sam znala iz ranijeg perioda, kada pritisak na medije zaista nije bio njihov model ponašanja, a svakako nije bio nešto za šta bi se javno zalagali. S druge strane, oni koji su to radili u njihovo ime, radili su po slubenoj dunosti, posao im je bio kontakt s medijima. Dodatna je ironija što su se isti ti ljudi dobro snašli i u ovom vremenu.
Ali, da ima poziva, da se odreene stvari skidaju s programa jer je neko nekoga zvao, to je tano. Niko to nee da kae zbog straha, ali to je ve stvar i line od- govornosti. Ja sam bila urednica infor- mativnog programa u -u u jako gad- nom periodu, turbulentnom, periodu ve- likih promena, u kojem je bilo nekoliko
ozbiljno incidentnih situacija – ukljuujui i ubistvo premijera Zorana ini- a. Uvek su mi postavljali pitanje “Da li vas zovu?” Veina mojih kolega kojima je postavljano to pitanje odgovara- li su sa: “Mene ne zovu.” Ja sam govori- la: “Mene zovu na dnevnoj bazi”, pošto su me tako i zvali. Ali, nije pitanje da li me zovu, nego kakve posledice to ima
na program. Nenormalno je da se baviš
informativnim programom, a da nemaš kontakte sa politikom i sa politiarima, bez obzira na to da li su oni u vlasti ili su opozicija. Tebi je to posao – dakle, dnev- ni kontakti s nekim od tih ljudi, u zavi- snosti od teme koju obrauješ. Bitno je da se to u programu ne oseti.
Ipak, da li je normalno – što je bio sluaj s “Utiskom nedelje” – da politiar zove i da bira goste, da kae ko treba, a ko ne treba da doe? Ili da urla zbog neega što je neko od go- stiju izgovorio? Ja nisam ula da je Olja to rekla. Olja je
rekla punu istinu, koja na kraju nije imala svoja imena i prezimena. I prozvala je Vu- ia zato što ga smatra odgovornim, i to s razlogom. Sigurno nije Aleksandar Vui zvao i rekao: “Skinite ‘Utisak nedelje’”. Ali sam sigurna da neko drugi jeste, i zvao, i – da ironija bude vea – to predloio, a da on nije imao ništa protiv.
Tu ne postoji spremnost da se kae šta
je zapravo bilo. Nekom ko je u datom trenutku na vlasti to odgovara ili mu se ini da odgovara. U suštini, takva situacija ne valja ni za jedne, ni za druge.
U filmu imate scenu kada Vui lepi plakate s natpisom Bulevar Ratka Mladia i kada za skupštinskom go- vornicom prikazuje transparent “Si- gurna kua za Ratka Mladia”. Da li
je mogue da ovek koji je tada tako
mislio, danas o toj istoj stvari misli potpuno drugaije? Da li je mogue promeniti stav o Ratku Mladiu? Nadam se da je mogue za poetak pro-
meniti stav o Zoranu iniu. I drago mi je ako ga je on promenio kao što kae da ga je promenio. Ali, to je odlian primer i za onaj strah o kojem smo govorili. Mi nismo jahali na temi nekadašnjeg poli- tikog delovanja sadašnjeg reima. Ali, smatrali smo da nije profesionalno ne pomenuti da je to tada bilo dominantno mišljenje, odnosno mišljenje najvee par- tije u parlamentu koja je tada bila opozicija. Posle toga, mnogi su komentarisali kako e sada biti “ukinuta Prva”. Na- ravno da nee biti ukinuta i naravno da bi bilo nemoralno da se to makar u tom segmentu nije pojavilo.
Vui kae da se jako promenio. Na- dam se – elei da kae da je sazreo i da se ovek menja. To je tano, i to treba po- zdraviti. Ali, tu ima kvaka, kad Vui kae:
“Ne mislim da sam bio uvek u pravu, i znam gde sam grešio, ali sa tim nemam problem.” Tu zapravo nastaje problem. Ako si se promenio, onda imaš problem sa onim što danas vidiš kao svoju neka- dašnju grešku. Jer bez toga nema dobre analize, nema razumevanja, nema pove- renja i nema budunosti. ¶
TAMARA SKROZZA
neko drugi jeste, i zvao, i – da ironija bude vea
– to predloio, a da on nije imao ništa protiv

Milenijumski ciljevi posle 2015.
Pravda za sve Od ovog broja “Vreme” pokree seriju lanaka i konferencija koje e
se baviti mogunošu uvoenja dve vane stvari meu Milenijumske
ciljeve posle 2015. – jednak pristup pravdi i dobro upravljanje
G odine 2000. Ujedinjene nacije su usvojile Milenijumske ciljeve za
razvoj, koji bi trebalo da budu po- stignuti do 2015. godine. Ove godine e preispitati rezultate postignutog i raz- motriti nove Milenijumske ciljeve kojima e teiti posle 2015. Od ovog broja “Vre- me” pokree seriju lanaka i konferencija koje e se baviti mogunošu uvoenja dve vane stvari meu Milenijumske ciljeve posle 2015. – jednak pristup pravdi i dobro upravljanje.
Kada je re o jednakom pristupu prav-
di, ovaj pojam mnogo je širi od svega što podrazumevamo pod pravosuem. “Širi je i od prava na pravino suenje i od prava na suenje u razumnom roku i on predstavlja lepezu razliitih garan
Komitetu pravnika za ljudska prava Da- nilo uri: “Jednak pristup pravdi, sa
jedne strane, podrazumeva i postojanje propisa koji uzimaju u obzir potrebe i specifine okolnosti u kojima se nalaze oni graani koje naješe nazivamo ugro- enim ili marginalizovanim, ali, što je još vanije, on podrazumeva i njihovu prime- nu koja ne zavisi od društvene moi onih koji trae zaštitu svojih prava.”
Jednakost u pristupu pravdi podrazumeva jednaku mogunost graana da pred sudom i drugim dravnim orga-
nima zaštite svoje pravo. Da bi jednakost zaista bila ostvarena, potrebno je obez- bediti pomo onim graanima koji nisu u finansijskoj mogunosti da plate troš- kove zastupanja pravnog saveta i prav
ravnopravnosti i profesorka Pravnog fakulteta u Nišu Nevena Petruši smatra
da je neophodno omoguiti da graani slabog imovnog stanja budu osloboeni sudskih i drugih taksi, prethodnog pla- anja troškova za izvoenje dokaza, po- sebno veštaenja, troškova prevoda i drugih troškova koji su nuni za ostvarivanje pravne zaštite. Mrea sudova mora biti uspostavljena tako da sudovi, kao svoje- vrsni servis graana, nisu od njih pretera- no udaljeni. “Stvarna jednakost u pristupu pravdi podrazumeva da postupci pred
sudovima i drugim dravnim organima budu jednostavni, transparentni i jei- ni, da graani imaju dovoljno informacija o sudovima, sudijama, sudskim po- stupcima i sudskim odlukama o mestu
VIŠE OD PRAVOSUA: Palata pravde Foto: M. Milenkovi

prava koja im pravni poredak garantuje”, kae Petruši.
Jedan aspekt jednakosti u pristupu pravdi jeste i fizika pristupanost sudskih zgrada za one koji za kretanje koriste
kolica, a za one koji imaju neki senzorniinvaliditet mora biti na adekvatan nain obezbeeno da prate i aktivno uestvu- ju u postupku. “Bez stvaranja sistema u kom najsiromašniji i najugroeniji graani i graanke imaju mogunost da dobi- ju zaštitu od sudova ili organa uprave ne moemo ni govoriti o demokratiji i gra- anskim slobodama”, kae Danilo uri.
Da bi naglasila znaaj vanosti prava na pristup pravdi, Nevena Petruši na- glašava da je to jedno od osnovnih ljudskih prava i zato ono pod jednakim uslovima mora biti obezbeeno svima. Mora da vai za sve slojeve stanovništva, bez obzira na imovinske i druge line prilike i svojstva. “Bez mogunosti efikasne sudske zaštite, prava koja graanima pripa- daju nije mogue ostvariti, a kada graani ne ostvaruju svoja prava, ne ostvaruje se ni pravni poredak, niti princip vladavine prava”, kae Petruši i dodaje da Sr- bija, koja je Ustavom sebe definisala kao
dravu zasnovanu na vladavini prava i socijalnoj pravdi, na naelima graanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, ima obavezu da obezbedi delotvoran pristup pravdi. Ta obaveza proizlazi i iz ratifikovanih meuna- rodnih dokumenata o ljudskim pravima, ukljuujui i Evropsku konvenciju za za- štitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Ipak, Danilo uri smatra da u Srbi- ji nije mnogo postignuto na planu jedna-
kog pristupa pravdi: “U svom tom trudu da se pravosue reformiše i da se ubrza- ju postupci koji se vode pred sudovima, izostao je pogled na ostvarivanje prava na pristup pravdi najugroenijih graana.” Srbija još nema Zakon o besplatnoj pravnoj pomoi koji je kljuan preduslov za jednak pristup pravdi. Sa druge strane, imamo tendenciju pooštrenja procesnih pravila koja se odnose na zastupanje pred sudom, pa graani koji pokušavaju da za-
štite svoja prava naješe moraju da obez- bede advokatsko zastupanje koje nije be- splatno. “Ako znamo da su sudske takse
previsoke, da nema dovoljno sudskih tu- maa ili ih nema uopšte, da roditelji dece koja su napala Rašu Popova bivaju ekspre- sno osueni tokom štrajka advokata, a da neki drugi sluajevi u kojima je re o gra-
anima koji su mnogo moniji od rodite- lja ove dece traju po nekoliko godina bez ikakvog epiloga ili sa blagim kaznama, jasno je da nije mnogo uinjeno u pogledu
jednakog pristupa pravdi”, kae uri. Kao primere nedovoljno razvijenog
principa jednakog pristupa pravdi u Sr- biji, uri navodi dva primera iz sopstve- ne prakse. Prvi se odnosi na ostvarivanje prava iz socijalne zaštite za interno rase- ljene Rome koji ive u neformalnim na- seljima i nemaju prebivalište na terito- riji opštine na kojoj ive od 1999. godine. Oni ne ispunjavaju uslove za prijavu na
adresi na kojoj stanuju i praktino je ne- mogue da to pravo ostvare bez ozbiljne pravne podrške i pomoi. “Jedan od prvih sluajeva na kom sam radio upravo se od- nosio na ovo pitanje gde je jedna romska porodica bez prebivališta i bez minimal- nih prihoda koji bi im omoguili egzisten- ciju od 2001. godine pokušavala da ostvari pravo na novanu socijalnu pomo pred Centrom za socijalni rad. Tek 2011. godine, posle pokretanja novog postupka, albe i
raznih dopisivanja sa organima uprave, nadleni Centar za socijalni rad je uvideo da ova porodica treba da ostvari pravo na
novanu socijalnu pomo i da insistira- nje na uslovu koji se odnosi na prijavu prebivališta koju oni nikada nee moi da ispune, u stvari, predstavlja posred- nu diskriminaciju”, kae on.
Drugi primer odnosi se na vreme pre nego što je Ustavni sud utvrdio da su odredbe prethodnog zakona o parni- nom postupku koje se odnose na obave-
zno advokatsko zastupanje u uslovima kad nema Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi neustavne. “Imali smo svakod- nevne primere koji su ilustrovali nejed- nakost u pristupu pravdi u Srbiji”, kae uri, i objašnjava kako se dešavalo da u upravnom sporu koji se vodi zbog “u- tanja uprave” nadleni sud zahteva od ene koja ivi u neformalnom naselju bez ikakvih primanja da obezbedi advo-
kata za zastupanje kako bi ona na kraju mogla da ostvari svoje pravo iz socijalne zaštite – pravo koje joj po zakonima i Ustavu ove zemlje pripada, ali ona ne moe da ga ostvari dok ne plati advokata.
Imajui u vidu da pravo na pristup pravdi predstavlja fundamentalno ljud- sko pravo i kljuni uslov za ostvarivanje pravnog poretka i principa vladavine prava, oba sagovornika “Vremena” smatraju da snano treba podrati inicijativu da se
on nae meu Milenijumskim ciljevima -a posle 2015. ¶
JOVANA GLIGORIJEVI

V
iše nije tako lako ui na In- stitut za molekularnu genetiku i genetiko inenjerstvo (). Izuzetno ljubazni rad-
nici obezbeenja na tri take proveravaju posetioce – goste proveravaju pred be- lom metalnom kapijom u Ulici vojvode Stepe, potom ih doekuju na dnu dvori- šta, ispred same zgrade Instituta, da bi ih potom saekali i u unutrašnjosti zgrade. U njoj se nalaze istraivai, oprema i izuzetno dragocena genetika baština. No, ma kako uvao vane uzorke, ipak je re o samo naunoj ustanovi, a neu-
puenom posetiocu bi se ovolike mere opreza mogle uiniti udnim. “To je poslednje što sam ikad pomislila da emo imati”, kae direktorka Jelena Begovi sa osmehom i toplom dobrodošlicom, istom onom sa kojom je sve do pre nekoliko dana, širom otvorenih vrata, In- stitut primao ake, studente i graane zainteresovane za genetiku.
Kao pionir u genetikoj tehnologiji koja postaje presudna za privredu mno-
gih zemalja, Institut za molekularnu genetiku i genetiko inenjerstvo je stra- teški vana dravna ustanova. Osnovan 1986. godine, u vlasništvu je Republike Srbije od 2006. godine, predstavlja jednu od retkih institucija koje imaju odr- ive izvore prihoda, povezuju privredu i nauku, a postiu i vanredne naune rezultate. Osniva Instituta i njegov prvi direktor bio je profesor Vladimir Glišin, poznati srpski genetiar. Njegova nasled-
nica, dr Jelena Begovi, danas vodi usta- novu koja, u oblasti kojom se bavi, nema premca u regionu, ali istovremeno i teš- koe koje prevazilaze i maštovitost tablo- idne štampe i vrlo ih je teško povezati sa
Bezbednosne mere nisu bez povoda. Ma kako zvualo neverovatno, pre deset dana, u utorak, 27. januara, na je upala grupa ljudi sa idejom da ga pre- otme od Republike i pretvori u lino vla- sništvo. Naime, tog dana u prostorije In- stituta upada izvesni Veselin Sjekloa, bi- znismen. Kako bi na prevaru ušao u zgradu, Sjekloa ispred sebe podmee navod- nu pacijentkinju i pošto je obezbeenje Instituta otvorilo vrata, ulazi za njom. Nakon toga, u zgradu ulazi još sedmoro osoba, meu kojima su i advokati.
Nastupa prava drama. Sjekloa prisut-
nim naunicima objavljuje da je on novi vlasnik i direktor Instituta. Ostali zaposleni se okupljaju u holu, u kojem se za kratko vreme pojaava i obezbeenje In- stituta. Sjekloa raspušta zaposlene i na- lae im da se tek sutra vrate na svoja rad- na mesta. Meutim, zaposleni, mahom naunice, ne razilaze se nakon ove na- redbe uzurpatora. Sjekloa stoji u hodni- ku sa svojim pratiocima. U ruci dri sum- njiv dokument Privrednog suda koji mu
je kao oveku koji je na privatizaciji kupio nelikvidno preduzee Termovent, jednog od nekadašnjih osnivaa Instituta, omo- guio da blokira raune . A potom i da pokuša da fiziki zauzme sam Institut.
Meutim, zaposleni im ne dozvoljavaju da uu u druge prostorije Instituta, u kojima se nalaze raunari sa poverljivim podacima pacijenata, kao ni u laboratorije u kojima je opasan biohemijski materijal. Je- dan od najuspešnijih naunih instituta u
zemlji je pod opsadom više sati. Policija ne interveniše, ali radnici i obezbeenje osta- ju pribrani. Najzad, Sjekloina pratnja više ne moe da izdri. U veernjim satima, Sje- kloa napušta prostorije Instituta Dvojica
jutra i oni odlaze. Vodei institut za genetiki inenjering u regionu je odbranjen, ali opsada kue za gene u narednim dani- ma otvara itav niz dilema.
“Mi trenutno nemamo uvid u naše raune u banci”, objašnjava direktorka Be- govi dok nabraja probleme koje je ova
akcija izazvala. “Radi se na rešenju tog problema, ali mi radimo uprkos tome. Naša odgovornost prema graanima, klijentima i saradnicima je ogromna. Mi ne moemo da dozvolimo jedan dan da
Intervju: Dr Jelena Begovi, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetik
Pokušaj otmice “Ne smemo da stanemo nijedan dan. To mi je
jedino u glavi”, kae dr Jelena Begovi, sedam
dana nakon što je dravni institut na ijem
je elu preiveo pokušaj da usred dana bude
preotet od strane biznismena Veselina Sjekloe
8/9/2019 1257 Vreme
mikroorganizama
“VREME”: Kako je mogue da se ovakav incident dogodi u jednoj naunoj ustanovi? Šta se zapravo desilo? DR JELENA BEGOVI: Bila sam na sa-
stanku, u devet ujutru, kada su me pozvali sa Instituta i obavestili me da je u zgradu
ušao gospodin Veselin Sjekloa, u pratnji nekoliko ljudi, ukljuujui advokata, kao i da ima neki dokument na osnovu kog je on postao direktor Instituta. Mi smo imali samo regularno obezbeenje koje obez
nastao je šok meu istraivaima. Pozva- na je policija. Oni su došli, napravili su za- pisnik, ali nisu ništa mogli da rade zato što je reeno da nema remeenja javnog reda i mira. Oni su još jednom bili pozvani u toku dana, meutim, takoe nisu mogli da reaguju jer nije bilo nikakvog incidenta.
Dakle, policija bi zaštitila Insti- tut, ali tek nakon što bi došlo do incidenta? Jeste. Policija bi reagovala u sluaju da
je došlo do nekakve štete ili da je ne daj
Nisam pravnik i to mi je tako reeno. Ipak, na svu sreu, imali smo obezbeenje koje je dralo situaciju pod apsolutnom kon- trolom, izuzetno profesionalno, tako da se to nije desilo. Imamo sto zaposlenih i veina su uglavnom ene. Meutim, to su vrlo neustrašive ene. Kako bi se izbegla bilo kakva potencijalno opasna situacija, odluili smo da ljudi polako odu kui, a da u zgradi ostane samo nekoliko istrai- vaa. Sa obezbeenjem sam se dogovori- la da ja lino ne dolazim nazad na Insti- tut, da to ne bi izazvalo dodatne neprijat- nosti i da saekamo da se situacija smi- ri. Gospodin Sjekloa je bio u prostorija- ma -ja do 18 sati po podne, meutim, ostale su još dve osobe iz pratnje. U ranim jutarnjim asovima su i te dve osobe na- pustile Institut.
Ali, šta je radio ceo dan? Bio tu. Oni su pokušavali da malo pro-
vociraju ljude, ali posle su se smirili i samo sedeli. Svi zaposleni su se drali na nivou,
tako da ne doe do incidenta. I obezbeenje takoe.
Jeste li imali prilike da razgovarate ikad sa njim? Ne. Nisam nikad imala kontakt sa tim
ovekom. Ne poznajem ga. Da li ste tako nešto oekivali? Postojao je sudski proces koji se vodi
na sudu i koji nije razrešen, ali ništa sli- no ovome nismo oekivali. Kao direktora dravnog instituta mene imenuje Uprav-
ni odbor, a njega Vlada Republike Srbije. Svako obaveštenje o promeni direktora ili statusa dobili bismo od resornog ministarstva. S obzirom na to da niko nije bio obavešten, to je više nego neobino. Insti- tut je osnovan još 1986. godine. To je tada uraeno po Zakonu o udruenom radu, to je doba socijalizma i nekih drugih zakona. U tom trenutku je Centar za genetiko inenjerstvo u osnivanju imao dva osnivaa: radnu organizaciju Termovent i
Prirodno-matematiki fakultet. Danas ni jedan ni drugi ne postoje, ali postoje nji- hovi pravni sledbenici. Termovent je u nekom momentu privatizovan. Tu ništa nije sporno ali spletom okolnosti dogodilo se
foto M. Milenkovi
8/9/2019 1257 Vreme
Ko je zapravo vlasnik Instituta? Drava. Ministarstvo prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja je zato izuzetno ozbiljno shvatilo situaciju i jako brzo reago- valo, onako kako bismo i oekivali da dr-
ava treba da reaguje. Oni su sad uklju-eni u svaki korak. Pokušavaju da nau što bre rešenje kako bi Institut mogao da nastavi da radi normalno. Javno pra- vobranilaštvo je podnelo albu na presu- du Privrednog suda. Pravobranilaštvo za- stupa Instutut i na tu albu se eka odluka Apelacionog suda.
Mislite da e odluka Privrednog suda biti odbaena? To je na njima, ja se time ne bavim. Ni-
sam pravnik. Meni je samo kljuno da In- stitut nastavi sa radom. Neophodno je da se ovo reši kako bi mnogo vanih procesa moglo da se nesmetano nastavi. Pored na- unoistraivake delatnosti, mi pruamo usluge iz oblasti molekularno-genetikih analiza. Imamo pacijente koji svakodnevno dolaze i ni u jednom momentu ta aktiv-
nost nije smela da prestane. Takoe, preko Ministarstva poljoprivrede mi pruamo usluge testiranja prisustva u hrani, tako da nam konstantno sa carine stiu uzorci koji moraju jako brzo da se analizi- raju i da se šalju izveštaji. Imamo ugovore vezane za domae, ali i za meunarodne projekte koji su definisani sa vrlo jasnim
rokovima koje moramo da ispoštujemo. To sve, jednostavno, ne sme da stane.
Nadate li se pozitivnom ishodu? Imamo toliko obaveza. To mi je jedino u
glavi. Ne moete da vratite pacijenta koji prima terapiju i treba mu rezultat sada da vidi kako e terapija da se odvija. Ne moemo da dozvolimo da hrana na carini stoji zato što mi imamo problem. Ne moemo da dozvolimo da nas ekaju naši strani partneri ukljuujui i evropske projek-
te i strane kompanije. Stiu nam i studenti iz inostranstva. Ne smemo da stanemo jedan dan kao kua.
Ako zanemarimo druge aspekte ovog sluaja javnost je sada upo
ovakav jedan institut, kakav nemaju neke druge zemlje. No, kako bi izgledalo kad on ne bi bio funkciona- lan? Šta bismo izgubili? Ovo je na neki nain jedinstvena insti-
tucija za ceo region. Trideset godina istra-ivanja u oblasti molekularne biologije i molekularne genetike je iza nas. Naša vizija je da zaista poboljšamo kvalitet i- vota kroz razliite aspekte – poboljšanje zdravlja ljudi, kvalitetnija ishrana u smislu ouvanja naših tradicionalnih mlenih fermentisanih proizvoda, zaštita oveko- ve okoline i pomo poljoprivredi. Ova institucija se u odreenim oblastima dri u vrhu evropskih istraivanja. U ove ljude i ovaj institut drava ulae trideset godina.
je ostao dosledan vezi izmeu nauke i privrede? To je bila prvobitna ideja osnivanja in-
stituta. Da se vrhunska, fundamentalna znanja transferom tehnologije prebace u svakodnevni ivot. Trenutno je sektor istraivanja i razvoja u privredi na rela-
tivno nerazvijenom nivou. Bez istraivanja i razvoja ne postoji uspešna privreda. Zemlje koje su to prepoznale su napravi- le velike iskorake u ekonomskom razvoju. Sve zemlje koje nauku vide kao jednog od kljunih pokretaa ekonomskog razvoja su imale neviene rezultate u ekonomiji.
Hajde da se osvrnemo na istraiva-
nja i primene kojima se bavite. Kao izvorno amerika tehnologija, gde je genetiko inenjerstvo u Srbiji danas? Za nas je genetiki inenjering alat. Mi
ga koristimo u istraivanjima da bismo is- pitali ulogu i funkciju gena u nastanku neke bolesti ili odbrani biljke od nekog stresa. Ili funkciju gena kod nekog proizvoda iji su produkti odgovorni za jo- gurt ili sir. To je naš alat. A svaku alatku
moete da koristite na više naina. Pru- amo i neke jedinstvene usluge dijagno- stike za takozvane retke bolesti. Zapoeli smo i razvoj terapija za retke bolesti, a sa- raujemo sa Institutom za majku i dete i
rezultat iz ove kue e zaista pomoi na globalnom nivou. Pomoi e ljudima kojih uopšte nema malo, mada se njihove bolesti nazivaju retkima.
Pomenuli ste riznicu mikroorganiza-
ma koje uva.Mi imamo jedinstvene kolekcije mikroorganizama koji su sakupljeni iz naših fermentisanih mlenih proizvoda, sireva i jo- gurta iji su recepti danas gotovo izgublje- ni. Ali, kod nas je to sauvano. Naš je cilj da se ti proizvodi mogu jednom ponovo proizvesti. Imao jedinstvene kolekcije i to ne samo mleno-kiselinskih bakterija, ve i bakterija koje se izoluju iz zemljišta iz za- gaenih sredina. Smatram da to, kao rezultat tridesetogodišnjeg marljivog i po- sveenog rada, danas predstavlja nacio- nalnih resurs za jednu zemlju. Pojedina- an gen je resurs oveanstva. Meutim, sve te kombinacije gena u mikroorganiz- mima koje mi uvamo predstavljaju naci- onalnu riznicu.
Da li mi, s obzirom na stanje naše ekonomije, zaista imamo šansu da napravimo iskorak u tako sofistici- ranim sektorima kao što su biomedi- cina i genetika?
Duboko sam ubeena da je to mogue. U našem sluaju, samo jedan deo sredstava koje dobijamo za istraivanje dolazi od drave, jedan deo zaraujemo na trištu, a jedan deo zahvaljujui evropskim projekti- ma. To je klju za iskorak – u nauci su nam vrata otvorena. Velika sredstva ulaze u Sr- biju po ovom osnovu i to treba maksimalno iskoristiti. Evropa nam na ovaj nain ne daje kredit, nego su to bespovratna sredstva koja zaista mogu da se iskoriste za
unapreenje nauke i, na kraju, ekonomije. S obzirom na to da uspešno poslu- je na trištu, da li ovakva institucija mora ostati javna? Postoji li prepre- ka da ona bude privatizovana? Moje lino mišljenje je da ovakve usta-
nove treba da ostanu javne. Privatne fir- me imaju profit kao motiv i postoji opa- snost da izgube fundamentalna istraivanja. ak i u razvijenim zemljama, ona se redukuju na raun primenjivih. Meutim,
kljuno je da osnovna istraivanja budu izuzetna. Dobar proizvod za trište dolazi samo iz vrhunskih fundamentalnih istraivanja. Nijedna drava ne sme da dozvo- li da ona nestanu ¶
Trideset godina istraivanja u oblasti
molekularne biologije i molekularne genetike
je iza nas. Naša vizija je da zaista poboljšamo kvalitet ivota kroz razliite aspekte
8/9/2019 1257 Vreme
Filozofija Smederevske Palanke Smederevska Palanka od septembra prošle godine nema ulinu rasvetu.
Gradu je struja iskljuena zbog duga koji, kako trenutno stvari stoje,
nema od ega da plati. Kako izgleda ivot u gradu bez svetla
N ekoliko delimino osvetljenih prilaznih ulica, jedna svetiljka ispred zgrade Skupštine Op-
štine, nekoliko u okolini gradske bolni- ce. Ostale ulice u Smederevskoj Palanci i okolnim selima su u potpunom mraku. Iskljuivanje uline rasvete u septembru
prošle godine jedna je od posledica blo- kiranih opštinskih rauna.
Dug za elektrinu energiju iznosi oko 886 miliona dinara, što je iznos jednak ukupnom opštinskom budetu. Od toga za ulinu rasvetu duguje se oko 440 miliona. U poslednje tri godine, raun izvr- šenja budeta opštine u konstantnoj je blokadi i crvenoj zoni. Od septembra sve
probleme je prekrio mrak. Prvih nekoliko dana graani su se na-
dali da je baš taj poslednji bez struje, a svake veeri doivljavali novo razoara-
nje. U okolnostima u kojima ive, nada ne umire poslednja.
Novi gradonaelnik Kragujevca po po-
stavljanju na vlast izjavio je da bi grad koji vodi, da je ostao pod starom vlašu, bio sledei posle Palanke koji bi bankroti-
rao. Krivica se prebacuje sa vlasti na opo-
ziciju i obrnuto. Opštinsku vlast ini koalicija -a i -
a, moda kada se to promeni... Gradovi i opštine u kojima je na vlasti Srpska na-
predna stranka po pravilu bolje prola- ze zbog dobrih odnosa sa republikom vlašu.
Predsednik opštine Smederevska Pa- lanka Radoslav Milojii izjavljivao je ovih dana za medije da se gradske vlasti dovijaju kako znaju i da Opština ivi zahvaljujui mogunosti da troši polovinu sredstava sa rauna.
Ni problem vodosnabdevanja nije ni- kakva novost, sa njim se Palanani su-
oavaju svakog leta, jer nemaju sop- stvene bunare za vodosnabdevanje, a u toku je izgradnja novih postrojenja koja bi, kako je reeno na poetku samih ra- dova trebalo da trajno reše problem

“Iskljuuju nam vodu i struju, kao da smo u veku, jedino je razlika u broju stanovnika i automobila. Ne znaš ega više da se plašiš – da te ne pokradu ili da te ne zgazi auto. Mnogo je i pasa lutalica, pa su prut i lampa postali obavezni za ve-
ernji izlazak”, kae jedna sugraanka.
Meštani su ironini pa kau da ive u najromantinijem gradu, da su toliko ve-
likodušni, pa ne obeleavaju samo sat za
planetu Zemlju, ve to rade mesecima, ali
i da ive u zoni sumraka. Saglasni su u
jednom – za neke je ovakva situacija idealno radno okruenje. Krae automobila
i svega ostalog je u porastu, a sada i mrak
ide u prilog. Na parkingu ispred jedne stambene
zgrade parkiran je “kec” bez dva toka. Krade se svuda, ne samo po zavuenim ulicama, ve i u centru grada. este kra- e nisu nikakvo udo, pogotovo ako se zna da je oko 10 procenata stanovništva na socijalnoj kašici.
“Plašim se da vozim nou iako sam voza ve 15 godina. Dogaalo mi se da jedva uoim pešake. Znam da su od kad nema uline rasvete na putu stradali pe-
šak i biciklista Ne znam tano ali veru
kae sugraanin koji nas je upozorio da ukoliko prelazimo pruni prelaz kod cr- kve, vodimo rauna jer je rampa esto u kvaru.
Iskljuivanje uline rasvete poklopi- lo se sa poetkom školske godine. Zbog uvoenja smenske nastave i u nie razre-
de osnovne škole, roditelji su organizo- vali proteste, uplašeni za sigurnost svoje
dece. “asovi traju do pet, šest po podne.
Tada je ve uveliko mrak. Dogovorili smo
se da svake veeri po jedan roditelj eka decu. Kao da nas je neko ubacio u vremeplov i vra- tio nekoliko decenija una- zad, moje roditelje su tako ekali, a sada ja ekam svo-
je dete. Deca ni na treninge
ne mogu da idu sama, pa se
i tada organizujemo”, kae
majka jednog petaka. Prve tamne senke na
ovu varoš poele su da padaju propadanjem Goša, koja je upošljavala veinu stanovništva. “U
Smederevskoj Palanci je prema posled- njim podacima 3846 aktivnih trailaca posla. Taj broj ne ukljuuje one koji su prijavljeni u slubi, ali iz nekog razloga spreeni da obavljaju posao, zbog bole-
sti, trudnoe... Njih je još oko hiljadu”, kae za “Vreme” Ivana Stevanovi, ru- kovodilac odeljenja u Smederevskoj Palanci. Ovome treba dodati i da je veliki broj onih koji iz raznih razloga nisu evidentirani.
Dok lopovi vršljaju gradom, graani se
nadaju skorašnjem poboljšanju situacije.
Mrak u gradu propalih fabrika i propu- štenih prilika traje nekoliko meseci, ali je
Palanka u mraku odavno. Od ovog pra-
vog, koji traje od septembra, strašniji je onaj društveni. Iz ovog poslednjeg izlaz se ne nazire. Nijedna gradska vlast u po- slednjih nekoliko mandata nije im valja- la a na poslednju su najogoreniji ¶
PRAVI I DRUŠTVENI MRAK: Smederevska Palanka

drškom uenicima i studentima naših rad-
nika, a zatim iz godine u godinu proširiva-
li konkurs za nove mlade talente iz drugih
gradova. Cilj nam je da kroz stipendije po- mognemo perspektivnim mladim ljudima
da što lakše završe obrazovanje u sred-
njim školama i spreme se za nove izazo-
ve, a da studentima damo vetar u lea da
što pre zaponu svoj profesionalni put. Do
sada su naši stipendisti bili studenti skoro
svih fakulteta i univerziteta u zemlji. Pi-
sma zahvalnosti bivših stipendista, njiho-
ve posete Fondaciji ili zaposlenje u Hemo-farmu najvei su podsticaji da nastavimo
da i dalje pomaemo najvredniji resurs –
mlade koji ele da ostanu u Srbiji.
STIPENDE HEMOFARM FONDACE
ZA ZNANJE SVIM
Ništa mi nije teško jer
volim to što radim “Nedavno sam u razgovoru za lokalne novine priala o odlasku iz zemlje. Ja sam, naalost, od svih
ispitanika bila jedna od retkih koji su se izjasnili za ostanak u Srbi. Ovde sam se školovala, Srba
je ulagala u mene, pa sam spremna da to i uzvratim. Moda sam skromna, ne znam, ali zadovoljna
sam stipendama i tretmanom koje sam do sada imala. Ili sam moda samo imala sree”
Tijana irovi, dvadesete-
tvorogodišnja Kragujev an-
na Farmaceutskom fakultetu u
tkinja u Gradskoj apoteci. Studi-
je je završila sa prosenom oce-
nom 9,80. Sve je davala u roku, a
uspevala je da se bavi i dodatnim
aktivnostima, kako na fakultetu
je Fondacije Hemofarm, bila je
stipendista Ministarstva pro-
zvoja, Grada Kragujevca i Fonda za mlade talente “Dositeja”. Ro-
ditelji su joj nezaposleni, ima dve mlae sestre. Jed-
na je studentkinja ekonomije, druga gimnazijalka.
Na veliko iznenaenje svih, odluila je da studije
ne nastavi odmah, ve da do sada naueno primeni
u praksi. Još uvek se ispituje i trai, pa je stairanje
prava prilika za to.
kako bismo mogli da nastavimo da se bavimo profe-
sijom. Ono što radimo tokom stairanja vrlo je ko-
risno pri usavršavanju. Ono što smo uili teorijski, primenjujem u praksi, susreem se sa lekovima i pa-
cijentima. Farmacija je kompleksna i velika nauka.
Ništa mi nije teško jer volim to što radim. Stairanje
mi dodatno poveava entuzijazam. Kad izaemo sa
fakulteta, dosta toga praktinog ne znamo, ali zato i
postoji sta. Boravak ovde mi prija i doivljavam ga
kao novi svet u koji sam ušla.”
“VREME”: Šta planirate kada završite
stairanje?
TIJANA IROVI: Još nemam jasnu sliku o tome
šta u tano i kako raditi. Tokom prvih godina stu-dija, sebe sam mogla da zamislim i kao predavaa na
fakultetu, ali sam onda shvatila da mi je bitno da se
prvo ostvarim u praksi, da upoznam struku. Jedna od
opcija je i kompanija Hemofarm Stupili su u kon-
odem kod njih. Spremna sam da
uzvratim za sve što su mi prui-
li, a mislim da su i oni spremni
da vide mene u svojim redovi-
ma. Nemam jasan dugoroan
da u jednoj takvoj velikoj kom-
paniji primenjujem svoje zna-
i uim. Kada je trebalo da iza-
berem fakultet, brinula sam da
li dovoljno poznajem sebe, pa
sam se plašila da li u napra-
viti pravi izbor. To je ipak od-
luka za ceo ivot. Sada, nakon završenih studija, znam da ni-
sam pogrešila.
jali od kompanije Hemofarm?
Pre svega treba rei da su nam u potpunosti uka-
zali poštovanje, poevši od naina na koji su nas do-
ekali i svega ostalog. Stipendija mi je mnogo zna-
ila i, što je jako bitno, bila je redovna. Hemofarm je
jedna od retkih kompanija koja stipendira studente i
to je pohvalno. Olakšali su našim porodicama i nama
samima. Svaka stipendija studentu uvek dobro doe. Ima li posla za farmaceute u Srbiji? Jeste li raz-
mišljali o odlasku u inostranstvo?
Moda je ovo jedna od retkih profesija u kojoj re-
lativno lako moe da se nae posao. Ne znam kako
e biti za nekoliko godina jer je sve više farmaceuta.
Nedavno sam u razgovoru za lokalne novine priala
o odlasku iz zemlje. Ja sam, naalost, od svih ispita-
nika bila jedna od retkih koji su se izjasnili za osta-
nak u Srbiji, bez obzira na sve mane. Volela bih da
ostanem i budem zadovoljna poslom. Niko od mo-
jih kolega nije otišao van, pa ne mogu da ujem nekoiskustvo iz prve ruke. Generalno, u Srbiji sam se ško-
lovala i Srbija je ulagala

1257 vreme

Documents