Naziv originala: G. W. Dahlquist THE GLASS BOOKS OF DREAM EATERS

STAKLENA KNJIGA GUTAA SNOVA

G. V. DALKVIST

Kada neko vreme provedete u izmiljenom gradu, postajete neizmerno plemeniti i strpljivi. Ova knjiga nastala je zahvaljujui mnogim ljudima, mestima i dogaajima, kojima sada zahvaljujem srean to imam priliku da to uinim.

Liz Dafi Adams, Deni Beror, Karen Bornart, Venetia Baterfild, ine, enon Dejli, porodica Dejli, Bart Delorenco, Mindi Eliot, Evidence Room, Exquisite Realms,. Lora Flanagan, Dozef Gudri, Alen Han, Karen Hartman, Dejvid Levin, Bet Links, Tod London, Lower East Oval, Onor Maloj, Bil Mesi, Don Makadams, E. D. Makarti, Patria Maklohlin, Mesalina, Dejvid Milman, Emili Mors, Nju dramatists, Oktokorp, Suki Okejn, Tim Poison, Moli Pauer, Dim i Dil Prascon, Kejt Vitenberg, Mark Vortington, Margaret Jang.

Mom ocu, sestri, sestriu Majklu.

POGLAVLJE PRVO

GOSPOICA TEMPL

Od kada je kroila na pristanite do trenutka kada joj je sluavka na tacni za doruak donela Roderovo pismo, ispisano na utavom papiru iz Ministarstva i sa njegovim punim imenom i prezimenom u potpisu, prolo je tri meseca. Tog jutra, dok se srebrna inija maglila od pare kuvanih jaja, onako elatinastih i sjajnih, navravalo se sedam dana od kada gospoica Tempi nije videla Rodera Baskomba. Prvo su ga pozvali u Brisel. Onda je morao kod bolesnog ujaka, lorda Tara, na selo. Onda je na zahtev ministra morao neprekidno da bude na poslu, zatim mu je i zamenik ministra uputio isti zahtev, a na kraju je morao da ode kod svoje roake koja je na tome insistirala, jer joj je oajniki trebao njegov savet oko nekih poverljivih

zakonskih stvari i nekretnina. Gospoica Tempi se zatekla u ajdinici ba kada i ta roaka - ogromna Pamela sa ogromnom perikom - u trenutku kada je Roder trebalo da je utei i smiri. Bilo je sasvim jasno da je glavni razlog Pameline uznemirenosti zapravo to to joj jo nisu posluili zemike. Gospoica Tempi je drhtala. Taj dan je proao bez ikakvih novosti. Osmog dana, za vreme doruka, stiglo joj je pismo od Rodera u kom on ali to mora da raskine veridbu i jo je na kraju ljubazno moli da uradi sve to je u njenoj moi da vie ne budu u kontaktu, niti da se ikada vie sretnu u ivotu. Nikakvih drugih objanjenja nije bilo.

Nikada nije doivela da je neko ovako ostavi. Nije joj smetao nain na koji je to izveo - i sama bi tako uradila na njegovom mestu (zapravo, ona to i jeste uradila u nekoliko navrata) - ali sama injenica da se to dogodilo bila je bolna. Pokuala je ponovo da proita pismo, ali joj se vid mutio, a odmah zatim je briznula u pla. Dala je sluavki slobodno, nastavljajui bezuspeno da mae buter na pare tosta. Paljivo je spustila tost i no na sto i ustala. Brzo je otila u krevet, sklupala se, dok joj se od priguenog jecanja treslo krhko telo.

Ceo dan nije izlazila iz kue, odbijala je da jede i pije, osim najgoreg kineskog aja, a ak je i on (bez mleka i limuna) bio razblaena, providna, crvenkasta tenost, nekako slaba i bljutava. Preko noi je opet plakala, sama u mraku, dok joj jastuk nije bio toliko mokar da vie nije mogla da izdri. Sledeeg popodneva, kada su njene svetlosive oi ve bile crvene na ivicama, a visei uvojci se spljotili, kada je slaba zimska svetlost poela da se gasi (inae, to nimalo nije bilo omiljeno godinje doba toplokrvne gospoice Tempi, koja je zimu zapravo smatrala groznom), leei umotana u posteljini, gospoica Tempi je vrsto odluila da e se posvetiti samo poslu i ponovo biti jaka.

Ovo joj je promenilo ivot - morala je da prizna (budui da je bila devojka sa klasinim obrazovanjem) da se to inae deava ljudima - ali to nikako nije znailo da treba da bude pomirljiva, jer je gospoica Tempi bila pomirljiva samo u izuzetnim okolnostima. To je istina, neki su je smatrali divljakuom iz provincije, ili ak pravim malim udovitem, i bez obzira na to to je bila sitne grae po prirodi je bila nemilosrdna. Odrasla je na ostrvu, sunanom i toplom, pod senkom robova, a kako je bila osetljiva devojica, na njoj je to ostavilo oiljke kao udarci bia - uostalom, dokaz za to bila je i injenica da je vrlo otporna na ibanje biem, a takva e, verovala je, zauvek i ostati.

Gospoica Tempi je imala dvadeset pet godina. Nije bila toliko mlada da bi bila neudata, ali ovo joj se nije moglo zameriti, jer se iz sve snage trudila da razoara svakog prosca na ostrvu dok je nisu poslali preko mora u fino drutvo. Bila je bogata onoliko koliko bi rodilo na njenim plantaama, a isto tako svesna da je sasvim prirodno to je ljudima vie stalo do njenog novca nego do nje same, tako da taj materijalistiki stav nije primala k srcu. Zapravo, malo toga je uopte uzimala k srcu. Izuzetak je bio Roder - poto je trenutno bila pod velikim pritiskom, sebi nije mogla da objasni zato, a uvek se nervirala kada za neto nije imala objanjenje.

Gospoica Tempi je ivela u hotelu Bonifas - pomodnom, ali ne na komian nain - gde je imala glavni salon, jedan manji unutranji, trpezariju, garderobu, spavau sobu, sobu za svoje dve sluavke i jo jednu garderobu i spavau sobu za staru tetku Agatu, koja se izdravala od malih prihoda sa plantae. Odabrali su je da bude u pratnji gospoice Tempi zato to je uivala dobar ugled, mada je zapravo samo jela i spavala i nikada nigde nije ila. Tetka Agata, koju je gospoica Tempi prvi put srela kada se iskrcala sa broda, poznavala je porodicu Baskomb. Roder je, jednostavno reeno, bio prvi mukarac pristojnog porekla i izgleda sa kojim se gospoica Tempi upoznala, a kako je ona bila iskrena i odana mlada ena, nije nalazila razloga da trai dalje. S druge strane, Roder je s oduevljenjem otkrio da je ona lepa i zanosna, pa su se tako i verili.

Bili su dobar par u svakom pogledu. Na stranu Roderovo miljenje, ali ak i oni koji su gospoicu Tempi smatrali previe neposrednom, morali su priznati da je bila veoma privlana. A rado bi priznali i da je imuna. Roder Baskomb je postajao sve vanija linost u Ministarstvu spoljnih poslova, doseui do samih vrhova vlasti. Umeo je dobro da izgleda kada se dotera, bez nekih posebno izraenih poroka, i imao je jau bradu i manji stomak nego ijedan Baskomb u poslednje dve generacije. Nisu proveli mnogo vremena zajedno, ali je i to ostavilo snaan utisak na gospoicu Tempi. Ruali su na raznim mestima, etali se po parkovima i obilazili galerije, dugo i pomno gledali jedno drugo u oi, neno se ljubili. Za nju je sve ovo bilo novo (ak do te mere da je esto morala da sedne i dlanovima vrsto prekrije oi), od restorana i slika do toliko razliitih ljudi, mirisa, zvukova, manira i svih tih novih reci. Bili su tu jo i Roderovi neobino jaki prsti, njegova ruka oko njenog struka, njegov ljubazno prigueni smeh - koji joj zaudo nije smetao, ak ni kada je bio na njen raun - i njegov miris, na sapun, njegovo ulje za kosu, njegov duvan, dani koje je provodio u radnoj sobi meu gomilama dokumenata, mastilo i vosak, lakirano drvo, file na stolovima i, na kraju, to pogubno zadovoljstvo koje su izazivale njegove nene usne, njegovi ekinjasti zulufi i njegov topli radoznali jezik.

Sledeeg jutra gospoica Tempi je, iako oteklih oiju i lica u peatima, uobiajeno ustro sela da dorukuje jaja i tost. Samo jedanput je otrim bespogovornim pogledom presekla plaljivo sluavkino piljenje i kao da je noem prerezala grlo svakom razgovoru i bilo kakvom teenju. Tetka Agata je i dalje spavala. Gospoica Tempi je po isprekidanom, hrapavom disanju i mirisu ljubiice koji se irio, znala da njena tetka lagano kopni iza tih vrata i da se blii dan (kako joj se sada inilo) njenog venog poinka, ali ni tu priu sada nije htela da zapoinje.

Hitro je izala iz Bonifasa, u jednostavnoj haljini zelene boje sa zlatnim cvetovima, koja joj je vrlo lepo stajala, u izmicama od zelene koe i sa zelenom torbom, brzo se kreui ka delu grada na obali reke, ka ulici prepunoj radnji sa skupom robom. Nije bila zainteresovana da bilo ta kupi, ali pomislila je da bi razgledanje sve te robe, koja se gomilala u ovom gradu i koja je dolazila iz najrazliitijih krajeva u ovaj red prodavnica, moda moglo da je podstakne na razmiljanje o situaciji u kojoj se nalazila. S tom

namerom, pomamno i neumorno ila je od tezge do tezge, dok je pogledom nezaustavljivo arala po tkaninama, rezbarenim kutijama, staklenim predmetima, eirima, ukrasima, rukavicama, svili, parfemima, papirima, sapunima, dvogledima za operu, nalama, perju, perlama i raznim lakiranim predmetima. Nije se zaustavila ni najednom mestu ve se, i pre nego to je oekivala, nala u etvrti na drugoj strani i izbila na Trg Svete Izabele.

Nebo nad njom bilo je oblano i sivo. Krenula je istim putem nazad, jo paljivije zagledajui izloene egzotine predmete, ali nikako nije nailazila na neto to bi joj kao mamac privuklo panju. Kada je ponovo dola do Bonifasa, zapitala se ta se to s njom zapravo deava. Kako to da, ako je ve sasvim svesno prihvatila oseaj gubitka i potrebu da ponovo definie svoj ivot, nita - ak ni jedna tako privlano lakirana patka u izlogu - nije u njoj budilo radoznalost? Naprotiv, oseala je kao da je posle svakog predmeta neto tera napred, kao da je rtva neke nezaustavljive sile koju nije znala kako da nazove, a koja je vue ka nekoj nepoznatoj nagradi. Iako nije bila potpuno svesna koliko je ta nagrada razdrauje, teila se da ona ipak postoji i da je dovoljno upadljiva da joj skrene panju kad na nju naie.

Udahnuvi duboko, odluna i samouverena, trei put je prola pored radnji, dok joj je panja bila usmerena negde drugde, a kada je prela preko trga ka visokim graevinama od belog kamena, koje su zapravo bile zgrade Ministarstva, shvatila je da je njena zainteresovanost sasvim iezla. Razlog nije leao u tome to je uvidela svoje line slabosti, ako ih je uopte bilo, niti to je uvidela nadmonost, ako je i nje uopte bilo, nekog suparnika (u iji je identitet, samo iz iste radoznalosti i besposlenosti, pokuavala da pronikne deliem svesti), ve je zapravo sam njen sluaj bio najbolji i najvei razlog. Ili je to bio jedini razlog? Ipak, to nije znailo da je sve to pritiskalo, niti da su joj nedostajali izgledi za budunost, niti da bi zarad bilo kakve budue naklonosti tog Rodera Baskomba, sada ve zaboravljenog duboko u prolosti, dala i pet para.

Uprkos potpuno racionalnom razmiljanju, gospoica Tempi je zastala nasred trga i, umesto da nastavi prema zgradama gde je Roder nesumnjivo i dalje bio na poslu, sela na klupu od kovanog gvozda i zagledala se u ogromni kip svete Izabele postavljen u samom centru trga. Ne znajui nita o ovoj svetoj muenici i poto nije bila pobona, gospoicu Tempi obuze blagi nemir pred ovim vulgarnim preterivanjem: jedna ena vrsto priljubljena uz neko bure koje pluta na nabujalim talasima, odea na njoj pocepana, kosa raupana, iza nje brod koji tone, more uzburkano i zapenuano, zamreno klupko zmija obavijeno joj je oko uzmlataralih udova, gmiu joj ispod odee i uvijaju se oko vrata, a iz njenih razjapljenih usta ka nebu se uzdie vapaj koji sluaju dva anela sa krilima i u haljinicama, iznad Izabeline glave, ravnoduno zagledani u zemlju. Gospoica Tempi je bila puna potovanja prema veliini ove skulpture i tehnikoj vetini potrebnoj da se ona izradi, ali joj se nasuprot tome inila grubom i malo verovatnom. Brodolom je, kao dete sa ostrva, mogla da shvati, isto tako i muenje zmijama, ali su joj aneli izgledali previe arogantno.

Kada je pogledala u slepe kamene oi te ene, koja e veno ostati u

zagrljaju zmija, shvatila je da je se sve to zapravo ne tie. Pogledala je ono to je stvarno zanima, one bele zgrade, i odmah skovala plan savreno dobro obrazlaui svaki njegov korak. Prihvatila je injenicu da vie nikada nee biti sa Roderom, jer nije imala nameru da se ubeuje i ponovo sastaje s njim. Ono za im je zapravo tragala i to joj je u stvari trebalo bilo je objanjenje. Da li je Roder tako odluno raskinuo vezu, jer bi radije bio sam nego da vue nju kao teret? Da nisu u pitanju line ambicije, zbog kojih je morao da je gurne u stranu da bi dobio unapreenje i ispunio obaveze na poslu? Da nije jednostavno neka druga ena preotela njegovo srce? Ili se radi o neemu to ona nije bila u stanju da pretpostavi? Svaka od tih mogunosti je u glavi gospoice Tempi imala jednako neutralnu emocionalnu vrednost, ali je svaka bila sutinski vana kako bi sagledala sebe u izmenjenim okolnostima zbog ovakvog gubitka.

Ne bi bilo nimalo teko pratiti ga. Roder je bio ovek od navika; ma koliko da mu je radno vreme bilo neodreeno, nije proputao ruak i kad god da je ruao, inio je to u istom restoranu. Gospoica Tempi je naila na prodavnicu starih knjiga preko puta, a kako je zbog previe vremena provedenog u razgledanju izloga oseala obavezu da neto kupi, ne razmiljajui je uzela sva etiri (kako joj se sada inilo) njenog venog poinka, ali ni tu priu sada nije htela da zapoinje.

Hitro je izala iz Bonifasa, u jednostavnoj haljini zelene boje sa zlatnim cvetovima, koja joj je vrlo lepo stajala, u izmicama od zelene koe i sa zelenom torbom, brzo se kreui ka delu grada na obali reke, ka ulici prepunoj radnji sa skupom robom. Nije bila zainteresovana da bilo ta kupi, ali pomislila je da bi razgledanje sve te robe, koja se gomilala u ovom gradu i koja je dolazila iz najrazliitijih krajeva u ovaj red prodavnica, moda moglo da je podstakne na razmiljanje o situaciji u kojoj se nalazila. S tom namerom, pomamno i neumorno ila je od tezge do tezge, dok je pogledom nezaustavljivo arala po tkaninama, rezbarenim kutijama, staklenim predmetima, eirima, ukrasima, rukavicama, svili, parfemima, papirima, sapunima, dvogledima za operu, nalama, perju, perlama i raznim lakiranim predmetima. Nije se zaustavila ni najednom mestu ve se, i pre nego to je oekivala, nala u etvrti na drugoj strani i izbila na Trg Svete Izabele.

Nebo nad njom bilo je oblano i sivo. Krenula je istim putem nazad, jo paljivije zagledajui izloene egzotine predmete, ali nikako nije nailazila na neto to bi joj kao mamac privuklo panju. Kada je ponovo dola do Bonifasa, zapitala se ta se to s njom zapravo deava. Kako to da, ako je ve sasvim svesno prihvatila oseaj gubitka i potrebu da ponovo definie svoj ivot, nita - ak ni jedna tako privlano lakirana patka u izlogu - nije u njoj budilo radoznalost? Naprotiv, oseala je kao daje posle svakog predmeta neto tera napred, kao da je rtva neke nezaustavljive sile koju nije znala kako da nazove, a koja je vue ka nekoj nepoznatoj nagradi. Iako nije bila potpuno svesna koliko je ta nagrada razdrauje, teila se da ona ipak postoji i da je dovoljno upadljiva da joj skrene panju kad na nju naie.

Udahnuvi duboko, odluna i samouverena, trei put je prola pored radnji, dok joj je panja bila usmerena negde drugde, a kada je prela preko

trga ka visokim graevinama od belog kamena, koje su zapravo bile zgrade Ministarstva, shvatila je da je njena zainteresovanost sasvim iezla. Razlog nije leao u tome to je uvidela svoje line slabosti, ako ih je uopte bilo, niti to je uvidela nadmonost, ako je i nje uopte bilo, nekog suparnika (u iji je identitet, samo iz iste radoznalosti i besposlenosti, pokuavala da pronikne deliem svesti), ve je zapravo sam njen sluaj bio najbolji i najvei razlog. Ili je to bio jedini razlog? Ipak, to nije znailo da je sve to pritiskalo, niti da su joj nedostajali izgledi za budunost, niti da bi zarad bilo kakve budue naklonosti tog Rodera Baskomba, sada ve zaboravljenog duboko u prolosti, dala i pet para.

Uprkos potpuno racionalnom razmiljanju, gospoica Tempi je zastala nasred trga i, umesto da nastavi prema zgradama gde je Roder nesumnjivo i dalje bio na poslu, sela na klupu od kovanog gvozda i zagledala se u ogromni kip svete Izabele postavljen u samom centru trga. Ne znajui nita o ovoj svetoj muenici i poto nije bila pobona, gospoicu Tempi obuze blagi nemir pred ovim vulgarnim preterivanjem: jedna ena vrsto priljubljena uz neko bure koje pluta na nabujalim talasima, odea na njoj pocepana, kosa raupana, iza nje brod koji tone, more uzburkano i zapenuano, zamreno klupko zmija obavijeno joj je oko uzmlataralih udova, gmiu joj ispod odee i uvijaju se oko vrata, a iz njenih razjapljenih usta ka nebu se uzdie vapaj koji sluaju dva anela sa krilima i u haljinicama, iznad Izabeline glave, ravnoduno zagledani u zemlju. Gospoica Tempi je bila puna potovanja prema veliini ove skulpture i tehnikoj vetini potrebnoj da se ona izradi, ali joj se nasuprot tome inila grubom i malo verovatnom. Brodolom je, kao dete sa ostrva, mogla da shvati, isto tako i muenje zmijama, ali su joj aneli izgledali previe arogantno.

Kada je pogledala u slepe kamene oi te ene, koja e veno ostati u zagrljaju zmija, shvatila je da je se sve to zapravo ne tie. Pogledala je ono to je stvarno zanima, one bele zgrade, i odmah skovala plan savreno dobro obrazlaui svaki njegov korak. Prihvatila je injenicu da vie nikada nee biti sa Roderom, jer nije imala nameru da se ubeuje i ponovo sastaje s njim. Ono za im je zapravo tragala i to joj je u stvari trebalo bilo je objanjenje. Da li je Roder tako odluno raskinuo vezu, jer bi radije bio sam nego da vue nju kao teret? Da nisu u pitanju line ambicije, zbog kojih je morao da je gurne u stranu da bi dobio unapreenje i ispunio obaveze na poslu? Da nije jednostavno neka druga ena preotela njegovo srce? Ili se radi o neemu to ona nije bila u stanju da pretpostavi? Svaka od tih mogunosti je u glavi gospoice Tempi imala jednako neutralnu emocionalnu vrednost, ali je svaka bila sutinski vana kako bi sagledala sebe u izmenjenim okolnostima zbog ovakvog gubitka.

Ne bi bilo nimalo teko pratiti ga. Roder je bio ovek od navika; ma koliko da mu je radno vreme bilo neodreeno, nije proputao ruak i kad god da je ruao, inio je to u istom restoranu. Gospoica Tempi je naila na prodavnicu starih knjiga preko puta, a kako je zbog previe vremena provedenog u razgledanju izloga oseala obavezu da neto kupi, ne razmiljajui je uzela sva etiri toma Ilustrovanih itija muenika sa

priobalja. Knjige su bile prepune detalja tako da je imala opravdanje za vreme provedeno pored izloga toboe razgledajui arene ilustracije, dok je zapravo posmatrala kako Roder, sam, na drugoj strani ulice ulazi kroz teka vrata, a onda sat kasnije izlazi. Iao je pravo nazad u dvorite zgrade Ministarstva. Gospoica Tempi je naruila da joj kupljene stvari isporue u hotel Bonifas i krenula istim putem nazad, oseajui se nasa-marenom.

Kada je ponovo prela preko trga, razum joj je govorio da nije bila toliko naivna koliko neiskusna u praenju. Nema svrhe posmatrati nekoga van restorana. Da je ula unutra, mogla bi da sazna da li je Roder ruao sam ili sa jo nekim, sa nekim naroitim osobama, sa kojima je moda vodio neki znaajan razgovor - to bi za nju bio sutinski vaan podatak. Posmatranje preko radnog dana nimalo joj nee pomoi, osim u sluaju da ju je ostavio samo zbog posla, u staje ona sa podsmehom sumnjala. Svi iole ozbiljni obavetajci su se, naravno, sastajali nakon posla. Ubrzo se nala na drugom kraju trga, meu prodavnicama, i ula u jednu iji je izlog bio prepun najrazliitijih putnih torbi, korpi, odela od nepromoivog materijala, kamani, zatitnih kapa, fenjera, teleskopa i itavog niza svakojakih tapova i palica. Posle izvesnog vremena izala je obuena u crni enski ogrta za putovanje, koji je imao veliku kapuljau i nekoliko posebno skrivenih depova. Nakon posete drugoj radnji, u jednom od tih depova naao joj se dvogled za operu, a u drugom, nakon tree prodavnice, bele-nica u konom povezu i jedna mastiljava olovka. Kada je sve zavrila, gospoica Tempi je otila na aj.

Ispijajui oljice indijskog aja i sladei se kolaiima sa lagom, unosila je prve beleke u svoju svesku i pravila uvod u ceo ovaj poduhvat, precizno navodei ta je sve u toku tog dana uradila. Kada je nabavila neku vrstu uniforme i orue za rad, sve je postalo lake i imalo manje veze sa njenim oseanjima, jer su poslovi koji zahtevaju odeu i rekvizite po svojoj prirodi bili objektivnog, pa ak i naunog tipa. Zbog svega toga smatrala je da beleke treba pisati u iframa, zamenjujui lina imena i nazive mesta sinonimima ili pravei igre recima koje bi, nadala se, bile nedokuive za sve druge osim za nju (sve to je imalo veze sa Ministarstvom bilo je Minsk" ili ak samo Rusija", a sam Roder, na kraju sloenog niza asocijacija, poev od zmije koja je promenila kouljicu, preko zmije koju drugi ljudi privlae i opinjavaju zanimljivim predmetima, preko Indije, dok na kraju, zbog znaajnog uticaja koji je njegova linost i dalje imala, nije postao Rada"). Pretpostavljala je da e jo neko vreme provesti zapisujui svoja zapaanja i zbog toga se oseala pomalo nelagodno, pa je naruila jednu rol-virlu za kasnije. Doneli su je i spustili na sto, umotanu u debeli nepromoivi papir, a ona je odmah strpala u dep na ogrtau.

Iako je ve mogao da se nasluti dolazak prolea, u gradu je i dalje bilo vlano, a veeri su bile hladnije nego to bi se po sve duim danima moglo naslutiti. Gospoica Tempi je napustila ajdinicu u etiri sata, znajui da Roder obino izlazi u pet i eka koiju. Uverila je svog koijaa da e nakon ovog posla biti dobro plaen i odsenim apatom mu objasnila da e pratiti jednog gospodina, koji e najverovatnije biti u drugoj koiji, a da e

mu ona kucanjem o krov dati znak da se taj ovek pojavio. Koija je klimnuo i nita nije odgovorio. Po njegovom utanju zakljuila je da je ovo bila prilino uobiajena stvar, tako da je u koiju ula mnogo sigurnija u sebe i pripremila dvogled i belenicu ekajui da Roder izae. Kada se pojavio etrdesetak minuta kasnije, skoro da ga nije opazila zabavljajui se zurenjem kroz dvogled u oblinje otvorene prozore, ali neki golicavi predoseaj ju je naterao da baci letimian pogled unazad, prema kapiji dvorita ba kada je Roder izaao (stajao je na ulici, tako vaan i pun samo-pouzdanja da joj je zastao dah) i podigao ruku da zaustavi koiju. Gospoica Tempi je odseno kucnula o krov.

To uzbuenje to ga prati, uz dodatno uzbuenje kada ga je ugledala (to je po njenom miljenju sigurno bila posledica zadatka na kom je trenutno bila, a nikako nekih oseanja iz prolosti), splasnulo je odmah kada joj je, posle nekoliko skretanja, postalo jasno da Roder ne ide ni na kakvo naroito mesto, ve pravo svojoj kui. Gospoica Tempi je jo jednom bila primorana da prizna kako je mogunost da je ostavljena zbog neke suparnice definitivno otpala. Ipak, to je bilo realno oekivati. Moda bi joj ak bilo drae da je tako. I zaista, dok se njena koija kretala putem ka kui Baskombovih - putem koji je tako dobro znala da ga je nekad skoro smatrala svojim - razmiljala je o verovatnoi da je neka druga ena zauzela mesto u Roderovom srcu. Po njenom skromnom miljenju, to je bilo sasvim nemogue. Ako pogleda kako izgleda jedan Roderov dan - spartanska staza od posla do ruka, pa opet do posla, a zatim kui, gde se posle veere sigurno ponovo bacao na posao - mnogo je loginiji zakljuak bio da je ispred nje, na prvo mesto stavio svoju karijeru, koja tek treba da se razvije. Bila je to glupa odluka, jer bi ona na neki bistar i suptilan nain mogla da mu pomogne u tome to radi. Ali dobro, ako nita drugo, bar je shvatila tu njegovu (pogrenu, detinjastu) logiku. Zamiljajui Rodera kako na kraju uvida ta je sve (bezduno, budalasto, zaslepljeno) odgurnuo od sebe i zatim razmiljajui o sopstvenom udnom porivu da mu u toj neminovno predstojeoj patnji prui utehu, primetila je da su zapravo ve stigli. Roderova koija stala je ispred ulaznih vrata, dok se njena zaustavila na diskretnoj udaljenosti.

Roder nije izaao. Umesto toga, nakon nekoliko minuta ekanja, otvorila su se ulazna vrata kue i njegov sluga Filips priao je koiji nosei povei crni zaveljaj. Pruio ga je Roderu kroz otvorena vrata koije i prihvatio od njega crnu poslovnu tanu sa dva debela zaveljaja papira. Filips je odneo sve to je Roder Baskomb na kraju svog radnog dana doneo kui i zatvorio vrata za sobom. Trenutak kasnije, Roderova koija je polako krenula u sam centar grada. Gospoica Tempi je glavom lupila o krov i pala nazad na sedite kada su konji poskoili nastavljajui da prate koiju koja je bila pod budnom prismotrom.

Ve se potpuno smrklo, pa je gospoica Tempi sve vie morala da se oslanja na koijaa verujui da su na dobrom putu. ak i kad bi se nagla kroz prozor - sa kapuljaom na glavi radi tajnovitosti - mogla je da nazre koije ispred sebe, ali vie nije bila sigurna koja je od njih Roderova. Ova

neizvesnost se produbljivala s nastupanjem veeri koja je sa reke donosila sve gue pramenove magle. Kada su se ponovo zaustavili, jedva da je videla i konje koji su vukli njenu koiju. Koija se nagnuo ka njoj i pokazao na visoki, tamni luk iznad ogromnih stepenica koje su vodile dole, u jedan dubok tunel osvetljen lampama na gas. Zagledala se u tom pravcu i shvatila daje tlo koje se pri dnu pomeralo, i za koje je prvo mislila da su pacovi koji tre u slivnik, zapravo bila reka ljudi obuenih u crno koja se slivala dole u unutranjost tunela. Prizor je u potpunosti liio na pakao, mrak i ukasti otvor koji vodi ka stranim dubinama.

Kod Stropinga smo, gospoice", doviknuo je koija odozgo, a onda je, videvi da nije reagovala, dodao: eleznika stanica." Oseala se kao da joj je neko lupio amar - zapravo, osetila je onaj vreli sram za koji je uvek mislila da se osea posle amara. Naravno da je eleznika stanica. Nagli talas uzbuenja naterao ju je da iskoi iz koije na kaldrmu. Brzo je gurnula novac koijau u ruku i pourila u pravcu bletavog luka. Stanica Stroping. To je ono to je htela da zna - Roder se bavio jo nekim stvarima.

Traila ga je nekoliko trenutaka oajnikim pogledom, pri emu je nekoliko dragocenih sekundi potroila zagledajui koiju. Tunel se otvarao ka velikim stepenicama kojeisu vodile dole u glavni hol iz kog se izlazilo na same ine, a sve to nalazilo se pod irokom nadstrenicom od elinih ukrasa i garavih cigala. Kao Vulkanova katedrala", gospoica Tempi se nasmeila dok se vidik irio pred njom, ponosna to je uspela da zadri svoju duhovitost i otroumnost. Bila je dovoljno visprena, ne samo da nalazi metafore ve i da se popne bonim stepenicama, uhvati za stub, na trenutak nagne preko stepenine ograde i da iz tog poloaja, pomou dvogleda za operu, prede pogledom preko ele gomile - to joj njena prirodna visina nikada ne bi omoguila. Ve posle nekoliko trenutaka ugledala je Rodera. ak ni tada nije odmah jurnula, ve ga je pratila kako se kree kroz hol ka jednoj izdvojenoj kompoziciji. Kada je bila sigurna da je uao u nju, sila je sa stepenita i najpre krenula da sazna kuda taj voz ide, a onda i da kupi kartu.

Nikada do tada nije bila na ovako velikoj eleznikoj stanici - na Stropingu se ukrtaju putevi sa severa i zapada - i nikada se nije zatekla radnim danom u gomili ljudi u zatvorenom prostoru, pa joj se inilo kao da je upala u mravinjak. Navikla je da zbog svog niskog rasta i sitne grade uvek prolazi neopaeno, kao i da je njena pojava bila zanemarljiva i retko kada vana. Meutim, iako je gospoica Tempi znala kuda ide (ka velikoj tabli sa informacijama o peronima i putnim odreditima), masa ju je gurala sasvim suprotno od eljenog pravca, a pogled ispod kapuljae blokirala joj je gomila laktova i kaputa. Najtanije poreenje kog je mogla da se seti bilo je plivanje u moru nasuprot jakim i surovim talasima. Pogledala je uvis i pronala orijentire u sazveu od elika na tavanici kako bi mogla da proceni kuda ide i kako napreduje, a na isti nain joj je pomogao i reklamni kiosk koji je ugledala jo sa stepenica. Zaobila ga je i uputila se u drugom pravcu, procenjujui koliko treba da skrene da bi se domogla sledeeg svetleeg stuba i popela se da vidi ta pie na tabli.

Kada je najzad doprla do njega, gospoica Tempi se zabrinula zbog vremena. Svuda unaokolo - a bilo je zaista mnogo perona - neumorno je odzvanjao pisak oglaavajui dolaske i odlaske, a ona u tom podzemnom meteu nije mogla ni da pretpostavi da li je Roderov voz ve napustio stanicu. Bilo joj je drago kada je pogledala na tablu i videla da su brojevi, odredita, vreme i peroni bili pregledno navedeni u kolonama. Roderov voz je sa perona broj 12 polazio u 6:23 za Orind kanal. Okrenula se da pogleda na zvanini sat - na jo jedan grozomorni predmet okien anelima koji su ga sa obe strane sveano uokvirivali (kao da ga nose na krilima), ravnoduno zurei dole, jedan s vagom, a drugi sa isukanim maem u rukama. Gospoica Tempi bila je zapanjena kada je izmeu ove dve metalne figure, simbola pravde, videla da je 6:17. Poletela je od stuba ka blagajni, zaranjajui svom snagom u more kaputa. Pojavila se dva minuta kasnije na kraju reda, a ve sledeeg trenutka nala se i pred samim alterom. Doviknula je kuda putuje - do poslednje stanice, povratnu - i istresla na mermer punu aku tekih metalnih novia, gurajui ih ustrim pokretom ka slubeniku, koji je bledo posmatrao s druge strane icom obezbeenog altera. Samo je proturio prste ispod iane mree da uzme novac i unuo nazad izbuenu kartu. Gospoica Tempi ju je zgrabila i pojurila ka vozu.

Kondukter je stajao sa fenjerom u ruci i jednom nogom ve na stepenicama poslednjeg vagona, spreman da svakog asa ude u voz. Bilo je 6:22. Nasmeila mu se najednije to je mogla, koliko joj je zadihanost dozvoljavala, i progurala se u vagon. Zastala je na vrhu stepenica da se pribere, kada se voz cimnuo napred skoro je oborivi na pod. Rukama se oduprla o zid da bi odrala ravnoteu, a onda je iza sebe zaula nekakvo kikotanje. Na stepenicama pored otvorenih vrata stajao je kondukter i cerio se, dok je peron brzo promicao iza njega. Gospoica Tempi nije bila naviknuta da bude predmet podsmeha ni u kakvim okolnostima, ali zbog zadatka na kojem se nalazila, tajnovitosti i zbog toga to je ostala bez daha, nije odmah znala ta da odgovori ve je nemo zurila niz hodnik u potrazi za kupeom. Prvi je bio slobodan, pa je otvorila staklena vrata i sela na sedite u sredini. S njene desne strane nalazio se veliki prozor. Kada se pribrala, bacila je poslednji pogled na elezniku stanicu Stroping - na perone, poredane vozove, na tu peinu sa svodom od cigala - a onda je sve nestalo, jer ga je progutalo crnilo tunela.

Kupe je bio od tamnog drveta, sa prilino luksuznim presvlakama od crvenog plia, sa po tri sedita na obe strane. Mala mlenobela sijalica bacala je bledo i mutno svetio, ali ipak dovoljno jako da se pojave odrazi na prozoru. Prva reakcija gospoice Tempi bila je da skine sa sebe ogrta i umiri disanje, a kako je bila i dalje vrela, rastrojena i bez ideje kuda zapravo ide, jedino to je mogla bilo je da sedi dok joj se misli ne razbistre. Orind kanal bio je prilino udaljen od grada, blie obali, ko zna koliko stanica udaljen, a svaka je mogla da bude Roderovo odredite. Nije mogla ni da pretpostavi ko je jo bio u vozu i da li je taj neko poznaje, da li poznaje Rodera, da li je upravo ta osoba razlog celog ovog putovanja? ta ako ne postoji nikakvo odredite, nego samo tajni sastanak u vozu? U svakom-

sluaju, znala je da mora da nae Rodera, inae nee znati da li je i gde izaao iz voza i da li se sa nekim sastao. im joj kondukter bude pregledao kartu, krenue u potragu.

Kondukter se nikako nije pojavljivao. Prolo je nekoliko minuta, trebalo bi da se nalazio veoma blizu. Nije se seala da je ve proao - moda i jeste kada je ula - pa je poela da se nervira, a zbog tog njegovog zabuavanja i onog cerekanja od malopre, poela je i da ga mrzi. Izala je u hodnik. Nije ga bilo. Krenula je napred, obazrivo, jer nikako nije htela da - ak ni u ogrtau - neoekivano naleti na Rodera. Prikrala se sledeem kupeu, nakrivila glavu i provirila unutra. Prazno. U vagonu se nalazilo osam kupea i svi su bili prazni.

Voz se i dalje klackao po mraku. Gospoica Tempi je stajala na vratima sledeeg vagona i virila kroz staklo. Izgledao je potpuno isto kao prethodni. Otvorila je vrata i ula - jo osam kupea bez i jednog jedinog putnika. Ula je u sledei vagon i zatekla potpuno istu situaciju. Poslednja tri vagona ovog voza bila su potpuno prazna. Moda zbog toga i nije bilo konduktera - ali morao je znati da je ona u zadnjem vagonu i ako je iole ljubazan, trebalo je da doe i pregleda joj kartu. Moda je oekivao da e i ona za njim proi napred, gde je zapravo i trebalo da ue da nije toliko zakasnila. Moda je postojalo neto u vezi sa zadnjim vagonima to ona nije znala, moda neka naroita pravila ponaanja na ovoj liniji - da joj se nije zbog toga smejao? - ili neto u vezi sa samim putnicima. Moda su oni putovali u grupi? Moda je to bila vie ekskurzija nego obino putovanje? Sada je ve prezirala konduktera zato to je bio nadmen i nepristojan, pa je krenula kroz voz da ga pronae. Jo jedan prazan vagon -etvrti! Gospoica Tempi je zastala ispred vrata petog vagona, pokuavajui da se seti koliko je vagona uopte bilo (i nije imala predstavu o tome), i koliko bi moglo da ih bude (ni to nije znala), i ta uopte da kae kondukteru kad ga nae, a da pri tom ne pokae da zapravo ni o emu nema pojma (i nita joj tog trenutka nije padalo na pamet). Dok je tako stajala i razmiljala, voz se zaustavio.

Jurnula je u najblii kupe i odmah otvorila prozor. Peron je bio prazan -nikoga nije bilo da se ukrca, niti je iko silazio. Stanica, sa natpisom Krempton plejs, bila je zatvorena i mrana. Zauo se pisak, voz se cimnuo i krenuo, bacivi gospoicu Tempi nazad na sedite. S poveanjem brzine, ledeni vetar je prodirao kroz otvoreni prozor, pa gaje gurnula navie i zatvorila. Nikada nije ula za Krempton plejs, a bila je srena to ni sada nee ii tamo - delovao joj je pusto kao sibirska stepa. Pomislila je kako bi bilo dobro da ima mapu ove linije i spisak svih stanica. Moda bi mogla da je dobije od konduktera, ili bi mogla da napravi spisak u belenici. Setila se belenice i izvadila je iz torbe, liznula vrh olovke i zapisala Krempton plejs" svojim namerno iskrivljenim rukopisom. Kako vie nita nije imala da doda, odloila je belenicu i vratila se u hodnik, a onda je duboko udahnula i ula u peti vagon.

Znala je da je ovde situacija drugaija, jer je oseala miris parfema. Dok je druge hodnike ispunjavala neka neodreena meavina industrijskog dima, masnoe, cei i prljave vode, hodnik u petom vagonu mirisao je na

plumeriju. Bila je zapanjena, miris tog cveta bio joj je poznat jo od kue. Izuzetno uzbuena, gospoica Tempi se prikrala najbliem kupeu, blago se nagla napred i provirila. Najudaljenija mesta bila su zauzeta: dva mukarca u zimskim kaputima, izmeu njih ena u utoj haljini koja se smejala. Mukarci su puili cigare i obojica imali podiane picaste brade, zdravog rumenog izgleda, kao dva primerka neke rase jakih debelih pasa. ena je nosila masku od paunovog perja, koja joj je prekrivala pola lica i dosezala do vrha glave, ostavljajui prostora samo za oi koje su bile prodorne kao dva sjajna kamena. Imala je crveni karmin i irom je otvarala usta dok se smejala. Sve troje netremice su gledali u nekoga na seditu preko puta, tako da nisu ni primetili gospoicu Tempi. Ona se sklonila da je ne bi ugledali, a onda, iako joj se inilo detinjastim, ne znajui ta drugo da radi, spustila se na pod i etvoronoke krenula napred, trudei se da joj telo bude ispod visine stakla na vratima. Kada je prela na drugu stranu, paljivo je ustala i ponovo virnula prema suprotnom redu sedita i sledila se. Gledala je pravo u Rodera Baskomba.

Ali on nije gledao u nju. Bio je u crnom ogrtau zakopanom do grla, kestenjaste kose zalizane briljantinom, puio je tanko zamotanu cigaretu. Na desnoj ruci nosio je konu rukavicu, dok je leva, u kojoj je drao cigaretu, bila gola. Kada je malo bolje pogledala, gospoica Tempi je primetila da u desnoj ruci dri levu rukavicu. Videla je isto tako da se Roder ne smeje, da je nepomian, sa onim izrazom na licu koji je imao u prisustvu ministra ili zamenika ministra, ili svoje majke, ili svog ujaka Tara - odnosno svih onih ljudi prema kojima je oseao potovanje. Na seditu pored prozora, sa jednim mestom razmaka, sedela je druga ena, kojoj je crvena haljina bletala poput plamena vatre ispod tamnog ogrtaa sa krznenom kragnom. Gospoica Tempi je uoila kako su glenjevi i neni vrat te ene as izranjali as uranjali u vatreno crvenu haljinu dok se nametala na seditu. Njene tamnocrvene usne bile su razvuene u provokativan i zavodljiv osmeh, a dim cigarete izbacivala je kroz dugaku, crnu, lakiranu mutiklu. I ona je nosila masku, ali od crvene koe, sa sjajnim nitnama na mestu gde bi trebalo da se nalaze obrve, i pri tom je - to je gospoica Tempi registrovala sa izvesnom neprijatnou - imala i sjajne nitne u obliku suza, koje samo to nisu skliznule iz spoljnih uglova oiju. Bilo je jasno da su se svi smejali neemu to je ona upravo rekla. Izbacila je vazduh i poslala jedan spori oblak dima ka susednom redu sedita. Ostali su, iako terajui dim rukom, ponovo prasnuli u smeh, kao da je ovaj njen potez bio zavrni deo ale.

Gospoica Tempi se udaljila od stakla i naslonila leima na zid. Nije imala nikakvu ideju ta bi trebalo da radi. Na desnoj strani nalazio se drugi kupe. Usudila se da proviri i videla tri ene na seditima na drugom kraju kupea, svaka umotana u ogrta preko onoga to bi, sudei po cipelama, trebalo da bude elegantna veernja odea. Dve su nosile masku do pola lica, ukraenu utim nojevim perjem, dok je trea, otkrivenog lica, drala masku na krilu, nervirajui se to ne moe da namesti traku na njoj. Gospoica Tempi je namakla kapuljau i nakrivivi glavu videla da na druga dva sedita sede mukarci, jedan u fraku, a drugi u debeloj bundi zbog koje je

liio na medveda. Obojica su takoe imali maske, jednostavne crne. Onaj u fraku pijuckao je iz srebrne uturice, dok je drugi u bundi dobovao prstima po tapu od abonosa sa utisnutim biserima na vrhu. Gospoica Tempi se odmah povukla nazad. ovek u bundi je bacio pogled ka hodniku. U urbi je protrala pored Roderovog kupea, izlaui se naoigled svih, i kroz prolaz se vratila u prethodni vagon.

Zatvorila je vrata za sobom i kleknula. Sekunde su se vukle kao venost. Niko nije dolazio. Niko nije izaao da proveri, ak ni iz radoznalosti. Opustila se, udahnula i ponovo se usmerila na zadatak. Oseala je kako sve ovo pre-vazilazi njene mogunosti i iskustvo - ipak, s druge strane, nije imala nikakav dokaz da je sve ovo istina. Spopale su je crne misli, mada je do sada bilo jasno samo to da je Roder odlazio - nimalo srean, ne pokazujui zadovoljstvo niti ita drugo, osim oseaja dunosti - na neku ekskluzivnu zabavu, na kojoj su zvanice morale da nose maske. ta je tu bilo tako neobino? ak i ako joj se takvim inilo, znala je da nikako ne moe da se uklopi u to. Zbog povuenog ivota kakav je vodila, mnogo toga joj je bilo udno da bi mogla da donosi objektivne sudove - da je imala drutveni ivot tokom godine, ovaj bi joj oblik zabave moda bio, ako ne rutinska i dosadna, onda barem poznata pojava. Uz to, ponovo je razmotrila injenicu da Roder ne sedi pored ene u crvenom ve izdvojeno - zapravo, dalje od svih. Pitala se da li mu je ovo bio prvi put da je u njihovom drutvu. Pitala se ko je ta ena. Za onu drugu, u utom, sa paunovim perjem, zanimala se mnogo manje, samo zato to je tako prostaki prihva-tala duhovitosti ove prve, elegantnije ene. Mukarci se nisu nimalo trudili da prikriju identitet - sigurno su se ve poznavali. Moda su oni mukarci u dra-gom kupeu nosili maske jer se jo nisu upoznali. A moda i jesu, ali to nisu znali zbog maski - ar veeri lei u tome da pogodite ko je onaj drugi, razmiljala je ona, a da on ne otkrije vas. Gospoici Tempi je to delovalo privlano, kao vrlo dobra zabava, ali znala je da haljina koju ima na sebi, lepa za dnevnu varijantu, ipak nije bila pogodna za jedno ovakvo vee, a da njen ogrta i kapuljaa, iako dobri da joj trenutno prikriju identitet, nisu bili maska kakvu bi trebalo da ima na ovakvoj zabavi.

Nekakvo kliktanje iz drugog hodnika trglo ju je iz razmiljanja. Usudila se da proviri, a onda je ugledala mukarca u bundi - bio je prilino krupan kada ustane, telom je popunio skoro ceo hodnik - kako izlazi iz Roderovog kupea i zatvara vrata za sobom. Ni ne pogledavi u njenom pravcu, vratio se u svoj kupe. Laknulo joj je. Oslobodila se napetosti koje nije ni bila svesna; nije je video, samo je preao u drugi kupe. On verovatno poznaje enu u tom kupeu, pomislila je, mada je tu bilo i drugih ljudi sa kojima je moda hteo da popria, ukljuujui i Rodera. Gospodin Baskomb je zahvaljujui poslu upoznao mnogo ljudi - politiara, biznismena, stranaca - a ono to je nju zabolelo bila je pomisao koliko je njen krug poznanika zapravo uzak. Tako je malo znala o svetu oko sebe, tako malo o ivotu, a evo je sad, ui u praznom vagonu, siuna i smena. Utom je voz ponovo stao.

Opet je pojurila u kupe i otvorila prozor, opet je peron bio prazan, a

stanica zatvorena i mrana. Ovog puta je na tabli pisalo Pakington - ni za ovo mesto nikada nije ula - ali ga je bez obzira na to odmah upisala u belenicu. Voz je ponovo krenuo i ona je zatvorila prozor. Kada se okrenula prema vratima kupea, videla je da su otvorena i da na njima stoji kondukter. Cerio se.

Kartu, gospoice?" Izvukla je kartu iz ogrtaa i pruila mu. Uzeo je, naginjui glavu u

stranu da bi proitao koje je odredite bilo odtampano, i dalje se cerei. U drugoj ruci je drao neku neobinu metalnu napravu za buenje. Podigao je pogled.

Znai, idete do kraja, do Orind kanala?" Da. Koliko jo ima stanica do tamo?" Prilino." Uzvratila mu je usiljenim osmehom. Koliko tano, molim vas?" Sedam. To je jo neka dva sata." Hvala." Zaulo se krckanje naprave za buenje, poput ugriza nekog metalnog

insekta, a onda joj je kondukter vratio kartu. Nije se pomerao s vrata. Kada je primetila kako je gleda, gospoica Tempi se zamotala u ogrta i zamolila ga da izae iz kupea, jer eli da bude sama. Kondukter ju je i dalje posmatrao, a onda je bacio pogled ka prednjem delu voza i oblizao usne. U tom trenutku, primetila je njegov debeli svinjski vrat stegnut kragnom plavog kaputa. Uzvratio joj je pogled i pucnuo prstima, belim i mesnatim kao komadi sirove kobasice. Pred ovakvim prizorom nezgrapnosti, njen prezir sveo se na obinu nezainteresovanost - vie nije elela da mu nanese bol nego samo da ga otera. Ali on nije hteo da ode. Naprotiv, naginjao se sve blie i poudno je gledao.

Ne putujete sa ostalima, ha?" Kao to vidite, ne." To nekad moe da bude opasno, devojko..." Spustio je glas i smekao

se. Sve vreme se cerio. Napipao je spravu za buenje karata dok mu je pogled klizio ka njenim lepo oblikovanom listovima.

Zbog ega opasno?" Nita nije odgovorio. Pre nego to je i otvorio usta, ili mogao da uradi bilo ta to bi je

nateralo da vriti ili da oseti jo vei i dublji prezir, podigla je dlan prema njemu kao znak da nije potrebno da odgovori, da nema potrebe da ita kae, i postavila mu drugo pitanje.

Da li znate moda gde oni - gde mi - to idemo?" Kondukter je usruknuto kao da ga je neto ujelo, kao da mu se radi o

glavi. Povukao se u hodnik, pipnuo kapu u znak pozdrava, naglo se okrenuo i odjurio u prednji vagon. Gospoica Tempi je ostala da sedi na svom mestu. ta je sad bilo? ovek je njeno pitanje shvatio kao pretnju. On sigurno zna odgovor i to mora da je neko mono i uticajno mesto - dovoljno mono da zbog jedne rei nekog od gostiju on moe da izgubi posao. Nasmeila se (ako nita drugo, osvetila mu se ovim kratkim razgovorom) zbog onoga to

je saznala - mada za nju to nije bilo nikakvo iznenaenje. injenica da je Roder prisutan samo je uveavala anse da su i predstavnici viih nivoa vlasti takode ovde.

S nekom mutnom uznemirenou koja je nije naputala, gospoica Tempi je shvatila da zapravo postaje sve vie gladna. Iskopala je onu rol-virlu iz depa.

U toku narednog sata stali su na jo pet stanica - Gorsmont, Dekonk, Faksfol, Sent Trist i Sent Port - a naziv svake unet je u belenicu, odmah pored matovitog opisa putnika u vozu. Svaki put kad bi se zaustavili na stanici, pogledala bi kroz prozor i videla prazan peron, zatvorenu staninu kuicu, ali nikoga da ulazi ili izlazi iz voza. Osetila je da je vazduh bivao sve hladniji, dok je na kraju, u Sent Portu, nije zapahnuo ledeni vetar sa prefinjenim mirisom mora ili slanih movara za koje je znala da postoje u ovom kraju. Magla se podigla, ali jedva da se nazirao srebrni odsjaj meseca, tako da je no i dalje bila mrana. Kad bi voz ponovo krenuo, gospoica Tempi bi posle svake stanice otpuzala niz hodnik i oprezno provirila u peti vagon, samo da proveri ima li kakvih promena. Ugledala je kako neko ulazi u jedan od kupea (nije mogla ni da pretpostavi ko, jer su svi crni ogrtai isti), ali se nita drugo nije desilo. Toliko joj je bilo dosadno da je htela da ode tamo i ponovo baci pogled u Roderov kupe. Znala je da je to glupa ideja. Izloie se opasnosti samo zato to nema mira, a upravo u takvim trenucima prave se kobne greke. Morala je da se strpi jo nekoliko minuta, kada e se sve raistiti, kada e moi da pronikne u sr ele stvari. I pored svega, ruka joj se nala u poloaju da otvori vrata i ue u peti vagon, ali voz je onda ponovo stao.

Istog trenutka je odustala i bila okirana kada je ugledala da se vrata na svim kupeima du hodnika otvaraju. Gospoica Tempi se trgnula, povukla unazad, vratila u svoj kupe i odmah otvorila prozor. Na peronu je ekalo mnogo koija, a alter na stanici je bletao. im je proitala stanini natpis - Orind loks -ugledala je ljude kako naputaju voz i peronom joj prilaze sve blie. Ne zatvorivi prozor, poletela je ka vratima kupea. Ljudi su izali kroz vrata na samom kraju hodnika, a ve je i poslednja osoba - ovek u plavoj uniformi - doao do njih. Gospoici Tempi steglo se grlo, u elucu joj je igralo od nervoze, ali ona je tiho izala iz kupea i oprezno krenula niz hodnik, zavirujui u svaki kupe pored kojeg je prolazila. Svi su bili prazni. Roderovo drutvo je izalo, a isto tako i ovek u bundi.

Onaj u plavoj uniformi joj je takode nestao iz vidokruga. Gospoica Tempi je ubrzala korak i stigla do drugog kraja, odakle su je vrata i stepenice vodile napolje. Poslednji ljudi u koloni bili su nekoliko jardi ispred nje i ili ka koijama. Ponovo joj se steglo grlo. Ako ostane u vozu, moe jednostavno da se vrati istim putem nazad. Ako sie, nee znati kakav je red vonje - ta ako zatvore stanicu Orind loks kao prethodnih pet? S druge strane, ela ova avantura razvijala se upravo onako kako je oekivala. Voz je uz trzaj krenuo napred, kao da je hteo da je natera da se odlui. Gospoica Tempi je bez razmiljanja izletela iz voza, doskoila na peron, saplela se i jauknula. Pre nego to se sabrala da pogleda iza sebe, voz je ve odjurio. U

hodniku poslednjeg vagona stajao je kondukter. Gledao ju je hladnim pogledom i drao fenjer uperen u nju, kao krst pred vampirom.

Voz je odlazio, a huka koju je pravio u prolazu polako se stapala sa priguenim Zagorom, klepetanjem, zveckanjem i treskanjem koje su putnici pravili ulazei u koije. One ve pune su odlazile, a gospoica Tempi je brzo morala da odlui ta e dalje da radi. Nigde nije videla Rodera niti ikoga iz njegovog vagona. Ljudi koji su jo stajali napolju, naizgled jednak broj mukaraca i ena, moda nekih dvadesetak, imali su debele kapute, ogrtae i bunde. Grupa mukaraca ula je u jednu koiju, a druga meovita grupa mukaraca i ena nagurala se u sledee dve. Prestravila se kada je shvatila da je ostala jo samo jedna koija. Tri ene u ogrtaima i sa maskama na licu ile su u njenom pravcu. Gospoica Tempi se ispravila, navukla kapuljau na lice i brzim korakom pola da im se pridrui.

Uspela je da doe do koije pre nego to su one ule, a kada se poslednja meu enama popela i okrenula, sa namerom da zatvori vrata za sobom, ugledala je gospoicu Tempi - ili bolje rei tamnu figuru sa kapuljaom, kako je gospoica Tempi zapravo izgledala - i izvinila se, pomerajui se da joj napravi mesta na seditu. Gospoica Tempi jedva da je klimnula umesto odgovora i popela se unutra zalupivi vrata za sobom. Posle treska, saekavi trenutak kako bi se i poslednja osoba smestila, koija je pucnuo biem i koija se cimnula napred. Iako je skinula kapuljau, gospoica Tempi jedva da je mogla da razazna lica svojih saputnica, a jo manje ono to se nalazilo s druge strane prozora - iako joj nita ne bi znailo ak i da je videla.

Ostale ene su u poetku bile utljive, pretpostavila je zbog njenog prisustva. Dve preko puta imale su maske od perja i tamne pliane ogrtae, a ena sa njene leve strane bila je ponosna na svoj bogati okovratnik od crnog perja. Kada su se smestile, ena s desne strane je otkopala ogrta i poela da se hladi lepezom kao da joj je bilo vrue od nekog napora, razotkrivajui svetlucavu svilenu haljinu priljubljenu uz telo nalik koi nekog gmizavca. Dok se njena lepeza njihala poput listova na vetru, koiju je ispunio sladak miris jasmina. ena koja je sedela pored gospoice Tempi, nosila je nekakav trorogi eir nakrivljen na glavi i tanak povez od tkanine preko oiju, ba kao gusar. Ogrta joj je bio jednostavan ali sigurno prilino topao, napravljen od crne vune. Kako sve to nije izgledalo preterano raskono, gospoica Tempi se ponadala da ni ona nee mnogo odudarati, samo ako se i dalje bude dobro krila. to se tie izmica -simpatinih zelenih izmica - bila je sigurna da nee odudarati.

Vozile su se tako u tiini, a onda je gospoica Tempi vrlo brzo shvatila da su i ostale putnice bile isto tako uzbuene i napete, ak u stranoj neizvesnosti, kao i ona. Malo-pomalo, poele su da razmenjuju komentare i zapaanja, prvo o vozu, onda o koiji i odei, dok na kraju nisu poele da nagaaju ta je veeranje odredite. U poetku se nisu obraale gospoici Tempi, niti ikome ponaosob, ve su jednostavno dobacivale uoptene komentare i na isti nain odgovarale na njih. Izgledalo je kao da im je zabranjeno da uopte priaju o veeranjem dogaaju, ali bi nekako uspele

to da izvedu ako ponu postepeno. Svaka je preutno pokazivala da joj nee biti teko da zanemari pravilo. Ni gospoici Tempi naravno ne bi bilo teko, ali prosto nije imala nita da doda. Sluala je kako gusarka i ena u svilenoj haljini udeljuju komplimente jedna drugoj za odeu, a onda obe hvale masku tree putnice. Zatim su se okrenule ka gospoici Tempi. Do tog trenutka ona nije izustila ni re, samo je jednom ili dva puta klimnula glavom, ali je sada znala da je ostale ene paljivo posmatraju i da neto mora da kae.

Nadam se da e me izme posluiti veeras po ovoj hladnoi." Prebacila je noge u skueni prostor izmeu sedita i zadigla ogrta,

pokazujui izme od zelene koe sa zamrenim pertlama. Sve tri su se nagle da ih osmotre, a gusarka joj je u poverenju rekla: Bie uviavni, znaju da je hladno."

A i haljina ti je zelena... sa cvetovima", primetila je ena sa kragnom od perja, iji je pogled sa izama preao na komadi haljine koji je virio iznad njih.

ena u svilenoj haljini se nasmejala. Ti budi Seljanica!" Ostale su poele da se smeju, to je nju ohrabrilo, pa je nastavila dalje.

ena kojoj ceo ivot proe u romanima i cveu, umesto da istinski ivi u vrtovima ivota. Seljanica, gusarica, svilenka i perjanka, lepo smo se spremile za maskenbal, nema ta!"

Gospoici Tempi se ovo uinilo prilino tupavim. Nije joj se sviao naziv seljanica", a osim toga, bila je sasvim ubeena da kada neko neto osuuje, na primer romane, zapravo sve svoje vreme provodi itajui ih. Kada je ula uvredu, gospoica Tempi se jedva suzdrala da se ne nagne (to je bilo tako lako izvesti) i dobro prodrma ovu rospiju za to njeno fino uvo. Naprotiv, na silu se nasmeila, znajui da joj ponos trenutno mora biti potinjen zadatku i da joj je ovaj prezrivi komentar u stvari dao ideju za kostim i ulogu u celoj igri. Nakaljala se i ponovo progovorila.

Mislila sam da e, meu tolikim damama koje se trude da budu to elegantnije, ovakav kostim moda biti zapaeniji."

Gusarka pored nje se zakikotala. ena u svilenoj haljini se nasmejala neto manje upadljivo, ali piskavijim glasom. Nagla se da bolje osmotri lice gospoice Tempi, skriveno u senci kapuljae.

A gde ti je maska? Ne vidim da..." Ne vidite?" Ne. Da li je i ona zelena? Sigurno nije toliko mala da stane ispod

kapuljae." Da, vrlo je jednostavna." Ali, ne vidimo nita." Ne vidite je?" Ba bismo volele da vidimo." Htela sam da budem tajanstvenija od drugih, tako to e mi, kao to

sam ve rekla, maska biti jednostavna." Umesto odgovora ena u svilenoj haljini se nagla napred, kao da e

elo lice gurnuti pod kapuljau, a gospoica Tempi se instinktivno trgla unazad na seditu. Na momenat, situacija je bila vrlo zbunjujua, gospoica

Tempi nije bila sigurna kome da pripie krivicu za ovu netaktinost - sebi zbog odbojnosti ili eni u svilenoj haljini jer je tako napadno insistirala. Druge dve ene su utale i gledale, njihove maske su bile bezizraajne. Svakog sekunda ena je mogla da prie dovoljno blizu da je vidi ili joj skine kapuljau i potpuno je razotkrije -gospoica Tempi je morala da je zaustavi po svaku cenu. Shvativi iznenada da ove ene verovatno nisu odrasle u kui u kojoj je surovo kanjavanje bilo svakodnevna pojava, gospoica Tempi je samo ispruila dva prsta desne ruke i gurnula ih pravo kroz otvore za oi na masci sa perjem.

ena u svilenoj haljini se bacila unazad, grgoljei kao prepunjeni ajnik kad pone da kljua. Ispustila je krik ili dva, skinula masku sa lica i poklopila oi akama u nameri da ublai bol. Gospoica Tempi je znala da tako slabim dodirom nije mogla ozbiljno da je povredi; ni blizu kao kad bi to uradila noktima. ena u svilenoj haljini je podigla pogled ka njoj, oiju zakrvavljenih i suznih, usta otvorenih od besa, bila je spremna da nasrne. Druge dve ene su ih posmatrale, nepomine od zaprepaenja. Neizvesnost je i dalje visila u vazduhu, pa je gospoica Tempi, znajui da mora zadrati nadmo, poela da se smeje.

A onda je izvukla miriljavu maramicu i pruila je eni u svilenoj haljini, obraajui joj se sladunjavim glasom: Draga moja... stvarno mije ao..." kao da mazi mae. Mora mi oprostiti, zaista ne elim da mi iko... vidi masku." Kako nije usledila nikakva reakcija, gospoica Tempi se nagnula i najpaljivije to je mogla poela da joj brie suze oko oiju, polako i strpljivo, a zatim joj je gurnula maramicu u ruku. Povukla se na svoje sedite. Posle nekoliko trenutaka ena je podigla maramicu, ponovo poela da brie lice, usta i nos, a onda je, bacivi jedan stidljivi pogled prema ostalima, opet stavila masku. Sve su utale.

Odjeci kopita su postali drugaiji, pa je gospoica Tempi pogledala napolje. Ili su po kamenom poploanom putu. Pejza unaokolo je bio bezlian i ravan, kao neka livada ili moda movara. Nije videla drvee, mada je sumnjala da bi ga u onom mrklom mraku uopte primetila - ali nije joj se inilo da bi tu moglo biti drvea, ili da ga je bilo ranije, a onda je poseeno zarad neke davno ugaene vatre. Okrenula se ponovo ka svojim saputnicama naizgled zanetim u sopstvene misli. Bilo joj je ao to je pokvarila razgovor, ali ta je drugo mogla da uradi. Oseala se dunom da izgladi stvar, pa je pokuala da joj glas zvui malo vedrije.

Mislim da uskoro stiemo." Ostale ene su potvrdile klimanjem, gusarka se ak i nasmeila, ali

nijedna nita nije rekla. Gospoica Tempi je nastavila. Izali smo na neku poploanu stazu." Kao i prethodni put, sve tri su klimnule, gusarka se nasmeila, ali

nijedna nije progovarala. Gutanje je trajalo sve due dok u koiji nije zavladala potpuna tiina, a svaka od njih je, kako se oseaj usamljenosti irio, sve dublje tonula u misli. Dotadanje uzbuenje oko veernjeg izlaska zamenile su potitenost i strepnja, i nekakav slabani izjedajui nemir. Ni gospoica Tempi nije bila poteena, jer je imala toliko tema za

razmiljanje. Nevoljno se podsetila da nema nikakvu ideju ta e dalje da radi, ni kuda da ide, niti kako bi mogla da se vrati, a to je najvanije od svega, ni emu bi se vratila. Vie nije imala pouzdanih orijentira u razmiljanju. ak su joj se i trenuci zadovoljenja, kao ono kada je prestravila konduktera ili pobedila enu u svilenoj haljini, sada inili dalekim i nevanim. U trenutku kada je postavila sebi to nimalo ohrabrujue pitanje - da li je zadovoljenje uvek bilo u sukobu sa udnjom? - zaula je kako ena sa kragnom od perja progovara, lagano, tiho, kao da odgovara na neko upravo postavljeno pitanje.

Ja sam ve bila ovde. Letos. Tada nije bio mrak u koiji... vee je bilo svetio. Svuda je bilo poljskog cvea. Bilo je jo hladno - ovde stalno duva neki hladan vetar, jer je more blizu, i ravnica je. Tako su mi rekli... kad mi je bilo hladno... iako je bilo leto. Seam se da smo izali na poploani put, jer je koija poela drugaije da se kree, nekako je odskakivala u ritmu. Vozila sam se u koiji sa jo dva mukarca... pustila sam ih da mi otkopaju haljinu. Reeno mi je da e do takvih stvari doi... Rekli su mi da oekujem i vie od toga... pa opet, kad se desilo, kad su te reci poele da se ostvaruju... na ovako pustom mestu... sva sam se bila najeila." Zautala je, a onda podigla glavu i srela poglede ostalih. Umotala se u ogrta i pogledala kroz prozor, smekajui se stidljivo. A eto me sada opet ovde... vidite, to me je mnogo uzbudilo."

Niko nije progovorio ni re. Kopita su poela drugaije da udaraju, jer je koija ila po neravnoj kaldrmi. Gospoica Tempi je, prilino nesreenih misli, bacila pogled kroz prozor i videla da su proli kroz ogromnu visoku gvozdenu kapiju i uli u dvorite. Koija je usporila. Drugi ljudi su ve poeli da se okupljaju oko njih, putnici su izlazili nametajui ogrtae, stavljajui eire, udarajui nestrpljivo tapom o zemlju, a onda je ugledala i samu kuu: velianstvenu, od tekog kamena, tri sprata visoku, bez preteranih ukrasa, osim velikih prozora kroz koje je prodirala prijatna zlatna svetlost. Kua je delovala krajnje jednostavno, a kada je jednostavnost tako otvorena, onda je to uvek zbog namene graevine, kao to je to sluaj sa zatvorima ili skladitima oruja ili paganskim hramovima. Gospoica Tempi je bila sigurna da je u pitanju kua nekog lorda.

Koija se zaustavila, a kako je gospoica Tempi poslednja ula, sada je morala prva da izae, te je otvorila vrata i prihvatila pruenu koijaevu ruku kao pomo pri silaenju. Podigla je glavu i ugledala, na drugom kraju dvorita, glavni ulaz u kuu, irom otvorena dvokrilna vrata, sluge sa obe strane, a reka gostiju je prolazila i nestajala unutra. Gospoica Tempi je bila zasenjena ovolikom raskoi, ali je ipak oklevala, jer ako bude ula tamo, morae da skine kapuljau i ogrta i da se razotkrije. Prebirajui po mislima koje bi reenje bilo najbolje, usmerila se na zadatak i pogledom prela po uskomeanoj gomili kako bi pronala Rodera. Sigurno je ve uao u kuu. Sve tri njene saputnice su izale iz koije i uputile se ka vratima. Gusarka je zastala na trenutak i osvrnula se da pogleda da li gospoica Tempi ide za njima, a ona im je uzvratila samo blagim naklonom, kao znak da im se nee pridruiti. Gusarka je podigla glavu, kli-mnula i okrenula se da bi sustigla

ostale dve. Gospoica Tempi je stajala sama. Gledala je unaokolo, traei po dvoritu neki drugi ulaz u kuu, ali

ako zaista eli da sazna ta to Roder radi i zbog ega je vrsto resio da je ostavi, znala je da mora ui na glavna vrata. Borila se sa eljom da pobegne u koiju i sakrije se, kao i sa eljom da stane i zapie u svesku sve to je do tada videla, samo da bi pustila da se stvari razvijaju same od sebe. Ako hoe da ue u kuu, onda to treba da uradi na vreme. Zato je naterala sebe da se pokrene, iako joj noge i vrst korak nisu bili u skladu sa srcem koje je estoko lupalo. Pribliila se i prola izmeu koija, koje su konjuari usmeravali na drugi kraj dvorita, pa je vie puta morala naglo da se izmakne i skloni. Kad je prolaz napokon bio osloboen, ugledala je poslednje goste u grupi ispred sebe - moda su to bile i njene saputnice - kako upravo ulaze u kuu. Gospoica Tempi je sagnula glavu, zbog ega joj se lice nalo u jo dubljoj send, i popela se uz stepenice pored lakeja koji su stajali s obe strane, zapazila je da su obueni u crne livreje i u dubokim iz-mama, kao da su pripadali eskadronu koji je upravo sjahao. Hodala je paljivo, podiui ogrta i haljinu dovoljno visoko da se ne saplete na stepenicama, ali ne toliko visoko da ne bi prostaki otkrila glenjeve. Dola je do vrha stepenica i sama zakoraila na beli mermerni pod, dok su se pred njom na obe strane pruali dugaki hodnici osvetljeni lampama na gas i ukraeni ogledalima.

Mislim da bi trebalo da krenete sa mnom." Gospoica Tempi se okrenula i ugledala enu u crvenom iz

Roderovog kupea. Vie nije imala onaj ogrta sa krznenom kragnom, ali joj je u ruci i dalje bila lakirana mutikla. Sjajnim oima, blistavijim nego oni njeni ukrasi u obliku suza, netremice je gledala kroz masku od crvene koe. Gospoica Tempi se okrenula, ali nije mogla da progovori. ena je zapanjujue lepo izgledala - visoka, jaka, zgodna, ispod oskudne svetlocrvene haljine blistala joj je napuderisana koa. Imala je crnu kosu, oeljanu u uvojke koji su joj u slapovima padali na gola bela ramena. Gospoica Tempi je duboko udahnula, a onda samo to se nije onesvestila od mirisa plumerije. Zatvorila je usta, progutala pljuvaku i ugledala enin osmeh. Osmehivala se upravo onako kako je gospoica Tempi zamiljala da se ova ena smeila onoj drugoj u plavoj svilenoj haljini. Ne rekavi vie ni re, ena se okrenula i pola niz jedan od hodnika sa ogledalima. Gospoica Tempi je utke krenula za njom.

ula je amor u daljini, ljude kako se kreu i razgovaraju, ali je odseni bat eninih koraka na mermeru sve to nadjaavao. Kada su prole pedesetak jardi - to nije bilo ni pola duine hodnika - ena koja je predvodila zastala je i okrenula se, ispruila ruku i pokazala na otvorena vrata sa leve strane. Ostale su nasamo. Ne znajui ta da uradi u toj situaciji, gospoica Tempi je ula u sobu. ena u crvenoj haljini je ula za njom i zatvorila teka vrata. Zavladala je tiina.

Po sobi su bili prostrti debeli crveno-crni tepisi koji su ublaavali zvuk koraka. Zidovi su bili puni ormaria, izmeu kojih je bilo mnogo kuka za kaenje odee, a pored njih je bilo jedno veliko ogledalo. Osim dugakog

i tekog drvenog stola, koji je bio sav u duborezu, gospoica Tempi nije zapazila nikakav drugi nametaj. Delovalo je kao da su u nekoj svlaionici, pozorinoj, sportskoj, jahakoj ili gimnastikoj. Kua je bila dovoljno velika da se u njoj napravi ta god vlasnik poeli. Na suprotnoj strani prostorije nalazila su se druga vrata, ne toliko lepa, uglavljena u zid tako da na prvi pogled zalie na orman. Moda je to bio ulaz u gimnastiku salu.

ena je neto rekla, pa se gospoica Tempi okrenula ka njoj i pognula glavu kako bi senkom prikrila lice. ena u crvenom je nije udostojila pogleda, stavljajui novu cigaretu u mutiklu. Prethodnu je bacila na tepih i zgazila nogom. Pogledala je gospoicu Tempi s nagovetajem osmeha na usnama i krenula ka zidu gde je progurala novu cigaretu u jednu od gasnih lampi i pukala kroz mutiklu sve dok se cigareta nije zapalila. Otpuhnula je, prila stolu i ovla se oslonila na njega, ponovo je povukla dim i netremice piljila u gospoicu Tempi.

Ostavi cipele", rekla je. ta ste rekli?" Zanimljive su. Ostalo stavi u ormari." Pokazala je mutiklom na jedan od njih. Gospoica Tempi se okrenula

i otvorila ga. Unutra je na kukama visila razna odea. Na jednoj, u visini oiju -kao reenje za njene muke - visila je mala bela maska, prekrivena belim gusto zbijenim percima, moda od goluba, guske ili labuda. Bila je okrenuta leima prema eni u crvenom, pa je skinula kapuljau i stavila na lice belu masku, provlaei traku ispod uvojaka i zateui je preko oiju. Onda je zbacila ogrta sa sebe - bacivi pogled na enu koja kao da se potajno smekala pozdravljajui ovakav razvoj dogaaja - i okaila ga na kuku. Sa druge kuke je uzela neto to joj se uinilo da bi mogla biti haljina - belo i svileno - i ispruila ga pred sobom. Meutim, to uopte nije bila haljina ve kuni ogrta, vrlo kratak kuni ogrta, bez ikakvih dugmadi ili pojasa, i prilino tanuan.

Poslali su te iz Ulice Vaksing?" upitala je ena nezainteresovanim glasom kako bi joj prolo vreme.

Gospoica Tempi se okrenula prema njoj, donela odluku na brzinu i oprezno odgovorila.

Ne znam ni za kakvu Ulicu Vaksing." A, je li?" ena je povukla jo jedan dim. Gospoica Tempi nije znala da li je

dobro odgovorila - ako je uopte bilo dobrih i loih odgovora - ali je pomislila da je bolje rei istinu nego glupavo nagaati. ena je izbacila vazduh i dugaka tanka nit dima je krenula ka tavanici.

Onda su oni iz hotela." Gospoica Tempi nije nita rekla. Misli su joj letele kroz glavu - koji

hotel? Ima hiljadu hotela. Njen hotel? Da li oni znaju ko je ona? Da li je i njen hotel slao devojke na ekskluzivne zabave? Da li ijedan hotel radi takve stvari? Oigledno da rade - jer joj je samo pitanje davalo potvrdan odgovor. Kako nije mogla da pretpostavi ta ovo presvlaenje uopte znai, ta bi ona to trebalo da kae, kako da se ponaa i ta ova zabava sve podrazumeva, kod

gospoice Tempi su poele da se bude izvesne sumnje. Opet je pogledala u taj potpuno neprikladni ogrta.

Okrenula se prema eni. Mislite na hotel... Bila je naglo prekinuta. ena je gnjeila i drugu cigaretu na tepihu, a

glas joj je odjednom zazvuao nervozno. Sve je spremno, ve kasnimo. Ti si zakasnila. Nemam nameru da

glumim dadilju. Presvui se, i to brzo, pa kad bude spremna da izae pred ljude, potrai me." Krenula je pravo ka gospoici Tempi, nagla se da je dohvati za rame - iznenaujue jakim prstima - a onda je okrenula licem prema ormariu. Neka ti ovo pomogne za poetak, a to se tie odee, raunaj da si dobro prola."

Gospoica Tempi je jauknula. Neto otro joj je dotaklo donji deo lea, a onda pod uglom krenulo nagore. Uz zvuk cepanja tkanine i istovremenog raspadanja njene odee, gospoica Tempi je shvatila da je ena upravo presekla nir na njenoj haljini. Poela je da se vrti ukrug, drei ruke na grudima i pridravajui haljinu koja joj je klizila sa ramena. ena je vratila neto malo i otro natrag u torbu, a zatim krenula ka unutranjim vratima i gurajui treu cigaretu u mutiklu, rekla.

Moe i ovuda da ue." Ni ne pogledavi vie gospoicu Tempi, ena u crvenom je s

nestrpljenjem gurnula vrata, zastala da zapali cigaretu na oblinjoj zidnoj lampi i nestala zalupivi vrata za sobom.

Gospoica Tempi je ostala bez reci. Haljina joj je bila unitena, ili barem trenutno unitena jer novu pantljiku nije imala, a nije bilo ni slukinje da je zakrpi. Svukla je haljinu sa gornjeg dela tela i to je bolje umela povukla leni deo prema napred da ga pogleda - komadii zelene pantljike su i dalje padali na pod. Gledala je prema vratima koja su vodila u hodnik. Nije mogla tako da izae. A opet, nije mogla ni u stezniku, niti u onom tankom providnom kunom ogrtau. Laknulo joj je kada se setila svoje velike pelerine ispod koje je mogla da prikrije tu oskudnu odeu. Osetila se bolje, disanje joj se smirilo i vie nije urila da pobegne ve je poela da razmilja o ovoj eni, zabavi, i naravno o Roderu, koji nikada nije bio daleko od njenih misli. Ako preko steznika ili iscepane haljine moe da obue ogrta, zato ne bi ostala da jo malo istrai? Uz to, zaintrigiralo je ono pominjanje hotela. Odluila je da sazna da li se tako neto radi i u Bonifasu, a kako bi drugaije to mogla da izvede osim da nastavi sa svojim smelim planom? Okrenula se ponovo ka ormariu. Moda je tu bilo jo neke odee osim ogrtaa.

Bilo je, ali je znala da se nee oseati nimalo prijatnije ako bilo ta od toga obue. Nekoliko komada se moglo opisati samo kao donje rublje i to za neku topliju klimu od ove - za paniju, Veneciju, Tanger? - potkoulje od svetle svile, nekoliko providnih kombinezona i jedne slatke svilene gaice sa otvorenim avom izmeu nogu. Nala je jo jedan kuni ogrta, slian prvom, samo dui i bez rukava. Ceo ovaj komplet je bio beo, osim tog drugog ogrtaa, koji je imao male zelene krugove izvezene na nekoliko mesta uz ivicu kragne i donji rub. Gospoica Tempi je pomislila da joj je

sigurno zbog toga reeno da zadri cipele. Pogledala je svoje donje rublje - podsuknja, kombinezon, duge pamune gae i steznik. Izuzev steznika, nije videla nikakvu razliku izmeu onoga to je bilo u ormariu i stvari koje je i sama nosila - osim to su ove prve bile svilene. Gospoica Tempi nije imala obiaj da nosi svilu i samo bi je ponekad naveli da tako neto izabere uprkos navici. Problem je bio kako da skine steznik, a da ga posle ponovo stavi bez iije pomoi. Osetila je medu prstima svilene gaice i odluila da ih proba.

Prsfima je povukla vezice na stezniku plaei se da e skidanje potrajati, a nije elela da neko uleti i zatekne je polugolu. Kada je napokon razvezala trake, udahnula je duboko, kao to to obino radi, i svukla steznik i podsuknju preku oglave. Navukla je svilenu potkoulju sa tankim bretelama i povukla je preko grudi da je namesti. Oseaj je bio divan, morala je da prizna. Odravajui ravnoteu prvo na jednoj a onda na drugoj nozi, svukla je kombinezon i pamune gae i otresla ih nogom sa sebe. Dok je dohvatala gaice, obuzimala ju je neka udna uzbuenost, jer je stajala u tako prostranoj sobi i na sebi imala samo potkoulju, koja joj dopirala malo ispod rebara, i zelene izme do glenjeva. Jo je udnije bilo to to se, kada je obukla gaice, oseala nekako razgolienije, zbog tog otvorenog ava koji joj je prelazio preko nenih kovrda. Provukla je prste kroz njega, nalazei da je ta vrsta izloenosti bila istovremeno i prefinjena i pomalo zastraujua. Sklonila je prste, pomirisala ih po navici i nagnula se da dohvati svileni kombinezon. Rairila ga je i ula jednom pa drugom nogom u taj krug. Povukla gaje nagore, ispravila ga, a onda se opet povila da dohvati steznik.

Pre nego to ga je obukla, gospoica Tempi je stala pred ogromno ogledalo. ena koju je tamo videla bila joj je nepoznata. Delom zbog maske - oseaj da vidi sebe sa maskom je bio izuzetno udan i prilino slian onom kada je provukla prste kroz otvor na gaicama. Osetila je neko golicavo peckanje kako joj mili niz kimu i zaustavlja se tano izmeu kukova, pulsirajui nemir udnje. Oblizala je usne i ugledala kako ena sa maskom od belog perja oblizuje svoje - ali ih je ta ena (golih belih ruku, miiavih nogu, otkrivenog vrata, sa rozikastim bradavicama koje su se providele kroz potkoulju) oblizivala drugaije nego to se gospoici Tempi inilo da je normalno - uprkos tome, odraz njene dvojnice potpuno ju je osvojio, pa je jo jedanput oblizala usne, kao da time potvruje izvesni preobraaj koji se dogodio. Oi su joj se zacaklile.

Spustila je steznik u ormari i obukla kuni ogrta, prvo onaj krai sa rukavima, a onda onaj dui preko, skoro kao tuniku, sa zelenim vezom na ivicama, koji se zakopavao na nekoliko mesta. Ponovo se pogledala u ogledalo i bila zadovoljna to je dva sloja kunih ogrtaa dovoljno tite od nepristojnosti. Ruke i donji deo nogu su i dalje mogli da se nazru kroz jedan sloj tkanine, ali se ostali delovi tela, iako su moda bili naglaeni, nisu mogli videti do detalja. Kako ipak nije izgubila oseaj za mesto i poloaj u kom se nalazila, gospoica Tempi je na kraju, kao meru predostronosti, po depovima potraila novac i mastijavu olovku, koja je jo bila otra. Zatim je kleknula, prebacujui se sa kolena na koleno, i nagurala novac u jednu a olovku u drugu izmu. Ustala je, napravila nekoliko koraka da vidi da li je

uljaju, zatvorila ormari i izala kroz unutranja vrata. Nala se u uskom, beskrajno dugom hodniku. Prela je nekoliko

koraka ka svetlosti koja se postepeno pojaavala i stigla do ugla gde se pod uspinjao ka izvoru tog jakog svetla. Zakoraila je u bletavilo i podigla ruku da se zatiti, pa se osvrnula oko sebe. Sve je izgledalo kao neka sputena pozornica - iznad i oko koje je bila galerija sa seditima, nagnutim pod vrlo velikim uglom du tri zida prostorije. Na samoj pozornici, odnosno onome to joj se uinilo kao pozornica, nalazio se veliki sto, trenutno prazan, sa tekim mehanizmom ispod, koji je, sudei po obloj, elinoj cevi ugraenoj elom duinom, omoguavao da se sto podigne pod raznim uglovima, kako bi oni sa galerije mogli bolje da vide. Iza stola, na zidu na kom nije bilo mesta za sedenje, visila je obina, ali izuzetno velika tabla za pisanje.

Bio je to amfiteatar. Pogledala je na obe strane stola i videla rupe iz kojih su visili koni kaievi za vezivanje udova. Videla je i metalni slivnik na podu. Osetila je vonj sireta i cei, i jo neki miris koji joj je peckao grlo. Podigla je pogled ka tabli. Bila je to tabla za uenje i predavanja, ali ni najvei naunik na svetu ne bi mogao priutiti sebi tako neto kod kue. Moda je taj lord bio njihov pacijent - ali koji bi pacijent eleo publiku oko sebe dok ga lece? Moda je bio pokrovitelj nekog medicinskog istraivanja, ili je i sam vebao kao amater ili prisustvovao kao posmatra? Prola ju je jeza. Duboko je udahnula i ugledala neto napisano na tabli - zbog svetla to nije primetila kad je ula. Sve ostalo je bilo izbrisano - ak je i polovina ove reci bila izbrisana - ali je lako moglo da se proita: itkim tampanim slovima, kredom je bila ispisana re ORIND"..

Gospoica Tempi se zapanjila i samo to nije kriknula od iznenaenja kada se na drugoj strani bine, u senci, neko nakaljao. Preko puta je bila rampa koja se strmo uzdizala s poda, a koju od stola nije ni primetila. Odatle se pojavio ovek, u crnom fraku, sa crnom maskom na licu i cigarom u ruci. Imao je lepo podianu bradu i bio joj je nekako poznat zbog rumenila na licu. Bio je to jedan od one dvojice iz voza, koji su sedeli preko puta Rodera. Vrlo otvoreno joj je posmatrao telo i ponovo se nakaljao.

Izvolite", rekla je. Poslali su me po vas." Ah, nisam znala." Da." Osim to je povukao dim, nije se pomakao. Izvinite to ste ekali." Nema veze. Volim da razgledam unaokolo." Ponovo je bacio pogled

na nju, otvoreno je zagledajui i iskoraio sa rampe prema sredini sale. Podigao je ruku u kojoj je drao cigaru da bi zaklonio oi od svetla. Preao je pogledom preko galerije, zatim preko stola, a onda opet preko nje. Kakvo mesto."

Gospoica Tempi se namerno postavila snishodljivo. Zato? Zar nikada niste bili ovde?"

Zagledao se u nju, a zatim odluio da joj ne odgovori i stavio cigaru u usta. Slobodnom rukom je izvukao iz crnog sakoa depni asovnik i pogledao koliko je sati. Vratio gaje na mesto, povukao dim, izvadio cigaru i

otpuhnuo. Gospoica Tempi je ponovo progovorila, pretvarajui se to je vie

mogla da je smirena. Oduvek sam smatrala ovu kuu vrlo otmenom. Ali, nekako...

specifinom." Nasmeio se. Upravo tako." Gledali su jedno u drugo. Toliko je elela da ga pita za Rodera, ali je

znala da nije pravi trenutak. Ako je Roder bio nevaan, kao to je pretpostavljala, spominjanje njegovog imena - naroito od strane goe u tako udnoj situaciji (a nije u potpunosti razumela ni u kakvoj se to situaciji nalazi) - pobudilo bi sumnje. Morala je da saeka da se nae u istoj prostoriji sa Roderom i pokua da zapodene razgovor sa nekim dok ga ne prepozna pod maskom.

Meutim, ovo je isto tako bila dobra prilika, pa je i pored velikog nemira i straha pokuala da jo malo provocira svog sagovornika koji ju je fiksirao kao gladni vuk. Prela je pogledom preko table, gledajui u poluizbrisanu re, pa onda u njega, kao da hoe da mu kae kako neko nije obavio posao do kraja. ovek je proitao re. Oi su mu se suzile, napravio je grimasu i zakoraio ka tabli briui re podlakticom, zatim je blago pretresao rukav da otrese kredu. Gurnuo je cigaru u usta i ponudio joj da ga uhvati pod ruku.

Oni jo ekaju." Prola je pored stola i uhvatila ga pod ruku, blago mu se naklonivi.

Rukom, koja je bila prilino snana, vrsto je stegao njenu, ak moda preterano budui da je bio mnogo vii od nje. Dok su silazili niz rampu u mrak, pokazao je glavom prema sali i rekao: Ne znam zato su vam rekli da idete ovuda. Moda i jeste najkrai put, ali prizor nije mnogo lep, sigurno niste oekivali da vidite ovako neto."

Zavisi", odgovorila je gospoica Tempi. A ta vi oekujete." ovek nije odgovorio, ve se samo nasmejao i jo jae joj stegao

ruku. Rampa je poela da skree na jednu stranu, pa su doli do vrata kreui se na obinoj visini poda. Gospoica Tempi je napravila nekoliko koraka ispred njega, a on je zatvorio vrata i krenuo za njom. Tek tada joj je oslobodio ruku. Ona se osvrnula oko sebe. Nisu bili sami.

Ova prostorija je bila potpuno razliita od one u kojoj se presvlaila, jer kako se nalazila sa druge strane amfiteatra, sigurno je sluila za neke sasvim drugaije pripreme - i za neke sasvim drugaije uesnike. Izgledala je kao kuhinja, sa kamenim podom i belim ploicama na zidu. Bilo je i nekoliko stolova od punog drveta, koji su takoe imali kaieve, razne zavrtnje i ome na zidovima, verovatno za privrivanje onih koji se opiru ili su se onesvestili. Meutim, ono to je bilo udno jeste da je jedan od tih drvenih stolova bio pun jastuka od belog perja, na kojima su sedele tri ene, sa maskama od belog perja i u belim kunim ogrtaima, kojima su se goli listovi klatili sa stola jer su im ogrtai dosezali samo do kolena. Sve su bile bose. Ni traga od ene u crvenom.

utale su - moda su zautale kada je ona ula - a nisu progovorile ni

kada ih je njen pratilac ostavio i otiao do sledeeg stola, gde je jedan drugi ovek, njegov ortak, stajao i pio iz flae. Njen pratilac mu je preuzeo flau, poteno navrnuo i vratio je briui usta. Povukao je jo jedan dim i udario cigarom o ivicu stola, otresavi pepeo na pod. Obojica su se nagnula unazad i sa vidnim zadovoljstvom posmatrala devojke koje su im bile poverene. Situacija je postajala sve neprijatnija. Gospoica Tempi nije prila stolu na kom su sedele ene, jer nije bilo dovoljno prostora a nijedna se nije pomerila kako bi joj napravila malo mesta. Ona se samo nasmeila i zanemarujui neprijatnost ele situacije, zapoela razgovor.

Ba smo sad videli amfiteatar. Stvarno je impresivan. Ne znam koliko ljudi moe da primi u poredenju sa drugim salama u gradu, ali sigurno moe mnogo da stane - moda i sto ljudi. Ako toliko ljudi doe na jedno prilino udaljeno mesto, onda je to, ini mi se, veliko priznanje za ono to radite. Trebalo bi da mi je ast to sam deo celog ovog poduhvata, koliko god on bio usputan, ili bio samo zabava za jedno vee - sigurno su poslovi koji se obavljaju u jednom ovako elegantnom zdanju takoe prefinjeni. ta mislite?"

Nije bilo odgovora. Kako joj se ovo esto dogaalo u razgovoru sa ljudima, bila je sasvim spremna da nastavi, zauzimajui stav iskusnog veterana.

Uz to sam, naravno, srena to imam izgovor da nosim ovakvu svilu..."

Zastala je, jer je ovek sa flaom ustao i otiao do onih daljih vrata. Uzeo je jo jedan gutljaj i pri izlasku gurnuo flau u sako, a onda zatvorio vrata za sobom. Gospoica Tempi je pogledala u mukarca koji je ostao unutra, kome je u meuvremenu lice postalo jo crvenije ako je to uopte bilo mogue. Pomislila je da je upravo dobio neki napad, meutim, on se blago osmehnuo i nastavio da pui. Vrata su se ponovo otvorila i provirila je glava onog oveka sa flaom, klimnuo je prema ovom drugom koji je puio cigaru i iezao. Mukarac sa cigarom je stajao i nasmeivi im se jo jednom, krenuo ka otvorenim vratima, dok su ga sve ene paljivo pratile pogledom. Moje dame, kad budete spremne, izvolite", rekao je i izaao, zatvorivi vrata za sobom. Trenutak kasnije gospoica Tempi je ula prepoznatljivo otar zvuk okretanja kljua u bravi. Jedini put koji im je ostao, vodio je u amfiteatar.

Ostavili su ti cipele", rekla je jedna od ena sa desne strane. Ja sam ih ostavila", rekla je gospoica Tempi. Nije htela da pria o

tome. Da li je neka od vas bila unutra, u sali?" Odmahnule su glavom, ali nita vie nisu rekle. Gospoica Tempi je pokazala na kaieve, zavrtnje i ome. Da li ste videle prostoriju?" Bezizraajno su klimnule da jesu. Skoro da je potpuno pobesnela. On nas je zakljuao!"

Sve e biti u redu", rekla je ona ista ena koja je i ranije priala. Gospoica Tempi se ukoila - da li joj je taj glas poznat?

To je samo obina soba", rekla je ena u sredini, utirajui jedan koni kai koji joj je visio kraj noge. Samo to sada slui za to."

Ostale su bezizraajno klimnule, kao da vie nita nema da se doda.

A ta je, tanije, to za ta slui?" pitala je gospoica Tempi. ene su se zakikotale. I taj kikot joj je bio poznat odranije. Iz koije.

To je bila ona to je pustila mukarce da joj otkopaju haljinu. Gospoica Tempi je osmotrila druge dve - gledajui ih u sasvim razliitoj odei i pod sasvim drugaijim svetlom - da li su to Gusarka i Svilena koju je ubola u oi? Nije znala. Primetila je da joj se smeju, kao da je pitala neto vrlo glupo. Da li su pijane? Gospoica Tempi im je prila i uhvatila jednu od njih za bradu, okreui joj glavu nagore, to je ona zaudo dozvolila, a onda se licem primakla ka eninim ustima i pomirisala. Vrlo dobro je poznavala miris alkohola, naroito ruma, kao i njegovo opasno dejstvo. ena je mirisala na parfem, moda na sandalovinu, ali bio je tu jo neki miris koji gospoica Tempi nije mogla da odredi. Ne alkohol, niti bilo ta to je do tada osetila, niti je uopte miris dolazio iz eninih usta (iz kojih se ponovo uo kikot), ve sa gornjeg dela lica. Vonj je bio mainski, skoro industrijski, ali ne od uglja, ili gume ili ulja za lampu, niti na etar, ak ni na spaljenu kosu, mada je bio slian svim ovim neprijatnim mirisima kad bi se zajedno pomeali. Nije mogla da odredi sa kog dela eninog tela je dolazio. Da li iz predela njenih oiju? Iza maske? Gospoica Tempi je pustila enu i otila. Kao da je to bio znak svim ostalim da u istom trenutku skoe sa stola.

Kuda ete?" upitala je gospoica Tempi. Idemo unutra", rekla je ona u sredini. Ali ta su vam rekli? ta e da nam rade?" Nita", rekla je ena sa desne strane, osim onoga to elimo." ekaju nas", rekla je ena sa leve strane, koja do tada nije

progovarala. Gospoica Tempi je bila sigurna da je to bila ona ena u plavoj svilenoj bluzi.

Prole su pored nje i krenule ka vratima - ali je jo toliko toga imala da ih pita, toliko toga su jo mogle da joj kau! Ko ih je pozvao da dou? Da li znaju koji je to hotel? Gospoica Tempi je na trenutak zaboravila na svoj snishodljivi stav i povikala za njima. ekajte! ekajte! Gde vam je odea? Gde je ona ena u crvenom?"

Sve tri su se suzdravale da ne prasnu u smeh. Ona prva je otvorila vrata, a poslednja je s podsmehom odmahnula gospoici Tempi. Izale su i zatvorile vrata za sobom. Zavladala je tiina.

Gospoica Tempi se osvrnula u hladnoj, zastraujuoj prostoriji, a poetno samopouzdanje i hrabrost su sve vie iezavali. Pravo mesto za istraivanje, naravno, ako je dovoljno hrabra, nalazilo se izmeu mrane rampe i sale. Zato je onda uopte prihvatila izazov da se presvlai, smilja pitanja i doe ak dovde? S druge strane, nije bila toliko glupa, dobro je znala da bi ova prostorija, amfiteatar i uopte ela ova zabava, koja je opravdano budila strah, mogla da bude velika opasnost za njen ugled i za nju samu. Izlazna vrata su bila zakljuana, a ljudi s one strane vrata su bili strani. U prostoriji nije bilo nikakvih ormaria ni skrovitih mesta gde bi mogla da se sklupa. Primetila je da ostale ene - koje sigurno znaju o ovome vie nego ona - uopte nisu bile zabrinute. Ali je isto tako bilo mogue da su te druge ene bile kurve.

Duboko je udahnula i prekorila samu sebe zbog tako grubog procenjivanja ljudi, jer na kraju krajeva te ene su bile pristojno obuene. Moda su bile porone ili slobodne, moda su stvarno dole ovde preko nekog hotela - ko zna na ta ivot primora ljude. Ono to je bilo vano jeste da li sve ovo prerasta u situaciju kojom ona ne moe da upravlja. Gospoica Tempi nije imala bogato ivotno iskustvo - to bi i sama otvoreno priznala kad bi bila primorana - ali je to uglavnom nadoknaivala izvoenjem dobrih zakljuaka i pretpostavki. Smatrala je da o mnogim stvarima ima dobru predstavu. to se tie ostalog, zadovoljstvo joj je bilo da uiva u tajnovitosti. Ali kada je u pitanju ovaj udni amfiteatar, zasigurno je znala da svoje neiskustvo niim ne moe nadoknaditi.

Ako nita drugo, mogla je da prislukuje na vratima. Paljivo je pritisla kvaku i otvorila vrata moda jedan in. Nita se nije ulo. Otvorila je jo malo, tek toliko da moe da progura glavu. Svetio je bilo isto kao ranije. Nije prolo mnogo kako su ene izale, a ni ona nije dugo oklevala da ue. Da li je mogue da je masa ljudi tako brzo utihnula i koncentrisala se? Da nisu ve izloili neki jeziv primer? Oslukivala je, ali nita nije mogla da uje. Kada je provirila iza vrata, zaslepela ja je svetlost. Uunjala se unutra. I dalje nita nije ula. Spustila se do unja, a onda krenula etvoronoke, sve vreme gledajui gore prema rampi u vrlo nezgodnom poloaju. Nita nije ula ni videla. Stala je. Bio je to trenutak kada bi svaki pokret mogao da je razotkrije pred onima sa galerije, dok je ve uveliko bila vidljiva sa pozornice, ako je ikoga bilo tamo da je vidi. Usmerila je pogled prema stolu. Nije bilo nikoga. Nigde nije bilo nikoga.

Gospoica Tempi se prvo iznervirala, mada joj je istovremeno i laknulo, a onda je postala vrlo radoznala - ta se to zapravo desilo sa one tri ene. Da li su jednostavno izale napolje na drugu stranu? Odluila je da krene za njima, ali je prelazei preko pozornice ponovo bacila pogled na tablu, jer joj bletavo svetio vie nije ilo u oi. Istim onim tampanim slovima neko je napisao: TAKO E ONE BITI UPOTREBLJENE". Gospoica Tempi se skamenila, kao da joj je neko opalio amar. Bila je sigurna da te reci ranije nisu bile tu.

I dalje etvoronoke, okrenula se ponovo ka seditima na galeriji, traei nekoga ko se moda sakrio. Nikog nije bilo. Odmah je krenula preko rampe i skrenula iza ugla ka vratima. Bila su zatvorena. Prislonila je glavu i oslunula. Nita se nije ulo - ali to nije moralo nita da znai, jer su vrata bila debela. Bilo joj je dosta skrivanja, pa je krajnje paljivo pritisla kvaku i otvorila ih tek toliko da moe da proviri. Otvorila je jo malo, oslunula, nita nije ula, pa je otvorila jo vie. I dalje nita nije ula. Kako je zbog svega ovoga bila ve ozbiljno uznemirena, gospoica Tempi je potpuno otvorila vrata i zanemela od oka.

Iskidani i pocepani komadii njenog ogrtaa sa kapuljaom, delovi njene haljine, steznika i ostalog donjeg vea bili su razbacani svuda po podu, toliko pocepani da bi ih bilo nemogue zaiti, nemogue uopte prepoznati. ak je i njena nova belenica bila unitena - stranice iscepane i razbacane kao lie, korice otkinute, koa na njima raseena i izbrazdana. Gospoica

Tempi je poela da se trese od besa i straha. Bilo joj je jasno da je razotkrivena. Situacija je postala opasna. Morala je da bei. Rodera moe da prati i neki dragi put, unajmie profesionalce, ljude koji znaju svoj posao - koji su hrabri i koje nije lako prevariti. Ovaj njen pokuaj je zaista besmislen. Moe da joj doe glave.

Otila je do zida sa ormariima. Njena odea je bila unitena, ali moda je u nekom dragom ormariu bilo neto da se ogrne. Svi su bili zakljuani. Vukla je vratanca kako bi ih otvorila, ali uzalud. Traila je unaokolo neto ime bi mogla da obije ormari, ali soba je bila prazna. Zajecala je od nemoi, nekako grleno i tuno - zauvi zvuk koji je sama ispustila, bila je okirana - to joj je bio jasan znak u kakvoj se oajnoj situaciji nalazi. ta ako su je razotkrili i ako razglase njeno ime? Kako e se razlikovati od ostalih slino obuenih ena? Kako e pogledati Roderu u lice? Zastala je. Roder! To je upravo ono to je moglo da joj vrati mo odluivanja. Nikako nije htela da bude predmet bilo kakve provere - obuzimao ju je bes ako bi samo pomislila na to. Od njega ju je obuzimao bes. U tom trenutku je oseala prezir prema Roderu Baskombu i vrsto resila da izae iz ove jezive situacije, a da se onda, u slobodno vreme, paljivo posveti njegovom unitavanju. Ali u istom trenutku, dok je jo zamiljala to unitavanje i sebe kako nadmeno likuje nad Roderom, gospoica Tempi je oseala kako je obuzima aljenje i zatitnika briga, zbog svega u ta je ovaj blesavi ovek uspeo da se upetlja - u kakvom je to nemoralu, u kakvoj opasnosti, u kakvom je pogubnom skandalu po svoju karijeru tako ravnoduno uestvovao? Da li je mogue da nije svestan? Kad bi nekako uspela da porazgovara sa njim, da li bi mogla da ga upozori na opasnost? Kad bi barem mogla da nasluti ta on misli?

Gospoica Tempi je otila do vrata koja su vodila u hodnik i otvorila ih. Iako je hodnik izgledao potpuno prazan, progurala je glavu to je vie mogla i paljivo oslunula. Jedan put je vodio prema ulazu, ka glavnom mestu zabave i, pretpostavljala je, ka gostima, slugama i ostalima. Tim putem bi mogla da doe i do koija, samo kada bi u kostimu koji je imala na sebi uspela neopaeno da izae iz kue, da je niko ne primeti, da ne pone da je ismeva ili neto jo gore. Drugi put je vodio dalje u unutranjost kue, to znai dalje u opasnost, ali isto tako i dalje u reavanje ove tajne. U tom sluaju bi mogla da se ponada da e nai neto da obue. Moda bi otkrila neki drugi prolaz do koija. Moda bi otkrila vie o Roderu, o eni u crvenom, o lordu koji ovde ivi. Ili bi otkrila sopstvenu propast. Gospoica Tempi se dvoumila izmeu bekstva i hrabrog nastavljanja dalje, ali je znala da je odlazak u unutranjost kue, iako mnogo strasniji, mogao da odloi svaki neposredni susret. Ako bi krenula ka ulazu, sigurno bi naletela barem na poslugu. Ako bi nastavila putem pravo, mnogo toga bi moglo da se desi, ak i da neopaeno pobegne. Jo jednom je bacila pogled na glavni ulaz, nikog nije bilo, i pourila u suprotnom pravcu, kreui se hitro, pripijena uza zid.

Preko puta hodnika sa ogledalima naila je na troja vrata u nizu i sva su bila zakljuana. Ila je dalje. Cipele su joj strano lupale na poploanom

podu. Pogledala je ispred sebe prema kraju hodnika - ostala su jo dvoja

vrata pre skretanja. Jo jedna vrata s one strane hodnika - ponovo se osvrnula iza sebe, nije videla nikog? pa je brzo krenula ka njima. Nije mogla ni da pomeri kvaku, jo jedan pogled - i dalje nije bilo nikoga - pa je pretrala nazad na drugu stranu, a onda do poslednjih vrata u nizu. Iza njih, na kraju hodnika je bilo ogromno ogledalo, privreno ramom i draima tako da je i