PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ AD

BROJ 23 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

^A^AK, 14. JUN 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

U ovom broju

Po~iwe prvi upisni rok u sredwe {kole

KANDIDATA ZA SREDWE [KOLE

MAWE NEGO LANEstrana 7.

strane 12. i 13.

ULAGAWE U BOQI

STANDARD GRA\ANA

„Autoprevoz” kupio 32 autobusa i preuzeo 60

radnika ivawi~kog „Pegaza”

strana 5.

TRO[KOVI ISTI,

A PRIHOD VE]I

EKONOMSKE

[KOLE

MATURANTI

strane 23, 24. i 25.

SPASOVDANstrana 4.

Sve~ano proslavqen Dan op{tine Lu~ani Ministar finansija i privrede

Mla|an Dinki}

PRISUSTVOVAO

OTVARAWU „^IPSARE”

strana 3.

2 PETAK 14. JUN 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 14. JUN 2013. GODINE

MINISTAR FINANSIJA I PRIVREDE MLA\AN DINKI] U UTORAK PRISUSTVOVAO PONOVNOM

OTVARAWU ^IPSARE I RAZGOVARAO SA RUKOVODSTVOM GRADA I PRIVREDNICIMA

3POLITIKA

Po{to je zahvalio na

pomo}i lokalnoj

zajednici i mini-

stru Dinki}u, jedan od su-

vlasnika firme @arko

Dragi}evi} je, pored osta-

log, istakao, da je, pre {est

meseci, fabrika koja je do-

bila nove vlasnike, prak-

ti~no bila ruina i da su

oni, za relativno kratko

vreme za rekonstrukciju i

revalitaziciju pogona i

opreme izdvojili skoro du-

plo vi{e sredstava nego

{to su ulo`ili u wenu ku-

povinu, koja je, da podseti-

mo, prodata za milion evra.

On je naglasio i da bi fa-

brika, pod uslovom da obez-

bedi nova i “povrati” sta-

ra tr`i{ta, mogla da du-

plira proizvodwu, ostva-

rivanu u periodu kada je ne-

kada{wa “^ipsara” bila

vode}i kolektiv u regionu

i snabdevala ~itavu “sta-

ru” Jugoslaviju.

Po{to je izrazio zado-

voqstvo {to je “^ips vej”

ostvario dobru saradwu sa

lokalnom zajednicom i sa

ovda{wim poqoprivredni-

cima i proizvo|a~ima

krompira, Dragi}evi} je

najavio da }e do kraja godi-

ne fabrika uposliti jo{

nekoliko novih radnika.

Vlada Republike Srbije

je pomogla da bude obnovqe-

na proizvodwa u biv{oj

“^ipsari”, podsetio je mi-

nistar Dinki}, naglasiv{i

da je iz republi~kog buxeta

za takozvane podsticaje za

zapo{qavawe izdvojeno

5.000 evra po radniku, od-

nosno ukupno 400.000 evra.

- Najva`nije je {to je 66

qudi ve} dobilo posao u

ovoj fabrici i {to }e ih do

kraja godine biti ukupno

80. U narednom periodu taj

broj }e se pove}avati, jer

}e, osim linija za proiz-

vodwu ~ipsa, biti pokrenu-

ta i proizvodwa krompir

pirea. Osim toga, bitno je i

{to je vi{e od 200 poqo-

privrednih doma}instava

iz ovog, ivawi~kog i gor-

womilanova~kog kraja

obezbedilo siguran pla-

sman krompira i ugovorenu

cenu robe. Srbija ima {an-

su upravo u razvoju pre-

hrambene industrije zasno-

vane na poqoprivredi -

uveren je ministar Dinki},

koji je najavio da }e Vlada

Srbije pomo}i da i u osta-

lim regionima u Srbiji bu-

de obnovqena proizvodwa u

firmama koje se bave pre-

hrambenom industrijom.

Ministar Mla|an Din-

ki} je posle posete fabrici

“^ips vej” razgovarao i sa

gradskim rukovodstvom i

~elnicima ovda{wih

preduze}a i kompanija i na-

kon sastanka, u izjavi za me-

dije, pored ostalog, ocenio

da ima nade za ~a~ansku

privredu:

- Za ^a~ak je najva`nije

da se gradi auto put od Beo-

grada do ^a~ka i da }e ra-

dovi na drugoj deonici bi-

ti zapo~eti ve} ove jeseni.

Zahvaquju}i tome ~itava

Zapadna Srbija }e imati

jednake {anse kao regioni i

gradovi du` koridora 10.

Na sastanku sa privredni-

cima, ina~e, najvi{e su se

`alili mali privrednici

na nelojalnu konkurenciju,

zbog ~ega }e Poreska uprava

u narednom periodu zapo~e-

ti o{tre kontrole neregi-

strovanih firmi, da bismo

sve motivisali da u|u u le-

galan sektor, registruju

radwe i pla}aju porez. Raz-

govarali smo i o sudbini

Fabrike hartije u kojoj se

{to pre mora pokrenuti

ste~ajni postupak, jer po-

stoje zainteresovani kupci

koji bi mogli da uposle ovu

fabriku, ali ne mogu da

preuzmu sve dugove ostale

posle lo{e privatizacije.

Za Fabriku reznog alata

zaintersovana je jedna veli-

ka poqska kompanija, rekao

je ministar Dinki} i obe-

}ao pomo} dr`ave prili-

kom prodaje imovine i pre-

uzimawa svih zaposlenih

radnika, kako bi preduze}e

dobilo ozbiqnog partnera,

spremnog da investira u no-

ve tehnologije. Druga opci-

ja je da, ukoliko se do kraja

godine ne jave ozbiqni kup-

ci, dr`ava i Grad po~et-

kom slede}e godine pripre-

me plan reorganizacije, ko-

ji podrazumeva i otpis dr-

`avnih i dugova komerci-

jalnih poverilaca, kao

uslov za izlazak iz procesa

restrukturirawa, obe}ao je

ministar. Grad bi trebalo

da opredeli odre|ene loka-

cije za otvarawe industrij-

skih zona, sugerisao je Din-

ki}, da bi zainteresovani

investitori mogli da do|u

i u ^a~ak, kao {to su do-

{li u Jagodinu, Vrawe...

Vlada je podr`ala jednu ve-

liku italijansku kompani-

ju, koja }e na prostoru biv-

{eg “Cera” zaposliti 185

qudi, istakao je on jo{ jed-

nu “dobru vest za ^a~ak” i

najavio da }e narednih dana

sa wom biti potpisan ugo-

vor i zapo~eto opremawe

pogona. Na sastanku sa pri-

vrednicima bilo je re~i i o

sudbini preduze}a “Slobo-

da aparati”, i predlo`eno

da Agencija za privatiza-

ciju proda deo wegove imo-

vine i od jednog dela priho-

da namiri privatne pove-

rioce. Druga lokacija bi

trebalo da bude pripojena

mati~noj organizaciji, na-

javio je Dinki} i obe}ao da

}e Vlada podr`ati i name-

re gorwomilanova~kog

“Metalca” da obnovi pro-

izvodwu u civilnim pogo-

nima “Slobode”. M.N.

PRIVREDA NA SVOJIM LE\IMA

NOSI ADMINISTRACIJUTri meseca nakon

ponovnog aktivira-

wa nekada{we

“^ipsare”, poslo-

vodstvo ove fabri-

ke je u utorak, u

prisustvu ministra

finansija i pri-

vrede Mla|ana

Dinki}a, wegovih

saradnika, grad-

skog rukovodstva i

brojnih lokalnih

privrednika i zva-

ni~no pustilo u

rad obnovqene po-

gone ovog preduze-

}a za proizvodwu

~ipsa i drugih pro-

izvoda od krompi-

ra. Posle dvogodi-

{weg ste~aja, neka-

da{wu fabriku

“Slap grupa” kupio

je tro~lani kon-

zorcijum (Tomislav

Bajevi}, advokat iz

Beograda i bizni-

smeni Vlatko Bar-

bari} iz ^itluka i

@arko Dragi}evi}

iz Gacka), koji je za

ne{to vi{e od po-

la godine stvorio

uslove za ponovno

pokretawe proiz-

vodwe.

Ministra Mla|ana Dinki}a u krugu fabrike do-

~ekalo je i nekoliko odbornika Dveri srpskih, koji

su mu najpre zamerili {to nije “odgovorio” na skup-

{tinsku odluku i do{ao na jedno zasedawe SG, na

kome je trebalo da se razgovara o te{kom stawu u ~a-

~anskoj privredi. Interesovalo ih je i da li }e rad-

nici u fabrici “^ips vej” i ubudu}e raditi za mi-

nimalne plate koje, po wihovim tvrdwama, iznose

21.000 dinara. Izrazili su i nezadovoqstvo zbog to-

ga {to je preduze}e dobilo strani naziv i ocenili

da nova pakovawa i dizajn ni~im ne podse}aju na

stari sjaj “^ipsare”, zbog ~ega kupci ne prepoznaju

~a~anski ~ips. Insistirali su i da stari radnici

budu vra}eni na posao, {to vlasnik nije mogao da

obe}a, rekav{i da sve zavisi od toga da li }e “roba

imati tr`i{te”.

DVERJANI PITALI MINISTRA

Na sastanku odr`nom u utorak u Vladi Srbije

usagla{eni su svi elementi programa ekonomskih

mera, ~ijom realizacijom bi trebalo da bude popu-

wena buxetska “rupa” od oko 40 milijardi dinara,

rekao je ministar Dinki}, ustvrdiv{i da je oko to-

ga postignut konsenzus svih politi~kih partija, od-

nosno da }e detaqi biti usagla{eni na novom skupu,

zakaznom za nedequ. Me|u prioritetnim merama je

{tedwa u javnom i podsticaji privatnog sektora,

koji, kako je rekao, mora da zaposli nove qude i

stvori novu vrednost u Srbiji. Ukupni rashodi mo-

raju biti skresani za 40 milijardi dinara, ali to

ne}e uticati na smawewe penzija i plata u javnom

sektoru, ~iji }e rast, ipak, biti ograni~en u nared-

nih godinu i po dana. Do kraja godine bi trebalo da

budu doneti i zakoni na osnovu kojih }e biti izvr-

{ena racionalizacija broja zaposlenih u dr`avnoj

i lokalnim administracijama, koji su, kako je Din-

ki} ocenio, za{ti}eni kao “beli medvedi”. On je na-

javio i dono{ewe novog Zakona o radu koji }e “izjed-

na~iti zaposlene u dr`avnoj i lokalnim admini-

stracijama sa radnicima u privatnom sektoru” i no-

vog Zakona o planirawu i izgradwi, koji bi trebalo

da otkloni brojne birokratske prepreke prilikom

izdavawa gra|evinskih dozvola.

DETAQI ]E BITI POZNATI U NEDEQU

4 PETAK 14. JUN 2013. GODINEGRAD

Ve}nici su 40 sednicu

otvorili razmatra-

wem predloga Koor-

dinacionog tela Javnog

preduze}a za vodosnabdeva-

we “Rzav” od 25. aprila ove

godine. Re~ je o novom na-

~inu obra~una amortiza-

cije. “Rzav” je svake godine

u poslovawu iskazivao gu-

bitke koji su otpisivani

na ra~un kapitala. Kako bi

oni bili izbegnuti, pred-

lo`ena je primena doho-

dovnog na~ina amortiza-

cije.

- Dogovorili smo se da

umesto kapitalnog, prime-

nimo dohodovni na~in

amortizacije, tako da ona

pre|e na prihodnu stranu i

ne uti~e na pojavu gubita-

ka. Komisija koja se bavila

obra~unom tro{kova u

“Rzavu” i Koordinaciono

telo predlo`ili su da di-

rektni tro{kovi vode u

proizvodwi budu podeqe-

ni na varijabilne i fiksne

- naveo je Qubo Lazovi},

direktor JP “Rzav”. U va-

rijabilne tro{kove spada-

ju tro{kovi za hemikalije

koje se koriste u proizvod-

wi vode, energije, goriva,

maziva... Fiksne tro{kove

u strukturi poslovnog ras-

hoda ~ine tro{kovi elek-

tri~ne energije mernih me-

sta “Ro{ci” i “Br|ani”,

zarade zapolenih, tro{ko-

vi po ugovorima... i oni bi

bili podeqeni na osniva~e

prema u~e{}u u investici-

ji i predstavqali bi dva-

naestinu tro{kova predu-

ze}a.

- Bili bi fakturisani

uz koli~inu vode koja ima

tro{kove za proizvodwu.

Tako bi cena vode bila

fakturisana od fiksnih i

varijabilnih tro{kova i

bila bi mawa za Ariqe,

Lu~ane, Po`egu i ^a~ak,

dok bi Gorwi Milanovac,

zbog prepumpavawa vode,

pla}ao ne{to vi{e - izja-

vio je Lazovi}.

Ve}nici su jednoglasno

prihvatili ovaj predlog i

pohvalili inicijativu JP

“Rzav” da smawi tro{kove.

Cena vode sa Rzava sada

je 9,97 dinara, a primenom

novog obra~una za Ariqe,

Po`egu, Lu~ane i ^a~ak

bila bi od osam i po do de-

vet, dok bi Milanovac

pla}ao oko 15 dinara. Nad-

le`ni su ube|eni i da bi

ovakav na~in obra~una

stimulisao ve}u upotrebu

vode sa Rzava.

Govore}i o vodosnabde-

vawu za predstoje}e leto,

Lazovi} je naglasio da je za

sada reka Rzav izda{na,

ali nije nemogu}e da posle

ve}ih ki{a nai|e i su{ni

period. Kako zimus nije

bilo padavina, ni podzem-

ne vode nisu obnovqene.

Ve}nici su jednoglasno

usvojili i predlog odluke

o pove}awu osnovica za is-

platu zarada u PU “Ra-

dost” sa 2.605 na 2.900 di-

nara, koliko je tra`ila

sindikalna organizacija

ove ustanove. Usvojeni su i

pravilnici o unutra{wem

ure|ewu i sistematizaciji

radnih mesta u nekoliko

gradskih uprava, kao i re-

{ewe o upotrebi sredstava

teku}e buxetske rezerve.

^lanovi ve}a su razmatra-

li i `albe gra|ana na re-

{ewe Gradske uprave za lo-

kalnu poresku administra-

ciju i sve su odbijene kao

neosnovane.

Na 40. sednici Gradskog

ve}a donet je i Pravilnik

o finansijskoj podr{ci

deci poginulog roditeqa u

oru`anim sukobima od

1991. do 1999. godine. Po

re~ima Miroslava Vujovi-

}a, na~elnika Gradske

uprave za dru{tvene delat-

nosti, u ^a~ku ima petoro

takve dece koja nisu stari-

ja od 26 godina. Oni }e do-

biti po 30 hiqada dinara.

Z. J.

ODR@ANA 40 SEDNICA GRADSKOG VE]A

„RZAV” SMAWUJE GUBITKE

Svetom arhijerejskom

liturgijom, koju je,

uz saslu`ewe sve-

{tenstva, slu`io episkop

[umadijski i administra-

tor @i~ki gospodin Jovan

i litijama predvo|enim cr-

kvenim velikodostojnici-

ma i gradskim rukovod-

stvom, ju~e je obele`ena

slava Grada i crkve Svetog

Vaznesewa Gospodweg -

Spasovdan. Posle litija

koje su pro{le centralnim

gradskim ulicama, u crkve-

noj porti je obavqen ~in se-

~ewa slavskih kola~a, na-

kon ~ega je gospodin Jovan

^a~anima ~estitao slavu,

po`elev{i im da ih Bog ~u-

va i majka bo`ija: “Kada se

oslikava ikona Vaznesewa

uvek je sa apostolima pri-

sutna i Presveta Bogorodi-

ca. Prizovite ime bo`ije,

prizovite ime majke bo`ije,

molite se i da}e bog, ~ija

nam je pomo} danas najpo-

trebnija.”

Slavu sugra|anima ~e-

stitao je i gradona~elnik

Vojislav Ili}, po`elev{i

wima i ~lanovima porodi-

ca sre}u i zdravqe i da nam

ova godina svima bude “do-

bra i rodna”:

- U narednom periodu

o~ekujemo dobre vesti, po-

sebno kada je re~ o investi-

cijama i zapo{qavawu. Za

posledwih dvadesetak dana

u ^a~ku je boravilo pet mi-

nistara, a danas je u poseti

bila i italijanska pri-

vredna delegacija, zainte-

resovana da investira u

na{ grad. O~ekujemo da ve}

do 10. jula bude potpisan

ugovor i na lokaciji biv-

{eg “Cera” otvoreni pogo-

ni i zaposleno nekoliko de-

setina na{ih sugra|ana.

Planirano je da na tom

prostoru za godinu i po da-

na posao dobije 300 radni-

ka, odnosno mnogo vi{e, ka-

da krajem ove godine bude

potpisan drugi ugovor, ta-

ko|e sa jednom velikom ita-

lijanskom kompanijom.

Na molbu novinara,

Ili} je ocenio u~inak ak-

tuelne vlasti na isteku sko-

ro jednogodi{weg mandata:

“Zadovoqan sam, uradili

smo sve {to smo mogli. Si-

gurno je moglo i boqe i tru-

di}emo se da u narednom pe-

riodu to i bude. Imali smo

dosta problema, jer je pro-

{la godina bila izuzetno

te{ka, pratili su je su{a,

veliki po`ari i druge ne-

pogode.”

M. N.

GRAD I CRKVA VAZNESEWA GOSPODWEG JU^E PROSLAVILI SPASOVDAN

URA\ENO JE DOSTA,

MOGLO JE I VI[E I BOQE

PETAK 14. JUN 2013. GODINE

„AUTOPREVOZ” KUPIO 32 AUTOBUSA I PREUZEO 60 RADNIKA IVAWI^KOG “PEGAZA”

5GRAD

Prioritetan ciq je

globalizacija tr-

`i{ta, obja{wava

za “^a~anski glas” ovu od-

luku poslovodstva direk-

tor Aleksandar Petronije-

vi}, uveren da }e za nared-

nih nekoliko godina u Sr-

biji postojati samo ~etiri

- pet prevoznika:

- Potrebe za kapacite-

tima u linijskom saobra}a-

ju nisu zakonski usagla{e-

ne, i to }e na kraju reguli-

sati tr`i{te. Primera ra-

di, “Autoprevoz” i “Pegaz”

su samo do Beograda imali

sedam polazaka u vremen-

skom razmaku od pet minu-

ta, a ti autobusi su prevo-

zili po 15 do 20 putnika.

Razmi{qali smo o dve op-

cije: da na ovoj liniji an-

ga`ujemo “mini buseve”,

ili da objedinimo obe li-

nije, korisnicima obezbe-

dimo potpuni komfor i na

taj na~in sa istim tro{ko-

vima ostvarimo ve}i pri-

hod. Osim do Beograda, li-

nije su integrisane i od

^a~ka do Ivawice i Kru-

{evca.

Ugovorom potpisanim

sa vlasnikom “Pegaza”

predvi|ena je kupovina 32

autobusa, ~ija je prose~na

starost, podse}a Petroni-

jevi}, osam godina i obave-

za preuzimawa 60 radnika

(sada preduze}e zapo{qava

ukupno 330 qudi), dok su u

vlasni{tvu ivawi~kog

prevoznika ostali objekti

autobuskih stanica u Iva-

wici i Po`egi i radioni-

ca. Zahvaquju}i tome, po-

pravqena je starosna

struktura voznog parka u

ovda{wem preduze}u i {to

je bitnije, a {to se ve} po-

kazalo za prethodnih pet-

naestak dana, kilometra`a

je dnevno smawena za oko

1.800 km, a obezbe|en isti

obim prevoza. Na taj na~in

smo prakti~no dobili pet -

{est vozila “vi{ka”, isti-

~e Petronijevi} i druge

dobre strane ovog “udru`i-

vawa”, nagla{avaju}i da ta

vozila, koja vi{e ne sao-

bra}aju paralelno sa “Pe-

gazovim”, mogu biti upo-

slena, na primer, za slo-

bodne vo`we, ekskurzije,

prevoz radnika, ili zamenu

stare “flote”, ~iji je zna-

~ajan deo “pregazio” mnogo

i kilometara i decenija.

On je najavio da }e najsta-

rija vozila, koja se, zahva-

quju}i redovnom remontu i

tehni~kim pregledima, jo{

uvek koriste u gradskom sa-

obra}aju, oti}i na otpad i

biti rashodovana najvero-

vatnije za dve - tri godine.

Da su ovi, na prvi pogled,

potpuno dotrajali autobu-

si, ipak, bezbedni i teh-

ni~ki ispravni, uverava i

~iwenica da firma, iako je

po zakonu obavezna da is-

pravnost upravqa~kog i

ko~ionog sistema provera-

va {estomese~no, to ~ini

svakih sedam dana.

Zahvaquju}i tome {to

su kupqena “Pegazova” vo-

zila, na teritoriji op{ti-

na Ivawica, Kosjeri}, Po-

`ega i Ariqe “pokrivene”

su sve gradske i prigradske

linije, ka`e Petronijevi}

i nagla{ava da je osnovni

ciq globalizacije upravo

u{teda, jer kwigovodstve-

ni i drugi “prate}i” po-

slovi mogu uspe{no da “po-

kriju” i 50, i 140 autobusa,

koliko ih ustvari sada

ukupno poseduje ovda{wi

prevoznik. Grad ^a~ak je,

isti~e, on, najuredniji

plati{a me|u svim op{ti-

nama i gradovima sa kojima

je potpisan ugovor o pru-

`awu usluga prevoza u

gradskom i prigradskom

saobra}aju. U narednom pe-

riodu preduze}e }e nastoja-

ti da se {to vi{e komerci-

jalno orijenti{e prema tr-

`i{tu, ali i bez obzira na

to, nastoja}e da zadr`i od-

re|ene povlastice za poje-

dine kategorije putnika,

kao {to je, na primer, po-

pust od 40 odsto na povrat-

ne studentske karte.”Ciq

nam je da uvo|ewem maksi-

malnih komercijalnih po-

pusta za mese~ne karte pri-

vu~emo {to vi{e posloda-

vaca i radnika i da popra-

vimo frekvenciju polazaka

izme|u Ivawice i Ariqa.

Novih popusta ne}e biti,

ali razmotri}emo mogu}-

nost da cene karata korigu-

jemo nani`e od pet do deset

odsto”, naglasio je Petro-

nijevi} jo{ neke novine u

poslovawu. Osim toga, na-

javio je i poja~ano infor-

misawe korisnika putem

lokalnih medija o polasci-

ma autobusa u me|umesnom,

gradskom i prigradskom

saobra}aju na svim relaci-

jama koje pokriva i koje je

“preuzeo” od “Pegaza”.

M.N.

TRO[KOVI ISTI, A PRIHOD VE]I

Izraelska kompanija “Kavim”, koja je pored

francuske “Veolije” jedini strani vlasnik srpskih

saobra}ajnih firmi je, osim ~a~anskog “Autoprevo-

za”, kupila i prevozni~ka preduze}a u Novom Paza-

ru, Vrawu i Ra{ki. Me|utim, vlasnik iz Francuske

se povukao sa srpskog tr`i{ta i svoje ovda{we fir-

me iz Po`arevca i Beograda prodao “Arivi”, obja-

{wava direktor Aleksandar Petronijevi}, ne skri-

vaju}i namere i svoju misiju da “Autoprevoz” pono-

vo postane velika i najve}a firma u ovoj oblasti u

Srbiji.

DVA STRANCA U SRPSKOM SAOBRA]AJU

U saradwi sa stru~wacima iz JP “Gradac” ura|e-

na su i izabrana tri idejna re{ewa budu}ih nadstre-

{ica na autobuskim stajali{tima. Za sve tipove

ovih objekata opredeqene su i lokacije, pa bi usko-

ro trebalo da bude raspisan tender za izbor izvo|a-

~a radova, najavio je direktor Petronijevi}, uveren

da }e prvi objekti biti podignuti do kraja godine.

PRVE NADSTRE[ICE DO KRAJA GODINE

Uorganizaciji lokalne

samouprave i Doma

kulture op{tine Ivawica

i Humanitarne organiza-

cije “Stara Ra{ka” iz Beo-

grada, pod pokroviteq-

stvom Kancelarije za sa-

radwu s dijasporom i Sr-

bima u regionu Vlade Re-

publike Srbije, u nedequ

pred Vidovdan, 23. juna

2013. godine, na planini

Javor, bi}e odr`an {esti

po redu veliki tradicio-

nalni Sabor srpske omla-

dine iz matice i rasejawa.

Zvani~ni program tra-

ja}e od 12 do 15 ~asova, u

kome }e u~estvovati ansam-

bli srpskih kulturno-

umetni~kih dru{tava iz

dijaspore, regiona (biv{e

Republike Jugoslavije) i

Srbije. Potom }e uslediti

zabavni program, narodno

veseqe i dru`ewe mladih

do jutarwih ~asova nared-

nog dana.

Dobrodo{li na Javor,

planinu srpske omladine!

U NEDEQU, 23. JUNA, NA PLANINI JAVOR

SABOR SRPSKE

OMLADINE IZ MATICE

I RASEJAWA

^a~anski “Autoprevoz”

je pre nekoliko dece-

nija prakti~no pokri-

vao pola Srbije, odr-

`avaju}i linije u ~a-

~anskoj op{tini, Iva-

wici, Vrwa~koj Bawi,

Kru{evcu, Velikoj Pla-

ni, Trebiwu, Gackom...

Po{to je ciq novog po-

slovodstva da se ova

prevozni~ka firma po-

novo vrati na stara tr-

`i{ta, u aprilu su za-

po~eti pregovori sa

ivawi~kim “Pegazom” o

kupovini 32 autobusa i

preuzimawu 60 radni-

ka. Dogovori su defi-

nitivno okon~ani po-

~etkom ovog meseca, od

kada su “Autoprevozo-

vi” autobusi “preuze-

li” sve polaske iva-

wi~kog prevoznika.

Aleksandar Petronijevi}

6 PETAK 14. JUN 2013. GODINEDRU[TVO

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi}, Irena Milo{evi} i Negovan [uti} (fotoreporter).

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Savkovi} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“www.caglas.rs

Pro{log ~etvrtka, 6. juna, ~etiri

mesne zajednice na podru~ju Qubi-

}a proslavile su po prvi put Dan

MZ, kao se}awe na podvig Tanaska Raji}a,

koji je tog datuma juna~ki poginuo brane-

}i svoje topove u borbi sa Turcima, 1815.

godine. Kod spomenika na Qubi}u, vence

su polo`ili predstavnici Grada ^a~ka,

Vojske Srbije, mesnih zajednica Qubi},

Stragari, Tanasko Raji}, Kej, Sajmi{te,

kao i Zavi~ajnog dru{tva ^a~ak i Dru-

{tva starosedelaca Qubi}a “Grebi}i”, a

potom je prire|en prigodan kulturno-

umetni~ki program. Pored gostiju i me-

{tana, sve~anosti je prisustvovala i dele-

gacija iz Stragara, rodnog mesta Tanaska

Raji}a.

Gradona~elnik mr Vojislav Ili}, pod-

setio je da }e Grad ^a~ak formirati Or-

ganizacioni odbor koji }e pripremiti

program obele`avawa 200 godina od Boja

na Qubi}u. Prema wegovim re~ima, o~eku-

je se da }e na ovoj proslavi za dve godine

prisustvovati i dr`avno rukovodstvo.

- Danas smo se okupili da bi obele`i-

li 198 godina od kako je Tanasko Raji},

brane}i Qubi}, ^a~ak i Srbiju dao svoj

`ivot. Ovo je prvi put da se obele`ava dan

kada je poginuo Tanasko Raji}. Grad je

formirao Organizacioni odbor, i uskoro

}emo po~eti sa pripremama za proslavu

200 godina od Boja na Qubi}u. O~ekujemo

da ove i 2014. godine zavr{imo sve neop-

hodne projekte, kako bi 2015. godine

spremno do~ekali i sve~ano obele`ili taj

veliki jubilej. O~ekujemo veliki broj go-

stiju, kao i predstavnike Vlade Republike

Srbije. Posebno bih po`eleo dobrodo-

{licu na{im prijateqima iz Stragara,

rodnog mesta Tanaska Raji}a, sa kojima }e-

mo u narednom periodu uspostaviti ve}u

saradwu na ekonomskom, kulturnom i

sportskom planu - rekao je gradona~elnik

Ili}.

Rajko Radovi}, sekretar MZ Stragari,

izrazio je nadu da }e zajedno sa ^a~anima

u~estvovati u pripremama proslave dva

veka od pogibije Tanaska Raji}a, a pred-

sednik MZ Qubi} Dejan Tomi}, po`elev-

{i dobrodo{licu gostima, istakao je da

ovom skromnom sve~ano{}u zapo~iwe sve-

~arawe u ~ast slobodara, “koji su s qubi}-

skog brda uleteli u legendu i prizvali

ve~no sunce slobode nad Srbijom”. Kruna

sve~arewa, podsetio je, bi}e 2015. godine,

kada se navr{avaju dva veka od presudnog

Boja na Qubi}u i velike pobede, koja je

predstavqala jedan od temeqa nove srpske

dr`ave.

Kara|or|ev barjaktar u Prvom ustanku

i zapovednik srpske artiqerije u Drugom

ustanku preselio se tog datuma u legendu,

ne slute}i da }e ga, samo ~etiri dana po-

tom, pobedom nad brojnijom turskom voj-

skom, osvetiti wegovi saborci.

N. R.

U ponedeqak, oko 3,30

~asova, u Ulici \or|a To-

ma{evi}a, u nasequ Kowe-

vi}i, dogodila se saobr-

}ajna nezgoda u kojoj je,

najverovatnije u~estvova-

lo jedno putni~ko motor-

no vozilo. U nezgodi je je-

dan mladi} podlegao po-

vredama, a drugi je zado-

bio lake telesne povrede.

Uvi|aj na licu mesta

izvr{ila je istra`ni su-

dija Osnovnog suda u ^a~-

ku i zamenik osnovnog jav-

nog tu`ioca u ^a~ku, u

prisustvu policijskih

slu`benika PU ^a~ak.

Radi se na utvr|ivawu

svih ~iwenica saobra}aj-

ne nezgode.

MLADI] PODLEGAO POVREDAMA

Regionalna agencija za prostorni i

ekonomski razvoj Ra{kog i Mora-

vi~kog okruga iz Kraqeva i Regio-

nalna razvojna agencija “Bjelasica, Komo-

vi, Prokletije” iz Berana realizuju proje-

kat „Prekograni~no preduzetni{tvo mla-

dih“, u periodu od avgusta 2012. godine do

avgusta 2013. Partneri na projektu su Bu-

siness Innovation Programs iz Beograda, Bu-

siness Start-up Centar iz Kragujevca i Di-

rekcija za razvoj malih i sredwih preduze-

}a iz Podgorice. Projekat se finansira iz

fondova Evropske Unije u okviru progra-

ma prekograni~ne saradwe Srbija-Crna

Gora. Projekat te`i da doprinese razvoju

preduzetni{tva u pograni~nom podru~ju

kroz osna`ivawe veza izme|u mladih i

unapre|ewe uslova za preduzetni{tvo u~e-

nika sredwih {kola i mladih aktivnih

preduzetnika u Ra{kom i Moravi~kom

okrugu Republike Srbije i severnoj Crnoj

Gori. Ostvareni rezultati projekta su

unapre|ewe preduzetni~kih ve{tina u~e-

nika sredwih {kola ukqu~ivawem u Pro-

gram u~eni~kog preduzetni{tva, usposta-

vqawe mre`e mladih potencijalnih i ak-

tivnih preduzetnika u pograni~nom pod-

ru~ju i podizawe svesti lokalne zajednice

o zna~aju preduzetni{tva za dru{tveno-

ekonomski razvoj.

U projekat je ukqu~eno vi{e od 200 u~e-

nika iz deset sredwih {kola iz pograni~-

nog podru~ja. Oni su, kroz rad na projektu,

uve}ali svoja znawa i usavr{ili ve{tine

za razvijawe poslovnih ideja, povezivawe

sa postoje}im preduzetnicima, kao i pove-

}awe konkurentnosti na tr`i{tu rada.

U~enici su formirali 41 u~eni~ko predu-

ze}e i u saradwi sa profesorima-mentori-

ma razvijali svoje proizvode i usluge to-

kom {kolske godine. Kruna ovogodi{weg

rada u~eni~kih preduze}a je bio Sajam

omladinskog preduzetni{tva odr`an 10.

maja 2013. godine u Beranama, u Crnoj Go-

ri. Za sedam u~eni~kih preduze}a, pobed-

nike Sajma bi}e organizovan Preduzet-

ni~ki kamp od 17. do 21. juna u Kola{inu.

U projekat je ukqu~eno i 15 mladih

preduzetnika iz Srbije i Crne Gore koji

su dobili promociju, nove poslovne ideje,

nova znawa i informacije o poslovnim

mogu}nostima u pograni~nom podru~ju,

istovremeno se upoznav{i sa drugim mla-

dim qudima sa kojima mogu da sara|uju ili

da ih zaposle. U toku projekta su odr`ane

tri radionice na kojima su se upoznali

me|usobno, predstavili svoje biznise i do-

bili priliku da podele svoja iskustva o

{irewu tr`i{ta, promociji na novim tr-

`i{tima, uspostavqawu kontakata i sa-

radwe sa novim partnerima, kao i o nastu-

pima na sajmovima.

Zavr{na konferencija Projekta bi}e

organizovana 27. juna u hotelu „Turist“ u

Kraqevu i tom prilikom }e biti predsta-

vqeni rezultati Projekta, kao i Studija o

uvo|ewu preduzetni~kog u~ewa u sredwo-

{kolsko obrazovawe u Srbiji i Crnoj Go-

ri, koja je izra|ena u okviru projekta.

PROJEKAT „PREKOGRANI^NO PREDUZETNI[TVO MLADIH“

UNAPRE\EWE USLOVA ZA

MLADE PREDUZETNIKE

U po`aru koji se dogodio u utorak u

00.50 ~asova u Ulici Dunavskoj, jedno li-

ce je smrtno stradalo, potvrdio je na~el-

nik Sektora za vanredne situacije Mora-

vi~kog okruga Dragi{a Bro}i}. Prema

wegovim re~ima pet vatrogasaca sa dva

vozila, stiglo je na mesto po`ara pet mi-

nuta nakon dojave.

Nakon lokalizacije i likvidacije po-

`ara u 1 sat i 20 minuta, u dnevnoj sobi je

prona|eno be`ivotno telo Radosavqevi}

Mihaila (1953), vlasnika objekta. Prema

re~ima Bro}i}a, po`ar je zahvatio pri-

zemqe gra|evinskog objekta, povr{ine

oko 40 metara kvadratnih, u kome je goreo

hodnik, a dnevna soba je potpuno izgore-

la. Materijalna {teta je procewena na

oko 200.000 dinara. Uvi|aj su uradili

pripadnici PU ^a~ak i inspektor za

preventivnu za{titu iz Odeqewa za van-

redne situacije iz ^a~ka.

- Utvr|eno je da objekat nije bio pri-

kqu~en na elektri~nu mre`u i da je uzrok

po`ara najverovatnije nepa`wa, otvore-

ni plamen ili opu{ak cigarete - rekao je

Bro}i}.

U PO@ARU JEDNO LICE IZGUBILO @IVOT

SAOP[TEWA POLICIJSKE UPRAVE ^A^AK

POLAGAWEM VENACA I KULTURNO-UMETNI^KIM PROGRAMOM

OBELE@ENO 198 GODINA OD POGIBIJE TANASKA RAJI]A

U SUSRET JUBILEJU - DVA VEKA

OD BOJA NA QUBI]U

PETAK 14. JUN 2013. GODINE

PO^IWE PRVI UPISNI ROK U SREDWE [KOLE

7OBRAZOVAWE

Preliminarne re-

zultate male matu-

re osnovne {kole

}e objaviti 21, dok }e ko-

na~ni biti poznati 25. ju-

na. Prijave sa listom `eqa

kandidati }e, u osnovnoj

mati~noj {koli, predavati

26. i 27, kona~na lista `e-

qa bi}e objavqena 3, a ras-

pored u~enika po sredwim

{kolama 7. jula. Dokumen-

ta za upis raspore|eni u~e-

nici podnosi}e 8. i 9. jula.

Spisak preostalih mesta u

sredwim {kolama bi}e ob-

javqena 8, neraspore|eni

u~enici }e konkurisati 9,

a upis obavqen 12. jula.

Gimnaziji u ^a~ku odo-

bren je prijem 240 u~enika,

po 120 na prirodno - mate-

mati~ki i dru{tveno - je-

zi~ki smer, dok je Ekonom-

ska {kola u mogu}nosti da

primi 192 nova |aka, na

profile komercijalista,

ekonomski tehni~ar, fi-

nansijski administrator,

bankarski slu`benik i

slu`benik osigurawa. Me-

dicinska {kola }e u sep-

tembru imati 150 prvaka

(po jedno odeqewe budu}ih

laboratorijskih tehni~a-

ra, ginekolo{ko - aku{er-

skih sestara, medicinskih

sestara - tehni~ara, farma-

ceutskih tehni~ara i medi-

cinskih sestara - vaspita-

~a), a istim brojem mesta

raspola`e i Prehrambeno

- ugostiteqska {kola, u ko-

joj se u~enici obrazuju za

turisti~ke, kulinarske,

tehni~are za oblikovawe

grafi~kih proizvoda i

tehni~are za za{titu `i-

votne sredine, kao i za za-

nimawa tre}eg stepena ku-

var i poslasti~ar. Za zani-

mawa iz oblasti elektro-

tehnike (elektrotehni~ar

ra~unara, elektrotehni~ar

elektronike, elektroteh-

ni~ar informacionih teh-

nologija, elektromehani-

~ar za termi~ke i rashlad-

ne ure|aje, elektromonter

mre`a i postrojewa) i gra-

|evinarstva (gra|evinski

tehni~ar za visokogradwu

i tehni~ar) Tehni~ka {ko-

la ima 198 mesta.

I ovoga puta najvi{e je

mesta, 293, u Ma{insko sa-

obra}ajnoj {koli. U okvi-

ru profila ma{inske stru-

ke kandidati }e mo}i da se

opredequju izme|u slede-

}ih: ma{inski tehni~ar za

kompjutersko konstruisa-

we, tehni~ar za kompjuter-

sko upravqawe, ma{inski

tehni~ar motornih vozila,

ma{inski tehni~ar za re-

paraturu, automehani~ar,

autolimar, bravar i opera-

ter ma{inske obrade. Teh-

ni~ar mehatronike pripa-

da elektro struci, a iz sao-

bra}ajne delatnosti su za-

nimawa tehni~ar drumskog

saobra}aja, tehni~ar za

bezbednost saobra}aja i

voza~ motornih vozila.

Pri ovoj {koli postoji i

odeqewe sredwe umetni~ke

{kole, za budu}e drvore-

zbare, klesare i konzerva-

tore kulturnih dobara, ko-

je }e imati 21 prvaka. U

odeqewu za sredwo{kolce

Muzi~ke {kole mesta ima

za 20 u~enika. [OSO “1.

novembar” upisuje 12 sred-

wo{kolaca - budu}ih gra-

fi~kih manipulatora i

pomo}nika u kwigoveza~-

koj doradi.

Iz osnovnih {kola Mo-

ravi~kog okruga ove godi-

ne je iza{lo 1.867 u~enika,

{to u odnosu na prethodnu,

kada ih je bilo 2.242, pred-

stavqa zna~ajno smawewe.

Sredwim {kolama u Okru-

gu Ministarstvo je odo-

brilo 2.037 mesta, dok su

lane mogle da prime 2.477

prvaka. Kada je re~ o ^a~-

ku, sredwe {kole ovoga pu-

ta raspola`u sa 1.255 {to

je za 266 mawe nego godinu

dana ranije.

BROJ BODOVA

Zavr{ni ispit u~enici-

ma mo`e da donese najvi{e

40 bodova (po 20 iz srpskog

i matematike), dok im

uspeh

u {estom, sedmom i

osmom razredu donosi mak-

simalno 60 bodova. U~enik

koji je u osmom razredu zau-

zeo jedno od prva tri mesta

na takmi~ewima republi~-

kog ranga, organizovanih

od strane Ministarstva

prosvete ili stru~nih dru-

{tava, i me|unarodnog ka-

raktera, mo`e da ra~una i

na bodove po ovom osnovu.

E.V.

Uz program koji su pri-

premili u~enici i

profesori i u prisustvu

|a~kih roditeqa, ~a~anska

Gimnazija se 7. juna opro-

stila od 286 ovogodi{wih

maturanata.

Na sve~anosti u “kreativ-

nom dvori{tu”, nosioci

Vukove diplome, u~esnici

dr`avnih takmi~ewa, u~e-

nici koji su razred zavr-

{ili sa svim peticama,

kao i oni koji tokom {kol-

ske godine nisu napravili

nijedan izostanak, nagra-

|eni su kwigama ~iju je ku-

povinu finansiralo “Du-

nav osigurawe”.

Nov~anim nagradama, od

20.000, 15.000 i 10.000 di-

nara, {kola je nagradila

tri u~enika koje je Nastav-

ni~ko ve}e proglasilo naj-

boqim u svojoj generaciji.

Kao |ak generacije, Jelena

Uro{evi}, koja je gimna-

zijsko {kolovawe zavr{i-

la u odeqewu 4/2, predsta-

vqala je {kolu na tradi-

cionalnom prijemu u Be-

lom dvoru, koji su 11. juna

za najboqe maturante u Sr-

biji priredili prestolo-

naslednik Aleksandar i

princeza Katarina Kara-

|or|evi}. Drugoplasirana

je Du{ica Dra{kovi}

(4/6), a tre}eplasirani naj-

boqi u~enik Nevena Bajo-

vi}, iz 4/3.

U ime generacije, {kol-

skim drugovima i dosada-

{wim profesorima obra-

tio se maturant Filip Vi-

dakovi} (4/8) rekav{i da se

odlaskom iz Gimnazije u~e-

nici rastaju sa najspokoj-

nijim i najsre}nijim peri-

odom u `ivotu, u kome su

stekli znawa koja su dobar

temeq za daqe {kolovawe,

ali i prijateqstva koja ni-

kada ne}e prestati. E.V.

Za 28 nosilaca Vukove

diplome, dobitnike po-

sebnih diploma i svr{ene

osmake koji su u protekloj

{kolskoj godini na takmi-

~ewima raznih nivoa osvo-

jili jedno od prva tri me-

sta, u Osnovnoj {koli

“Milica Pavlovi}” u uto-

rak je prire|ena prigodna

sve~anost. Osim diploma,

wima su uru~ene kwige,

dar {kole za uspeh koji su

postigli tokom osmogodi-

{weg {kolovawa.

Titulu |aka generacije

ovoga puta je poneo Filip

Vesovi} (8/3), koji je u~e-

stvovao na tri republi~ka

takmi~ewa i plasirao se

za olimpijade. Na repu-

bli~kom nadmetawu iz fi-

zike Filip je osvojio prvo

mesto u svojoj kategoriji.

Na takmi~ewu dr`avnog

nivoa iz informatike i

ra~unarstva plasirao se

na drugo mesto, kao i na

olimpijadi iz iste obla-

sti, koja mu je donela i

plasman na me|unarodno

takmi~ewe iz informati-

ke. Sa republi~kog takmi-

~ewa iz tehni~ko - infor-

mati~kog obrazovawa, Fi-

lip Vesovi} se vratio kao

tre}eplasirani u~esnik.

E.V.

GIMNAZIJA ISPRATILA JO[ JEDNU GENERACIJU MATURANATA

SVE^ANOST U KREATIVNOM DVORI[TU

U sredu, 19. juna, u sali Doma kulture, gradona~el-

nik ^a~ka Vojislav Ili} i wegovi saradnici pri-

redi}e prijem za nosioce Vukove diplome, najuspe-

{nije maturante osnovnih i sredwih {kola. Sve~a-

nost }e po~eti u 11 sati.

PRIJEM ZA VUKOVCE

O[ „MILICA PAVLOVI]”

VUKOVCE NAGRADILA KWIGAMA

\AK GENERACIJE

FILIP VESOVI]

KANDIDATA ZA SREDWE [KOLE

MAWE NEGO LANEZavr{ni ispit iz srpskog jezika svr{eni

osnovci polaga}e 17. juna, a narednog da-

na izlaze na ispit iz matematike. U ~a-

~anskim sredwim {kolama deset odeqe-

wa mawe nego prethodne godine

8 PETAK 14. JUN 2013. GODINE

marketing 032/342-276

OBRAZOVAWE

U~enici su Mu-

zi~ke {kole “Dr

Vojislav Vu~ko-

vi}” i svi troje

su u klasi profesora har-

monike Aleksandra Popo-

vi}a. Najstariji, Milijan

Rakovi}, ima samo 12 godi-

na i zavr{io je ~etvrti

razred. S ponosom ka`e da

poti~e iz muzi~ke porodi-

ce. Odabrao je isti instru-

ment kao i wegov stariji

brat Branislav koji je

ovih dana stekao diplomu

sredwe muzi~ke {kole. Se-

stra Qiqana i brat Anto-

nije poha|ali su ni`u mu-

zi~ku {kolu i sviraju vio-

linu.

Gen za muziku poseduje i

Stefan Filipovi}, koji je

tek iza{ao iz prvog razre-

da muzi~ke {kole. Ovaj de-

vetogodi{wak nastavqa

tradiciju porodice Fili-

povi} iz Kotra`e, u kojoj

su harmoniku svirali we-

gov pradeda Gvozden, deda

Jovan i otac Radovan.

- Kada sam bio sasvim

mali nisam voleo harmo-

niku. [utirao sam je. Ali,

otac je bio uporan. Kasnije

sam zavoleo ovaj instru-

ment i sada ga ne bih me-

wao ni za jedan drugi - pri-

znaje Stefan, koji je na

ovogodi{wim takmi~ewi-

ma sakupio pet prvih i jed-

nu drugu nagradu.

- Najva`nije su qubav i

voqa. Bez upornog i svako-

dnevnog ve`bawa uspeh se

ne mo`e o~ekivati - kon-

statuje desetogodi{wa Ti-

na [iqkovi}, koja, osim

muzi~kog poseduje i reci-

tatorski dar. Harmonika

ju je, dodaje, oduvek privla-

~ila, pa prilikom izbora

instrumenta nije imala di-

lemu. Ove godine je zavr-

{ila drugi razred Muzi~-

ke {kole “Dr Vojislav

Vu~kovi}”.

Sa ovogodi{wih takmi-

~ewa, doma}ih i me|una-

rodnih, wih troje je donelo

14 prvih i drugih nagrada.

- Postigli su izuzetan

uspeh, zna~ajan i za wih, i

za {kolu, i za grad u kome

`ive. Mnogo se radilo, po

pet - {est sati dnevno, ali

trud se itekako isplatio.

Osvajali su uglavnom prve

nagrade, a me|u onima koji

su ih ocewivali bili su

vrsni stru~waci, kao {to

su Radomir Tomi}, Vojin

Vasovi}, Mark Oven, Alek-

sandar Sklarov - navodi

profesor Popovi}.

Wegovi u~enici odlaze

ovih dana na zaslu`en od-

mor, ali to ne zna~i da }e

harmoniku odlo`iti u za-

pe}ak i setiti je se tek ka-

da po~ne nova {kolska go-

dina.

- Mora da se ve`ba i

preko raspusta - kategori-

~an je profesor, a |aci se

ne bune, jer, iako su u de~i-

jem uzrastu, dobro znaju

{ta im vaqa ~initi da bi

ostali u kondiciji i daqe

napredovali.

E.V.

Na 56. Zmajevim de~jim

igrama, ~a~anskom iz-

dava~u je dodeqeno prizna-

we za izuzetan doprinos po-

pularisawu kwi`evnosti za

decu.

Zahvaliv{i Me|unarod-

nom centru za kwi`evnost

“Zmajeve de~je igre” na na-

gradi, direktor izdava~ke

ku}e Goran Markovi} iska-

zao je zadovoqstvo {to je

“P~elica” uo~ena kao dru-

{tveno odgovoran izdava~,

koji ima misiju da neguje do-

ma}u kwi`evnost za decu i

razvija qubav prema kwizi

kod mladih ~italaca.

“Zmajeve de~je igre”, odr-

`ane od 5. juna do 9. juna u

Novom Sadu pod sloganom

“Pozdravi mi sve na ovom

svetu”, otvorio je pesnik

Miroslav Cera Mihailo-

vi}. Poveqa Zmajevih igara

za sveukupno stvarala{tvo

uru~ena je Vladimiru An-

dri}u, dugogodi{wem ured-

niku de~jeg i {kolskog pro-

grama RTS, dok je za stvara-

la~ki doprinos savremenom

izrazu u kwi`evnosti za de-

cu nagra|en Milo{ Niko-

li}, nekada{wi dramaturg i

urednik u igranom programu

Televizije Beograd.

Nagrade su dobitnicima

uru~ene u Sremskim Karlov-

cima, u dvori{tu Zmajeve

ku}e, prilikom otvarawa

manifestacije.

E.V.

„P^ELICI” URU^ENA

NAGRADA ZMAJEVIH

DE^IJIH IGARA

MILIJAN, TINA I STEFAN

DONELI 14 NAGRADA

U `eqi da se oku{aju

u integrativnoj i in-

teraktivnoj nastavi,

koja podrazumeva

grupni rad, poveziva-

we {kola i predmeta

koji se u wima izu~a-

vaju, Jasminka Mari}

Gli{ovi}, u~iteqica

u O[ “Vuk Karaxi}”,

i wena koleginica

Mira Gli{i}, iz O[

“Dr Dragi{a Mi{o-

vi}” osmislile su

pro{log meseca za

svoje |ake tematski

dan “Putujemo staza-

ma Kablara na sasta-

nak sa tradicijom

kroz pesmu, igru i no-

va drugarstva”.

Na kratko, ali izuzetno

sadr`ajno i korisno

putovawe krenule su ne sa-

mo Jasminka sa svojim pr-

vacima i Mira sa odeqe-

wem drugog razreda, ve} i

majke dvoje u~enika i u~i-

teqica volonterka. Prva

destinacija - {kola u Ro-

{cima, sa samo 30 |aka.

Usledilo je me|usobno upo-

znavawe i predstavqene

{kola. Podeqeni u grupe,

mali{ani su dobili ozna-

ke veverice, pu`a, sove, pe-

~urke i lista.

Rade}i zadatke iz mate-

matike, neki u u~ionici,

neki u {kolskom dvori-

{tu, izletnici su dolazili

do re{ewa iza kojih su se

krile re~i sadr`ane u na-

zivu tematskog dana. Dok su

mla|i |aci sabirali i odu-

zimali, a stariji mno`ili

i delili, majke su brale ko-

prive i od wih i namirni-

ca koje su ponele od ku}e

umesile proju. Posle “zdra-

vog doru~ka” {kolarci su

se, kroz radionicu iz srp-

skog jezika pozabavili le-

gendama iz ovog kraja - o

Savinoj vodi i imenu sela

Ro{ci. Od wih se, tako|e,

tra`ilo da od datih slova

sastavqaju re~i koje se od-

nose na ovo podru~je.

U pauzu izme|u ~asa ma-

terweg jezika i fizi~kog

vaspitawa, za koji su u~ite-

qice smislile igru sa|ewa

i va|ewa krompira, prire-

|ena je ~ajanka, jer su mali-

{ani u svojim torbama

imali i kesice omiqenih

~ajeva.

Rastav{i se sa doma}i-

nima, ^a~ani su, opremqe-

ni “ekolo{kim korpica-

ma” krenuli put Kablara,

bave}i se istra`iva~kim

poslom.

- Deo puta smo pre{li

autobusom, deo pe{ice. Us-

put su deca upoznavala pri-

rodu i reqef, biqni i `i-

votiwski svet, {etali kroz

{umu i sakupqali biqe,

li{}e i pu`eve, koristili

{tapove pri pewawu, kao

pravi planinari. Imali su

prilike da vide p~eliwak,

poqoprivredna doma}in-

stva i ma{ine koje se kori-

ste pri seoskim radovima.

\ake smo izveli do vrha

Kablara, odakle se {iri

fantasti~an vidik. Sutra-

dan je u {koli svaka grupa

od sakupqenog materijala

napravila plakat, a biqke

smo ispresovali za odeqen-

ski herbarijum - kazuje u~i-

teqica Jasminka.

Tematski dan bi, smatra

ona, vaqalo organizovati

jedanput mese~no, jer je ovo

na~in da se osve`i nastava,

da deca iza|u u prirodu,

razonode se i steknu nova

poznanstva.

Sve ono {to je 40 wenih

i Mirinih |aka tog dana

do`ivelo pojedina~no je

ko{talo samo 250 dinara.

“Putovawe stazama Ka-

blara ...”, rad dveju inven-

tivnih i vrednih u~iteqi-

ca, bi}e predstavqen na

ovogodi{wem Saboru u~i-

teqa.

E.V.

U OKVIRU NOVIH METODA NASTAVE OSNOVCI PUTOVALI NA KABLAR

NIJE TE[KO BITI INTERAKTIVAN

SA OVOGODI[WIH TAKMI^EWA U^ENIKA MUZI^KIH [KOLA

Posledwi je dan u

ovoj {kolskoj go-

dini. U~enici

{kole u Vrani}ima (izdvo-

jeno odeqewe O[ “Stepa

Stepanovi}” u Gorwoj Go-

revnici) imaju razloga i za

radost i za suze.

Do{li su prazni~no

odeveni, bez kwiga i briga,

jer na raspust odlazi uz

igru i `urku. ^etvrtaci

su, me|utim, tu`ni, po{to

se rastaju od svoje male seo-

ske {kole i u~iteqice Bi-

qane Milo{evi}, kojoj su

posvetili grupni literar-

ni rad “Na{a u~iteqica”.

- Hvala vam {to ste od

nas, koji smo bili mali,

umeli da napravite velike

|ake, koji su od prvaka po-

stali petaci. Hvala vam,

u~iteqice, za prvo slovo,

hvala za velike brojke, hva-

la za petice i ~etvorke.

Hvala za dvojke i trojke, za

plus i minus, za puta i po-

deli. Svaku sre}u u daqem

radu od srca vam `ele va-

{i ~etvrtaci - sro~ili su

Kristina Vuji~i}, Mile-

vica Petrovi}, Aleksan-

dar Petrovi}, Goran Mar-

kovi}, Andrija Mi{ovi},

Sne`ana ^vori} i \or|e

Prodanovi}. U~iteqica

ne uspeva da savlada suze,

pla~e i profesorka engle-

skog jezika Svetlana Ko-

wiku{i}, kojoj su u~enici

zavr{nog razreda tako|e

zahvalili emotivnim sa-

stavom.

U ovoj generaciji je sve-

ga sedam ~etvrtaka, a cela

{kola, u dva kombinovana

odeqewa, ima 14 u~enika.

Biqana je u~ila drugake

i u~enike ~etvrtog razre-

da, a u~iteqica Leposava

Pejovi} prvake i tre}ake.

Veronauku predaje Ivan

Bosi}, a svakodnevni `i-

vot {kole nezamisliv je i

bez pomo}ne radnice Neve-

ne Petrovi}. Zbog sve ma-

weg broja |aka sudbina

vrani}ke {kole je neizve-

sna, a prosvetari zabrinu-

ti.

- [kola je centar doga-

|awa u selu, ako bi se ona

ugasila ni{ta vi{e ne bi

bilo isto - ka`e u~iteqi-

ca Lepa, koja je ~itav rad-

ni vek provela u seoskoj

sredini.

- [teta {to se u ovom

lepom selu, nadomak grada,

ne ra|a vi{e dece. Ne mogu

{kolsko dvori{te da

zamislim bez gra-

je. Uve~e se u

wemu oku-

pqaju i

mali{a-

ni iz

okolnih

sela - do-

daje wen

s u p r u g

Dragi{a ,

koji je tako|e

radio u ovoj

{koli. Sada je u

penziji, ali ~esto dovozi

Lepu na posao.

U~iteqi se zdu{no hva-

le na odli~nu saradwu sa

me{tanima i wihovu po-

mo}, u finansijskom i sva-

kom drugom pogledu.

- Zahvaquju}i zajedni~-

kim naporima posledwih

deset godina je u {koli do-

sta ura|eno. Doveli smo

vodu, uveli grejawe, ogra-

dili dvori{te, asfaltira-

li igrali{te, promenili

name{taj ... Roditeqi u~e-

nika su sponzorisali na-

bavku rekvizita za dvori-

{te. Od 2002. godine {kola

i roditeqi pripremaju

proslavu Savindana. Sve

porodice nov~ano ravno-

merno u~estvuju, a za

organizaciju je

svake godine

z a d u ` e n o

nekoliko

bra~nih

parova -

k a z u j e

L e p a ,

u v e r e n a

da }e iz

{kole oti-

}i bez ijednog

lo{eg iskustva sa

me{tanima Vrani}a.

Ni Biqana nikada nije

radila u gradskoj sredini.

- Divno je raditi sa seo-

skom decom. Ni po ~emu ne

zaostaju za svojim vr{wa-

cima iz grada, a vaspitani-

ja su i vi{e uva`avaju u~i-

teqa.

Kada je re~ o nastavi i

vannastavnim aktivnosti-

ma, obe u~iteqice imaju

~ime da se pohvale. I u

ovoj {koli se odr`avaju

takmi~ewa i kvizovi zna-

wa, i weni |aci kasnije po-

staju Vukovci, i oni pri-

premaju pozori{ne pred-

stve (2002. godine pa`wu

javnosti skrenuli su pred-

stavom “Rastko” za Savin-

dan), dobijaju nagrade na

literarnim konkursima

(Anastasija Mitrovi} i

Jovana Obradovi} su na-

gra|ivane na festivalu hu-

mora u Lazarevcu) pobe|uju

na “Igrama bez granica” i

u~estvuju u eko kampovima.

- Tokom De~ije nedeqe

posetili smo stara~ki dom

u Vrani}ima i za wegove

stanare izveli lep pro-

gram. Ove godine smo bili

u poseti i preduze}u “Mi-

kron”, a nama u goste su do-

lazili u~enici ~a~anske

{kole “Vuk Karaxi}” - na-

vode u~iteqice neke od

ovogodi{wih aktivnosti.

Da deca iz Vrani}a ima-

ju zlatne ruke vidi se ~im

se prekora~i {kolski

prag. Inspirisani ^oli}a

ku}om, u kojoj su `iveli

preci pesnika Du{ka Ra-

dovi}a, izradili su, u

okviru izbornog predmeta

Narodna tradicija, maketu

starog srpskog dvori{ta i

gra|evina, a na zidu domi-

nira mapa Srbije, u koju su

utkali raznobojnu vunicu

i sli~ne materijale.

O ovim, ali i drugim

aktivnostima |aka ove

{kole, moglo se ~itati i u

“Prosvetnom pregledu”.

U~iteqica Lepa rado be-

le`i de{avawa u {koli, a

ovaj list redovno objavqu-

je wene priloge.

PETAK 14. JUN 2013. GODINE

U POSETI \ACIMA U VRANI]IMA

^etvororazredna osnovna {kola u Vrani}ima

osnovana je odmah posle oslobo|ewa, u januaru 1945.

godine. Do tada su |aci iz ovog sela poha|ali osnov-

nu {kolu u Miokovcima, koja nije bila mnogo uda-

qena, ali se do we dolazilo preko reke ^emernice,

koja je umela da nado|e i omete redovnu nastavu. Po-

{to selo nije imalo podesnu zgradu, {kola koja se

odvojila od miokova~ke neko vreme je radila u ku}i

u~iteqa Qubi{e Nikitovi}a. Rad je zapo~ela sa 80

u~enika, a prva u~iteqica bila je Milica Nikito-

vi}.

U novu zgradu, podignutu sredstvima samodopri-

nosa, {kola je preseqena 1956. godine. Do 1965.

Osnovna {kola u Vrani}ima je bila samostalna pr-

osvetna ustanova, da bi tada postala sastavni deo

O[ “Stepa Stepanovi}” u Gorwoj Gorevnici. Od

nastanka do danas iz {kole su iza{la 363 |aka.

[KOLA SA ISTORIJOM

9REPORTA@A

Kulturni centar “Lift” po tre}i put

organizuje manifestaciju „Dan mla-

dih” kojom `eli da predstavi aktivnosti

koje mogu upotpuniti slobodno vreme de-

ce i mladih u ^a~ku. Manifestacija }e

biti odr`ana u subotu, 15. juna, od 16 do

20 ~asova u Gradskom parku.

Ove godine bi}e 28 u~e-

snika, anga`ovanih u obla-

sti sporta, umetni~ke radio-

nice i obrazovawa, kao i ra-

zna omladinska udru`ewa.

Programi }e biti interak-

tivni, tako da svi posetioci

mogu da se ukqu~e. Slo`ite

mozaik, napravite origami

figuricu, odigrajte partiju

{aha, popnite se na ve{ta~-

ku stenu, eksperimenti{tite

i jo{ mnogo toga {to ste `e-

leli ranije da probate, ali

niste imali priliku.

Detaqan spisak u~esnika i mapu sa

wihovim rasporedom mo`ete pogledati

na sajtu “Lifta”, a svi oni koji `ele da

pomognu u organizaciji “Dana mladih”

kao volonteri, mogu da po{aqu mejl sa

prijavom na office@kclift.org .I. M.

SUTRA DAN MLADIH

MOJA MALA, SEOSKA [KOLA

BEZ

PRIVATNIH

^ASOVA

- Seoska deca ne uzimaju

privatne ~asove. Kad po~nu

poqoprivredni radovi, wi-

ma u u~ewu ne poma`u ni

roditeqi - nagla{avaju

u~iteqice {kole u

Vrani}ima.

10 PETAK 14. JUN 2013. GODINEZDRAVSTVO

Izuzetna saradwa Grada i

Zdravstvenog centra ^a-

~ak se nastavqa, pa su, u

sredu, u dvori{tu Bolnice, Slu-

`bi hitne pomo}i sve~ano uru~e-

na dva nova sanitetska vozila.

Vrednost vozila je oko sedam mi-

liona dinara, a primopredaji su

prisustvovali ~elnici Grada i

Zdravstvenog centra.

- Predali smo dva sanitetska

vozila za Hitnu pomo}, a ciq nam

je da na{i sugra|ani kojima treba

pomo} {to pre stignu do we, a le-

kari i voza~i koji pru`aju pomo}

da budu bezbedni. Pro{le godine

smo donirali vozilo za dijalizu,

dodelili smo opremu za Interno

i Grudno odeqewe, a pomogli smo

i Psihijatrijskom odeqewu i na-

stavi}emo sa ovako dobrom prak-

som - obe}ao je gradona~elnik Vo-

jislav Ili}. On je naglasio i da je

u skora{wem kontaktu sa Saobra-

}ajnim institutom CIP, dobio

informacije da }e projekat novog

Porodili{ta uskoro biti zavr-

{en, da }e biti raspisane javne

nabavke i da bi radovi trebalo da

po~nu za mesec dana.

Direktor Zdravstvenog centra

dr Radoslav Milo{evi} zahvalio

se Gradu na donaciji i izrazio ve-

liko zadovoqstvo {to je Dom

zdravqa dan pre dobio informa-

ciju da je akreditovan sa visokom

ocenom.

- To je jedan od velikih dopri-

nosa poboq{awu i podizawu kva-

liteta zdravstvene usluge u ^a~-

ku, a od jeseni }e zapo~eti i pro-

ces akreditacije Bolnice - naja-

vio je dr Milo{evi}.

Direkor Doma zdravqa dr Vla-

de Veli~kovi} zahvalio se grad-

skoj upravi {to ima razumevawa

za potrebe zdravstvenih ustanova

na{eg grada.

- Vozila su uvek potrebna. Ona

zna~e boqu dostupnost i kvalitet

le~ewa. Hitna pomo} radi u gradu

na zbriwavawu bolesnih sugra|a-

na, ali isto tako veoma ~esto oba-

vqa transporte pacijenata u dru-

ge centre, kada je to potrebno. Ta-

ko da }e se sa novim vozilima si-

gurno zna~ajno poboq{ati kvali-

tet usluga Hitne pomo}i - rekao je

dr Veli~kovi}. On je naglasio da

Slu`ba hitne pomo}i raspola`e

sa osam vozila, od ~ega su ~etiri

sa kompletnom kardio opremom.

- Moram da napomenem, da je na

primer, danas bilo 11 slu~ajeva

prevoza za druge centre, Beograd i

Kragujevac. Kada {aqemo paci-

jenta u drugi zdravstveni centar,

obavezna je pratwa, lekar i se-

stra, retko ide samo voza~. A u

jednoj smeni Hitne pomo}i rade

tri lekara - rekao je Veli~kovi} i

naglasio da }e novim kadrovskim

planom biti mogu}nosti za zapo-

{qavawe jo{ medicinskog oso-

bqa:

- Ovih dana smo dobili ka-

drovski plan koji smo dugo ~eka-

li. Ne samo u vezi sa Hitnom po-

mo}i, ve} ~itavim Zdravstvenim

centrom. Najverovatnije }e biti

elemenata, da se u pojedinim slu-

`bama, me|u koje spada i Hitna

pomo}, primi odre|eni broj leka-

ra i voza~a.

I. M.

Prate}i korak sa

razvijenim zemqa-

ma, ^a~ak je po~et-

kom devedesetih dobio Sa-

vetovali{te za prevenciju

i odvikavawe od pu{ewa.

Pre nekoliko decenija su,

skoro u celom svetu, poja-

~ane kampawe protiv duva-

na i sa nesmawenim inten-

zitetom traju do danas.

Kod nas je led najpre pro-

bijen u Beogradu, a zatim

su i ostali gradovi po~eli

da otvaraju savetovali{ta.

Tada su se direktori beo-

gradskih klinika za plu}-

ne bolesti potrudili da se

lekari {irom Srbije usa-

vr{e i pomognu qudima

koji `ele da se zauvek od-

reknu cigareta. Od po~etka

Savetovali{te za preven-

ciju i odvikavawe od pu-

{ewa u ~a~anskoj Bolnici

vodila je primarijus dr

Nada Lazovi}, specijali-

sta za plu}ne bolesti i tu-

berkulozu.

- Sa pijetetom se se}am

nekada{weg na~elnika dr

Sigerskog koji me je pod-

stakao da se bavim ovim

poslom. Osim rada sa pu-

{a~ima, za ove dve deceni-

je smo organizovali brojne

akcije posve}ene borbi

protiv pu{ewa, istra`i-

vali i svoje nau~no-istra-

`iva~ke radove predstavi-

li bezmalo, {irom sveta.

Ovom poslu smo posve}eni

posle radnog vremena i za

to su potrebni veliki en-

tuzijazam i qubav. U na-

{em Savetovali{tu stru~-

nu pomo} je zatra`ilo vi-

{e od 1.200 qudi. Nije za-

nemarqiv ni broj onih ko-

ji su se odrekli cigareta.

Vi{e od 30 osto qudi, koji

su pro{li na{ tretman,

postali su biv{i pu{a~i.

Pomogla nam je i primena

Zakona o zabrani izlo`e-

nosti duvanskom dimu. U

svakom slu~aju, ohrabruje

~iwenica da je sve vi{e pu-

{a~a koji `ele da se oslo-

bode ove ru`ne navike - na-

pomenula je dr Lazovi}.

Ona je odavno u radu sa pu-

{a~ima po~ela da prime-

wuje individualni metod

rada, po{to je ve}ini od-

govaralo da u ~etiri oka

ispri~aju doktorki za{to

pale cigaretu ili koji ih

stresovi navode da ponekad

to ~ine neumereno.

Dve decenije rada ~a-

~anskog Savetovali{ta dr

Nada Lazovi} je pro{log

petka obele`ila u Grad-

skoj skup{tini. Tom pri-

likom je i dr Ika Pe{i},

{ef Kabineta za odvikava-

we od pu{ewa Klinike za

pulmologiju, govorila o

zna~aju savetovali{ta.

Svoja iskustva preneli su

i qudi koji su pro{li

tretmane u ~a~anskom Sa-

vetovali{tu i uspeli da se

odreknu cigareta, ili to

jo{ uvek poku{avaju. Iako

je zdravqe prevashoni pri-

oritet, odvikavawe od du-

vana donosi i finansijsku

dobit. Ba{ je dr Ika Pe-

{i} pomenula jedan pri-

mer iz svoje prakse koji je

slu{aocima bio prili~no

upe~atqiv. Bra~ni par ko-

ji je uspeo da se odrekne du-

vana svakodnevno je {tedeo

novac koji bi potro{io za

cigarete i za tri godine

uspeo da skupi vi{e od 11

hiqada evra. Za te pare su

kupili ku}u u predgra|u.

Na sve~anosti povodom

dve decenije Savetovali-

{ta za prevenciju i odvi-

kavawe od pu{ewa dodeqe-

ne su zahvalnice svima ko-

ji su pomogli i podr`ali

wegov rad. Me|u dobitni-

cima na{li su se Gradska

uprava, lekari, zdravstve-

ne ustanove, volonteri Cr-

venog krsta, mediji. Pri-

sutni su u`ivali i u mini

koncertu bra}e Rakovi}.

Z. J.

DVE DECENIJE SAVETOVALI[TA ZA ODVIKAVAWE OD PU[EWA

SVE VI[E NEPU[A^A

GRAD PONOVO POMA@E ZDRAVSTVENOM CENTRU

UKINUTA ZABRANA POSETA NA INTERNOM

Direktor Zdravstvenog centra dr Milo{evi} rekao je u sredu

da je epidemija bakterijom klostridija i daqe pod kontrolom, da

se pojavquju sporadi~ni slu~ajevi zara`enih, pa se trenutno tri

zara`ena pacijenta nalaze na Infektivnom odeqewu. Ukinuta je

zabrana poseta na Internom odeqewu.

DVA SANITETA ZA HITNU POMO]

^elnici grada i Zdravstvenog centra na primopredaji vozila

Vrednost saniteta je oko sedam miliona dinara

Prim. dr Nada Lazovi} {ef Savetovali{ta

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 11MARKETING

marketing 032/342-276

12 PETAK 14. JUN 2013. GODINELU^ANI

- Povodom Dana op{tine,

polo`eni venci na spome-

nik poginulih boraca u

Rtarskom boju. - Na sve~anoj

sednici SO Lu~ani uru~ena

presti`na op{tinska pri-

znawa za 2013. godinu za-

slu`nim pojedincima i

ustanovama, koji su dopri-

neli radu lokalne samou-

prave. Najvi{e op{tinsko

priznawe pripalo Sloboda-

nu Markovi}u, komandiru

Policijske stanice u Gu~i. -

U Osnovnoj {koli u Gu~i

otkrivena spomen-bista

akademiku Milenku [u{i-

}u

Nizom prigodnih sadr`aja u

Draga~evu je sve~ano obele`en

10. jun - Dan op{tine. Program

obele`avawa po~eo je polaga-

wem lovorovih venaca na spomen obele`ju

poginulim Draga~evcima 1815. godine u

Rtarima. Sve~anoj sednici Skup{tine op-

{tine Lu~ani, u Domu kulture u Gu~i,

prisustvovali su predstavnici

Vlade Republike Srbije, Vojske

Srbije, Srpske pravoslavne crkve,

Moravi~kog okruga, susednih gra-

dova i op{tina, odbornici SO,

poslovni saradnici i brojni dru-

gi uva`eni gosti. Re~i dobrodo-

{lice prisutnima uputili su

Dragan [u{i}, predsednik Skup-

{tine op{tine, i Mladomir Sre-

tenovi}, predsednik op{tine, su-

miraju}i rezultate rada lokalne

samouprave u proteklih godinu da-

na.

- Deseti jun je praznik op{tine

Lu~ani, posve}en boju u Rtarima

daleke 1815. godine, kada su kona~-

no proterani Turci iz Draga~eva,

a u~esnici tog boja su se zauvek

upisali u istoriju ovog kraja.

Skup{tina op{tine Lu~ani u

ovom sazivu kontinuirano radi

godinu dana. U tom periodu, na 14 skup-

{tinskih zasedawa, odbornici su doneli

niz veoma va`nih odluka, koje su bitne za

razvoj op{tine, ali i za boqi kvalitet

`ivota svih gra|ana koji u woj `ive. Za

ovo vreme nismo zadu`ivali buxet op{ti-

ne, ve} smo savesno vra}ali kreditna zadu-

`ewa i nasle|ene dugove, koji nisu bili

mali. Modernizacijom Op{tinske uprave,

pove}anim socijalnim davawima, zna~aj-

nim subvencijama u poqoprivredi nasto-

jimo da gra|anima olak{amo `ivot, poseb-

no onim najugro`enijim. Pred nama stoji

najvi{i ciq, a to je da ostanemo jedinstve-

ni i iskoristimo sve mogu}nosti i poten-

cijale za unapre|ewe lokalne zajednice, a

{anse koje nam se ukazuju ne smemo propu-

{tati - istakao je [u{i}, nagla{avaju}i

da, kao predsednik Skup{tine op{tine,

veruje u napredak i boqe sutra draga~ev-

skog kraja. Obe}ao je da }e rukovodstvo op-

{tine {irom otvoriti vrata svima koji

novim idejama `ele da doprinesu razvoju

Draga~eva.

^estitaju}i praznik svim gra|anima

Lu~ana i obra}aju}i se prisutnim gosti-

ma, Mladomir Sretenovi} se osvrnuo na

prethodni period i naglasio da je prebro-

|ena jo{ jedna godina ekonomske krize, ko-

ja je donela probleme privredi, a lokalnoj

samoupravi brojna spoticawa.

- Op{tina Lu~ani je u

prethodnom periodu svo-

je prioritete usmerila ka una-

pre|ewu `ivota svakog na{eg

gra|anina. Tamo gde je preki-

nuta nit sa poqoprivrednici-

ma, sa privrednicima i predu-

zetnicima - lokalna samoupra-

va je napravila ~vrstu sponu,

grade}i ja~e osnove za wihov

razvoj. Tamo gde je prekinuta

nit sa gra|anima, mi smo po-

krenuli sve kontakte, poma`u-

}i najmla|ima i najstarijima

i sara|uju}i sa vrednima i

radnima, koji imaju ideje i vi-

ziju. Za podsticaj poqoprivre-

di i poqoprivrednicima u

proizvodwi hrane i plasira-

wu proizvoda, lokalna samou-

prava je iz buxeta za pro{lu

godinu izdvojila deset milio-

na, a ove godine je taj iznos

uve}an na dvadeset miliona

SVE^ANO PROSLAVQEN 10.

Uznak se}awa na najzna~ajniji istorijski doga|aj u Draga~evu, koji se zbio u Rta-

rima u vreme Drugog srpskog ustanka pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a, pred-

stavnici lokalne samouprave, Moravi~kog okruga i Op{tinskog odbora SUBNOR-a

polo`ili su lovorove vence na spomenik palim borcima Rtarskog boja.

- Danas, na Dan op{tine, pred ovim zna~ajnim spomenikom, misli vra}amo u da-

leku i svetlu istoriju srpskog naroda. Za dve godine obele`ava}emo dva veka od kada

je sa ovih na{ih draga~evskih prostora proteran i posledwi turski vojnik. Op{ti-

na Lu~ani je upravo svoj dan vezala za taj zna~ajni datum - 10. jun iz 1815. godine.

Obaveza je svih nas, a i pokoqewa koja dolaze, da se poklawamo senima palih pred

ovim znamenitim spomenikom, po{tuju}i sve junake Rtarskog boja - rekao je Mlado-

mir Sretenovi}, predsednik op{tine, u svom prigodnom govoru.

SE]AWE NA PALE BORCE RTARSKOG BOJA

GODINA ULAGAWA U BOQI @

Predsednik op{tine Mladomir Sretenovi} Dobitnici op{tinskih priznawa za 2013. godinu

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 13LU^ANI

dinara - istakao je Sretenovi}, dodaju}i

da je lokalna samouprava za poboq{awe

kvaliteta `ivota socijalno ugro`enih li-

ca iz op{tinskog buxeta ove godine obez-

bedila zna~ajno uve}ana socijalna davawa.

Za najugro`enije, stare i iznemogle, orga-

nizovana je pomo} gerontodoma}ica i na-

rodna kuhiwa, za najmla|e sugra|ane - no-

voro|ene bebe, obezbe|ene su nov~ane po-

klon ~estitke, a za wihove nezaposlene ro-

diteqe nov~ana naknada u trajawu od godi-

nu dana. Za boqu egzistenciju `iteqa seo-

skog podru~ja investirano je u sistem vo-

dosnabdevawa, navodwavawe i putnu in-

frastrukturu. U ciqu kvalitetne zdrav-

stvene za{tite gra|ana, lokalna samoupra-

va je sredstvima iz buxeta modernizovala

Dom zdravqa, zdravstvenu laboratoriju i

kupovinom dva sanitetska vozila zna~ajno

unapredila preventivnu hitnu pomo}. Do-

sta sredstava je izdvojeno i za unapre|ewe

{kolstva. Formirana je i Turisti~ka or-

ganizacija op{tine Lu~ani, sa zadatkom

da kontinuirano prezentuje u zemqi i sve-

tu turisti~ke potencijale draga~evskog

kraja. Draga~evski sabor truba~a podig-

nut je na najvi{i nivo organizovanosti,

naglasio je Sretenovi}, isti~u}i istraj-

nost u nameri op{tinskog rukovodstva da

zapo~ete investicije dovede do kraja, da

op{tina Lu~ani bude jedna od najure|eni-

jih i dobro organizovanih op{tina, koja

brine o budu}nosti svojih gra|ana.

URU^ENA PRESTI@NA

OP[TINSKA PRIZNAWA

Povodom Dana op{tine, zaslu`nim po-

jedincima i ustanovama uru~ena su op-

{tinska priznawa za ostvaren doprinos u

radu lokalne samouprave. Poveqa “10.

jun”, najvi{e op{tinsko priznawe, dode-

qena je Slobodanu Markovi}u iz Gu~e za

postignute rezultate u unapre|ewu rada

Policijske stanice Lu~ani i poseban do-

prinos pove}awu bezbednosti u~esnika

Sabora truba~a, kao i svih gra|ana Op-

{tine. Plakete “10. jun” uru~ene su vo}aru

Draganu Basari}u iz Guberevaca, Radoju

Milutinovi}u, radniku Crvenog krsta u

Gu~i, i Osnovnoj {koli “Milan Blagoje-

vi}” u Lu~anima. Kako je re~eno u obrazlo-

`ewu, Dragan Basari} je ostvario izuzetne

rezultate u oblasti vo}arske proizvodwe,

a Radoje Milutinovi} se posebno istakao

u svakodnevnom radu na zbriwavawu lica u

stawu socijalne potrebe. Pru-

`io je i veliki doprinos razvo-

ju dru{tvenog i sportskog `ivo-

ta op{tine. O[ “Milan Blago-

jevi}” uvrstila se u krug dobit-

nika presti`nih op{tinskih

priznawa zahvaquju}i izuzet-

nim rezultatima u kontinuira-

nom radu sa mladim generacija-

ma, u primeni savremenih do-

stignu}a i u~e{}em u projekti-

ma od velikog i trajnog zna~aja

za ukupan dru{tveni napredak

op{tine Lu~ani.

Priznawa “10. jun” uru~ena

su: Po{ti u Kaoni za sveukupni

rad, Fudbalskom klubu “Ov~ar”

iz Markovice za doprinos u raz-

voju fudbala, porodici Sedala-

revi} iz Draga~ice za uspe{nu

sto~arsku proizvodwu, Mlekari

“Gaj” u Gora~i}ima za po-

stignute rezultate u proiz-

vodwi mle~nih proizvoda

na tradicionalan na~in i

Nedeqku Kuzmanovi}u iz

Dqina za anga`ovawe u

svim oblastima rada i raz-

voja MZ Dqin.

U ime svih dobitnika

priznawa, nadle`nima u op-

{tinskoj upravi zahvalio se

Slobodan Markovi}. On je

tom prilikom istakao da mu

je izuzetno drago {to je lo-

kalna samouprava prepozna-

la kvalitet Policijske sta-

nice, na ~ijem ~elu stoji. On

je dodao da }e ovo priznawe

za wih predstavqati pod-

strek da gra|anima obezbede

jo{ boqu li~nu i imovinsku sigurnost u

narednom periodu.

Na sve~anoj akademiji uru~ena su pri-

znawa i kwige u~enicima osnovnih i sred-

wih {kola, dobitnicima Vukove diplome,

kojih je ove godine bilo ukupno 20. Uru~e-

ni su i pehari pobednicima Prve {kolske

olimpijade, odr`ane pro{log meseca u Gu-

~i.

U prigodnom kulturno-umetni~kom

programu u~estvovali su Crkveno-varo-

{ki hor “Sveti Sava” iz Lu~ana, Kultur-

no-umetni~ko dru{tvo “Abra{evi}” i

truba~ki orkestar Dejana Jev|i}a iz Po-

`ege. Kod spomenika truba~u, deca iz

Pred{kolske ustanove “Na{a radost”, za-

jedno sa svojim vaspita~ima, uprili~ila

su za prisutne gra|ane prigodan program

povodom proslave Dana op{tine.

V. S.

JUN - DAN OP[TINE LU^ANI

Osnovna {kola u Gu~i od 10. juna zvani~no nosi ime

akademika Milenka [u{i}a, u znak se}awa na sve-

tli lik i ostvarena dostignu}a u radu poznatog srpskog

nau~nika, najmla|eg doktora nauka u Institutu nuklear-

nih nauka “Vin~a”, pripadnika vi{e me|unarodnih nau~-

nih dru{tava, ~lana SANU od 1985. godine, koji je, ina-

~e bio |ak ove {kolske ustanove. Prema re~ima akademi-

ka Miqenka Peri}a, Milenko [u{i} je bio naslednik

nau~nika Pavla Savi}a. U “Vin~u” je do{ao kada je tek

stajala na noge, a impresivan nau~ni trag ostvario je i u

radu Zavoda za fizi~ku hemiju. Objavio je brojne radove u

doma}im i stranim ~asopisima i na osnovu svog bogatog

nau~nog i istra`iva~kog doprinosa stekao titulu svet-

skog nau~nika. Iza profesora [u{i}a ostale su kwige i

uxbenici koje je napisao, 120 diplomaca, 20 magistrana-

ta i 25 doktora nauka koje je podigao.

Bistu priznatog nau~nika otkrili su predsednik op-

{tine Mladomir Sretenovi} i direktor Osnovne {kole

Qiqana Kova~evi}, koja je, izme|u ostalog, u svom govo-

ru istakla da ova obrazovna ustanova od svog osnivawa

1850. godine slavi pobedu znawa nad neznawem i po{tuje

tradiciju i vrednosti kulture iz koje su ponikli, ali i

smelo gleda ka vi{im ciqevima i zahtevima koje vreme

donosi. Osim ~lanova porodice [u{i}, predstavnika

lokalne samouprave i brojnih gra|ana, sve~anom otkriva-

wu biste prisustvovali su i sam ~in uveli~ali ugledni

predstavnici Akademije nauka. Prigodni recital o po-

sve}enom nau~nom radu i `ivotu akademika Milenka

[u{i}a uprili~ili su u~enici Osnovne {kole u Gu~i.

OSNOVNA [KOLA U GU^I DOBILA IME POZNATOG

AKADEMIKA MILENKA [U[I]A

IVOTNI STANDARD GRA\ANA

Otkrivawe spomen-biste poznatog srpskog nau~nika Milenka [u{i}a

U programu obele`avawa Dana op{tine u~estvovali i mali{ani „Na{e radosti“

14 PETAK 14. JUN 2013. GODINELU^ANI

Povodom Dana op{tine Lu~a-

ni, Op{tinska organizacija

sportskih ribolovaca “Bjeli-

ca”, u saradwi sa Centrom za

kulturu i sport, organizovala

je pro{le subote, na Mari}a

bari, ekipno takmi~ewe u

sportskom ribolovu - tradici-

onalni me|unarodni KUP Bje-

lice. Ujedno, ovom sportskom

manifestacijom ribolova~ko

udru`ewe “Bjelica” obele-

`ilo je i 60 godina svoga po-

stojawa. U nadmetawu je u~e-

stvovalo 45 ribolovaca, u

ukupno 15 ekipa. Manifesta-

ciju je sve~ano otvorio pred-

sednik op{tine Mladomir

Sretenovi}.

Iako vremenske prilike nisu bile

naklowene ribolovcima tokom

trosatnog takmi~arskog dela ma-

nifestacije, ulov nije izostao. ^ak ni

pqusak nije mogao da spre~i strastvene

ribolovce da daju sve od sebe i ostvare

{to boqi plasman u takmi~ewu na Mari-

}a bari.

Pobednik staze ovogodi{weg KUP-a

Bjelice je Zoran Milo{evi} iz Vaqeva, a

u ekipnom takmi~ewu prvo mesto je osvo-

jio “Plovak” iz Gorweg Milanovca. Dru-

goplasirana je bila ekipa “Rzava” iz Ari-

qa, dok je tre}e mesto zauzela ekipa

“Skrape`a” iz Kosjeri}a.

Zoran Milo{evi} se profesionalno

bavi ribolovom. On ka`e da je ovde do{ao

prvenstveno da se dru`i i u`iva u pecawu,

a mawe da pobedi, jer je ovo takmi~ewe vi-

{e revijalnog karaktera. Ipak, poslu`i-

la ga je sre}a, naravno i ume}e. Upecao je

oko 3,3 kilograma ribe, a to je bio najbo-

qi pojedina~ni rezultat. Pro{le godine

je bio ~lan pobedni~ke ekipe iz Kosjeri-

}a, a sada, neo~ekivano, i pobednik staze.

- Ovo je prva pobeda na{eg kluba na

Mari}a bari. Radujemo se uspehu, ali i da

nismo pobedili, poneli bismo dobre uti-

ske sa ovog predivnog mesta. Ovde je uvek

lepo. Vreme nam nije bilo naro~ito na-

kloweno tokom takmi~ewa, ali to je sa-

stavni deo pecawa i navikli smo svi mi

na takva iznena|ewa. [to se ti~e ribe,

ona grize ili ne grize, a da li ki{a pada

to nema nikakve veze. Mi smo vrlo mlada

ekipa i nama tek predstoje takmi~ewa - re-

kao je Milan Gli{ovi} iz Gorweg Mila-

novca, ~lan prvoplasirane ekipe ribolo-

va~kog kluba “Plovak”.

Rajko Guduri}, sudija na takmi~ewu,

istakao je da su sve propozicije takmi~e-

wa u potpunosti ispo{tovane. Svaki ri-

bolovac je imao ~uvarku, kako bi se ulo-

vqena riba nakon merewa vratila u vodu.

Kako je ocenio, KUP je bio uspe{an, mada

je riba “slabije radila”. Konkurencija je

bila jaka, jer je u takmi~ewu u~estvovao i

veliki broj majstora ribolova i reprezen-

tativaca Srbije. Osim ekipa iz Zapadne

Srbije, pozivu se odazvao i klub “Li-

pqen” iz Crne Gore.

KUP Bjelice ni ovaj put nisu propu-

stili najstariji i najiskusniji ~lanovi

ribolova~kog udru`ewa. Do{li su da po-

dr`e takmi~are i ujedno u`ivaju u dru`e-

wu i sjajnim ribolova~kim pri~ama.

Osamdesetosmogodi{wi Radoje Gavrilo-

vi}, najstariji ~lan lu~anskog udru`ewa

sportskih ribolovaca, do{ao je da u`iva

u majstorskom pecawu mla|ih kolega. On

ka`e da ga za ribolov ve`u lepe uspomene

i da je me|u prvima u Draga~evu po~eo da

se bavi ovim lepim sportom. ^lan je Udru-

`ewa od wegovog osnivawa i drago mu je

{to je “Bjelica” za sobom ostavila {est

uspe{nih decenija posve}enosti prirodi

i sportskom ribolovu. Pamti uspehe sa

raznih takmi~ewa, a sada je nastupilo vre-

me da vo|stvo u ovom predivnom sportu

prepusti mla|ima.

I osamdesetpetogodi{wi Sreten To-

mi} do{ao je na Mari}a baru da svojim

prisustvom uveli~a KUP “Bjelice” i u`i-

va u sportskom ribolovu, koji mu je obele-

`io dobar deo `ivota. On ka`e da ribo-

lov ~oveku u|e u krv. I danas bi pecao, ali

noge ne mogu da izdr`e. Ostalo mu je samo

da se na ovakvim skupovima se}a nekada-

{wih vremena i raspreda pri~u o raznim

ribolova~kim dogodov{tinama, koje su

neizbe`an deo `ivota svakog strastvenog

ribolovca.

- Ribolovom sam po~eo da se bavim pre

50 godina. Ovaj sport je za mene bio i

ostao izazov. Uz ribolov, po~eo sam da

pravim i plovke i to radim i danas. Sta-

riji ribolovci sa ovog podru~ja uglavnom

koriste za pecawe moje plovke. U~estvovao

sam na mnogim takmi~ewima i bio me|u

najboqim ribolovcima Lu~ana. Na Drini

sam hvatao po ~etrdesetak kilograma sko-

baqa i {arana. Od Peru}ca do Qubovije,

nema vode gde nisam pecao. Qubav prema

ribolovu preneo sam na sina, koji je danas

do{ao na Mari}a baru da odmeri snagu sa

drugim ribolovcima. Mladima bih poru-

~io da se vi{e interesuju za ovaj sport, jer

on ima posebne ~ari - rekao je osamdeset-

dvogodi{wi Du{an Jovan~i}, ~lan “Bje-

lice” od 1955. godine, koji je do{ao da

u`iva u KUP Bjelice kao gost i posma-

tra~.

Mojsilo Radoji~i}, iako je napunio 80

godina, i daqe voli da “zabaci udicu” i

odmeri ume}e sa drugima. Bavi se iskqu-

~ivo sportskim ribolovom i ka`e da, ka-

da bi se ponovo rodio - sigurno bi oda-

brao ovaj lep vid sporta i rekreacije i bo-

ravio svaki dan pored Morave.

- Na{e ribolova~ko udru`ewe ima du-

gu tradiciju. U posledwem periodu nasto-

jali smo da maksimalno afirmi{emo

sportski ribolov kod mla|ih generacija i

ostvarili smo zna~ajan pomak na boqe.

Ove godine izdali smo 80 seniorskih do-

zvola. Imamo 15 pionira i dvadesetak

omladinaca. Prethodnih godina bilo ih

je mawe. Mi se trudimo da ispo{tujemo

mlade pripadnike Udru`ewa i qubav, ko-

ju ose}amo prema sportskom ribolovu,

prirodi i dru`ewu, prenesemo na wih. Za

wih organizujemo nekoliko puta godi{we

takmi~ewe i {aqemo ih na pionirsku li-

gu Po`ege, gde ima pet kola - istakao je

Vladimir Lon~arevi}, predsednik Op-

{tinske organizacije sportskih ribolo-

vaca “Bjelica”, dodaju}i da ribolov smi-

ruje i odgovara svim qudima, bez obzira

na wihov temperament.

Na zadovoqstvo organizatora, KUP je

zavr{en u dobrom raspolo`ewu, a na sta-

zi nije ostao ni jedan znak da se takmi~e-

we odigralo. Nije bilo papira, opu{aka,

niti plasti~nih fla{a, jer su u takmi~e-

wu u~estvovali veliki zaqubqenici u

prirodu, koji uvek brinu da se wena ~isto-

ta ne naru{i. V. S.

ODR@AN TRADICIONALNI KUP BJELICE

DRU@EWE I PRIJATEQSKO

NADMETAWE SPORTSKIH RIBOLOVACA

Predsednik udru`ewa „Bjelica“ sa pobedni~kom ekipom iz Gorweg Milanovca

Pobednik staze

Zoran Milo{evi}

iz Vaqeva

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 15ZDRAVSTVO

Dobrovoqno davawe krvi poboq-

{ava cirkulaciju i rad srca, a

ko{tana sr` davaoca se stimu-

li{e da proizvodi nove krvne }elije.

Nedavna istra`ivawa ukazuju i na to

da mu{karci koji daju krv dva, tri puta

godi{we smawuju rizik od sr~anog udara

za vi{e od 50 odsto, kao i `ene u menopau-

zi.

Postoje i podaci koji pokazuju da se da-

vaoci krvi br`e i lak{e oporavqaju ako

su izlo`eni iznenadnom gubitku krvi, re-

cimo u saobra}ajnoj nesre}i ili tokom

operacije, jer se organizam ve} susreo sa

naglim gubitkom odre|ene koli~ine krvi,

obja{wavaju stru~waci.

Besplatni pregledi

Pored toga {to davalac ima zdravstve-

ne blagodeti od davawa krvi, dobija i bes-

platan pregled. Svaka zdrava odrasla oso-

ba od 18 do 65 godina mo`e da bude dava-

lac krvi kada se lekarskim pregledom i

proverom krvne slike, odnosno nivoa he-

moglobina utvrdi da davawe krvi ne}e

ugroziti ni wu niti osobu kojoj bi se ta

krv dala. Potencijalni davalac mora da

pro|e lekarski pregled da bi se utvrdilo

zdravstveno stawe i krvna slika. Sem le-

karskog pregleda i orijentacione krvne

slike, pri svakom davawu krvi, za svaku je-

dinicu krvi vr{e se odre|ivawe krvne

grupe u ABO i Rh (D) sistemu, ispitivawe

prisustva iregularnih antitela, izvo|ewe

testova kojima se proverava prisustvo

markera bolesti koje se mogu preneti i pu-

tem krvi (hepatitis B, C, sida, sifilis).

Potpuno bezbedno

Davawe krvi je, isti~u stru~waci, pot-

puno bezbedno, jer svaka zdrava osoba ima

rezervu krvi koja nije neophodna za nor-

malno funkcionisawe, rad, u~ewe i druge

aktivnosti. Koli~ina darovane jedinice

krvi predstavqa samo deo rezerve krvi

(oko 10 odsto) koja ne mo`e da ugrozi zdra-

vqe niti umawi sposobnost za normalne

`ivotne aktivnosti davaoca. Za 48 sati se

nadoknadi plazma, leukociti za nekoliko

sati u toku dana, za tri do pet dana trom-

bociti, za ~etiri nedeqe eritrociti, a za

oko osam nedeqa i sadr`aj gvo`|a u eri-

trocitima.

Mu{karci mogu da daju krv svaka tri

meseca, a `ene svaka ~etiri meseca.

I. M.

Povodom obele`avawa Svetskog dana dobrovoqnih davalaca krvi, Crveni

krst ^a~ak }e danas organizovati akciju dobrovoqnog davala{tva krvi u

Domu kulture, od 9 do 15 ~asova. Danas tako|e, u sali Skup{tine u 18 ~aso-

va bi}e organizovana sve~ana dodela priznawa pojedincima, preduze}ima i ustano-

vama, za rezultate u dobrovoqnom davala{tvu.

SVETSKI DAN DOBROVOQNIH DAVALACA KRVI

AKCIJA

PRIKUPQAWA KRVI

ZA[TO JE DAVAWE

KRVI ZDRAVO I DOBRO

Bez obzira na pore-

klo, na svojoj po-

vr{ini sve`e vo}e i

povr}e mo`e imati razli-

~ite hemikalije, ostatke |ubriva,

pra{inu, zemqu, bakterije, gqivice i

otrovne pesticide. Iako je verovat-

no}a da se razbolimo zbog konzumira-

wa neopranog vo}a relativno mala,

treba razviti naviku prawa sve`ih

namirnica, zbog mogu}nosti nepozna-

te kontaminacije.

Vo}e i povr}e mo`ete oprati po-

tapawem u posudu sa vodom, koju treba

promeniti nekoliko puta tokom pra-

wa. Prawem u toploj (ali ne i vreloj)

vodi „izmami}ete” aromu vo}a nepo-

sredno pred poslu`ivawe. Lisnato i

korensko povr}e (zelena salata, {argarepa) treba potopiti u hladnu vodu oko 30 mi-

nuta pre servirawa. Za povr}e koje sakupqa vi{e ne~isto}a (krompir, mlada {arga-

repa) postoji specijalna ~etkica kojom plodove treba ne`no „oribati” pre kuvawa,

~ak i ako qu{tite koru. Vo{tane obloge koje se nanose na neke vrste vo}a, radi o~u-

vawa vla`nosti i hrskave strukture, ne mogu se oprati, pa se vo}e mora oqu{titi.

Nikada nemojte da koristite deterxente i druga sredstva za uklawawe masno}a, jer

ih namirnice upijaju.

Citrusno vo}e, diwe i lubenice tako|e treba oprati pre upotrebe, kako se ne~i-

sto}e s povr{ine ne bi preko no`a prenele u unutra{wost ploda. Gro`|e treba pra-

ti pre odlagawa u fri`ider, dok jagode i maline vaqa prati neposredno pred kon-

zumaciju. Za prawe se preporu~uje destilovana voda, koja je maksimalno o~i{}ena i

filtrirana.

^AJ OD PER[UNA

ZA DETOKSIKACIJU

^aj od per{una toliko je zdrav, da bi trebalo

svakoga dana popiti najmawe jednu {oqicu.

Ne preporu~uje se samo qudima koji

su bolesni, ve} i kao odli~na

preventiva.

^aj od per{una je odli~an

za izbacivawe otrova iz te-

la, za ja~awe `eluda~nih `lezda,

protiv bolesti srca, bubrega, a poboq{ava i meta-

bolizam. U najve}em broju slu~ajeva qudi per{un koriste u

ishrani, ali ~ak ga ni tada ne jedu, ve} iskqu~ivo ima dekorativnu svrhu. Ne bi

trebalo tako da bude. Konzumirajte ~aj od per{una, ta~nije skuvajte koren ili list

per{una i pijte ga kad god ste u prilici. Preporu~uje se `enama kako bi ubla`io

predmenstrualne tegobe.

Per{un je vrlo dobar izvor folne kiseline, koja je potrebna radi stvarawa cr-

venih krvnih zrnaca. Sadr`i i jo{ dva vrlo bitna sastojka, a to su apiol i miri-

sticin. To su elementi zahvaquju}i kojima se protok mokra}e pove}ava, {to znat-

no povoqno uti~e na uklawawe infekcije mokra}nog kanala. Tako|e, ~aj od per{u-

na je poznat kao osve`iva~ daha. Sasvim prirodno }e o~istiti usnu dupqu od su-

vi{nih bakterija, pa samim tim i osve`iti dah.

PRAVILNO PRAWE VO]A

16 PETAK 14. JUN 2013. GODINESELO

Brdsko planinsko

selo Rajac, sa oko

sto doma}instava i

oko 250 stanovnika, rela-

tivno je siroma{no, sa

starijim stanovni{tvom

i mnogo neo`ewenih mo-

maka. Prema re~ima {efa

Mesne kancelarije Draga-

na [vabi}a, me{tani ove

mesne zajednice se uglav-

nom bave poqoprivred-

nom proizvodwom, prete-

`no vo}arstvom, u mawem

obimu ratarstvom i sto-

~arstvom i vrlo malo po-

vrtarstvom. Selom se

prostiru zasadi vo}waka,

u kojima dominiraju jabu-

ke, {qive, breskve, mali-

ne i jagode.

- Problema ima kao i

svuda, samo {to su u na-

{em selu mnogo izra`e-

niji nego u ostalim. Pu-

tevi su u jako lo{em sta-

wu, pa je prioritetan za-

datak wihovo sanirawe i

asfaltirawe. Mo`da je

Rajac ~ak jedino selo na

~a~anskoj teritoriji koje

danas nema asfaltiran

put, a svojevremeno je bi-

lo me|u ure|enijim seli-

ma. Rajac je nekada imao

zdravstvenu ambulantu,

koju danas nema. Dom kul-

ture samo {to se nije sru-

{io, a prodavnica skoro

da ne radi. Tako|e, mora

se re{iti problem vodo-

snabdevawa. Problema je

mnogo i na{i me{tani ih

uglavnom ne mogu re{iti

bez pomo}i lokalne samo-

uprave, a u gradskom buxe-

tu nema dovoqno sredsta-

va - zabrinuto pri~a Dra-

gan [vabi}, napomiwu}i

da selo ima dobre tele-

fonske veze, koje su pre

nekoliko godina kvali-

tetno ura|ene. Selo je

uredno snabdeveno elek-

tri~nom energijom, a me-

{tani su zadovoqni ~i-

wenicom {to oko 60-70

odsto betonskih bandera

nose kablove za struju.

Iako u selu ima mnogo

problema, sti~e se utisak

da je Dragan [vabi},

{ef Mesne kancelarije

Rajac, posebno zabrinut

{to Osnovnu {kolu (iz-

dvojeno odeqewa O[

“Vladislav Petkovi}

Dis” u Zabla}u), poha|a

samo ~etiri u~enika. Po-

{to }e od jeseni wih dvo-

je krenuti u peti razred, u

{kolskim klupama ovog

sela osta}e samo dva |aka.

N. R.

Na predlog Ministarstva poqoprivrede, {umarstva

i vodoprivrede, izmenom Pravilnika o uslovima,

na~inu i obrascima zahteva za ostvarivawe prava na re-

gres za gorivo, rok za kupovinu goriva za prole}ne rado-

ve produ`en je do 15. juna. Rok za podno{ewe zahteva za

ostvarivawe prava na regresirano gorivo za prole}ne

radove produ`en je do 15. jula, kako bi svi registrovani

komercijalni poqoprivredni proizvo|a~i ostvarili

svoje pravo i blagovremeno zavr{ili planirane prole}-

ne radove u poqoprivredi.

Ovih dana p~elari su zauzeti ubira-

wem prvih plodova svoga rada sa

svojih p~eliwaka. Bagremov nek-

tar, koji su p~ele skupqale u toku pret-

hodnog meseca, odle`ao je svoje u ko{ni-

cama i sada je med zreo za oduzimawe. Ka-

`e se da je med zreo, kada je poklopqeno

osamdeset posto }elija sa}a, ali su{tina

je u tome da p~ele izbace vi{ak vlage, ve}

nakon sedam dana od posledweg unosa nek-

tara. Koli~ina vlage u medu treba da je

mawa od 18 procenata.

Ove godine p~ele nisu uspele da isko-

riste bagremovu pa{u u potpunosti. Pri-

nosi meda su od 10 do 15 kilograma po ko-

{nici, mada je na odre|enim lokacijama

deo p~elara uspeo da ostvari i ne{to ve}e

prinose.

Nekada su p~ele sa medi{nih ramova

stresane ru~no i p~elarskim ~etkama, a

ve} nekoliko godina su u upotrebi tako-

zvane „be`alice“ koje p~ele odstrawuju iz

medi{nih nastavaka tako {to, kada pro|u

u plodi{ni prostor, ne mogu se vi{e vra-

titi u medi{te. To je veliko olak{awe za

p~elare.

VRCAWE

Pravi naziv za izdvajawe meda iz medi-

{nih ramova je vrcawe ili centrifugira-

we, jer su u upotrebi ure|aji koji uz pomo}

centrifugalne sile izbacuju med iz ramo-

va. Nekada se med iz ramova cedio uz po-

mo} priru~nih presa ili ru~no, pa je na-

ziv ce|ewe meda i danas u upotrebi. Na tr-

`i{tu se mogu na}i i razni pomo}ni ure-

|aji i oprema, kao otklapa~i, kade za pri-

hvat ramova i sli~no. Postoje ~ak i pot-

puno automatizovane linije za ove namene.

Najboqe je kada su ure|aji i oprema za vr-

cawe od prohroma.

SKLADI[TEWE

Med se mora skladi{titi i ~uvati u

ambala`i koja je za to preporu~ena, a to su

plasti~ne kante za upotrebu u prehrambe-

noj industriji i prohromska ambala`a.

Aluminijumske kante koje su se ranije ko-

ristile sada se ne preporu~uju. Normalno,

dozvoqene su i sve vrste staklene ambala-

`e. Za transport meda se koriste i burad

iz prehrambene industrije, koja su iznu-

tra ofarbana prehrambenim bojama. Pro-

storije koje su pogodne za ~uvawe meda tre-

ba da imaju ujedna~enu temperaturu i da

nisu izlo`ene direktnom uticaju sun~eve

svetlosti da se ne bi pregrevale.

VRA]AWE MEDI[NIH

NASTAVAKA NA KO[NICE

Vra}awe medi{nih nastavaka i ramova

iz kojih je izvrcan med na ko{nice je po-

sao koji treba vrlo pa`qivo odraditi. To

uvek napravi pometwu u p~eliwoj zajedni-

ci i naglo anga`uje sve jedinke dru{tva

na ~i{}ewu i sre|ivawu ramova i sa}a. To

mo`e na p~eliwaku lako da izazove gra-

be`. Zato ovo treba raditi pred samu no}

da bi se p~ele brzo smirile.

ODUZIMAWE MEDI[NIH NASTAVAKA

MESNA ZAJEDNICA RAJAC

MNOGO PROBLEMA

I NEO@EWENIH MOMAKA

PRODU@EN ROK ZA KUPOVINU

REGRESIRANOG GORIVA

DA BLAGOVREMENO

ZAVR[E PROLE]NE

RADOVE

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 17SELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 90

mladi krompir 100

pasuq 300

paprika 200

paradajz 100 - 120

krastavac 60 - 70

tikvice 60

brokoli 250 - 300

gra{ak 200 - 220

kupus 80 - 90

karfiol 300

per{un 30

{argarepa 80

zelena salata 20 - 25

crni luk 70

crni luk mladi 20

beli luk mladi 30

VO]E

suve {qive 250

jabuke 25 - 30

tre{we 150 - 180

jagode 200

maline 200

ju`no vo}e 100 - 200

orasi 1.200

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80 - 90

pili}i 350 - 370

jaja 8 - 13

kajmak 400 - 600

sir 200 - 400

pr{uta 1.200 - 1.800

slanina 300 - 800

suxuk 850

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - nema

prasi}i 250 - 270

ovce 100

jagwad 180 - 200

p{enica 30

je~am 32

kukuruz 30

Posledwih par sezona pro-

met jagode obele`ile su

nove tendencije i kretawa,

prvenstveno otvarawem tr`i{ta i

velikom i raznovrsnom ponudom

na doma}em i na okolnim tr`i-

{tima, ka`u stru~waci, {to nam

potvr|uje i Vesna Radoji~i}, koja

nas do~ekuje u svom jagodwaku u

Rajcu. Zati~emo je sa sinom Pe-

trom, koji ide u osnovnu {kolu,

dok je suprug Zoran na privreme-

nom radu u Nema~koj. Nezadovoq-

na ovogodi{wim rodom, jer velike

koli~ine ovog vo}a trule zbog sva-

kodnevnih ki{a, Vesna na po~etku

razgovora isti~e da su pravilno

navodwavawe i kvalitetna pri-

hrana najva`niji uslovi u posti-

zawu visokih prinosa i dobrog

kvaliteta jagode.

- Na povr{ini od hektar i po

imamo 35.000 sadnica jagoda i tre-

balo bi da bude tri vagona roda.

Me|utim, do sada smo nabrali sa-

mo pet tona, a cena je katastrofal-

no lo{a, 120 dinara po kilogramu.

Mali je rod, jer jagodwak nismo

dobro za{titili, a posledwih da-

na su velike padavine, pa su jagode

mnogo trulile. Pro{le godine je

jagoda tako|e malo rodila zbog

mraza i grada, ali bila je dobra

cena. I pored vremenskih nepogo-

da, pro{le sezone sam imala najbo-

qu jagodu u okolini, a ove sam za-

dovoqna samo sa albom, veoma je

tra`ena i {to je posebno va`no -

otporna. Volim da se bavim proiz-

vodwom jagoda, imamo zengu, {um-

sku, albu, razne kasne sorte, da bi

brali du`i vremenski period. Al-

bu beremo u maju i po~etkom juna, a

kasnu sortu do kraja juna - pri~a

~etrdesetogodi{wa Vesna, dok nam

pokazuje razne vrste jagoda.

Prema wenim re~ima, da bi se

obezbedila {to du`a sezona pro-

daje jagoda i prona{la optimalna

tehnologija gajewa, najboqe je od-

lu~iti se za kombinaciju nekoliko

mogu}ih tehnika i sezona gajewa,

ukqu~uju}i proizvodwu u plaste-

nicima i staklenicima, ili na

otvorenom poqu. Najva`niji

preduslov u modernoj proizvodwi

jagode na otvorenom poqu jeste na-

vodwavawe, podse}a na{a sagovor-

nica. Po{to se jagoda uglavnom

gaji na foliji, onda sistem kap po

kap ne obezbe|uje samo neophodnu

vodu za porast useva, ve} se na taj

na~in primewuju i sva potrebna

|ubriva, kao i neka hemijska za-

{titna sredstva u kontroli bole-

sti i {teto~ina jagode.

- Ulagawa su velika, sve {to su-

prug zaradi u Nema~koj, ula`emo u

vo}wake. Za kvalitetnu prihranu

dajemo mnogo novca, oko 100 evra je

jedan xa~i}. Kupovala sam sadnice

i po 30 evrocenti, a rasad proda-

jem za pet dinara. Pojedini mi ka-

`u - mnogo je, ali niko ne zna koli-

ko smo mi ulo`ili. Na primer, ne-

davno je u toku dana dva puta padao

grad. Ve} sada planiramo da slede-

}e godine postavimo protivgradnu

mre`u. Da bi pokrili hektar po-

vr{ine, zajedno sa ugradwom, tre-

ba nam 14.000 evra. Poku{a}emo da

uzmemo kredit, jer nemamo dovoq-

no sredstava - ka`e Vesna, napomi-

wu}i da se redovno mora ulagati,

iako se ovo doma}instvo proiz-

vodwom jagoda bavi ve} pet godi-

na.

Radoji~i}i nisu zadovoqni

subvencijama dr`ave, jer, kako ka-

`e Vesna, “administracija je kom-

plikovana i tra`i mnogo papira”:

- Dr`ava je obe}ala povra}aj

sredstava u iznosu od 30 odsto, za

ugradwu pumpi, sistema za navod-

wavwe. Konkurisali smo, ali ni-

smo dobili sredstva, jer, ka`u, ni-

su svi papiri bili u redu. Samo

jedna slavina ko{ta 70 dinara, a

mi takvih imamo na hiqade. Kupi-

li smo dve savremene pumpe, imamo

{est kaca za vodu, iskopali smo

bazen. Pro{le godine smo sav za-

ra|en novac ulo`ili u bazen za vo-

du. Na kraju, ne mora dr`ava ni da

da subvencije, ali neka obezbedi

dobru cena jagoda, vo}a, uop{te

poqoprivrednih proizvoda -

predla`e Vesna.

Na{a sagovornica smatra da su

i nadnice za radnike veliki izda-

tak, a wihovim u~inkom nije ba{

zadovoqna. Vesna, tvrdi, da za

{est sati nabere 30 gajbi jagoda, a

nijedan bera~ toliko ne mo`e za

ceo dan brawa. Radnik u toku dana

nabere najvi{e 15 gajbi. Pomalo

razo~arana, odlu~ila je da slede}e

godine gaji jagode samo na parceli

koju mo`e sama da obere:

- Sve su to fine, drage i pozi-

tivne `ene iz okolnih sela, ali

sporo beru. Ja nahranim sviwe i

ovce, radnicima skuvam kafu, sina

ispratim u {kolu, spremim doru-

~ak za bera~e i poma`em im da be-

ru jagode, ~ak ih i prestignem u vr-

sti. Ho}u da doka`em da se sve mo-

`e kad se ho}e.

Jagodama sa svog imawa, poro-

dica Radoji~i} snabdeva velike

~a~anske piqare, a najve}e koli-

~ine ipak otkupquju Rusi, koji su,

po Vesninom mi{qewu, i najko-

rektniji.

Pored jagoda, ova porodica gaji

kajsije na povr{ini od 90 ari, tre-

{we na parceli od 150 ari, tre-

nutno sadi lubenice na 50 ari, a na

jesen planira da podigne zasad ja-

buka od 800 stabala. Osim vo}ar-

stvom i sto~arstvom, Radoji~i}i

su se bavili i p~elarstvom. Do

pro{le godine su imali 20 ko{ni-

ca p~ela, ali ih je neko nesavestan

otrovao, ka`e na{a sagovornica,

napomiwu}i da im je to gubitak od

oko 5.000 evra, koliko su svojevre-

meno dobijali za med.

Vesna smatra da ko ho}e da ra-

di, za wega uvek ima posla, {to do-

kazuje svojim primerom, ali isti-

~e da su joj najve}a podr{ka ne sa-

mo u radu, ve} i u `ivotu, suprug

Zoran i sin Petar, koji je sa zado-

voqstvom pristao da, umesto wego-

ve mame, pozira na{em fotorepor-

teru.

N. R.

U POSETI DOMA]INSTVU ZORANA I VESNE RADOJI^I] IZ RAJCA

SVE SE MO@E, KAD SE HO]E

Najvredniji Petar Radoji~i}

18 PETAK 14. JUN 2013. GODINEKULTURA

- Izdava~ IK “Legenda”, ^a~ak

Elza [tajner i Milan Jestrovi}, Nemica i Srbin,

na{li su se u vrtlogu “verdenskog mlina za meso”,

kako su istori~ari nazvali jednu od najkrvavijih

bitaka Prvog svetskog rata. Bitka je vo|ena od februara

do decembra 1916. izme|u nema~ke i francuske vojske i u

woj je stradalo 250.000 vojnika, vi{e od pola miliona je

raweno. Wihova qubav, romanti~na i lepa, do`ivqena

na obalama Labe i prastari motiv mrtvih qu-

bavnika, kako je rekla Aleksandra Mi{i},

profesorka srpskog jezika i kwi`evnosti u

Gimnaziji, su osnova pripovedawa jedanaestog

romana ~a~anskog kwi`evnika Mi}e Milova-

novi}a “Blagosloveni i prokleti”, ~iji je iz-

dava~ IK “Legenda”. Nakon potresnih svedo~e-

wa koja i{~itavamo u wegovim prethodnim ro-

manima, albanska golgota u “Crnini i orde-

wu”, Drugi svetski rat u “Molitvi za oca Pro-

hora” i “Vidimo se u ve~nosti”, ili li~nih

drama u “^uvarima mitskog stada”, istorijska

podloga najnovijeg rukopisa je Prvi svetski

rat, u ~ijem je sredi{tu ~uvena bitka kod Ver-

dena.

- Srbin svoju dragu, u vihorima rata, pored

ostalih, upoznaje i sa “svojim bli`wima”,

ukletim pesnikom Disom, i sa momkom koji je

svojim hicem zapalio svet, sa Gavrilom Principom. A

wihovo posthumno trajawe produ`ava se i preko stra-

{nog zlo~ina u kragujeva~kim [umaricama 21. oktobra

1941. u ~ijem streqa~kom vodu je bio i Elzin otac. A on-

da, kada je saznala jednu tragi~nu istinu, ona donosi sud-

bonosnu odluku, pri ~emu joj se Milan pridru`uje. Dra-

ma dramu zamewuje, a qubav traje... Oboje odlaze sa ovog

sveta, a u kov~ezima, stisnuti jedno uz drugo, bivaju “sve-

doci” kako weni sunarodnici streqaju |ake u zavi~aju

~oveka koga i mrtva voli. I {to im wihova qubav, nazi-

vaju}i je prokletom, stra{no smeta... Da li je od blago-

slova do prokletstva samo jedan korak - zapitao se recen-

zent Radovan M. Marinkovi}, isti~u}i da je Mi}a Mi-

lovanovi} majstor proznog spisateqstva.

Tragiku ove istorijske i qubavne drame poja~ava slu-

~ajno otkri}e i svedo~ewe vreme{ne Nade`de Prokopi-

jevi} Jestrovi}, jedinog `ivog potomka, praunuke u Mi-

lanovoj porodici, sada

`iteqke Kanade, koja ju je

ispri~ala autoru roma-

na. Naime, posle obilnih

ki{a, po~etkom prole}a

2009. godine, koje su iza-

zvale pomerawe zemqi-

{ta, na seoskom grobqu u

Glogoviku o{te}eno je

vi{e grobova. Me|u wima

je bio i “dvostruki” grob

sa dva kov~ega, koji su bili polo`eni jedan uz drugi, a ru-

ke pokojnika, kroz probu{ene rupe bile su vezane svile-

nim gajtanom. Bili su to zemni ostaci dvoje mladih, po-

kojnik je le`ao u hrastovom, a pokojnica u limenom (voj-

ni~kom) kov~egu. Grob je bio star 90 godina. Posledwi

`iteqi ovog zaba~enog {umadijskog sela, uglavnom sta-

ri, nisu u stawu da srede ve~ne ku}e

dvoje mladih, koji su se zavetovali na

qubav i u smrti. Ovaj roman je poku-

{aj da se tom svetom ose}awu - quba-

vi i “glogova~kim Tristanu i Izol-

di” iznova podigne spomenik, a uspo-

mena na Elzu i Milana, zauvek otrgne

od zaborava, rekao je Mi}a Milova-

novi} na promociji svog novog roma-

na “Blagosloveni i prokleti”, pro-

{log ~etvrtka u prostorijama O[

“Filip Filipovi}”, u kojoj je do pen-

zionisawa slu`bovao kao profesor

engleskog jezika.

Milovanovi} je zahvalio Nade`di

Prokopijevi} koja se godinama

brinula o wihovom grobu, ali

to vi{e nije u stawu, kao i pro-

ti Haxi Jovanu Luki}u, koji mu

je otkrio duhovne vertikale

srpstva, koje karakteri{u dve

istine: jedna je da brzo zabora-

vqamo zlo koje nam je po~iweno,

a druga, da brzo pra{tamo. Tre-

ba primetiti da je promociju

romana, tog 6. juna, kao retko

~ijeg, pratilo vi{e od 250 qu-

di. O sadr`aju i strukturi ro-

mana govorila je profesorka Olivera Labudovi}, od-

lomke su kazivale u~enice Awa Andri} i An|ela Pole-

dica, a u muzi~kom delu programa nastupile su Anasta-

sija Vasilijevi} i Aleksandra Peri}.

Z. L. S.

Hroni~ari srpskog sela Delimir Sti{ovi} i

Milan R. Milo{evi}, dodali su ovoj ediciji

jo{ jedan naslov posve}en “Bratstvu Karakla-

ja iz [arenika”, koji }e krajem juna biti

predstavqen u selu i rodu kome je ova kwiga

namewena.

Re~ je o autorskom izdawu nastalom u saradwi sa

suizdava~em Sretenom Karaklaji}em iz firme

“Neimar KMS” ^a~ak, koji je naru~ilac i orga-

nizator ovog istra`ivawa, a ujedno je omogu}io i

prikupqawe podataka o Karaklaji}ima iz udaqenih

sredina. Kwiga obuhvata rodoslove po mu{koj i po

`enskoj liniji, qude, zanimawa, obi~aje i pro{lost

sela koje se geografski nalazi u ivawi~kom kraju, u

Moravi~kom okrugu, a grani~i sa istoka Prilikama,

sa severa Dobra~ama i Brekovom, sa zapada Bjelu{om

i Dubravom i Brezovom sa juga. Selo se nalazi na

sredwoj nadmorskoj visini od 806 metara, i nema pi-

sanih tragova o wegovom imenu. Smatra se da je naziv

[arenik, nastao u novije vreme, jer se ovaj pojam ne

sre}e u sredwem veku. Prema popisu iz 2002. godine u

wemu je `ivelo 555 stanovnika (1991. ih je bilo 741),

od tog broja 468 je punoletnih, a prose~na starost je 48,1

godina. Malo vi{e od polovine su `ene. Naseqe broji

182 doma}instva sa prose~nim brojem ~lanova od 3,05.

Kwiga obuhvata po segmentima sve {to se moglo zabele-

`iti o pripadnicima roda Karaklaji}a koji su rasejani

po ~itavoj Srbiji, ali i svetu. Imenici bele`e i vi{e

stotina porodica sa ovim prezimenom. Autori navode i

druge familije koje su poreklom od Karaklaja. Tu su i

rodoslovi Mi-

lo{evi}a, Ni-

koli}a, Lazovi-

}a, Matijevi}a,

Mi}ovi}a, Ga-

vrilovi}a, Uro-

{evi}a, i Kara-

klaji}a iz dru-

gih sela: Miro-

saqaca, Dowe

Kravarice, Bre-

stovika, Gorwe

Kowu{e, Buara

kod U`ica, Zuca

pod Avalom. Ob-

ra|ene su i bio-

grafije pozna-

tih pripadnika

ovog roda iz sve-

ta umetnosti i

drugih oblasti:

\or|a Karakla-

ji}a, Radmile, Dejana, Marije, Milivoja Karasija,

Aleksandra, \ur|a, Milorada i mnogih drugih. U odeq-

ku Qudi govore autori podse}aju na `ivot u mnogo~la-

nim porodicama u staro vreme i bele`e `ivot naroda u

raznim prilikama, ratnim stradawima, precima i po-

tomcima, promenama nastalim posledwih {est deceni-

ja. Recenzenti izdawa su Radovan M. Marinkovi} i pro-

fesor dr Svetislav Q. Markovi}. Z. L. S.

Po~etkom maja KUD FRA u~estvovao je na Internaci-

onalnom Yedipete Univerzitet festivalu u op{tini

Atasehir u Istanbulu. Re~ je o najve}em univerzitetskom

hotelu od 25.000 studenata, koji predstavqa ~itav jedan

grad, sa izuzetnom uslugom, ka`e predsednik ~a~anskog

dru{tva Mladen Ristanovi}. Iz Srbije je na isti festi-

val pozvano i KUD “Branko Radi~evi}” iz Novih Bano-

vaca, a u~estvovala su i dru{tva iz Poqske, Kipra, Azer-

bejxana i jo{ 10 ansambala iz Turske. Tokom sedmodnev-

nog boravka ^a~ani su izveli osam koreograafija. U~e-

snici festivala imali su priliku da se voze brodom po

Bosforu, posete Aja Sofiju, Muzej Topkpi, Plavu xamiju

i pazare u ~uvenoj Kapli ^ar{iji. Uspostavqene su nove

veze s Kiprom, a po{to su svi uesnici festivala bili u

istom hotelu, dru`ewa je bilo svaku no} do zore. KUD

FRA upravo danas putuje na dvodnevni festival “Lozen”

u Bugarsku, a ve} od 28. i 29. juna po~iwe sa realizacijom

5. festivala ,,Sa Ov~ara i Kablara”, koji }e se u na{em

gradu odr`avati mesec dana svakog vikenda. Z. L. S.

NEUMORNI U KUD FRA

IZ ISTANBULA

U BUGARSKU

NOVA HRONIKA SELA DELIMIRA STI[OVI]A I MILANA R. MILO[EVI]A

O „BRATSTVU

KARAKLAJA IZ [ARENIKA“

PREDSTAVQEN NOVI ROMAN MI]E MILOVANOVI]A O RATU, QUBAVI I SMRTI

„BLAGOSLOVENI

I PROKLETI”

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 19KULTURA

- Grujica je, ne samo jedan

od na{ih najboqih akvareli-

sta 20. veka, ve} i onaj slikar

koga i publika, i kolege, i

kriti~ari uva`avaju. Wegov

potpisani akvarel je impri-

matur za delo povla{}enih i

visokih vrednosti, iznad hi-

rova vremena i tr`i{ta. Unu-

tra{wi mir i gospod{tinu u

svoje sakralne, sve~ane prizo-

re, Grujica Lazarevi} kao da

prenosi iz li~ne uzdr`anosti

i dostojanstva. Ulaze}i u svet

wegovih poetskih prizora,

pristupamo pribe`i{tima

svesti i sabranosti, nade i

smernosti, lepote i duha... Me-

ki, sjajni, natopqeni izmagli-

cama i emocijama, gotovo po-

put vizije, wegovi akvareli

posve}eni su vodama, biqka-

ma, drve}u, proplancima i

planinama balkanskog prosto-

ra... - zabele`io je svojevre-

meno, pored ostalog, likovni

kriti~ar Dejan \ori}, nakon

umetnikove izlo`be u Galeri-

ji Kulturnog centra u Beogra-

du.

POSLE DESET GODINA

Se}amo ga se s povodom. U sre-

du, 19. juna 2013. navr{i}e se de-

set godina od odlaska u wegove

bar{unaste vizije, ~uvenog ~a-

~anskog likovnog umetnika,

akvareliste rasko{nog talenta,

jednog od najboqih u biv{oj Ju-

goslaviji, Grujice Lazarevi}a.

Wegovom pojavom akvarel je, kao

jedna od najte`ih i drevnih li-

kovnih tehnika, do`iveo rene-

sansu na jugoslovenskim prosto-

rima. [to kroz wegovo delo,

{to kroz organizovawe brojnih

likovnih kolonija i izlo`bi

akvarela. Ispra}aju}i ga na put

svetlosti i slave, dugogodi{wi

direktor Doma kulture Milijan

Milo{evi} Crni je na komemo-

rativnom skupu 21. juna 2003.

predlo`io “da se u znak se}awa

na `ivot i rad Grujice Lazare-

vi}a svake godine u junu, u Li-

kovnom salonu Doma kulture or-

ganizuje memorijalna izlo`ba

akvarela koja }e nositi wegovo

ime”. ^a~ak je grad sa bogatom

likovnom tradicijom, nekoliko

galerijskih prostora i sve vi{e

mladih, koji upisuju likovne i

primewene umetni~ke {kole, a u

mnogima je `iva i Gruji~ina

umetni~ka klica, mnogima je bio

u~iteq. Ho}e li neko obele`iti

ovaj datum? Da li je ideja Crno-

ga, veoma zaslu`nog za razvoj

kulturnog `ivota grada, zabora-

vqena? Ho}e li Grujo u ovom gra-

du dobiti svoju ulicu?

OSNOVAO JE LIKOVNI

SALON I LIKOVNI

STUDIO

Ro|en 2. oktobra 1935. u Ru-

dovcima kod Lazarevca, Lazare-

vi} je zavr{io [kolu za prime-

wenu umetnost u Ni{u, VP[ -

likovni odsek u Beogradu, a Pe-

dago{ki fakultet, na odseku za

likovnu kulturu u Rijeci. Pro-

fesionalnu biografiju u ^a~ku

zapo~iwe kao nastavnik likov-

nog vaspitawa u O[ “Vuk Kara-

xi}”, a smatrali su ga, posle sli-

kara @ivana Vuli}a, nekada-

{weg profesora ~a~anske Gim-

nazije, najboqim likovnim peda-

gogom u gradu. Zahvaquju}i veli-

kom profesionalnom ugledu, u to

vreme postaje ~lan Regio-

nalnog prosvetno-pedago-

{kog zavoda u ^a~ku. Od

1971. godine je ~lan Udru`e-

wa likovnih umetnika Sr-

bije. Iste godine prelazi u

tek otvoreni Dom kulture

kao urednik Likovnog pro-

grama. Osniva Likovni sa-

lon, koji postaje najdina-

mi~niji prostor te vrste u

Srbiji, okupqaju}i brojne

likovne umetnike i pedago-

ge, u kome su se izlo`be sme-

wivale petnaestodnevno, a

ta tradicija zadr`ana je i

do danas. Iza wegovog rada u

Likovnom salonu ostalo je

nekoliko stotina izlo`bi

slika, skulptura, scenogra-

fija, tapiserija, iz zemqe i ino-

stranstva. Uz Likovni salon

osnovano je i Udru`ewe likov-

nih umetnika ^a~ka - LU^, a

amatere i mlade talente okupqao

je oko novoformiranog Likov-

nog studija, gde ih je upoznavao sa

osnovama likovne umetnosti i

pripremao za umetni~ke {kole i

akademije.

VOLEO JE POZORI[TE

Malo je poznato, da je Grujica

kao svestrano nadaren umetnik,

jo{ kao mlad nastavnik u Saraje-

vu zavr{io kurs za rediteqe.

Svoj rediteqski prvenac, Lor-

kine “Krvave svadbe”, sa uspehom

je re`irao dok je slu`bovao u Bi-

ha}u. Dolaskom u ^a~ak, zajedno

sa Milo{em Mi{om Radivojevi-

}em, formira “Eksperimentalni

teatar” - ETI^ i hrabro, za ono

vreme, postavqa Joneskovu “]e-

lavu peva~icu”. Mo`da se ve} tu

ra|aju budu}i profesionalni re-

diteqski podsticaji Mi{e Ra-

divojevi}a. Ovaj teatar pripre-

mio je i “[anti}ev teferi~”,

kao scensku prezentaciju [anti-

}eve poezije, a sav posao zavr{io

je Grujo: izabrao poeziju, re`i-

rao i igrao glavnu ulogu, jer je

bio i talentovan glumac. Na gi-

tari ga je pratio mladi, a danas

~uveni roker, Bora \or|evi}. Re-

dovno je od 1972. do 1990. godine

pratio i u~estvovao u kulturnoj

manifestaciji “Selu u pohode”,

nastaloj na inicijativu glumca

Zorana Radmilovi}a.

Za svoj rad dobio je vi{e pri-

znawa, pored ostalih i Oktobar-

sku nagradu SO ^a~ak za 1980. i

specijalnu nagradu Zadu`bine

kraqa Petra Prvog Kara|or|e-

vi}a iz Topole na Jugosloven-

skom bijenalu minijature 1992.

godine. Samostalno je izlagao u

gradovima {irom Jugoslavije, u

Parizu, Lo|u u Poqskoj, a kolek-

tivno na vi{e od 200 izlo`bi u

zemqi i inostranstvu. U~esnik je

brojnih likovnih kolonija. We-

govi akvareli tra`eni su i danas

u mnogim prodajnim galerijama.

A kad se na|ete pred akva-

relom Grujice Lazarevi}a, re-

kao je Crni, “dobro se zagle-

dajte u blistavu povr{inu vo-

de u kojoj se ogledaju oblaci,

zalazak sunca, ili drve}e nag-

nuto nad rekom i znajte, da u

tom trenutku to on u vas gleda,

s one druge strane”. Z. L. S.

Godi{wa izlo-

`ba radova

De~jeg likov-

nog studija otvorena

je u ponedeqak u gor-

wem holu Doma kul-

ture, a tradicional-

no u zavr{nici

{kolske godine, u

prisustvu brojnih

mali{ana i wiho-

vih roditeqa. Izlo-

`eni su radovi 43

polaznika, ispuwe-

ni de~jom kreativ-

no{}u i ma{tom.

De~ji likovni stu-

dio postoji ve} ~etiri decenije pod kro-

vom ove ustanove, a mnoga deca ve} godina-

ma s rado{}u u wemu u~e crtawe i slika-

we. Du`i period sa qubiteqima slikar-

stva radi profesionalno Dragana Lazo-

vi}, a sa ne{to mawim sta`om i Bojana

Stamenkovi}, akademski obrazovane umet-

nice, kojima je, otvaraju}i izlo`bu, tom

prilikom na trudu zahvalila Vesna Pe-

trovi}, glavni

urednik Doma

kulture.

- Osnovna

ideja ovog vida

edukacije je

promovisawe

de~jeg stvara-

la{tva, ali i

specifi~nog

pristupa de~joj

kreativnosti,

koji je sasvim

razli~it od

onoga s kojim se sre}u u {ko-

li. Koriste}i likovni jezik,

deca ovde komuniciraju sa

okru`ewem, upoznaju ga, spoznavaju}i na

taj na~in i sami sebe. Decu treba podsti-

cati da neguju talenat koji imaju, bez ob-

zira da li }e im to biti i profesionalni

i `ivotni izbor. Na taj na~in }e podi}i

svoje estetske kriterijume, a lepota i

sklad }e im biti va`niji u `ivotu - rekla

je pored ostalog Vesna Petrovi} i po`ele-

la najmla|im “slikarima” da i daqe u`i-

vaju u ponirawu u umetni~ke ve{tine i

kreativnom odnosu prema svom okru`ewu.

Z. L. S.

GODI[WA IZLO@BA DE^JEG LIKOVNOG STUDIJA

PODSTICAWE TALENATA

ZA NEZABORAV: SLIKAR GRUJICA LAZAREVI] (1935 - 2003)

UMETNIK KOJI ZASLU@UJE

SVOJ MEMORIJAL

20 PETAK 14. JUN 2013. GODINEKULTURA

Pri~e iz „autobusa“

Strah od bankrot-

stva dr`ave je sve vi-

dqiviji i me|u na-

{im sugra|anima. Ju-

~e u autobusu dva sta-

rija ~oveka glasno

komentari{u ovu te-

mu, pa ka`u “ma ovaj

na{ se opire, ali

oni ga pritisnuli,

on se brani, oni na-

vaquju, on obja{wa-

va, oni nare|uju, on

bi da odvrne, oni za-

vr}u”. Da ih je neko

slu{ao, ne znaju}i o

~emu pri~aju, pomi-

slio bi da je re~ o ne-

kom dugoro~nijem na-

siqu i zlostavqawu.

A mo`da sve to poma-

lo i jeste. Obi~ni gra|ani ve} odavno smatraju da su

bankrotirali. Tu “sre}u” im je, ka`u naro~ito stari-

je generacije, doneo kapitalizam. Jedan prodavac po-

vr}a i vo}a na pijaci ka`e da je za wega svaki grado-

nosni oblak novi bankrot. Jedna penzionerka re~e da

je odavno u bankrotstvu, jer su penzije prakti~no ve}

odavno zale|ene, pomerale su se ka`e, za “mrvicu od

mrvice”, dok su plate u javnom sektoru napredovale. I

niko da se uhvati u ko{tac sa redukovawem broja zapo-

slenih u javnom sektoru, niko da racionalizuje sistem

rada i tako smawi javnu potro{wu, koja je najve}i

krivac za “topqewe” i mawak u dr`avnoj kasi. Odgo-

vor je jednostavan. Sav taj “vi{ak” je ne~iji. Zato su za

eventualno bankrotstvo zemqe najvi{e krive poli-

ti~ke stranke. Svi su zapo{qavali svoje i tako pove-

}avali buxetski teret. Kako sad da otpu{taju bli`u i

daqu rodbinu, kumove, qubavnice, ortake? Narod je

po~eo da tro{i zalihe, a kad isprazni “slamarice”

osta}e po neka konzerva... [ta }e se dogoditi kad vi-

{e zemqa ne bude mogla da se zadu`uje, ho}e li se i on-

da ~ekati na ne~ije milosr|e i donacije, od kojih su

neki, pamti se, za sebe “zavr{ili posao”...

Z. L. S.

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Kroz zastra-

{uju}e, fa-

scinantne i

neverovatne prevra-

te, Xasvinder San-

gera iznosi jedin-

stvenu pri~u koja

nas stavqa pred

izazov i pu{ta nas

u svet gde su patwa i

zlostavqawe mno-

gih izazov za hra-

brost nekolicine.

Ona je sada u prvim

borbenim redovi-

ma, kako bi spasla

`ene od nasiqa u

ime ~asti i ugovo-

renih brakova, zbog

kojih je i wena mla-

dost bila uni{te-

na. Otkriva pri~e

mladih `ena poput Fozije, koja je imala samo petnaest go-

dina kada je wena porodica htela da je prisili na brak;

[azije, koju su sopstveni roditeqi odveli u Pakistan da

je udaju za ~oveka kojeg nikad nije upoznala; i Banaz, koju

je ro|ena porodica ubila nakon {to je pobegla od bra~-

nog nasiqa.

Dvoje potpu-

nih strana-

ca u vrtlogu

magije razorene ze-

mqe.

Septembar 2009,

Ramazan, ve~e izbo-

ra u Avganistanu.

Mladi Amerikanac

Malon, pilot, upo-

znaje Fatimu Ham-

zu, neobi~nu devojku

koja mu se predsta-

vila kao }erka {e-

fa pakistanske slu-

`be bezbednosti u

penziji. Ona `eli

da ponovo pro|e

kroz mesta koja su

bila va`na wenom

ocu, i moli Malona da joj pomogne da snimi amaterski

film o ^arobwaku iz Oza. Privu~en wenim neodoqivim

{armom i misterijom wene li~nosti, Malon }e pristati,

ali uskoro }e biti uvu~en u opasnu avanturu po Avgani-

stanu, koja }e ga odvesti sa one strane duge.

POL PIKERING britanski je kwi`evnik i dramski

pisac. Po~eo je karijeru kao novinar, ali su oba wegova

romana Wild about Harry i Perfect English, u{la u izbor za

nagradu Man Buker i do`ivela veliki uspeh kod publike

i kritike. O`ewen je i ima k}erku

^IJI SU PREKOBROJNI?

Pol Pikering

SA ONE STRANE DUGE

Xasvinder Sangera

NA KORAK DO SNA

“^arobwak iz Oza” je, po svemu su-

de}i, najvi{e izvo|ena predstava

Gluma~ke radionice Doma kulture uz

“Pepequgu”, u prethodnim sezonama.

U ponedeqak je na velikoj sceni odi-

grana 15. put, s istim ushi}ewem mla-

de gluma~ke postavke, kao da je re~ o

premijeri. Tekst je adaptirala, sce-

nario i re`iju potpisuje, kao {to

smo ve} pisali glumica beogradskog

pozori{ta “Bo{ko Buha” Draga ]i-

ri} @ivanovi}, ina~e, na{e gore

list. U wenom odsustvu razgovaramo

sa akterima na sceni. I ovo izvo|ewe

bilo je solidno pose}eno. Jedna od

mladih glumica, gimnazijalka Dani-

ca Milosavqevi} ka`e, da je pred-

stava vesela i razdragana, pa je iza-

zvala pa`wu mla|e publike iz {kola

i vrti}a, a posledwe izvo|ewe prire-

|eno je na zahtev odraslih.

- Provodimo na probama po neko-

liko sati i imamo ovde neku vrstu

razonode. Za mene je to neka vrsta

ventila, volim da razvijam likove,

da ih do`ivim i osetim na razne na-

~ine, ja se tu pronalazim. Nismo vi-

{e ni deca, a ni dovoqno odrasli,

tako da je ta gluma zapravo neko tra-

`ewe sebe kroz igru – razmi{qa Da-

nica.

I Predrag Avramovi}, tako|e u~e-

nik tre}e godine Gimnazije, u glavnoj

ulozi ^arobwaka, ka`e da je lepo bi-

ti “^arobwak”, i ko jo{ ne bi voleo

to da bude. Tvrdi da mu je to bio omi-

qeni lik u detiwstvu, da mu gluma~-

ki nije bio ni te`ak ni zahtevan, a

“veoma je lepo kad vidite posle pred-

stave decu koja `ele da budu to isto

{to sam i ja bio”. Predrag ka`e da je-

dva ~eka slede}u ulogu i priznaje da

je prvi put bilo treme, “naro~ito

oko pola osam dok se punila sala, 500

qudi vas gleda, a ja izlazim prvi na

scenu”. Posle bi sve ve} krenulo.

- Za mene je gluma beg od stvarno-

sti, najkreativnije mesto za mlade u

^a~ku, i po mom mi{qewu, boqe od

svakog kulturnog centra, boqe od

sporta, odmorimo se psihi~ki i nau-

~imo ne{to. Radimo [ekspirovog

Hamleta, uvek nau~imo neku novu

kombinaciju ve{tina i znawa, ~ini

se da je jednostavno, ali nije, bilo da

se radi drama, komedija ili predsta-

va za decu – pri~a pri~qivi Pe|a.

Od mladih saznajemo da Gluma~ka

radionica priprema novu premijeru

za kraj avgusta “Malu sirenu”, i da }e

ve} krajem jula imati prve probe na

velikoj sceni. Z. L. S.

DUG @IVOT „^AROBWAKA IZ OZA“

GLUMA^KE RADIONICE DOMA KULTURE

NOVA PREMIJERA

KRAJEM AVGUSTA

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Pri~a o qubavi, mo}i i qud-

skim slabostima.

„Ledi Rivers“, pri~a bogata

strastima i legendama, govori o

@aketi, vojvotkiwi od Bedfor-

da, `eni koja je krstarila pogi-

beqnim putevima izme|u borbe-

nih linija Ratova ru`a. Vojvoda

od Bedforda, engleski namesnik

Francuske, za kog se udala, uvodi @aketu u tajanstveni

svet u~enosti i alhemije. Wen jedini prijateq u rasko-

{nom vojvodinom doma}instvu jeste wegov {titono{a

Ri~ard Vudvil, koji ostaje uz @aketu kada posle vojvodi-

ne smrti ostane udovica, bogata i mlada. Wih dvoje po-

staju qubavnici i tajno se ven~aju vra}aju}i se u Engle-

sku da slu`e na dvoru mladog kraqa Henrija VI. Tamo }e

se @aketa zbli`iti s wegovom novom kraqicom i posta-

ti joj odana prijateqica. Vudvilovi uskoro sebi obezbe-

|uju mesto u samom srcu lankasterskog dvora, mada @ake-

ta ose}a rastu}u napetost `iteqa Engleske i opasnost

koja preti od kraqevskih jor{kih suparnika. Dok se bo-

ri za svog kraqa i kraqicu, @aketa naslu}uje neo~ekiva-

nu i neverovatnu budu}nost svoje k}eri Elizabete; sud-

binski preokret, englesku krunu i belu ru`u Jorka...

Roman „Ledi Rivers“, bestseler Wujork tajmsa, deo je

ciklusa romana Filipe Gregori „Rodbinski ratovi“ u

koje spadaju naslovi „Bela kraqica“ i „Crvena kraqi-

ca“, ali se hronolo{ki doga|a pre ova dva romana.

Filipa Gregori je pisac nekoliko bestselera, me|u

kojima je i „Druga Bolenova k}i“, i priznati stru~wak za

istoriju `ena. Izu~avala je istoriju na Univerzitetu u

Saseksu i doktorirala na Univerzitetu u Edinburgu.

Izdava~ka ku}a Laguna objavi-

la je dugo o~ekivani novi ro-

man Margaret Atvud, dobitnice

Bukerove nagrade za roman „Slepi

ubica“ i najzna~ajnije savremene

kanadske kwi`evnice, „Godina Po-

topa“.

Atvudova i ovog puta pokazuje

sklonost ka socijalnoj tematici i

anga`ovanoj kwi`evnosti. U svom

novom delu koje mo`e da se nazove

postapokalipti~nim romanom, Margaret Atvud svojom

vizionarskom mo}i rekonstrui{e dru{tvo uru{eno u

svojoj nebrizi i bahatosti.

Vremena i vrste mewaju se ubrzanim tempom a dru-

{tvene zajednice krhke su poput ekolo{ke ravnote`e.

Adam Jedan, dobro}udni vo|a Bo`jih Ba{tovana – verni-

ka posve}enih spajawu nauke i religije kao i o~uvawu

biqnog i `ivotiwskog sveta – odavno je predvideo pri-

rodnu katastrofu koja }e u potpunosti izmeniti lice Ze-

mqe kakvo poznajemo. Sad, kada se ona kona~no dogodila,

izbrisala je gotovo ~itavu qudsku rasu. Pre`ivele su je

dve `ene, Ren, mlada igra~ica na trapezu iz elitnog seks

kluba Krqu{ti i repovi i Tobi, Bo`ja Ba{tovanka za-

barikadirana u otmenom spa centru u kome su mnogi pre-

parati jestivi. Ima li jo{ nekog da je pre`iveo po{ast?

Margaret Atvud ro|ena je 1939. u Otavi. Za svoje kwi-

`evno stvarala{tvo dobila je brojne nagrade, me|u koji-

ma su i neke od najpresti`nijih poput Bukerove, Welsh

Arts International i drugih, za romane „Slu{kiwina pri-

~a“, „Ma~je oko“ i „Slepi ubica“. Teme o kojima Atvudo-

va pi{e veoma su raznovrsne: priroda, mu{ko-`enski od-

nosi, politi~ka pitawa, nacionalni identitet, istori-

ja. Novi roman „Godina potopa“ ve} je objavqen u 20 ze-

maqa sveta.

Margaret Atvud

GODINA POTOPA

Filipa Gregori

LEDI RIVERS

Kupovina novog “Dolbi Surro-

und” sistema marke “Electro

voice” nema~kog proizvo|a-

~a, bila je povod za susret ruko-

vodstva Doma kulture, predstavni-

ka grada i tehni~kog osobqa ove

ustanove sa novinarima pro{log

petka. Investicija je vredela oko

tri miliona dinara, a novac je

obezbe|en iz buxeta grada. Sa ova-

kvim ozvu~ewem ^a~ani defini-

tivno dobijaju ono {to nemaju -

bioskop, ka`e Nedeqko Vu~i}e-

vi}, tonski tehni~ar Doma kultu-

re.

- Bez savremene tehnike distribu-

teri nas jednostavno izbegavaju.

Nismo imali adekvatnu tehni~ku

opremu da bismo prikazivali neke

holivudske bestselere i onda smo

prinu|eni da radimo premijere

doma}ih filmova, eventualno, ne-

ke komercijalne projekcije koje

mogu da se rade u “dva” tehnologi-

ji i tu je kraj pri~e. Pored ovog

“Surround” sistema, Dom kulture je

od svojih sredstava kupio i jedan

digitalni mikser za ton, tako da

mi sada imamo zaokru`enu digita-

lizaciju svega, i tona, i slike, a

imamo i inteligentnu rasvetu, ta-

ko da je ova sala reprezentativna,

odnosno, dobili smo jednu od naj-

lep{ih i tehni~ki najopremqeni-

jih sala u Srbiji - pri~a Vu~i}e-

vi}.

Posao na tenderu je dobila kraqe-

va~ka firma “Mega mjuzik”, koja je

generalni uvoznik i distributer

“Electro voice” i “Rivercod” opreme

za Srbiju i Crnu Goru. Nedeqko

smatra da }e budu}e interesovawe

publike apsolutno opravdati ovu

veliku investiciju. Bitan je i po-

datak da je prvi digitalni proce-

sor “Cinema” u Srbiji ugra|en

upravo u ^a~ku, i to je jako dobra

vest, jer svi imaju poludigitalne,

a ugradwu je radila pan~eva~ka

“Kino akustika”, koja je bila po-

dizvo|a~ “Mega mjuziku”, kao naj-

referentnija ku}a na Balkanu, za

pitawa bioskopa i bioskopskih

sistema. Ja~ina zvuka je spu{tena

na oko 98 decibela, tako da su to

tonovi koji su svedeni i ne mogu da

o{tete sluh.

- Da ne bismo bili uslovqeni tim

ECP procesorima, koji vrede oko

sto hiqada evra i nemogu}e je da ih

iko kupi u Srbiji, osim Beograda,

mo`da, nova varijanta za bioskop

je da }e se raditi zatvoreni “blu-

rej” ure|aji, to jest, namenski ura-

|eni plejeri i diskovi. Novi si-

stem ozvu~ewa se sastoji iz tri ce-

line: zvuk koji smo imali, sistem

oka~en na plafonu i 16 “satelita”

koji su postavqeni u sali, a ja }u

shodno potrebama programa, mo}i

da kombinujem. Osnova ovoga je

“Cinema”, ali mogu se raditi i

drugi programi – ka`e tonac Ne-

deqko Vu~i}evi}. Z. L. S.

Uorganizaciji `elezni~kog

KUD “Dule Milosavqevi}

@ele”, a pod pokroviteq-

stvom Grada ^a~ka, u subotu, 15. juna

u 19,30 ~asova u velikoj sali Doma

kulture bi}e odr`an koncert de~jih

folklornih ansambala sa teritorije

^a~ka i okoline i Gorweg Milanov-

ca. U~esnici koncerta bi}e najmla|i

~lanovi kulturno-umetni~kih dru-

{tava “Abra{evi}”, “Tanasko Raji}”

iz Qubi}a, FRA, “Nada Simovi}” iz

Mojsiwa, “Milija ]uslovi}” iz

Prislonice, “[umadija” iz Mila-

novca i doma}ini manifestacije, de-

ca iz “@ela”. Na koncertu koji }e

trajati vi{e od dva sata nastupi}e

oko 300 de~aka i devoj~ica uzrasta od

sedam do 13 godina. Cena ulaznice je

simboli~nih 100 dinara.

Z. L. S.

KUD “@ELE” U SUBOTU

KONCERT DE^JEG FOLKLORA

GRAD DOMU KULTURE KUPIO SAVREMENI SISTEM OZVU^EWA

VREDAN OKO TRI MILONA DINARA

„DOLBI SURROUND”

ZA BUDU]I BIOSKOP

Nedeqko Vu~i}evi}

22 PETAK 14. JUN 2013. GODINE

GENERACIJA 1963. EKONOMSKE [KOLE IZ ^A^KA PROSLAVILA 50 GODINA OD MATURE

JELEN PIVO I GRAD ^A^AK PREUREDILI OBALE

ZAPADNE MORAVE KOD BRANE

DRU[TVO

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Zahvaquju}i odli~noj saradwi Grada

^a~ka i tima „Jelen za lep{u Srbiju“,

oaza ^a~ka dobila je potpuno nov mobili-

jar, klupe i stolove, nadstre{nice, kao i

kante za |ubre. Ovog leta ^a~ani }e mo}i

da u`ivaju u stilizovanom prostoru pored

Morave koji su uredili

zajedno sa timom Jelen

Piva. Radovi na preure-

|ewu terena trajali su

~etiri dana, a u rekonstrukciji je u~e-

stvovalo vi{e od 50 radnika.

Prethodno je obnovqeno ~uveno izle-

ti{te ]o{ka u Vrawu, Ni{avski kej i na-

seqe Stevan Sin|eli} u Ni{u i teren po-

red SRC Dubo~ica u Leskovcu. Ove godi-

ne Jelen tim nakon Vra-

wa, Ni{a, Leskovca i

^a~ka poseti}e i druge

ve}e gradove Srbije.

Generacija 1963. Eko-

nomske {kole, koja je

1. juna proslavila 50

godina od mature, tokom

{kolovawa je promenila

tri zgrade u kojima je u~i-

la, a to su dana{wa Teh-

ni~ka {kola, Gimnazija i

Ekonomska {kola. Tako|e

su promenili i tri direk-

tora, kojih se ova genera-

cija rado se}a: Mihajlo

Andrejevi}, Ra{o Vidoje-

vi} i Stracimir Cale Pa-

vlovi}. Najpoznatiji i ve-

rovatno najomiqeniji

profesori bili su Drago-

mir Dragi Popovi} i @i-

vorad Bija Stankovi}.

- U~enici ove generaci-

je nisu smeli u {kolu do}i

u farmerkama, apostolka-

ma, sa frizurama “tarzan-

ka”, a devojke nisu mogle

biti u pantalonama, sa

ofarbanom kosom ili na-

{minkane. Postojala je

stroga zabrana odlaska u

kafanu, osim u prisustvu

roditeqa, i to samo do 20

~asova. U biskop smo sme-

li i}i samo od 18 ~asova, a

nikako od 20. Izlazak u~e-

nika u grad, posebno na

korzo, bio je zabrawen po-

sle 20 ~asova. Pu{ewe je

tako|e bilo strogo zabra-

weno, i to ne samo u {ko-

li. Iz {kole su automat-

ski iskqu~ivani o`eweni

sredwo{kolci ili udate

u~enice, kao i devojke u

drugom stawu. Zbog `enid-

be je jedan u~enik {kolu

zavr{io u Gorwem Mila-

novcu, a maturu polagao u

^a~ku - se}a se Radoje Jova-

novi}, jedan od u~enika ge-

neracije, koja je nedavno

proslavila pola veka od

mature.

Generacija je, kako ka-

`e, iznedrila mnoge li~-

nosti poznate javnosti,

me|u kojima su: Milanka

Tep~evi} Andri}, Gojka

Stankovi} Radovi}, Mira

Mandi} ^olovi}, Vera

Tajsi} Milosavqevi}, Ra-

tomirka Martinovi} Da-

bi}, Mom~ilo Peri{i},

Petar Nedeqkovi}, Rado-

van Fi}o Petrovi}, Mi-

lo{ Prtewak, Dra`a Ma-

ti}, i jo{ desetak direkto-

ra i rukovodilaca.

Maturanti ~a~an-

ske gimnazije,

jedno `ensko ode-

qewe i tri mu{ka, genera-

cija 1953. godi{te, u subo-

tu 1. juna, proslavili su 60

godina od polagawa velike

mature (vi{eg te~ajnog is-

pita). Iz `enske gimnazije,

proslavi su prisustvovale

samo dr Marija Mitrovi},

sada Popovi} i Ru`ica Ba-

bovi}, sada Jovanovi}.

Ostale dame iz Beograda,

Mirjana ]eramilac, Gor-

dana Lazovi} i Olgica Di-

mitrijevi} poslale su nam

pozdrave, uz izviwewe da

su iz opravdanih razloga

spre~ene da prisustvuju

proslavi. U zbornici gim-

nazije, gde nas je pozdravio

zamenik direktora, minu-

tom }utawa odali smo po-

{tu umrlim drugaricama i

drugovima. Na`alost, nije

ih mali broj. Ovo je bila

prva proslava mature bez

u~e{}a u organizaciji na-

{eg pokojnog druga Mio-

draga Mila Ja}imovi}a,

profesora kwi`evnosti.

No, svi ti na{i drugovi

i drugarice nisu od nas za-

boravqeni. Oni i daqe po-

stoje u na{im se}awima.

Lepi dani provedeni u

mladosti se ne zaboravqa-

ju. Na{a dru`ewa, {etwe

po korzou, strahovawa ka-

ko }emo pro}i na pisme-

nim zadacima i koje ocene

dobiti, padaju u vodu pred

se}awima na vesele {ale i

igranke. Setili smo se i

svojih divnih profesora.

Naro~ito isti~emo profe-

sore Radivoja Dokmanovi-

}a, Luku Vojvodi}a, Ivana

Balkovoja, prof. latinskog

jezika Klaru Milin, prof.

istorije Desu \or|evi},

prof. hemije Klemen~i}ku,

prof. fizike Nadu Panto-

vi}, prof. francuskog je-

zika Darinku Vojvodi} i

prof. geografije Jelicu

Popovi}. Sada niko od

wih nije me|u `ivima. Po-

sledwi su nas napustili

Luka Vojvodi}, ^eda Vuki-

}evi} i profesor `enske

gimnazije Nada Pantovi},

ba{ kada smo proslavqali

55 godina mature.

U na{e vreme gimnazija

je trajala osam godina. Po-

sle ~etvrtog razreda pola-

gali smo malu, a posle

osmog veliku maturu. Mu-

{ka i `enska gimnazija bi-

le su odvojene, pa smo se me-

|usobno malo dru`ili i

poznavali, tim pre {to su

u~enice bile suprotna sme-

na od u~enika. Zbog toga

molim drugove iz mu{ke

gimnazije da mi ne zamere

{to ih na proslavi nisam

prepoznala, ni po liku, ni

po imenu.

Zavr{i}u ovo se}awe u

nadi da }emo se uz Bo`ju

pomo} i ako nas sre}a po-

slu`i, sresti i 2018. godi-

ne, na proslavi 65 godina

mature. Ho}u da budem op-

timista, jer sam to po svo-

joj prirodi. Ne `elim da u

budu}nost gledam kroz tam-

ne nao~ari.

Ru`ica E. Jovanovi},

ro|ena Babovi},

penzioner iz ^a~ka

JELEN

ZA

^A^AK

JELEN

ZA

^A^AK

^a~ani, u`ivajte!

@iveli!

PROSLAVA 60 GODINA

MATURANATA ^A^ANSKE GIMNAZIJE

SE]AWA NA [KOLOVAWE PRE POLA VEKA

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 23MATURA

Maturanti

EKONOMSKA [KOLA

26 PETAK 14. JUN 2013. GODINEBA[TE I BALKONI

Sreda, 19. junUtorak, 18. junPonedeqak, 17. junPetak, 14. jun Nedeqa, 16. junSubota, 15. jun

260

C

130

C

270

C 290

C 330

C 240

C 220

C

140

C

320

C

150

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 20. jun

Delimi~no obla~noDelimi~no obla~noDelimi~no obla~no Sun~ano

140

C 160

C170

C160

C

Delimi~no obla~no Delimi~no obla~no Sun~ano

^im osetite prvi ne-

`ni miris jorgova-

na u vazduhu, znate

da je prole}e stiglo. Izu-

zetne nove sorte unose u ba-

{tu osve`ewe i promene.

Jorgovan je jedan od najlep-

{ih `bunova u prole}noj

ba{ti. Ne samo da ima le-

pe cvetove, nego se odliku-

je i zanosnim opojnim mi-

risom. Postoji vi{e od 30

razli~itih vrsta jorgova-

na, a spektar boja se kre}e

od qubi~asto-plave, preko

ru`i~aste, do bele.

Najpoznatiji predstav-

nik u na{oj ba{ti je obi~-

ni jorgovan iz ju`ne Evro-

pe. Wegov `bun dosti`e do

pet metara, a uspe{no se

gaji i u mawim ba{tama.

Broj cvetova kineskog jor-

govana uve}ava se iz godine

u godinu. Sam na travwaku,

kao soliter, on je pravi

praznik za o~i. Naro~ito

je atraktivan tamnoqubi-

~asti rascvetani kraqev-

ski jogrovan. Ostale omi-

qene vrste su ma|arski jor-

govan sa cvastima duga~-

kim do 20 centimetara,

jorgovan “klonulih cva-

sti” sa tamnoru`i~astim

cvetovima i mirisni bi-

serni jorgovan. Ove vrste

se rado sade u ba{tama.

Posledwih godina na-

stale su interesantne nove

sorte. Syringa vulgaris

amethyst cveta od po~etka

maja u purpurnoqubi~a-

stoj boji. Kalifornijski jorgovan “rosenrot” ima

cvetove intenzivnog miri-

sa i lepu zagasitocrvenu

boju. Upadqive cvasti ima

japanski jorgovan. Vrlo de-

korativno izgleda kao sta-

blo ili `bun, u saksiji

ili `ardiweri.

Sve sorte jorgovana vo-

le sun~ana mesta i hranqi-

vo zemqi{te bogato kre~-

wakom. Na prole}e se mo`e

upotrebiti |ubrivo sa vi-

sokim procentom kalijuma

i fosfora. Kad jorgovan

precveta trebalo bi odse-

}i uvele cvetove. Tako }e

ih slede}e godine biti jo{

vi{e. Grane bez cvetova

treba odrezati.

An|elija Milojkovi},

pejza`ni arhitekta

KAKO DA STVORITE SOPSTVENI RAJ

Pripremila: N. R.

PROLE]E SA JORGOVANOM

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 27

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

„SRPSKI PAB”

- Petak, 14. jun - Svirka benda

"SAMOSTALNI REFERENTI", 22 ~asa

- Subota, 15. jun - Svirka

"STARS INC", 22 ~asa

Narodni muzej

- Stalna postavka u kona-

ku Jovana Obrenovi}a

Muzej je otvoren radnim

danima od 9 do 17 ~asova, vikendom od 9 do 13 ~asova

Galerija "Risim"

Subota, 15. jun u 20

~asova - Izlo`ba

fotografija

Stefana Luki}a

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333PIVNICA

KAFE “[TO DA NE”

- Petak, 14. jun - Svirka

benda "TATAR DUR", 22

~asa

- Subota, 15. jun - Svirka

"AFTER DARK", 22 ~asa

PETAK 14. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 15. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 16. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 17. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 18. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 19. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 20. 6. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirkaKAFE KLUB „ENIGMA”

Nedeqa, 16. jun - Koncert plesnog kluba

"LUNA", velika sala u 20 ~asova

Od utorka 18. do petka 21. juna - Revija

sa Festivala dokumentarnog filma

"BELDOKS 2013", projekcije u malouj

sali, u 20 ~asova

Petak, 14. jun - Izlo`ba skulptura Vuka{ina

Milovi}a, Likovni salon u 20 ~asova

Dom

Kulture

28 PETAK 14. JUN 2013. GODINELU^ANI

Crkveno-varo{ki hor “Sveti Sa-

va” iz Lu~ana, koji postoji ve}

12 godina i svojim nastupima za-

divquje publiku, u~estvova}e na najsta-

rijem muzi~kom festivalu u Srbiji 48.

Mokraw~evim danima, 13. septembra.

Istinski poznavaoci muzike dobro zna-

ju da je re~ o muzi~kom doga|aju, koji se

tradicionalno odr`ava svakog septem-

bra u Negotinu, gde se od daleke 1966. go-

dine okupqaju najboqi horovi, izvo|a~i

i kompozitori iz Srbije i sveta. Mo-

kraw~evi dani su posve}eni najpoznati-

jem srpskom kompozitoru Stevanu Stoja-

novi}u Mokrawcu. Pored tradicional-

nog natpevavawa horova, na muzi~koj

smotri u Negotinu bi}e i etno muzike,

duhovne, ali i xeza, kao i baleta savre-

menih srpskih kompozitora, izlo`bi i

tribina. Ove godine i lu~anski Sveto-

savski hor ima}e ~ast da stane rame uz

rame sa vrhunskim izvo|a~ima i pred-

stavi svoje ume}e na muzi~koj smotri u

Negotinu.

- Odlukom selektora u{li smo me|u

pet najboqih horova, koji }e u~estvovati

na poznatim Mokraw~evim danima. Po-

nosimo se time i ~ast nam je {to }emo

nastupiti na tako cewenoj manifestaci-

ji, koja predstavqa sam vrh horskog nat-

pevavawa - izjavio je Dimitrije Ili},

dirigent Crkveno-varo{skog hora, koji

najmawe jednom nedeqno putuje iz rod-

nih Mr~ajevaca da bi organizovao hor-

ske probe u Lu~anima.

Lu~anski hor “Sveti Sava” okupqa

oko trideset ~lanova, koje tokom dvana-

est godina pevawa pokre}e ogromna qu-

bav prema muzici i entuzijazam muzi~-

kog zajedni{tva. Lekari, profesori, za-

natlije, uspe{ni privrednici, studenti

i |aci, svi okupqeni oko crkveno-varo-

{ke muzike, revnosno ve`baju svih ovih

godina i nastupaju na brojnim koncerti-

ma horske muzike u zemqi i inostran-

stvu. Predstavqali su Srbiju na Zejtin-

liku u Gr~koj, nastupali u brojnim cr-

kvama i manastirima Gr~ke, Bugarske i

Makedonije, kao i horskim koncertima

{irom Srbije. Hor “Sveti Sava” u Lu-

~anima bio je i doma}in natpevavawa

horova zapadne Srbije.

- Divno je raditi sa takvim qudima,

koji iz ~istog entuzijazma pevaju. ^lano-

vi hora su uglavnom sredwih godina.

Ima i mla|ih pripadnika hora, ali ma-

lo. Mladi qudi danas vi{e vole kafi}e,

tako da se retko opredequju da svoje slo-

bodno vreme provode na horskim proba-

ma. Ja sam poku{avao nekada ranije da

okupim mu{ke glasove u ^a~ku, ali to

nisam uspeo. Eto, Lu~ani su mali grad,

ali imaju jedan kvalitetan hor, koji te-

`i ka stalnom usavr{avawu i to je

osnovna osobina svih tih qudi koji rev-

nosno ve`baju i u svakom nastupu daju

maksimum - istakao je Ili}, govore}i o

nesvakida{wem entuzijazmu ~lanova Cr-

kveno-varo{kog hora “Sveti Sava”.

Bariton Bratislav Jeli~i} je ~lan

ovog hora od wegovog osnivawa. Na hor-

ske probe dolazi iz Po`ege i nikada mu

nije bilo te{ko da putuje. Ni lo{e vre-

menske prilike nikada nisu predstavqa-

le prepreku da se posveti redovnom hor-

skom treningu. Iako je po struci diplo-

mirani ekonomista, ogromnu qubav gaji

prema muzici. On smatra da je qudski

glas najsavr{eniji instrument i da ono

{to mogu ~etiri glasa da urade, retko

koji instrument mo`e da postigne. Pred-

stoje}i nastup na Mokraw~evim danima,

kako procewuje, za sve wih u horu pred-

stavqa veliku ~ast, ali i odgovornost

istovremeno.

- Nije bitno da li }emo u tom natpe-

vavawu pobediti, ali je bitno da od sebe

damo najboqe, da budemo zadovoqni na-

stupom i da opravdamo o~ekivawa pu-

blike, ali i sredine iz koje dolazimo -

rekao je Jeli~i}.

V. S.

Generacija 1973. godine, ma{inske i hemijske struke, proslavila je 7. juna 40. go-

di{wicu mature. Prozivka i {kolski ~as odr`ani su u Tehni~koj {koli. Dru-

`ewe je nastavqeno u obli`woj kafani “Zlatna potkovica”. Bila je to jedin-

stvena prilika da nekada{wi maturanti evociraju uspomene iz mladosti i o`ive se-

}awa na prve |a~ke qubavi. Slede}e dru`ewe zakazano je za prvu subotu u junu nared-

ne godine.

^ETIRI DECENIJE OD MATURE

PONOVO NA OKUPU

SVETOSAVSKI HOR IZ LU^ANA: GODINE SATKANE OD QUBAVI PREMA

CRKVENO-VARO[KOJ MUZICI

VREDNO VE@BAJU, I[^EKUJU]I

MOKRAW^EVE DANE

10. jun, Dom kulture u Gu~i

PETAK 14. JUN 2013. GODINE

“MA[INO-DIZAJN” - USPE[NA PORODI^NA FIRMA

29LU^ANI

- Ispitivali smo {ta se

najvi{e tra`i na tr`i-

{tu, a po{to je ovaj vek -

vek energije i hrane, mi

smo poku{ali da prona|e-

mo sebe u jednoj od ovih

oblasti. Tako smo, pre dve

godine, po~eli i da proiz-

vodimo ma{ine za pelet.

Ispostavilo se da smo na-

pravili dobar izbor, jer za

wima postoji solidna tra-

`wa - rekao je \uraki}, ob-

ja{wavaju}i da je pelet,

koji se proizvodi od stru-

gotine, veoma ekonomi~an

ogrev, koji se, iz godine u

godinu, sve vi{e koristi

na podru~ju Srbije, ali i u

inostranstvu, tako da laga-

no raste i izvoz ove vrste

robe. Naravno, {iri se i

krug proizvo|a~a peleta,

tako da u “Ma{ino-dizaj-

nu” o~ekuju nove naruxbi-

ne.

- Postoje skupe strane

ma{ine, koje rade po tonu-

dve peleta na sat. Re~ je o

krupnim proizvo|a~ima,

koji imaju velike su{are i

velike peletirke, koje ko-

{taju oko 500 hiqada evra.

Mi smo mali proizvo|a~i

i ma{ine za pelet pravimo

po naruxbini i daleko

prikladnijoj ceni od onih

uvoznih. Nismo u situaci-

ji da ih proizvodimo da bi

stajale u pogonu i ~ekale

kupca - isti~e \uraki}.

Ina~e, “Ma{ino-di-

zajn” nema veliku konku-

renciju na na{em tr`i-

{tu, jer se ovom vrstom

proizvodwe bavi samo jed-

na firma u Vaqevu. Ipak,

inostranu konkurenciju

imaju. Postoje jeftine ki-

neske peletirke sa ravnom

plo~om, ali one nisu toli-

ko funkcionalne, pa se

proizvo|a~i peleta ~e{}e

odlu~uju za ma{ine tog ti-

pa iz Zeoka. Osim proiz-

vodwom, “Ma{ino-dizajn”

se bavi i servisirawem ma-

{ina za pelet, {to pred-

stavqa razlog vi{e da se

potencijalni kupci odlu~e

za doma}i proizvod. U za-

visnosti od kapaciteta,

peletirke se kre}u od 17 do

30 hiqada evra.

Od kada je firma osno-

vana, se}a se Qubodrag,

uvek su nastojali da samo-

stalno i zdravo posluju.

Nisu koristili kredite,

niti podsticaje dr`ave.

Sami su se snalazili. Ni-

{ta ni od koga nisu tra`i-

li, jer i nisu bili sigurni

u ishod posla u koji su se

otisnuli. Nisu znali da li

}e prodati ma{ine i sve je

to predstavqalo veliki

rizik. Po~eli su sopstve-

nim sredstvima, ulagali

koliko su imali i ujedno

{tedeli na svemu. Jedno-

stavno, pona{ali su se do-

ma}inski, jer su bili si-

gurni da bankarski kredi-

ti nisu dobar izbor za wi-

hovu firmu u povoju. Pola-

ko su napredovali i tek ka-

da su bili sigurni da ima-

ju garantovano tr`i{te,

odlu~ili su da podignu

kredit.

- Iako do sada nismo

praktikovali da se zadu`u-

jemo, prvi put smo odlu~i-

li da podignemo kredit od

deset hiqada evra, kako bi-

smo poja~ali proizvodwu.

Dobili smo kreditna sred-

stva bez problema, jer smo

uvek stabilno poslovali i

nikada nismo imali blo-

kiran ra~un. Normalno,

ono {to smo uzeli - nasto-

ja}emo i da vratimo, onako

kako sleduje - ka`e Qubo-

drag.

Proizvodwa peleta u

Srbiji ima perspektivu,

smatra \uraki}, ali su

uslovi privre|ivawa te-

{ki. Preduze}a se susre}u

sa brojnim problemima, a

pomo} dr`ave izostaje, ka-

`e \uraki}.

Na ~elu “Ma{ino-di-

zajna” danas stoje Qubo-

dragovi sinovi Milan i

Miodrag. Oni idu o~evim

stopama i neprekidno tra-

gaju}i za novim idejama,

polako i strpqivo unapre-

|uju porodi~nu firmu. U

woj }e, mo`da, jednoga dana

raditi i wihova deca. U

ovom malom i slo`nom ko-

lektivu trenutno razmi-

{qaju o pokretawu linije

za proizvodwu gajbica za

vo}e i povr}e.

Zeoke su udaqene 13 ki-

lometara od ^a~ka. Qudi

sa ovog podru~ja su prete-

`no radili u nekada{wim

velikim ~a~anskim predu-

ze}ima. Kada su ostali bez

posla, uglavnom su se po-

svetili poqoprivredi, jer

nije bilo drugog izbora. U

selu ima 80 doma}instava,

me|u kojima preovla|uju

stara~ka. Ranije ih je bilo

daleko vi{e, ka`u \uraki-

}i, ali su se mnoga pogasi-

la, jer su mladi qudi napu-

{tali svoja ogwi{ta u po-

trazi za boqim `ivotom.

Qubodrag \uraki} je i

osnovao pogon u Zeokama,

da bi bar malo uticao na

prosperitet rodnog kraja.

Redovno u~estvuje u svim

akcijam u selu, kako bi se

bar za nijansu popravili

uslovi u kojima `ive me-

{tani. V. S.

“Ma{ino-dizajn” iz ^a~ka je mala poro-

di~na firma, koja se bavi izradom ra-

znih ma{ina. Wen osniva~ je Qubodrag

\uraki}, koji je pre 25 godina, nakon od-

laska iz FRA, odlu~io da samostalno

gradi preduzetni~ku karijeru. Preduze}e

je tada nosilo drugo ime i bavilo se pro-

izvodwom ma{ina prvenstveno za potre-

be prera|iva~a drveta, po~ev od cirku-

lara, pa sve do presa za lepqewe greda.

U skorije vreme “Ma{ino-dizajn” je po-

stao poznat po izradi ma{ina za proiz-

vodwu peleta u svom novom pogonu u Zeo-

kama. Ideja da se orijenti{u na izradu

jedne takve, mnogima nepoznate ma{ine,

kako pripoveda osniva~ preduze}a, izni-

kla je kao rezultat pra}ewa tr`i{nih

kretawa.

DUG NIJE DRUGDEVIZA STABILNOG POSLOVAWA!

Qubodrag \uraki}, osniva~ firme

30 PETAK 14. JUN 2013. GODINE

ODIGRANE UTAKMICE INKLUZIVNIH TIMOVA

GRADSKA LIGA OKRU@NA LIGA

BICIKLIZAM

SPORT

Ekipa trenera Du{ana To{i}a ubedqivo je okon~ala

sezonu 2012/13. U posledwoj utakmici 22. kola Mladost

je savladala Preme}u sa 2:6. Naredne sezone takmi~i}e

se u Okru`noj ligi. Drugoplasirani Parmenac je, u 22.

kolu, pobedio ^a~ak 94 sa 2:1. Fudbaleri iz Stan~i}a

su osvojili tri boda na vru}em gostovawu u Miokovci-

ma, na popularnim “Zovama”, gde su savladali Strelac

rezultatom 1:3. Rakova je na doma}em terenu bila boqa

od Zadrugara, 2:1, dok je Planinac na gostovawu, efekt-

nim pogocima\uki}a i Paunovi}a, savladao Malbu sa

0:2.

PRVACI PROTIV

REPREZENTACIJE

U nedequ, u 16,30 ~asova, u

Preqini }e biti odigrana re-

vijalna utakmica izme|u pre-

qinske Mladosti i reprezenta-

cije Gradske fudbalske lige.

Tom prilikom bi}e uru~en pe-

hari prvaku GFL, najboqoj fer

plej ekipi i strelcu. Revijalnu

utakmicu Mladost - reprezen-

tacija organizuje Fudbalski

savez ^a~ka.

Usklopu projekta “Inkluzija za sve”,

koga u Srbiji sprovodi Specijalna

olimpijada uz pomo} Ameri~kog naroda, u

junu su u ^a~ku i Pan~evu odigrane odboj-

ka{ke utakmice izme|u inkluzivnih ti-

mova ova dva grada. Takmi~ili su se de~a-

ci i devojke. U realizaciji projekta u~e-

stvuje 12 gradova. Deca se takmi~e u fud-

balu, odbojci i ko{arci. Osim u ^a~ku,

odbojka je zastupqena u Beogradu, Pan~evu

i Kru{evcu. Do sada su, po rasporedu, od-

igrani svi me~evi. Zavr{na manifestaci-

ja je predvi|ena u februaru naredne godi-

ne i bi}e odr`ana u Ni{u. Sa svojim eki-

pama u~estvuju svi gradovi koji realizuju

projekat “Inkluzija za sve”. Z. J.

^lan Biciklisti~kog

kluba Borac i repre-

zentativac Srbije

Marko Danilovi} pobedio

je, pro{log vikenda, u trci

“Velika nagrada Kraqeva”.

Trku je organizovao klub

CCN Metalac uz podr{ku

kraqeva~kog Sekretarijata

za omladinu i sport Kraqe-

va, Grada Kraqeva, Saobra-

}ajne policije i firmi

“Mladi radnik”, “Belt” i

“Nelt”.

Danilovi} je pobedio

Milo{a Borisavqevi}a

(CCN Metalac) i Du{ana

Kalabu iz Partizana koji je,

iako junior, osvojio tre}e

mesto u apsolutnoj konku-

renciji. Jo{ jedan ~lan BK

Borac Stefan Stefanovi}

trku je zavr{io na ~etvrtom

mestu.

Juniorsku titulu poneo je

Du{an Kalaba, dok su najbo-

qi mla|i kadeti Andrija

^uki} (CCN Metalac), Da-

rio Nim~evi} (Spartak) i

Du{an Rajovi} (CCN Meta-

lac).

U trci mla|ih kadeta sla-

vili su Nemawa Stojanovi}

(CCN Metalac), Du{an Ve-

selinovi} i Andrija Joksi-

movi} (Partizan).

“Velika nagrada Kraqe-

va” bila je generalna proba

pred trku u Ni{u “Kroz Sr-

biju”. Z. J.

Stefan Stefanovi}, vo-

za~ BK Borac i ~lan srp-

ske kombinovane ekipe

Festina, osvojio je {e-

sto mesto u prvoj, skra}e-

noj, etapi trke 53. “Kroz

Srbiju”. Prvo mesto

pripalo je Bugarinu

Aleksandru Aleksijevu

(nacionalni tim), is-

pred Huruma Sondreme-

na (Norve{ka) i Artema

Jaharova (Kazahstan).

Etapu, koja je trebalo da bude duga~ka 98,7 kilometa-

ra (sedam krugova), biciklisti su prekinuli posle

22 km zbog izuzetno lo{ih vremenskih uslova.

STEFAN [ESTI KROZ SRBIJU

DANILOVI] POBEDIO U KRAQEVU

MLADOST PRVAKMinimalnom pobedom nad ve} otpisanim Vujnom i po-

sle novog poraza Slatine, Draga~evo je potvrdilo prvo

mesto Okru`ne lige Moravi~kog okruga. U borbi za op-

stanak Napredak je savladao Ov~ar, 2:1, dok je Morava

slavila protiv Spartaka5:6. Ovu utakmicu definitivno

je obele`io napada~ Spartaka Nikola Jovanovi} koji je

postigao pet pogodaka. Kotra`a je posle poraza u Pra-

wanima od Brezaka, 4:2, sa minimalnim {ansama za op-

stanak u ligi.

OSTALI REZULTATI

29. KOLA

Rudar - Slatina 3:1

Luwevica - Jedinstvo GG 1:3

Mladost - Miokovci 0:2

Jedinstvo K - Dowa Vrbava 6:1

30. KOLO

Nedeqa, 17 ~asova

Vujan - Jedinstvo K

Dowa Vrbava - Mladost

Miokovci - Brezak

Kotra`a - Luwevica

Jedinstvo GG - Rudar

Slatina - Spartak

Morava - Napredak

Ov~ar - Draga~evo

Mladi fudbaleri Poleta zabele`ili su

15 pobeda i samo jedan poraz i sezonu

zavr{ili na prvom mestu Gradske lige ^a~-

ka.

- ^estitam mojim igra~ima na dobro od-

igranoj sezoni. Mislim da smo posle svega

prikazanog, zaslu`eno osvojili pehar. ^i-

wenica je da su ovi mladi fudbaleri budu}-

nost na{eg kluba i ako nastave da igraju

istim tempom, nekoliko wih }e za koju go-

dinu biti nosioci igre prvog tima - ka`e

fudbalski u~iteq Poletovih pionira Vla-

dan Nikoli} Vlajkec.

Pre po~etka utakmice svaki fudbaler je

dobio zlatnu medaqu od direktora lige

Milisava Markovi}a, a pehar kapitenu

ekipe uru~io je Milo{ Teofilovi}, teh-

ni~ki sekretar FSG.

TABELA

1. Draga~evo 67

2. Slatina 63

3. Jedinstvo (K) 52

4. Miokovci 51

5. Rudar 47

6. Mladost 44

7. Spartak 41

8. Ov~ar 40

9. Jedinstvo (GG) 39

10. Morava 39

11. Dowa Vrbava 38

12. Kotra`a 37

13. Napredak 37

14. Brezak 32

15. Vujan 22

16. Luwevica 6

TABELA

1. Mladost 54

2. Parmenac 47

3. Budu}nost 39

4. Preme}a 27

5. Zadrugar 26

6. Rakova 26

7. ^a~ak 94 25

8. Planinac 23

9. Morava 22

10. Strelac 18

11. Malba 8

12. Polet 0

PIONIRI POLETA NAJBOQI

SRPSKA LIGA

ZAPAD

30. KOLO

Bane - Sloboda ^

0:0

Polet Q - Seqak

6:1

ZONA MORAVA

30. KOLO

Trep~a - Orlovac

0:0

Prijevor - Polet T

2:1

Omladinac Z - Sloboda G

2:2

TABELA

10. Orlovac 37

11. PoletT 37

15. Prijevor 24

16. Omladinac Z 21

TABELA

4. Polet 49

12. Sloboda 35

SUSRETI ^A^KA I PAN^EVA

Na nedavnom atletskom takmi~ewu Kup Beograda “Me-

morijal Ace Marinkovi}a” po prvi put za reprezenta-

ciju centralne Srbije tr~ao je Milorad Stevovi}, ~lan AK

^AAK. On je stazu od 100 metara pretr~ao za 11:35 sekundi

i zauzeo tre}e mesto. U ekipnom plasmanu pobedila je re-

prezentacija Beograda.

Milorad je prethodno tr~ao na 100 m i na takmi~ewu

“Trofej Beograda”. Tada je po hladnom i ki{ovitom danu

stazu pretr~ao za 11:23 sekunde. Na “Trofeju Beograda” u~e-

stvovala je jo{ jedna ~lanica ^AAK-a, baca~ica kugle Ti-

jana Joki}. Woj je pripalo tre}e mesto sa rezultatom 10,86

metara, {to je odli~an rezultat s obzirom na to da je baca-

la kuglu sa starijim juniorkama. Z. J.

ATLETIKA

MILORAD

TRE]I

MILORAD

TRE]I

PETAK 14. JUN 2013. GODINE

RUKOMET

VATERPOLO

PLIVAWE TENIS

31SPORT

ISPRAVKA

U pro{lom broju u tekstu “Osvojili i Jugoslaviju”,

na 33. strani, gre{kom autora napisano je da Dragan

Vukovi} nije `iv. Izviwavamo se Draganu Vukovi}u

zbog ove nenamerne gre{ke. U istom tekstu potkrale

su se gre{ke i u prezimenima @ivomira Niki}a i

Vidaka Kavexi}a.

Pro{log vikenda u Velnes

centru, u Ov~ar Bawi,

odr`ano je tre}e ovogodi{we

klupsko takmi~ewe u pliva-

wu. Organizator takmi~ewa

Ronila~ki klub ^a~ak oku-

pio je vi{e od 30 pred{kola-

ca i {kolaraca iz Po`ege,

Lu~ana, Ariqa i ^a~ka. Deca

su se takmi~ila u {est kate-

gorija i najboqima su pripa-

le medaqe i pehare, a svi u~e-

snici su dobili majice.

Za sva takmi~ewa koja je

ove godine organizovao, Ro-

nila~ki klub ^a~ak je imao

podr{ku Velnes centra i Ro-

nila~ke asocijacije. Posle

samo nedequ dana odmora,

pliva~e ~eka jo{ jedno nad-

metawe i za vikend putuju u

Beograd.

^a~ak i Novi Sad potvr-

dili su prijateqstvo i

na ko{arka{kom terenu.

Klub Borac Mocart sport

ugostio je pro{le subote ju-

niorsku i kadetsku ekipu

Novog Sada. Oni su sa ^a~-

kom, u ~ijem timu su bili i

mla|i igra~i Mladosti i

@elezni~ara, odigrali dve

prijateqske utakmice. Tre-

ner Mladosti Mihailo [u-

{i} predvodio je kadete

^a~ka, a juniorsku Bor~ev

Dejan Toma{evi}. Treneri

@elezni~ara na{li su se u

ulozi pomo}nika za obe eki-

pe.

- Pre mesec dana smo or-

ganizovali susrete Vojvodi-

ne i Beograda, u `enskoj kon-

kurenciji, u Novom Be~eju.

Dogovorili smo se da susre-

ti u mu{koj selekciji budu

za mla|e igra~e. Va`no je po-

pularizovati i podsticati

mla|e igra~e, naro~ito sada,

kada su takmi~ewa zavr{ena.

Pro{iri}emo prijateqske

susrete, po{to }e nam se

pridru`iti Beograd. U ^a~-

ku su se susrele selekcije

Vojvodine i [umadije - re-

kao je Branko Lozanov, gene-

ralni sekretar Ko{arka-

{kog saveza Vojvodine.

^a~ani bi trebalo, ve}

na jesen, da uzvrate posetu

Novosa|anima.

- Neki igra~i su na pri-

premama sa reprezentacijom,

zavr{ena je i Razvojna liga,

tako da je ovo prava prilika

da produ`imo prvenstvo.

Na{i susreti }e prerasti u

tradiciju i bi}e organizo-

vani dva puta godi{we.

Ostalo je da se dogovorimo

da li }emo im uzvratiti po-

setu pre ili posle kvalifi-

kacija. Osim igre, ovi susre-

ti su izvanredno dru`ewe

dva grada - re~i su Marka

Ivanovi}a, generalnog di-

rektora Borac Mocart spor-

ta.

^a~ak je u obe utakmice

pobedio Novi Sad. Kadeti

su dobili sa 92:75 (24/21,

18/21, 18/19, 32/14), a juniori

su slavili sa 75:68 (23/20,

17/17, 21/19, 14/12). Z. J.

Sa 18 pobeda i samo dva

poraza, ORK Mladost

je obezbedio plasman

u Prvu ligu Srbije grupa Za-

pad. Mladost ^a~ak je imala

i najboqeg strelca i igra~a

lige. Kapiten Stevan Milo-

{evi} poneo je titulu naji-

gra~a, a Goran Ristovi}

strelca.

- Izgubili smo utakmice

pred kraj prvenstva, kada

smo ve} obezbedili plasman

u vi{i rang. Posle toga smo

dali {ansu mla|im igra~i-

ma koji u sezoni nisu mnogo

igrali. U svakom slu~aju, u

na{em klubu igraju mladi,

poja~ani smo i sa nekoliko

superliga{a. Ve}ina igra~a

su ^a~ani, osim dva mladi}a

koja ovde studiraju. I kako

svi radimo volonterski, po-

stigli smo veliki uspeh.

Slede}e sezone }emo poku{a-

ti da izborimo opstanak, s

obzirom na to da nam je bu-

xet ograni~en i da u Prvoj

ligi igraju kvalitenije, is-

kusnije i pla}enije ekipe -

ka`e Predrag Raji~i}, se-

kretar ORK Mladost ^a~ak.

Vi{i rang takmi~ewa iz-

iskuje i ve}e tro{kove, tako

da finansijske prepreke ne-

}e zaobi}i ni nove prvoli-

ga{e. Buxet ostalih klubova

u Prvoj ligi je od pet do de-

set miliona, a Mladost ^a-

~ak raspola`e sa svega mi-

lion i po dinara. U sezoni

2012/13. imali su 220 hiqada

dinara. Ta sume dovoqna je

za tro{kove puta, kotizacije

za u~e{}e na takmi~ewima i

tro{kove slu`benih lica.

- Svi u klubu smo volon-

teri, a igra~ima su jedina

satisfakcija pripreme u ho-

telu “Aquastar Danube” u

Kladovu i obezbe|ena im je

oprema. Osim finansija, ve-

liki problem su nam i ter-

mini za treninge i utakmi-

ce. Mo`emo da koristimo

halu “Mladost” tri puta

sedmi~no, po sat i po, {to je

nedovoqno za vi{i rang tak-

mi~ewa. S obzirom na krizu,

zadovoqni smo saradwom

dosada{wom saradwom sa

lokalnom samoupravom - na-

vodi Vladan ]ur~i}, pred-

sednik ORK Mladost ^a~ak.

Veliku pomo} klubu je

pru`io Sportski centar

“Kolos”, u kome treniraju

mla|e sekcije.

Sada{wi pobednici

Mladosti, po svoj prilici,

ima}e i naslednike. Formi-

rane su ekipe pionira i ka-

deta, a u septembru je upis za

decu ro|enu 2002. godine i

mla|u.

Z. J.

^a~ak je od ponedeqka do-

ma}in Turnira iz ka-

lendara Tenis Evropa za

igra~e do 12 godina. Klub

Tenis point po deveti put

organizuje ovaj turnir koji

okupqa vrhunske igra~e iz

Srbije i Evrope. Sada se

takmi~ila i sjajna generaci-

ja srpskih reprezentativaca,

de~aci i devoj~ice do 12 go-

dina, koji su igrali i u fi-

nalima evropskih prvensta-

va. Jedna od glavnih favo-

ritkiwa je Olga Danilovi},

dok }e de~acima najve}i ri-

val biti Mihailo Popovi}.

- Specijalno zbog wega na

turnir je do{ao i Bugarin

Andrija Andrejev, najboqi

dvanaestogodi{wak Evrope.

Mihailo je sada najve}a na-

da srpskog tenisa i mnogi ga

upore|uju sa Novakom \oko-

vi}em - ka`e Milenko ]oj-

ba{i}, vlasnik i predsed-

nik TK Tenis point.

Popovi} i Andrejev sa-

stali su se u sredu. Trijum-

fovao je Srbin sa 6:4, 7:5.

Ove godine na ETA tur-

niru u~estvuju teniseri iz

15 zemaqa. Po prvi put u ^a-

~ak su do{li Grci, Ma|ari,

Slovaci.

- Sloboda nam je otkaza-

la, tako da smo koristili

terene u Gorwem Milanov-

cu. Dogovorili smo se da za

deseti turnir uredimo tere-

ne Sportskog centra “Mla-

dost” i da wih koristimo.

Osim pojedina~nih me~eva,

ovoga puta su na programu

dublovi i ute{ni turniri -

navodi ]ojba{i}.

Danas }e biti odigrani

polufinalni, a sutra fi-

nalni me~evi.

Z. J.

Prethodna vaterpolo se-

zona u ^a~ku ocewena je

kao vrlo uspe{na. Sve po-

hvale stigle su iz Vaterpolo

saveza Srbije i Saveza cen-

tralne Srbije.

U sezoni 2012. vi{e stotina

mladih ^a~ana i onih malo

starijih savladalo je osnov-

ne ve{tine ovog sporta. Po-

jedinci su krenuli od po~et-

ka i najpre nau~ili dobro da

plivaju. Glavne zasluge za

razvoj vaterpola u ^a~ku,

osim terenera VK Borac,

pripadaju Sportskom cen-

tru “Mladost”, u ~ijim baze-

nima su deca obu~avana i di-

rektoru Acu Jakovqevi}u.

- Kao dugogodi{wi sport-

ski radnik ^a~ka i {ire,

Aco Jakovqevi} je prepo-

znao potencijale najtrofej-

nijeg srpskog sporta i pot-

puno podr`ao razvoj vater-

pola na ovim prostorima.

Pre {est decenija smo ima-

li prve pionire, a u istori-

ju vaterpola u na{em kraju

zasigurno }e biti upisano i

wegovo ime zbog podr{ke i

po{tovawa koje ima prema

ovom sportu - ka`u treneri

VK Borac. Z. J.

NI[TA BEZ PODR[KE

^A^AK PROTIV NOVOG SADA

PRIJATEQSKI SUSRETI DVA GRADA

REZULTATI

Prva kategorija

1.Aleksa Mitrovi} ^a~ak

2. Mla|o Petrovi} Po`ega

3. Lav Miloradovi} Po`ega

Druga kategorija

1. Tatjana Kova~evi} Lu~ani

2. Ogwen Vukovi} ^a~ak

3. Magdalena ^ikari} Po`ega

Tre}a kategorija

1. Mateja Blagojevi} ^a~ak

2. \ur|a Vujadinovi} Lu~ani

3. Ana Stoji} Lu~ani

^etvrta kategorija

1. Aleksandar Ranitovi} ^a~ak

2. Mia Terzi} ^a~ak

3. Katarina Borovi} ^a~ak

Peta kategorija

1. Milan Kali~anin ^a~ak

2. Teodora Blagojevi} ^a~ak

3. Boris Kali~anin ^a~ak

[esta kategorija

1. Marko Bojovi} ^a~ak

2. Aleksa Lukovi} ^a~ak

3. \ur|ina Parezanovi} ^a~ak

Ronila~ki klub ^a~ak i ove

godine organizuje {kolu pli-

vawa za po~etnike svih uzra-

sta. Oni koji su ve} savladali

osnovne tehnike, mogu se usavr-

{avati u naprednoj {koli.

DOMINACIJA ^A^ANA PO^EO TURNIR NAJBOQIH

MLADOST U PRVOJ LIGI

32 PETAK 14. JUN 2013. GODINEOGLASI

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban stan

od 89 m2 u centru , nov, ima

lift. Telefon: 063/ 735-0-260

PRODAJEM ~etvorosoban stan

od 129 m2 na Gradskom {etali-

{tu. Tel. 064/ 158- 9-363

PRODAJEM ~etvorosoban stan

u ^a~ku, ulica B. Oslobo|ewa.

Postoji mogu}nost zamene. Tel.

065/ 216-1-345

PRODAJEM trosoban stan 69

m2, nov, CG, kod Merkatora.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan od

68 m2, u centru kod [ipada.

Cena 42.000 eura. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM trosoban stan u

dobrom stawu, naseqe Vinara,

6. sprat, ima lift, CG. Povoq-

no. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan 68

m2 sa CG, u Nemawinoj ulici.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan od

76 m2, CG, sa 2 terase. Cena

47.000 eura. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM trosoban stan na

Keju, 2. sprat, renoviran, sa

novom kuhiwom. Cena 33.000

eura. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan,

centar, CG, KTV, 2. mokra ~vora.

Cena 42.500 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvoiposoban stan

od 64 m2, kod Gradskog parka,

CG. Cena 47.000 eura. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM dvosoban stan od

46 m2, 1. sprat, ulica Nemawi-

na. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM dvosoban stan od

62 m2 u centru G. Milanovca.

Tel. 344-684, 064/ 025-1-398

PRODAJEM dvosoban stan 40

m2 u Aveniji , CG, ima lift i te-

rasa. Cena 18.000 eura. Tel.

062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan od

58 m2 na Keju. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan od

60 m2 na Alvaxinici , ima lift

i CG. Povoqno. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan 46

m2 u Nemawinoj ulici . Tel.

011/ 237-9-031, 061/ 291-6-

355

PRODAJEM dvosoban name{ten

stan kod H. Morave. Cena

25.000 eura. Tel. 064/317 -1 -

701

PRODAJEM dvosoban stan od

55 m2, u Nemawinoj ulici. Cena

28.000 eura. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednoiposoban stan

53 m2, u centru grada. Tel. 061/

115-9-863

PRODAJEM jednoiposoban stan

37 m2 na 1.spratu, u Beogradu,

ulica B. Cvetkovi}a. Tel. 064/

665-3-399

PRODAJEM jednosoban stan od

33 m2, CG, kod Hotel Morave.

Cena 25.000 eura. Tel. 224-

590, 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan 33

m2, na 2. spratu, CG, kod H. Mo-

rave. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan,

blizu Tempa, CG, renoviran. Ce-

na 24.000 eura. Tel. 064/ 317-

1-701

PRODAJEM jednosoban stan od

42 m2 u ulici B. Jankovi}. Tel.

064/ 288-1-716

PRODAJEM jednosoban stan,

odli~an raspored, Hotel Mora-

va, CG, KTV. Cena dogovor. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM jednosoban stan od

34 m2 u Aveniji 1, u zgradama

od fasadne cigle. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM garsoweru od 28

m2 kod H. Morave, renovirana,

prizemqe, odmah useqiva. Tel.

064/ 920-6-755

PRODAJEM novu garsoweru od

27 m2 , ulica S. Markovi}a.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM novu garsoweru u

centru, blizu pijaca, 3. sprat,

CG, ima terasa. Cena 22.000

eura. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM name{tenu garso-

weru od 26 m2, 3. sprat, ima

lift. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM garsoweru na Grad-

skom {etali{tu od 25 m2, gleda

na hotel “HB”. Cena dogovor.

Tel. 066/ 366-235

PRODAJEM novu garsoweru od

29 m2, 3. sprat, ima lift, CG,

Avenija 2. Tel. 064/158-9-363

PRODAJEM garsoweru od 26

m2, visoko prizemqe, Qubi} kej.

Tel. 063/ 349-333

PRODAJEM stan od 62 m2, uli-

ca Svetog Save ,1 sprat, CG.

Cena 46.000 eura. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM stan od 41 m2, 4.

sprat, kod Medicinske {kole.

Cena 31.000 eura. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM stan od 43 m2, 2.

sprat, ulica Qubi}ska. Cena

31.000 eura. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 88 m2, 5.

sprat, ulica K.V.Popovi}a. Ce-

na 62.000 eura. Tel. 064/ 137-

4-137

PRODAJEM nov stan od 47 m2

na 3. spratu, kod Merkatora.

Cena 35.000 eura. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM stan od 36 m2, CG,

lift , u Qubi}skoj ulici. Cena

22.500 eura. Tel. 063/ 127-5-

630

PRODAJEM stan od 61 m2 u

centru grada, u Amixinoj ulici,

na 1. spratu. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 34 m2, 5.

sprat, Avenija 1. Cena 22.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 23+20 m2,

5. sprat, kod Starog Autopre-

voza. Cena 25.000 eura. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 60 m2, 5.

sprat na Alvaxinici. Cena

38.000 eura. Tel. 064/ 137-4-

137

PRODAJEM stan od 48 m2, vi-

soko prizemqe, Qubi} Kej. Cena

31.000 eura. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan 28 m2 kod H.

Morave. Cena 18.500 eura. Tel.

348-927, 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 40 m2, 2.

sprat, Qubi} Kej. Cena 29.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 49 m2, 2.

sprat, Avenija 1. Cena 29.000

eura. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM sre|en stan od 63

m2, u centru, 2. sprat. Cena

37.000 eura. Tel. 063/ 127-5-

630, 063/ 735-0-260

PRODAJEM stan 37 m2, Beo-

grad, [umice, CG, 4. sprat,

ukwi`en. Cena 50.000 eura.

Tel. 061/ 228-8-961

PRODAJEM stan od 41 m2, 4.

sprat, kod Medicinske {kole.

Cena 31.000 eura. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM stan 37 m2, 3.

sprat, CG, bez posrednika. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 43 m2, uli-

ca Nemawina, CG, 4. sprat. Ce-

na 28.000 eura. Tel. 228-457

PRODAJEM stan od 43 m2, 2.

sprat, ulica Qubi}ska. Cena

31.000 eura. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan kod [ipada

od 53 m2, ima tapiju. Mogu}nost

zamene kroz kredit. Cena

33.000 eura. Tel. 061/ 115-9-

863

PRODAJEM stan od 43 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM stan 32 m2, na 6.

spratu, kod Simpa. Cena 19.800

eura. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 63 m2 sa

CG, u blizini O[ Dragi{e Mi-

{ovi}. Cena 31.000 eura. HIT-

NO! Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM stan od 28 m2, 5.

sprat, kod H. Morave. Cena

16.000 eura. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan na Bedemu,

kod Belvija, od 45 m2, na 3.

spratu. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM nov stan od 70 m2,

Qubi} Kej, CG, ima lift. Po-

voqno. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM stan od 45 m2. Ce-

na 28.000 eura. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM stan od 77 m2, re-

noviran, centar. Cena 42.500

eura. Tel.032/ 224-590

PRODAJEM nov stan od 62 m2,

dupleks, centar, useqiv, CG,

ima terasa. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan od 42 m2, u

^a~ku, B. Jankovi}. Tel. 062/

200-482

PRODAJEM lokal od 11 m2 u

centru. Povoqno. Tel. 032/

344-630, 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u varo{ici u

Kotra`i, sa 2 objekta i 40 ari

placa. Tel. 0033604179475

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2

ara placa kod Bioskopa Prag.

Tel. 011/ 394-0-872

PRODAJEM dve posebne stam-

bene jedinice / ku}e / od 75 m2

i125 m2 na Alvaxinici sa pla-

cem od 4 ara. Mogu}nost zamene

za stan, za auto. Mo`e svaki do-

govor. Tel. 063/ 843- 0- 214

PRODAJEM noviju spratnu ku}u

u Atenici, od 110 m2, sa oku}-

nicom od 5 ari i 20 ari u pro-

du`etku dvori{ta. Ukwi`ena,

ima eta`no grejawe.Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM dve prizemne ku}e

na 6. ari placa na Alvaxinici.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u u ^a~ku, u Pi-

govoj 11/2. Tel. 032/ 345-543

PRODAJEM u Beogradu, Crveni

Krst, ku}u od 151 m2, ukwi`ena.

Cena dogovor. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM ku}u kod kamenog

mosta od 60 m2 sa10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000 eura.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2

ara placa, kod bioskopa Prag.

Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u u centru od 66

m2, plac 4.5 ari ili mewam za

trosoban stan , uz doplatu. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u u Gori~anima,

useqiva, sa placem od 50 ari.

Cena po dogovoru. Tel. 061/

188-0-429

PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1

ar zemqe, u ulici V. Stepe. Ce-

na 30.000 eura. Tel. 032/ 228-

457

PRODAJEM ku}u od 100 m2 u

Ko{utwaku. Tel. 064/ 864-7-

271

PRODAJEM vikendicu na Jeli-

ci sa 10 ari placa. Cena 6.000

eura. Tel. 065/ 344-9-428

PRODAJEM kamp ku}icu u Ro-

{cima. Tel. 060/ 033-2-354

PRODAJEM vikendicu od 20 m2

sa strujom, na jezeru u Me|u-

vr{ju, u blizini Plave Stene.

Cena 5.000 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM odli~nu vikend ku-

}u. Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM vikendicu od 20 m2

sa pomo}nim objektima, na 20

ari placa u Loznici. Cena

6.000 eura. Mo`e dogovor. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM vikendicu sa vi{e

pomo}nih prostorija i 60 ari

placa u Kuki}ima. Tel. 064/

230-4-202

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e u

Pakovra}u, blizu ^a~ka, as-

faltni prilaz. Tel. 064/ 196-4-

705

PRODAJEM seosko doma}in-

stvo u Lipnici sa 3.5 ha oku}ni-

ce. Tel. 063/ 652-804

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U BEOGRA-

DU. TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U U U@EM

DELU GRADA, ILI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU. TEL:

223-116 OD 9-18

KUPUJEM mawi stan ili ku}u u

^a~ku. Tel. 344-684, 064/ 025-

1-398

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM kompletno name{ten

dvosoban stan, CG, KTV, 2 kupa-

tila. Tel. 032/ 373-571, 064/

829-2-720

IZDAJEM povoqno sobu sa

upotrebom kuhiwe i kupatila

starijoj `enskoj osobi. Tel.

063/ 844-2-791

IZDAJEM sobe za u~enice sa

upotrebom kuhiwe i kupatila, u

blizini Medicinske {kole. Tel.

032/ 373-624

IZDAJEM jednosoban stan, u

Loznici, kod Po{tinog magaci-

na. Tel. 032/ 374-951, 064/

530-2-178

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan u stambenoj zgradi. Tel.

063/ 609-784

IZDAJEM dvosoban nename-

{ten stan, poseban ulaz, nova

gradwa, ku}a. Tel. 032/ 332-

671

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM malo

kori{}enu fiskalnu

kasu Galeb MP 55 sa

GPRS.

tel:060/388-22-99

PRODAJEM RENOVI-

RAN ^ETVOROSOBAN

STAN OD 96 m2,

B.OSLOBO\EWA. MO-

GU]A ZAMENA ZA MAWI

STAN UZ DOPLATU.

TEL. 065/ 216-1-345

VR[IM usluge mu{ko

`enskog frizirawa, po

najpovoqnijim cenama u

gradu. Zakazivawe na

telefon:

060/ 322-4-355

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

PRODAJEM DVE UGOJE-

NE SVIWE.

TEL. 385-396

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LU^ANI / OD

230 M2 SA 7 ARI PLA-

CA I POMO]NIM

OBJEKTIMA.

TEL. 032/ 556-2-644

KUPUJEM MAWI STAN

OD 0.5-1, NI@E SPRAT-

NOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

SAMAC, PENZIONER,

VSS, STAMBENO I FI-

NANSIJSKI OBEZBE-

\EN, VITALAN, NEPU-

[A^, NE PIJE, @ELI

UPOZNATI @ENU RADI

BRAKA, OKO 60. GODI-

NA. TEL. 069/ 181-7-

446, 817-446

PRODAJEM dve ku}e -

posebne stambene

jedinice od 75 m2 i125

m2 na Alvaxinici, plac

od 4 ara. Povoqno.

Mo`e zamena za stan, uz

doplatu.

Vredi pogledati.

Tel. 063/ 843-0-214

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

PROLE]NI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

POTREBNA FINANSIJSKA POMO] ZA LE^EWE

DETETA PETRA XOKOVI]A IZ KOWEVI]A

/2006.GODI[TE/ KOJI IMA USPOREN PSIHO-

MOTORNI RAZVOJ.

KONTAKT TELEFON 060/ 0127206. TEKU]I

RA^UN 160-5700100712245-26

UNAPRED ZAHVALNA MAJKA SNE@ANA

KUPI SOPSTVENI POSAO! AKO IMA[ OSNOVNO

ZNAWE RADA NA RA^UNARU, STABILNU INTERNET KONEK-

CIJU I ELOKVENTAN/NA SI IMA[ MOGU]NOST DA

ZAPO^NE[ SOPSTVENI POSAO. ISKORISTI OVU

[ANSU, JER PONUDA ZA ^A^AK VA@I ZA SAMO JEDNOG

KANDIDATA. ZAKA@I SASTANAK SA VLASNIKOM MAR-

KETING AGENCIJE „NEW BALANCE” . TEL. 064/ 176-0-456

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

UGRADWA KLIMA

URE\AJA VE] OD 45

EURA.

TEL. 064/ 301-7-450

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

IZDAJEM NENAME[TEN

STAN OD 65 M2 U STRO-

GOM CENTRU ^A^KA, NA

PRVOM SPRATU ( CG,

KLIMA, KABLOVSKA).

POGODAN KAKO ZA

STAMBENI, TAKO I KAO

POSLOVNI PROSTOR

(ORDINACIJE, KANCE-

LARIJE).

TEL. 064/ 391-3-059

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 33OGLASI

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan na Gradskom bedemu. Tel.

011/ 266-5-938, 063/ 876-4-

189

IZDAJEM prazan jednosoban

stan u zgradi u Nemawinoj. Tel.

063/ 844-2-574

IZDAJEM povoqno potpuno

opremqenu ku}u od 40 m2 kod

Slobodine raskrsnice. Tel.

064/ 243-2-433, 064/336-8-

222

IZDAJEM nename{ten stan od

65 m2 u strogom centru ^a~ka ,

na prvom spratu ( CG, klima, ka-

blovska). Pogodan za stambeni

ili poslovni prostor ( ordina-

cije, kancelarije). Tel. 064/

391-3-059

IZDAJEM nov stan od 54 m2 u

centru. Tel. 063/ 735-0-260

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu, u blizini Hote-

la Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM od 1.jula name{tenu

garsoweru od 33 m2, nova, cen-

tar, Qubi}ska ulica. Tel. 032/

224-590, 063/ 735-0-260.

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan kod Hotel Morave. Tel.

064/ 230-4-202

IZDAJEM poluname{ten troso-

ban stan, CG, na Alvaxinici.

Tel. 064/ 145-1-062

IZDAJEM name{ten stan od 64

m2 u U~iteqskoj ulici. Tel. 063/

844-2-791

IZDAJEM ku}u od 45 m2 nase-

qe Trbu{ani, preko puta Rasad-

nika. Cena 80 eura. Tel. 064/

018-8-754

IZDAJEM lokal od 40 m2, u

strogom centru grada. Tel. 225-

431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

^a~ku. Povoqan za sve vrste de-

latnosti. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM lep apartman, na do-

broj lokaciji blizu mora u Iga-

lu. Tel. 032/ 320-110, 063/

709-9-077

IZDAJEM ure|enu ku}u u Ko-

{tuni}ima za letwi boravak ,

na du`e ili kra}e vreme. Tel.

712-198, 061/ 723-3-080

IZDAJEM name{tenu garsowe-

ru, na Qubi} Keju, ul. D. Mar-

kovi} 80. Tel. 032/ 354-285,

063/ 525-888

IZDAJEM nename{tenu ku}u u

Draga~evskoj ulici. Tel 064/

264-2-653

IZDAJEM nename{tenu ku}u u

Kulinova~kom Poqu kod Pruge.

Tel. 063/ 1031335

IZDAJEM name{tenu garsowe-

ru u Sin|eli}evoj 83/1. Tel.

032/ 700-957, 063/ 700-0-425

IZDAJEM garsoweru. Tel. 060/

419-0-348

IZDAJEM poslovni prostor od

60 m2 u centru grada. Tel. 225-

431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM lokal od 81 m2 u

strogom centru grada u G. Mila-

novcu. Tel. 063/ 885-6-610

IZDAVAWE privatnog sme{ta-

ja - soba, blizu pla`e , Crna

Gora, Bar, [u{aw . Tel.

0038230350562,

+38267852878.

IZDAJEM stan, Bau{i}i kod

Herceg Novog, za letovawe. Tel.

032/ 341-948, 066/ 346-288

IZDAJEM poslovni prostor od

60 m2. Tel. 032/ 225-431, 063/

711-0-511

IZDAJEM noviji dvosoban , po-

luname{ten stan sa CG. Tel.

063/ 735-0-260

IZDAJEM name{ten stan kod

Solida. Tel. 061/ 115-9-863

IZDAJEM u strogom centru gra-

da ku}u. Tel. 064/ 102-2-759

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog Parka u

^a~ku, za odgovaraju}i stan u

Beogradu. Tel. 063/ 844-2-791

PLACEVI

PRODAJEM plac na Suvom

Bregu. Tel. 554-9-204

PRODAJEM placeve od 4 i 30

ari, 100 metara posle Kamenog

mosta u Trbu{anima. Tel. 061/

110-5-134

PRODAJEM parcelu od 30 ari,

na putu za Gu~u, kod Restorana

Petrovi}. Na placu voda i stru-

ja. Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM plac od 5 ari uz

asfalt / ima struja i voda /, na

Topalovom Brdu. Tel. 374-663,

064/ 335-1-637

PRODAJEM plac u Qubi}u od

5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac u ^a~ku, kod

Trnavske reke, povr{ine 5 ari.

Tel. 060/ 600-3-323

PRODAJEM placeve od 16 i 6

ari u centru Kotra`e, pored pu-

ta. Tel. 064/ 118-8-485

PRODAJEM povoqno livadu u

Rtarima , pored seoskog puta,

povr{ine 40 ari. Tel. 064/

124-1-806

PRODAJEM plac od 18 ari

kraj Morave, potes Rastoke. Tel.

063/ 163-6-265, 011/ 787-5-

276

PRODAJEM plac od 5 ili 10

ari kod Slobode. Tel. 064/

474-0-580

PRODAJEM plac od 10 ari po-

red autobuske stanice Pqo{ta u

Viqu{i. Telefon 064/ 210-9-

284

PRODAJEM plac od 10 ari,

voda i vajat, kameni most Trbu-

{ani. Tel. 060/ 754-5-011

PRODAJEM plac 15 ari u Mi-

okovcima, sa objektom od 10 m2,

ima struja i voda. Postoji mo-

gu}nost i zamene za auto. Cena

1.900 eura. Tel. 063/ 843-0-

214

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmencu

do puta. Cena povoqna. Tel.

064/ 250-7-493

PRODAJEM plac od 63 m2, u

Prislonici , Vasovi}a kosa.

Tel. 032/ 554-9-204

RAZNO

PRODAJEM polovan crep, 400

komada, kao i grede i blokove.

Tel. 060/ 418-3-333

PRODAJEM povoqno 2000 cre-

pova Kontinental , Kawi`a. Tel.

066/ 972-9-885

PRODAJEM o~uvan biber crep,

2.000 komada. Tel. 712-198,

061/ 723-3-080

PRODAJEM metalnu cisternu

za vodu. Cena 220 eura. Tel.

064/ 238-3-761

PRODAJEM metalnu cisternu

za vodu. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM vi{e livenih radi-

jatora. Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM rolere marke Al-

pina, 44. broj. Malo kori{}e-

ni. Tel. 060/ 033-3-423

PRODAJEM komfornu auto-

kamp prikolicu, ima struja i

plin. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM ugostiteqsku pri-

kolicu sa pred{atorom. Povoq-

no. Tel. 065/ 411-2-390

PRODAJEM ~uvalicu za stoku.

Tel. 064/ 238-3-761

PRODAJEM pokretnu pe} na

struju, za pe~ewe prasi}a. Tel.

065/ 411-2-390

PRODAJEM mawi metalni tro-

fazni cirkular. Tel. 064/ 238-

3-761

PRODAJEM Zepter vi{enamen-

ski profesionalni ure|aj za

brzo ~i{}ewe i dezinfekciju.

Tel. 066/ 401-690

PRODAJEM me{alicu za beton.

Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM komplet karbura-

tor servis, mogu}nost obuke.

Tel. 064/ 174-2-629

PRODAJEM baliranu lucerku,

220 bala. Zvati posle 19 ~aso-

va. Tel. 032/ 548-1- 044

PRODAJEM prikolicu za put-

ni~ki auto. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM mesing u {ipkama

fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Mo`e

zamena. Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM unikatni nakit, po-

voqno. Tel. 060/ 337-2-510

PRODAJEM najpovoqnije kanap

za balirawe i stre~ foliju.

Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM postoqe za sunco-

bran. Tel. 064/ 294-2-141,

032/ 374-125

PRODAJEM ~etvorodelni re-

gal. Tel. 064/ 272-0-585

PRODAJEM vitrinu sa stakle-

nim vratima. Cena povoqna.

Tel. 371-685

PRODAJEM samohodnu kosa~i-

cu , italijanska, ispravna. Tel.

032/ 841-674

PRODAJEM biciklu sa 21 br-

zinom Skot. Cena 175 E. Mo`e

zamena za laptop. Tel. 063/

749-4-846

PRODAJEM satelitski tawir

sa motorom i pozicionerom.

Cena 90 E. Tel. 063/749-4-846

PRODAJEM mini elektri~ni

{poret, “Slobodin “ elektri~ni

{poret i ve{ ma{inu. Tel. 064/

127-4-512

PRODAJEM bojler od 50 l,

bojler od 5 litara i rashladnu

staklenu vitrinu od 100 litara.

Tel. 064/ 127-4-512

PRODAJEM 30 m3 suvih drva,

vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-8-

835

PRODAJEM drva, 3000 din/m2.

Tel. 061/ 319-6-188

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I SLAMU

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno foto-

kopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 21.000

eura

P-36 m2, 4. sprat, CG,

noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG,

renoviran, H.Morava. Ce-

na 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, cen-

tar. Cena 80.000 eura sa

PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Mora-

ve

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Cena

77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mo-

sta, 60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2,

nov. Cena 1.700 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2,

nov. Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

34 PETAK 14. JUN 2013. GODINEOGLASI

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

063/691-761

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

PRODAJEM kvalitetnu ~ipku,

{irine 5 cm. Tel. 371-685

PRODAJEM `ensku krznenu {u-

baru, nova, povoqno. Tel. 371-

685

PRODAJEM prenosive dvori{ne

su{ilice za ve{. Tel. 374-125,

064/ 294-2-141

PRODAJEM motor 4 kw , 1400

obrtaja u minutu. Tel. 064/ 238-

3-761

PRODAJEM cirkular, motor

trofazni, dizalica na izduvne

gasove. Di`e tri tone. Tel. 064/

174-2-629

PRODAJEM kotao za parno gre-

jawe, ispravan. Tel. 371-685

PRODAJEM kotlove na ~vrsto

gorivo, ekonomik, kvalitet i

u{teda ogreva. Li~na izrada.

Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-

964

PRODAJEM kotao-{poret za

eta`no grejawe Gorewe . Cena

30.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-

144

PRODAJEM pe} na ~vrsto gori-

vo BUDERUS 4000 , 70/55/40 m3.

Cena 10.000 dinara. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM uqnu zup~astu pumpu

, motor Sever. Cena 80 eura.

Mo`e zamena za cerova drva.

Tel. 353-016

PRODAJEM povoqno polovnu

ve{ ma{inu. Tel. 032/ 712-264,

063/ 614-586

PRODAJEM gramofon TOSKA

21, vrlo malo kori{}en. Cena

5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-

144

PRODAJEM dvobrazni plug Le-

mind Leskovac, ispravan. Cena

300 evra. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM novu prskalicu Mo-

rava od 100 litara, na kolici-

ma. Tel. 064/ 120-6-572

PRODAJEM satelitsku antenu sa

motorom i risiver Strong SRP

1500. Tel. 374-125, 064/ 294-2-

141

PRODAJEM kompresor za far-

bawe, Trudbenik Doboj, 80 lita-

ra boca. Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM motornu testeru

041 Stil. Cena 185 eura. Tel.

032/ 353-016

PRODAJEM dva nova drvena

prozora sa ukrasnim lajsnama.

Tel. 065/ 216-1-345

PRODAJEM nove drvene `aluzi-

ne, raznih veli~ina. Cena po-

voqna. Tel. 371-685

PRODAJEM novu traktorsku

korpu. Cena 150 eura. Tel. 066/

910-9-889

PRODAJEM sviwu od oko 130

kg. Cena 180 din/ kg. Tel. 060/

481-2-144

PRODAJEM ma{inu za {ivewe

ko`e i krzna, ispravna. Povoq-

no. Tel. 371-685

PRODAJEM pi{toq sa dozvo-

lim. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM IMT 558 sa ugra|e-

nim servo upravqa~em i dobo{

ko~nicama. Cena 4.000 eura.

Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM motokultivator IMT

509, 15 KS, sa prikolicom i

frezom i dosta opreme. Tel.

032/ 351-682, 063/ 741-9-915

ARMIRA^I, prodajem ma{inu

za ispravqawe betonskog gvo`|a,

remu, ma{inu za savijawe, ma{i-

nu za uzengije i se~ku. Tel. 063/

885-2-977

KUPUJEM biciklu Monti Bike

do 80 eura. Tel. 061/ 110-5-134

KUPUJEM stoni fudbal. Tel.

032/ 381-022

AUTOMOBILI - PRODAJA

PRODAJEM kamion Iveco Dajs,

nosivosti 5 tona, u odli~nom

stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM Renault 5, 1992.god,

bez tablica. Tel. 814-102

PRODAJEM Z-101, 1984. godi-

{te, plin, dobar motor, nove gu-

me, neregistrovan. Cena 250 E.

Tel. 062/ 891-3-191

PRODAJEM Skuter, 2012. godi-

{te. Tel. 064/ 219-2-587

PRODAJEM Zastavu 10, bela, 5-

vrata, 2008.god, registrovana.

Cena 2.500 eura. Tel. 032/ 344-

630, 064/ 158-9-363

USLUGE

IZRADA kotlovskih oxaka od

metalnih hilzni. Tel. 066/ 910-

9-889, 069/ 870-5-061

IZRADA ma{inskih cementnih

ko{uqica, izvo|ewe gipsanih ra-

dova, postavqawe zvu~ne, termo

i hidroizolacije. Tel. 064/ 615-

2-763

IZRADA i prodaja traktorskih

korpi po `eqi. Tel. 066/ 910-9-

889, 069/ 870-5-061

FITNES, aerobik, sve vrste ve-

`bi, anticelulit, vibromasa`er.

Cena 1.200.00 dinara mese~no.

Tel. 063/ 656-973

USLUGA zavarivawa gusa i alu-

minijuma. Tel. 066/ 910-9-889

USLUGA kompletne instalacije

Vindovs HP/ 7. Tel 061/ 165-0-

232

USLUGE popravke le|nih prska-

lica. Tel. 064/ 120-6-572

USLUGE ugradwe klima ure|aja

ve} od 45 eura. Tel. 064/ 301-7-

450

USLUGE ~i{}ewa poslovnog i

stambenog prostora, izuzetno

kvalitetno i povoqno. Tel. 062/

856-0-561

VR[IM nadogradwu, oja~avawe

i izlivawe noktiju. Tel. 064/

353-7-871

VR[IM usluge mu{ko - `enskog

frizirawa. Zakazivawe na tele-

fon: 060/ 322-4-355.

VR[IM usluge hladne depilaci-

je, veoma povoqno i higijenski.

Tel. 064/ 353-7-871

NAJPOVOQNIJE kwigovod-

stvene usluge, jedan mesec gratis,

osnivawe gratis. Tel. 064/ 196-

4-705

^ASOVI MATEMATIKE, najbo-

qi i najpovoqniji u gradu. Tel.

060/ 141-03-73

^ASOVI MATEMATIKE za

sredwo{kolce i osnovce. Tel.

060/ 558-9-296

BRAVARIJA, gus, aluminijumsko

zavarivawe. Tel. 066/ 910-9-

889

USPE[NO le~im hemoroide ~a-

jevima i svodim ih na normalno

stawe. Tel. +38267259654

ZAPOSLEWE

POTREBNA frizerka sa radnim

iskustvom. Tel. 064/ 218-0-327

OZBIQNA @ENA ~uvala bih

dete. Tel. 063/ 789-2-472

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 35MARKETING

marketing 032/342-276

36 PETAK 14. JUN 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 37MARKETING

marketing 032/342-276

38 PETAK 14. JUN 2013. GODINESAOBRA]AJ

Sobzirom na to da deca mla|a od 12

godina slabo procewuju udaqenost

automobila, imaju mnogo slabiju

pa`wu u pore|ewu sa odraslima i su`en

periferni vid, pa te{ko ocewuju pravac

iz kojeg dolazi zvuk, ne ~udi zabrinutost

roditeqa za wihovu bezbednost na putu do

{kole i ku}e. Znaju}i sve ovo, najboqe

{to roditeq mo`e da uradi je da ponavqa

detetu „Pravila pona{awa na ulici“, ko-

ja }e pomo}i da i ono samo izgradi ose}aj

sigurnosti, jer ume da se pona{a na bezbe-

dan na~in.

“Pravila pona{awa

na ulici“

- Hodaj samo trotoarom ili stazom za

pe{ake. Ako u nekoj ulici nema trotoara,

hodaj levom stranom, u susret vozilima da

vidi{ automobil koji ti se pribli`ava.

- Kada ide{ negde zajedno sa drugari-

ma, hodajte obavezno stazom za pe{ake ili

jedan za drugim, ako je nema.

- Ulicu prelazi samo na pe{a~kom pre-

lazu (zebri ili semaforu).

- Pre prelaska ulice pogledj prvo le-

vo, pa desno, tek ako nema vozila ili su ve-

oma daleko mo`e{ da stane{ na kolovoz.

Ulicu prelazi oprezno, ne tr~e}i, ali ni

previ{e sporo.

- Kad iza|e{ iz autobusa, sa~ekaj da on

ode, pa tek onda pre|i ulicu. Nema istr~a-

vawa na ulicu iza autobusa!

- Bicikl vozi samo na stazama za bici-

kliste i to sa obe ruke na volanu. Nema eg-

zibicija ni pokazivawa ve{tina, osim

ako ste izvan centra grada sa nekom odra-

slom osobom.

- Kada je ki{a ili magla, budi jo{

oprezniji u saobra}aju.

- Kada se vozi{ u automobilu, sedi na

zadwem sedi{tu i obavezno ve`i pojas. Na

predwem sedi{tu smeju da sede deca sa vi-

{e od 12 godina.

- Nemoj da ometa{ voza~a u vo`wi ta-

ko {to provla~i{ glavu izme|u sedi{ta.

I kroz prozore sa strane se odli~no vidi

kuda se kre}ete.

- Budi primer bezbednosti – slobodno

opomeni roditeqe ako oni zaborave da ve-

`u pojas.

Podsetnik za voza~e

- Kada se pribli`avate pe{a~kom pre-

lazu obavezno usporite i zaustavite se da

propustite pe{ake.

- Obavezno se zaustavite iza vozila za

prevoz dece kada deca ulaze ili izlaze iz

wega i nikad ne preti~ite to vozilo dok

stoji u stanici. Isto pravilo va`i i za

svaki autobus koji stoji na stanici.

- Dete mla|e od 12 godina nikad ne vo-

zite na predwem sedi{tu automobila, na

motoru ili triciklu. Decu do tri godine

obavezno smestite u bezbednosno sedi{te.

- Vo`wu prilagodite vremenskim

uslovima i karakteru prostora kroz koji

prolazite, posebno pa`qivo voze}i u bli-

zini {kola, vrti}a i parkova.

ZA BEZBEDNOST NAJMLA\IH

U^ESNIKA U SAOBRA]AJU

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 39OGLASI

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN,

NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA

40.000 EURA

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500

eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA,

Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat,

CG, {iri centar. Cena

31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena

31.000 eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena

30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena

36.000 eura

P-46 m2, PR, CG,

Avenija 1. Cena 29.000

eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat,

CG, Nemawina. Cena

28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat,

CG, H.Morava. Cena

38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena

33.000 eura

P-53m2, 3. sprat, CG,

Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena

36.000 eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG,

Avenija 2. Cena 36.000

eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena

35.000 eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000

eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000

eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000

eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat,

CG, Nemawina. Cena

41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000

eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena

44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000

eura

P-76.5 m2, PR, CG,

Cara Lazara, nov. Cena

62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000

eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000

eura

P-96 m2, 5. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

66.000 eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks.

Cena 87.000 eura

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

40 PETAK 14. JUN 2013. GODINEOGLASI

JAVNO PREDUZE]E ZA GAZDOVAWE [UMAMA

“SRBIJA[UME” BEOGRAD

[UMSKO GAZDINSTVO “GOLIJA” IVAWICA

Na osnovu Odluka Zamenika generalnog direktora JP “Srbija{ume” Beograd, broj

2706 od 11. 3. 2013. godine i broj 6811 od 12. 6. 2013. godine,

O B J A V Q U J E

J A V N I P O Z I V

ZA LICITACIONU PRODAJU

usmenim javnim nadmetawem

Koja }e se odr`ati 20. 6. 2013. godine (~etvrtak) u 11 ~asova u prostorijama [G

“Golija” Ivawica. Predmet licitacije je prodaja tehni~kog i ogrevnog drveta u ode-

qewima u kojima je planirana prodaja na pawu na osnovu godi{wih planova.

Partija br. 1

Odeqewe br. 5 GJ Mr~ajevac

Koli~ina drvnih sortimenata predvi|ena za prodaju u 5. odeqewu je 155 m3 od ~ega:

tr. sm/jele I klase 15 m3 x 7084 din/m3 = 106.260,00

tr. sm/jele II klase 30 m3 x 5756 din/m3 = 172.680,00

tr. sm/jele III klase 45 m3 x 4569 din/m3 = 205.605,00

ogr. drvo sm/ jele I kl. 34 m3 x 1359 din/m3 = 46.206,00

{umski otpad sm/jele 31 m3 x 1359 din/m3 = 42.129,00

Ukupno: 155 m3 572.880,00

Po~etak posla je odmah po potpisivawu Ugovora, a zavr{etak najkasnije 31. 8.

2013. godine.

Partija br. 2

Odeqewe br. 6 GJ Mr~ajevac

Koli~ina drvnih sortimenata predvi|ena za prodaju u 6. odeqewu je 363 m3 od ~ega:

tr. sm/jele I klase 30 m3 x 7084 din/m3 = 212.520,00

tr. sm/jele II klase 65 m3 x 5756 din/m3 = 374.140,00

tr. sm/jele III klase 100 m3 x 4569 din/m3 = 456.900,00

ogr. drvo sm/jele I kl. 96 m3 x 1359 din/m3 = 130.464,00

{umski otpad sm/jele 72 m3 x 1359 din/m3 = 97.848,00

Ukupno: 363m3 1.271.872,00

Po~etak posla je odmah po potpisivawu Ugovora, a zavr{etak najkasnije 31. 8. 2013.

godine.

Partija br. 12

Odeqewe 16 i 17, GJ Cari~ina - @ari, povr{ine 13,00 ha, ukupne neto mase 910 m3

Ogrevno drvo bora I klase 910 m3 x 1270 din/m3 = 1.155.700,00

Po~etak posla je odmah po potpisivawu Ugovora, a zavr{etak najkasnije 31. 8. 2013.

godine.

Partija br. 13

Odeqewe 59 i 60, GJ Biser voda-Crni vrh, povr{ine 3,25 ha, ukupne neto mase 265

m3

tr. sm/jele I klase 10 m3 x 7084 din/m3 = 70.840,00

tr. sm/jele II klase 30 m3 x 5758 din/m3 = 172.740,00

tr. sm/jele III klase 60 m3 x 4569 din/m3 = 274.140,00

rud. drvo sm/jele 15 m3 x 3040 din/m3 = 45.600,00

ogr. drvo sm/jele I kl. 140 m3 x1360 din/m3 = 190.400,00

Ukupno: 265m3 753.720,00

Po~etak posla je odmah po potpisivawu Ugovora, a zavr{etak najkasnije 31. 8. 2013.

godine.

Svukupna koli~ina drvih sortimenata iznosi 1.693 m3.

Sveukupna vrednost svih partija po po~etnim cenama bez PDV-a iznosi 3.754.172,00

dinara.

Napomena: Predlo`ene jedini~ne cene za prodaju na pawu su bez PDV-a.

Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najvi{a ponu|ena cena za partiju.

Licitira se najmawe jedna partija, a licitacioni korak iznosi 30 din/m3.

Po potpisanom ugovoru, u roku od pet dana, ponu|a~ mora da po~ne sa radovima u nave-

denim odeqewima, a rok za zavr{etak posla je 31. 8. 2013. godine.

Kupac je u obavezi da vr{i avansno pla}awe robe koja je predmet licitacije po ovom

javnom pozivu, a dinamika pla}awa }e biti definisana ugovorom.

Ugovor sa ponu|a~em koji je dostavio najboqu ponudu zakqu~i}e se po predlogu

Komisije koja je sprovela predmetnu licitaciju, a na osnovu Zapisnika sa sprovedene

licitacije i to u roku od pet dana od dana dostavqawa ugovora na potpis ponu|a~u-

Kupcu.

Ukoliko ponu|a~ ~ija je ponuda najboqa odustane od zakqu~ewa ponu|enog ugovora ili

ne potpi{e ugovor u roku od 5 dana od dana dostavqawa ugovora na popis gubi pravo na

povra}aj upla}enog depozita, a ugovor }e se zakqu~iti sa ponu|a~em koji je dao slede}u

najboqu ponudu.

Ukoliko ponu|a~ ~ija je ponuda ocewena kao najboqa odustane od zakqu~ewa ugovora

gubi pravo na povra}aj upla}enog depozita, a prodavac zadr`ava pravo da ugovor

zakqu~i sa ponu|a~em koji je dao slede}u najboqu ponudu.

Pravo nadmetawa na licitaciji imaju sva pravna i fizi~ka lica koja prethodno

izvr{e uplatu depozita u visini od 10% od po~etne vrednosti koja se licitira do 19. 6.

2013. do 15 ~asova, a koja }e slu`iti za dobro izvr{ewe posla, na teku}i ra~un JP

“Srbija{ume” Beograd, [G “Golija” Ivawica, koji se vodi kod Komercijalne banke, broj

205-19080-78, uz napomenu: UPLATA DEPOZITA ZA LICITACIJU NA DAN 20. 6.

2013. godine.

Visina depozita iznosi 10% od po~etne vrednosti partije koja se licitira, i to:

- Za partiju 1 ------------------------------------------------------------------- 57.288,00 din

- Za partiju 2 ------------------------------------------------------------------- 1 27.187,20 din

- Za partiju 12 ----------------------------------------------------------------- 115.570,00 din

- Za partiju 13 ------------------------------------------------------------------ 75.372,00 din

Drvni sortimenti koji su predmet prodaje na navedenim lokacijama mogu se raz-

gledati u periodu od 15. 6. 2013. godine do 19. 6. 2013. godine od 9-15 ~asova uz OBAVEZNU

unapred najavu Nedeqkovi} Predragu, ruk. kom. slu`be u [G “Golija” Ivawica na tel:

064/8564-266

^ITUQE

GRUJICA LAZAREVI]

2003 - 2013

Dana 15. juna 2013. navr{avaju se ^ETIRI GODINE

od smrti na{eg dragog

Uspomenu na tvoj dragi lik s' ponosom i qubavqu

~uvamo u na{im srcima.

Supruga DARA, sin IVAN, majka DRAGOMIRKA,

otac VEQKO i sestra NEVENA sa porodicom

16107

MI[E

MI[KA

VRANI]A

POSLEDWI POZDRAV

DRAGOM

TA[U

GODI[WI POMEN

MILKA

PAREZANOVI]

16. 6. 2012 - 16. 6. 2013.

Dana 19. juna navr{ava se

PET GODINA

od smrti mog dragog brata

Uvek }emo sa ponosom izgovarati

tvoje ime. Ve~no }e{ `iveti u na{im

srcima i mislima.

Brat \UR\E sa porodicom

RADI[E

SIMEUNOVI]A

iz Pridvorice

U subotu 15. juna 2013. u 11 ~asova na grobqu u Kulinovcima dava}emo

GODI[WI POMEN

na{oj majci

DOBRILI MILENKOVI]iz ^a~ka

^ETRDESETODNEVNI POMEN

SINI[A SRDANOVI]

I posle ~etrdeset dana, re~i je premalo da ka`emo koliko smo tu`ni.

Ako je `ivot morao stati, drage uspomene na tebe i daqe traju i bi}e

sa~uvane u na{im srcima.

Brat DANILO BRKOVI] sa porodicom

16105

OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 41

19. juna 2013. godine navr{i}e se DESET GODINA od

kako ga nema, " i nema, i nema ga vi{e..." a `ivi u

svakoj na{oj misli u koju je utkao svoju qubav i lepo-

tu.

PORODICA

16099

FUDBALSKI SAVEZ GRADA ^A^KA

I FUDBALSKI SAVEZ MORAVI^KOG OKRUGA

fak.

Postoji{ i traje{ kroz

najlep{e uspomene koje bolno

podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e ispuni-

ti prazninu koja je ostala. Bila si oli~ewe dobrote,

plemenitosti i po`rtvovawa. Takvu }emo te uvek

sa~uvati u svojim srcima.

Voqeni nikada ne umiru.

Zahvalni porodice PAREZANOVI] i LAZOVI]

16106

„Pesme majci su pesme zahvalnice, pesme odanosti i po{tewa,

to su mala uzdarja za velike darove koje samo, kroz roditeqa, Tvorac

mo`e podariti”.

Porodica MILENKOVI]

fak.

Dana 18. 6. 2013. navr{i}e se ^ETRDESET DANA

od smrti na{eg dragog kolege

Bio si najboqi me|u nama.

TAKSISTI SLOBODA

16085

MILA

PANTOVI]A

1955 - 2013

^ITUQE

RAJNA

MARTA]

19. 6. 2006 - 19. 6. 2013.

RAJNA

MARTA]

19. 6. 2006 - 19. 6. 2013.

GORAN

VESELINOVI]

GORAN

VESELINOVI]

Dana 16. 6. 2013. godine navr{ava se

GODINU DANA

od smrti

BANA SPASOJEVI]A

Nikad pre`aqenog oca, supruga, sina, brata, ujaka, te~a, zeta i druga.

16101

Dana 8. juna 2013. godine

preminuo je na{ dragi

ALEKSANDAR BAJ^ETI]

1952 - 2013

iz ^a~ka

S ponosom ga pomiwemo, a sa tugom `ivimo. Na{a qubav i se}awe na wega osta}e

zauvek.

Na ve~ni po~inak smo ga ispratili 10. juna 2013. u 15:00 ~asova na ^a~anskom

grobqu.

Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i poznanicima na izrazima sau~e{}a.

WEGOVI NAJMILIJI

16102

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U PETAK

42 PETAK 14. JUN 2013. GODINE

Nikada te ne}emo zaboraviti ni pre`aliti.

Tvoji: deda BO@O, baba NOVKA, ujak MILORAD,

ujna GORDANA i bra}a @EQKO i @ARKO

16088

Voqeni Gorane, sa mnogo bola u srcu i tuge

u du{i rastajemo se od tebe.

Tvoji drugovi, drugarice i rezredna odeqewa IVs2

16089

Draga seko, istina da SEDAM

GODINA nisi sa nama je te{ka,

tuga velika, bola previ{e, re~i

premalo da ka`em koliko mi nedostaje{. Ovo je pozdrav

koji ne ~uje{, reka suza koju ne vidi{. Tvoje ime je moj

ponos, tvoja plemenitost moja snaga, a tvoja smrt ve~ni

bol i tuga. Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i

se}awe na tebe dok `ivim.

Tvoja sestra CANA i zet MIRO

16100

Draga seko, tuga i bol su deo mog

`ivota za svih ovih SEDAM

GODINA i pitam se za{to si

morala tako rano da ode{.

Te{ko je prona}i re~i sa kojima bih opisala tvoj

odlazak. Bez tebe mi sve te{ko pada, svaki dan donosi

veliku prazninu, a srce i du{a bole.

Sve dok `ivim `ive}e{ u mom srcu.

Tvoja sestra ZORA

16100

Pro|e SEDAM GODINA kao da

je sedam dana, tako je brzo proletelo da nismo ni sves-

ni jo{ uvek da te nema.

Nema tvoje podr{ke, tvog osmeha, {ale, nema ni{ta.

Nama ostaje da patimo i ~ekamo dan kada }emo se

ponovo sresti.

PORODICA MARTA]

16100

RAJNA

MARTA]

19. 6. 2006 - 19. 6. 2013.

GORAN

VESELINOVI]

Utehe nema zaborav ne postoji, za one koji te iskreno

vole... a za nas postoje samo suze, tuga i neizbrisiv

bol. Dok god `ivimo ti }e{ `iveti sa nama.

Posledwi pozdrav od tetke SNE@ANE,

sestara SAWE, TAWE i KA]E

16094

^ITUQE

Prete{ko je prihvatiti i poverovati,

a jo{ te`e oprostiti se od na{eg

PE\E

U molitvi za GODI[WI POMEN

okupi}emo se 15. 6. 2013. u 12 ~asova,

na grobu na{e majke

PAVLENIJE URO[EVI]

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo dana 20.

juna u 11 ~asova na ^a~anskom grobqu davati

^ETRDESETODNEVNI POMEN

NA[OJ

IVI1973 - 2013

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 43

SE]AWE Dana 6. 6. 2013. godine

preminuo je na{ dragi

XEMAL KU^UK

XEMO

iz ^a~ka

POSLEDWI POZDRAV

OD FUDBALSKOG KLUBA "^A^AK 94"

16057

TADIJI

1936 - 2013

Tu`nog 11. maja 2013. godine

posle kra}e bolesti preminuo je

moj otac. Zauvek me je napustio i

u carstvu nebeskom pridru`io se

svojoj supruzi Ani i sinu Borku. Meni ostaje da zauvek

sa tugom u srcu ve~no ~uvam uspomenu na wega. Jo{ jed-

nom beskrajno hvala za sve {to je u~inio za mene.

U sredu 19. juna u 12:30 ~asova na grobqu u Atenici

obavi}u ~etrdesetodnevni pomen zajedno sa rodbinom i

prijateqima.

]erka SLAVICA sa porodicom

16073

MILINKO

CVETKOVI]

iz Atenice

Na{em voqenom

PORODICA

16078

SINI[I

Dragi Aco,

ako je tvoj `ivot morao stati,

na{e uspomene na tebe ve~no }e trajati.

PORODICA MILENKOVI]

16097

ALEKSANDAR

BAJ^ETI]

S tugom i ponosom uspomenu na wih ~uvaju

}erke VESNA, @ANKA i BRANKA sa porodicama

16079

14. 5. 2013. navr{ilo se

DESET GODINA od smrti

na{e majke

16. 6. 2013. navr{ava se

DVADESET GODINA od

smrti na{eg oca

NADE

AXEMOVI]

iz Zabla}a

MIODRAGA

AXEMOVI]A

iz Zabla}a

Sahrana je obavqena dana 8. 6.

2013. u ^a~ku.

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme

ne le~i.

Hvala ti za svu tvoju qubav koju si nam pru`ao.

TVOJI NAJMILIJI

I posle ~etrdeset dana istina je te{ka, tuga velika,

re~i premalo da ka`emo koliko nam nedostaje{.

PORODICA DAVIDOVI]

16087

Tuga je u nama a qubav je neprolazna.

Tvoja deca

16082

Tvoji drugari iz odeqewa IV/1

generacija 2003. Gimnazije ^a~ak

16078

Umro je na{ voqeni

zet

^etrdesetodnevni pomen

obavi}emo 15. juna u 12 ~asova

na ^a~anskom grobqu

Dana 15. 6. 2013. godine navr{ava se ^ETRDESET

tu`nih dana od smrti na{eg dragog supruga i oca

Nikada ga ne}e zaboraviti

supruga SNE@ANA i deca MILO[ i ALEKSANDRA

16096

ALEKSANDRA

MARKOVI]A

LEKA

iz Trbu{ana

Dana 15. 6. 2013. navr{ava se ^ETRDESET DANA

od smrti na{eg dragog

S ponosom i po{tovawem ~uva}emo lepu uspomenu na

tebe, a na{a qubav ~uva}e te od zaborava, jer ona ne

umire i ne prolazi.

Sestra NENA, zet SA[A, sestri~ine OQA i MAJA

16096

ALEKSANDRA

MARKOVI]A

LEKA

Dana 18. 6. 2013. navr{ava se GODINU DANA

od smrti na{eg

Voqeni ne umiru nikad. Ti si

uvek u na{im srcima, ali te

nema tamo gde najvi{e nedosta-

je{, u `ivotu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od

zaborava.

Tvoji najmiliji: supruga MILKA, }erke DU[ICA

i SLAVICA sa porodicama

16083

MILO[A

TUTUNOVI]A

iz Viqu{e

^ITUQE

GORAN VESELINOVI] GORAN VESELINOVI]

GORAN VESELINOVI]

POSLEDWI POZDRAV

NA[EM BRATU

GORANU VESELINOVI]U

Nema te. Ali nije zauvek, zauvek ne postoji. Vrati}e{ se ti kroz snove,

se}awa, kroz uspomene.

Nisi nestao, samo si zaspao. I zato sawaj i mirno spavaj.

Po~ivaj u miru!

ROGI, MUWA, VOJO, DARKO I DA[I]

16080

Samo ostaje nada da vreme sad le~i sve rane

i da Bog }e mi dati snage pre`iveti te dane,

nova zora polako sad svi}e ali tebi to sad svejedno je,

i nema veze {to pevaju ptice jer to gore sad ne ~uje se...

Jo{ pamtim sve na{e posledwe re~i, taj ~vrsti zavet neraskidivi,

da po|em sa tobom, ja znam ne bi hteo... moram se boriti... moram sa tim!

Posledwi pozdrav mom najro|enijem bratu Goranu... tvoja seja DANICA

16090

44 PETAK 14. JUN 2013. GODINE

Dana 15. 6. 2013. godine navr{i}e se

GODINU DANA od smrti na{eg

Sa qubavqu i ve~nom setom ~uvaju ga od zaborava

WEGOVI NAJMILIJI

16008

SVETOZARA

POPOVI]A POPA

Dana 17. juna 2013. godine navr{ava

se DESET GODINA

od smrti na{eg dragog

Uspomenu na na{eg dragog supruga,

oca i dedu ~uvaju wegovi najmiliji: supruga JELA,

}erke MILA i MIQANA, unuka SLA\ANA,

zetovi TOMO i MI]O

SVETISLAVA

DROBWAKOVI]A

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Supruga MILOJKA, sin NENAD, }erka SVETLANA,

zet MILOVAN, snaja MILICA, unuke JELENA i

AN\ELA i unuci ALEKSA i MILOVAN

MILOVANA

OBRADOVI]A

15. 6. 1993 - 15. 6. 2013.

SE]AWE

Dana 15. 6. 2013. godine navr{i}e se DVADE-

SET GODINA od smrti na{eg dragog

Nema vi{e brata mog, moga brata jedinog,

Nema vi{e uzeo ga Bog.

Nikad vi{e ja i ti ne}emo se opiti,

Lepe `ene ku}i voditi.

Ova pesma nije hit, ova pesma moj je krik

Ja ti wome di`em spomenik.

Neka ti je laka zemqa brate moj...

Tvoj brat LAZAR

16092

Sve {to bismo rekli premalo je za ono {to ose}amo,

jer bol u srcu i tuga u du{i ne mogu se izraziti

re~ima.

Neka te an|eli ~uvaju Gogili na{...

Posledwi pozdrav od ~i~e DU[KA,

strine ZORICE, brata LAZARA,

sestre JELENE, babe DOBRILE i dede NOVAKA

16091

Gogo, vreme prolazi a tuga i bol ostaju, ponosan sam

{to sam te imao.

Neka te an|eli ~uvaju, to je nagrada za dobre qude.

Tvoj ~i~a DEJAN

16091

GORAN VESELINOVI]

^ITUQE

GORAN VESELINOVI]

Voqeni Gorane, tvoj mio i drag osmeh, vedar lik, {armantan pogled }e nam ostati zauvek u se}awu.

Mnogo te volimo i po{tujemo i zato nam po~ivaj u ve~nom miru.

Tvoji:

]EBO, RAKOWAC, MATIJA, MIKI, [ELE, BO]A, MUJO, ALEKSANDRA, MARIJANA, PUJO, MICANA, RUMUN,

MLADEN, MILOJE, BALIJA, VAWA, RISTO, TRILE, \OLE, @EPE, DEJO, BURSA], REMA, GILE, ALEKS, MISA

16093

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 45

^ITUQE

^ETRDESETODNEVNI POMEN

IVANA DAVIDOVI]

profesor engleskog jezika

ALEKSANDAR ACO

BAJ^ETI]

46 PETAK 14. JUN 2013. GODINE

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo

rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

VEROQUB GARI]

1940 - 2013

preminuo dana 8. juna 2013. godine.

Sahrana je obavqena u ponedeqak 10. 6. 2013. u Slatini.

Zahvaqujemo se rodbini, prijateqima i ambulanti Slatina koji su

svojim izjavqivawem sau~e{}a i prisustvom dostojanstveno ispratili

na{eg Veroquba.

O@ALO[]ENI: supruga STOJADINKA, sinovi MILINKO

i DEJAN, snaja DRAGICA, unuci KATARINA i @EQKO,

bra}a TOMISLAV i RADOJE, sestre OLGA, RADIKA,

DRINA i BRANKA i ostala mnogobrojna rodbina

16095

^edo na{e, ugasio si radost u na{im `ivotima

i ostavio nas u ve~nom mraku

GORAN VESELINOVI]

1994 - 2013

Preminuo nesre}nim slu~ajem u ponedeqak 10. 6. 2013.

godine u 03:40 ~asova u 19-oj godini `ivota.

O@ALO[]ENI: majka RADMILA,

otac MIROSLAV, brat BOJAN, baba RADOJLA,

stric DEJAN

16088

Dana 15. 6. 2013. u 11 ~asova na

^a~anskom grobqu dava}emo

GODI[WI POMEN na{em dragom

Pozivamo rodbinu, kumove, kom{ije

i prijateqe da prisustvuju pomenu.

Supruga \UR\INA, sinovi QUBI[A i NEBOJ[A,

snaha GORDANA i unuka NASTASIJA

16086

MILUTINU

IVANKOVI]U - MILUNU

U ponedeqak 17. juna

navr{ava se ^ETIRI

GODINE od kako je

preminuo na{ otac

VLADE

\OR\EVI]

Dana 11. juna 2013.

navr{ilo se

^ETIRI GODINE od

smrti na{eg dragog druga

@ARKA

^EKEREVCA

I posle ~etiri godine

nikada te ne}emo zabo-

raviti.

Tvoji drugari: URO[,

BOBAN i GORAN

16104

Godine prolaze, a mi

se i daqe ne mirimo sa

tim da te zaista nema...

NAJMILIJI

16084

Dana 8. 6. 2013. godine posle du`e bolesti napustio nas je jo{ jedan uzo-

ran ~lan kolektiva.

Dugogodi{wi uzoran radnik, ~lan svih foruma Zanatske zadruge

„Univerzal” ^a~ak, a pred kraj radnog veka i udru`eni zanatlija, svojim

predanim radom, a pre svega svojom qudsko{}u, drugarskim odnosom prema

kolegama i zanatlijama sa kojima je sara|ivao, ostavio je dubok pe~at, kako

u Zadruzi, tako i u {iroj zajednici.

Wegovim odlaskom pretrpeli smo veliki gubitak, ali }emo ga se uvek

se}ati sa qubavqu i po{tovawem.

Kolektiv

Zanatske zadruge „Univerzal” ^a~ak

fak.

Svenuti ne}e ve~no leto tvoje,

Niti lepota, a i smrt se ne}e

Hvaliti da ti pokri tamom boje,

U ve~nost - pesma - i tvoj lik odne}e.

Dok oko vidi i dok di{u qudi

S pesmom }e ovom tvoj lik da se budi.

Ostali smo uskra}eni za jedno veliko, ~isto srce i prijateqstvo.

Nikada te ne}emo zaboraviti, dobrice na{a.

Kolektiv O[ „Dr Dragi{a Mi{ovi}” ^A^AK

16081

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

na{oj dragoj

ANGELINI MATOVI]

GINI

iz ^a~ka

SE]AWE

na na{eg dragog

ZORANA JANKOVI]A

advokat iz ^a~ka

14. 6. 2005 - 14. 6. 2013.

SA PONOSOM I QUBAVQU USPOMENU

NA WEGA ^UVA

PORODICA JANKOVI]

16007

U nedequ 9. juna 2013. godine

preminula je na{a

ANGELINA MATOVI]

GINA

ro|ena Novakovi}

1945 - 2013.

20. juna 2013. navr{ava se

GODINU DANA

od smrti na{eg dragog

AKSENTIJA

PANTOVI]A - AXA

NA[ DRAGI DRUG

DRAGAN

NIKITOVI]

NIKITA

Preminuo je 30. 5. 2013.

MILUTINA

TO[OVI]A

Dana 14. juna 2013. godine u 13 ~asova obele`i}emo

POLUGODI[WI POMEN na{em dragom

DOBRIVOJU

@IVKOVI]U

Na Drewku, u ratu sa Bugarima

18. 6. 1913. poginuo je u 27-oj godini

Za sobom ostavi suprugu Anku sa tri sina

od sedam, pet i pola godine, a i sam je ostao

sirotan bez oba roditeqa u 6-oj godini.

TIKOMIR JOVI]

iz Graba

Odgaji siro~i}e, o~uva i unapredi

doma}instvo. Upokoji se 27. 11. 1952.

Svojim delima, zaslu`ili ste

rajsko naseqe. Po~ivajte u miru i neka vam je ve~na

slava i hvala za sve {to ste u~inili za srpski narod i

svoje potomstvo.

UNUKA DRAGOJLA

ANKA JOVI]

ro|ena Stankovi}

Dana 3. 6. 2013. godine napustila nas je, posle kra}e

bolesti, na{a

U subotu 15. juna 2013. godine navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{eg dragog

NADE@DA

NADA

STEVAN^EVI]

Verovali smo da }e{ pobediti, jer

borci kao ti nikada se ne predaju. Dok

si bolovao bolelo je i nas, a kad je tvoj

bol prestao na{ je postao jo{ ja~i.

PORODICE DABOVI],

\UNISIJEVI] I SRETENOVI]

BRANKU

TOPALOVI]U

iz Trbu{ana

OGLASI I ^ITUQE 032/342 - 276

PETAK 14. JUN 2013. GODINE 47

POMEN

Posledwi pozdrav od dru{tva iz bifea kod Nala.

ROGOWA, KEPEC, BA]KO, SLAVI[A,

DOJ^ILO, BORO, NALE i UJAK @ARE DA^OVAC

16056

Uspomenu na wega ~uvaju wegove

SLAVICA, IVANA i ANA

16070

Dana 15. 6. 2013. godine navr{ava se

SEDAM GODINA od prerane smrti

na{eg dragog supruga i oca

Vreme prolazi, tebe nema. Mi jo{ uvek

~ekamo da se pojavi{, nismo ni svesni da

te nema! Puno nam nedostaje{!

TVOJI: supruga NATALIJA, sin \OKO,

}erka MIRJANA, sestra QUBICA sa porodicama

16075

BRANISLAVA

TOPALOVI]A - PICOLE

iz Trbu{ana

POLUGODI[WI POMEN

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Brat BO@IDAR sa porodicom

16072

Pamti}emo te zauvek kao dobrog

i plemenitog supruga, oca i dedu.

Vreme prolazi ali ti }e{ biti uvek u

na{im srcima.

PORODICA @IVKOVI]

16077

voqena supruga, majka i baka.

Sahrana je obavqena 6. 6. 2013.

godine na ^a~anskom grobqu.

Borili smo se zajedno i

verovali da }e{ pobediti,

izboriti se jer si uvek i u svemu bila borac.

Tvoja plemenita du{a neka po~iva u miru, a ti }e{

ve~no `iveti u na{im srcima i mislima.

Suprug RADOVAN, }erka DANIJELA,

unuka NEVENA i unuk VEQKO

16074

S' qubavqu i ponosom ~uva}emo te od zaborava.

DRAGAN, MILICA, MAGA i SEKA

16072

S po{tovawem uspomenu na wega ~uvaju

supruga LEPOSAVA, sestra DANICA

i mnogobrojna rodbina

16071

PETAK 14. JUN 2013. GODINE