1462-preciscen tekst

SLU@BENI LISTGRADA NOVOG SADA

NOVI SAD, 25. oktobar 2006. primerak 320,00 dinaraGodina XXVI - Broj 39

GRAD NOVI SAD

Skup{tina

446666Na osnovu ~lana 55. stav 5. Poslovnika Skup{tine

Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada",br. 3/2005 i 4/2005) i ~lana 5. Odluke o izmenama i do-punama Generalnog plana grada Novog Sada do 2021.godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj10/2006), Komisija za propise Skup{tine Grada NovogSada na XXVIII sednici 9. oktobra 2006. godine, utvrdi-la je pre~i{}en tekst Generalnog plana grada NovogSada do 2021. godine.

Pre~i{}en tekst Generalnog plana grada Novog Sadado 2021. godine, obuhvata:

1. Generalni plan grada Novog Sada do 2021. godine("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 24/2000), koji jestupio na snagu 25. novembra 2000. godine. U pre~i{}entekst nisu uneti st. 8. i 9. odeqka "3.0. PRIMENA GE-NERALNOG PLANA", koji glase:

"Stupawem na snagu ovog generalnog plana prestajeda vaì Generalni urbanisti~ki plan Novog Sada do2005. godine ("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj16/85 i 15/94) i Odluka o sprovo|ewu Generalnog urba-nisti~kog plana Novog Sada ("Slu`beni list GradaNovog Sada", broj 16/85, 18/90, 15/91, 15/94 i 24/98)",

"Generalni plan stupa na snagu osmog dana od danaobjavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada";

2. Zakqu~ak Skup{tine Grada Novog Sada("Slu`beni list Grada Novog Sada" broj 18/2001). Upre~i{}en tekst nije uneta ta~ka 3. koja glasi: "Is-pravku Generalnog plana grada Novog Sada do 2021.godine objaviti u "Slu`benom listu Grada Novog Sada";

3. Odluku o odre|ivawu delova Generalnog planagrada Novog Sada do 2021. godine, koji nisu u suprotno-sti sa odredbama Zakona o planirawu i izgradwi("Slu`beni list Grada Novog Sada broj 12/2003) koja jestupila na snagu 26. jula 2003. godine. U pre~i{}en tekstnije unet ~lan 3. koji glasi: "Ova odluka stupa na snaguosmog dana od dana objavqivawa u "Slu`benom listuGrada Novog Sada";

4. Odluku o izmenama i dopunama Generalnog planagrada Novog Sada do 2021. godine ("Slu`beni list GradaNovog Sada" broj 10/2006) koja je stupila na snagu 22.aprila 2006. godine. U pre~i{}en tekst nisu uneti:

- ~lan 5. koji glasi:

"Ovla{}uje se Komisija za propise Skup{tine GradaNovog Sada da utvrdi pre~i{}en tekst Generalnogplana grada Novog Sada do 2021. godine", i

- ~lan 6. koji glasi:

"Ova odluka stupa na snagu osmog dana od danaobjavqivawa u "Slu`benom listu Grada Novog Sada".

5. U pre~i{}en tekst unete su izmene koje su proi-stekle iz prihva}enih primedbi posle javnog uvida, naosnovu Izve{taja Komisije za planove o izvr{enomjavnom uvidu o Nacrtu odluke o izmenama i dopunamaGeneralnog plana grada Novog Sada do 2021. godine, broj35-9/05-I-3 od 3. marta 2006. godine.

6. U pre~i{}en tekst unete su i izmene koje su posle-dica izmene propisa i terminolo{kog uskla|ivawa zbogstatusnih promena.

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADA Komisija za propiseBroj:06-1/2006-703-I9. oktobar 2006. godineNOVI SAD

Predsednik

Prof. dr Milijan Popovi}, s.r.

GGEENNEERRAALLNNII PPLLAANNGGRRAADDAA NNOOVVOOGG SSAADDAA DDOO 22002211.. GGOODDIINNEE

((PPRREE^̂II[[]]EENN TTEEKKSSTT))

I. OSNOV ZA IZRADU GENERALNOG PLANAI USLOVI U KOJIMA ]E SE REALIZOVATI

1.0. UVOD

Novi Sad je grad sa bogatom tradicijom planirawa.Planovi su dono{eni da bi bili po{tovani i spro-vo|eni, a mewani su i dopuwavani kada bi se proceni-lo da treba krenuti brè ili zastati, da se moè boqei savremenije graditi i ure|ivati prostor.

Generalni urbanisti~ki planovi Novog Sada su, kaopo pravilu, dono{eni u vreme koje je predstavqaloprekretnice dru{tvenog razvoja (ustavne promene,reforme sistema, promene privrednog sistema, raspaddràve, rat). Me|utim, ovaj generalni plan se donosi uvreme kada su uni{tene decenijama stvarane vrednostiod vitalnog zna~aja za funkcionisawe grada. Svaki odplanova je morao da anticipira uticaj predstoje}ihpromena na prostorni razvoj i da omogu}i novi ciklusdono{ewa planova za neposrednu realizaciju, {to jenametalo da se obra|iva~i generalnog plana svaki put,

iznova, suo~avaju sa te{ko}ama sli~ne prirode, koje jepotrebno razre{iti. Pa, ipak, ~ini se da je, kao nikadado sada, te{ko proceniti u kom pravcu }e krenuti pro-storni razvoj Novog Sada.

Demografski razvoj, diktiran masovnim prisilnimpreseqewem stanovni{tva, tranzicioni procesi koji seusporeno odvijaju, neusagla{eno zakonodavstvo, sve to~ini razvoj neizvesnim.

Agresiji i razarawima koja su naneta gradu, ve} neko-liko godina prethodi op{ti diskontinuitet (u pona{a-wu, po{tovawu propisa, padu morala, nepo{tovawuvrednosti ove sredine, posebno u graditeqskom izrazu),koji preti da obezvredi decenijski napor na o~uvawupostoje}ih i stvarawu novih vrednosti, te je budu}iodrìvi razvoj u izmewenim uslovima i politika kojom}e se takav razvoj usmeravati, od strate{kog zna~aja zabudu}nost Novog Sada. U takvim okolnostima treba sevratiti stvarawu nove strategije, koja }e poku{ati daublaì posledice, a u planirawu grada iskoristi svapozitivna iskustva.

Me|utim, istorija nas u~i da je Novi Sad nakon svakeod katastrofa koje je doìvqavao, uspevao ne samo daobnovi svoje vrednosti, ve} i da to obnavqawe donesenovi kvalitativni pomak. Tako i ovog puta, nakon obnoveuni{tenih dobara, planira se razvoj koji }e na najboqimogu}i na~in sa~uvati i unaprediti potencijale kojimagrad raspolaè.

2.0. PRAVNI OSNOV ZA IZRADU GENERALNOG PLANA

Skup{tina Grada Novog Sada, na sednici odrànoj9.12.1992. godine, na osnovu ~lana 21. stav 2. Zakona oplanirawu i ure|ewu prostora ("Slu`beni list SAPVojvodine", broj 1/76, 2/80 i 26/83) i ~lana 31. ta~ka 3.Statuta Grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada NovogSada", broj 1/91), donela je odluku o pristupawu revi-ziji vaè}eg Generalnog urbanisti~kog plana, odnosnoizradi novog, koja je objavqena u "Slu`benom listuGrada Novog Sada", broj 21/92.

Postupak izrade Generalnog plana grada Novog Sada(u daqem tekstu - generalni plan) zapo~et je pre stu-pawa na snagu Zakona o planirawu i ure|ewu prostorai naseqa ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj44/95, 16/97 i 46/98), ali kako je ~lanom 69. stav 1. nave-denog zakona utvr|eno da }e se zapo~eti postupakdono{ewa prostornih i urbanisti~kih planova nas-taviti po odredbama ovog zakona, neophodno je bilo dase postupak dono{ewa i sadràj generalnog plana pri-lagodi novom zakonu. U tom smislu obuhvat je pro{irenna rubni predeo Novog Sada.

3.0. DRU[TVENI USLOVI KOJI UTIÛ NA RAZVOJ GRADA

Dosada{wi generalni planovi grada Novog Sada suse ostvarivali u relativno transparentnim i ~vrstimdru{tvenim, dràvnim, ekonomskim i politi~kim okol-nostima. Ali, ve} sredinom 80-ih godina postaje uo~qi-vo da je globalni urbani poredak izloèn do tada nepo-znatim fenomenima, velikim promenama i isku{ewima.Razvijena urbana dru{tva se i u zavr{noj fazi urba-nizacije suo~avaju sa mnogim kontroverzama koje seodnose na osnove urbanog razvoja: kakav je poèqantrì{ni mehanizam urbanog razvoja a kako se {tite

javni interesi u trì{nom urbanom poretku; kakoograni~iti nekontrolisan rast gradova, kako spre~itiprenaseqenost stanovni{tva i kako suzbiti superkon-centraciju aktivnosti u prostoru. Tro{kovi urbanogna~ina ìvota, sve sloènije okolnosti upravqawaurbanim razvojem, potreba za pove}anim u~e{}emgra|ana, nepredvidivi uticaj neodredivih ~inilaca,saradwa javnog i privatnog sektora i ure|ewe urbanesredine, predstavqaju samo neka od pitawa na koja mo-derna urbana dru{tva nalaze, ili su na{la, odgovore.

Istovremeno prethodna Jugoslavija ulazi u sredwufazu urbanizacije. Problemi ure|ewa naseqa se vi{e-struko uve}avaju i gradovi se suo~avaju sa promenamakoje vode pogor{awu kvaliteta ìvota, naru{avawuuslova stanovawa, saobra}aja, vodosnabdevawa, obezbe-|ewa potrebne urbane opreme. Ve} tada je uo~eno da jeure|ewe gradova uslovqeno stabilnim funkcioni-sawem kompleksnih urbanih tehni~kih sistema, {toiziskuje obimna ulagawa, a izraèni trendovi ukazujuda je ne samo ugroèn napredak ve} i prosto funkcioni-sawe jugoslovenskih gradova. Tim upozorewima sada semoè dodati jo{ samo to da je krajem 90-ih godina, nakonnepredvidivih i dramati~nih promena dràvnog entite-ta, sveobuhvatne i najdubqe ekonomske, dru{tvene ipoliti~ke krize, i, kona~no, ratnih razarawa, aktuel-no stawe jugoslovenskih gradova i uop{te urbanog poret-ka ve} duboko u kriti~noj fazi, i skoro se sa izvesno{}umoè pretpostaviti prete}im posledicama.

U preure|enoj dràvi, uz mnoge nepovoqne me|una-rodne, dràvne, ekonomske, socijalne, kulturne, poli-ti~ke i druge okolnosti, nasle|en je i urbani poredakkoji se morao redefinisati. Postalo je o~igledno da jeraspoloìv prostor nu`no ure|ivati polaze}i ne samood celine interesa u dràvi, nego i od konkretnihspecifi~nosti u lokalnoj zajednici i lokalnoj samou-pravi. Time su se, zbog kardinalnih istorijskih, dràv-nih i dru{tvenih promena i tektonskih poreme}aja teme-qa dru{tva, u istom istorijskom periodu stekla dvabitna dru{tvena procesa: dru{tveni preobraàj utranzicionom periodu sredwe faze urbanizacije u komesu, ina~e, urbani problemi u svakom dru{tvu sveobu-hvatni, najizraèniji i najsloèniji, i tranzicija izprethodnog socijalisti~kog u kapitalisti~ki dru{tve-ni, ekonomski i dràvni poredak. U tim okolnostimadru{tvo u celini je su~eqeno sa najdubqim promenama,a gradovi sa najdubqom krizom urbanog poretka.

Nepovoqne okolnosti i mnogobrojna ograni~ewapoèqnog preobraàja urbanog poretka, okvira u komese ostvaruje svaki urbanisti~ki plan, isti~u nu`nost dase i u postoje}em (koji nestaje) i u novom urbanom poretku(koji se tek naslu}uje) otvaraju mnoga, nezaobilazna inajzna~ajnija pitawa su{tine urbanog poretka na koja jo{uvek nisu dati konzistentni odgovori. Koji su dru{tveniciqevi urbanog razvoja u budu}nosti; kako se utvr|uju ikako se ostvaruju privatni interesi i wima su~eqenijavni interesi u urbanom razvoju i urbanom poretku?Kakav je i kako funkcioni{e trì{ni model urbanogporetka i kako osnovni svojinski koncept dru{tva do-minantne privatne svojine uti~e na urbani poredak iostvarivawe urbanisti~kog plana? Kakve su poèqnefizi~ke strukture gradova i naseqa i {ta je su{tinaracionalnog ure|ewa prostora (susteinable develope-ment)? Kako se u trì{nom urbanom poretku oblikuju igarantuju zahtevi demokratskog odlu~ivawa; u kojoj merii kako takav poredak pruà garancije za ostvarivaweustavnosti, zakonitosti i pravne sigurnosti u ure|ewu

950. strana - Broj 39 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 25. oktobar 2006.

prostora i regulaciji naseqa? Kako u takvom poretkufunkcioni{e sistem upravqawa urbanim razvojem(urban management): {ta je uloga pravne dràve, a kakvisu poloàj i funkcije lokalne samouprave? Odgovore nata (i druga, nepomenuta) pitawa tek }e dati dru{tvenereforme, a okviri, uslovi i okolnosti ostvarivawaurbanisti~kog plana u bliòj i daqoj budu}nosti, do2021. godine i nakon toga, tek }e se uobli~avati o~eki-vanim ustavnim zakonodavnim reformama. Pri tome senikako ne sme zanemariti zna~aj jedne kqu~ne ~iwe-nice: u ekonomskoj osnovi dru{tva se intenzivno i nedo-voqno regulisano odvija akumulacija kapitala, proceskoji sam po sebi, u nepostojawu pravnih ograni~ewa,uzrokuje destrukciju u urbanom poretku. Kada taj procesu|e u stawe ravnoteè i ostvari se koncentracija kapi-tala, pravna dràva }e, naravno, suzbiti destrukciju uurbanom poretku, ali }e posledice ostati kao hipotekakoju }e morati da plate naredne generacije.

Izloène globalne okolnosti i procesi ukazuju da }ese novi generalni plan ostvarivati u, po mnogo ~emu, zasada nepotpuno poznatim okolnostima. Posledice pokoncepciju i re{ewe generalnog plana }e, naravno, bitinegativne i pozitivne. U po~etnom, moè se pretpo-staviti da }e u znatno duèm periodu tranzicije posto-je}e dru{tvene institucije ostvarivawa generalnogplana slabiti; wih }e bezuslovno potiskivati ekonom-ska nu`nost da se procesi akumulacije i koncentracijekapitala u sferi urbanog sve vi{e ubrzavaju i ~inioci-ma nasilnog, vanekonomskim faktorima podsticaneakceleracije. Osnovne postavke generalnog plana bi}eznatno ugroène mnogostrukim neregularnim dejstvimai aktivnostima aktera akumulacije gradskog prostora.U periodu koji }e uslediti (ali, za koji je sada neizve-sno predvi|ati kada) funkcionisawe osnovnih dru{tve-nih i ekonomskih procesa zahteva}e regularnost, trans-parentnost, pravnu utemeqenost, pravnu za{titu i prav-nu sigurnost kapitala opredme}enog u strukturama gra-da. To }e poja~ati potrebu sa fakti~kom i pravnom reha-bilitacijom koncepcije i re{ewa generalnog plana saciqem da se negativne posledice, ako i koliko to budemogu}e, saniraju.

II. STRATEGIJA URE\EWA I GRA\EWA NOVOG SADA

1.0. SMERNICE I USLOVI ZA RAZVOJ, IZGRADWUI URE\EWE PROSTORA NOVOG SADA IZ PROSTORNIH PLANOVA [IRIH PROSTORNIH CELINA

Planovi {irih prostornih celina koji uti~u nare{ewa generalnog plana su:

1. Prostorni plan Republike Srbije ("Slu`beni glas-nik Republike Srbije", broj 13/96);

2. Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tineSremski Karlovci ("Slu`beni list op{tine Novi Sad,broj 5/74 i "Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/95);

3. Prostorni plan podru~ja posebne namene Fru{kegore do 2022. godine ("Slu`beni list Autonomne Pokra-jine Vojvodine", broj 16/2004);

4. Prostorni plan podru~ja posebne namene zarekreaciju Grada Novog Sada ("Slu`beni list GradaNovog Sada", broj 16/85);

5. Uredba o za{titi specijalnog rezervata prirode"Koviqsko- petrovaradinski rit" ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije", broj 27/98).

1.1. Prostorni plan Republike Srbije ("Slu`beni glasnik RS", broj 13/96)

Prostornim planom Republike Srbije, kao strate-{kim razvojnim dokumentom, utvr|ena je dugoro~na osno-va organizacije, kori{}ewa i ure|ewa prostora, kao iosnovne pretpostavke za dugoro~ni demografski, eko-nomski i socijalni razvoj Republike. Pored razvojnekoncepcije i osnova za razvoj pojedinih funkcija, obla-sti i delatnosti, prostornim planom su utvr|ene i smer-nice za pripremu i izradu prostornih i urbanisti~kihplanova.

U nizu prednosti koje je Grad Novi Sad dobio u Pro-stornom planu Republike, izdvajaju se posebno wegovpoloàj na Dunavsko-Savskoj osovini razvoja koja imaposeban zna~aj i prioritet u razvoju Republike i ulogau mreì centra Srbije. Svojim poloàjem na razvojnojosovini, zajedno sa Ni{om, spada u gradove na koje seoslawa strategija demotropolizacije Republike.

Regionalizacijom Srbije utvr|eno je {est makrore-giona. Me|u wima je i region Vojvodine sa Novim Sadomkao makroregionalnim centrom i regionalnim centrimaSuboticom, Somborom, Zrewaninom, Kikindom i Vr{cemkoji gravitiraju Novom Sadu.

Subregionalno podru~je Novog Sada obuhvata op{ti-ne: Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej,Vrbas, @abaq, Novi Sad, Oxaci, Temerin, Titel, In|ija,Stara Pazova, Irig i Srbobran. Karakteristika ovogpodru~a, koja je planom predvi|ena, je preraspodelastanovni{tva koja rezultira koncentracijom stanovni-{tva u subregionalnom podru~ju i Gradu Novom Sadu. Ipored pove}awa broja stanovnika u subregionalnompodru~ju, wihov udeo u ukupnom broju stanovnika sma-wi}e se sa 7,13% na 6,93% 2001. godine, odnosno 6,72%2011. godine, dok }e udeo stanovni{tva Novog Sada sa2,72% koliko je bio 1991. godine, porasti na 2,88%.

Planom se usmerava raspored industrijskih aktiv-nosti. Beograd i Novi Sad bi imali intenzivan rast usmislu pove}awa produktivnosti, uvo|ewa novih tehno-logija i uspostavqawa dinamike zapo{qavawa.

Osnovni pravci dugoro~nog razvoja industrije usme-reni su na daqi razvoj energetike, metalnog i hemijskogkompleksa i proizvodwu "biolo{ki vredne hrane". Kon-cepcijom usmerene policentri~ne koncentracije pred-vi|ena je koncentracija proizvodnih kapaciteta u pri-obaqu Dunava i Save i to u pojasu povr{ine od 360 haprostora Beograda, Smedereva, Pan~eva, Kovina i NovogSada.

Novom Sadu je u oblasti razvoja turizma dato zna-~ajno mesto. Osnovni kriterijumi u konceptu razvoja tu-rizma odnose se na izraènu turisti~ku tra`wu, prven-stveno inostranu, a zatim i doma}u, zatim na stvorene iprirodne uslove i resurse, na mogu}nost kori{}ewaaktivnosti i sadràja turisti~ke ponude tokom celegodine.

Novi Sad je centar turisti~ke zone koja obuhvataVojvodinu, centar regije Fru{ke gore i Dunava. Pripadanajzna~ajnijem centru drugog stepena i drugi je po zna~ajuemitovani centar turisti~ke ponude Srbije sa me|una-rodnim i nacionalnim zna~ajem.

25. oktobar 2006. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 39 - Strana 951

Javne slu`be su jedan od elemenata za kvalifiko-vawe uloge u mreì centara. S obzirom na gravitacionopodru~je, povoqne saobra}ajne uslove, tradiciju, demo-grafska obele`ja, u Novom Sadu }e se i daqe razvijatiraznovrsne javne slu`be saglasno wegovim funkcijamai {irem okruèwu (Univerzitet, zdravstvo, kultura).

U pogledu mogu}nosti kori{}ewa prirodnih resursaproceweno je da Novi Sad ima dobar potencijal i da jekao deo Panonske nizije (izuzev Fru{ke gore), prirod-no predisponiran za ratarsku proizvodwu.

Prostornim planom Republike Srbije se rezervi{eprostor za izgradwu hidroelektrane Dunav: HEPS "NoviSad" (1.056 KWh). Realizacijom ove hidroelektraneomogu}ava se iskori{}avawe preostalog potencijalaDunava, uzvodno od uspora HE "\erdap" do ma|arskegranice. Uspor od 80 m nadmorske visine uglavnom sezadràva u granicama postoje}ih nasipa. Hidroelek-trana treba da bude proto~na. Lokacija nije detaqnoutvr|ena, ali je izvesno da je izvan obuhvata generalnogplana.

U okruèwu Novog Sada (Fru{ka gora, Beo~in) ra~unase na nalazi{ta za eksploataciju sirovina za cement.

Saobra}ajnu infrastrukturu karakteri{e veomavaàn saobra}ajni pravac, transevropski put, granicaMa|arske-Subotica-Novi Sad-Beograd i daqe premaAtini, odnosno Sofiji, koji na podru~ju Vojvodine imadefinisanu trasu. Magistralna putna mreà je izgra-|ena, a planom se predvi|a weno unapre|ewe.

Magistralna pruga za velike brzine Beograd - NoviSad - Subotica - dràvna granica - Ma|arska u delu odSubotice do Novog Sada (Petrovaradina) bi}e u kori-doru postoje}e pruge i modernizovana, dok }e se u deluod Petrovaradina do In|ije izgraditi na novoj trasi.Planirana je i dogradwa pruge Zrewanin - @abaq (NoviSad), izgradwa ranìrne stanice i uskla|ivaweèlezni~kog ~vora sa zahtevima pruga za velike brzine.

U oblasti vodenog saobra}aja planom je predvi|enointenzivno kori{}ewe postoje}ih plovnih puteva iwihovo ukqu~ivawe u evropsku plovnu mreù plovnimputem Rajna - Majna - Dunav. Luka u Novom Sadu sa svojominfrastrukturom, pretovarnim i skladi{nim kapacite-tima, jedna je od strate{kih ta~aka u razvoju vodenogsaobra}aja.

U svrhu kori{}ewa komparativnih prednosti polo-àja Republike Srbije, prioritet se daje izgradwirobno-transportnih centara me|u kojima je i izgradwaRTC-a u Novom Sadu.

U Prostornom planu Republike Srbije su nazna~enelokacije kao rezervacija prostora za budu}e aerodrome.Na êneju je planirana rekonstrukcija i dogradwa pos-toje}eg aerodroma za sportsku i poqoprivrednu avi-jaciju i javni prevoz u regionalnom saobra}aju. Sports-ki aerodrom je planiran u Beo~inu.

U ciqu razvijawa sistema savremenih komunikacija,u Republici je planirano {est tranzitnih centrala odkojih je jedna instalirana u Novom Sadu.

U pogledu za{tite prirodnih dobara, i daqe ostajeza{ti}ena prostorna celina Nacionalnog parka "Fru-{ka gora" iako je region Fru{ke gore suo~en sa ozbiqn-im investicionim zahvatima (radne zone, infrastruk-tura i sl.) koji mogu u znatnoj meri da ugroze specifi~nevrednosti ovog podru~ja.

Planom je predvi|eno sticawe me|unarodnog statusaza{tite za prostor Podunavqa, Koviqsko-petrovara-dinskog rita.

Zna~aj Fru{ke gore istaknut je i za{titom kulturnihdobara. Kao sredwovekovna prostorna celina sa monu-mentalnim spomenicima republi~kog zna~aja, pred-loèna je za upis u listu svetske kulturne ba{tine.

1.2. Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci("Slu`beni list op{tine Novi Sad", broj 5/74 i "Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 9/95)

Regionalni prostorni plan op{tine Novi Sad donetje 1974. godine i obuhvatio je period do 2000. godine.Osnovne postavke tog plana utvr|ene su na osnovu rezul-tata studija i istraìvawa, kao i na osnovu procenamogu}nosti razvoja op{tine Novi Sad, u sklopu ukupnogdru{tveno-ekonomskog razvoja {ireg okruèwa.

Realizacija Regionalnog prostornog plana op{tineNovi Sad (1974 - 1994. godine) bitno je odstupila u odno-su na planirani obim i dinamiku ukupnog, pa time i pros-tornog razvoja. Osnovne pretpostavke privrednog idemografskog rasta nisu ostvarene, jer je umesto dina-mi~kog razvoja u duèm periodu ispoqena stagnacija iopadawe privrednog razvoja, pa je u skladu sa tim do{lodo odstupawa u planiranom prostornom razvoju na celomprostoru op{tine Novi Sad.

Iz tih razloga ovaj plan je 1995. godine mewan i do-puwavan. Izmene su se, u najve}oj meri, odnosile na sao-bra}ajnu i drugu infrastrukturu, na mreù naseqa, anajbitnija izmena koja uti~e na Generalni plan NovogSada je uvaàvawe tendencije kontinualnog prostornograzvoja dela Novog Sada na levoj obali Dunava ipro{irewe novosadske konurbacije prema zapadu, do~ega je do{lo neplanski.

1.3. Prostorni plan podru~ja posebne namene Fru{ke gore do 2022. godine("Slu`beni list Autonomne Pokrajine Vojvodine" broj 16/2004)

Planom je obuhva}en u celosti sremski deo grada(op{tina Petrovaradin). Deo op{tine se nalazi u sa-stavu Nacionalnog parka, a preostali u wegovoj za{ti-tnoj zoni.

Na prostoru katastarskih op{tina Bukovac, Ledincii Sremska Kamenica izvr{ena je izmena granica ~ime seNacionalni park pro{iruje na jednom delu za 53,57 ha,a na drugom smawuje za 32,12 ha.

Nakon dono{ewa zakona kojim se utvr|uju ove grani-ce, izvr{i}e se izmene u svim planovima koji obuhvata-ju ovaj prostor (Prostornom planu Grada Novog Sada,Generalnom planu Grada i planovima kojima se oviplanovi razra|uju).

Za primenu plana na prostoru Grada posebno su va`niuslovi koji se odnose na izgradwu na gra|evinskomzemqi{tu: u zonama vinogradarskih i ku}a za odmor irekreaciju, priobaqu Dunava, privrednih objekata, kaoi ure|ewe i oblikovawe pejsaà u za{titnoj zoniNacionalnog parka.

Kako se u Planu Fru{ke gore konstatuje, uslovi kojisu utvr|eni planovima za prostore Grada koji su obuh-va}eni i ovim planom, u potpunosti su uskla|eni, te ihne treba posebno usagla{avati.


1.4. Prostorni plan podru~ja posebne namene za rekreaciju grada Novog Sada ("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 16/86)

Ovim planom definisani su lokaliteti vikend ivinogradarskih zona, uslovi za wihovu organizaciju iure|ewe, kao i uslovi za izgradwu vikend i vinogra-darskih objekata.

Za vikend-zone definisana je obaveza daqe razrade,izrada planova detaqne regulacije kao osnove zaizdavawe urbanisti~ke dokumentacije. Ova obaveza jepreuzeta iz Regionalnog prostornog plana Fru{ke gore.

Re{ewa ovog plana, koji je u znatnoj meri ve} i reali-zovan, uvaàva}e se kod izrade uslova za izgradwu iure|ewe rubnog predela grada na desnoj obali Dunava.

1.5. Uredba o za{titi specijalnog rezervata prirode "Koviqsko-petrovaradinski rit" ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 27/98)

Ovom uredbom podru~je Koviqsko-petrovaradinskogrita stavqeno je pod za{titu kao prirodno dobro odizuzetnog zna~aja i svrstano u I kategoriju za{tite kaospecijalni rezervat prirode.

Na podru~ju rita ustanovqena su tri reìma za{tite,a deo KO Petrovaradin, koji se nalazi u rubnom predeluNovog Sada, potpada pod reìm za{tite II stepena. Ovajprostor se ure|uje saglasno uslovima kori{}ewa,o~uvawa i unapre|ewa, kao i odre|enih zabrana napodru~ju rita.

1.6. Prostorni plan podru~ja infrastrukturnog koridora auto-puta E-75 Subotica - Beograd (Batajnica) ("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj 69/2003)

PPP infrastrukturnog koridora E-75 Subotica--Beograd1 predstavqa krak Panevropskog koridora"10", odnosno wegov krak "10 B".

Pored osnovnog ciqa - povezivawa delova ju`ne ijugoisto~ne Evrope sa sredwom i severnom preko teri-torija Republike Srbije, planom se inicira i podsti~erazvoj podru~ja kroz koja prolazi, kao i razvoj u blièmokruèwu kroz ostvarivawe maksimalnih komercijal-nih efekata.

Osim tekstualnog dela u kome se utvr|uju (1) ciqevii zadaci prostornog plana, (2) funkcije i zna~aj infra-strukturnog koridora za integraciju prostora, (3) uticajinfrastrukturnog koridora na okruèwe, (4) poloàjmagistralnih infrastrukturnih sistema u koridoru, (5)funkcionalni sadràji auto-puta i prate}i sadràji zapotrebe korisnika auto-puta, (6) za{tite ìvotne sre-dine, (7) organizacija, ure|ewe i kori{}ewe prostora i(8) primena prostornog plana.

Plan sadrì tri referalne karte:

Plan namene povr{ina, Plan infrastrukturnih sis-tema i Reìmi ure|ewa, kori{}ewa i za{tite prosto-ra i tematsku kartu "Plan saobra}ajne infrastrukture".

Planom su obuhva}ene u celini katastarske op{tineênej, Kisa~, Rumenka, Ka}, Koviq i Budisava, dok je u

op{tinama Novi Sad 1, Novi Sad 3 i Novi Sad 4 obu-hva}en samo koridor autoputa u ukupnoj povr{ini od 234 ha.

U Gradu Novom Sadu plan }e se primeniti u Pro-stornom planu, Generalnom planu Grada Novog Sada, kaoi planovima detaqne regulacije uìh teritorijalnihcelina. Pored po{tovawa kriterijuma, standarda i nor-mativa, planovima }e se prihvatiti svi tehni~ki ele-menti, saobra}ajnica i infrastrukturnih sistema,wihovo povezivawe sa postoje}im delovima sistema ina~in povezivawa, odnosno ukr{tawa bez direktnogkontakta i sl.

2.0. POLO@AJ, MESTO I ULOGA GRADA U OKRU@EWU

Novi Sad u mreì gradskih centara u Srbiji

Novi Sad pripada grupi podunavskih gradova i na-stao je na mestu gde je suèno korito Dunava omogu}iloda se krajem XVII veka naspram Tvr|ave podigne mosto-bran koji bi spre~io upade turske vojske na podru~je Aus-trije. Nalazi se na 19° i 20' isto~ne geografske duìnei 45° i 46' severne geografske {irine, na nadmorskojvisini od 75 do 238 m, {to je odredilo i wegove kli-matske karakteristike, daju}i mu odlike umereno kon-tinentalne klime.

Ekonomski, dru{tveni i prostorni razvoj Novog Sadaopredelili su brojni ~inioci: izuzetan poloàj naraskrsnici va`nih evropskih puteva, spoj razli~itihprirodnih vrednosti, raznolike geografske celine,plodna ba~ka ravnica na levoj obali, naspram pitomihobronaka pod vo}wacima i vinogradima na desnoj obaliDunava. Novi Sad je zahvaquju}i svom povoqnom geo-grafskom poloàju u Vojvodini i dobrim saobra}ajnimvezama, koje su rezultat dugog procesa razvoja, kon-tinuirano preuzimao i formirao centralne funkcije zacelokupno podru~je Vojvodine.

To je drugi grad po veli~ini u Republici Srbiji i uwemu su locirane zna~ajne nau~ne, razvojno-istraì-va~ke i stru~ne organizacije za podsticawe razvoja ikrupni proizvodni kapaciteti u oblasti naftne, hemij-ske, prehrambene industrije, trgovine, saobra}aja,poslovnih usluga itd.

U wemu su se razvile zna~ajne ustanove visokog obra-zovawa, zdravstvene ustanove vrhunske medicine ispecijalizovanih usluga, ustanove iz oblasti kulture,socijalne ustanove itd.

U Novom Sadu su se, tokom wegovog istorijskog razvo-ja, proìmale razli~ite kulture, stvaraju}i uslove zaraznovrsne oblike saradwe i formirawe sopstvenogidentiteta.

Gravitacioni uticaji Novog Sada su u najve}oj meriorijentisani na podru~je Vojvodine, gde wegov poloàjpredstavqa zna~ajnu prednost za razvoj centralnihfunkcija, s obzirom da smawuje tro{kove komunikacijai pove}ava efikasnost regionalnog razvoja. Intenzitetuticaja Novog Sada znatno je ja~i u okviru subregio-nalnog podru~ja koje obuhvata op{tine: Ba~, Ba~kaPalanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abaq,Oxaci, Temerin, Titel, In|ija, Stara Pazova, Irig iSrbobran. Ja~e funkcionalne veze uspostavqene su na


____________________1 U daqem tekstu: autoput Subotica - Beograd.

uèm gravitacionom podru~ju gde je intenzitet uticajaNovog Sada najve}i i gde postoje izraèni ekonomskiinteresi za uspostavqawe zajedni~kih sistema uoblasti saobra}aja, infrastrukture, javnih slu`bi itd.Takve funkcionalne veze uspostavqene su u najve}ojmeri sa susednim op{tinama, koje usled koncentracijeodre|enih funkcija na podru~ju Novog Sada i povoqnihsaobra}ajnih veza znatan deo svojih potreba zadovo-qavaju u Novom Sadu, a deo infrastrukturnih, sao-bra}ajnih sistema i javnih slu`bi organizovan je zajed-ni~ki.

Razvojna uloga Novog Sada kao makroregionalnog cen-tra bitno je umawena usled dugogodi{we ekonomskekrize koja je zahvatila ne samo Novi Sad nego i wegovo{ire okruèwe. Kako intenzitet i karakter funkcio-nalnih veza Novog Sada sa okolinom zavisi od ukupnognivoa wegove razvijenosti i obima koncentracije aktiv-nosti u wemu, to je pad ekonomske snage Novog Sadabitno umawio kvalitet, nivo i intenzitet funkcional-nih veza sa gravitacionim okruèwem. Svoju funkcijumakrogregionalnog centra i jednog od nosilaca razvojau Republici Srbiji Novi Sad moè uspe{no ostvaritisamo ukoliko se u {to kra}em roku uspostavi efikasanekonomski sistem, zasnovan na trì{noj privredi,otvorenoj prema svetu.

Odnos grada i prigradskih naseqa

Novi Sad zajedno sa najbliìm naseqima u wegovomokruèwu (Bege~, Budisava, Bukovac, Veternik, Ka},Kisa~, Koviq, Ledinci, Rumenka, Stepanovi}evo, Futogi ênej) ~ini ne samo jedinstveno administrativno (me-tropolitensko) nego i funkcionalno povezano podru~je sazajedni~kim razvojnim konceptom ~iji je ciq da ostvariefikasan razvoj, zasnovan na valorizaciji prirodnih istvorenih vrednosti podru~ja.

Dominantnu ulogu u razvoju metropolitenskog pod-ru~ja ima Novi Sad, koji svojom ekonomskom snagomaktivira ekonomske potencijale u naseqima maweekonomske snage, {to u me|usobnim odnosima dovodi dodinamizirawa razvoja podru~ja. Time se postiè da seoptimizacija ekonomske strukture, umesto na nièmnivou, realizuje na nivou podru~ja kao ekonomske ce-line, ~ime se elimini{u mogu}e neuskla|enosti izme|umawih prostornih celina, ekonomski i nedovoqnohomogenih.

Koncept razvoja metropolitenskog podru~ja NovogSada, koji je utvr|en Regionalnim prostornim planomOp{tine Novi Sad iz 1974. godine, zasnivao se na usme-ravawu razvoja naseqa sa ciqem da se razvijaju razli-~iti tipovi u zavisnosti od wihovog poloàja i uloge umreì naseqa. Ovaj koncept nije u potpunosti ostvaren,ali je do{lo do odre|ene diferencijacije naseqa tako{to su naseqa bliè Novom Sadu, po svojim demograf-skim, prostornim i drugim karakteristikama, poprimi-la karakteristike urbanih naseqa (Veternik, Futog,Bukovac, Ka}). Svojom privla~nom snagom Novi Sad jeuticao da ova naseqa imaju visok demografski rast iurbanu strukturu stanovni{tva, iako ova naseqa nisuformirala odgovaraju}i obim i strukturu privrede.Proces deagrarizacije, koji se pod uticajem Novog Sadaodvijao veoma ubrzano, nije bio pra}en odgovaraju}imrazvojem privrede u prigradskim naseqima, pa senajve}i deo radno aktivnog stanovni{tva zapo{qavaou Novom Sadu. U~e{}e dnevnih migranata iz naseqakre}e se od 50 do 80% ukupnog aktivnog stanovni{tva upojedinim naseqima.

U Novom Sadu je ostvaren visok nivo koncentracijejavnih slu`bi, trgovinskih kapaciteta i drugih sadràjakoji opsluùju ne samo prigradska naseqa nego i znatno{ire podru~je. Jedinstveni saobra}ajni infrastruk-turni sistemi za Novi Sad i prigradska naseqa samo sudelimi~no realizovani.

Posledwih desetak godina na podru~jima bliègradu do{lo je do bespravne izgradwe stambenih objeka-ta ~ije se posledice ogledaju u zaposedawu poqopri-vrednog zemqi{ta u okolini grada, degradaciji prirod-nih vrednosti, izgradwi na povr{inama od javnoginteresa, nastajawu nehigijenskih naseqa sa septi~kimjamama, izgradwi na geolo{ki nestabilnim terenima,bez odgovaraju}e opremqenosti objektima suprastru-kture itd.

Intenzivnom bespravnom izgradwom, naro~ito nazapadnom pravcu sa obe strane Dunava, naru{en je kon-cept razvoja grada i metropolitenskog podru~ja. Umestovi{e naseqa na ovom prostoru, sve vi{e se stvara jedin-stvena konurbacija koju ~ine Novi Sad sa Veternikom iFutogom na levoj i Bukovcem i Ledincima na desnojobali Dunava.

U daqem razvoju metropolitenskog podru~ja oblici iintenzitet veza izme|u Novog Sada i prigradskih nase-qa razvija}e se tako da se obezbede maksimalni efek-ti i ostvari uskla|en razvoj podru~ja. U skladu sa tim,stvara}e se uslovi i pretpostavke da se:

- obezbedi ve}e zapo{qavawe radno aktivnog sta-novni{tva u naseqima,

- uspostave zajedni~ki infrastrukturni i drugi si-stemi za koje postoje tehni~ki uslovi i ekonomskepovoqnosti,

- za{titi poqoprivredno zemqi{te i druge proi-zvodne vrednosti od uzurpacije i bespravne izgrad-we, a izgradwa usmeri na prostor u okviru gra|e-vinskih rejona naseqa.

Procesom {irewa gradskog na~ina ìvota na pri-gradska naseqa obezbedi}e se kvalitetan demografskirazvoj i raspored stanovni{tva, kao i ravnomernijiukupni i socijalni razvoj podru~ja.

3.0. OSNOVNI PRAVCI PROSTORNOG RAZVOJA

3.1. Ciqevi prostornog razvoja

Generalni plan je koncipiran na na~in da Novi Sadostvari svoju ulogu u sopstvenom i {irem okruèwu,tako {to }e se razvijati u sredwoevropski grad sredweveli~ine koji }e iskoristiti sve prednosti svog polo-àja, razvijati tradicionalne vrednosti i pri tomepo{tovati savremene principe razvoja i potpisaneme|unarodne konvencije.

U dràvnim okvirima }e razviti one sadràje koji-ma ostvaruje ulogu pokrajinskog i makroregionalnog cen-tra. U svom metropolitenskom podru~ju obezbedi}e za-dovoqavawe svakodnevnih potreba ~itavog stanovni-{tva kompletirawem dnevnog urbanog sistema.

Takav razvoj je mogu}e ostvariti na principimaodrìvog razvoja koji podrazumeva usagla{en ekonom-ski, socijalni i prostorni razvoj i smawewe konflika-ta izme|u ukupnog rasta i kvaliteta, odnosno kultureìvqewa.

O~uvawe svih neobnovqivih resursa, zaustavqaweprostorne ekspanzije, tretman zemqi{ta kao najzna-


~ajnijeg u resursima Novog Sada, racionalnost kori{}e-wa uz uvaàvawe raznovrsnosti u oblicima kori{}ewastatusu zemqi{ta, spadaju u osnovne postulate odrì-vog razvoja.

Razvoj ekolo{ki i energetski efikasnih sistema,rekonstrukcija, revitalizacija i decentralizacija in-dustrije, komplementarni su osnovnim principima.

Ekolo{ki kriterijumi postaju osnova planirawa irazvoja prirodne i ukupne ìvotne sredine.

Urbana memorija koja podrazumeva o~uvawe iden-titeta i negu specifi~nosti koje grad poseduje pred-stavqa posledwi, i ne mawe vredan, u nizu ciqevarazvoja grada.

Konkretizovano na Novi Sad, to podrazumeva da sekriterijumima ekolo{ke odrìvosti na lokalnom nivouutvr|uje poèqan, odnosno obavezuju}i odnos izme|uzauzetog (izgra|enog u kontinuitetu) i slobodnog (poqo-privrednog, {umskog, vodenog) zemqi{ta; unutar zauze-tog zemqi{ta opredeqen je na~in kori{}ewa tako daekonomski i socijalni kriterijumi budu ~inilac eko-lo{kih, ~ime se obezbe|uje odgovaraju}e prisustvo name-na koje podiù kvalitet ìvqewa, iako uvek ne donoseprofit.

Svojom op{tom ure|eno{}u i opremqeno{}u gradskihprostora, posebno javnih povr{ina, Novi Sad }e pred-stavqati grad op{tih kulturnih vrednosti, a ne samoskup tradicionalnih i pojedina~nih sadràja i ustano-va kulture, nauke i obrazovawa.

Saobra}ajna dostupnost i prohodnost, na~in obezbe-|ewa sanitarne vode, raspoloìvi energetski izvoriuskla|eni su sa populacionom i prostornom veli~inomgrada. Posebne vrednosti ove zajednice - Dunav i wego-vo priobaqe, Nacionalni park "Fru{ka gora", regio-nalni parkovi i ritske {ume, izuzetno plodno poqo-privredno zemqi{te, kao i bogato kulturno nasle|e,specifi~ni oblici graditeqstva, dostignuti sklad upojedinim delovima grada, ~uvaju se i koriste u skladusa globalnim ciqevima razvoja. Kvalitet vazduha, vodai zemqi{ta ~uva se pa`qivim locirawem potencijal-nih zaga|iva~a, tehni~kim i tehnolo{kim sredstvimaili, u krajwem slu~aju, preseqewem zaga|iva~a na novelokacije.

Re{ewa Prostornog plana Republike Srbije opera-cionalizovana su tako da proces demetropolizacije ukome je Novi Sad jedno od glavnih upori{ta, prioritetrazvoja dunavske osovine i druga planska re{ewa neugroze ni na koji na~in vrednosti i prednosti NovogSada. Selektivan odabir aktivnosti koje odgovarajupopulacionim karakteristikama, posebno obrazovnojstrukturi, i ekolo{ka pouzdanost i pa`qivo locirawe,uz proveru uticaja na okolinu, predstavqaju obavezu usprovo|ewu generalnog plana. Politika kori{}ewagra|evinskog zemqi{ta zahteva pa`qivo odmeravawei razgrani~ewe op{tih i pojedina~nih interesa, utvr|u-ju}i pravu meru, na~in i kvalitet wihovog zadovo-qavawa. Pri tome racionalnost pojedina~nog (objekta,parcele) mora biti posmatrana u kontekstu racional-nosti {ireg podru~ja i podre|ena harmoni~nim pro-stornim odnosima.

Unikatnim sadràjima, visokospecijalizovanim in-stitucijama nauke, zdravstva, kulture, obrazovawa, kaoi sadràjima kojima se razvijaju tradicionalne mani-festacije - sajamske, turisti~ke, sportske i sl., posve-}uje se posebna pa`wa i otvaraju mogu}nosti za razvojnovih sli~nog kvaliteta.

Lokacije ovih objekata su pa`qivo odabrane i popravilu pripadaju specijalizovanim centrima.

Ostalim javnim slu`bama lokalnog nivoa opsluì-vawa (osnovno obrazovawe, osnovna zdravstvena za{ti-ta, de~ija za{tita, kultura) grad treba da bude ravno-merno opremqen.

Urbanisti~ki normativi i standardi prilago|eni sugradskim potrebama i uslovima, a teè najvi{im stepe-nima kvaliteta. Socijalni i kulturni aspekt stanovawaje dimenzija odrìvog razvoja od posebnog zna~aja i uti-caja na razvoj Novog Sada zbog wegovog nasle|a i sasta-va stanovni{tva. Po{tuju se op{ta civilizacijskaprava na upotrebu jezika, obrazovawe i dr., i daqe }ese prou~avati i negovati mogu}i na~ini integracije, odkojih je prostorna integracija vi{ezna~na i slojevita.Jedan od aspekata integracije je formirawe i uobli-~avawe grada, pri ~emu je va`no da nacionalni izrazigraditeqstva stvaraju zajedni~ka obele`ja ovog pod-nebqa.

Stanove i stanovawe treba prilagoditi razli~itimpotrebama, ̀ eqama i mogu}nostima kupaca i korisnika.To zna~i da, uz sada{wu, prili~no raznovrsnu ponudu,treba obezbediti i stanove prilago|ene starima, odnos-no mladima, studentima i |acima, zaposlenima koji deovremena provode u Novom Sadu, zatim stanove prila-go|ene vi{egeneracijskim porodicama, hendikepiranimlicima i drugim kategorijama stanovni{tva.

Stanovawe siroma{nih trebalo bi da se razlikujesamo po na~inu finansirawa od drugih oblika stano-vawa i ne bi trebalo da predstavqa razlog za bilokakvu segregaciju u prostoru.

Ulogu javnog, privatnog i tre}eg sektora, koji ~inerazne neprofitne organizacije, dràva }e regulisatipropisima. U okviru zakonskih mogu}nosti izna|ena sure{ewa koja odgovaraju gradu i na najboqi na~inobezbe|uju wegovo funkcionisawe. U urbanisti~kimplanovima ovakva re{ewa se moraju uvaàvati i ponu-diti ona koja odgovaraju sektoru koji se u vreme reali-zacije u konkretnim uslovima stimuli{e.

Grad treba da bude ravnomerno opremqen komunal-nom infrastrukturom na na~in koji odgovara speci-fi~nostima pojedinih podru~ja.

Pitawe je kako bi tako usmeravan i razvijan gradizgledao? Pre svega kao grad dovoqno veliki da se uwemu rehabilituju i neguju sve vrednosti gradskog(gra|anskog) na~ina ̀ ivota, a dovoqno mali da te vred-nosti ne budu degradirane dugim putovawima, nepri-merenim delatnostima, velikim koncentracijama qudi,aktivnosti i dr. To bi, tako|e, bio grad koji je iskori-stio prednosti poloàja i razvio se na obe obale reke,sa~uvav{i pri tome wihove prirodne, ve}im delom,neizmewene vrednosti. Zgrade velikih visina, skrom-nih stanova ostale bi kao neizbe`na, ali ipak, epizodau wegovom prostornom oblikovawu.

Tradicionalni gradski na~in izgradwe, u kome domi-niraju prostori sa zgradama niìh spratnosti sa ̀ ivimnegovanim centrima, sa savremenom, efikasnom privre-dom, Tvr|avom koja se razvila u zna~ajan centar saspecifi~nim, atraktivnim sadràjima, re{ewa su gene-ralnog plana zasnovana na utvr|enim ciqevima razvoja.

3.2. Osnovni programski elementi razvoja stanovni{tva i delatnosti

Demografska kretawa, koja }e karakterisati NoviSad u planskom periodu, posledica su ukupnih demo-


grafskih kretawa u {irem okruèwu, koja ve} dugo imajunepovoqan trend, pa bez pozitivnih promena demograf-skih kretawa na {irem prostoru ne mogu se ostvaritidugoro~na povoqna demografska kretawa ni na podru~juNovog Sada.

Novi Sad }e u planskom periodu, prvenstveno kaoposledica znatnog priliva izbeglog stanovni{tva, ostva-riti izvestan porast broja stanovnika. Doseqenostanovni{tvo utica}e na porast i strukturu stanovnika

u prvom delu planskog perioda, dok }e kasnije taj uticajoslabiti, tako da }e do}i do postepenog opadawa ukup-nog broja stanovnika.

Nepovoqna demografska kretawa ima}e za posle-dicu starewe stanovni{tva Novog Sada, porast izdrà-vanog, starijeg, na ra~un radno aktivnog stanovni{tva.To zahteva da se odgovaraju}om populacionom politikomna naj{irem nivou preduzmu odgovaraju}e mere u ciquzaustavqawa nepovoqnih demografskih kretawa.


Razvoj i starosna struktura stanovni{tva Novog Sada za period do 2021. godine

Popis 2002. Registar 2003. Prognoza 2011. Prognoza 2021. Starost

broj % broj % broj % broj %

1 0 - 4 9.887 4,6 10.230 4,2 9.950 4,1 9.600 3,5

2 5 - 9 10.600 4,9 11.200 4,5 11.100 4,6 11.050 4,6

3 10 - 14 11.508 5,3 13.100 5,3 13.000 5,3 12.800 5,3

4 15 - 19 14.184 6,5 15.300 6,2 15.100 6,2 14.900 6,2

5 20 - 49 96.403 44,5 108.640 44,0 104.040 42,7 102.180 42,3

6 50 - 59 29.314 13,6 34.200 13,9 35.910 14,7 36.080 14,9

7 60 - 64 12.804 5,9 15.500 6,3 15.600 6,4 15.760 6,6

8 65 i vi{e 31.882 14,7 38.590 15,6 39.000 16,0 39.200 16,2

Ukupno: 216.583 100,00 246.760 100,00 243.700 100,00 241.570 100,00

Osnovni programski elementi razvoja Novog Sada do 2021. godine

Red. br.

Opis 2002. 2011. 2021.

1 Broj stanovnika 216.583 243.700 241.570

2. Broj doma}instava 81.134 90.001 92.640

3. Prose~na veli~ina doma}instva 2,7 2,7 2,6

4. Broj stanova 80.888 88.000 93.000

5. Prose~na neto povr{ina stana po stanovniku 20,8 21,6 23,4

6. Radni kontigent 155.481 152.855 146.200

7. Broj zaposlenih 93.650 121.000 127.500

7.1. Primarni sektor 2.300 2.500 2.600

7.2. Sekundarni sektor 34.500 40.500 40.900

7.3. Tercijarni sektor 29.200 43.200 49.000

7.4. Neprivreda 27.650 34.800 35.000

Razvoj Novog Sada u planskom periodu odvija}e se upotpuno izmewenim dru{tveno-ekonomskim uslovima, akqu~ni ~inilac koji }e odlu~uju}e uticati na temporazvoja jeste brzina kojom }e se ostvariti reformskepromene, odnosno uspostaviti trì{ni sistem privre-|ivawa. Prelazak na trì{nu privredu podrazumevakompletnu izmenu karaktera ekonomskog sistema i uspo-stavqawe novog sa institucijama koje su primerenetakvom sistemu. Samo pod uslovom da se ostvare sveobu-hvatne promene privrednog i politi~kog sistema i uspo-stavi trì{na ekonomija, moè se ostvariti najva`nijiciq ukupnog razvoja, odrìvi razvoj, kojim se postièravnoteà ekonomskog razvoja, za{tite i o~uvawa oko-line i socijalnog razvoja.

Zapo~eti proces tranzicije i modernizacije obliko-va}e dru{tveni sistem zasnovan na demokratiji itrì{noj ekonomiji, usagla{en sa dru{tvenim i ekonom-skim sistemom razvijenih zemaqa. To }e omogu}iti trans-

fer tehnologije, znawa i kapitala i ubrzati dugoro~noodrìv dru{tveni i ekonomski razvoj. Intenzivirawerazvoja privatnog sektora i preduzetni{tva, malih isredwih preduze}a, predstavqa}e kqu~ne poluge razvo-ja. Preduzetni~ka aktivnost uslovi}e preobraàj i mo-dernizaciju dru{tvenih struktura {to }e podsta}i razvojtehnike i komunikacija i ubrzati integracione proceseprivrede {ireg okruèwa. U takvim uslovima strategi-ja razvoja Novog Sada zasniva}e se na intenzivnomaktivirawu potencijala koji se mogu valorizovati na{irem evropskom prostoru.

Predvi|a se da }e u prvom delu planskog perioda bitiostvarene neophodne dru{tveno-ekonomske promene iuspostavqen stabilan privredni razvoj, ~ime bi se stvo-rili uslovi da se u drugom delu planskog perioda ostva-ri dinami~niji razvoj koji bi doveo do izmene privrednestrukture u korist tercijarnih delatnosti, porastazaposlenosti i ukupnog standarda stanovni{tva.

3.3. Pravci ure|ewa grada - koncept prostornog razvoja

Novi Sad se, kao i ve}ina gradova biv{e Jugoslavi-je, vi{e decenija posle Drugog svetskog rata razvijao uuslovima ubrzane urbanizacije.

To je vidqivo u urbanoj slici grada u kojoj su zastu-pqeni zna~ajni delovi sa visokim objektima i sa ve-likom koncentracijom stanovnika i kompleksimaprivrede.

Organizacija i ure|ewe prostora grada usmeravanisu tako da se ostvari koncept prostornog razvoja kojimbi se Novi Sad, Petrovaradin i Sremska Kamenica soci-jalnom, saobra}ajnom, funkcionalnom integracijomrazvijali kao jedinstveni grad na Dunavu.

U ovom konceptu Mi{eluk, sredi{ni plato na srem-skoj obali, imao je vi{estruku ulogu: da se izgradwom nawemu poveù Petrovaradin i Sremska Kamenica, kao ida se koncentracijom poslovnih sadràja na wemu ostva-ri ravnomerniji razvoj na razli~itim obalama. Bulevaroslobo|ewa i Most slobode predstavqali su osnovnideo sistema koji je omogu}avao ovakav razvoj.

Ovakav koncept, koji je prisutan u svim generalnimurbanisti~kim planovima Novog Sada od 1950. godine,posledwih godina se bespravnom izgradwom premazapadu, severu, istoku i na samom Mi{eluku naru{ava.

Generalni plan Novog Sada do 2021. godine, nastojida taj koncept sa~uva i usaglasi sa nastalom situacijom,a da prostor Mi{eluka, u ~iju su pripremu za izgradwuuloèna znatna sredstva, sa~uva za razvoj koji }e se pro-tegnuti i na postplanski period.

Potencijali gradskog prostora su ve}i od potreba kojesu iskazane prema projekciji demografskog i ekonomskograzvoja u skladu sa ciqevima, prema kriterijumima kojisu utvr|eni prema uslovima iz ovog vremena.

Prema re{ewima generalnog plana u centralnompodru~ju grada izme|u Dunava, ̀ elezni~ke pruge i trasebiv{e Suboti~ke pruge bi}e nastaweno oko 150.000stanovnika, severno od kanala oko 20.000, zapadno odSuboti~ke pruge oko 60.000, a na sremskoj strani oko45.000 stanovnika, {to je za oko 25.000 stanovnika vi{eod projekcije demografskog razvoja.

Ovakav pristup omogu}ava brì i kvalitetnijirazvoj, ukoliko se uslovi izmene izvan dana{wih o~eki-vawa, i omogu}ava Skup{tini Grada da sredworo~nimprogramima usmerava razvoj na odre|ena podru~ja, uskladu sa tada{wim zahtevima.

Saobra}ajno re{ewe iz prethodnog plana uglavnom sezadràva. Korekcije nastaju u delovima gde se obnovomporu{enih mostova mogu poboq{ati saobra}ajna re{e-wa i organizacija prostora Petrovaradina, a posebno

Tvr|ave. Tako|e se dobijaju kvalitetnije veze sa zapa-dom.

Koriguju se prikqu~ci i obilaznice u ciqu jedno-stavnijeg povezivawa sa regionalnim saobra}ajnicamai prilago|avawa nastalom stawu.

@elezni~ki koridori omogu}avaju modernizacijupruge, ~emu }e biti prilago|ena i obnova biv{eg @eè-qevog mosta.

Do korekcija u drugim infrastrukturnim sistemimado{lo je iskqu~ivo zbog prilago|avawa na~inu i mogu}-nostima obnove.

Ostvaren je kontinuitet sa osnovnom namenom pros-tora.

Razvoj javnih slu`bi je usagla{en sa ulogom NovogSada i uskla|en sa programima razvoja tih slu`bi, sastandardima i normativima za pojedine delatnosti.

Zadràva se koncept razvoja centara i istovremenonadogra|uje ja~awem centara na svim ulaznim pravcima,a posebno prema zapadu, po{tuju}i nastale tendencije.

U odnosu na prethodni plan, bliè je utvr|ena name-na priobaqa Dunava u kome se, ne naru{avaju}i wegovuprirodnost i prisustvo zelenila, planiraju turisti~ki,rekreativni, sportski i sli~ni sadràji.

U ve}ini namena omogu}ena je ili ~ak uslovqenaizgradwa komplementarnih sadràja.

U nemogu}nosti formirawa zna~ajnijih novih zelenihprostora, uslovqava se za{tita i revitalizacija po-stoje}ih i ozelewavawe slobodnih prostora u svim name-nama.

U oblikovawu grada osnovna te`wa je da se ne stva-raju novi visinski reperi i da se u postoje}im delovi-ma grada ostvare harmoni~ni odnosi izme|u postoje}ihobjekata i celina i onih {to }e se graditi. Tako|e seplanira da se na odgovaraju}i na~in urede zna~ajni grad-ski prostori: trgovi, skverovi, saobra}ajna ~vori{ta,ulazi u grad.

Za{tita graditeqskog nasle|a sprovedena je u planusaglasno Zakonu o kulturnim dobrima i urbanisti~kojza{titi starog gradskog jezgra, dok je za{tita sredineinkorporirana u sva re{ewa generalnog plana.

4.0. OBUHVAT PLANA

Generalni plan obuhvata u celini katastarskeop{tine Novi Sad (I, II, III, IV) i Sremska Kamenica idelove katastarskih op{tina Petrovaradin (10,42 hapripada gra|evinskom rejonu naseqa Bukovac), Veternik(Adice i Veterni~ka rampa), Ledinci, Bukovac ,ênej iFutog.


Deo KO u rubnom predelu Katastarska

op{tina

Povr{ina

KO (ha)

Uk. povr{. obuhva}ena

planom

Deo KO u gra|evinskom

rejonu Povr{. (ha) Namena

Novi Sad I 1860,01

1860,01 1860,01 0,00

Novi Sad II 1177,89 1177,89 1177,89 0,00

Novi Sad III 3092,88 3092,88 2760,24 332,64 {ume

Novi Sad IV 1527,40 1527,40 1351,31 176,09poqoprivredno

zemqi{te

ênej 8611,16 24,24 24,24 0,00

Rubni predeo Novog Sada, koji ~ine delovi KO Srem-ska Kamenica i KO Petrovaradin, pripada Nacionalnomparku "Fru{ka gora", odnosno za{titnoj zoni Nacional-nog parka kao podru~je rekreacije sa vikend i vinogra-darskim zonama. Petrovaradinski rit je sa Koviqskimprogla{en za specijalni rezervat prirode. Mawi deoKO Novi Sad III je {umsko zemqi{te, a KO Novi Sad IVpoqoprivredno zemqi{te izvan granica gra|evinskogrejona.

4.1. Granica gra|evinskog rejona Novog Sada

Povr{ina gra|evinskog rejona grada Novog Sadapove}ana je za 37,19 ha. Pove}awe usled usagla{avawaopisa granice i grafi~kog prikaza je 17,95 ha, a usled iz-mene granice je 19,24 ha. Na teritoriji KO Novi Sad IIIpovr{ina se pove}ava za 1,23 ha zbog pristupne sao-bra}ajnice deponiji. Ju`no od Rumena~kog puta, u KONovi Sad IV, gra|evinski rejon se pove}ava za 18,70 ha.U KO Veternik povr{ina je smawena za 1,00 ha usled po-merawa granice na osovine planiranih saobra}ajnica.

U Tabeli su prikazane izmene povr{ina gra|evinskogrejona po katastarskim op{tinama.

Opis granice gra|evinskog rejona

Za po~etnu ta~ku opisa granice gra|evinskog rejonaodre|uje se prese~na ta~ka isto~ne regulacijeèlezni~ke pruge Novi Sad - Senta i severne regulacijeèlezni~ke pruge Novi Sad - Zrewanin, {to ~initrome|u parcela broj 4191, 3809 i 4184, koje pripadajuKO ênej. U pravcu istoka granica se poklapa sa sever-nom regulacijom pruge (parcela broj 4184) do mesta pre-seka sa produènim pravcem me|e parcela broj 6 i 7/1KO Novi Sad III. U toj ta~ki granica se lomi ka jugo-istoku, preseca parcele broj 4184 i 4187 KO ênej iprelazi na podru~je KO Novi Sad III, pri ~emu presecaparcelu broj 7/1 do trome|e parcela broj 7/1, 6 i 3175/1(kanal Vrbak). Idu}i ka jugozapadu granica se poklapasa severozapadnom me|om parcele kanala Vrbak(parcela broj 3175/1) do ta~ke broj 1 ~ije su koordinateY1 = 408955,14; X1 = 19144,04. Od ove ta~ke granicaskre}e u pravcu severoistoka preko ta~ke broj 2 ~ije sukoordinate Y2 = 409007,39; X2 = 19142,98 dolazi do ta~kebroj 3 ~ije su koordinate Y3 = 409181,35; X3 = 19239,59,a na isto~noj granici puta (parcela broj 3220). Daqegranica prati jugoisto~nu granicu parcele broj 3220 dotrome|e parcela broj 3220, 95/1 i 90, zatim skre}e u


Deo KO u rubnom predelu Katastarska

op{tina

Povr{ina

KO (ha)

Uk. povr{. obuhva}ena

planom

Deo KO u gra|evinskom

rejonu Povr{. (ha) Namena

Petrovaradin 2591,16 2580,74 1986,88 593,86 spec.rez.prirode

Sr. Kamenica 3049,10 3049,10 1264,13 1784,97nacionalni park za{t.

zona nac. par.

Ledinci 1894,00 35,56 35,56 0,00

Bukovac 1391,09 20,40 20,40 0,00

Veternik 1940,78 410,89 410,89 0,00

Rumenka 2823,89 16,35 16,35 0,00

Futog 8326,65 0,31 0,31 0,00

UKUPNO: 38286,01 13795,77 10908,21 2887,56

Deo KO u gra|evinskom rejonu Katastarska

op{tina GP 2021 *1 *2 izmene GP

Novi Sad I 1860,01 1860,01

Novi Sad II 1177,89 1177,89

Novi Sad III 2754,20 +4,81 + 1,23 2760,24

Novi Sad IV 1325,27 +7,34 +18,70 1351,31

ênej 22,19 +2,05 24,24

Petrovaradin 1987,51 -0,63 1986,88

Sr. Kamenica 1264,02 +0,11 1264,13

Ledinci 35,56 35,56

Bukovac 20,95 -0,55 20,40

Veternik 407,07 +4,82 - 1,00 410,89

Rumenka 16,35 16,35

Futog 0,31 0,31

UKUPNO: 10871,02 +17,95 +19,24 10908,21

*1 razlika u povr{ini usled usagla{avawa opisa i grafi~kog prikaza granice

*2 razlika u povr{ini usled izmene gra|evinskog rejona

pravcu jugoistoka, prati zapadnu granicu parcela broj90 i 109/3 do ta~ke na trome|i parcela broj 90, 109/3 i106/3. Od ove ta~ke granica skre}e u pravcu severo-istoka, prati jugoisto~nu granicu puteva (parcele br.109/3 i 137) pri ~emu preseca kanal Vrbak (parcela broj3175/1) do preseka sa granicom KO Novi Sad III i KOênej na potesu Nemanovci. Idu}i u pravcu jugoistokagranica se poklapa sa linijom koja razdvaja katastarskeop{tine Novi Sad III i ênej, pa Novi Sad III i Ka} dome|e parcela broj 3279 i 3223/3 KO Novi Sad III. U ovojta~ki granica se lomi ka jugozapadu po me|ama parcelabroj 3279 i 3223/3; 3279 i 212/2, preseca parcelu broj213, pa se poklapa sa me|om parcela broj 3280 i 215/7,zatim preseca kanal (parcela broj 214) i daqe se pok-lapa sa me|om parcela broj 3281 i 215/1 do severo-isto~ne regulacije magistralnog puta Subotica - Beogradkoja je trome|a parcela broj 3281, 215/1 i 3295. Od ovetrome|e granica se u pravcu jugoistoka poklapa saseveroisto~nom me|om magistralnog puta (parcela broj3295), zatim prati granicu katastarskih op{tina NoviSad III i Ka}, tj. isto~nu granicu magistralnog puta(parcela broj 6520), zatim prelazi u KO Novi Sad III, na-stavqa da prati isto~nu granicu magistralnog puta(parcela broj 3294), zatim prelazi raskrsnicu poseveroisto~nim granicama parcela broj 3291/2, 3231/6 i3287 do granice katastarskih op{tina Novi Sad III iKa}, tj. do isto~ne obale Subi} Dunavca (parcela broj3277/2).

Idu}i od ove ta~ke granica se pruà ka jugu poisto~noj obali Subi} Dunavca, koja je granica kata-starskih op{tina Novi Sad III i Ka}, pa Novi Sad III iKoviq do leve obale reke Dunav (parcela broj 3278/2).Od ove ta~ke granica se lomi u pravcu severozapadauzvodno po levoj obali Dunava do preseka sa jugo-isto~nom regulacijom magistralnog puta (prikqu~ak izpravca Petrovaradina), zatim se lomi ka jugozapadu potoj regulaciji i prelazi Dunav do desne obale do ulivaRokovog potoka u Dunav na podru~ju KO Petrovaradin.

Na podru~ju Petrovaradina granica se poklapa saju`nom me|om Rokovog potoka (parcela broj 2863) doisto~ne me|e poqskog puta (parcela broj 6628/1), zatimskre}e ka jugu po isto~noj me|i pomenutog puta iproduàva po isto~noj me|i odbrambenog nasipa okoradne zone "Istok" do isto~ne me|e èlezni~ke prugeSubotica - Beograd i daqe se u pravcu jugoistoka pok-lapa sa severoisto~nom regulacijom pruge, preseca put(parcela broj 6613) do linije koja razdvaja katastarskeop{tine Petrovaradin i Sremski Karlovci. Idu}i kajugozapadu granica se poklapa sa linijom razdvajawapomenutih katastarskih op{tina do trome|e kata-starskih op{tina Petrovaradin, Sremski Karlovci iBukovac. Od me|ne ta~ke koja ozna~ava trome|u kata-starskih op{tina granica se pruà ka zapadu po linijikoja razdvaja katastarske op{tine Petrovaradin i Buko-vac do me|e parcela broj 5817 i 5818 KO Petrovaradin,zatim se lomi ka severu po isto~noj granici parcele broj5818 do isto~ne me|e poqskog puta (parcela broj 5852)i daqe u pravcu severa poklapa se sa isto~nim me|amapoqskih puteva (parcele br. 5852, 5871 i 5888) dotrome|e parcela broj 5881, 5882 i 5888. Od pomenutetrome|e parcela granica se lomi u pravcu me|e parcelabroj 5874 i 5875, pri ~emu preseca poqski put (parcelabroj 5888) i izlazi na put Petrovaradin - Bukovac,parcela broj 6627.

Iz trome|e parcela broj 5874/2, 5875 i 6627 granicase lomi ka severoistoku poklapaju}i se sa isto~nom re-

gulacijom puta Petrovaradin - Bukovac do preseka sapoqskim putem (parcela broj 6653). U toj ta~ki granicaskre}e ka zapadu i poklapa se sa ju`nom ivicom poqskogputa (parcela broj 6653), preseca Bukova~ki potok(parcela broj 6612) i ju`nom ivicom puta (parcela broj6652) dolazi u ta~ku preseka sa kanalom (parcela broj6158).

Daqe se granica poklapa sa ju`nom obalom kanala(parcela broj 6158) do trome|e parcela broj 6158, 6157i6156, zatim se poklapa sa me|om parcela broj 6156 i6157, u tom pravcu preseca put (parcela broj 6649) iskre}e ka jugu do me|e parcela broj 6212/1 i 6214.

Idu}i ka zapadu granica se poklapa sa me|amaparcela broj 6212/1 i 6214; 6212/2 i 6214; 6213 i 6215/1,zatim se lomi ka jugozapadu poklapaju}i se sa isto~nimme|ama parcela broj 6216, 6241, 6242, 6251, 6254, 6255,6256, 6257, 6258, 6261, 6262, 6265 i 6266, a zatim saju`nim granicama parcela broj 6266, 6267, 6268, 6269,6270, 6271, 6272/1, 6272/2, 6272/3, 6328, 6327, 6326, 6567,6575, 6577, 6581/2, 6581/1, 6584 i 6586 do asfaltnog puta(parcela broj 6652).

U pravcu me|e parcela broj 6586 i 6585/3 granicapreseca put (parcela broj 6652) i wegovom isto~nom ivi-com ide ka severu do me|e parcela broj 6593/1 i 6594/2.U toj ta~ki granica skre}e ka istoku me|ama parcela saleve strane parcela broj 6594/2, 6594/1, 6596, 6593/2,6595/1, 6317, 6316, 6315, 6313, 6310, 6304, 6305 i 6306, asa desne strane parcela broj 6593/1, 6593/3, 6598, 6597,6309 i 6308 do granice KO Petrovaradin i KO Bukovac.

Na podru~ju KO Bukovac granica je odre|ena me|amaparcela, sa leve strane parcela broj 1155, 1171, 1170,1167, 1164, 1162, 1153, 1150/2, 1142, 1141, 1135, 1134,1131, 2000, 2001, 2004, 2005, 2009, 2012, 2014, 2016, 2019,2020, 2023, 2024, 2027, 2028 i 2032, preseca poqski put(parcela broj 3320), parcele broj 2037, 2041, 2051, 2050,2054, preseca puteve (parcela broj 2055), zatim parcelebroj 2056, 2083, 2082, 2058, 2077/1, 2076, 2071, 2070, 2068i 2066, a sa desne strane parcele broj 1154, 1123, 1130,2013, 1128, 1127, 1126, 1125, 1105, 2038, 2040, 2051, 2052,2053, 2057, 2061 i 2062 do me|ne ta~ke broj 5 koja raz-dvaja KO Bukovac od KO Sremska Kamenica.

Na podru~ju Sremske Kamenice granica je odre|enaod me|ne ta~ke broj 5 po granici KO Bukovac i KO Srem-ska Kamenica do preseka sa produènim pravcem me|eparcela broj 1151 i 1152, preseca put (parcela broj 1143)i me|om parcela broj 1151 i 1152 izlazi na severnu me|upoqskog puta (parcela broj 1158). Idu}i ka zapadu grani-ca se poklapa sa severnom ivicom poqskog puta (par-cela broj 1158), preseca poqski put parcela broj 3982,produàva severnom ivicom puta (parcela broj 1163) iu tom pravcu preseca put (parcele broj 1094/1 i 1094/2)do granice parcele broj 3375. U ovoj ta~ki granica selomi ka jugu po me|i parcela broj 3375 i 1094/2 do pre-seka sa me|om parcela broj 3375 i 3376/3.

Idu}i ka zapadu granica je odre|ena severnimme|ama parcela broj 3376/3, 3376/4, 3377, 3404, 3409,3410 i 3414, preseca put (parcela broj 3983) i skre}e kajugu po zapadnoj me|i puta (parcela broj 3983), poklapase sa zapadnim me|ama parcela broj 3284/1, 3284/2, 3275,3276, 3277/3 i 3280, preseca put (parcela broj 3984) iskre}e ka jugu do puta (parcela broj 3162), zatim se lomika zapadu po severnim me|ama parcela broj 3162, 3161,3160, 3159 i 3158. Potom se lomi ka jugu po zapadnimme|ama parcela broj 3158, 3169/3, 3171, 3170, 3552 i upravcu zapada poklapa se sa severnom me|om parcele


broj 3074/5 do magistralnog puta Novi Sad - Ruma(parcela broj 3988) i preseca ga do zapadne regulacije.

Iz te ta~ke granica se lomi ka jugu do poqskog puta(parcela broj 3030) i wegovom severnom ivicom izlazina Novoselski potok, preseca ga u pravcu me|a parcelabroj 2993 i 2990 i severnom stranom puta (parcele broj2990) i severnom stranom parcela broj 2991 i 2992izlazi na isto~nu regulaciju industrijske pruge(parcela broj 4010/1), preseca je do zapadne regulacijei lomi se ka jugu do severne me|e parcele broj 2841.Idu}i ka zapadu granica se poklapa sa ju`nom me|omparcele broj 2822/1, preseca put (parcela broj 2824),poklapa se sa me|om parcela broj 2837 i 2836/2; 2833/2i 2834/2; 2834/1 i 2834/2, sa ju`nom stranom poqskog puta(parcela broj 2775), a zatim sa me|om parcela broj 2773/2i 2774/11; 2773/3 i 2774/11; 2773/4 i 2774/11; 2773/5 i2774/11; 2773/5 i 2861; 2773/1 i 2861/1 do puta (parcelabroj 3990) i preseca ga. Zapadnom linijom puta (parcelabroj 3990) granica se lomi ka severu do trome|e parcelabroj 2656, 2651/2 i 3990. Iz ove trome|e granica se lomika zapadu poklapaju}i se sa ju`nom granicom parcelabroj 2656 i 2654 do preseka sa jarugom (parcela broj4012). Idu}i ka severu granica se poklapa sa isto~nomobalom jaruge do trome|e parcele broj 2662, puta(parcela broj 3977) i jaruge (parcela broj 4012). Od ovetrome|e granica se poklapa sa zapadnom ivicompoqskog puta (parcela broj 3977) do trome|e parcelabroj 2412, 2413 i 3977. U ovoj trome|i granica se lomi kazapadu me|om parcela broj 2412 i 2413, preseca jarugu(parcela broj 4012) i izlazi na severnu me|u parcelebroj 2411 do poqskog puta (parcela broj 2399) i wegovomsevernom ivicom dolazi do trome|e parcela broj 2399,2397 i 2398/1. Iz ove trome|e granica se lomi ka severume|om parcela broj 2398/1 i 2397; 2398/1 i 2396 do me|eparcela broj 2395 i 2396 i poklapa se sa wom do puta(parcela broj 2394), zatim se poklapa sa isto~nom ivi-com poqskog puta (parcela broj 2394) i u tom pravcupreseca put (parcela broj 3991).

Idu}i ka severu granica se poklapa sa zapadnom ivi-com puta (parcela broj 3992), zatim se poklapa sa me|omputa (parcela broj 3992) i izlazi na put (parcela broj3974) i preseca ga. Idu}i daqe granica se poklapa sazapadnom ivicom puta (parcela broj 3974) do preseka saju`nom ivicom poqskog puta (parcela broj 2145), lomi seka zapadu ju`nom ivicom puta (parcela broj 2145), izlazina poqski put (parcela broj 2150), preseca ga, kao ijarugu (parcela broj 1742) u pravcu me|e parcela broj1745 i 1749/1. Iz ove me|e granica se lomi ka zapadupoklapaju}i se sa severnom me|om jaruge (parcele br.1741 i 1742) i sa ju`nom me|om jaruge (parcela broj 1741),dolazi do poqskog puta (parcela broj 3994) i wegovomisto~nom ivicom dolazi u me|nu ta~ku broj 19 koja deliKO Sremska Kamenica i KO Ledinci.

Na podru~ju KO Ledinci granica polazi od me|neta~ke broj 19 i idu}i ka severozapadu poklapa se sa se-vernom ivicom poqskog puta (parcela broj 1202) dotrome|e parcela broj 1142, 1202 i 1119. Od ove trome|egranica ide ka severu poklapaju}i se sa zapadnimme|ama parcela broj 1119, 1118, 1101, 1084/1, 1083, 1082,1081, 1078, 1077, 1076, 1075, 1074 i 1072, {to je u isto vre-me granica gra|evinskog rejona Ledinaca, zatim prese-ca put Novi Sad - Beo~in u pravcu me|ne ta~ke broj 2.

Od me|ne ta~ke broj 2 granica se poklapa sa sever-nom regulacijom puta Novi Sad - Beo~in do me|ne ta~kebroj 28 koja razdvaja KO Ledinci i KO Sremska Kameni-ca. U ovoj ta~ki granica se lomi ka severu poklapaju}i

se sa granicom KO Ledinci i KO Sremska Kamenica do~etvorome|e KO Sremska Kamenica, KO Ledinci, KOVeternik i KO Novi Sad II na osovini reke Dunav. Od~etvorome|e katastarskih op{tina granica se poklapasa osovinom Dunava idu}i ka zapadu u duìni oko 900 mkoja je i granica KO Veternik i KO Ledinci. U ovoj ta~kigranica se lomi ka severozapadu presecaju}i reku Dunavu pravcu me|e parcela broj 2990/2 i 2990/3 i poklapa sesa tom me|om, kao i sa me|om parcela broj 2988/2 i2988/3; 4284/2 i 4284/3 do nasipa (parcela broj 4280) ipreseca ga do severne regulacije u trome|i parcela broj4280, 3971/4 i 3971/15.

Od ukrsne ta~ke granica ide ka zapadu pomenutomlinijom nasipa do preseka sa me|om izme|u parcela broj3985 i 3984, gde se lomi i skre}e ka severu me|amaparcela broj 3985, 3989, 3993/1, 3993/2, 3993/3, 3994/6,4276/2, 3997/1 i 4002/3 sa leve strane i 3984/1, 3984/2,3984/3, 3984/4, 3984/5, 3990/1, 3990/5, 3991/1, 3991/2,3992/1, 3992/2, 4276/1, 4000/1, 4000/2, 4001/1 i 4001/8 sadesne strane, do preseka sa zapadnom regulacionom li-nijom novoprojektovanih ulica. Od preseka, granica na-stavqa ka severu tom zapadnom regulacijom nove ulice,a preko parcela broj 4002, 4003, 4004, 4007, 4008, 4009,4010, 4011/1, 4011/2, 4012, 4016, 4017, 4030 (poqski put),4028, 4027, 4026, 4025, 4024, 4023 i 4022 do ukr{tawa sajugoisto~nom granicom parcele broj 4279. Od ove ta~kegranica skre}e u pravcu severoistoka, prati jugoisto~nugranicu parcele broj 4279 do osovinske ta~ke broj 284,a zatim skre}e u pravcu istoka, poklapa se sa osovina-ma ulica koje su definisane osovinskim ta~kama broj835, 836, 401 i 402 do ta~ke na preseku sa pravcem kojije paralelan sa severnom granicom parcele broj 3769/4na rastojawu od 7,50 m. Od ove ta~ke granica nastavqaprethodno opisanim pravcem do ta~ke na preseku sa oso-vinom ulice definisane osovinskim ta~kama broj 405 i516. Daqe granica skre}e u pravcu severa, prati osovinuulice do osovinske ta~ke broj 516, zatim skre}e u pravcuzapada do osovinske ta~ke broj 690, daqe skre}e upravcu severoistoka do osovinske ta~ke broj 691. Od oveta~ke granica skre}e u pravcu istoka do preseka oso-vine ulice i produènog pravca granice parcela broj3080/1 i 3078/2. Daqe granica skre}e u pravcu severo-istoka prethodno opisanim produènim pravcem, azatim prati zapadnu granicu parcela broj 3078/2, 3078/1,3079/6, 3079/5, 3079/1, 3079/3, 3079/4 i 3079/2 do prese-ka sa granicom KO Novi Sad IV.

Idu}i ka severozapadu, pa ka severoistoku granicase poklapa sa linijom koja razdvaja katastarske op{tineVeternik i Novi Sad IV, zatim prelazi na podru~je KONovi Sad IV po jugoisto~noj me|i poqskog puta parcelebroj 10227 do me|ne ta~ke broj 8 koja je na me|i parcelabroj 9171 i 9958, zatim skre}e ka severozapadu popomenutoj me|i do poqskog puta parcela broj 10226/2 ipreseca ga.

U toj ta~ki granica skre}e u pravcu severoistoka dotrome|e parcela broj 10226/2, 9219 i 9223, a zatim upravcu severozapada prati granicu parcela broj 9219 i9223, tim pravcem se~e parcele broj 10225/2 i 9248 dopreseka sa zapadnom regulacijom planiranog puta. Odove ta~ke granica skre}e u pravcu severoistoka, pratiplaniranu regulaciju puta do preseka sa granicomparcela broj 9240 i 9241, tim pravcem se~e parcelu broj10224, prelazi u KO Futog, se~e parcele broj 9950 i10222 i dolazi do severozapadne granice parcele broj10222. Daqe granica skre}e u pravcu severoistoka,prati severozapadnu granicu parcele broj 10222, i u tom


pravcu preseca parcele broj 8948 i 8951, nastavqadaqe severozapadnom me|om parcele broj 10223, prese-ca put Novi Sad - Vrbas do trome|e parcela broj 9956,4065 i 4432 odakle se poklapa sa severnom me|omparcele broj 4432 do mesta u kojoj ona skre}e na sever,a granica nastavqa na istok presecaju}i parcelu broj4336 i ponovo se ukqu~uje na severnu me|u parcele broj4432, poklapaju}i se sa wom do grani~ne ta~ke broj 4 name|i KO Novi Sad IV i KO Rumenka, u kojoj skre}e nasever poklapaju}i se sa granicom KO do grani~ne ta~kebroj 8 na jugozapadnoj me|i èlezni~ke pruge Novi Sad -Subotica.

Idu}i u pravcu severoistoka granica preseca pruguNovi Sad - Subotica i poklapa se sa severozapadnomme|om èlezni~ke pruge Novi Sad - Zrewanin, tako daprelazi preko podru~ja katastarske op{tine ênej,zatim preseca èlezni~ku prugu Novi Sad - Senta, dotrome|e koja je odre|ena za po~etnu ta~ku opisa granicegra|evinskog rejona."

Opis granice vikend zone "Glavica" u KO Sremska Kamenica

Vikend zona se sa severne strane grani~i ju`nimme|ama parcela broj 3278, 3277, 3276, 3273 i 3271; saisto~ne strane grani~i se isto~nom ivicom poqskogputa broj 3983 od pravca me|e parcela broj 3271 i 3270na severu do pravca me|e parcela broj 3245/2 i 3243/3na jugu; sa ju`ne strane grani~i se severnim me|amaparcela broj 3243/3, 3208, 3205 i 3206; sa zapadne stranegrani~i se isto~nom me|om parcele broj 3200, severnomme|om parcele broj 3200, preseca put broj 3984 dowegove zapadne ivice i idu}i ka severu poklapa se sawom do pravca me|e parcela 3278 i 3268.

Opis granice vikend zone "Artiqevo - Popovica"KO Sremska Kamenica

Od trome|e parcela broj 3991, 2395 i 2394, granicase utvr|uje me|om parcela broj 2395 i 2394, zatim selomi ka severoistoku zaobilaze}i sa ju`ne straneparcele broj 2395 i 2398 do zapadne ivice jaruge brojparcele 4012, zatim se lomi ka jugu poklapaju}i se sazapadnom ivicom jaruge broj parcele 4012 do trome|eparcela broj 2417/3, 2436/1 i 4012. Od ove trome|e grani-ca se lomi ka istoku i poklapa sa ju`nom me|om parcelebroj 2654, 2655 i 2656 do puta broj parcele 3990 i pok-lapa se sa wegovom zapadnom me|om u pravcu juga.

U daqem toku, granica preseca put broj parcele 3990zatim se poklapa sa ju`nom me|om puta broj parcele3676 do puta broj parcele 3652, zatim se poklapa sazapadnom ivicom puta broj parcele 3652, preseca putbroj parcele 3912 u pravcu zapadne ivice puta brojparcele 3917 i poklapa se sa wom do puta broj parcele4002 i preseca ga.

Sa ju`ne strane granica se poklapa sa ju`nom ivicomputa broj parcele 4002 do isto~ne me|e parcele broj3947, lomi se ka jugu isto~nom me|om parcele broj 3947zatim se lomi ka zapadu poklapaju}i se sa ju`nom me|omparcele broj 3947 i skre}e ka severu zapadnom me|omiste parcele do ju`ne ivice puta broj parcele 4002.Idu}i ka zapadu poklapa se sa ju`nom ivicom puta brojparcele 4002 do isto~ne me|e parcele broj 3948, lomise ka jugu isto~nom me|om parcele broj 3948, zatim sepoklapa sa ju`nom i zapadnom me|om parcele broj 3948

i izlazi ponovo na put broj parcele 4002 do ukr{tawasa putem broj parcele 3997.

Sa zapadne strane granica je utvr|ena isto~nom ivi-com puta broj parcele 3997 do trome|e parcela broj2514, 2515 i 3997, a daqe se poklapa sa isto~nom iju`nom ivicom puta broj parcele 2515, zatim se lomi kaseveru, preseca pomenuti put u pravcu zapadne me|eparcele broj 2506 i poklapa se sa wom kao i sa sever-nom me|om te parcele idu}i u pravcu istoka. Daqe sepoklapa sa severnim me|ama parcela broj 2507, 2508 i2515; preseca parcelu broj 2509 do zapadne me|eparcele broj 2494, zatim se lomi u pravcu severa pozapadnim me|ama parcela broj 2494, 2495 i 2496, zaobi-lazi parcelu broj 2496 sa severne strane i produàva upravcu severa po zapadnim me|ama parcela broj 2490 i2488 pa skre}e ka severozapadu po jugozapadnim me|amaparcela broj 2475/1 i 2475/3 do poqskog puta brojparcele 3997. Idu}i u pravcu severa granica se pokla-pa sa isto~nom me|om poqskog puta broj parcele 3997 doukr{tawa sa poqskim putem broj parcele 3996. Idu}ika zapadu granica preseca put broj parcele 3997 i pok-lapa se sa ju`nom ivicom puta broj 3996 do ukr{tawa sapoqskim putem broj parcele 3995. Idu}i od juga premaseveru granica se poklapa sa zapadnom ivicom puta brojparcele 3995 do poqskog puta broj parcele 3991 a daqese poklapa sa isto~nom ivicom puta broj parcele 3991do trome|e koja je usvojena za po~etnu ta~ku opisagranice.

Opis granice Nacionalnog parka "Fru{ka gora"u KO Sremska Kamenica2

Granica Nacionalnog parka "Fru{ka gora" u KO Srem-ska Kamenica po~iwe od Dubokog potoka i ide wime se-verno 850 metara da bi skrenula ponovo prema istokuparcelama broj 4018, 3949, 2309, 8015, 2480/7, 2480/6,2497. Skre}e prema jugu parcelama broj 2499, 2496, 2500,2501, 3949, 3853, a zatim ponovo ide prema istokugrani~nim parcelama broj 3836, 3838, 3839, 3840,3843,3845, 3846, 3847, 3859, 3861/2, 3870, 3871, 3863, 3867,3886/1, 3902, 3906, 3916, 3922, 3918, 3645, 3644, 3638,3637, 3636, 3613, 3614, 3616, 3615, 3617, 3610, 3609, 3608,3605, 3604. Izme|u parcela broj 3583 i 3580 prelazi putNovi Sad - Ruma, preseca parcelu broj 3580 i skre}eprema severu katastarskim ~esticama broj 3561, 3559,3560, 3553, 3053, 3552, 3063, 3072, a zatim ponovo sevra}a prema jugu parcelama broj 3052, 3181, 3182, 3184,3200, 3206, 3207, 3552. Ovde granica ponovo skre}eprema istoku katastarskom ~esticom broj 3965/1 i prese-ca parcele broj 3533, 3965/1.

III. GENERALNA URBANISTI^KA RE[EWA

1.0. NAMENA PROSTORA NA PODRU^JU OBUHVA]ENOM GENERALNIM PLANOM

1.1. Poqoprivredno zemqi{te u rubnom predelu

Rubni predeo Novog Sada obuhvata veoma mali deoukupnih poqoprivrednih povr{ina na teritoriji gradaNovog Sada i to u KO Novi Sad IV i KO Sremska Kamenica.

Karakteristike i na~in kori{}ewa poqoprivrednogzemqi{ta svrstava novosadsko podru~je u ratarsko-


____________________2 Zakon o nacionalnim parkovima, Sl. glasnik RS broj 39,31. maja 1993.

-sto~arski mikrorejon, a fru{kogorsko prigorje u vo}ar-sko-vinogradarski mikrorejon.

Rubne zone grada, koje su prete`no poqoprivrednepovr{ine su neobnovqiv prirodni resurs i, osim fun-kcije produkcije, imaju i ulogu u poboq{awu ìvotnogprostora i vrednovawu autenti~nih pejza`nih karak-teristika.

Nekim od na~ela ure|ewa rubnog predela i wegovedetaqnije razrade na pojedinim potezima planira sezadràvawe vla`nih stani{ta i postavka zelenih za-{titnih pojaseva (umreàvawe prostora) u ciqu za{titeod vetra, snega, podizawa ~estica pra{ine i dr. Na tajna~in strate{kom koncepcijom ekolo{kog planirawaizdvaja se funkcionalni tip, prete`no poqoprivrednogkori{}ewa zemqi{ta. Predeoni obrazac ravni~arskogba~kog dela je vizuelno i strukturno ujedna~en, dok sepadine Fru{ke gore karakteri{u ve}om ekolo{komraznovrsno{}u, usitwenijom granulacijom pejzaà(vo}waci, vinogradi) i postavkom izduènih zelenihza{titnih pojaseva.

Vo}waci i vinogradi KO Sremska Kamenica pred-stavqaju za{titnu zonu Nacionalnog parka a koriste sekao prostori za rekreaciju u kojima se, prema Pro-stornom planu Grada Novog Sada i Op{tine SremskiKarlovci, nalaze lokaliteti vikend-zona Popovica iGlavica i vinogradske zone.

1.2. [umsko zemqi{te

Na podru~ju Novog Sada u ravni~arskom i fru{ko-gorskom delu zastupqeni su izdiferencirani tipovi{uma. Planinske {ume zahvataju severnu i ju`nu padinuFru{ke gore. Nizijske {ume nalaze se u ravni~arskomdelu Ba~ke, dok se ritske {ume nalaze neposredno uzDunav u plavnom podru~ju. Na teritoriji Grada {umezauzimaju prostor od 12% od ukupne povr{ine3. Nasremskoj strani najvi{e je {uma u katastarskoj op{tiniSremska Kamenica i to 1.416 ha ili 46%.

Prema statusu i na~inu gazdovawa evidentirane su:proizvodne {ume, za{titne {ume i {ume sa posebnomnamenom. Najve}i deo proizvodnih {uma nalazi se u alu-vijalnoj ravni uz Dunav i izloèn je ~estim plavqe-wima. Ritski karakter zemqi{ta usmerio je proizvod-wu na podizawe monokultura topola i proizvodwu drve-ta namewenog za proizvodwu celuloze.

[ume sa posebnom namenom ~ine {ume Nacionalnogparka "Fru{ka gora". Predeo Fru{ke gore odlikuje sebogatstvom prirodnih retkosti, istorijskim i turisti-~kim lokalitetima. Same {ume kao najizraàjniji bio-lo{ki element ujedno predstavqaju granicu Nacional-nog parka, odnosno reìm stroge za{tite prirodnihvrednosti.

[umama i zemqi{tem Nacionalnog parka gazduje seu skladu sa odredbama Zakona o nacionalnim parkovi-ma. Planom o ure|ivawu Nacionalnog parka "Fru{kagora", Zakonom o za{titi ìvotne sredine i posebnim{umsko-privrednim osnovama, kao i jednogodi{wim ivi{egodi{wim planovima i programima za{tite iunapre|ewa Nacionalnog parka "Fru{ka gora".

Reìm za{titne zone Nacionalnog parka ima pod-ru~je fru{kogorskog prigorja na podru~ju od desne obaleDunava do {umovite granice stroge za{tite Nacional-nog parka "Fru{ka gora".

Podru~je Nacionalnog parka "Fru{ka gora" ima izu-zetnu va`nost kao globalno vegetaciona celina kojauti~e na kori{}ewe i planirawe podru~ja Novog Sada.Potpuno prirodan i prirodi blizak prostorni tip {um-skog ekosistema ~ini podru~je fino strukturisanim, savisoko vizuelnim i ekolo{kim vrednostima.

Za{titne {ume u gra|evinskom rejonu i rubnom pre-delu ~ine celoviti sistem prigradskih, imisionih {umai {umskih poteza uz autoput Novi Sad - Beograd. Imi-sione {ume zahvataju podru~ja, neposredno uz radnuzonu, deponiju otpadaka i poteze uz kanal Dunav-Tisa-Dunav. Najzna~ajnije prostore za{titnih {uma u gra|e-vinskom rejonu ~ine podru~ja namewena park-{umama:Kameni~ka i Petrovaradinska ada, koje su u funkcijirekreacije, sporta i za{tite izvori{ta.

Deo za{titnih {uma rubnog predela na severo-isto~nom delu Novog Sada predstavqaju topoliciInstituta za topolarstvo. Osim za{titne, ove {umeimaju nau~noistraìva~ku ulogu.

1.3. Gra|evinsko zemqi{te

Gra|evinsko zemqi{te obuhvata sve izgra|eno i ne-izgra|eno, ure|eno i neure|eno, javno i ostalo zemqi-{te u gra|evinskom rejonu Novog Sada.

Van gra|evinskog rejona tako|e ima gra|evinskogzemqi{ta; vikend i vinogradske zone koje se ure|ujuprema Prostornom planu podru~ja posebne namene zarekreaciju Grada Novog Sada.

1.4. Vodeno zemqi{te

Na podru~ju grada Novog Sada izdiferencirana jehidrografska mreà koju ~ini reka Dunav, osnovnakanalska mreà hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav ifru{kogorski potoci.

Reka Dunav proti~e kroz podru~je grada Novog Sadadele}i ga na ba~ki i sremski deo. Prose~na {irinavodnog ogledala vodotoka je oko 500 m i u direktnoj jezavisnosti od vodostaja. Pri visokim vodostajima rekaje ome|ena odbrambenim nasipom, odnosno visokimterenom.

Kanal Savino Selo - Novi Sad, kao deo hidrosistemaDunav-Tisa-Dunav, uliva se u Dunav. Na 4 + 300 km sta-cionaè kanala nalazi se prevodnica "Novi Sad".Uzvodno od prevodnice je kontrolisan reìm oticawasa prose~nom {irinom vodnog ogledala kanala od oko70 m. Nizvodno je vodostaj pod direktnim uticajemvodostaja Dunav sa prose~nom {irinom vodnog ogledalau kanalu od oko 110 m.

Fru{kogorski potoci spadaju u buji~ne potoke savelikim padovima koji uzrokuju eroziju obala i dna. Napodru~ju Grada Novog Sada fru{kogorski potoci su:[andorovac, Kamenarski, Kameni~ki, Novoselski, Ro-kov i Seli{te. Svi potoci se ulivaju u Dunav.

2.0. NAMENA PROSTORA U GRA\EVINSKOM REJONU NOVOG SADA

Urbanisti~ke celine

Osnovna karakteristike prostoru daje wegova name-na, a unutar namene izdvajaju se karakteristi~ne celine


____________________3 Prostorni plan Grada Novog Sada i Op{tine Sremski Karlovci

prema poloàju, na~inu izgradwe, prirodnim osobeno-stima okruèwa, morfolo{koj slici.

U gra|evinskom rejonu Novog Sada prostor je namewenza javne povr{ine, stanovawe, poslovawe, poqopri-vredne, {umske i prirodi bliske namene.

U nameni stanovawa izdvajaju se slede}e karakte-risti~ne celine:

- zone porodi~nog stanovawa,

- op{te stambene zone sredwih i visokih gustina, i

- zone vi{eporodi~nog stanovawa visokih gustina.

Unutar op{tih stambenih zona izdvajaju se karakte-risti~ne celine sa vrednim objektima, ulicama, bloko-vima, koje predstavqaju posebno vredne delove NovogSada i deo wegovog identiteta koji ne sme biti naru{enneprimerenom izgradwom. Deo trajne slike Novog Sadapredstavqaju i podru~ja Limana, Bistrice i podru~jeoko Bulevara oslobo|ewa. Takav na~in izgradwe, kojije bio karakteristi~an i neophodan u vreme ubrzaneurbanizacije, se ne planira.

Delovi na sremskoj strani, posebno Mi{eluk, na~i-nom izgradwe }e odràvati karakteristike prirodnogokruèwa, a sklopovi fizi~kih struktura svojom ra-stresito{}u i malim visinama doprineti specifi~nomizgledu grada na desnoj obali Dunava.

U okviru prostora namewenog poslovawu izdvajaju sekarakteristi~ne celine i pravci: gradski centri,ulazni pravci i radne zone.

Tvr|ava sa podgra|em, stari gradski centri i linij-ski centri na pravcima najstarijih ulica koje se susti~uu centar predstavqaju najvredniji deo nasle|a i razvi-ja}e se na principima koji koriste i unapre|uju pred-nosti poloàja, uz po{tovawe matrice, morfolo{kihkarakteristika i selektivnih kariterijuma za izborsadràja. Novi centri formira}e se tako da premasadràjima i oblikovawu predstavqaju sliku vremenau kojem }e nastajati.

Ulazni pravci u grad ure|iva}e se ne samo za loci-rawe delatnosti koje }e koristiti lokacione predno-sti ve} i za oblikovawe ulaza u grad, stvarawe prvihutisaka na ulazu u gradsko podru~je.

Radne zone se razlikuju po preovla|uju}oj vrstidelatnosti koje se u wima razvijaju, veli~ini komplek-sa i objekata, na~inu wihovog grupisawa, prilago|eno-sti okruèwu. Zone "Sever I" i "Sever II" su izgra|enekompaktno i koristile su ih uglavnom veliki potro{a~iprostora, nasuprot zoni "Sever IV" u kojoj su va`na pre-duze}a locirana u velikim zelenim prostorima. Zona"Sever III" kao robno-transportni centar sa slobodnomzonom, bi}e najracionalnije kori{}en privredni pro-stor kojim se grad prepoznaje, pa treba da bude i pa`qivoure|en i oblikovan. Zapadna zona je prava gradska radnazona, a zona "Istok" u Petrovaradinu, zbog svog poloà-ja, pruà znatne prednosti za locirawe, ali i zahtevapa`wu u projektivawu i ure|ewu prostora.

Javne povr{ine sadrè zna~ajne poteze i pravce,komplekse i posebno specijalizovane centre, na kojimase naj~e{}e zadovoqava op{ti interes, razvijaju speci-fi~ni zna~ajni sadràji koji ~esto prevazilaze grad-ski, pa sadrè prostorne, sadràjne, oblikovne reperekoji uti~u na stvarawe slike grada.

Veliki delovi ovih prostora nisu realizovani, pakao razvojni potencijali, odnosno prostori na kojima se

zadovoqavaju va`ne potrebe stanovnika i korisnika iz{ireg okruèwa ~uvaju se i grade prema posebnim pro-gramima.

Za svaku od karakteristi~nih celina utvr|uju seuslovi za izgradwu i ure|ewe.

Prioritetne urbanisti~ke celine

Unutar svake od namena utvr|ene su celine od stra-te{kog zna~aja za razvoj grada i kao takve prioritetneza gra|ewe i ure|ivawe.

Kao povr{ine od strate{kog zna~aja za razvoj gradautvr|uju se stari centar, Tvr|ava se podgra|em, radnazona "Sever III", priobaqe Dunava, Mi{eluk i specija-lizovani centri sa sadràjima od posebnog zna~aja zagrad.

Od strate{kog zna~aja, pa, prema tome, i prioritet-ni za realizaciju su i delovi saobra}ajnog i drugihinfrastrukturnih sistema: mostovi na Dunavu, severnaobilaznica, prikqu~ci na regionalne puteve, komple-tirawe sistema za snabdevawe vodom i trafostanicasredweg napona u centru.

U prioritetne zadatke spadaju i re{ewa za depono-vawe i preradu sme}a, za{tita izvori{ta, za{tita te-rena od bespravne izgradwe, obezbe|ewe javnih povr{i-na i koridora za neposredni i dugoro~ni razvoj.

Prostorne celine u gra|evinskom rejonu

Prostor grada ~ine dve velike prostorne celine:

- deo grada na levoj obali Dunava - ba~ki deo i

- deo grada na desnoj obali Dunava.

U ba~kom delu grada izdvajaju se: zapadno i severnopodru~je, a u sremskom: uè podru~je Sremske Kamenicei Petrovaradina sa Mi{elukom i {ire podru~je ovihnaseqa.

Ovaj nivo podele na prostorne celine sluì za ge-neralno planirawe razma{taja stanovnika, prostora ukojima se zadovoqavaju razli~ite potrebe stanovnika,posebno javne slu`be i povr{ine gradskog i zna~aja za{ire okruèwe, saobra}ajni i infrastrukturni sistemi.

Zone (podru~ja) stanovawa, centara i radne zonepredstavqaju tradicionalne ili celine koje }e seformirati izme|u zna~ajnih saobra}ajnih pravaca. Kaoplanerska jedinica, zona u celosti moè predstavqatiprostor sa homogenim obele`jima (po nameni, na~inuizgradwe i sl.), ili pak biti sastavqena od delova kojiimaju takva obele`ja. Na nivou zone utvr|eni su pro-storni potencijali, razme{taj javnih slu`bi osnovnenamene i kriterijumi koji se primewuju unutar namene.

Gra|evinski blok je u generalnom planu osnovnajedinica u kojoj se prate sve informacije o prostoru.Agregirawem blokova formiraju se odgovaraju}e celineu procesu sprovo|ewa generalnog plana.

Blokovi se identifikuju preko sopstvenog broja ilibroja u okviru odre|ene mesne zajednice.

U generalnom planu grada Novog Sada do 2021. godineo~uvan je kontinuitet sa podelom grada na zone izprethodnih planova, uz neophodne korekcije koje proizi-laze iz planskih re{ewa.

Prostorna celina broj XXXIX "Jugovi}evo" - zoname{ovite namene obuhvata vi{eporodi~no stanovawe


"Majevica", porodi~no stanovawe "Sajlovo", Novo grob-qe, parkovske, sportske i komunalne povr{ine na pro-storu koji je koristila Vojska Srbije i Crne Gore, odno-sno ukupan prostor "specijalne namene" i za{titne zoneoko ovog prostora.

2.1. Prostor za javne potrebe

Na povr{inama namewenim za javne potrebe ostvaru-je se op{ti interes izgradwom objekata javnih slu`bi ikomunalnih delatnosti, izgradwom i ure|ivawem sao-bra}ajnih povr{ina i objekata ostale infrastrukture.Javno kori{}ewe prostora obezbe|uje se izradwom ikoncentracijom sadràja za javnu upotrebu i ure|iva-wem prostora na na~in koji odgovara takvoj upotrebi.

2.1.1. Objekti i povr{ine od op{teg interesa

Javne slu`be

Javnim slu`bama ostvaruje se kvalitet ìvqewa ugradu i wima Novi Sad ostvaruje svoju ulogu u metropo-litenskom i funkconalnom podru~ju.

Posebnim institucijama, u skladu sa svojom tradi-cijom i prednostima poloàja i nasle|a, Novi Sad }eostvariti razvoj koji }e ga ~initi zna~ajnim i prepo-znatqivim u {irem okruèwu.

Ve}i deo javnih slu`bi planira se u skladu sa pro-jekcijama demografskog razvoja, te promene u broju istrukturi stanovni{tva neposredno uti~u na razvoj ovihslu`bi. Najbitnije promene u strukturi stanovni{tvadate su u poglavqu 3.2. "Osnovni programski elementigeneralnog plana".

Osnovnu karakteristiku stanovni{tva predstavqawegovo starewe.

Prema klasifikaciji Ujediwenih nacija, populacijesa vi{e od 7% stanovnika preko 65 godina smatraju sestarim. U funkcionalnom podru~ju u~e{}e starogstanovni{tva }e se u 2021. godini pove}avati na oko18%. Ostarelo stanovni{tvo (80 i vi{e godina) }e 2021.godine biti vi{e nego duplo brojnije u odnosu na 1991.godinu, {to }e imati velikog uticaja na planirawe svihoblasti ìvota, posebno javnih slu`bi.

Javne slu`be se razvijaju prema normativima i stan-dardima koji su utvr|eni odgovaraju}im propisima: mi-nimalni (obavezni) standard je u generalnom planu pri-lago|en distribuciji stanovni{tva i lokalnim ilokacijskim uslovima planiranih slu`bi.

Pad privrednih aktivnosti tokom devedesetih godi-na, koji je karakteristi~an ne samo za Novi Sad ve} i za~itavu dràvu, uticao je na to da se nije bitnije prome-nilo u~e{}e Novog Sada u strukturi zaposlenih u javnimslu`bama Vojvodine. I daqe je zadràno visoko u~e{}e,znatno iznad u~e{}a u broju stanovnika.

Tako je u~e{}e stanovni{tva Novog Sada u stanovni-{tvu Vojvodine 1995. godine bilo 14,6% ukupno zapo-slenih 22%, a zaposlenih u neprivredi 30,6% .

Institucije javnih slu`bi koje }e koristiti istanovnici funkcionalnog podru~ja Novog Sada su sle-de}e: u oblasti obrazovawa - sredwe stru~ne {kole,gimnazije i umetni~ke {kole, vi{e i visoke {kole, uoblasti zdravstva - poliklini~ke slu`be, porodili{tai bolnice; u oblasti kulture - pozori{ta, muzeji, gale-

rije, arhivi, biblioteke, Matica srpska, Novosadskiotvoreni univerzitet, izdava~ke organizacije, RTV i zarazne kulturne manifestacije; u oblasti sporta - Sport-ski i poslovni centar "Vojvodina" i drugi specijalizo-vani sportski centri; u oblasti socijalne za{tite;De~je selo "Dr Milan Pavlovi}" u Sremskoj Kamenici iDom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku iplanirani dom za narkomane.

Dobra saobra}ajna povezanost olak{ava stanovnici-ma funkconalnog podru~ja kori{}ewe javnih slu`bi uNovom Sadu.

Javne slu`be od posebnog zna~aja za razvojgrada Novog Sada

U Novom Sadu su koncentrisane institucije ~ija jedelatnost zna~ajna ne samo za Grad i Pokrajinu ve} i zaRepubliku, a pojedine su stekle i me|unarodni ugled.

To su odeqewe Srpske akademije nauka Novi Sad,Univezitet u Novom Sadu sa nau~nim institutima,Klini~ka bolnica sa poliklini~kim centrom, Medi-cinskim fakultetom i institutima u Sremskoj Kameni-ci koji objediwuju nau~ni rad sa osnovnom delatno{}uobrazovawa, odnosno zdravstva. Zbog kompleksnostirada i specifi~nih zahteva u prostoru, ove instituci-je razvija}e se u posebnim specijalizovanim centrima.

Prostor sada{we lokacije Univerzitetskog centraje skoro u potpunosti realizovan. Pojedini fakulteti,vi{e i visoke {kole razvijaju se izvan ovog centra. Pre-ostala je izgradwa Elektrotehni~kog fakulteta izavr{avawe Rektorata sa bibliotekom i Ekonomskogfakulteta.

Medicinski fakultet }e i daqe koristiti objekte napostoje}em kompleksu Klini~ke bolnice, gde se plani-ra i otvarawe Farmaceutskog fakulteta. Drugi fakul-teti se, prema posebnim programima, mogu razvijati nalokacijama Univerziteta, kao i izvan wih ako se moguzadovoqiti posebni zahtevi ovih institucija.

Za Vi{u ma{insku {kolu i Vi{u grafi~ku {kolupotrebni su novi prostori, uz fakultete ili uz sredwe{kole.

Likovna akademija je planirana u Sremskim Karlov-cima ili na Petrovaradinskoj tvr|avi, a Muzi~ka se, uzpro{irewe postoje}e, zadràva na Petrovaradinskojtvr|avi.

Studentski domovi se planiraju za 30% studenatakoji nemaju prebivali{te u Novom Sadu, uz postoje}edomove na Limanu IV ili na drugim lokacijama, arestorani na odgovaraju}im lokacijama u gradu.

Objekat studentsko-kulturnog centra planiran je nakompleksu Univeziteta na Limanu I, pored studentskihdomova.

Prioriteti u razvoju nau~nih institucija u NovomSadu su u oblasti poqoprivrede, energetike, naftneindustrije, informatike, gra|evinarstva i, sve vi{e, izoblasti urbanizma, i arhitekture. Institucije }e serazvijati uz odgovaraju}e fakultete, odnosno na pro-storima koji odgovaraju zahtevima istraìvawa.

Klini~ki centar u Novom Sadu }e se razvijati premaposebnom programu, na postoje}oj lokaciji bolnice,zavr{avawem i izgradwom predvi|enih objekata.

Na kompleksu Instituta u Sremskoj Kamenici plani-ra se pove}awe kapaciteta za specijalisti~ku bolnicusa jo{ 1.200 posteqa.


Kompleks Instututa je u isto vreme i park podza{titom.

Od svog nastanka Novi Sad je razvijao institucijekulture koje su imale poseban zna~aj za kulturu srpskognaroda, ali je negovao i kulture narodnosti nastawenihu Pokrajini. Generalnim planom se ostavqa prostor nesamo za razvoj postoje}ih ve} i za osnivawe novihslu`bi koje bi doprinele razvoju kulture u Novom Sadu.To su, pre svih, Matica srpska sa bibliotekom, Srpskonarodno pozori{te i ostala pozori{ta, Sinagoga koja sepored uloge hrama, koristi i kao koncertna dvorana,zatim galerije, muzeji, arhivi grada i Vojvodine.

Kompleks Matice srpske u starom jezgru Grada, uokviru koga }e se dovr{iti izgradwa biblioteke Ma-tice srpske, mora se o~uvati u ambijentu najstarijeg delaNovog Sada. U biblioteci (koja raspolaè velikim fon-dom kwiga, ~asopisa, listova i dr.) obavqaju se poslovicentralne mati~ne biblioteke u AP Vojvodini. Godi{-wi bibliote~ki fond koristi oko 26.000 ~italaca.

Srpsko narodno pozori{te u svom sastavu ima dramu,operu i balet, sa Vojvo|anskom filharmonijom. Sme{te-no je u novoj zgradi na Pozori{nom trgu. Ma|arskonovosadsko pozori{te koristi prostor u zgradi pozo-ri{ta "Ben Akiba". Pozori{te mladih, sme{teno u zgra-di Doma kulture, najstarije je pozori{te ove vrste uzemqi i, pored lutkarske, ima i tzv. "ìvu scenu".

Vojvo|anski muzej, Istorijski muzej Vojvodine, Voj-vo|anski arhiv, Muzej grada Novog Sada i Bibliotekagrada Novog Sada koriste prostor u starom jezgru NovogSada i na Petrovaradinskoj tvr|avi. Wihov razvoj jeuskla|en sa uslovima za{tite kulturnih dobara.

U sastavu Muzeja grada Novog Sada su Gradski muzejSremskih Karlovaca, Zmajev muzej u Sremskoj Kamenicii Zbirka strane umetnosti.

Muzej poseduje gra|u o kulturno-istorijskom razvojugrada i, pored stalne postavke, organizuje i tematskeizlo`be.

Istorijski arhiv Novog Sada na Petrovaradinskojtvr|avi nalazi se u neuslovnim prostorijama, pa seplanira wegovo preseqewe.

Zavod za za{titu prirode Srbije, Republi~ki zavodza za{titu spomenika kulture i Op{tinski zavod zaza{titu spomenika kulture, kao institucije koje sestaraju o posebno va`nim elementima grada i wegovogokruèwa saglasno svom zna~aju, dobijaju, odnosno ve}imaju adekvatne uslove za razvoj.

Galerije su skoncentrisane u centru grada. GalerijaMatice srpske je najve}a i najzna~ajnija galerijskaustanova u gradu i posluje kao nau~no-umetni~ka insti-tucija kulture. Od ostalih galerija u Novom Sadu najpo-znatije su slede}e: Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,Galerija likovne umetnosti -poklon-zbirka RajkaMamuzi}a, Galerija savremene umetnosti u SPC "Vojvo-dina", Mali likovni salon, Velika galerija kulturnogcentra u okviru Novosadskog otvorenog univerziteta idr. Gradu nedostaje prostor za galeriju savremenelikovne umetnosti. Galerija }e se graditi na Trgu gale-rija ili drugoj pogodnoj lokaciji (obale Dunava, gradskicentar).

[iri zna~aj od gradskog imaju i institucije koje orga-nizuju razli~ite kulturne i druge manifestacije, kao{to su Sterijino pozorje, Zmajeve de~je igre, Brankovokolo, razli~iti festivali, sportske priredbe i

takmi~ewa. U zavisnosti od karaktera manifestacije,koriste se prostori Srpskog narodnog pozori{ta, drugipogodni izgra|eni prostori (bioskopi, Sajam, Skup{tinaGrada), trgovi, ulice i drugi otvoreni prostori. Sport-ski i poslovni centar "Vojvodina" omogu}uje najvi{inivo za odràvawe veoma razli~itih manifestacija.

U oblasti informisawa i izdava{tva najve}i zna~ajimaju Radio televizija Novi Sad i velike novinskeku}e, posebno "Dnevnik" i "Forum".

Radio Novi Sad je sme{ten u zgradi pored Dunavskogparka gde je sala Studio M u kojoj se odràvaju koncer-ti i snimawa.

Kompleks Televizije Novi Sad, gde se nalazerazoreni objekti, zadràva istu ili }e dobiti namenudrugih sadràja centra.

Osnovne aktivnosti Novosadskog otvorenog uni-verziteta su: osnovno obrazovawe odraslih, u~ewestranih jezika, kulturni centar sa svojim aktivnostima,izdava~ka delatnost i sredwo{kolsko obrazovawe od-raslih. Zgrada otvorenog univerziteta nakon utvr|iva-wa stepena o{te}ewa i stawa konstrukcije, sanira}e seprema posebnom projektu.

U Novom Sadu, kao centru Autonomne Pokrajine Vojvo-dine i Ju`noba~kog okruga, posebno imaju}i u vidu prav-ce u kojima }e se razvijati lokalna samouprava (podelaGrada na op{tine), planira se i pove}awe administra-tivnog prostora i poboq{awe kvaliteta postoje}egkako za rad organa vlasti, uprave, tako i sudstva,tuìla{tva, politi~kih stranaka i dr. Wihovo loci-rawe poèqno je u gradskom centru, ali je mogu}e i udrugim namenama.

Prostorne celine u kojima je sme{ten ve}i broj javnihslu`bi, kao {to su Petrovaradinska tvr|ava i starogradsko jezgro razvija}e se pod posebnim uslovimaza{tite na na~in da se omogu}i poboq{awe uslova radipomenutih institucija.

U starom gradskom jezgru Novog Sada sme{tene subrojne institucije kulture i obrazovawa, kao i verskiobjekti. Ve}ina postoje}ih crkava je za{ti}ena kao kul-turno dobro. Tu su i Vladi~anski dvor u Zmaj Jovinojulici, najstarija novosadska gimnazija "Jovan Jovanovi}Zmaj", ~etiri sredwe {kole, muzeji, arhivi, galerije,pozori{ta. Ovaj deo grada se {titi kao zona urba-nisti~ke za{tite koja }e se pa`qivo ure|ivati i rekon-struisati.

Petrovaradinska tvr|ava je za{ti}ena kao kulturnodobro od velikog zna~aja, a nalazi se na prostoru gde sepreklapaju turisti~ke zone Dunava i Fru{ke gore. Dunavje turisti~ka zona sa me|unarodnim rangom I stepena ukojoj se Novi Sad sa Fru{kom gorom planira kao tu-risti~ki centar na nacionalnom nivou sa preovla|uju}omletwom rekreacijom i ostalim aktivnostima: izlet-ni~kim, nauti~kim, spomeni~kim, ekolo{kim i dr.

Na Tvr|avi se uz turisti~ke objekte i povr{ineplaniraju sadràji iz oblasti obrazovawa, kulture, tu-rizma i rekreacije, kao {to su: akademija umetnosti,ateqei, letwe pozornice, planetarijum, hotel i dr.

Na gorwem platou, pored kulturnih institucija iobjekata ugostiteqstva, nalaze se i prostori pogodni zazabavu mladih za disko-klubove i priredbe.

Podru~je sredweg platoa ili Hornverka ure|iva}e seza potrebe akademije umetnosti i za otvarawe letwepozornice uz primereno hortikulturno ure|ewe, amogu}e je i ure|ivawe sportskih i rekreacionih terena.


Prostor Suburbijuma zadràva svoju nasle|enu tra-dicionalnu funkciju centra uz mogu}nost da pojediniobjekti ili celi blokovi dobiju namenu ugostiteqstva- hoteli, hosteli, pansioni i drugo, {to }e biti omo-gu}eno redukcijom saobra}aja kroz Beogradsku ulicu iizgradwom parkinga.

Prostor Tvr|ave je pogodan i za velika skloni{ta (zanekoliko hiqada qudi) i za sklawawe materijalnihdobara i dobara kulture.

Osnovni problemi koje treba re{iti na Petrovara-dinskoj tvr|avi su:

- iseqewe vojske iz objekta kulture od velikogzna~aja sa prostora Vaser{tata; razre{ewe saobra}ajakroz podgra|e Tvr|ave, obezbe|ewe pristupa Tvr|avi;izgradwa malog pristana na Dunavu koji bi omogu}io pri-laz gliserima, brodi}ima, jahtama i ~amcima na naj-pogodnijem mestu ispod Tvr|ave, u blizini mosta ili nadrugom mestu. Saobra}aj kroz samu Tvr|avu sve{}e se naminimum, a prioritet u re{avawu sada{wih problemana Tvr|avi je rekonstrukcija instalacija vodovoda,kanalizacije, grejawa i elektri~ne struje za sve potce-line na Tvr|avi.

Obale Dunava, izuzetnih prirodnih vrednosti,Nacionalni park "Fru{ka gora" i wegova za{titna zonado Dunava, predstavqaju prostorni potencijal za razvojspecifi~nih javnih slu`bi koje }e sa turisti~kim idrugim sli~nim sadràjima, posebno pa`qivim obliko-vawem u~initi Novi Sad zna~ajnijim turisti~kim cen-trom.

Prirodne lepote Koviqskog rita i Petrovaradin-skog rita koristi}e se kao izvanredne zone rekreacijena domaku Novog Sada.

Sve navedene institucije i prostori predstavqajupotencijale budu}eg razvoja Novog Sada koje treba, unajve}oj mogu}oj meri, sa~uvati i razvijati.

Javne slu`be lokalnog nivoa

Slu`bama lokalnog nivoa u kojima se zadovoqavajusvakodnevne potrebe ukupnog ili dela stanovni{tvapojedinih delova grada dostiè se odre|eni kvalitetìvqewa. Ove slu`be (dru{tvene brige o deci osnovnogobrazovawa, dela slu`bi u okviru zdravstvene i soci-jalne za{tite, kulture) planiraju se ravnomerno u graduprema kriterijumima kao {to su: dozvoqeni radijusopsluìvawa, obuhvat odre|ene kategorije stanovni{-tva, dozvoqeni kapacitet i dr. u saglasnosti sa norma-tivima koji su utvr|eni za odgovaraju}e slu`be. Neiskazuju se posebnom namenom, ve} pripadaju pre-ovla|uju}oj nameni stanovawa ili op{tegradskih cen-tara. U generalnom planu su iskazane mreè odgovara-ju}ih simbola.

Generalnim planom su utvr|eni prioriteti za zavr-{avawe postoje}ih objekata izgradwom sportskih dvo-rana, kabineta, laboratorija i sl. mogu}nosti za pove-}awe kapaciteta ili izgradwu novih objekata.

Slu`be koje zadovoqavaju potrebe ve}ih podru~ja ugradu (30-50.000), ili dela stanovnika celog grada,susednih op{tina, funkcionalnog podru~ja, ~esto i{ire u generalnom planu su nazna~ene odre|enomnamenom obrazovawa (sredweg, visokog i vi{eg),zdravstva, sporta i rekreacije.

Planiraju se prema posebnim mreàma i programimaRepublike Srbije.

U periodu devedesetih godina, kao posledica pro-mena u zakonskoj regulativi, do{lo je do pove}awau~e{}a javnih slu`bi privatnog sektora, prvenstveno uoblasti zdravstva.

Razvoj javnih slu`bi u Novom Sadu u narednom peri-odu bi}e u velikoj meri optere}en problemima koji suse naro~ito ispoqili posledwih godina. Nivo ukupnihinvesticija u javne slu`be bi}e i daqe znatno ispodpotreba koje obuhvataju eliminisawe ranijih zastoja urazvoju i dostizawe potreba u skladu sa normativima istandardima.

U oblasti zdravstvene za{tite zavr{i}e se zapo~eteaktivnosti na izgradwi Poliklini~kog centra sahirurgijom na kompleksu Klini~kog centra u NovomSadu. U zoni Mali Beograd - Veliki rit planira se iizgradwa novog porodili{ta koje }e opsluìvatiJu`noba~ki region.

Novi domovi zdravqa se planiraju na Detelinari, uPetrovaradinu, na podru~ju Mali Beograd - Veliki riti Klisi.

Zdravstvena stanica u Sremskoj Kamenici }e sepro{iriti svim neophodnim slu`bama. Na prostoruAlibegovca omogu}ava se adaptacija postoje}ih i izgrad-wa novih objekata za razli~ite oblike zdravstveneza{tite u nameni stanovawa, centara.

Nedostatak {kolskog prostora za osnovno obrazo-vawe, koji je izraèn zbog toga {to skoro 20 godina nijeizgra|ena nijedna osnovna {kola, potenciran je pri-sustvom oko 3.800 u~enika izbeglica.

Postoje}i objekti {kola }e se najpre sanirati, potomprema mogu}nostima, u skladu sa normativima, dogra|i-vati, a kod izgradwe novih objekata prioritet imaizgradwa novih {kola, kapaciteta 700-800 u~enika, naKlisi, u Petrovaradinu, na Bistrici, Limanu IV, MalomBeogradu (podru~na {kola) i na Mi{eluku, kao i dograd-wa sportske dvorane uz postoje}u {kolu na Klisi. Daqaizgradwa {kola utvr|iva}e se sredworo~nim pro-gramima.

Nedostatak prostora za sredwe {kole je posledicadvadesetogodi{weg neulagawa u izgradwu novih {kola.Adaptacije i dogradwe nisu dovele do znatnijeg po-boq{awa uslova, koji su prisustvom oko 1.600 u~enika,izbeglica, samo potencirani.

Problemi prevelikog broja u~enika u tri sredwe{kole od po 2.400 u~enika po {koli izraèni su kodsredwe {kole elektrostruke "Mihajlo Pupin", sredwe{kole "Svetozar Mileti}" i sredwe tehni~ke {kole"Jovan Vukanovi}", te se u slede}em periodu problemimoraju razre{iti dogradwama i smawivawem brojau~enika na postoje}im lokalitetima i izgradwom jednenove zgrade sredwe {kole na Bistrici ili Detelinari.

Kao prioriteti planiraju se: izgradwa novog objektasredwe {kole za dizajn "Bogdan [uput" na Limanu;izgradwa sportskih dvorana uz {kole: Elektrotehni~ku{kolu "Mihajlo Pupin", Gimnaziju "Isidora Sekuli}",[kolu "Svetozar Mileti}", kao i dogradwa gimnazije naTelepu.

Za potrebe sredwo{kolaca planira se izgradwajednog doma.

Kapaciteti i normativi za izgradwu i ure|eweutvr|eni su propisima.


U oblasti socijalne za{tite planira se za{titaostarelog stanovni{tva koja zahteva razli~ite oblikestarawa i pomo}i.

Na lokalnom nivou planiraju se objekti prihva-tili{ta i prihvatnih stanica. Domovi za stare i pen-zionere planiraju se na Telepu, Klisi, Podbari, u Srem-skoj Kamenici i na Mi{eluku, prema vaè}im norma-tivima.

Klubovi za stare se planiraju na oko 10.000 stanovni-ka tamo gde ih nema.

Veliki broj primalaca socijalne pomo}i (od 10.000qudi, 30.000 nezaposlenih i 54.000 izbeglica od 1996.godine) veoma oteàva rad Centra, pa je neophodno dase dogradi Centar za socijalni rad u Zmaj Ogwena Vuka.

Izgradi}e se i prihvatna stanica u gradu.

"DES" - Preduze}e za profesionalnu rehabilitacijui zapo{qavawe lica defektnih sluhom i drugih licaizmesti}e se sa sada{we lokacije u ulici Bogdana Gara-bantina na novu lokaciju, u radnu zonu "Sever II".

Dru{tvena briga o deci uslovqava da plan mreèpred{kolskih ustanova obuhvati 50% dece jaslenogdoba (do 3 godine) i 100% dece pred{kolskog uzrasta(od 4 do 6 godina) i da ravnomerno pokriva sve delovegrada.

Novi objekti, kapaciteta 200 dece, planiraju se zaprioritetnu izgradwu i to: na Bistrici dva de~ja vrti}ai po jedan na teritoriji mesne zajednice "Vidovdanskonaseqe", na Detelinari, na Adicama ili na Telepu i naPodbari.

Mogu}a je izgradwa prostora za dnevni boravak ipred{kolsko obrazovawe (strani jezici, muzika, baleti sl.) u sastavu stambenih objekata, prema normativimai standardima za izgradwu ove vrste sadràja.

Za potrebu javnog informisawa koristi}e se prostorna pogodnim lokacijama u stambenim i centralnim zona-ma grada.

Azil za ìvotiwe, ~ija realizacija je zapo~eta,spada u prioritetne potrebe kako bi se otklonili prob-lemi koje izazivaju napu{tene ìvotiwe i obezbediohuman odnos prema takvim ìvotiwama.

U oblasti sporta i rekreacije u gradu se planiraju~etiri gradska sportska centra: Sportski i poslovnicentar "Vojvodina", "Jugovi}evo", "Streli{te", "Mi{eluk"(autodrom na Alibegovcu).

Ostali sportski centri - zonski centri - prvenstvenozadovoqavaju potrebe odre|enih delova grada, odnosnoodre|ene strukture stanovni{tva.

Pored kompletirawa postoje}ih sportskih centara -"Univerzitet" (\a~ko igrali{te), "Klisa", "Telep" i"Bistrica", planira se sportski centar "Adice" i sport-ski i poslovni centar "Petrovaradin".

S obzirom na potrebe stanovni{tva za bavqewemsportom i rekreacijom, kao i sportskih organizacijagrada Novog Sada za formirawem vi{enamenskih sport-skih povr{ina, koje bi se mogle koristiti i za takmi-~ewa, planira se zavr{etak zapo~etih aktivnosti iizgradwe i to: sportskog parka na Bistrici, sportskogcentra "Bistrica", sportsko-rekreacione povr{ine uokviru radne zone "Istok" u Petrovaradinu, sportskogcentra "Sajmi{te" (severni deo). U okviru aktivnosti,vezanih za Sportski i poslovni centar "Vojvodina",treba planirati centar za odbojku ({kola odbojke). Dvo-

rana za borila~ke ve{tine, otvoreni i zatvoreni baze-ni treba da su sadràni u ve}im sportskim centrimapored drugih sportskih sadràja.

Pojedine grane sporta mogu imati svoje posebne cen-tre, a mogu se razvijati unutar centara ili su sastavnideo vi{enamenskih otvorenih prostora i dvorana.

Za atletski stadion sa tartan-stazom, tribinama ihalom za atletiku potrebna je ve}a povr{ina. Sportskicentri na lokalitetima Telep, Klisa ili Petrovaradinimaju uslove za izgradwu ovakvog stadiona.

Hipodrom se planira u okviru sportskog centra"Jugovi}evo". Ukoliko do izgradwe do|e pre disloci-rawa kompleksa Vojske iz sportskog centra "Hipodrom"se moè graditi na prostoru turisti~ko-sportsko-rekreativne namene izme|u Temerinskog puta i puta zaZrewanin.

Za sportove na vodi planira se ure|ewe obale Duna-va na potezima [odro{, Liman III, Liman IV i Kameni~kaada. Glavna gradska marina predvi|a se na prostoruKameni~ke ade.

U zonama rekreacije van priobaqa zadràvaju se po-stoje}i objekti (fudbalski teren u Pionirskoj {umi, FK"Kabel" i dr.) i planiraju novi sadràji namewenisportu. To su uglavnom otvoreni sportski tereni, sport-ski objekat sa potrebnim prate}im sadràjima.

Na podru~ju grada pored objekata u okviru planiranihsportskih centara postoje i planiraju se i sportskiobjekti u drugim namenama.

Zadràvaju se postoje}i objekti: Partizan I, II i III,Ko{arka{ki klub u ulici Antona êhova, FK "Petrova-radin" uz prugu, sportska dvorana na Sajmi{tu, rukomet-ni i tenis centar u Dunavskom parku i dr.

Sportovi u ovim namenama razvijaju se u objektimakoji ne zahtevaju ve}e povr{ine i velike gabariteobjekata. Takvi objekti se mogu graditi zasebno ili ukombinaciji sa drugim sadràjima kao vi{enamenskiobjekti (stoni tenis, kuglana, bilijar, {ah, borila~kisportovi, tereni fitnes centra, streqane i sl.)

U delovima grada sa velikim brojem stanovnika ive}im gustinama (Bistrica i Limani I, II, III i IV,Detelinara, centralni delovi grada) planira seure|ewe de~ijih igrali{ta i sportskih terena.

Omogu}ava se izgradwa sportskih terena u privatnomvlasni{tvu (teniski tereni, kuglawe, streqa{tvo, ifitnes-klubovi i dr.) u svim delovima grada.

Predlaè se formirawe mreè biciklisti~kihstaza u ciqu povezivawa saobra}aja i rekreacije, kao iure|ewe pe{a~kih, trim staza i {etnih pravaca premaFru{koj gori i du` obale Dunava.

Sa stanovi{ta demografske prognoze, ocena je da }emreà sportskih centara i wihova povr{ina (7,0 m2/st.)kao i raspored na podru~ju grada zadovoqiti potrebe zarazvoj sportskih aktivnosti.

Komunalne delatnosti

Grobqa

Grobqa u Novom Sadu, Petrovaradinu i SremskojKamenici zauzimaju povr{inu od oko 85,56 ha. Na levojobali Dunava nalazi se Gradsko grobqe (62 ha) i desetkonfesionalnih grobaqa, a na desnoj obali Dunavanalazi se {est grobaqa povr{ine 9 ha.


Za novi planski period planira se pro{irewe Grad-skog grobqa, a za potrebe dela grada na desnoj obaliDunava planira se izgradwa grobqa na potezu [irine,povr{ine od oko 40 ha (sa rezervnim prostorom zamogu}a potrebna pro{irewa)

Grobqa za ku}ne qubimce

U blizini Gradskog grobqa u Novom Sadu, i poredplaniranog lokaliteta za grobqe na [irinama, planira-ju se kompleksi grobqa za ku}ne qubimce. Povr{ina po-jedina~nog kompleksa iznosi 2 ha, odnosno ukupno 4 ha.

Izvori{ta

Izvori{te "Ratno ostrvo"

Podru~je "Ratno ostrvo" nalazi se severoisto~no odgrada i zauzima prostor izme|u Dunava, kanala DTD,sekundarne odbrane od visokih voda Dunava i puta E-5.Izvori{te "Ratno ostrvo" nalazi se na duìni od oko 3km od u{}a kanala u nebrawenom prostoru. Okruèno jesadràjima radne zone "Sever IV" u kojoj dominiraju kom-pleksi Rafinerije Novi Sad i Termoelektrane -- toplane. Izme|u navedenih kompleksa nalazi se nase-qe [angaj.

Ukupan prostor "Ratnog ostrva" odvodwava se prekomelioracionog sliva "Ratno ostrvo" i pumpnom stani-com "Kali{te", {to omogu}ava drenirawe vode u pod-zemqe u zoni koja ima "prqavu industriju". Poslediceratnog razarawa i drenirawe zaga|ene vode u podzemqeu zoni predstavqa potencijalnu opasnost za izvori{teu smislu pogor{awa kvaliteta podzemnih voda. Porednavedenog, i postoje}i ulivi otpadnih i atmosferskihvoda neposredno u zoni izvori{ta name}u naophodnuza{titu izvori{ta od mogu}ih zaga|ewa.

Istraìvawa hidrogeolo{kih karakteristika u pri-obaqu Dunava i utvr|ivawe izvori{nih kapacitetapodzemnih voda, kao i odluka o otvarawu izvori{ta"Ratno ostrvo" usledili su nakon realizacije privred-nih objekata u radnoj zoni "Sever IV" - Rafinerije i TE-TO. Zale|e izvori{ta, odnosno sadràji u zoni"Sever IV" predstavqaju veliku opasnost za zaga|ewepodzemnog resursa izvori{ta, zbog ~ega su neophodnestalne kontrole kvaliteta izvori{ta.

Izvori{te "Petrovaradinska ada"

Izvori{te "Petrovaradinska ada" nalazi se u Petro-varadinu u duìni od 2.500 m i zauzima inundacionupovr{inu u priobaqu podru~ja u koritu velikih vodaDunava.

Podru~je izvori{ta zauzima prostor od drumsko--èlezni~kog mosta do u{}a Rokovog potoka.

To je neizgra|eno zemqi{te pod {umom eksploata-cionog karaktera.

Namene obodnih povr{ina Petrovaradinske ade su:pojas èlezni~ke pruge Novi Sad - Beograd, Tvr|ava saza{titnim zelenilom, zone stambene izgradwe - radnazona "Istok", za{titno zelenilo i vodena povr{inaDunava.

Izvori{te sa planiranom preradom "Petrovaradin-ska ada" u Petrovaradinu drugo je izvori{te po kapaci-tetu i predstavqa veoma vaàn deo sistema.

Kapta`no podru~je "Petrovaradinska ada" u Petrova-radinu ima neposrednu zonu za{tite od 100 m, du` li-nije bunara.

Uà zona za{tite obuhvata pojas {irine 540 m. [irazona za{tite, odnosno podru~je osmatrawa zauzima pojas{irine 1.000 m.

U uù zonu za{tite ulaze: dowa Tvr|ava, mali deostanovawa Petrovaradina i po{umqeni inundacionipojas.

U {iru zonu za{tite ulaze: dowa i gorwa Tvr|ava,deo stanovawa, fabrika "Pobeda" i budu}e postrojeweza pre~i{}avawe otpadnih voda kod Rokovog potoka.Preventivno, da bi se spre~ilo zaga|ewe podzemnihvoda, potrebno je o~istiti {an~eve dowe Tvr|ave ionemogu}iti proce|ivawe otpadnih voda iz naseqa iradne zone u podzemqe, kao i eliminisati mogu}i uti-caj budu}eg postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih vodana izvori{te.

Kanalizaciona crpna stanica "Rokov potok" loci-rana je izvan granica podru~ja, ali ispusni kolektorkanalizacije op{teg sistema Petrovaradina prolazikroz ovo podru~je paralelno sa Rokovim potokom na ra-stojawu od oko 100 m.

U mere sanacije spada nivelisawe terena pojasaneposredne za{tite i cele za{titne zone sa blagimpadom prema Dunavu.

Izvori{te "[trand"

Postoje}e kapta`no podru~je "[trand" nalazi se nalevoj obali Dunava izme|u kilometraè Dunava 1255 +600 - 1257 + 100, ukupne duìne 1.500 m.

Na prostoru "[tranda" nalazi se {est reni-bunara.Reni-bunari su postavqeni na odstojawu od 200 m i zau-zimaju inundacioni deo obale.

Ovim objektima treba da se prikupqa voda iz pod-zemqa i transportuje na postrojewe za preradu vode.Iznad bunara nalazi se pumpna stanica za prebacivawesirove vode na postrojewe za preradu vode.

Izvori{te "Adice"

Izvori{te "Adice" je van funkcije i ima ulogu re-zerve u vanrednim prilikama. Tretira se kao uslovnoizvori{te a ukoliko istra`ni radovi dokaù da gatreba ukinuti dobi}e namenu stanovawa.

Izvori{te "Adice" nalazi se u zoni Adice na odsto-jawu od oko 100 m od odbrambenog nasipa "Novi Sad -- Futog".

Sirova voda sa ovog lokaliteta transportuje se napostoje}e postrojewe za preradu vode "[trand".

Deponija otpadaka u Novom Sadu

Postoje}a deponija komunalnih otpadaka nalazi se udepresiji Veliki rit, severoisto~no od naseqa Klisa,oko 7 km udaqena od centra grada. Planira se {irewedeponije u pravcu istoka na povr{inu od oko 19 ha.

Centralni poloàj deponije u odnosu na grad i okol-na naseqa omogu}ava organizovawe zbriwavawa komu-nalnog otpada kao dugoro~nog re{ewa za sva naseqa nateritoriji Grada Novog Sada.


Planira se sanitarno deponovawe do iskori{}ewadeponije. Sa stanovi{ta mogu}nosti kori{}ewa ovogprostora, postoje uslovi kako za deponovawe, tako i zalocirawe postrojewa za reciklaù otpadaka. Kori{}e-we postoje}e deponije na prostoru Velikog rita us-lovqeno je posebnim reìmom kori{}ewa jer se uneposrednoj blizini nalazi naseqe Klisa i proizvod-na preduze}a.

Izme|u saobra}ajnica i deponije planiran je zeleniza{titni pojas. Na postoje}oj deponiji je predvi|enodeponovawe iskqu~ivo komunalnog otpada. Na prostorudeponije se mogu tretirati i druge vrste otpada.

Strategija upravqawa komunalnim otpacima obu-hvati}e spre~avawe stvarawa otpadaka, izvorno sorti-rawe, preradu i ponovno kori{}ewe i deponovawe, uprvoj fazi celokupnog, a u drugoj neiskori{}enog delaotpada. Time se smawuje potreban prostor, opasnost itoksi~nost na ìvotnu sredinu.

Postrojewe za tretman animalnog otpada

Postrojewe za tretman animalnog otpada planira seu okviru radne zone "Sever IV" ili na kompleksu deponi-je komunalnog otpada.

Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda

Postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda planirase u okviru radne zone "Sever IV".

Mikrolokacijski, lokalitet se nalazi u severnomdelu zone, zapadno od puta za Zrewanin, uz put Beograd -- Subotica. Povr{ina lokaliteta je oko 36 ha.

Pijace

Mreà distributivnih centara tr`nice na veliko -kvanta{ke pijace i zelene pijace osnovni su oblicisnabdevawa stanovnika Novog Sada i naseqa koja gra-vitiraju podru~ju Novog Sada.

Planirana mreà tr`nica - kvanta{kih pijaca zasnabdevawe prehrambenom robom na veliko obuhvata:

- zapadni pravac - Suboti~ka ulica na Bistrici(biv{a ranìrna stanica);

- severni pravac - Najlon pijaca na uglu Temerinskei Primorske ulice;

- isto~ni pravac - Petrovaradin na potezu "Pobede";

- ju`ni pravac - potez na Mi{eluku.

Organizovawem prodaje na veliko na ulaznim pravci-ma u grad, obezbe|uju se vi{estruki pozitivni efekti usnabdevawu: elimini{e se kamionski saobra}aj na uli~-noj mreì u gradu; reguli{e se parkirawe te{kihkamiona i dobavqa~a u celini; prodaja se omogu}ava ibez istovara; omogu}ava se znatno ve}i priliv proizvo-da na ovo podru~je i iz udaqenijih krajeva.

Tr`nice na veliko svojim savremenim vidom proda-je obavqa}e funkciju za grad i {iri region Vojvodine.

Na podru~ju Novog Sada u funkciji iskqu~ivo zele-nih pijaca je osam lokacija sa svojim gravitacionimpodru~jem, a planira se i zelena pijaca u Somborskojulici.

[irewem mreè pijaca u kontaktnim podru~jimaNovog Sada ostvari}e se povezanost sa pijacama u nase-qima i obezbedi}e se kontinuitet i ravnomerna dis-perzija mesta za snabdevawe.

Objekti i povr{ine za obavqawe ostalih komunalnih delatnosti

Zavisno od prirode komunalnih delatnosti (proiz-vodwe, isporuke komunalnih proizvoda i pruàwa komu-nalnih usluga), od lokalnog interesa i konkretnih uslo-va i potreba, obezbedi}e se povr{ine za wihovo trajnoobavqawe i razvoj na prostorima ulaznih pravaca ugrad, kao i u okviru radnih zona, odnosno u namenamastanovawa i centara. Planirani prostori omogu}avajulocirawe gra|evinskih objekata sa ure|ajima, insta-lacijama i opremom, kao i drugih objekata za proizvod-wu komunalnih proizvoda, odnosno pruàwe odgovara-ju}ih usluga gra|anima.

Na zna~ajnim saobra}ajnim pravcima (magistrala natrasi biv{e Suboti~ke pruge, raskrsnica Rumena~ke saulicom Kornelija Stankovi}a, Temerinska ulica i put)prostori komunalnih delatnosti }e se ure|ivati takoda svojim sadràjima (poslovni objekti, objektime{ovite namene javnog karaktera) i izgledom objekataodgovaraju karakteru saobra}ajnica i wihovom obliko-vawu.

Saobra}ajne povr{ine i infrastrukturni koridori

Javne povr{ine na kojima se odvija saobra}aj defi-nisane su prema vrsti, intenzitetu saobra}aja i rangusaobra}ajnica u mreì.

Unutar popre~nih profila saobra}ajnica nalaze sepodzemne instalacije.

U posebnim koridorima planiraju se energetski da-lekovodi, kanali za odvodwavawe, vodotoci i, izuzet-no, druge instalacije. Koridori se utvr|uju prema propi-sima kojima se obezbe|uje izgradwa i za{tita i omogu-}ava wihovo odràvawe i {titi od {tetnog dejstva od-re|enih instalacija. U koridorima se utvr|uje odre|enireìm zabrane izgradwe, a zemqi{te se koristi kaopoqoprivredno, parkovsko i sli~no.

Posebno zna~ajne javne povr{ine predstavqaju trgo-vi, skverovi, raskrsnice, ~vori{ta u koja se susti~evi{e saobra}ajnih pravaca, terminali javnog prevoza,pe{a~ke ulice i dr. Za ove prostore se, u razradi ge-neralnog plana, utvr|uju posebni uslovi za sadràj, iz-gled i visinsku regulaciju objekata koji ih formiraju.Ovi prostori su predodre|eni za postavqawe skulp-tura, fontana, specifi~nog mobilijara, pa`qivo ozele-wavawe, a ure|uju se, po pravilu, na osnovu konkursa.

2.1.2. Objekti i povr{ine za javnu upotrebu

Povr{ine gradskih centara i drugih na kojima su kon-centrisani objekti za javnu upotrebu bilo da su odop{teg ili pojedina~nog interesa, ure|uju se kaopovr{ine za javno kori{}ewe. To podrazumeva da suprizemqa objekata namewena vanstambenim sadrà-jima, da su trotoari prilago|eni zadràvawu pe{aka, i,po mogu}nosti, sadrè elemente urbanog mobilijara i sl.

Posebno zna~ajne objekte za javno kori{}ewe pred-stavqaju bogomoqe i hramovi sa svojim portama. Wihovorijentacioni razme{taj je utvr|en mreòm, a ta~anpoloàj i prostor koji koriste ure|uje se prema pra-vilima ustanovqenim unutar konfesija kojima pri-padaju, uz obavezu o~uvawa ure|enih zelenih povr{ina.


To su, po pravilu, oblikovni i visinski reperi kojiodre|uju karakter i specifi~nost prostora na kojima sepredvi|aju.

Ve}ina postoje}ih bogomoqa i hramova su za{ti}enakulturna dobra i izvo|ewe bilo kakvih radova na wimai wihovoj za{ti}enoj okolini podleè prethodnoj izra-di konzervatorskih uslova.

Sajam, kao specijalizovani centar, pijace, rekreativ-ni prostori pored Dunava tako|e imaju status povr{inaza javno kori{}ewe. Takav status imaju i zajedni~kadvori{ta - parking, igrali{ta, zelenilo vi{eporo-di~nih stambenih zgrada na Limanu, Bistrici, na Bule-varu oslobo|ewa i drugim delovima grada u kojimastambenim zgradama pripadaju samo parcele identi~negabaritima objekata.

2.2. Prostor za stanovawe

Pod pojmom "stanovawe" podrazumevaju se svi pro-stori na kojima je dominantno u~e{}e stanova i stam-benih zgrada (preko 50% bruto izgra|enog prostora).Namenom stanovawa obuhva}ene su javne slu`be, lokal-nog nivoa opsluìvawa, odnosno one koje prema gene-ralnom planu ne pripadaju specijalizovanim centrimaposlovno-komercijalne i druge delatnosti. Proizvodnedelatnosti ukoliko pojedina~no ili grupno (locirane ukontinuitetu) ne prelaze 1 ha obuhva}ene su, tako|e,ovom namenom.

Status podru~ja (zona) stanovawa

Podru~ja stanovawa, odnosno podru~ja u kojimastanovawe nije preovla|uju}a namena, dobijaju status naosnovu koga su utvr|eni reìmi u generalnom planu i to:

(1) - podru~ja sa zavr{enim celinama osnovne ilipreovla|uju}e namene, odnosno - podru~ja u kojima se pro-stor ure|uje prema vaè}oj dokumentaciji (Liman I- IV,Detelinara I - II, Sremska Kamenica, Klisa, Bistrica);

(2) - podru~ja permanentne - spontane rekonstrukcije,ili - podru~ja u koja se (opremawem, stimulacijom,naknadama i dr.) usmerava izgradwa i rekonstrukcija(podru~ja me{ovitih zona stanovawa, odnosno podru~javi{eporodi~nog stanovawa sredwih gustina);

(3) - podru~ja u kojima su izraène ekstremne vred-nosti pojedinih kriterijuma (naj~e{}e prevelike gu-stine naseqenosti), kao i morfolo{ki heterogeneceline (Bulevar III i pojedini blokovi u gradu). U ovomcelinama je potrebno preispitivawe vaè}e doku-mentacije u ciqu poboq{avawa uslova stanovawa ilipostizawe harmoni~nih odnosa u prostoru;

(4) - podru~ja na kojima je neophodno sprovesti meresanacije (bespravno zaposednuti tereni);

(5) - podru~ja pro{irewa stanovawa (izgradwa naslobodnim terenima Mi{eluka, Velikog rita);

(6) - ugroèna podru~ja na kojima su izgra|eni stam-beni objekti ([angaj, Ribwak).

Unutar ovih, utvr|uju se prioritetne celine kaoceline od posebnog zna~aja za grad zbog svojih vredno-sti, vrednosti koje proisti~u iz poloàja povoqnostiza izgradwu s obzirom na sada{wi na~in kori{}ewa(Stari centar, Alma{ki kraj, delovi Podbare, Salajke,Stare Detelinare i na va`nim gradskim pravcima poje-dina podru~ja nestambene namene).

Oblici stanovawa

Oblici stanovawa proizilaze iz karakteristikastambenih zgrada, a u gradskim celinama iz me|usobnihodnosa i sklopova zgrada. Na taj na~in se stvaraju pro-stori sa homogenim obele`jima ili, ako me|usobniodnosi zgrada nisu uskla|eni, ostaju prostorne celineheterogenih obele`ja.

Osnovni oblici stanovawa su:

- porodi~no i

- vi{eporodi~no stanovawe

Ako se osim broja stanova u zgradi uvedu i drugi kri-terijumi: veli~ina i oblik parcele, stepen zauzetostii indeks izgra|enosti, odnos prema regulacionoj igra|evinskoj liniji i susednim objektima, unutar osnov-nih oblika, dobije se razvijenija klasifikacija kojauvaàva stvorene, odnosno modalitete koji }e se razvi-jati.

Oblik stanovawa, uslovi i pravila za izgradwu iure|ewe iskazuju se na nivou zone ili za ve}e prostoreunutar zone.

Ako se unutar zone ne mogu iskazati homogene celinena prostorima koje ~ine grupe blokova, zona se defi-ni{e kao op{ta stambena zona.

U op{tim stambenim zonama u kojima se planira obnovai rekonstrukcija objekata, dominiraju prostori sa objek-tima vi{eporodi~nog stanovawa sredwih gustina.Celine sa nasle|enim kvalitetnim objektima poro-di~nog stanovawa se zadràvaju, a mogu}e je planiratii nove. Objekti vi{eporodi~nog stanovawa visokih gu-stina planiraju se na va`nim pravcima, odnosno ista-knutim lokacijama ili drugim lokacijama koje zahteva-ju posebno oblikovawe, i radi prilago|avawa izgra-|enim objektima.

Na parcelama u okviru ovog vida stanovawa, koje suugroène bukom (va`ne raskrsnice, sadràji u susedstvukoji predstavqaju mogu}i izvor buke), preporu~uje seizgradwa poslovnih objekata.

Stanovawe u centralnim i najstarijim delovimagrada pripada ovoj zoni, unutar koje se na nivou podru~ja- zone primewuju kriterijumi utvr|eni za vi{eporo-di~no stanovawe sredwih gustina, dok }e se, pri razra-di, na nivou homogenih celina, odnosno na gra|evinskojparceli primewivati kriterijumi konkretnog tipastanovawa.

Svaki od oblika, u zavisnosti od vremena nastankai karakteristika koje uslovqavaju mofrolo{ke i struk-turne pravce transformacije, poloàja u gradu, imavi{e modaliteta.

U okviru porodi~nog stanovawa utvr|ene su celine:

(1) tradicionalno stanovawe sa porodi~nom ku}omkarakteristi~ne osnove poloàja na parceli i gra-|evinskoj liniji koja se poklapa sa regulacionom (panon-ska ku}a). Delovi Sremske Kamenice, Petrovaradina iKlise zadràli su ovaj vid stanovawa;

(2) novije porodi~no stanovawe u prekinutom nizu,koje zauzima najve}i deo podru~ja namewenog poro-di~nom stanovawu;

(3) stanovawe u prekinutom ili neprekinutom nizu,koje je prisutno u mawim celinama porodi~nog sta-novawa. Deo Avijati~arskog naseqa i Klise izgra|en jezgradama u nizu, a prostori za pro{irewe namene


stanovawa pruàju mogu}nost za razvoj razli~itihsavremenih oblika porodi~nog stanovawa.

Na podru~ju vi{eporodi~nog stanovawa velikihgustina zastupqeni su:

Starije vi{eporodi~no stanovawe nastalo izme|u dva svetska rata

Delovi podru~ja XII (Centar - Mali Liman), XV (Staricentar) i XVI (Podbara), najbliì Dunavu, odnosnotada{woj granici izgra|enog podru~ja prema pruzi iindustijskoj zoni izgra|eni su vi{eporodi~nim zgrada-ma mawih i sredwih spratnosti (P+2 do P+4). Svakazgrada je na sopstvenoj parceli. U novije vreme (posleDrugog svetskog rata) pojedina~nim intervencijama, kojenisu promenile osnovni karakter: matricu, preovla|u-ju}u visinu zgrada (nisu nametnuti novi visinski ilioblikovni reperi), pojedini blokovi su rekonstruisani,ali opet tako da se ivi~nim postavqawem zgrada blo-kovi zatvaraju.

Znatno je u~e{}e vanstambenih sadràja u prizemqi-ma objekata koji se nalaze na va`nim pravcima, a brojniobjekti u celini imaju poslovne sadràje.

Po kvalitetu pojedina~nih objekata, zavr{enosticelina ovi delovi spadaju u vredno nasle|e Novog Sada,~iji karakter ne treba naru{avati.

Novije vi{eporodi~no stanovawe sa celinama formiranim shemati~no postavqenim objektima

Delovi podru~ja VII (Liman I), XI (Detelinara), IV(Bistrica i Satelit), X i XIII (Stani~no podru~je)izgra|enih krajem pedesetih i po~etkom {ezdesetih go-dina gra|eni su uglavnom u zate~enoj uli~noj matrici.

Objekti su locirani na zajedni~koj parceli premapravilima (ritmu) koji su bili podre|eni orijentaciji,geometrijskoj igri, prostornoj ravnoteì - nemerqivimi ~esto, neuhvatqivim pravilima.

Novije vi{eporodi~no stanovawe u poluotvorenimili zatvorenim blokovima je sa zgradama postavqenimtako da neke nagove{tavaju, a zatim u mawoj ili ve}ojmeri, postiù povratak ivi~noj - blokovskoj izgradwi.Parcele - dvori{ta su zajedni~ka, zgrade su re|e sred-wih, a ~e{}e velikih i izuzetno velikih visina, sa svimkriterijumima koji prate takav na~in izgradwe.

Stanovawe u najnovijim delovima centra koji se formiraju na zna~ajnijim saobra}ajnim pravcima

U svim celinama na va`nim pravcima (Bulevaroslobo|ewa, Bulevar cara Lazara, Somborska pruga,Rumena~ka ulica i drugi) objekti se grade tako da sewihova funkcija i oblikovawe u potpunosti podre|ujepoloàju, te visinom, pravcem pruàwa i oblikovawemformiraju pravac, pa se na taj na~in stvaraju linijskicentri.

Za sada u ovim objektima, koji prostirawem i volu-menom formiraju pravce na kojima se nalaze, pre-ovla|uju stanovi, dok se vanstambeni sadràji nalaze uwihovim prizemqima ili iskqu~ivo poslovnim objek-tima. O~ekuje se da se pod uticajem trì{ta vanstam-beni sadràji pove}avaju na ra~un stanova.

Op{te stambene zone sadrè:

- stanovawe sa o~uvanim karakteristikama nasle|au centrima Novog Sada, podgra|u Petrovaradina icentru Sremske Kamenice;

- stanovawe u kontaktnim podru~jima centra;

- stanovawe na va`nim pravcima - ulaznim pravcimai pravcima povezivawa centara sa drugim delovi-ma grada (Jevrejska, Futo{ka, Jovana Suboti}a, Te-merinska, Preradovi}eva, @elezni~ka) i u pod-ru~jima koja se oslawaju na centre (Alma{ki kraj,Masarikova, Qudevit dol).

Zajedni~ka obele`ja za sve ove delove je da suo~uvani: uli~na matrica, oblik i veli~ina parcela, daje zastupqen karakteristi~an razvoj na parceli (tradi-cionalna ku}a), ograni~ena visina objekta. Visoko jeu~e{}e nestambenih namena u ukupnom prostoru, tako dapodru~ja imaju karakter preovla|uju}e namene centraili me{ovite namene sa te`wom da kori{}ewe budepodre|eno javnoj upotrebi uz odgovaraju}e u~e{}estanovawa. Kriterijumi (SZ, II, GN, u~e{}e poslovnogu ukupnom prostoru) se razlikuju u zavisnosti od polo-àja, zna~aja, stepena transformisanosti svakog odpodru~ja. U Novom Sadu su dostignute (i planirane) vi{evrednosti odgovaraju}ih kriterijuma nego u Petrovara-dinu i Sremskoj Kamenici.

Objekti su malih spratnosti, izuzetno su vi{i odP+2, P+3 sprata. Naru{avawe ambijentalnih karakte-ristika (duìnom trakta, brojem ulaza - stepeni{ta uzgradi, visinom, nepo{tovawem zate~ene parcelacije)de{avalo se u svim periodima, naj~e{}e pred Drugi svet-ski rat i prvih godina posle wega (Tanurxi}eva i Klaj-nova palata, ulica Ilije Ogwanovi}a), kao i u najnovijevreme (Dunavska ulica, Dani~i}eva ulica i dr.).

Stanovawe je vi{eporodi~no i porodi~no. Zgrade supostavqene na regulacionoj liniji, izuzev u SremskojKamenici, u neprekinutom, re|e prekinutom nizu. Pre-kinuti niz je prisutan u ve}oj meri na podru~jima na koji-ma je razvoj bio usporeniji, te nije do{lo do znatnijihtransformacija. Planovi kojima se razra|uje generalniplan nastoja}e da se o~uvaju i unaprede karakteristikecelina i podrè poèqni pravci transformacije -ja~awe centraliteta, oblikovawe podre|eno zna~aju ikarakteru pojedinih prostora.

Stanovawe nasle|a u procesu transformacije

Prostorne celine sa heterogenim obele`jima

Podru~je VIII oko ulica Mi{e Dimitrijevi}a i CaraDu{ana i delovi podru~ja XII izme|u ulica PetraDrap{ina i Vojvo|anskih brigada i X "Rotkvarija" obu-hvataju starije i novije porodi~no i vi{eporodi~nostanovawe sa znatnim u~e{}em nestambenih sadràja,koji su grupisani u potceline ili tradicionalne, odno-sno pravce koji sti~u obele`ja poslovno-stambenih (@e-lezni~ka - Lasla Gala, Cara Du{ana, Bra}e Ribnikara).Ova podru~ja pripadaju onoj kategoriji me{ovitog sta-novawa, koja obuhvata vi{e osnovnih oblika i wihovihvarijeteta, koji ~esto nisu u me|usobnom skladu. To seposebno odnosi na podru~je oko ulice Mi{e Dimitrije-vi}a, gde su na slobodnim delovima velikih parcela poobodu ili u dubini blokova izgra|eni soliterno - she-matski postavqeni objekti.

U ovim celinama su prisutne i veoma kvalitetnepotceline, kao {to su: potceline gradskog porodi~nogstanovawa (ulice Antona êhova, Vojvo|anskih brigadai Pavla Simi}a, ulice koje se oslawaju na ulicu CaraDu{ana u zale|u Mi~urinove ulice i dr.), vi{eporo-di~nog stanovawa u ulici Vase Staji}a i wenomokruèwu.


Rekonstrukcijama iz najnovijeg doba se ~esto postièveliki kontrast po visini i arhitektonskom izrazu, tesli~ne pojave razradom generalnog plana trebaspre~avati.

Uslovi za daqi razvoj i transformacije se ne moguutvrditi za prostornu celinu, ve} vode}i ra~una o celi-ni, za svaku homogenu potcelinu ponaosob.

Nasle|eno stanovawe po obodu uèg gradskog podru~ja

U delovima podru~ja XVI (Podbara), XIV (Salajka), V(Ju`ni Telep) i IX (Sajam - Detelinara) preovla|ujuprizemne zgrade izgra|ene na velikim parcelama. To suprostori za formirawe stanovawa sredwih gustina kojesledi karakteristi~an na~in izgradwe i stanovawa uNovom Sadu (u neprekinutom ili isprekidanom nizu),ograni~enih spratnosti, ~ime se postiè ve}i stepenzauzetosti parcela, sa indeksom izgra|enosti koji odgo-vara stanovawu sredwih gustina.

Kako }e se proces transformacije odvijati u veomadugom periodu (i izvan planskog horizonta ovog gene-ralnog plana), teì se da se objekti zamewuju novimaograni~enih visina (P + 1 + Pk do P + 2).

Objekti koji se grade u okruèwu izgra|enih objeka-ta neprimerenih visina, prilago|avaju se visinama ivolumenom tako da se taj nesklad ublaì.

Stanovawe na Mi{eluku

U skladu sa karakteristikama terena, lokacijskimprednostima, potrebom za sanacijom stawa na Mi{elukurazvija}e se svi oblici savremenog stanovawa, poro-di~nog i vi{eporodi~nog sredwih gustina. Na Mi{elukuse dozvoqava izgradwa uz mogu}a odstupawa od krite-rijuma utvr|enih Pravilnikom o op{tim pravilima re-gulacije i parcelacije, {to }e se utvrditi planovimadetaqne regulacije.

Stanovawe u zoni "Jugovi}evo"

Prostor koji koristi Vojska Srbije, predvi|en je zame{ovitu namenu: stanovawe, sportski centar, poslo-vawe na ulaznim pravcima.

Planira se porodi~no i vi{eporodi~no stanovawe uop{tim stambenim zonama sredwih gustina.

Program na osnovu koga }e se razra|ivati generalniplan donosi Skup{tina Grada u sporazumu sa VojskomSrbije.

Zone i lokacije sa atipi~nim oblicima stanovawa

Kao atipi~ni se smatraju slede}i oblici stanovawa:

- sezonsko stanovawe,

- stanovawe u funkciji obavqawa delatnosti,

- sama~ko stanovawe,

- stanovawe u domovima (studentskim, |a~kim, zastare, De~ijem selu).

Atipi~ni oblici stanovawa re{ava}e se, bilo kaona~in privremenog stanovawa, bilo kroz planove de-taqne regulacije, odnosno urbanisti~ke projekte, premaposebnim zahtevima investitora.

Sezonsko stanovawe moè biti privremenog karak-tera i ure|uje se prema posebnim zahtevima (za izvo-|ewe gra|evinskih, poqoprivrednih i sli~nih radova).

Vikend - ku}e u podru~jima porodi~nog stanovawa uKO Sremska Kamenica mogu egzistirati sa takvimna~inom kori{}ewa.

Kada se neki od oblika pojavquje kao vid socijalneza{tite (npr. stanovawe starih, hendikepiranih, sta-novi za siroma{ne), oni }e biti odre|eni lokacijskimreòm ili se za wih u razradi generalnog planautvr|uju kriterijumi koji se primewuju u skladu sa struk-turom i mogu}nostima investitora, odnosno korisnika.

Sama~ko, kao vrlo zahtevno stanovawe, kada se rea-lizuje koncentracijom malih stanova, realizova}e se poposebnim kriterijumima, s obzirom da zahteva prostorza parkirawe, energetske, komunikacijske uslove, razneprate}e sadràje u istom ili pove}anom obimu u odnosuna stanove u sklopu zgrade sa uobi~ajenom (prose~nom)strukturom doma}instva.


Broj stanovnika* Br. zone Naziv zone

1995. 2005. 2021.

1. Ba~ki deo grada

1.1. Centralno gradsko podru~je

6 Liman 3 i 4 22.000 22.000 23.000

7 Liman 1 i 2 12.400 12.000 13.000

8 Bul. revolucije, Bul. cara Lazara 13.900 18.500 15.000

9 Sajam - Detelinara 5.800 8.200 6.600

10 Banati} - Futo{ki put 19.900 20.000 22.000

11 Detelinara - Avijati~arsko naseqe 15.200 16.700 17.000

12 Centar 12.500 10.000 14.500

13 @itni trg 13.500 12.800 14.000

14 Salajka 4.800 4.100 7.000

15 Stari centar 4.500 3.000 5.000

16 Podbara 10.400 13.600 13.000

Ukupno 135.000 140.900 150.100

S obzirom na to da se ne o~ekuje znatniji demograf-ski razvoj i da }e se stanovawe razvijati u okviru ve}formiranih struktura koje diktiraju i oblik stanovawa,noviji i druga~iji oblici (npr. terasasto stanovawe,razni oblici niskog stanovawa velikih gustina) mogu sepojaviti na delovima pro{irewa podru~ja stanovawa.

Prema posebnim zahtevima investitora u nekimdelovima grada (Mi{eluk, stanovawe na Alibegovcuunutar turisti~ko-rekreativne namene, zone porodi~nogstanovawa u KO Sremska Kamenica) moè se odstupitiod pojedinih kriterijuma (ve}e parcele, a mawi SZ i IIna tim parcelama).

2.3. Prostor za poslovawe

Re{ewa u generalnom planu zasnivaju se na konceptuda se razli~iti oblici poslovawa mogu razvijati naukupnom prostoru grada.

Kao prostori nameweni poslovawu podrazumevaju seoni prostori na kojima postoji koncentracija nestam-benih sadràja: sadràja od op{teg interesa i drugih zajavno kori{}ewe, razli~itih komercijalnih, uslu`nihi proizvodnih sadràja, tako da wihova razvijena povr-{ina prelazi polovinu ukupno izgra|enih povr{inaodre|enih prostornih celina.

Prema poloàju, sadràju aktivnosti, wihovimkarakteristikama, prostori nameweni poslovawu su:

- gradski centri;- prostori za poslovawe na izlaznim pravcima i- radne zone.Na prostoru namewenom stanovawu, u zavisnosti od

zahteva za prostorom i uslova pod kojima se odvijaju,mogu se razvijati razli~ite aktivnosti. U~e{}e takvihaktivnosti daje stambeni ili stambeno-poslovni karak-ter odre|enom prostoru stanovawa, a prostore drugihnamena ~ini atraktivnijim za kori{}ewe ili priklad-nije oblikovanim.

Specifi~nu vrstu poslovawa predstavqaju komu-nalne delatnosti koje se odvijaju na javnim povr{inama,odnosno u sastavu radnih zona.

2.3.1. Gradski centri

Kod odre|ivawa namene centra polazi se od toga {tagra|ani Novog Sada podrazumevaju pod pojmom centra, a za-tim od toga na kojim prostorima se, koncentracijom ra-zli~itih sadràja ili specifi~nim ure|ewem, ostva-ruje uloga centra.

Centrom grada smatra se stari centar, odnosno pro-stor izme|u Bulevara Mihajla Pupina i ulica [afari-kove, Jovana Suboti}a, Toze Markovi}a, Pa{i}eve iulice @arka Zrewanina. U tom se prostoru koji je, isto-rijski posmatrano, prvi nastao i ima ulogu gradskog jez-gra, nalaze se veoma va`ni sadràji kulture, poslo-vawa, administracije, hramovi, najstarije ulice Zmaj Jo-vina i Dunavska, Trg slobode, Katoli~ka porta, Trifko-vi}ev trg, Pozori{ni trg, karakteristi~ni sklopoviku}a i blokova, pro{irene regulacije ulica, crkveneporte. To su sve prostori koji su stvorenim ambijental-nim vrednostima, ili mogu}no{}u da se nove vrednostidodaju postoje}im od prioritetnog zna~aja za grad, ele-menti wegovog ne samo prostornog ve} i istorijskog, kul-turnog i geografskog identiteta. Pored ovog prostorasadràji centra obuhvataju i podru~je - Trga mladenaca,prostore oko Sinagoge, Trga galerija, Banovine saparkovskim okruèwem, Dunavski park, Ribqu pijacu idrugo, {to sve predstavqa isto tako zna~ajne prostore,svaki sa svojim specifi~nostima po kojima je grad pre-poznatqiv.

Me|utim, pojam centra je daleko {iri i obuhvata~itav sistem povr{ina, sadràja, objekata.

Sistem centara

Op{tegradski centri

Op{tegradske centre ~ine prostori na kojima sesadràji mogu organizovati u polifunkcionalne pro-storne celine, a prema vrsti, zna~aju objekata i podru~ju~ije stanovni{tvo zadovoqavaju, dele se na primarne(glavni centar) i sekundarne.

Ovu podelu treba shvatiti uslovno, po{to se konceptrazvoja centara zasniva na uspostavqawu sistema u


Broj stanovnika* Br. zone Naziv zone

1995. 2005. 2021.

1.2. Zapadno gradsko podru~je

4, 5, 14 Telep, Bistrica, Adice 28.000 48.200 60.500

1.3. Severno gradsko podru~je

1, 2, 3, 23 [angaj, Klisa, Vidovdansko naseqe,

Mali Beograd - Veliki rit

23.100

20.300

20.000

Ukupno Ba~ki deo grada 186.100 209.400 230.600

2. Sremski deo grada

15, 17, 19, 21, 22

Petrovaradin, Sr. Kamenica, Mi{eluk,

ârdak-Staroiri{ki put-Bocke,

Bukova~ki put

19.500

90.500

~ 45.000

Ukupno Sremski deo grada 19.500 90.500 ~ 45.000

Ukupno u gra|evinskom rejonu 205.600 ~ 300.000 275.600

* 1995. Prema Registru stanovni{tva

2005. Prognoza iz GUP-a Novog Sada do 2005.

2021. Prognoza iz GP-a Novog Sada do 2021.

kome se iz gradskog jezgra, du` glavnih gradskih sao-bra}ajnica formira prsten primarnih centara iz kojihse u kontinuitetu na postoje}im i planiranim magi-stralnim i drugim va`nim saobra}ajnim pravcima,stvaraju prostori za razvoj sekundarnih centara.

Glavni centar na povr{ini od oko 250 ha i samogu}no{}u izgradwe preko 660.000 m2 razli~itihsadràja poslovawa, formiraju: stari centar, novi cen-tar, centar Mi{eluka i Tvr|ava sa podgra|em.

Novi centar }e se razvijati na prostoru izme|u sta-rog centra i Bulevara oslobo|ewa, uz Jevrejsku i @ele-zni~ku ulicu, zatim linijski du` Bulevara oslobo|ewa,i prema zapadu du` Futo{ke ulice.

Centar Mi{eluka }e se razvijati du` bulevara iva`nih saobra}ajnih pravaca koji }e se formirati naprostoru Mi{eluka.

Tvr|ava sa podgra|em kao kulturno-istorijski,rekreativni, turisti~ki i ugostiteqski centar razvi-ja}e se kao poseban zna~ajan deo primarnih centara.

Prsten koji formiraju primarni centri ima tenden-ciju otvarawa ka zapadu prate}i tako prostorni razvojostalih gradskih funkcija. Otvarawe prstena ka zapaduostvaruje se na svim va`nijim komunikacijama od kojihje najzna~ajniji pravac Futo{kog puta. Razvojem pri-marnog centra na Mi{eluku, moè se o~ekivati razvojcentra na desnoj obali ka centru u Sremskoj Kamenici iwihovo povezivawe u sistem.

Razvoj sekundarnih centara planiran je na ve}zapo~etim lokalitetima Limana, Bistrice i Deteli-nare i novim na Klisi i delu Mi{eluka kojem }e gravi-tirati stanovni{tvo Petrovaradina i Sremske Kame-nice. Otvarawe prstena primarnih centara ka zapadupodrazumeva i zna~ajno ja~awe centra na Bistrici.

Lokalni centri }e se razvijati oslawaju}i se na posto-je}e centralne sadràje, formirawem mawih komplek-sa ili centara trakastog tipa du` zna~ajnih saobra-}ajnih pravaca.

Potreba za povezivwem centara u jedinstven sistemcentara grada, uslovqava formirawe "zona povezi-vawa" koje prerastaju u linijske centre. Vezni pravci susa Limanom Bulevar oslobo|ewa, ulica Fru{kogorska,Narodnog fronta i Bulevar cara Lazara; sa Bistricom,ulica Futo{ka, Futo{ki put, Bulevar Jovana Du~i}a; saDetelinarom, ulica Rumena~ka; sa Klisom, Temerinskii Sentandrejski put. Petrovaradin }e preko ulice Pre-radovi}eve biti povezan sa centrom Mi{eluka.

U Sremskoj Kamenici o~ekuje se razvoj trakastog tipadu` ulice Vojvode Putnika.

Pored toga, osnovni sadràji (snabdevawe, usluge idr.) razvija}e se dispergovano na celoj teritorijiGrada.

Sadràji op{tegradskih centara

Saglasno zna~aju delova centra, ulozi u sistemu,specifi~nostima poloàja utvr|uje se i strukturasadràja koji }e se razvijati u wima.

Tvr|ava sa podgra|em }e se razvijati prema posebnimprogramima, a prostor }e se ure|ivati u reìmu za-{tite.

Dominantan sadràj ostalih delova glavnog centratreba da bude poslovno-trgova~kog i ugostiteqskogkaraktera sa sadràjima javnih slu`bi: kulture, nauke,organa lokalne samouprave i teritorijalne autonomijei dr.

U starom gradskom centru koji uìva reìm urba-nisti~ke za{tite, primewuju se selektivni kriterijumikoji odgovaraju tom reìmu: iskqu~uju se sadràji kojizahtevaju posebne saobra}ajne usluge, trgovine kabastomrobom, objekti koji se oblikovawem ne mogu uklopiti uambijent centra. Po obodu centra planiraju se javnegaraè, ~ijom izgradwom }e se ublaìti problem sta-cionirawa vozila.

Centar na Mi{eluku }e se graditi sadràjima koji-ma se postiè odgovaraju}i stepen decentralizacijegradskih funkcija, kao i sadràji koji zahtevaju ve}epovr{ine, mawa ograni~ewa u regulaciji prostora i sl.

Struktura sekundarnih centara se ne razlikuje bitnood strukture glavnog centra, s tim {to se zna~aj ikapaciteti javnih slu`bi planiraju prema mreì i pri-lago|avaju gravitacionom podru~ju koje opsluùju. Novicentri koji }e se formirati na planiranim saobra}ajni-cama }e etapno dobijati karakteristike centra dosti-zawem odre|ene koncentracije stanovnika, stvarawemcelovitog saobra}ajnog pravca i sl.

Stanovawe je obavezan sadràj op{tegradskih cen-tara.

U~e{}e stambenog u ukupno izgra|enom prostoru poobjektima ili blokovima kre}e se u rasponu od 0 do100%, s tim {to je na {irem prostoru (u blokovimame{ovite namene, delovima centra) min. 30%.

U delovima novog centra i centara koji }e se tekformirati odgovaraju}i odnos stanovawa i sadràjacentra dostiè se vremenom. U fazi izgradwe kao mini-malna se utvr|uje namena prizemqa za sadràje centrai ure|ewe prostora prilago|eno javnom kori{}ewu.

Specijalizovani centri

Specijalizovani centri su prostorno-funkcionalneceline u okviru kojih su sme{tene slu`be, odnosnodelatnosti ~iji je zna~aj po pravilu {iri od gradskog:Klini~ki centar, Univerzitetski centar, Novosadskisajam, @elezni~ko-autobuski i PTT terminal, Sportskii poslovni centar "Vojvodina", centralno grobqe, RTVcentar. Svi prostori na kojima se formiraju specijali-zovani centri imaju status javnih povr{ina, a ve}ina jeod op{teg interesa.

Specijalizovani centri }e se razvijati u okviru po-stoje}ih i generalnim planom predvi|enih kompleksa iu skladu sa programima razvoja pojedinih oblasti. Pro-storno definisawe specijalizovanih centara omogu}avarazvoj potrebnih programskih sadràja koji }e dopri-neti ja~awu centraliteta grada u celini. Wihov razvoj}e biti podràn odgovaraju}im merama kako lokalnog,tako pokrajinskog i republi~kog nivoa; programskiusmeren i kontrolisan i sadràjno odre|en shodnoulozi Novog Sada kao makroregionalnog centra.

Ure|ewe kompleksa treba da bude prilago|enoosnovnoj funkciji centra. Poèqno je da se po obodukompleksa realizuju op{tegradski sadràji kako bi seobezbedilo nu`no povezivawe specijalizovanih cen-tara sa sistemom centara i strukturom grada u celini.Obim i struktura op{tegradskih sadràja ne mogu ugro-ziti osnovnu namenu centra.

Stanovawe, po pravilu, nije sadràj specijalizo-vanih centara (izuzev ako je predvi|eno planomdetaqne regulacije).

U kompleksima specijalizovanih centara moraju sere{iti potrebe u miruju}em saobra}aju.


Na planiranim kompleksima specijalizovanih cen-tara po pravilu se ne dozvoqava izgradwa privremenihobjekata.

2.3.2. Ulazni pravci u grad

Ulazni pravci u grad: Sentandrejski put, Temerinskiput, put za Veternik i pravci za Zrewanin i Rumenkupredstavqaju vrlo privla~ne prostore za poslovneaktivnosti, naro~ito za razvoj tercijarnih delatnostii proizvodnog zanatstva, kao i za delatnosti koje posvom karakteru predstavqaju sadràj centra. Ovi pro-stori se nalaze na najva`nijim putnim pravcima,opremqeni su infrastrukturom ili imaju mogu}nost dase na wu prikqu~e, {to ih ~ini privla~nim za razvojpreduzetni{tva koje traì prostore koji se mogu ukratkom roku privesti nameni.

Pravac Sentandrejski put obuhvata i prostor uzbo~ne prate}e (paralelne) saobra}ajnice gde, poredporodi~nog stanovawa, postoje prostori za razvojposlovnih aktivnosti iz oblasti trgovine, zanatskihusluga i ugostiteqstva (sportski centar "Klisa", sport-ski centar "Slavija", stanice za snabdevawe gorivom,prostor uz ulicu Pere Popadi}a i dr.).

Sentandrejskim pravcem obuhva}en je i deo prostorauz magistralni put E - 75 izme|u Sentandrejskog puta iplanirane gradske saobra}ajnice koja ide trasom Su-boti~ke pruge, u {irini do granice sa planiranim poro-di~nim stanovawem. Prilaz ovom prostoru planiran jesa Sentandrejskog puta. Namena prostora je ista kao i zaostale prostore obuhva}ene ovim ulaznim pravcem, uzuslov da se posebno vodi ra~una o wegovom urba-nisti~ko-arhitektonskom oblikovawu.

Temerinski pravac. Uz ovu saobra}ajnicu, pored poro-di~nog stanovawa, nalazi se niz mawih pojedina~nihlokaliteta za poslovne aktivnosti, posebno iz oblastiproizvodnog i uslu`nog zanatstva. Prostori koje jemogu}e povezati u ve}e celine nameweni su za komerci-jalne centre sa nizom prodajnih i servisnih sadràja.

Temerinski ulazni pravac ubuhvata i prostor ju`nood magistralnog puta E - 75 izme|u Temerinskog puta iputa M - 7 za Zrewanin u {irini oko 200 m {to }e zavi-siti od saobra}ajnog re{ewa odnosno od daqe razradeovog prostora. Namena prostora je za poslovne aktivno-sti iz oblasti trgovine, ugostiteqstva i zanatstva. Ovajulazni pravac obuhvata i deo prostora uz produètakulice Paje Radosavqevi}a, povr{ine oko 142,0 ha,namewen poslovnim sadràjima.

Veterni~ki pravac obuhvata stanicu za snabdevawegorivom, niz mawih privrednih objekata (skladi{ta,servisne radionice) i prostore "Rasadnika" i JGSP"Novi Sad". Najve}i deo ostalog prostora organizovanje kao porodi~no stanovawe. Ovaj pravac u celini seplanira za kombinovanu namenu, porodi~no stanovawei poslovne aktivnosti.

Rumena~ki pravac obuhvata prostor na Rumena~komputu od kompleksa "TAM servisa" do kraja gra|evinskogrejona, prostor ju`no od Rumena~kog puta do granicegradskog grobqa i izme|u gradskog grobqa i sportskogcentra "Jugovi}evo" ukupne povr{ine od oko 106,0 ha. Uzprostor namewen grobqu obavezno je da se formiraza{titni pojas {irine 50 m zasa|en visokim rastiwem.Pored objekata koji su realizovani prema vaè}oj doku-mentaciji, izgra|eno je vi{e bespravnih, prete`noproizvodnih objekata. Na slobodnim lokacijama za

razvoj privrede gradi}e se sadràji trgovine i uslu-`nog zanatstva, ugostiteqstva i saobra}aja prete`no zaautoservise.

Pravac za Zrewanin obuhvata prostor sa obe straneputa M -7 od mosta do puta E-75. Najve}i deo ovog pro-stora je slobodno neizgra|eno zemqi{te, ispresecanoinfrastrukturnim koridorima, {to je ograni~avaju}ifaktor kod izgradwe. U okviru ovog prostora nalazi seèlezni~ka stanica "Podbara". Prostor je namewen zatrgovinu, servise, proizvodno zanatstvo, ugostiteqstvoi za poqoprivrednu proizvodwu (plastenici, stak-lenici i sl.).

Pravac uz autoput E-75, unutar radne zone "Sever IV"namewen je za poslovawe na ulaznim pravcima, kojepodrazumeva delatnosti iz oblasti tercijarnog sekto-ra koje ne zaga|uju ìvotnu sredinu. Za pristup lokali-tetu potrebno je izgraditi reìjsku saobra}ajnicu.

Pravac uz ulicu Koste [okice planira se za kombi-novanu namenu poslovawa i vi{eporodi~nog stanovawauz po{tovawe uslova koji proisti~u iz poloàja pruge.

Prostori na ulaznim pravcima nameweni su terci-jarnom sektoru, odnosno delatnostima iz oblastitrgovine, ugostiteqstva, uslu`nog zanatstva, saobra-}aja i komunalnih delatnosti. Pored tercijarnog sekto-ra, postoji mogu}nost locirawa i objekata proizvodnogzanatstva iz oblasti industrije, gra|evinarstva izanatstva, pod uslovom da su u skladu sa propisanimekolo{kim parametrima, odnosno da nisu zaga|iva~iìvotne sredine.

Minimalna veli~ina parcela za ve}inu delatnostije 2.500 m2, a za trgovinu i saobra}ajno-prostorne delat-nosti 4.000 m2. Maksimalna veli~ina parcela se neutvr|uje. Minimalna {irina parcele je 25 m. Za ugos-titeqstvo nema ograni~ewa u minimumu i maksimumuveli~ine parcela.

U kompleksima je obavezno da se obezbedi min. 25%zelenih povr{ina. Pored toga, obavezno je podizawevisokog zelenila na parkinzima i uz sve saobra}ajnicekoje uokviruju komplekse.

2.3.3. Radne zone

Najve}i prostor za razvoj privrednih aktivnostiplanira se u okviru formiranih radnih zona, koje seure|uju: za razvoj sekundarnih i tercijarnih delatnosti(Sever I, II i deo zone Sever IV); za razvoj luke, robno--transportnog centra i delatnosti kojima je neophodnai mogu}nost vodnog transporta, i razvoj komunalnihdelatnosti (Sever III, deo zone Sever IV), Specifi~neradne zone su: zapadna kao gradska industrijska zona,Rimski {an~evi sa delatnostima orijentisanim napovoqnu drumsku vezu i zona "Istok" - zona me{ovitenamene. Izgradwa u radnim zonama odvija}e se na slo-bodnim prostorima, ali }e usled strukturnih, tehno-lo{kih, svojinskih i drugih promena, koje }e se ostvar-iti u narednom periodu, do}i do wihovog intenzivnijegkori{}ewa, {to }e izazvati promene u kori{}ewu pros-tora i u okviru ve} formiranih kompleksa.

Radna zona "Sever I" se nalazi severno od kanalaDunav-Tisa-Dunav. U zoni je slobodan prostor od oko 90 ha.Obezbe|en je drumski saobra}aj, deo kompleksa imaèlezni~ku vezu preko stanice "Gorwe Sajlovo". Snab-devawe vodom je oteàno i ne zadovoqava sada{wekorisnike, a odvo|ewe otpadnih voda nije re{eno.


Kapaciteti elektroenergije zadovoqavaju potrebe zone,a toplotnom energijom zona se snabdeva iz individu-alnih energetskih objekata. Postoji osnovna gasnamreà u Primorskoj ulici. Slobodne povr{ine su ve}imdelom u dràvnom vlasni{tvu. Zona je pogodna za loci-rawe industrije koja zahteva ve}e povr{ine i velikekoli~ine vode. U zoni se ne moè graditi industrijakoja stvara tehnolo{ki otpad koji bi se deponovao i neu-tralizovao na podru~ju zone.

Radna zona "Sever II" nalazi se ju`no od kanalaDunav-Tisa-Dunav. U zoni je slobodno oko 45 ha.

Zona je uglavnom vezana za drumski saobra}aj, ali seoslawa i na èlezni~ki ~vor, {to joj daje mogu}nost zaintenzivnije kori{}ewe ove vrste saobra}aja. Poreme-}aji u snabdevawu vodom de{avaju se zbog kori{}ewasanitarne vode u tehnolo{ke svrhe. Za kvalitetno napa-jawe elektri~nom energijom potrebno je izgraditiplaniranu TS 110/20 kV "Klisa".

Snabdevawe toplotnom energijom nije re{eno, pa senapajawe vr{i individualno sa tendencijom {irewagasne mreè. Zemqi{te je ve}inom u privatnom kori-{}ewu. U ovu zonu moè se locirati industrija kojazahteva ve}e prostore i velike koli~ine vode. Nalokalitetu ove zone ne mogu se locirati tehnologije kojeimaju tehnolo{ki otpad koji bi se deponovao i neutral-izovao na ovom prostoru.

Radna zona "Sever III" se nalazi na severoisto~nomdelu grada ju`no od kanala Dunav - -Tisa - Dunav. U zonije slobodno oko 10 ha. Najve}i deo zone pripada kom-pleksu pristani{ta i u woj se nalaze najzna~ajniji skla-di{ni prostori. Zona je povezana sa tri vrste tran-sporta. Trasa industrijskog koloseka prolazi kroz zonu,a preko operativne obale postoje zadovoqavaju}iuslovi za odvijawe vodenog transporta. U zoni postojesvi uslovi za prikqu~ewe na infrstrukturne sisteme.Zona je namewena za pristani{te i skladi{ta, kao i zaslobodnu carinsku zonu. U zoni se ne mogu lociratikapaciteti koji zaga|uju sredinu.

Radna zona "Sever IV" nalazi se na severoistokugrada, severno od kanala Dunav - Tisa - Dunav i Dunava.Od oko 700 ha koliko prostora obuhvata angaòvano jeoko 274,60 ha. Najve}i deo slobodnog prostora planirase za izgradwu regionalnog pristani{ta (oko 560 ha).Zona ima drumsku vezu sa putem M-7, èlezni~ka seodvija preko stanice "Podbara", a vodna putem kanalaDunav - Tisa - Dunav. Deo zone, povr{ine 246,10 ha dobi-ja specijalnu namenu. Usled blizine izvori{ta vode uzoni }e se primewivati posebne mere za{tite. Najve}ideo novih sadràja locira}e se uz planiranusaobra}ajnicu.

Radna zona "Rimski [an~evi" se nalazi na najse-vernijem delu gra|evinskog rejona Novog Sada. U zoni jeslobodno oko 13 ha. Zona je orijentisana na drumski idelom na èlezni~ki saobra}aj. Slobodno zemqi{te jeve}im delom u privatnom kori{}ewu. U ovu zonu loci-ra}e se delatnosti koje imaju pribli`no iste lokacionezahteve kao i postoje}a privreda.

Radna zona "Zapad" obuhvata prostor severno i ju`nood Futo{kog puta. Ve}i deo zone oslawa se nastanovawe. Slobodno je oko 34 ha. U ovu zonu ne locira-ju se delatnosti koje mogu ugroziti okolinu, prvenstvenostanovawe.

Radna zona "Istok" se nalazi u jugoisto~nom delugrada, uz obalu Dunava u Petrovaradinu. Slobodno je oko85 ha. Orijentisana je na drumski i èlezni~ki sao-bra}aj preko èlezni~ke stanice u Petrovaradinu. Ovazona planira se za me{ovite namene (privreda, sport,rekreacija, ugostiteqstvo) i stanovawe, odnosno kom-binacija rada i stanovawa, pa se zbog toga, kao i usledblizine stanovawa i za{ti}ene prirode u woj morajuprimewivati stroge mere za{tite, a zbog poloàja uodnosu na èlezni~ku prugu i planirane saobra}ajnice,utvrdi}e se i posebni uslovi oblikovawa.

2.3.4. Poslovawe u okviru drugih namena

Pored posebno izdvojenih prostora za razvoj pri-vrednih aktivnosti (radne zone), deo poslovawa obavqase i u okviru drugih funkcija, prvenstveno u okvirustanovawa i centara.

Ve}i privredni kapaciteti, koji se nalaze u gradskomtkivu, a koji zadovoqavaju prostorne, infrastrukturnei ekolo{ke kriterijume, zadràvaju se na postoje}imlokacijama, uglavnom kao zavr{ene celine: "TAMservis", KRO "Novi Sad", "Elektroporcelan", "Uni-verzal", Servis "Agrovojvodine", "Navip".

Privredni kapaciteti koji se nalaze u gradu a nezadovoqavaju prostorne, ekolo{ke i druge kriterijumepredvi|aju se za preseqewe na nove lokacije: "Brodo-gradili{te", GP "Neimar", "DES", "Vagar" i "Agrohem".

Razvojem preduzetni{tva sve vi{e se angaùju pro-stori za poslovawe u okviru namene stanovawa i to naparceli i u objektu kod porodi~nog stanovawa i u objek-tima kod vi{eporodi~nog stanovawa. Poslovawe naovim prostorima obavqa}e se u skladu sa uslovimautvr|enim za podru~je stanovawa.

Poslovne aktivnosti odvija}e se i na prostorimagradskih centara gde }e u najve}oj meri biti zastupqenetercijarne delatnosti privrede i neprivrednisadràji.



(ha)

,

.

. . . .

.

-

- .

.

. -

. -

.

. .

.

558,

0

13,5

*

**

**

**

**

10,1

**

**

**

**

**

*

*

*

**

**

**

**

**

**

**

**

**

**

1.

I 94

,2*

*

2.

II

44,8

**

**

**

**

**

**

**

*

3.

III

**

*

*

4.

IV*

*

**

**

**

*

5.

*

**

**

6.

84,9

**

**

**

*

7.

33,9

**

**

**

*

**

**

*

**

**

**

*

**

**

**

**

*

**

**

**

**

**

**

**

2.4. Gradsko zelenilo

Razvoj gradskog zelenila orijentisa}e se u prvomredu na potpuno ure|ewe postoje}ih parkova podizawemzelenih povr{ina u izgra|enom tkivu grada, kao iformirawem novih i po tematici specifi~nih parkovau {irem gradskom podru~ju. Osnovni koncept podizawazelenila u Novom Sadu, uz maksimalno o~uvawe posto-je}e vegetacije je slede}i:

- pove}awe parkovskih povr{ina, pre svega uz obaleDunava;

- povezivawe zelenila u celovit sistem;

- obezbe|ewe ravnomernog rasporeda.

Od izuzetne va`nosti za celinu grada je povezivawegradskog sistema zelenila sa globalnim vegetacionimcelinama regionalnog karaktera: Podunavqem i {umamaFru{ke gore.

U sremskom delu grada preko re~nih dolina, grebena,puteva i dr. poveza}e se {umsko podru~je Nacionalnogparka sa priobaqem u kome su Kameni~ki park, Ribwak,Tvr|ava i petrovaradinska {uma kao kontaktna zona.

Na levoj obali Dunava povezanost }e se sprovestipreko ozelewenih saobra}ajnica {irih regulacija iklinova koji uvode zelenilo sa obale Dunava. Spoqnipojas zelenila koji se formira du` granica gra|evin-skog rejona je diferenciran po svojoj strukturi i name-nama (grobqe, rasadnik, vo}waci, rekreacija i dr.). Uwemu }e se podi}i visoka vegetacija u {irini od 100 do500 m. Na taj na~in, postavqen u kontinuitetu, zeleniza{titni pojas, uz ostalo zastupqeno zelenilo rubnezone (kanal, putevi, poqoza{titni pojasevi i sl.) obez-be|uje svoju funkciju, uz najracionalnije kori{}ewepoqoprivrednog zemqi{ta.

Kategorije javnih zelenih povr{ina

Kategorije javnih zelenih povr{ina su:

- gradsko zelenilo (parkovi, zelenilo saobra}ajni-ca, zelenilo stambenih blokova, za{titno zeleni-lo, zelenilo ostalih namena),

- prigradsko zelenilo

- vangradsko zelenilo

Parkovi

Prema poloàju, veli~ini, nameni i na~inu ure|ewa,generalnim planom se utvr|uju slede}e vrste parkova:centralni gradski park, parkovski ure|eni prostoriTvr|ave, zonski i sportski parkovi.

Kameni~ki park predstavqa centralni gradski parku kome }e se organizovati sadràji u okviru tri celine:pejza`nog, mirnog parkovskog prostora; zone aktivnihsadràja (rekreacija gra|ana, kupali{te) i zone za{-tite oko Mosta slobode.

Petrovaradinska tvr|ava svojim istaknutim prirod-nim poloàjem, zna~ewem i sadràjima, predstavqanajlep{u parkovsku povr{inu grada. Veli~ina i speci-fi~nost prostora utica}e na koncept hortikulturnogzahvata. Sa sada{wih 6 ha ure|enih povr{ina prostorkoji se ure|uje treba daqe sukcesivno {iriti na sred-wi i dowi plato Tvr|ave (oko 50 ha). U okviru zelenogza{titnog pojasa oko bedema Tvr|ave planira se ure|e-we sa diferenciranim sadràjima kao {to su: park

skulptura, park prijateqstva, park zabave, specifi~noure|eni botani~ki vrtovi.

Zonski parkovi se podiù u pojedinim podru~jimagradskog prostora. Pored postoje}ih parkova u gradu -Futo{kog, Dunavskog, Limanskog i parka kod ̀ elezni~kestanice, planira se ure|ewe Univerzitetskog parka iparkova na Bistrici, Adicama, Alibegovcu i Pionirske{ume na Klisi.

Sportski parkovi planirani su na: Detelinari, Klisi,Bistrici, Limanu IV i Alibegovcu. Za potrebe rekreaci-je, naro~ito u letwem periodu obezbe|ena su kupali{ta"[trand", "Oficirska plaà", "[odro{" i Dunavac saodgovaraju}im zelenim otvorenim povr{inama i rekrea-tivno-turisti~kim sadràjima.

Parkovi specifi~ne namene

Park Instituta u Sremskoj Kamenici za{ti}en je kaoizuzetno oblikovana parkovska celina u funkciji okru-èwa bolni~kog kompleksa. U okviru gradskog Rasadni-ka izdvojena je povr{ina za bio-ba{tu zna~ajnog inau~nog hortikulturnog karaktera. Prirodwa~ki vrtoformqen je neposredno uz Zavod za za{titu prirodesa primercima flore i faune vojvo|anskog areala. Zaformirawe botani~ke ba{te kao institucije, na osnovuposebnih programa za ovakvu vrstu zelene povr{ine,utvr|en je lokalitet (6 ha) uz severoisto~ne bedemePetrovaradinske tvr|ave. Memorijalni park (aleja pes-nika Miroslava Anti}a) locirana je na potezu od Sport-skog i poslovnog centra "Vojvodina" do keja, odnosnoobale Dunava. Gradsko grobqe na Rumena~kom putu pred-stavqa vrednu i pejza`no oblikovanu zelenu povr{inu.

Ure|ewe starih grobaqa kao zona mira, odnosnospomen-parka obuhvata stara grobqa u delovima koji sene koriste aktivno (Vojno-avijati~arsko, Rusinsko--Grkokatoli~ko, Vojno grobqe u Petrovaradinu).

Park-{uma

Ure|ewe slobodnih povr{ina po tipu park-{ume nanajnièm pojasu uz Dunav vr{i se u skladu sa uslovimaza ure|ewe prostora namewenih za odmor i sportskeaktivnosti. Prostor Ribarskog ostrva, poluostrva uDunavcu, i pejza`ni park "Jugovi}evo" ima istaknuturekreativnu, za{titnu i ambijentalnu ulogu u odnosu nagradsku teritoriju.

Promenu na~ina kori{}ewa i gazdovawa postoje}im{umskim kompleksima treba usmeriti u pravcustvarawa rekreativnih sadràja, usagla{enih sa auto-htonim, podunavskim pejzaòm, posebno na podru~jima{uma-parkova na Kameni~koj i Petrovaradinskoj adi.

Zelenilo saobra}ajnica

Primarne saobra}ajnice sa ~etvororednim drvored-ima i prate}im zelenilom (travwak, {ibqe) ostvari}epovezivawe zelenila grada u sistem. Sekundarne sao-bra}ajnice (sem u nekim delovima starog centra) u svo-jim popre~nim profilima sadrà}e obostrane drvore-de. Sve povr{ine miruju}eg saobra}aja treba da sadrèvisoko zelenilo.

Zelenilo stambenih blokova

Unutar stambenih blokova }e se podizati povezanezelene povr{ine u ciqu za{tite stanovawa od sao-bra}aja i drugih uticaja.


Ozelewenom povr{inom smatra se i povr{ina ispodkro{we odraslih stabala u zavisnosti od vrste drve}a(orijentacije slobodnog dela parcele, gabarita objektai sl.).

Kod stanovawa sredwih gustina mogu}e je dosti}i 15do 30% zelenih povr{ina, a kod stanovawa ve}ih gusti-na 10 do 25% povr{ine parcele. Ve}e vrednosti jemogu}e dosti}i u zavisnosti od re{ewa stacionarnogsaobra}aja, poloàja objekta na parceli i dr.

Uslovi ozelewavawa su sastavni deo odobrewa zaizgradwu.

Za{titno zelenilo

Linijsko postavqawe zelenila u gradu ima posebnuulogu u funkcionisawu povezivawa (umreàvawa) zele-nih povr{ina gradske strukture i neposrednog vezivawasa vegetacionim celinama rubnog podru~ja.

Za{titni zeleni pojas ure|uje se u skladu safunkcionalnim potrebama namene koja se {titi ili odkoje se {titi kao: {umski zeleni pojas, vetrobrani pojas,vegetacija na klizi{tima, linearno zelenilo uz kanale,potoke i saobra}ajnice, odnosno koristi se kao rekre-ativno podru~je, vo}wak, vinograd, povrtwak, poqopri-vredno zemqi{te (prigradsko i vangradsko zelenilo).

Zelenilo ostalih namena

Vegetacijska i prostorna podvajawa naro~ito suzna~ajna izme|u stambenih i industrijskih zona, èlez-nice, saobra}ajnica i dr. U Novom Sadu takvi pojasevise proteù sa obe strane kanala Dunav - Tisa - Dunav,èlezni~ke pruge, otvorenog kanala na Telepu i u okvi-ru pojedinih radnih zona. Sam koncept ozelewavawa jejednostavan po oblikovawu i floristi~kom sastavu.

Minimalna povr{ina pod zelenilom u radnim zona-ma je 25% kompleksa.

3.0. GENERALNO RE[EWE SAOBRA]AJNOG SISTEMA

Prognoza razvoja Novog Sada do 2021. godine, pred-vi|a nisku stopu demografskog i umeren trend privred-nog razvoja i porasta nacionalnog dohotka. Ovakve pret-postavke neposredno uti~u i na projekciju razvoja sao-bra}ajnog sistema, ali se on mora posmatrati (zbog svo-jih karakteristika) i u posleplanskom periodu.

Iz navedenih razloga saobra}ajno re{ewe gradapretpostavqa razvoj pojedinih vidova transporta i uperiodu posle 2021. godine kako bi se stvorili pred-uslovi za formirawe i rezervisawe prostora zaodre|ene vidove saobra}aja.

Kao parametri razvoja saobra}ajnog sistema su, poredvremena i cene transporta, ekolo{ki uslovi i mogu}no-sti optimalnog kori{}ewa zemqi{ta. Novi Sad je tipi~anprimer grada koji je svoj razvoj bazirao na sabra}ajnimpogodnostima, koje mu pruà vodeni, ̀ elezni~ki i re~nitransport. Wihovom integracijom u me{oviti vid pre-voza znatno }e se umawiti vreme i tro{kovi prevoza,{to je i jedan od osnovnih ciqeva u ostvarewu gene-ralnog plana.

3.1. @elezni~ki saobra}aj

Novosadski èlezni~ki ~vor predstavqa jedan odzna~ajnijih u Srbiji, po{to se u wega uliva {est èlez-

ni~kih pruga iz odre|enih podru~ja Pokrajine. Me|uwima najzna~ajniju ulogu ima me|unarodna pruga, kojagrad povezuje sa zemqama Evrope i Azije, {to na odre|enna~in predstavqa osovinu razvoja novosadskog regionai samog grada. Generalnim planom se predvi|a moder-nizacija svih ̀ elezni~kih pruga, stani~nih postrojewai prate}e infrastrukture, ~ime }e se stvoriti usloviza intenzivnije kori{}ewe ovog vida prevoza.

Sve postoje}e pruge zadràvaju se u sada{wim kori-dorima, a zna~ajnije izmene o~ekuju se u zoni ̀ elezni~kestanice u Novom Sadu nakon realizacije pruge za vozovevelikih brzina. To se odnosi na korekciju dela trasepruge Novi Sad - Bogojevo ispod regionalnog puta NoviSad - Vrbas (uslovqene izgradwom pruga za vozovevelikih brzina).

Da bi se rehabilitovao i preuzeo vode}u ulogu, presvega u robnom transportu, predvi|ene su zna~ajne do-pune postoje}eg sistema u ~emu }e najzna~ajniju uloguimati èlezni~ke pruge za vozove velikih brzina odBeograda preko Novog Sada do Subotice i povezivawesa evropskim sistemom "brzih pruga". Pruge }e se nala-ziti u neposrednoj blizini postoje}ih i ne}e zahtevatiznatnije intervencije u prostoru, ni zauzimawe gra|e-vinskog zemqi{ta. Za pruge je planirana izgradwatrokolose~nog (dvokolose~nog) mosta na mestu poru{e-nog drumsko-èlezni~kog, ~ija }e se realizacija odvi-jati u etapama, u skladu sa razvojem transportnih potre-ba.

Veoma je zna~ajno da se zavr{i èlezni~ki ~vor uNovom Sadu, ~ija izgradwa traje ve} ~etrdesetak godi-na. To podrazumeva preseqewe teretne stanice na traj-nu lokaciju, izgradwu dela pruge od stanice "Novi Sad"do stanice "Podbara", ~ime }e se ostvariti najkra}aveza sa Banatom i severoisto~nim delovima Ba~ke.

Generalnim planom se predvi|a povezivawe radnihzona "Sever I", "Sever II", "Sever IV" i "Istok", {to }eupotpuniti i postoje}i sistem industrijskih koloseka uzonama na levoj i desnoj obali Dunava.

Iako u sada{wim uslovima èlezni~ki saobra}ajima neznatnu ulogu u prevozu putnika (zbog visokog nivoausluga) predvi|a se wegovo pove}ano u~e{}e, posebno uprigradskom prevozu koji }e sa tramvajskim pred-stavqati jedinstven sistem.

Sve pru`ne prelaze koji se nalaze u nivou sa kolovo-zom postoje}e magistralne i regionalne putne mreè,potrebno je obavezno denivelisati, a ostale, gde god toprostorni uslovi omogu}avaju.

3.2. Drumski saobra}aj

Ciqevi razvoja ovog vida transporta, koji pred-stavqa osovinu funkcionisawa svih aktivnosti u gradu,su: kra}e vreme putovawa, cena transporta, racionalnamreà u prostoru, mogu}nosti realizacije od po~etnogka kona~nom, uticaji na okolinu i povezivawe sa van-gradskom saobra}ajnom mreòm. Ovakvi zahtevi u su{ti-ni opredequju izbor drumskog saobra}ajnog sistema imreè, koji se i do sada{weg vremena razvijao na osno-vama planova i saobra}ajnih istraìvawa.

Prognoza demografskog i ekonomskog razvoja pokazu-je da }e do kraja planskog perioda stepen motorizacijeu Novom Sadu iznositi 33 automobila na 100 stanovni-ka (jedan automobil na porodicu), {to zna~i da }e ugradu biti registrovano oko 83.000 putni~kih automo-bila.


Mobilnost stanovni{tva iznosi}e tri putovawa nadan, od toga 30% pe{a~ewem, 45% sredstvima javnogprevoza i 25% putni~kim automobilima. Ova prognozazasniva se na dosada{wim istraìvawima, ali zavisii od nivoa usluga, {to zna~i da se moè o~ekivatipove}awe u~e{}a putni~kih automobila u prevozu.

Navedenim parametrima, u odnosu na stvorene uslovei konfiguraciju mreè u prostoru, opredelilo se i zaizbor saobra}ajnog re{ewa u Novom Sadu.

U vangradskoj mreì predvi|a se izgradwa obi-laznice oko Petrovaradina (pored èlezni~ke prugeNovi Sad - Beograd), izgradwa prikqu~ka od raskrsnicebulevara na Mi{eluku sa putem za Rumu do magistralnogputa Beograd - Novi Sad (kod Petrovaradinske ~esme),obilaznica oko Sremske Kamenice i povezivawe puta M - 21 (Ruma - Novi Sad) sa budu}im mostom preko Duna-va u Petrovaradinu, {to se predvi|a u posleplanskomperiodu.

Na levoj obali Dunava (u Novom Sadu) me|u najzna-~ajnije magistralne saobra}ajnice spada put du` Su-boti~ke pruge od autoputa E-75 do Dunava (sa vezom namost koji se predvi|a posle planskog perioda),zavr{etak magistrale kao dela magistralnog puta M-7od ulice Partizanske do ulice Kornelija Stankovi}a(obilaznica oko Alma{kog grobqa), povezivawe Bule-vara Ja{e Tomi}a sa Temerinskom ulicom (ulicom Koste[okice) i Alma{ke ulice sa ulicom Marka Miqanova.

Ostale intervencije na mreì predstavqajuzavr{etak sistema u pojedinim saobra}ajnicama (wiho-vo pro{irewe, izgradwu i rekonstrukciju), me|u kojimasu prioritetni: ulica Jovana Suboti}a, Bulevar kraqaPetra I, Somborska ulica i ulica Kornelija Stankovi}a.

Iako se ne nalazi na podru~ju obuhva}enom general-nim planom (delimi~no), zbog zna~aja u saobra}ajnom si-stemu, izdvaja se deonica magistralnog puta M-7 (NoviSad - Futog), ~ija realizacija treba da bude u priorite-tu, i delovi mreè u starom gradskom centru i wegovomneposrednom okruèwu.

Javni prevoz

Sistem javnog prevoza putnika razvija}e se u dvavida: kao autobuski i tramvajski. Prvi, koji je dostigaoizuzetno visok nivo usluga (pokrivenost grada linija-ma, kvalitet usluga prevoza, intervali putovawa uuslovima normalnog snabdevawa gorivom, cene pre-voza...), funkcionisa}e u duèm periodu (pretpostavqase do 2015. godine), kada se o~ekuje uvo|ewe {inskogprevoza na zna~ajnim koridorima (Liman - centar, Liman -- èlezni~ka stanica, Novo naseqe - centar - Petro-varadin), odnosno Bulevarom cara Lazara, Straì-lovskom ulicom, Bulevarom oslobo|ewa, Bulevaromkneza Milo{a, Futo{kim putem, Futo{kom ulicom,Jevrejskom ulicom, Bulevarom Mihajla Pupina, prekoVaradinskog mosta, Beogradskom ulicom, Preradovi-}evom ulicom, preko Mosta slobode i dr. Predvi|a seizme{tawe terminala na Ribqoj pijaci na lokaciju kodèlezni~ke stanice ili na ranìrnu stanicu (na trasiSuboti~ke pruge) koja se moè planirati i za izgradwutramvajskog depoa. Planirana lokacija tramvajskogdepoa je u blizini postoje}eg autobuskog depoa naFuto{kom putu. U me|uvremenu je neophodno da se izradeStudija opravdanosti i idejni projekti za uvo|ewe tram-vaja u Novi Sad.

Biciklisti~ki saobra}aj

Novi Sad kao ravni~arski grad ima izuzetne usloveza razvoj ovog vida prevoza. Iako nije konkuretan auto-mobilskom i javnom , predvi|a se realizacija zapo~etihbiciklisti~kih staza. One su izgra|ene van kolovoza uvelikom broju magistralnih saobra}ajnica, glavnihgradskih saobra}ajnica i saobra}ajnica, koje u celinipredstavqaju primarnu mreù grada. Najve}im delomproteù se van kolovoza, izuzev na delovima mreè gdeza to ne postoje prostorne mogu}nosti. Staze se grade iplaniraju na osnovama analize mreè biciklisti~kihstaza u Novom Sadu, a zna~ajan deo obra|en je i glavnimprojektima.

Parkirawe i garaìrawe

U robnom transportu drumski prevoz, zbog visokognivoa usluga, u duèm periodu ima}e zna~ajnu ulogu, aliveliki problemi se, pored organizacije, stvaraju priparkirawu vozila (kamiona). Za re{avawe ovog zna-~ajnog komunalnog problema predvi|a se izgradwa ter-minala kod "Univerzala" na Podbari, na Temerinskomputu i u radnim zonama. Postoji mogu}nost za izgradwuparkirali{ta i u drugim delovima grada, pod uslovimakoje zahtevaju propisi o negativnim uticajima naokolinu.

Stacionarni (miruju}i) saobra}aj predstavqa jedanod zna~ajnijih komunalnih problema. Da bi se re{iloparkirawe i garaìrawe putni~kih automobila, neop-hodna je primena kriterijuma i mera za wihovo spro-vo|ewe. To zahteva odgovaraju}e povr{ine zemqi{ta,{to u su{tini uslovqava planirawe broja stanova iposlovnog prostora u pojedinim delovima, naro~ito ustarim delovima grada, gde su ograni~ene mogu}nostiizgradwe parkirali{ta na terenu. Iz tih razloga, kaonajracionalnije re{ewe, planiraju se vi{espratne(javne garaè), za ~iju realizaciju grad treba da defi-ni{e konkretne aktivnosti. Generalnim planom jeutvr|en poloàj samo onih javnih garaà bez kojih nemogu da funkcioni{u pojedini delovi grada i odre|enisadràji. Razme{taj i kapacitet ostalih garaàutvr|iva}e se planovima detaqne regulacije.

3.3. Vodeni saobra}aj

Razvoj Novog Sada bio je pod uticajem Dunava, kojimse u daqoj pro{losti odvijao transport robe i putnika.U savremenom transportnom sistemu ovaj vid preuzimazna~ajnu ulogu, pre svega u robnom i turisti~kom sao-bra}aju.

Dosada{wa istraìvawa pokazuju da }e Novi Sad,svojim poloàjem na Dunavu i plovnom kanalu, pred-stavqati regionalni re~ni transportni centar, a datreba u skladu sa potrebama planirati odgovaraju}apristani{ta, luke i prate}u infrastrukturu. U tom smi-slu analizirani su postoje}i kapaciteti, naro~ito lukena u{}u kanala. Ti kapaciteti }e zadovoqiti potrebeu planskom periodu, ali je neophodan razvoj operativneobale, pre svega pro{irewe vertikalnog keja i RO-ROsistema. O~ekuje se da }e ovaj vid prevoza, koji je utransportu rasutih tereta jeftiniji i do 15 puta oddrumskog, u racionalnoj ekonomiji imati zna~ajnu ulogu.

Sidri{te je u prvoj fazi planirano nizvodno odizvori{ta "Petrovaradinska ada". Zimovnici i daqeostaju u Dunavcu i kanalu, sve do izgradwe budu}e luke.


Alternativno re{ewe ne postoji, po{to grad nema drugeakvatorije sli~nih karakteristika.

Opremawe luke infrastrukturom, operativnom oba-lom, vertikalnim kejom za pojedine korisnike }e sere{avati prema neposrednim zahtevima investitora.

Integralni transport

Savremeni transportni sistemi podrazumevaju efi-kasan i jeftin prevoz robe, {to zahteva uvo|ewe inte-gralnog prevoza, gde postoje mogu}nosti neposredne vezevodenog, èlezni~kog i drumskog saobra}aja. U tom smi-slu se predvi|a formirawe robno-transportnog centrau Luci "Novi Sad", i na lokaciji "Novi Sad-ranìrna"uz mogu}nost realizacije sekundarnih centara u delovi-ma grada gde su povezane èlezni~ke i drumske komu-nikacije, kao {to su: teretne stanice u Novom Sadu,Petrovaradinu, Sajlovu, Podbari i sl.

4.0. GENERALNO RE[EWE INFRASTRUKTURNIH SISTEMA

4.1. Hidrotehni~ki sistemi

Sistem snabdevawa vodom

Predvi|en je fleksibilan regionalan sistem snab-devawa vodom sa centralnim konzumnim korisnikomNovim Sadom. Regionalni sistem }e nastati grupisawempostoje}ih i planiranih pojedina~nih vodovodnih sis-tema (mesnih, grupnih i regionalnih), koji }e se u tokufunkcionisawa, prema potrebi, mo}i razdvajati nadelove i spajati u jedinstven sistem.

Na prostoru grada Novog Sada tro{ilo bi se oko 90%od ukupne potro{we, a ostalih 10% u susednim op{tina-ma, koje iz prostornih razloga ima smisla obuhvatitiplaniranim sistemom. U naseqima Grada Novog Sadatro{ilo bi se oko 15%, a na uèm gradskom podru~juNovog Sada oko 75% vode.

Glavna karakteristika koncepta snabdevawa vodomna uèm podru~ju Novog Sada je postavqawe dva neza-visna sistema: sanitarnog i tehnolo{kog vodovoda.

Terenske prilike i prostorni razme{taj korisnikana uèm gradskom podru~ju Novog Sada uslovili su vi{evisinskih zona. Celokupna prethodno pre~i{}ena koli-~ina vode sa razli~itih lokaliteta izvori{ta tran-sportuje se u rezervoar "Institut", odakle se stepena-sto prebacuje u vi{e zone.

Dnevno izravnawe potro{we vode u okviru vi{ihzona obavqa se iz sopstvenih rezervoara.

Izvori{ta kao vitalni delovi sistema od bitnog suuticaja na postavqeni koncept. Koncept je prilago|enizvori{tima "[trand", "Ratno ostrvo" i "Petrovara-dinska ada", ali se generalnim planom omogu}ava pri-lago|avawe i prelazak i na druga mogu}a izvori{ta(zahvatawe i prerada dunavske vode, brana na Dunavu,priobaqe Drine i Save i dr.).

Od ukupne potro{we vode u industriji 15% se obez-be|uje iz sistema sanitarne vode, a ostalih 85% putemposebnog tehnolo{kog vodovoda.

Tehnolo{ki vodovod obuhvata sve radne zone napodru~ju Novog Sada i snabdeva vodom korisnike koji utehnolo{kom procesu ne zahtevaju sanitarni kvalitetvode.

Planira se jedinstven tehnolo{ki vodovod sa dvalokaliteta zahvata i prerade povr{inske vode i to"Kanal" na kanalu DTD i lokalitet "êrevi}ka ada" ili"Koviqski rit".

Uloga rezervoara Tranxament u konceptu snabdevawavodom bi}e bliè utvr|ena tokom izrade analizepotro{we vode i kroz razradu generalnog plana.

Sistemi odvo|ewa i pre~i{}avawa otpadnih i atmosferskih voda

Planira se optimalno podru~je budu}eg kanaliza-cionog sistema, koje obuhvata podru~je Novog Sada saprihvatawem otpadnih voda dela naseqa na teritorijiGrada Novog Sada i omogu}avawem realizacije mesnih igrupnih postrojewa za pre~i{}avawe za preostala nase-qa.

Mati~ni kanalizacioni sistem na levoj obalipodru~ja Novog Sada i na delu niskih terena u Petro-varadinu je op{ti. Na ostalim delovima i u naseqimana teritoriji Grada Novog Sada primewen je separa-cioni kanalizacioni sistem.

Atmosferske vode podru~ja Novog Sada na levojobali Dunava i otpadne vode Novog Sada i dela naseqana teritoriji Grada Novog Sada dovode se putem pump-nih stanica na glavne pumpne stanice (postoje}u GCI iGCII i planiranu GCIII). Na ovim ta~kama prebacuju seatmosferske vode u Dunav, a otpadne vode se trans-portuju preko kanala DTD na planirani lokalitet cen-tralnog postrojewa za pre~i{}avawe otpadnih voda"Sever IV".

Na centralno postrojewe za pre~i{}avawe otpadnihvoda u Novom Sadu mogu}e je, pored otpadnih voda Ve-ternika i Futoga, usmeriti otpadne vode Bege~a, kao iKa}a i Budisave.

Grupna postrojewa mogu}e je formirati na levojobali za naseqa Stepanovi}evo, ênej, Kisa~ i Rumen-ka, a na desnoj za naseqa Sremska Kamenica i Ledinci.

Otpadne vode naseqa Koviq }e se pre~istiti na me-snom postrojewu ili }e se, preko odvodnih sistema Bu-disave i Koviqa, dovesti na centralno postrojewe.

Atmosferske vode na desnoj obali Dunava prihvata-ju fru{kogorski potoci, Dunav i op{ti kanalizacionisistem u Petrovaradinu koji, pored atmosferskih vodaprihvata i otpadne vode niskih delova Petrovaradina.

Kanalizacijom prihva}ene vode odvode se na plani-rano postrojewe za pre~i{}avawe otpadnih voda "Rokovpotok".

Pumpna stanica "Rokov potok" prebacuje atmosfer-ske vode iz op{teg kanalizacionog sistema u Dunav, aotpadne vode se odvode na postrojewe za pre~i{}avawe"Rokov potok".

Koncept odvo|ewa atmosferskih i otpadnih voda naprostoru grada Novog Sada rezultat je prostorne orga-nizacije naseqa Grada u 2021. godini, a razvoj sistemabaziran je na slede}im smernicama:

- sistem odvo|ewa atmosferskih i otpadnih vodatreba da prati realizaciju stambene izgradwe irealizaciju sistema snabdevawa vodom;

- na prostorima gde predstoji izgradwa kanalizaci-je, u izuzetno te{kim geomaheni~kim uslovima,mogu}a je, pored gravitacionog kanalizacionog sis-


tema, gradwa kanalizacionih sistema pod pri-tiskom ili vakuum;

- naseqa na teritoriji Grada Novog Sada, ~ije ot-padne vode nisu orijentisane prema Novom Sadu, uskladu sa optimalnom dispozicijom treba orijen-tisati na planirana grupna i mesna postrojewa zapre~i{}avawe otpadnih voda.

Sistem odbrane od poplava

Zakonom o vodama utvr|eno je da je zabraweno sa|ewedrve}a u za{titnom pojasu nasipa prema brawenomterenu u {irini od 50 m, a u pojasu {irine 100 m odnoìce nasipa zabraweno je kopawe bunara, materijal-nih rovova i paralelnih kanala du` nasipa.

U ciqu racionalnog kori{}ewa gra|evinskog zemqi-{ta, na podru~ju Novog Sada predlaè se za{titni pojasnasipa u kome nije dozvoqena gradwa u {irini od 50 mmereno od postoje}e noìce nasipa prema brawenomterenu.

Ovaj pojas moè biti i uì, prema uslovima Javnogvodoprivrednog preduze}a "Vode Vojvodine" Novi Sad.

Za{titni pojas se predvi|a za realizaciju potpuneodbrane od visokih voda Dunava povratnog perioda jed-nom u sto godina(1% visoka voda), koja }e svojom {iri-nom omogu}iti formirawe nadvi{ewa za odbranu odvisokih voda Dunava verovatno}e pojave jednom u hiqa-du godina (0,1% visoka voda).

Planiranim stepenom za{tite treba da se formiraglavni odbrambeni nasip na deonici; lokalizacioninasip "Veternik" - prevodnica u Novom Sadu na kanalu,lokalizacioni nasip "Ratno ostrvo" na levoj obali ideonica nasipa Varadinski most - Rokov potok na desnojobali.

Lokalizacioni nasip "Veternik" {titi deo podru~jaNovog Sada od uzvodnih prodora i predvi|a se wegovonadvi{ewe.

Lokalizacioni nasip "Ratno ostrvo" {titi deo pod-ru~ja Novog Sada od nizvodnih prodora i predvi|a sewegova rekonstrukcija i dogradwa.

Realizacija hidroenergetskog objekta uzvodno odNovog Sada uslovqena je izgradwom potpune za{tite odvisokih voda Dunava i za{titom podru~ja Novog Sada odpodzemnih i procednih voda.

Infrastrukturni kompleksi, koridori i objekti

Prerada vode za potrebe sanitarnog vodovoda odvi-ja}e se na postoje}em lokalitetu "[trand" i planira-nom "Petrovaradinska ada", a ukoliko postoji potrebamoè se na lokalitetu rezervoara "Institut" realizo-vati mawe postrojewe za kondicionirawe vode. Zatehnolo{ki vodovod prerada vode se predvi|a nalokalitetu "Kanal". Ostavqa se mogu}nost realizacijeprerade vode i na lokalitetima van podru~ja NovogSada.

Tehnolo{ke linije prerade vode koncipira}e seprema zahtevanom kvalitetu vode, odnosno potrebipotro{a~a.

Prostori na kojima su izgra|ena izvori{ta u pot-punosti se zadràvaju i planira se pro{irewe izvo-ri{nih prostora za izvori{ta "Petrovaradinska ada"i "Ratno ostrvo".

Pre~i{}avawe otpadnih voda u skladu sa konceptompostavqene kanalizacione mreè predvi|a se nalokalitetima "Sever IV" i "Rokov potok".

Kvalitet otpadnih voda doveden na postrojewa zapre~i{}avawe vode mora biti ujedna~en, {to }e se po-sti}i prethodnom obradom otpadnih voda nestandard-nih zaga|iva~a u krugu, pre svega, industrijskih kom-pleksa.

4.2. Energetski sistem

Na podru~ju grada Novog Sada razvijeno je nekolikosistema za snabdevawe energijom. Snabdevawe ele-ktri~nom energijom je iz jedinstvenog elektroenerget-skog sistema.

Grad se snabdeva toplotnom energijom iz dva cen-tralizovana sistema: toplifikacionog i gasifika-cionog. Potro{a~i koji nisu prikqu~eni na jedan odovih sistema snabdevaju se energijom potrebnom za gre-jawe putem individualnih loì{ta.

Toplifikacioni sistem je razvijen na podru~ju gradau kome preovla|uju poslovni sadràji i vi{eporodi~nistambeni objekti velikih gustina. Ovaj sistem snabdevatoplotnom energijom oko 65% od ukupnog broja stanova ugradu.

Gradski gasifikacioni sistem je posledwi uvedensistem u gradu i razvijao se posledwih trideset godi-na.

U prvoj fazi izgradwe na gasifikacioni sistem suprikqu~ene gradske toplane i deo industrije. Posled-wih pet godina ovaj sistem se intenzivnije razvija napodru~jima grada sa preovla|uju}im porodi~nim stano-vawem i na wega je trenutno prikqu~eno pribli`no12.000 stanova, {to ~ini oko 15% od ukupnog broja stano-va u gradu.

Snabdevawe grada elektri~nom energijom

Novi Sad }e se snabdevati elektri~nom energijom izjedinstvenog elektroenergetskog sistema preko TS "NoviSad III" 380/220/110 kV.

U sastavu elektroenergetskog sistema nalazi se iTermoelektrana - toplana "Novi Sad", koja je i naj-zna~ajniji energetski objekat na teritoriji grada. Snagaovog energetskog objekta je 235 MW na wegovom pragu.Novi Sad }e se snabdevati elektri~nom energijom i sabudu}ih energetskih objekata koji }e se graditi u wego-voj blizini (hidroelektrana na Dunavu) i ukqu~iti uelektroenergetski sistem.

Termoelektrana-toplana "Novi Sad" je povezana di-rektno na 110 kV dalekovodni sistem grada i kao auto-nomni izvor moè snabdevati elektri~nom energijomgrad.

Gradski elektroenergetski sistem se bazira na tro-stepenoj (110/35/10/0,4 kV) i dvostepenoj (110/20/0,4 kV)transformaciji. Daqi razvoj elektroenergetskog si-stema bazira}e se na dvostepenoj transformaciji.

Na teritoriji Novog Sada u pogonu je osam TSprenosnog odnosa 110/35 kV ili 110/20 kV, koje su nadzem-nim vodovima (pod naponom) 110 kV povezane sa ~vornomTS "Novi Sad III" i sa TE-TO "Novi Sad". Od ukupno osampomenutih TS, sedam je locirano u gradu (dve na desnojobali Dunava, pet na levoj obali Dunava), dok se osmaTS nalazi u Futogu.


Ve}i broj 35/10 kV transformatorskih stanica radina granici svojih instalisanih kapaciteta. Deo ele-ktrokonzuma ovih transformatorskih stanica preuzi-maju novoizgra|ene 110/20 kV transformatorske stanice"Ju`ni Telep", "Detelinara", "Rafinerija" i "Mi{e-luk", i na taj na~in razvojem distributivne 20 kV mreèdolazi do ukidawa 10 kV naponskog nivoa.

Transformatorske stanice su me|usobno povezaneodgovaraju}im dalekovodima. Postoje}i 110 kV-ni i 35 kV-ni dalekovodi su izvedeni kablovski do onihtransformatorskih stanica koje se nalaze u samomgradu.

Distributivne transformatorske stanice su kablov-skim izvodima povezane na 110/20 kV i 35/10 kV trans-formatorske stanice preko kojih su i vezane na jedin-stveni elektroenergetski sistem.

Snabdevawe elektri~nom energijom bi}e iz TS "NoviSad III" sa ~ije }e 110 kV-sabirnice polaziti 110 kVdalekovoda koji formiraju energetski prsten oko grada.Sa ovih dalekovoda }e se napajati sve 110/20 kV trans-formatorske stanice. Svi 110 kV dalekovodi koji }e segraditi nadzemno oko grada bi}e sme{teni u energetskekoridore. 110 kV dalekovodi koji }e biti gra|eni zapovezivawe TS 110/20 kV "Centar" sa TS 110/20 kV "NoviSad 4", TS 110/20 kV "Novi Sad 5" i TS 110/20 kV "NoviSad 7", kao i za povezivawe TS 110/20 kV "Novi Sad 5"sa TS 110/20 kV "Novi Sad 7", gradi}e se podzemno(kablirawem).

Na energetski prsten grada 110 kV vodom prikqu~enaje i TE-TO "Novi Sad".

Sa 20 kV sabirnica 110/20 kV transformatorskihstanica direktno }e se napajati 20/0,4 kV transforma-torske stanice. Postoje}a nadzemna mreà po istekueksploatacionog veka i distributivna elektroenerget-ska mreà na teritoriji grada bi}e kablirana. U delo-vima grada sa novom porodi~nom gradwom niskonapon-ska mreà se moè graditi i kao nadzemna.

U skladu sa Prostornim planom Republike Srbijeomogu}i}e se pro{irewe TS "Novi Sad III", kao i izgrad-wa 400 kV dalekovoda od ove transformatorske stanicedo TS "Sombor III".

Postoje}a TS 110/35 kV "Novi Sad II" rekonstruisa}ese u TS 110/20 kV. Gradi}e se i pet novih trafostanica110/20 kV: na Rimskim [an~evima, u Petrovaradinu("Pobeda"), u ulici Pap Pavla ("Centar"), u Veterniku -severno od puta Novi Sad-Veternik i u radnoj zoniSever I.

Sredwonaponska 20 kV mreà grada gradi}e se kaopodzemna kablovska mreà, a nadzemni vodovi se mogugraditi samo na vanstambenim prostorima. Na urbanimpodru~jima grada planirane 20/0,4 kV distributivnetransformatorske stanice gradi}e se od monta`no--betonskih elemenata, a u specijalnim slu~ajevima, kaozidani objekti, ili u sklopu poslovnih objekata, a naostalim podru~jima mogu se graditi kao stubne trans-formatorske stanice.

Sistem snabdevawa toplotnom energijom

Snabdevawe toplotnom energijom se vr{i iz:

- centralizovanih sistema (toplifikacionog i gasi-fikacionog),

- individualnih loì{ta (lokalno).

Delovi grada i naseqa sa mawom gustinom stanovawai ve}i deo industrije snabdeva}e se toplotnom energi-jom iz gasifikacionog sistema, a iz toplifikacionogsistema delovi grada sa ve}om gustinom stanovawa iposlovni delovi grada. Neznatan broj potro{a~a }e sesnabdevati toplotnom energijom iz individualnihloì{ta.

Toplifikacioni sistem grada

Toplifikacioni sistem grada sastoji se od osnovnogtoplotnog izvora TE-TO "Novi Sad" i od ~etiri toplot-na izvora na levoj obali Dunava i to: TO "Istok", TO"Zapad", TO "Sever" i TO "Jug" i dva toplotna izvora nadesnoj obali Dunava: TO "Petrovaradin" i TO "Mi{elukI" kod RTV centra.

Izgradwom poveznog vrelovoda od TE-TO "Novi Sad"do GRS (glavne razdelne stanice), a kasnije i od GRS dotoplana "Istok" i "Jug", od sistema daqinskog grejawasistem se pretvorio u toplifikacioni.

Toplane uglavnom koriste prirodni gas kao osnovnienergent. Samo TO "Sever" i TO "Jug" delimi~no, a TE-TO"Novi Sad" alternativno koriste mazut.

Na daqinski sistem JKP "Novosadska toplana"prikqu~eno je oko 54.000 potro{a~a, od toga je oko51.500 stambenih i oko 2.500 poslovnih potro{a~a.Stambeni potro{a~i ~ine 68% konzuma, dok na poslovnepotro{a~e otpada 32%. Ukupna instalisana snagatoplotnih izvora je 433 MW, dok je instalisana snagasistema 647 MW.

Najve}a disproporcija izme|u instalisane snage iveli~ine konzuma je na podru~jima toplana "Zapad" i"Jug".

Za kvalitetno snabdevawe Novog Sada toplotnomenergijom neophodan je rad Termoelektrane-toplane,koja pokriva nedostaju}i kapacitet toplana "Jug" i"Istok". Od ukupno potrebne koli~ine energije za snab-devawe dela grada koji je prikqu~en na toplifika-cioni sistem oko 70% isporu~i se iz TE-TO "Novi Sad",{to pokazuje koliki je zna~aj TE-TO.

Kvalitet snabdevawa toplotnom energijom iz topli-fikacionog sistema nije isti u svim zonama. Pojedinezone imaju prakti~no zavr{en sistem za snabdevawetoplotnom energijom i to sa kvalitetnim snabdevawempostoje}ih sadràja i mogu}no{}u prikqu~ewa na wegasvih planiranih sadràja. U pojedinim zonama }e sedograditi toplotni izvori, zatim izgraditi primarnimagistralni vodovi i razdelne blokovske mreè.

Planirana izgradwa na podru~ju grada uslovi}e irast toplotnog konzuma sistema. O~ekuje se pove}awetoplotnog konzuma sistema u planskom periodu na oko900 MW. Rast ovog konzuma se mora pratiti izgradwompotrebnih kapaciteta u toplanama.

Da bi se postiglo kvalitetno snabdevawe toplotnomenergijom potro{a~a prikqu~enih i planiranih zaprikqu~ewe na toplifikacioni sistem, potrebno jeizvr{iti zna~ajne intervencije na sistemu.

Kao prioritetno se planira izgradwa poveznog vodaod GRS do TO "Sever" wena rekonstrukcija, kao i do-gradwa toplane "Zapad".

U ciqu sigurnijeg i kvalitetnijeg snabdevawatoplotnom energijom, poveza}e se korisni~ka podru~jatoplana "Zapad" i "Jug" magistralnim vrelovodom koji


}e se graditi du` Suboti~ke ulice i tako omogu}itisnabdevawe toplotnom energijom svih planiranihpotro{a~a.

Izgradi}e se deo magistralnog vrelovodnog prstenana Bulevaru oslobo|ewa na deonicama gde do sada nijezavr{en.

Postoje}a toplana, izgra|ena kod RTV centra, plani-rana je za snabdevawe toplotnom energijom delovaMi{eluka sa vi{om kotom terena od 140 m. Do ovihpodru~ja izgradi}e se odgovaraju}i vrelovodi.

Za ostali deo Mi{eluka izgradi}e se novi toplotniizvor (toplana), zatim novi gasovod od GMRS (glavnemerno-regulacione stanice) "Mi{eluk" do planiranetoplane i odgovaraju}a vrelovodna mreà od ovetoplane do potro{a~a.

Na podru~ju Petrovaradina izgra|ena distributivnagasovodna mreà smawila je potrebu pro{irewa topli-fikacionog podru~ja, pa nije neophodno graditi novutermoelektranu-toplanu na desnoj obali Dunava. Alter-nativa za snabdevawe toplotnom energijom Petrovara-dina su autonomne toplane sa mazutom kao gorivom. Nataj na~in }e se re{avati grejawe za pojedine objekte iligrupu objekata na levoj obali Dunava.

Gasifikacioni sistem grada Novog Sada

Generalno opredeqewe u snabdevawu toplotnomenergijom grada je usmereno prema kori{}ewu gasa kaoprimarnog goriva (u~e{}e 90%), s tim da se ra~una da }eosnovno energetsko gorivo i u gradskim toplanama bitigas.

Grad se snabdeva gasom iz glavne merno-regulacionestanice (GMRS) "Novi Sad" izgra|ene u radnoj zoni"Sever IV". Ova merno-regulaciona stanica je povezanaogrankom ∅ 12 3/4" na magistralni gasovod, a sa wepolazi gasovod sredweg pritiska za snabdevawe gradagasom. Od ovog gasovoda pre prelaska kanala izvedenasu dva ogranka i to prvi za potrebe snabdevawa gasomradne zone "Rimski [an~evi" i drugi za snabdevaweKlise. Pred ulazak u grad gasovod se grana na zapadni iju`ni krak. Na ju`nom ogranku gasovoda spojene sutoplane "Jug" i "Istok", kao i deo industrije u radnojzoni "Sever III". Na zapadni krak gasovoda povezane sutoplane "Sever" i "Zapad", potro{a~i u radnoj zoni"Sever I" i "Sever II", kao i delovi grada sa porodi~nimstanovawem, Salajka i Telep.

Posebni ogranci magistralnog gasovoda su izgra|eniza podru~je Srema dimenzije ∅ 8 5/8", kao i do TE-TO"Novi Sad" dimenzije ∅ 12 3/4".

Na gasovod izgra|en za podru~je Srema od gradskihpotro{a~a su prikqu~eni radna zona "Istok", TO"Petrovaradin", TO "Mi{eluk", kao i Sremska Kameni-ca. Na ovaj gasovod je u toku 1997. godine prikqu~en iPetrovaradin putem svoje dve merno-regulacione sta-nice. U sklopu Petrovaradina re{i}e se i snabdevawetoplotnom energijom Petrovaradinske tvr|ave.

Mali Beograd i Veliki Rit su planirani za prikqu-~ewe na gradski gasifikacioni sistem, pa je za potrebenapajawa budu}ih potro{a~a, na ovom podru~ju, toplot-nom energijom izgra|en i gasovod sredweg pritiska dosamog lokaliteta. Za daqu izgradwu potrebno je izgra-diti distributivnu gasnu mreù. Izgradwa gasne mreèplanira se na podru~ju Adica, kao i na prostoru zapad-

no od Klise, delovima Mi{eluka, Petrovaradina iostalim podru~jima grada gde je predvi|ena porodi~naizgradwa.

Glavni pravci pro{irewa gasovodne mreè sredwegpritiska odvija}e se na podru~jima Klise, Avijati-~arskog naseqa, Sajlova, Adica i Mi{eluka.

Da bi se obezbedilo kvalitetno snabdevawe gasomsremskog dela grada, s obzirom da je izgra|en podvodnigasovod maweg kapaciteta od potrebnog, potrebno jeizgraditi gasovod visokog pritiska direktno od glavnerazdelne stanice u Gospo|incima do Futoga i od Futo-ga do Beo~ina. Na ovaj na~in bi se potrebne koli~inegasa dopremile do sremske strane i poboq{ala si-gurnost u snabdevawu gasom ovog dela grada. Na ovajgasovod bi se prikqu~io postoje}i gasovod visokog pri-tiska koji je izgra|en od Futoga do Ba~ke Palanke.

Mogu}nost kori{}ewa alternativnih toplotnih izvora

O~ekuje se da }e u narednom periodu aktivnu primenudobiti i sun~eva energija kod porodi~nog stanovawa ito prete`no za dobijawe tople potro{ne vode, pa i zagrejawe objekata. Kod vi{eporodi~nog stanovawa imalabi primenu samo za dobijawe tople potro{ne vode. [iraprimena kori{}ewa sun~eve energije najvi{e zavisi odtehno-ekonomskih parametara.

Drugi izvori toplotne energije (toplotne pumpe,energija vetra, geotermalna energija, energija biomase,energija i sme}a) ima}e male mogu}nosti za prakti~nuprimenu i nisu od su{tinskog zna~aja za sam sistem snab-devawa grada toplotnom i elektri~nom energijom, madamogu da doprinesu znatnim u{tedama primarnog goriva.

U{teda }e se posti}i poboq{awem regulacije imerewa potro{we toplotne energije, primenom savre-menih izolacionih materijala kod objekata koji su uizgradwi, kao i izolacija postoje}ih objekata povoqnomorijentacijom i rasporedom otvora na objektu.

PTT i kablovsko-distributivni sistem

Generalnim planom predvi|a se razvoj sistema, presvega izgradwa osnovnih objekata - telefonskih auto-matskih centrala i po{tanskih centrala. Me|u najz-na~ajnije spada PTT centar kod èlezni~ke stanice,rekonstrukcija postoje}e po{te na Limanu i izgradwaautomatske telefonske centrale na Mi{eluku.

Tehnolo{ki razvoj ovog sistema znatno uti~e i naprostorne zahteve za magistralnu i distributivnukablovsku mreù uvo|ewem opti~kih i drugih vrstakablova. Pored toga, u mreì centrala zna~ajnu ulogu usistemu ima}e male centrale (produèni stepen), ~ijise poloàj utvr|uje detaqnom razradom (planovimadetaqne regulacije) pojedinih delova grada.

Generalnim planom se predvi|a uvo|ewe jedin-stvenog distributivnog (kablovskog) sistema, ~ije }e seinstalacije nalaziti u koridorima telekomunikacionemreè. Ovaj sistem, pored uloga u kablovskoj televiziji,omogu}i}e sve vrste komunikacije i informacija usavremenim aktivnostima gra|ana.

Prema broju stanovnika i ostalim sadràjima (name-nama) planirano je da krajem planskog perioda u gradubude oko 125.000 telefonskih prikqu~aka.


5.0. GENERALNA, REGULACIONA, TEHNI^KAI NIVELACIONA RE[EWA

Saobra}ajno re{ewe definisano generalnim planom,pored osnovnih karakteristika kolovoza, trotoara,parkirali{ta i biciklisti~kih staza, defini{e i re-gulaciono re{ewe. To podrazumeva {irinu i poloàjsvih saobra}ajnih povr{ina, podzemnih i nadzemnihkomunalnih instalacija.

U hijerarhiji mreè najzna~ajniju ulogu imaju magi-stralne i glavne gradske saobra}ajnice, ~ije se {irinepopre~nih profila kre}u od 30 do 60 m, glavnih grad-skih od 15 do 50 m, a saobra}ajnica od 15 do 30 m. Ove{irine predstavqaju osnovu, a wihov definitivan pro-fil odredi}e se razradom delova teritorije obuhva-}ene generalnim planom.

Tehni~ke karakteristike saobra}ajnica, koje podra-zumevaju poloàj u prostoru, dimenzije pojedinih sadr-àja u wihovim profilima, detaqno su prikazane udokumentacionoj osnovi generalnog plana pojedinihdelova grada (planovima detaqne regulacije, mreòmosovinskih ta~aka i popre~nim profilima saobra}ajni-ca).

Nivelaciono re{ewe

Reqef Novog Sada karakteri{e razli~ita konfigu-racija i geolo{ki sastav terena, ~iju granicu najve}imdelom predstavqa Dunav. Teren na desnoj obali Dunava(ba~ka strana) je ravni~arski i leì na nadmorskoj visi-ni od 75 do 78 m u inundacionoj ravni du` Dunava i od78 do 83 m na aluvijalnoj trasi, koja obuhvata severoza-padni deo Novog Sada. Teren na desnoj obali Dunava, odravni~arskog u delu Petrovaradina i priobaqa sakotom od 75 do 80 m, prelazi u breùqkast, a u pravcuNacionalnog parka brdovit i kre}e se od 238 m nad-morske visine.

Podru~je je ispresecano dolinama i potocima, koji seulivaju u Dunav, tako da su na nekim delovima nagibiterena i preko 20%, {to neposredno uti~e na mogu-}nosti i uslove za izgradwu objekata. Najpovoqnijitereni su lesne zaravni, me|u kojima su: Mi{eluk,Tranxament, Vezirac, ârdak, delovi Alibegovca ipodru~je jugozapadno od Sremske Kamenice.

Razli~ite prirodne osobine terena zahtevaju da seputem razli~itih uticajnih elemenata defini{enivelacioni plan grada, koji treba da posluì kao osno-va za realizaciju supra i infrastrukturnih sistemagrada.

Pri utvr|ivawu nivelacionog re{ewa podru~ja nadesnoj obali Dunava najzna~ajniji uticaj imali su nivoimaksimalnih podzemnih voda, formirawe kanalskogsistema za odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda,vodostaj Dunava i mogu}nosti prilago|avawa plani-ranih sa postoje}im terenom, odnosno delovima gradakoji se zadràvaju bez ve}ih rekonstrukcija.

U priobalnom pojasu je sistemom za{titnih nasipagradsko podru~je za{ti}eno od visokih voda Dunava,tako da su tereni za izgradwu na nekim delovima i do

2 m niì od merodavnog vodostaja Dunava. Tehni~kore{ewe kanalizacije grada, u kojem egzistiraju razdvo-jeni podsistemi, omogu}ava u nekim delovima gradazadràvawe postoje}ih niveleta terena, a u nekim(niskim) smawewe nasipawa za izgradwu objekata.Uzdu`ni nagibi saobra}ajnica i povr{ina sa kojih seodvode atmosferske vode kre}u se i do 0,2%, ~ime seznatno uti~e na smawewe tro{kova nasipawa terena.

Planirane kote terena na levoj obali Dunava kre}use od 76,50 m (u starim delovima grada) do 80 m (u pri-obalnom pojasu i krajwim zapadnim delovima grada). Naseverozapadnom podru~ju grada (aluvijalnoj terasi)planirane nivelete uklopqene su u postoje}i teren ikre}u se od 78 do 83 m nadmorske visine. Znatnije nasi-pawe terena bi}e u delovima radne zone "Sever IV",podru~ja isto~no od Temerinskog puta, delu Ju`nogTelepa i u pojasu uz Dunav, kao delu odbrambenih nasi-pa od katastrofalnog vodostaja Dunava.

Nivelaciono re{ewe dela grada na desnoj obaliDunava u neposrednoj je vezi sa mogu}nostima kori{}e-wa terena. Tako se na delovima gde se ne predvi|a stam-bena izgradwa u najve}oj meri zadràva postoje}a kon-figuracija terena, s tim da se na wima planira izgrad-wa saobra}ajnica i ostalih tehni~kih sistema, uz nez-natne intervencije na postoje}em reqefu. Izuzetak sumagistralni i regionalni putevi, koji moraju zadovo-qiti kriterijume date propisima o projektovawu pute-va, tako da se na nekim deonicama planiranog puta NoviSad - Ruma, Novi Sad - Beo~in i drugih primarnih sao-bra}ajnica predvi|a izgradwa ve{ta~kih objekata(useka, nasipa, nadvo`waka i podvo`waka). Traseplaniranih puteva prilago|ene su mogu}nostima kojepruà teren, s tim da ne remete uslove za izgradwu irazvoj grada prema jugu.

Pojedini delovi budu}ih stambenih zona neposrednosu povezani sa postoje}im gradskim i vangradskim sao-bra}ajnicama, ~ime se obezbe|uje nesmetan razvoj, bezpotrebe za izgradwom novih puteva i intervencijama naterenu. Podru~je Mi{eluka leì na zaravni na koti od110 do 160 m i prose~nom nagibu terena od 2,5%. Plani-rano nivelaciono re{ewe prilago|eno je postoje}emterenu.

Vezirac i Bukova~ki put gotovo u potpunosti zadrà-vaju terenske karakteristike. ̂ ardak i deo grada jugoza-padno od Sremske Kamenice ima specifi~ne karakte-ristike: ve}im delom je izgra|eno, tako da nivelacionore{ewe treba prilagoditi stawu na terenu, {to }e znat-no uticati na mogu}nosti slobodnog vo|ewa planiranihulica.

Pri planirawu kori{}ewa prostora na desnoj obaliDunava posebno je vo|eno ra~una o prirodnim padinamai vodotocima kojima oti~u atmosferske vode, tako da segeneralnim nivelacionim re{ewem predvi|a po{to-vawe ovih uslova, ~ime se pozitivno uti~e na o~uvawestvorenih prirodnih vrednosti.

Tehni~ke karakteristike infrastrukturnih sistema,uslovi za izgradwu objekata na terenima razli~itihnagiba i nosivosti, uskla|eni su sa propisanim, {to jeu znatnoj meri uticalo i na osnovni koncept namene ikori{}ewa prostora.



6.0. BILANS POVR[INA U GRA\EVINSKOM REJONU

Generalni plan grada Novog Sada do 2021.

Namena prostora Veli~ina prostora u ha

U~e{}e u gra|. rejonu

U~e{}e u u`em grad. rejonu

Prostor obuhva}en planom 13.797,00

Gra|evinski rejon 10.910,00 100,00%

U`e gradsko podru~je* 7.825,11 71,34% 100,00%

1. Porodi~no stanovawe 1.787,66 16,38% 22,84%

Vi{eporodi~no stanovawe 321,34 2,94% 4,11%

Stanovawe u zonama me{ovite izgradwe 1) 532,42 4,88% 6,80%

Vikend naseqa 9,17 0,08% 0,12%

Stanovawe u me{ovitoj nameni (sa radnim aktivnostima) 2)

110,68

1,01 %

1,41%

UKUPAN PROSTOR ZA STANOVAWE 2.726,63 24,99% 34,84%

2. Op{tegradski centri 381,54 3,50% 4,88%

Stari centar i Tvr|ava 51,57 0,47% 0,66%

Univerzitet** 23,36 0,21% 0,30%

Klini~ki centar** 62,99 0,58% 0,80%

Sajam 17,77 0,16% 0,23%

Gradski sportski i poslovni centar** 17,73 0,16% 0,22%

UKUPNI PROSTOR ZA OP[TE I SPECIJALIZOVANE CENTRE

491,97

4,51%

6,29%

3. Zone sekundarnih i tercijarnih delatnosti

996,85

9,13%

12,74%

Luka, RTC 80,57 0,74% 1,03%

Poslovawe na ulaznim pravcima 619,21 5,68% 7,91%

Poslovawe u me{ovitoj nameni 2) 122,10 1,12% 1,56%

UKUPNO RADNE ZONE 1.696,63 15,55% 21,68%

UKUPNO PROSTOR ZA POSLOVAWE (2+3) 2.188,6 20,06% 27,97%

4. Sredwe {kole 41,78 0,38% 0,53%

Sportski centri 128,91 1,18% 1,65%

Parkovi 304,27 2,79% 3,89%

Grobqa 162,37 1,49% 2,07%

Hidrotehni~ki zahvati (izvori{ta, rezervoari)

353,26

3,24%

4,51%

Pre~i{}avawe otpadnih voda 51,09 0,47% 0,65%

Kupali{ta 31,18 0,28% 0,40%

Ostale komunalne delatnosti 141,28 1,29% 1,81%

UKUPAN PROSTOR ZA JAVNE SLU@BE I KOM. DELATNOSTI

1.214,04

11,13%

15,51%

5. Saobra}ajni i infrastrukturni

koridori

1.369,36

12,55%

17,50%

6. Prostor za turisti~ko-rekreativne

sportske i specifi~ne delatnosti

621,22

5,69%

7,94%

7. Specijalna namena** 3) 261,53 2,40%

8. Za{titno zelenilo 1.605,19 14,71%

9. Vodne povr{ine 670,66 6,15%

1) Promena karaktera namene (op{te zone stanovawa) 2) Zona "Istok" u kojoj je omogu}ena legalizacija porodi~nih stambenih objekata ostaje preovla|uju}e

poslovna zona. 3) Povr{ine specijalne namene bi}e izmewene u skladu sa promenama u Vojsci Srbije. * Podru~je kontinualne izgradwe i urbanih aktivnosti (gra|evinski rejon bez vodnih povr{ina,

za{titnog zelenila i prostora za specijalnu namenu) ** Javne povr{ine od op{teg interesa.

IV. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE I UNAPRE\EWA @IVOTNE SREDINE

Uvaàvawem ekolo{kih i razvojnih posebnosti poje-dinih prostora Novog Sada ili {irih prostornih celi-na, kao i upravqawem prirodnim resursima, ostvari-vawe kvalitetne ìvotne sredine obezbedi}e se meha-nizmima sistema za{tite, identifikacijom uzrokaporeme}aja u ̀ ivotnoj sredini, procenom rizika, ocenommogu}eg kapaciteta ìvotne sredine za razvojne delat-nosti, ukqu~uju}i neizbeàn stepen zaga|ewa i sani-rawem izvora prekomernog zaga|ivawa i degradiranihpodru~ja.

Sagledavawem postoje}ih uticaja i promena koje su seispoqile u gradskoj sredini kao posledica raznihaktivnosti na uslove ̀ ivota, sistematizacijom saznawao postoje}im i potencijalnim zaga|iva~ima na podru~juNovog Sada izdvojena su:

(1) podru~ja koja moraju biti za{ti}ena,

(2) podru~ja koja traè specijalan tretman,

(3) podru~ja u kojima je pove}awe kapaciteta i intenzitet kori{}ewa ograni~en

(4) podru~ja koja }e se graditi i uvoditi nove izmene.

Analizom brojnih indikatora razme{taja aktivnostipo privrednim zonama, problema u prostornom raspore-du zaga|iva~a (prostoje}e lokacije), utvr|ivawem kri-terijuma za locirawe registrovanih zaga|iva~a vaz-duha, voda i zemqi{ta i kategorizacijom prostoragrada, generalnim planom se predvi|a slede}e:

- stimulisawe odre|enih delatnosti;

- restriktivan odnos prema izboru delatnosti koje suzaga|iva~i ìvotne sredine;

- selektivan izbor rada integrisanog u stanovawe.

U skladu sa dru{tveno-ekonomskim razvojem pri-vrede preduzima}e se mere za{tite ìvotne sredinepoboq{awem tehnologije, izgradwom novih objekata,eliminisawem negativnih efekata zaga|ewa ìvotnesredine na postoje}im izvorima zaga|ivawa, postepenomzamenom tehnolo{ki zastarelih pogona i obezbe|iva-wem da svi novi planirani investicioni objekti mora-ju zadovoqiti nivo kvaliteta sredine prema odgovara-ju}im standardima i propisanim normama.

Aktivnosti u oblasti unapre|ivawa rada i za{titeìvotne sredine, svrstane po redosledu va`nosti imogu}nosti sprovo|ewa, podrazumevaju:

(1) spre~avawe i ograni~avawe novih zaga|ewa;

(2) odobravawe rekonstrukcija samo uz otklawawesvih nedostataka tehnologije koja {tetno delujena sredinu;

(3) ekonomske i druge mere koje obezbe|uju uslove dasvi zaga|iva~i izmene tehnologiju;

(4) obnovu i revitalizaciju onoga {to je do sada de-vastirano.

Pravila i uslovi za{tite sredine posebno se utvr|u-ju za:

- racionalnu upotrebu resursa zemqi{ta, a posebnopoqoprivrednog, {umskog i gra|evinskog, obezbe|i-vawem optimalnog na~ina kori{}ewa saglasnokarakteristikama prostora, primenom kriterijumaracionalnog kori{}ewa u skladu sa kriterijumimakvalitetnog kori{}ewa u odre|enim namenama;

- o~uvawe kvaliteta vode u vodonosnim slojevima,povr{inskim tokovima i staja}im vodama usagla{a-vawem izbora lokacija, vrste i obima proizvodwei tehnologije industrijskih pogona sa vodoprijem-nicima, otklawawem negativnih posledica nakvalitet vode iz izgra|enih privrednih objekata iuvo|ewem tehnolo{kih procesa proizvodwe koji }eomogu}iti recirkulaciju upotrebqenih voda.

Izuzetan zna~aj koji se pridaje za{titi Dunava uevropskim razmerama obavezuje da se posebna pa`waposveti za{titi prirodnih vrednosti priobaqa ina~inu ure|ewa i kori{}ewa obala koje su neposrednopovezane sa izgra|enim povr{inama.

Posebno se utvr|uju zone za{tite izvori{ta:

- formirawem uè zone za{tite oko izvori{ta koju~ini povr{ina zemqi{ta pod sanitarnim nadzorom,na kojoj nije dozvoqena izgradwa objekata, postav-qawe ure|aja i vr{ewe radwi koje mogu na bilo kojina~in zagaditi vodu, upotreba opasnih materija(nafte, mazuta, kiselina i dr.), iskop zemqe ivr{ewe drugih radwi koje za posledicu imajusmawewe za{titnog povlatnog sloja. U ovoj zonipostavqeni su osmatra~ki objekti (pijezometri) zasistematsko pra}ewe kvaliteta podzemnih voda;

- zona neposredne za{tite nalazi se unutar uè zoneza{tite.

Podru~ja uè zone za{tite i zone neposredneza{tite utvr|uju se tehni~kom dokumentacijom u skladusa hidrogeolo{kim i drugim karakteristikamazemqi{ta:

- u {iroj zoni za{tite mogu se graditi objekti, iz ob-lasti privrede i vanprivrede, samo ako je u wiho-vom projektovawu i izvo|ewu obezbe|eno kanali-sawe i pre~i{}avawe otpadnih voda prema poseb-nim tehni~kim propisima. U ovoj zoni je neophodnoukloniti sve direktne zaga|iva~e podzemnih vodai sprovoditi kontrolu i unapre|ewe kvalitetapodzemnih voda.

Uslovi za{tite izvori{ta "Ratno ostrvo" zbog pri-sustva brojnih zaga|iva~a (objekata i izliva) lociranihna obalama Dunava i kanala DTD, trasama kolektoraotpadnih voda na odstojawima od svega 200 m i izlivi-ma u samom izvori{tu, a posebno posledicama razarawanaftnog kompleksa Rafinerije, podrazumevaju:

- povezivawe u jedinstven kolektor svih cevovoda zaevakuaciju otpadnih voda (kanalizacije Klise i[angaja, zauqenih otpadnih voda Rafinerije,otpadnih voda "Agrohema", "TE - TO" i kanaliza-cione vode iz grada, izlivi GC1 i GC2) i transportsvih otpadnih voda do postrojewa za tretman, azatim u Dunav;

- mogu}nost formirawa za{tite postoje}ih i plani-ranih izvori{ta tehni~kim re{ewima prema kara-kteristikama izvori{ta i u zavisnosti od karak-tera mogu}eg zaga|ewa;

- za{titu zemqi{ta i ugroènih podru~ja koja zahte-va realizaciju planiranih sadràja na terenimakoji imaju prirodna ograni~ewa ili uslove, aodnose se na fundirawe objekata, zamenu tla,obezbe|ivawe fleksibilnih veza pri izgradwipodzemne infrastrukture i obezbe|ivawe pravil-nog izbora konstruktivnih sistema koji se odnosena uslove seizmike podru~ja.


Izvo|ewe posebnih mera i poboq{awa tla obu-hvataju prostore u inundaciji Dunava i ve}i deo radnezone ("Sever IV"). Zabrana izgradwe na vrlo nepogodnimterenima - nestabilni sa aktivnim klizi{tima u pod-ru~ju Fru{ke gore, kao i teren sa nagibima ve}im od 8%(strmi odseci i klizi{ta). Odsek na Dunavu, Ribwak, jeteren sa potencijalnim klizi{tima, pa je na wemurizi~na izgradwa svih objekata.

Na povr{inama sa izrazitim nagibima terena, udolinama potoka spre~avawe erozije i bujica ostvari}ese zabranom skidawa biqnog pokrova, se~e {uma, izgra-dwom protiverozivnih i hidromelioracionih sistema.

Na podru~jima ugroènim podzemnim vodama planirase nasipawe terena i izgradwa kanala za odvodwavawe.

Na izgra|enim prostorima koji su ugroèni podzem-nom vodom uslovqava se gradwa poda prizemqa iznadmaksimalno osmotrenog nivoa podzemne vode kao i pose-bni uslovi temeqewa objekata, na~ina izgradwe i sl.

Na podru~jnima ugroènim otpadnim vodama izgra-di}e se zatvorena kanalska mreà za odvo|ewe otpad-nih voda.

U re~nom koritu Dunava na desnoj obali izme|u Mostaslobode i Varadinskog mosta treba smawiti rad vodekoji se ogleda u usecawu korita, odno{ewu zemqi{ta irazarawu obale. Obezbediti stabilizaciju re~nog kori-ta i obezbediti pozitivnu stagnaciju kliznih i urvin-skih procesa u Ribwaku.

Na podru~ju eksploatacionog poqa (povr{inskikopovi eksploatacije opekarske zemqe) neophodno jesanirati teren, obezbediti stabilnost tla, prostor oze-leniti trajnim zasadama i sprovesti druge mere zaspre~avawe {tetnih posledica.

Degradirano zemqi{te na prostoru gradske deponi-je otpadaka koristi}e se pod uslovom sanitarnogdeponovawa prema utvr|enim tehni~kim i prostornimzahtevima - kasetirawem delova deponije, izgradwomobodnih nasipa, obezbe|ewem nepropusne podloge celedeponije, drena`nog sistema sa bazenima za mehani~kotaloèwe i biolo{ko samopre~i{}avawe obodnihkanala.

Planirawe i upravqawe komunalnim i opasnimotpadom zasniva}e se na minimizirawu otpadaka namestu nastajawa, maksimizirawu ponovne upotrebe ireciklaì otpadaka pod uslovima bezbednim za ìvot-nu sredinu.

- Smawewe prekomerne zaga|enosti vazduha u nared-nom periodu bazira}e na funkcionalnoj nameni prosto-ra i zadràvawu dosada{we lokacione strategije uokviru kojih }e se industrijski objekti - potencijalnizaga|iva~i locirati u zonama severno i severoisto~nood grada, gde su ve} sme{teni zna~ajni zaga|iva~i. Komu-nalni objekti - sanitarna deponija otpadaka i sistemiza pre~i{}avawe otpadnih voda planiraju se na pro-storima udaqenim od stambenih zona. Oko ovih objekataformira}e se sanitarne zone za{tite od 500 do 1000 m.

Svo|ewe buke u normativne granice obezbedi}e serekonstrukcijom i korekcijom postoje}eg sistema uli~nemreè i kanalisawem saobra}aja prema kapacitetu sao-bra}ajnica, razdvajawem daqinskog i lokalnog sao-bra}aja i izgradwom novih saobra}ajnica. Odre|enapoboq{awa postiù se i regulisawem postoje}eg reì-ma saobra}aja (zabrana prolaza tehni~kim vozilimakroz centralnu zonu i druge osetqive delove grada,

zabranom prolaza vozilima u pojedine ulice u odre|enesate) iskqu~ewem motornih vozila iz uskih ulica(stari gradski centar), uvo|ewem ve}eg broja jedno-smernih saobra}ajnih pravaca, koordinacijom odvajawamotorizovanog saobra}aja uvo|ewem "zelenog talasa",korekcijom pojedinih saobra}ajnih tokova, stvarawempe{a~kih zona i planskim re{avawem stacionarnog sao-bra}aja. Planira se upotreba saobra}ajnih sredstava saelektri~nim pogonom.

Posebna grupa mera za{tite odnosi se na pra}eweposledica NATO bombardovawa na ìvotnu sredinugrada, sanaciju i revitalizaciju prostora koji su biliizloèni ratnim dejstvima (Rafinerija nafte iizvori{te "Ratno ostrvo"). U okviru ovih mera neophod-no je poboq{awe postoje}eg monitoring sistema za{ti-te ìvotne sredine i uspostavqawe adekvatnih moni-toring programa koji se odnose na podzemne voderafinerije nafte i kretawe naftnih derivata, renibunare, kvalitet poqoprivrednog zemqi{ta, radioak-tivnost, kao i monitoring procene rizika od opasnihmaterija.

1.0. PRAVILA ZA[TITE OD ELEMENTARNIHI DRUGIH OPASNOSTI U MIRU I RATU

1.1. Za{tita od elementarnih i drugih ve}ih katastrofa

Pod elementarnim nepogodama koje nastaju delo-vawem prirodnih sila podrazumeva se slede}e: poplaveod spoqnih i unutra{wih voda, nagomilavawe leda navodotocima, zemqotresi, olujni vetrovi, grad, su{a,sne`ni nanosi, odrowavawe i klizawe zemqi{ta,posledice i sli~ne pojave koje mogu ugroziti ìvotestanovni{tva i naneti materijalne {tete ve}eg obima.

Sa elementarnim nepogodama, ukoliko su ve}ihrazmera, izjedna~uju se i slede}e katastrofe: eksplo-zije, poàri, epidemije, hemijska i radioaktivna zaga|e-wa vazduha, vode i namirnica i sl.

Teritorija Vojvodine je u pogledu elementarnihnepogoda najvi{e izloèna negativnom dejstvu poplava,bilo od re~nih tokova ili usled podzemnih voda.Tako|e su mogu}i zemqotresi u Vojvodini do 8o MCS,zatim {teta od grada, sne`nih nanosa , jakih oluja, snegai klizawa zemqi{ta i oburvavawe terena. Od ostalihkatastrofa mogu}i su poàri ve}ih razmera u naseqi-ma i gradovima, zatim medicinske katastrofe, kao {tosu epidemije i razli~ita zaga|ewa vode, zemqi{ta ivazduha.

U dosada{wem periodu u Vojvodini su najve}e mate-rijalne {tete bile usled poplava i poàra, a u ve}imgradovima Vojvodine su velike nepogodnosti uslednere{enog pitawa kanalizacije otpadnih voda i viso-kih podzemnih voda.

Mere za{tite u slu~aju zemqotresa

Poja~ana seizmi~ka aktivnost na teritoriji biv{eJugoslavije u posledwih desetak godina pokazuje da jena{a zemqa ugroèna od zemqotresa u ve}oj meri.

Teritorija grada Novog Sada (kao i ceo Srem) spadau zonu ugroènu zemqotresima ja~ine 8o MCS, dok jedandeo Grada Novog Sada u Ba~koj spada u zonu od 7o MCS.


Iako nema karte seizmi~ke mikrorejonizacije GradaNovog Sada, mogu se pretpostaviti odre|eni negativniuticaji na strukture grada u skladu sa postoje}im poz-natim podacima i propisima iz obe oblasti. Tako se zapodru~ja ugroèna zemqotresom ja~ine 8o MCS pro-cewuje slede}e: nastaju te{ka razarawa na 1/4 objekata,pojedini objekti se ru{e, a mnogi postaju neupotrebqiviza stanovawe. Nastaju pukotine na ovlaènom zemqi{tui na strmim padinama. Posebne uticaje na poja~ano ne-gativno dejstvo zemqotresa imaju visoke podzemne vode,{to je tako|e slu~aj na teritoriji Grada Novog Sada(Telep, Klisa, Detelinara).

Na obroncima Fru{ke gore, na desnoj obali Dunava(Sremska Kamenica, Petrovaradin i Mi{eluk), mogu}eje pokretawe zemqi{ta usled zemqotresa na aktivnimklizi{tima, kao i na uslovno stabilnim terenima.Tereni nasuti peskom (Liman I, II, III, IV i Bistrica)tako|e poja~avaju negativno dejstvo zemqotresa.

Sve ovo ukazuje na veliku ugroènost Grada NovogSada u slu~aju zemqotresa ve}eg intenziteta (8o MCS).Sremska strana grada (Sremska Kamenica, Petrovara-din i Mi{eluk) u ve}oj meri je ugroèna od ba~kog delaNovog Sada, jer je ispresecana re~nim dolinama sauslovno stabilnim zemqi{tem uz obale potoka iwihove doline, sa strmim delovima terena i sa slabimpostoje}im gra|evinskim fondom (stari delovi SremskeKamenice i Petrovaradina).

Posledice zemqotresa od 8o MCS mogu biti razorneza ceo Grad Novi Sad i to: usled probijawa nasipa naDunavu i poplave grada, usled mogu}ih poàra ve}ihrazmera, izlivawa vodovoda i kanalizacije, kidawaelektroinstalacija, zaru{avawa uskih ulica, ru{ewavisokih fabri~kih dimwaka, ru{ewa slabog gra|evin-skog fonda i mogu}ih qudskih `rtava i ogromne mate-rijalne {tete.

Zemqotresi mogu biti izazvani i nuklearnom eksplo-zijom. Veoma su sli~ne posledice zemqotresa ja~egintenziteta sa posledicama nuklearnih eksplozija.

Urbanisti~ke mere za{tite u slu~aju zemqotresaugra|ene su u sama prostorna re{ewa u generalnomplanu. Zonirawe, decentralizacija i disperzija kaoop{te mere za{tite ugra|ene su u re{ewe prostora.Urbanisti~ki faktori koji su od uticaja na smawewepovredqivosti teritorije grada u slu~aju zemqotresaod 8o MCS su slede}i: izgra|enost zemqi{ta, gustinanaseqenosti, sistemi izgradwe, spratnost objekata imreà neizgra|enih povr{ina. Svi ovi faktori su ugranicama dozvoqenih vrednosti kojima se neposrednouti~e na smawewe povredqivosti teritorije.

U slu~aju zemqotresa ove slobodne povr{ine uokviru stambenih zona neophodne su za izme{tawe izbriwavawe stanovni{tva, za potrebe bolnice, za{atore i monta`ne objekte za sme{taj ugroènog sta-novni{tva. Velika pogodnost su prose~eni {iroki bule-vari kroz grad, izuzev centra, gde su postoje}e {irineulica male i gde su mogu}a brojna zaru{avawa. Sveulice sa izgra|enim objektima na regulacionoj liniji,{irine mawe od 15 i do 15 m, izloène su zaru{avawui bi}e neprohodne u slu~aju velikih katastrofa.

Ugroènost od sne`nih nanosa, leda i grada i mere za{tite

Teritoriju Grada Novog Sada karakteri{e umerenokontinentalna klima sa preovala|uju}im vetrovima iz

pravca jugoistoka i severozapada. Teritorija grada senalazi u Podunavqu u kome je naro~ito jako dejstvoko{ave, jugoisto~nog vetra. Maksimalna ja~ina vetra uNovom Sadu moè se o~ekivati i do 10o Boforove skale(26,6 m/s, ili 96 km/h) i to se odnosi na 6 m iznad tere-na, dok se kod ve}ih visina brzina vetra poja~ava i do100 - 105 km/h.

Preventivne gra|evinsko-urbanisti~ke mere, su:stati~ki prora~uni na maksimalno negativno dejstvovetra, dendrolo{ke mere sa zelenim za{titnim pojase-vima koji umawuju {tetno dejstvo vetra i topografskemere pri planirawu poloàja ulica i objekata u odnosuna vetar.

Prostornim re{ewima namene povr{ina planiranisu za{titni zeleni pojasevi uz glavne saobra}ajnepravce na desnoj obali Dunava radi spre~avawa sne`-nih nanosa. Za{titni zeleni pojas oko grada i mreàza{titnog zelenila treba da {tite i od olujnih vetro-va. Ugroènost saobra}ajnica na sremskoj strani u zim-skom periodu je evidentna, ali se planiraju dozvoqenipadovi za saobra}ajnice prema propisima, tako da seugroènost saobra}aja smawi u zimskom periodu.

Objekti i instalacije protivgradne za{tite grade sena osnovu urbanisti~kih projekata.

Ugroènost i mere za{tite od klizawa zemqi{ta

Ove pojave su re|e, ali mogu biti katastrofalne akose pokrene ve}a masa zemqe, {to je mogu}e na severnimpadinama Fru{ke gore, gde uz poto~ne doline i usled{tetnog dejstva erozije i podzemnih i atmosferskihvoda dolazi do klizawa zemqi{ta. Deo terena u Rib-waku kod Sremske Kamenice predstavqa klizi{te kojemoè da se aktivira ukoliko do|e do izgradwe i ve}egoptere}ewa zemqi{ta.

Prema inèwersko-geolo{koj karti Novog Sada iz1974. godine, na sremskom delu gra|evinskog rejonagrada postoje lokaliteti aktivnih klizi{ta, uslovnostabilni tereni i nestabilni tereni. Ove povr{ine suuglavnom uz poto~ne doline i uz obale Dunava. Podru~jeRibwaka i Kameni~kog parka je na uslovno stabilnom inestabilnom terenu a u delu prema Tvr|avi pojavquje sei aktivno klizi{te. Doline uz potoke (Novosadskipotok kod Sremske Kamenice, Rokov potok i Bukova~kipotok) imaju po obodu svojih strmih obala uslovno sta-bilne terene. U ju`nom delu gra|evinskog rejona gradanalaze se i nestabilni tereni na kojima su naj~e{}evikend-zone i bespravna izgradwa. Celokupna teri-torija u gra|evinskom rejonu na sremskoj strani ugro-èna je erozionim dejstvom prirodnih sila, vodom,vetrovima i neregulisanim potocima. Prilikom ja~ihpquskova i ve}ih atmosferskih padavina dolazi dourvina na pojedinim delovima ovih terena, pogotovo ure~nim dolinama i na terenima sa nagibom ve}im od30%. Povredivost prouzrokuje rastresito zemqi{te, tj.slabo vezane stene - les.

Klizi{ta evidentirana na sremskoj strani, kao {tosu Ribwak i doline potoka moraju se posebno ozelewa-vati i na ovim terenima treba spre~avati izgradwu (ovose prvenstveno odnosi na Ribwak) i re{iti odvod-wavawe otpadnih voda.

Izgradwa sistema napera na Dunavu kod Mosta slo-bode spre~ava}e daqe negativno dejstvo vode Dunava naobalu kod Sremske Kamenice. Fru{kogorske potoke nasremskoj strani potrebno je regulisati i putem regu-lacija ozelewavati i po{umqavati.


Uslovno stabilni tereni se ne planiraju za inten-zivnu izgradwu.

Ugroènost i mere za{tite od poplava

Gradsko podru~je Novog Sada pripada grupi najugro-ènijih naseqa od poplava povr{inskim, podzemnim,procednim, provirnim i visokim dunavskim vodama.

Povr{inskim vodama i usporenom kanalizacionomvodom uroèna su nivelaciona niska podru~ja grada ukojima funkcioni{e stari kanalizacioni sistem ilinije izgra|en ili nije u funkciji sistem za odvo|ewepovr{inskih voda. Povr{inskim vodama su ugroèniprostori: Podbare, Salajke, deo Telepa ju`no od uliceHeroja Pinkija i niski delovi Klise.

Podzemnim, procednim i provirnim vodama ugroènisu niì prostori uz primarni odbrambeni nasip na pros-toru: Telepa, Limana, Klise, niskih delova Petrovara-dina i Sremske Kamenice.

U slu~aju visokog vodostaja Dunava koji se javqa jed-nom u sto godina, ukoliko bi bila naru{ena postoje}aodbrana, ugroèno je oko 80% uèg gradskog podru~ja.

Za{tita od povr{inskih voda sprovodi se prekokanalizacionog sistema.

Dimenzionisawe kanalizacione mreè treba daodgovara pojavi dvogodi{we i trogodi{we ki{e i prematim pojavama dimenzionisati crpne stanice.

Pojedina gradska podru~ja odvodwavaju se prekootvorenih melioracionih kanala koji nisu u stawu daodvedu povr{inske vode nastale od pomenutih mero-davnih pojava padavina. U ciqu efikasnog odvo|ewapovr{inskih voda, treba rekonstruisati otvorenemeliorativne kanale i izgraditi uli~nu otvorenukanalsku mreù gde se povr{inske vode odvode prekoovog sistema.

Za{tita od podzemnih voda re{ava se nasipawem,izgradwom kanalizacije atmosferskih voda i rekon-strukcijom i odràvawem otvorene kanalske mreèmelioracionih sistema: "Telep", "Sajlovo", "Vrbak" i"Ratno ostrvo".

Za{titu priobalnih prostora od procednih vodatreba sprovesti nasipawem na prostorima gde to dosada nije ura|eno.

Eksploatacija vodonosnih slojeva na izvori{tu"[trand" doprinela je za{titi priobalnog pojasa odprocednih i providnih voda u zoni izvori{ta. Ova za-{tita u narednom periodu zavisi}e od duìne eksploa-tacionog perioda pomenutog izvori{ta.

Za{tita od prodora dunavskih voda re{ava se pri-marnim i sekundarnim nasipima. Postoje}e odbrambenelinije sa dana{wim stepenom odbrane nastale su rekon-strukcijom posle 1965. godine.

Gradsko podru~je treba da se odbrani od visokihvoda Dunava verovatno}e pojave jednom u hiqadu godi-na, i u tom ciqu treba nadvisiti postoje}u odbranu nadeonicama koje ne omogu}avaju ovaj stepen za{tite.

Jedna od prvih mera za za{titu od poplava u zimskomperiodu je osmatrawe leda, intervenisawe u slu~aju dado|e do zastoja leda na pojedinim kriti~nim deonica-ma toka. Odbrana od poplava sprovodi se na re~nom tokurazbijawem leda i omogu}avawem prolaska leda na naj-ugroènijim deonicama.

Ugroènost i mere za{tite od poàra

Jedna od vrlo ~estih tehni~kih katastrofa je poàr.

Ugroènost od poàra zavisi od konfiguracije te-rena, od stepena zauzetosti, gustine naseqenosti ikvaliteta objekata. Na sremskoj strani postoji ugroè-nost od {umskih poàra.

Koncept urbanisti~kih re{ewa uti~e na smaweweugroènosti od poàra. U zavisnosti od visine objekta(ve}a ili mawa kod 22 m) postavqaju se jedan ili dvaprotivpoàrna prilaza na odgovaraju}oj udaqenosti isa propisanim tehni~kim elementima, u skladu satehni~kim normativima prema vaè}im zakonima ipropisima.

Vatrootpornost objekata zavisi od otpornosti kon-strukcija i materijala prema vatri, pa je u tu svrhuizvr{ena klasifikacija vatrootpornosti zgrada (mi-nimalna vatrootpornost izraèna u ~asovima). Najve}ideo zgrada pripada II stepenu gde su svi delovi kon-strukcije od nesagorivog materijala. Slab kvalitetobjekata je kod prizemnih zgrada, a posebno u starimdelovima grada koji pripadaju V kategoriji vatroot-pornosti, gde su svi delovi konsturkcije sagorivi.

U Novom Sadu postoji niz pojedina~nih lokalitetakoji su opasni s obzirom na veli~inu koncentracijezapaqivih materijala. To je, pre svega, kompleks "Na-ftagasa" sa Rafinerijom, "Naftagas-prometom", punio-nicom te~nog - naftnog gasa, kao i glavnom merno-regu-lacionom stanicom za gasovod koja se naslawa na kom-pleks "Naftagasa". To su kompleksi a tehnologijama kojepripadaju kategoriji A sa velikom opasno{}u od poàrai eksplozije. Ovoj kategoriji pripadaju i stanice zasnabdevawe gorivom. U kategoriji B postoji opasnost odpoàra i eksplozije ("HINS", "NIT"), a u kategoriji Cpostoji opasnost od poàra ("NIVA" i stovari{tadrvene gra|e).

Velika gustina u uèm centru grada, uske ulice,vi{espratni objekti, visine preko 22 m, oteàn pristuppostoje}oj protivpoàrnoj tehnici su oteàvaju}e okol-nosti za pruàwe protivpoàrne za{tite.

Prostornom organizacijom grada, u ciqu smawewapovredqivosti od poàra, grad je podeqen na maweprostorne celine koje su me|usobno odvojene neizgra-|enim povr{inama, odnosno protivpoàrnim pregra-dama. Postoje tri reda protivpoàrnih pregrada u za-visnosti od visine objekata i {irine izme|u wih.

Prvim (N1 + N2 + 20 m) i drugim (N1 + N2 +10 m) redom{irine pored spre~avawa {irewa poàra, omogu}ena jei prohodnost pri zaru{avawu, za razliku od tre}eg reda(N1 + N2) kojim je samo oteàno preno{ewe poàra.Glavne protivpoàrne prepreke su kanal DTD i Dunav.Grad je ispresecan bulevarima, {irokim ulicama iparkovima koji smawuju opasnost od preno{ewa poàra.

Generalnim planom prostor za stanovawe (maweugroèn) odvojen je od radnih zona, s tim da izme|u wihpostoji zeleni za{titni pojas. Jedino se u radnoj zoni"Zapad" te dve funkcije proìmaju. S obzirom da domi-nantni vetrovi duvaju paralelno sa kanalom, {irewepoàra iz radne zone "Sever IV" bilo bi spre~eno{irokim zelenim pojasom prema Klisi.

Kod svih gradskih funkcija glavni soabra}ajni prav-ci moraju imati i svoje alternativne pravce da bi se uslu~aju zaru{avawa mogao odvijati transport vatrogas-nim vozilima.


Preispita}e se poàrna sigurnost velikih javnihzgrada, kao i wihova seizmi~ka otpornost.

Kod izgradwe parkinga treba voditi ra~una ome|usobnom rastojawu izme|u grupe vozila. Predlog jeda se parkinzi grupi{u za 5 - 7 vozila sa razmakomizme|u grupa od jedne duìne parking mesta.

Tako|e, planirane zelene povr{ine u gradu du` sao-bra}ajnica, kao i u ve}im grupacijama u okviru parkovai sportskih terena ~ine deo jedinstvenog sistemaza{tite od {irewa poàra.

Magistralne saobra}ajnice u gradu su protivpoàrnepregrade I reda {irine, dok su ostale gradske sao-bra}ajnice II i III reda {irine. U centralnim delovimagrada pojedini delovi saobra}ajnica ne predstavqajuprotivpoàrnu pregradu, pa su najvi{e ugroèni od{irewa poàra.

U stambenim delovima grada gustine treba da su ugranicama mawim od 500 st/ha da bi se osigurali da sepoàr ne}e {iriti sa objekta na objekat.

Sva skladi{ta lakozapaqivih materijala, osimstanica za snabdevawe gorivom, locirati van povr{inaza stanovawe i gradskih centara.

Pored ubranisti~kih, pri gradwi objekata treba pri-meniti i sve gra|evinsko-tehni~ke mere za{tite odpoàra u skladu sa propisima o izgradwi objekata.

U ciqu obezbe|ewa sprovo|ewa navedenih merautvr|uje se lokacija vatrogasno-spasila~ke stanice natrasi autoputa E-75 Subotica-Beograd, koja }e se pre-cizirati planom detaqne regulacije, a planovimadetaqne regulacije mogu se utvrditi i druge lokacije.

Epidemije

Uticaji naru{enih odnosa u ìvotnoj srediniodraàvaju se na zdravqe stanovni{tva putem konta-minirane pija}e, otpadne i povr{inske vode i tla, aposledice su zaraze i intoksikacije organskog i neor-ganskog porekla. [irokoj listi patologije doprinose ilo{i uslovi vodosnabdevawa i dispozicija ~vrstih ite~nih otpadaka koji uslovqavaju nizak nivo li~ne ikomunalne higijene.

Posledi~no, uticaji naru{enih odnosa u ìvotnojsredini ispoqavaju se kao vidovi aerozaga|ewa i akut-nih efekata polutanata iz aerozaga|ewa, zatim posle-dice kontaminirane hrane kao uzro~nika toksiinfek-cija i intoksikacija.

U zavisnosti od stepena razarawa stambenog fonda,vodovoda i kanalizacije, kao i od higijensko-epidemio-lo{ke situacije na teritoriji grada pre katastrofe,javqa}e se razli~iti uzro~nici i razni tipovi bolesti.Prema dejstvu pojedina~nih faktora fizi~ke, hemijskei biolo{ke ìvotne sredine, u uslovima mira, elemen-tarnih katastrofa i ratnih razarawa, treba prou~avatii pratiti {tetne uticaje.

Spre~avawe izbijawa epidemija, kao i bolesti udomenu profilakti~kih mera podrazumeva aktivnizdravstveni nadzor, higijensko-epidemiolo{ko izvi|a-we i rano otkrivawe svih {tetnih faktora koji moguugroziti zdravqe stanovni{tva.

U otklawawu katastrofa koristi}e se pokretnezdravstvene ustanove sa ekipama za pruàwe pomo}i naugroènom terenu, privremene zdravstvene ustanove zapodru~ja gde ne postoji zdravstvena baza ili sanitetska

slu`ba oruànih snaga koja je van re{avawa zadatakaoperativne armije.

Od izuzetnog zna~aja je snabdevawe stanovni{tvaispravnom vodom za pi}e, sme{taj ugroènog stanovni-{tva i problemi sanacije sredine i otklawawe otpad-nih materija.

Generalnim planom su predvi|ene komunalne povr-{ine za sahrawivawe umrlih i poginulih, povr{ine zatretman animalnog otpada i bezbedno uklawawe opas-nih materija i otpadaka razli~itog porekla.

1.2. Za{tita od interesa za narodnu odbranu

Mere za{tite od interesa za narodnu odbranu ugra-|ene su u sva prostorna re{ewa, od namene povr{ina,mreè infrastrukture do mreè dru{tvenih i ostalihkomunalnih objekata. Sva planirana tehni~ka re{ewa uhidrotehnici obezbe|uju umawewe negativnih posledi-ca mogu}ih u izuzetnim situacijama (planirana kana-lizacija, rezervna izvori{ta, dupli sistem saobra}aja,pristup obalama Dunava i dr.): formirawe posebnihsamostalnih urbanih celina u gradu (Liman, Bistrica,Mi{eluk, Klisa, Telep) omogu}uje, uz planiranu dis-perziju objekata dru{tvenog standarda ({kole, zdrav-stvene ustanove, objekti trgovine i ugostiteqstva),ìvot i rad u ovim gradskim podru~jima i u slu~ajumogu}ih katastrofa. Mreà slobodnih povr{ina, u viduskverova, parkova, parkinga, za{titnih zona, sportskihcentara i sl., omogu}ava organizaciju teritorije grada uslu~aju neposredne opasnosti od rata i u ratu.

Aneks mera za{tite je sastavni deo generalnog plana.

2.0. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE PRIRODE

Prirodna dobra na podru~ju Novog Sada koja sustavqena pod za{titu Zakonom o za{titi ìvotne sre-dine, obuhvataju:

- Nacionalni park "Fru{ka gora";

- specijalni rezervat prirode "Koviqsko-petrovara-dinski rit";

- strogi prirodni rezervat "Ma~kov sprud";

- park prirode - Park Instituta za grudne bolesti iTBC;

- spomenike prirode - Dunavski park i 10 pojedi-na~nih stabala i to:

- bela topola (Populus alba) u ulici Joè Vlahovi}abroj 22, - koprivi}i (Celtis australis) ugao ulica Mo-dene i Ilije Ogwanovi}a, - platan (Platanus occiden-talis) Rumena~ki put broj 45, - stablo platana (Pla-tanus acerifolia) u dvori{tu kasarne na Futo{komputu, - tri stabla mo~varnog ~empresa (Taxodium dis-tichum) u Futo{kom parku, - piramidalni hrast(Quercus robur var fastigiata) u Dunavskom parku.

Nacionalni park "Fru{ka gora", kao predeo koji seodlikuje bogatstvom prirodnih retkosti i lepotavi{estrukog zna~aja, obuhvata delove teritorije GradaNovog Sada i op{tina Beo~in, Ba~ka Palanka, [id,Sremska Mitrovica, Irig, In|ija i Sremski Karlovci.Za{titna zona Nacionalnog parka utvr|ena Prostornimplanom Nacionalnog parka "Fru{ka gora" do 2000.godine silazi do obala Dunava i obuhvata i deogra|evinskih rejona naseqa Stari i Novi Ledinci,Bukovac i Sremska Kamenica.


Specijalni rezervat prirode "Koviqsko-petrovara-dinski rit" stavqen je pod za{titu kao prirodno dobrood izuzetnog zna~aja i svrstano je u I kategoriju za{titekao specijalni rezervat prirode, koji sa svojom za{tit-nom zonom ~ini jedinstvenu celinu. Nalazi se napodru~ju Grada Novog Sada (Petrovaradin i Koviq) iop{tini Sremski Karlovci, ôrtanovci, Gardinovci,Be{ka.

Za{ti}en je zbog o~uvawa kompleksa barsko-mo~var-nih ekosistema sa raznovrsnim orografskim i hidro-grafskim oblicima ritova (ostrva, ade, vodeni rukav-ci, meandri, ritske bare, mo~vare) i za wih vezanimìvotnim zajednicama ({evari, trstici, ritske {ume ilivade), prirodnim retkostima i tipi~nim panonskimelementima flore i faune.

Na podru~ju specijalnog rezervata "Koviqsko-petrovaradinski rit" ustanovqen je:

1) reìm za{tite I stepena koji obuhvata Kozjak;

2) reìm za{tite II stepena koji obuhvata podru~jeHrqaka i Arkawa;

3) reìm za{tite III stepana koji obuhvata podru~jeDunavca u okviru

Kali{ta i Kurja~ke grede.

Na celom podru~ju specijalnog rezervata zabrawenaje izgradwa objekata i izvo|ewe hidrotehni~kih rado-va, kojima bi se onemogu}ilo periodi~no plavqewe, iza-zvalo snièwe nivoa podzemnih voda (naro~ito izgrad-wom reni-bunara) i trajnih promena orografskih ihidrografskih karakteristika prirodnog dobra, kao ipretvarawe mo~varno-barskih ekosistema u suvozemnei ugroàvawe zone prirodnih mrestili{ta.

Park "Instituta za grudne bolesti i TBC" ima speci-fi~ne odlike koje ga izdvajaju iz niza parkova na teri-toriji Vojvodine i biv{e Jugoslavije. Institut }e serazvijati tako da ne ugrozi parkovsku povr{inu, a naprostoru parka nisu dozvoqeni radovi koji bi mogliugroziti za{ti}eno prirodno dobro, posebno radovi kojibi mogli o{tetiti dendrofloru.

Dunavski park, kao dobro od velikog zna~aja je u II kate-goriji za{tite kao spomenik prirode. Na za{ti}enojpovr{ini Dunavskog parka ustanovqava se reìmza{tite III stepena kojim se:

1. zabrawuje promena namene povr{ina; izvo|eweradova i aktivnosti koje ne bi bile u funkciji za{titei unapre|ewa parka: se~a i lomqewe drve}a i {ibqa,uni{tavawe cvetwaka, ruì~waka i travwaka: upotre-ba hemijskih sredstava, osim onih koja se koriste zaza{titu i prihrawivawe biqa: loèwe vatre i organi-zovawe masovnih aktivnosti na travwacima i drugimdelovima parka, i

2. obezbe|uje odràvawe i o~uvawe dendroflore iostalih vrsta flore: unapre|ivawe flornih i ostalihpejza`nih vrednosti parka wegovim preure|ewem irekonstrukcijom na osnovu planske i tehni~ke doku-mentacije: kontrola i pra}ewe stawa osnovnih eleme-nata parka i prirodnih vrednosti: kori{}ewe parka zaodmor i rekreaciju qudi i wegova prezentacija.

Rekreaciono vikend i vinogradarsko podru~je u rub-nom predelu Novog Sada, izme|u granice gra|evinskogrejona Novog Sada i granica Nacionalnog parka "Fru{kagora", ure|uje se u skladu sa Planom podru~ja posebnenamene za rekreaciju Grada Novog Sada.

3.0. PRAVILA I USLOVI ZA[TITE NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

Elementi graditeqskog nasle|a na teritoriji grada(objekti, zone, spomenici itd.) za{ti}eni su dvemavrstama za{tite:

(1) za{titom po Zakonu o kulturnim dobrima i

(2) urbanisti~kom za{titom.

Koncepcija urbanisti~ke za{tite zasniva se na prin-cipima "aktivne" za{tite, {to podrazumeva:

- da urbanisti~ko i arhitektonsko nasle|e, koje je odnajve}eg zna~aja za stvarawe svesti o zajedni~kojpro{losti i zajedni~koj budu}nosti stanovnika,odnosno za o~uvawe kontinuiteta i identitetasvakog grada, bude integrisano u savremene tokoveìvota i postane faktor ukupnog razvoja.

Zona urbanisti~ke za{tite sadrì mnoge razli-~itosti (vrste, oblike i nivoe urbanog nasle|a), ali jedefinisana kao jedna celina s obzirom da za svakiobjekat postoji detaqno ura|ena kategorizacija na kojuse kod odre|ivawa zone oslawalo.

Pored toga, za Podbaru i neposredno susedstvoPetrovaradinske tvr|ave odre|ena je zona nadzora(ograni~ewa), posebna zona kojom se defini{u neke odkomponenata za{tite, iako ne i za{tita u celini.

Zona urbanisti~ke za{tite

Ova zona obuhvata one ulice, trgove i blokove kojikao celina, svojim prostorom i objektima, predstavqa-ju najvrednije kulturno-istorijsko svedo~anstvo o geneziNovog Sada.

Urbanisti~ka za{tita u ovoj zoni podrazumeva: o~u-vawe i revitalizaciju svih elemenata koji formirajuurbane vrednosti za{ti}enog podru~ja (objekti, uli~niprostor, urbani mobilijar, zelenilo).

To, tako|e, podrazumeva:

- zadràvawe postoje}ih ulica i trgova sa regula-cionim i gra|evinskim linijama, odnosno o~uvawepostoje}ih blokova, izuzev u slu~ajevima gde tozahtevaju saobra}ajni ili drugi uslovi zna~ajni za{iri prostor grada;

- zadràvawe bez promena (ili sa minimalnim prom-enama) svih visokovrednih objekata i usagla{a-vawe ostalih sa wima;

- zadràvawe prose~nog stepena zauzetosti na nivouve} postignutom u zoni urbanisti~ke za{tite;

- zadràvawe ivi~ne blokovske izgradwe naparceli;

- kori{}ewe (po pravilu) autohtonih materijala uizgradwi i rekonstrukciji objekata.

Pojedina~na kategorizacija objekata zone urba-nisti~ke za{tite defini{e tri kategorije objekata:

Kategoriju A - ~ine najvredniji objekti kod kojih moraostati nepromewen horizontalni i vertikalni gabarit.Ne dozvoqava se dogradwa i nadogradwa. izuzetno,dvori{ni delovi objekata mogu biti dogra|eni ilinadogra|eni, ali ne iznad visine uli~nog gabaritaobjekta. Uli~na fasada se ne moè mewati izuzev kadato nova namena kori{}ewa neminovno zahteva (lokali)ili kada je o{te}ena ranijim izmenama, u kom slu~aju


promene moraju doprinositi povratku fasade naizvorno stawe, i to kako u smislu oblikovawa, tako i uprimewenim materijalima. Isto se odnosi na oblik inagib krova i na vrstu krovnog pokriva~a.

Dozvoqene su (i poèqne) sve vrste osavremewa-vawa i boqeg kori{}ewa objekta, a to podrazumevaunutra{we adaptacije i rekonstrukcije (uz o~uvawe kon-strukcionog sistema), uvo|ewe savremenih instalacija,aktivno kori{}ewe tavana i podruma (tamo gde je tomogu}e) i promene namene (objekta ili delova objekta)ukoliko su nove sa stanovi{ta Zone urbanisti~keza{tite povoqnije od prethodnih. Etaà suterena se nemoè koristiti za stanovawe, a prizemqe i vi{e etaèmogu biti stambeni ili poslovni prostor, s tim da vrstaposlovnog prostora mora biti takva da ne ugroàvasusede. Skloni{te se ne predvi|a.

Dvori{ni prostor mora biti u svemu uskla|en saobjektom. Mogu}e je natkrivawe (zastakqivawe) atri-jumskih dvori{nih prostora.

Kod objekta me{ovite namene u prizemnim dvori{-nim etaàma nije poèqno stanovawe.

Ostali objekti na parceli (ako ih ima) ne podleùreìmu glavnog A objekta, re{avaju se slobodno u skladusa svojom valorizacijom, ali tako da ne ugroze glavniobjekat. Preparcelacija se ne predvi|a, ali je (izu-zetno) mogu}a.

Kategoriju B - ~ine objekti koji su vredni, ali ipakne{to mawe vrednosti i koji se mogu zadràti onakvikakvi jesu, mogu se dograditi i mogu se nadograditi.Izuzetno, ukoliko su gra|evinski lo{eg kvaliteta, moguse potpuno rekonstruisati (zameniti). Uslovqava se,me|utim, u svim ovim slu~ajevima: o~uvawe fasade uko-liko je kvalitetna, ili rekonstrukcija izvorne fasade,ili kori{}ewe samo nekih elemenata stare (ilisli~ne) fasade. O~uvawe i nekih drugih elemenata, kao{to su unutra{we stepeni{te, kaqeve pe}i, elementiod kovanog gvo`|a i drugo, poèqno je. Poèqno jetako|e, kod rekonstrukcija, o~uvawe osnovnih elemena-ta konstrukcionog sistema.

Visina nadogradwe limitirana je kotom venca prvogsusednog (u nizu ili bloku) objekta koji je definisankao reperni. Ukoliko se objekat koji se nadogra|uje (ilizamewuje) nalazi izme|u dva vredna objekta, koriste sekote vi{eg. Uli~na gra|evinska linija se ne moèmewati, ili samo izuzetno ako su susedni objekti ve}pomereni na novu gra|evinsku liniju, ili ako segra|evinska linija pomera radi pro{irewa regulacijesaobra}ajnice. Krov i krovni pokriva~ se usagla{avajusa repernim objektom.

U slu~aju dogradwe ili nadogradwe, oblikovawemora biti takvo da objekat ~ini skladnu celinu. Do-gra|eni i nadogra|eni delovi treba da budu podre|eni,ili odgovaraju}e usagla{eni sa osnovnim objektom kojise nadogra|uje.

Namene iste kao kod kategorije A.

Skloni{te se mora graditi ukoliko je u pitawu pot-puna rekonstrukcija (zamena). Ukoliko je u pitawu samodogradwa ili (i) nadogradwa, skloni{te se ne pred-vi|a, koristi se oja~awe dela podruma.

Parcela se koristi po {irini u celini, ako je tako iranije bilo, ali se, ukoliko je duboka, moè skratiti,preparcelisati. Poèqni su u kolski pasaì, a ukolikosu postojali, obavezni su. Dvori{te i dvori{ni objektiisto kao kod kategorije A.

Kategoriju C - ~ine objekti koji se (ukoliko postojiekonomski ili drugi interes) mogu sru{iti. Umesto wihse moè izgraditi novi objekt, a ne mora. Ako se gradinovi objekat:

- visina mu se odre|uje na nivou ulice ili bloka uskladu sa visinom repernog objekta. Poloàj naparceli se odre|uje u odnosu na gra|evinsku linijuulice ({to obavezno ne zna~i da ostaje ista), alise ivi~na izgradwa (zbijena ili ne), u ~ijoj je osnoviparcela ili zbir parcela, uslovqava;

- gabarit se po dubini moè re{avati slobodno uskladu sa funkcijom objekta. Kolski prolaz jeveoma poèqan zbog re{avawa parkirawa igaraìrawa, izno{ewa sme}a i iz protivpoàrnihrazloga;

- oblikovawe treba da bude uskla|eno sa karakte-ristikama uè zone u kojoj se objekat nalazi i ogle-da se u: broju i obliku otvora (prozora i vrata),odnosu punog i praznog na fasadi, oblikovawukrova, primerenim materijalima i drugom;

- namena moè biti - stambena, poslovna i me{ovita,s tim da sadràj poslovawa mora biti takav da neugroàva okolne sadràje ili je javni prostor zone.Kod me{ovitih objekata poslovawe treba da je naniìm etaàma, a stanovawe na vi{im. Ukoliko seobjekat nalazi u centru, uli~ni deo prizemqa moraimati javne lokale. Etaà suterena se ne moèkoristiti za stanovawe;

- skloni{ta se grade u skladu sa propisima za 50%stanovnika ili (i) 2/3 od najve}e smene zaposlenih.Objekti koji imaju lokale moraju imati skloni{tere{eno na takav na~in (povu~eno od ulice) da seneposredna veza javnog uli~nog prostora (trotoara)i lokala nesmetano ostvaruje (bez mnogo stepenica).Ukoliko je skloni{te potpuno ispod nivoa terena,poloàj mu se ne uslovqava;

- objekat mora zadovoqiti potrebe hendikepiranih;

- dvori{ta moraju biti odgovaraju}e ure|ena - poplo-~ana i ozelewena.

Ukoliko ima prostora, dvori{ta treba da prihvatemiruju}i saobra}aj korisnika zgrade. Preparcelacija jemogu}a.

Kategorizacija objekata koju je uradio Op{tinskizavod za za{titu spomenika kulture, u okviru studije"Osnovi za{tite graditeqskog nasle|a gradskog jezgraNovog Sada" 1994. godine, preuzeta je u okviru zoneurbanisti~ke za{tite bez ikakve promene. Grafi~kiprikaz ove kategorizacije je sastavni deo generalnogplana.

Odre|uje se, me|utim, da se, ukoliko se posle usva-jawa generalnog plana (u vremenu realizacije gene-ralnog plana), do|e do saznawa da neki od objekata nemavrednost odre|enu svojom kategorijom ili da je ta vred-nost mawa, automatski primewuje reìm niè kate-gorije, odnosno umesto A primewiva}e se B ili C, odnos-no umesto B primewiva}e se odredbe kategorije C, {to}e sporazumno utvrditi slu`be urbanizma i za{titekulturnih dobara.

Zona nadzora (ograni~ewa) ili zona drugog stepena urbanisti~ke za{tite

Zona obuhvata Podbaru i deo Petrovaradina uz Pe-trovaradinsku tvr|avu sa Qudevit dolom.


Ciq formirawa zone je o~uvawe matrice iograni~ewe visine objekata, stoga se odre|uje slede}e:

- o~uvawe karakteristi~ne uli~ne regulacije i pomogu}nosti nasle|ene parcelacije;

- zadràvawe na~ina izgradwe na parceli izadràvawe preovla|uju}e spratnosti od P+1+Pk,izuzetno maks. spratnosti moè biti do P+2+Pk;

- o~uvawe preovla|uju}ih i za tu celinu karakter-isti~nih krovova;

- o~uvawe karakteristi~nih arhitektonskih detaqa;

- ~uvawe i primena autohtonih materijala u izgrad-wi, adaptaciji i rekonstrukciji objekata.

3.1. NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA NA TERITORIJI GRADA NOVOG SADA KOJU OBUHVATA GENERALNI PLAN

Arheolo{ki lokaliteti

Ba~ka strana grada

1. Potes Slana Bara, praistorija i sredwi vek,iskopavawe.

2. Potes Klisa, mesto zvano "Barutni magacin" -Temerinska petqa autoputa E-75, praistorija isredwi vek, iskopavawe.

3. Ul. Matice srpske br. 3, gradili{te nove zgradeBiblioteke Matice srpske, praistorija i sredwivek, iskopavawe.

4. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, aerodrom u krugukasarne, praistorija i sredwi vek, slu~ajni nalazi iskopavawe.

5. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, praistorija, rekogno-scirawe.

6. Potes Sajlovo - Jugovi}evo, praistorija, slu~ajninalaz.

7. Bistrica (Novo naseqe), ul. Mileve Mari}, sred-wi vek, iskopavawe.

8. Telep, mesto zvano "Vele|ijev breg", ul. Vatrosla-va Jagi}a br. 21, sredwi vek, slu~ajni nalaz iinterventno iskopavawe

9. Ul. Janka ^melika br. 36, antika, slu~ajni nalaz.

10. Pozori{ni trg br. 8, sredwi vek, iskopavawe.

11. Ul. Laze Tele~kog br. 6/8, sredwi vek, intervent-no iskopavawe.

12. Ul. Nikole Pa{i}a br. 19, sredwi vek, iskopa-vawe.

13. Ul. Nikole Pa{i}a br. 16-18, sredwi vek, isko-pavawe.

14. Trg slobode br. 5, sredwi vek, iskopavawe.

15. Ul. Wego{eva br. 10, sredwi vek, iskopavawe.

16. Leva obala Dunava kod nekada{weg @eèqevogmosta, praistorija i antika, slu~ajni nalaz.

17. Ul. cara Du{ana, seoba naroda, slu~ajni nalaz.

18. Industrijska zona, sredwi vek, slu~ajni nalaz.

19. Adice, kat. parc. br. 2586 i susedne, praistorija,rekognoscirawe.

20. Trg Marije Trandafil br. 5, sredwi vek, iskopa-vawe.

21. Potes ênej kat. parc. br. 3859 KO ênej.

Sremska strana grada

1. GORWA I DOWA PETROVARADINSKA TVR\AVASA PODGRA\EM, kulturno dobro od velikogzna~aja.

2. Ul. Preradovi}eva br. 146, sredwi vek, slu~ajninalaz.

3. Ul. Preradovi}eva br. 160, praistorija, slu~ajninalaz.

4. Molinarijev park, antika i novi vek, slu~ajninalaz.

5. Potes Kip, uni{tena kasnoanti~ka grobnica,slu~ajni nalaz.

6. Ul. Svetozara Markovi}a br. 14, Sremska Kameni-ca, sredwi vek, slu~ajni nalaz.

7. Kameni~ki park, praistorija i sredwi vek,slu~ajni nalaz.

Nepokretna kulturna dobra

Ba~ka strana grada

I. Spomenici kulture:

1. ALMA[KA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVASVETA TRI JERARHA, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja

ul. Alma{ka br. 15

Re{ewe o za{titi ikonostasa br. 1280/48 Zavodaza za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kul-ture Narodne Republike Srbije

Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro od izu-zetnog zna~aja "Slu`beni glasnik RepublikeSrbije" br. 16/90

2. USPENSKA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVAUSPEWA BOGOGORODICE, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja

ul. Uspenska br. 12


Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro odizuzetnog zna~aja "Slu`beni glasnik RepublikeSrbije" br. 16/90


3. SABORNA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVA SVETOG \OR\A, kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Nikole Pa{i}a br. 2

Re{ewe br. 1279/48 Zavoda za za{titu i nau~noprou~avawe spomenika kulture Narodne Repub-like Srbije

Odluka o progla{ewu za kulturno dobro odvelikog zna~aja "Slu`beni list Autonomne Pokra-jine Vojvodine" br. 28/91

4. NIKOLAJEVSKA CRKVA, PRAVOSLAVNA CRKVASVETOG NIKOLE, kulturno dobro od velikog zna~aja

Nikolajevska porta bb


Re{ewe o za{titi crkve br. 118/59 od 18. maja1959. Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawespomenika kulture Autonomne Pokrajine Vojvo-dine


5. PLEBANIJA - RIMOKATOLI^KI @UPNI URED,kulturno dobro od velikog zna~aja

Katoli~ka porta br. 3

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 761/61 od 10. jula 1973.


6. ZGRADA SREDWE PRIRODNOMATEMATI^KEGIMNAZIJE "JOVAN JOVANOVI] ZMAJ", kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Zlatne grede br. 4

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 02-697/5-81 od 3. marta 1973.


7. SEDI[TE MATICE SRPSKE, kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Matice srpske br. 1

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 01-130/2-73 od 12. februara 1973.


8. ZGRADA /nekada{weg/ DOMA JNA NA TRGU SLOBODE, kulturno dobro od velikog zna~aja

Trg slobode br. 5

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 01-245/3-83 od 22. juna 1973.


9. SPOMENIK SVETOZARU MILETI]U NA TRGUSLOBODE, kulturno dobro od velikog zna~aja

Trg slobode



10. KU]A U UL. VOJISLAVA ILI]A BR. 15, kulturno dobro od velikog zna~aja

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 664/64 od 26. novembra 1973.


11. GRADSKA KU]A - MAGISTRAT

Trg slobode br. 1

Odluka 05 br. 633-2659/97-10 od 22. jula 1997,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 37/97

12. GALERIJA MATICE SRPSKE

Trg galerija br. 1

Odluka o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 24. maja1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br. 17/92

Odluka o ispravci Odluke o progla{ewu br. 6-69/92-I-9 od 16. novembra 1992, "Slu`beni listGrada Novog Sada" br. 19/92

Re{ewe o utvr|ivawu mere za{tite zgrade i oko-line br. 6-67/94-I-9 od 19. maja 1992, "Slu`benilist Grada Novog Sada" br. 9/94

13. GALERIJA SPOMEN-ZBIRKE "PAVLE BEQANSKI"

Trg galerija br. 2





14. GALERIJA POKLON ZBIRKE "RAJKO MAMUZI]"

ul. Vase Staji}a br. 1




15. "PLATONEUM" - SANU, odeqewe u Novom Sadu

ul. Nikole Pa{i}a br. 6

Odluka o progla{ewu br. 6-84/92-I-9 od 24. novem-bra 1992, "Slu`beni list Grada Novog Sada" br.17/92



16. ZGRADA MATI^ARSKOG ZDAWA

Trg mladenaca br. 7


17. KOMPLEKS STAROG BIOSKOPA

ul. Zmaj Jovina br. 4 / Ilije Ogwanovi}a br. 22

Odluka 05 br. 633-2231/97-010 od 18. juna 1997,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 27/97

18. KU]A U UL. GR^KO[KOLSKOJ BR. 2


19. KU]A U UL. GR^KO[KOLSKOJ BR. 3


20. KU]A U UL. DUNAVSKOJ BR. 1





Odluka 05 br. 633-1167/97-8 od 9. aprila 1997,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 17/97





25. KU]A U UL. ZMAJ JOVINOJ BR. 23


26. KU]A U UL. KRAQA ALEKSANDRA BR. 14


27. KU]A SA OKU]NICOM U UL. KRAQEVI]AMARKA BR. 37

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 01-603/4-77 od 20. decembra 1968.

Re{ewe o utvr|ivawu granica za{ti}ene okolinebr. 6-57/93-I-9 od 22. aprila 1993, "Slu`beni listGrada Novog Sada" br. 5/93

28. KU]A U UL. PATRIJARHA ^ARNOJEVI]A BR. 7

Odluka 05 br. 633-609/97-18 od 20. februara 1998,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 8/98

29. KU]A NA POZORI[NOM TRGU BR. 2


30. KU]A NA TRIFKOVI]EVOM TRGU BR. 2


31. KU]A NA TRGU MARIJE TRANDAFIL BR. 5


32. KU]A U UL. KARA\OR\EVOJ BR. 69 /u me|uvre-menu sru{ena!/

Odluka 05 br. 633-1167/97 od 9. aprila 1997,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 17/97

33. KU]A U UL. PETRA DRAP[INA BR. 48

Privremeno re{ewe Gradskog zavoda za obnovugraditeqskog nasle|a i za{titu spomenika kul-ture Novi Sad, u osnivawu o utvr|ivawuspomeni~kog svojstva br. 01-270/3-85 od 16. okto-bra 1986. Re{ewe Op{tinskog suda u Novom SaduPosl. br. Dn. 7204/86 od 12. decembra 1986.


34. "Ê[KI MAGACIN" NA BULEVARU DESPOTASTEFANA BR. 7


35. ZGRADA "SOKOLSKOG DOMA" U UL. IGWATAPAVLASA BR. 4

Odluka 05 br. 633-15048/2002 od 31. oktobra 2002,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 73/2002

36. KOMPLEKS PASTEROVOG ZAVODA U UL. HAJDUKVEQKOVOJ BR. 1


37. PORODI^NA KU]A MILEVE MARI] AJN[TAJN

Kisa~ka br. 20

Odluka 05 br. 633-6939/2005 od 3. novembra 2005.,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 48/2001

38. NADGROBNI SPOMENIK ARMENSKE PORODICEÊNAZI

Bul. Mihajla Pupina / ul. Narodnih heroja


Odluka o izmenama br. 633-2659/97-27 od 20. feb-ruara 1998, "Slu`beni glasnik Republike Srbije"br. 8/98

39. NADGROBNI SPOMENIK STEVANA MILOVANOVANA ALMA[KOM GROBQU

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 01-236/4-72 od 4. maja 1972. - u sklo-pu Prostorno kulturno-istorijske celine "Grobqavan upotrebe"

40. 30 NADGROBNIH SPOMENIKA ISTAKNUTIHPOLITI^KIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKANA ALMA[KOM GROBQU

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 115/68 od 10. aprila 1968. - u sklopuProstorno kulturno-istorijske celine "Grobqavan upotrebe"

41. 24 NADGROBNA SPOMENIKA ISTAKNUTIHPOLITI^KIH, KULTURNIH I JAVNIH RADNIKANA USPENSKOM GROBQU


42. GROBNO MESTO SA NADGROBNIM SPOMENIKOMJOVANA HRANILOVI]A NA RUSINSKOM(GRKOKATOLI^KOM) GROBQU


43. GROBNA MESTA SA NADGROBNIM SPOMENICIMAZNAÂJNIH LI^NOSTI IZ ISTORIJE NOVOGSADA, PETROVARADINA, SREMSKIH KARLOVACAI SREMSKE KAMENICE SAHRAWENIH NAGROBQIMA U PETROVARADINU, SREMSKIMKARLOVCIMA I SREMSKOJ KAMENICI

II. Prostorne kulturno-istorijske celine

1. KOMPLEKS SINAGOGE, [KOLE I JEVREJSKEOP[TINE, kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Jevrejska br. 7-11

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture 02-163/4-83 od 16. maja 1983.


2. KOMPLEKS OBJEKATA "JODNE BAWE", kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Futo{ka br. 68

Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskognasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-262/6-86od 30. jula 1986.


3. GROBQA VAN UPOTREBE (ALMA[KO, USPENSKO,KATOLI^KO SA EVANGELISTI^KIM I JEVRE-JSKO GROBQE), kulturno dobro od velikog zna~aja

Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskognasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-262/6-86od 30. jula 1986, " Slu`beni list Grada NovogSada" br. 21/85


4. SPOMEN-GROBQE BORACA NOR-A, kulturno dobro od velikog zna~aja

Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskognasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-1/5-85od 28. januara 1985.


5. KU]E TR[ÂRE U UL. KRAQEVI]A MARKA

ul. Kraqevi}a Marka br. 24, 26, 26a, 28, 30

Odluka 05 br. 633-609/98-25 od 20. februara 1998,"Slu`beni glasnik Republike Srbije" br. 8/98


III. Znamenita mesta

1. SPOMENIK @RTVAMA RACIJE, kulturno dobro od velikog zna~aja

Kej `rtava racije

Re{ewe Gradskog zavoda za obnovu graditeqskognasle|a i za{titu spomenika kulture br. 01-151/1-88od 5. maja 1988.


Sremska strana grada

I. Spomenici kulture

1. KU]A SA OKU]NICOM U UL. PATRIJARHARAJA^I]A BR.14 U PETROVARADINU

Odluka br. 6-55/93-I-9 od 22. aprila 1993, "Slu`be-ni list Grada Novog Sada" br. 5/93 (progla{ewe)

2. @UPNA CRKVA SV. JURJA I @UPNI DOM UPETROVARADINU

ul. [trosmajerova br. 20

Re{ewe br. 915 od 4. decembra 1954. Zavoda zaza{titu i nau~no prou~avawe spomenika kultureAutonomne Pokrajine Vojvodine; istovremeno usklopu Prostorno kulturno-istorijske celineGorwe i Dowe Petrovaradinske tvr|ave sa pod-gra|em

3. PRAVOSLAVNA CRKVA RO\EWE PRESVETEBOGORODICE U PETROVARADINU, kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Kara|or|eva br. 19



4. KU]A U SREMSKOJ KAMENICI U KOJOJ JE @IVEO I UMRO JOVAN JOVANOVI]ZMAJ - ZMAJEV MUZEJ, kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Zmaj Jovina br. 1



5. KU]A IZ XVIII VEKA U SREMSKOJ KAMENICI,kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Kara|or|eva br. 21

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 02-317/8-82 od 8. novembra 1982.


6. ZGRADA IZ SREDINE XVIII VEKA U SREMSKOJKAMENICI

ul. Dunavska br. 5

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 01-378/1-75 od 28. maja 1982.

7. DVA NADGROBNA SPOMENIKA NA SRPSKOMPRAVOSLAVNOM GROBQU U SREMSKOJKAMENICI (SPOMENICI JOVANUJOVANOVI]U ZMAJU I NOVAKU RADONI]U)

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 118/68 od 2. aprila 1965.

8. SPOMENIK JOVANU JOVANOVI]U ZMAJU USREMSKOJ KAMENICI

Zmajev trg


II. Prostorne kulturno-istorijske celine

1. GORWA I DOWA PETROVARADINSKA TVR\AVASA PODGRA\EM, kulturno dobro od velikog zna~aja

Petrovaradin



2. DVORAC I PARK KOJI OKRU@UJE DVORAC U SREMSKOJ KAMENICI, kulturno dobro od velikog zna~aja

ul. Dvor bb

Re{ewe Pokrajinskog zavoda za za{titu spomeni-ka kulture br. 01-297/2-72 od 22. februara 1982.


III. Znamenita mesta

1. SPOMENIK NA BRDU "VEZIRAC" IZME\UPETROVARADINA I BUKOVCA, kulturno dobro od izuzetnog zna~aja

Petrovaradin


Re{ewe br. 116/68 Pokrajinskog zavoda za za{tituspomenika kulture od 2. aprila 1968.

Re{ewe o progla{ewu za kulturno dobro odizuzetnog zna~aja "Slu`beni glasnik RepublikeSrbije" br. 16/90".

4.0. USLOVI OBLIKOVAWA GRADSKIH CELINA,PRAVACA, ZNAÂJNIH LOKACIJA U GRADU

Oblikovawe grada prati ukupan razvoj grada iwegove prostorne transformacije, te se kao dinami~kiproces moè pratiti na svim prostornim nivoima: odmakrocelina, poteza, pa sve do pojedina~nih zgrada iurbanog mobilijara. U slici grada desilo se niz prome-na od wegovog nastanka do danas.

Osnovan 1694. godine kao naseqe uz mostobran, kao"[anac" Petrovaradinske tvr|ave, Novi Sad je u po-~etku imao sve karakteristike sela, da bi sve dopo~etka Drugog svetskog rata bio tipi~no ravni~arskomesto sa preovla|uju}om niskom prizemnom izgradwomi ne{to izdignutijim (vi{im) centralnim podru~jem.Prostorne dominante naseqa su bile torwevi novosad-skih crkava i sna`ni volumen Petrovaradinske tvr-|ave. Izme|u grada i Dunava prostiralo se neizgra|eno,barovito zemqi{te novosadskih limana.

U posleratnom periodu je do{lo do velikih promena.Grad se naglo razvio, od 70.000 stanovnika odmah poslerata, dostigao je 230.000 stanovnika danas, od mirnogravni~arskog naseqa transformisao se u, za na{euslove, veliki grad koji se razvija na dve obale, sa trimosta preko Dunava.

Promenio se i na~in izgradwe, visina objekata, ko-ri{}ewe i organizacija prostora.

Tradicionalni na~in izgradwe na parceli, u za-tvorenim blokovima i sa formiranim ulicama, zamewenje u novim delovima grada slobodno stoje}im objektima,otvorenim blokovima, novim saobra}ajnim pravcima ivisokom spratno{}u objekata.

Na nivou celine grada promene su dovele do stawakoje karakteri{e:

- niska ili prete`no niska i usitwena izgradwa saspratno{}u od P do najvi{e P+3 zadràla se nanajve}em delu nasle|enog prostora grada. Izuzetno,pojavquju se pojedina~ni ve}i gabariti ili vi{iakcenti koji, po pravilu, nisu dobro uklopqeni(zgrada SNP-a, kule na mestu stare svilare naobali Dunava i sl.);

- sredinom grada, u pravcu sever - jug, pro{la je novasna`na struktura Bulevara oslobo|ewa. Ovaj potezkoji je nastao prosecawem Bulevara oslobo|ewa irekonstrukcijom okolnog gradskog tkiva karak-teri{u objekti velikih gabarita i visoke sprat-nosti - od P+6 do P+18; kao novi saobra}ajni kori-dor, kao prostorna celina i kao fizi~ka struktura,Bulevar oslobo|ewa je formirao novu prostornuki~mu grada i uticao na formirawe ukupnog obliko-vawa grada, na wegov panoramski izgled;

- izgradwa na novim terenima - Limanu i Bistrici, saobjektima visokih i sna`nih volumena preovla-|uju}e spratnosti P+8 (P+4 - P+18), sa otvorenimili poluotvorenim blokovima i sa mnogo zelenilaformirala je tako|e posebnu novu prostornu struk-turu, tre}i bitan element oblikovawa grada.

Ipak, dominantnost Petrovaradinske tvr|ave ni~imnije ugroèna.

Na uzdignutoj steni, na drugoj strani reke, sa povo-qnim vizurama i okruèna zelenilom, Tvr|ava jesa~uvala onu specifi~nost i dominantnost koje je uvekimala.

Generalnim planom utvr|uju se uslovi koji uti~u nacelinu (global), odnosno oni koji mogu dati jasna uput-stva za daqu razradu.

Ovi osnovni uslovi su slede}i:

- uslovi za zone urbanisti~ke i spomeni~ke za{titei za{tite prirode;

- uslovi za organizaciju i na~in izgradwe - naparceli, u bloku, u okviru prostora ulice;

- uslovi za ure|ewe zna~ajnih saobra}ajnih pravaca,posebno wihovih ukr{tawa;

- uslovi za zna~ajne slobodne povr{ine gradskihtrgova i delove zelenih povr{ina;

- uslovi za visinske regulacije - ograni~ewa iusmerewa spratnosti objekata prema zonama nanivou grada;

- uslovi o~uvawa vidikovaca (pogled na Tvr|avu iFru{ku goru) i

- posebni uslovi oblikovawa.

Svi ovi uslovi su definisani i u drugim oblastima,ali se ovde, sa stanovi{ta oblikovawa, defini{eslede}e:

Uslovi za za{titu urbanog nasle|a, pa i za obliko-vawe u zonama urbanisti~ke za{tite ili u za{ti}enimspomeni~kim celinama odre|eni su u posebnom po-glavqu generalnog plana.

Organizacija i na~in izgradwe objekata - na parceli,u zbijenom uli~nom nizu i u zatvorenom bloku iliizgradwa slobodnostoje}ih objekata bez definisanihparcela u otvorenim ili poluotvorenim blokovima,veoma mnogo uti~e na oblikovawe grada. Ovo je zna~ajnokako za mawe prostore, za doìvqaj grada iz vizurepe{aka, tako i za oblikovawe celine grada, za wegovpanoramski izgled.

Generalnim planom se predvi|a vra}awe izgradwiobjekata na parceli - u neprekinutom i prekinutom nizuili kao slobodnostoje}i objekti, a sve u skladu savaè}im propisima. Time se rehabilituju ulica, blok itrg - tradicionalni oblici grada.

Zna~ajni saobra}ajni pravci, saobra}ajni koridorigrada, pored svoje osnovne funkcije saobra}aja, imajuvelikog udela i u oblikovawu grada. Stoga se general-nim planom odre|uje da svuda gde to prostornemogu}nosti dozvoqavaju, regulaciona {irina zna~ajni-jih saobra}ajnica bude minimum 45 m. Profil ovih sao-bra}ajnica, pored zadovoqewa potreba svih vidova sao-bra}aja, treba da sadrì i znatno u~e{}e zelenila,posebno drvorede.

Objekti uz ove saobra}ajnice treba da su vi{e (ve}espratnosti) od objekata okruèwa, ~ime se nagla{avazna~aj, pa i oblikovni aspekt saobra}ajnice.

Posebna pa`wa se mora posvetiti ukrsnicama, odnos-no raskrsnicama velikih saobra}ajnica grada. Ovo suprostori gde je oblikovni aspekt veoma zna~ajan. Pre-poru~uje se stoga da se do re{ewa za ve}e raskrsnicegrada do|e putem konkursa.


Gradski trgovi i zelene povr{ine, posebno ve}ezelene povr{ine imaju, pored ostalog, izuzetan zna~ajza oblikovawe grada. To su pro{irewa u, po pravilu,preizgra|enom tkivu, to je odmor i promena likovnogmotiva, posebnost i specifi~nost koja doprinosi razno-likosti i u celini kvalitetu oblikovawa grada.

Generalnim planom se predvi|a zadràvawe posto-je}ih gradskih trgova i uslovqava planirawe novih unovim delovima grada, odnosno u svim delovima gradakoji ih nemaju.

Zelene povr{ine, posebno javne zelene povr{ine -gradski parkovi i drugo, zadràvaju se bez promene i uwima se zabrawuje bilo kakva izgradwa, a u novimdelovima grada se planiraju nove parkovske povr{ineodgovaraju}ih povr{ina. Priobalno zelenilo i zelenepovr{ine oko Petrovaradinske tvr|ave defini{u sekao javne zelene povr{ine, s tim da se u okviru wihzabrawuje bilo kakva izgradwa, izuzetno za javne iliop{te potrebe (ì~ara, pristani{te i sli~no). Rekaoivi~ena zelenilom je potreba u oblikovawu grada.

Spratnost objekata je jedan od osnovnih i najva`nijihelemenata oblikovawa celina grada.

Generalnim planom se stoga odre|uje slede}e:

- nasle|eni niski delovi grada - Telep, Klisa, Pod-bara, Salajka, Sremska Kamenica i ve}i deoPetrovaradina, ostaju niski sa spratno{}u do P+1,odnosno do najvi{e P+2. Samo izuzetno, uz ve}e sao-bra}ajnice - Temerinsku, Kisa~ku, Somborsku idruge, spratnost moè biti i vi{a, ali ne vi{a odP+4;

- spratnost novih delova grada - Limana, Bistrice,podru~ja oko èlezni~ke stanice i delaPetrovaradina, zadràva se onakva kakva jeste, bezmogu}nosti nadogradwe ili bilo kakvog pove}awaspratnosti;

- spratnost poslovnih objekata na podru~ju Bulevaraoslobo|ewa, u delu koji jo{ nije formiran, ogra-ni~ava se na najvi{e P+10 a na Bulevaru caraLazara do P+12. Za stambene i objekte me{ovitenamene spratnost objekata je do P+6;

- za podru~je starog centra vaì princip ujedna-~avawa visina. Ovo zna~i da novi ili rekonstru-isani i nadogra|eni objekti ne mogu biti vi{i odve} dostignutih visina ranije izgra|enih objekatakoji se smatraju repernim. Time se ograni~avaspratnost starog centra na pribli`no sada{wespratne visine (P+3 do P+4).

Sa stanovi{ta oblikovawa grada, ovako definisanaspratnost objekata obezbe|uje:

- ujedna~enost po pojedinim zonama,

- jasnu ~itqivost i prepoznatqivost pojedinih delo-va grada, i

- o~uvawe postoje}ih dominanti, pre svega o~uvawedominantnosti i posebnosti Petrovaradinsketvr|ave.

Posebni uslovi oblikovawa:

- uslovqava se da fasade objekata ( na nivou grada)budu svetle - u svetlim tonovima boja;

- ne dozvoqava se izgradwa la`nih mansardi, man-sardi bez odgovaraju}eg suèwa gabarita i sa tam-nim, ~esto crnim krovnim pokriva~em;

- ne dozvoqava se izgradwa strmih i vrlo visokihkrovova sa vi{e potkrovnih etaà, i

- ne preporu~uje se, pa i ograni~ava, izgradwa lo|aili balkona na uli~nim fasadama objekata, poseb-no kod zna~ajnijih saobra}ajnih pravaca ili uokviru prostora centra.

V. SPROVO\EWE GENERALNOG PLANA

1.0. PRAVILA, USLOVI I OGRANIÊWA URE\EWA PROSTORA I GRA\EWA U KARAKTERISTI^NIM URBANISTI^KIM CELINAMA I ZONAMA

1.1. Ostvarivawe koncepta i kontinuitetasprovo|ewa generalnog plana

(1) U ciqu obezbe|ewa realizacije koncepta razvojautvr|enog generalnim planom obavezno je dono{ewesredworo~nih programa pripreme i ure|ivawa gra|e-vinskog zemqi{ta.

Podr{ku sprovo|ewu generalnog plana pred-stavqa}e i programi (strategija) uskla|enog ekonom-skog, socijalnog i prostornog razvoja i dokumentacionaosnova generalnog plana.

Zbog ostvarivawa op{tih interesa i obezbe|ewauslova za ostvarivawe generalnog plana neophodno jeda se u prvoj etapi realizacije generalnog plana izvr{iobnova premera katastarskih op{tina Novi Sad I, II, IIIi IV, Petrovaradin, Sremska Kamenica, ̂ enej, Veternik,Ledinci, Bukovac i Rumenka, obuhva}enih generalnimplanom.

(2) Ostvarivawe generalnog plana bi}e podrànodaqim istraìva~kim radom u ciqu operacionali-zacije odrìvog razvoja na prostoru grada, saglasnosocijalno-ekonomskom razvoju.

Daqa razrada infrastrukturnih sistema uslovqavase izradom planova detaqne regulacije.

Daqa razrada hidrotehni~kih sistema uslovqena jeizradom analize potro{we vode, kao zna~ajnog elemen-ta za razradu.

U prvoj etapi realizacije generalnog plana izradi}ese planovi detaqne regulacije komunalnih povr{ina.

Za zna~ajne prostore kao {to su prostori na gradskojmagistrali na trasi biv{e Suboti~ke pruge, planovidetaqne regulacije }e se pripremati na osnovu urba-nisti~ko-morfolo{kih analiza kojima }e se utvrditiadekvatni sadràji, organizacija i morfologija pro-stora.

(3) Problem substandardnog stanovawa }e se re{a-vati posebnim odlukama Skup{tine Grada, kojima }e sebliè utvrditi oblici i dinamika realizacije proce-sa sanacije.

1.2. Osnov za izgradwu i ure|ewe prostora

Prostor se moè ure|ivati na osnovu generalnogplana ili na osnovu plana detaqne regulacije, urba-nisti~kog projekta ili plana parcelacije koji se donoseu skladu sa generalnim planom.


Po pravilu prostor se ure|uje na osnovu plana detaq-ne regulacije.

Generalni plan je osnov za izdavawe urbanisti~ko--tehni~kih uslova u zonama formiranog porodi~nogstanovawa u kojima se ne mewa regulacija (deloviKlise, Sremske Kamenice, Petrovaradina) i u zonama ukojima se omogu}ava legalizacija bespravne stambeneizgradwe, promenom namene "za{titno zelenilo" unamenu "porodi~no stanovawe", pod uslovom da nijepotrebno ustanovqavati novu saobra}ajnu i infra-strukturnu mreù, odnosno nije potrebno odvajati javnood ostalog gra|evinskog zemqi{ta, ili ukoliko ne pos-toje drugi objektivni razlozi.

Kada generalni plan ne pruà dovoqno elemenata zarealizaciju pojedinih objekata i povr{ina u zonama izprethodnog stava, izgradwa i ure|ewe se moè vr{itina osnovu plana detaqne regulacije ili urbanisti~kogprojekta, odnosno plana parcelacije.

Za najve}i deo prostora planovi detaqne regulacijese donose prema pravilima i ograni~ewima utvr|enimza pojedine namene, ukoliko za wih nisu utvr|eniposebni reìmi ili uslovi, kao {to su:

- za{tita graditeqskog nasle|a i prirodnih vred-nosti (Petrovaradinska tvr|ava, zona urbanisti~keza{tite, za{ti}ena prirodna dobra);

- posebni programski i oblikovni zahtevi (op{te-gradski i specijalizovani centri, ulazni pravci ugrad, radna zona uz Futo{ki put, radna zona"Istok", sportski centri i parkovi);

- sanacija zate~enog stawa - lokaliteti bespravneizgradwe;

- posebni uslovi koje utvr|uje Vojska Srbije ili druganadle`na institucija.

Za pojedine prostore koji predstavqaju prioritetneceline za ~iju realizaciju postoji poseban interes gradautvr|uje se obaveza dono{ewa programa na osnovu kojih}e se pristupiti izradi plana detaqne regulacije. Pro-grami se utvr|uju prema kriterijumima za na~inkori{}ewa prostora, posebnim zahtevima ure|ewa ioblikovawa.

Za pojedine prostore koji su va`ni za stvarawe slikegrada uslovqava se sprovo|ewe odgovaraju}e vrstekonkursa.

Bliì uslovi za realizaciju utvr|eni su za pojedineprostore u okviru odre|enih namena.

Parcelacija i preparcelacija gra|evinskog zemqi-{ta radi stvarawa gra|evinskih parcela vr{i se naosnovu plana koji je utvr|en kao osnov za izgradwuobjekata.

1.3. Op{ti uslovi

Namene prostora u gra|evinskom rejonu grada mogubiti osnovne, preovla|uju}e i me{ovite.

Karakter preovla|uju}e ili me{ovite namene imajunamena stanovawa, centara i drugih namena ako je toizri~ito odre|eno generalnim planom.

U~e{}e nestambenog u ukupno izgra|enom prostoruodre|uje karakter namene stanovawa i centara.

U~e{}e do 20% poslovnog prostora odre|uje stambe-nu namenu, 20-50% stambeno-poslovnu, 50-70% poslovno-stambenu, a preko 70% poslovnu.

U~e{}e poslovnog prostora u ukupno izgra|enom odpreko 50% odre|uje pripadnost prostora preovla|uju}ojnameni centara, a odre|uje se najmawe na nivou bloka(dela bloka), poteza.

Javne zelene povr{ine obezbe|uju se u svim namena-ma, zavisno od karakteristika stawa putem planovadetaqne regulacije i urbanisti~kih projekata.

Kriterijumi za utvr|ivawe karakteristi~nih celi-na i zona su wihova namena, poloàj, vreme nastajawa ispecifi~nosti nastale iz toga.

Za utvr|ivawe uslova za izgradwu objekata iure|ewe prostora utvr|uju se pravila i pokazateqi.Pravila su: povr{ina parcele, {irina uli~nog frontai visina objekta, a pokazateqi stepen zauzetosti (Sz) iindeks izgra|enosti (II).

Pravila i pokazateqi primewuju se kumulativno.Ukoliko, zbog karakteristika stawa, oblikovnih idrugih razloga, dolazi do odstupawa, merodavni pokaza-teq je II.

Gustina naseqenosti, odnosno gustina zaposlenostikoriste se kao korektivni kriterijum, u pojedinimoblicima namene.

Kriterijumi se primewuju na nivou homogene celinekoju moè predstavqati podru~je, grupa blokova, blokili deo bloka. Kriterijumi se primewuju i na parceli,unutar odgovaraju}eg oblika stanovawa, vrste centra,delatnosti, uz mogu}a odstupawa koja }e se utvrditiplanom detaqne regulacije.

Za iskazivawe pokazateqa ra~unaju se gabariti,odnosno razvijene bruto izgra|ene povr{ine nadzemnihetaà objekata.

Prilazi, parkinzi, bazeni, igrali{ta (de~ja, sport-ska), otvorene terase i druge poplo~ane povr{ine,krovovi (polu) ukopanih garaà koji nisu vi{i od 1,20mod nulte kote objekta i koriste se za neku od navedenihnamena, ne ulaze u obra~un pokazateqa.

Svaka od generalnim planom utvr|enih namena ima ispecifi~ne uslove za izgradwu i ure|ewe.

Posebni uslovi u karakteristi~nim celinama

Javne povr{ine

Povr{ine od op{teg interesa

Saobra}ajni i drugi infrastrukturni koridori,uslovi ({irine, nagibi i dr.) utvr|uju se, zavisno odzna~aja saobra}ajnice, u skladu sa normativima i pri-lago|avaju nasle|enom stawu, a osnov za realizaciju jeplan detaqne regulacije. Rekonstrukcija saobra}ajnicai infrastrukturnih sistema u koridorima ~ija se regu-lacija ne mewa realizuje se na osnovu generalnog plana.

Mostovi se obnavqaju ili grade uz po{tovawe svihstandarda koje iziskuje vrsta saobra}aja, saobra}ajnooptere}ewe, uslovi plovidbe i drugo prema urba-nisti~kim i arhitektonskim projektima, po mogu}nostina osnovu sprovedenog konkursa.

Poseban zna~aj imaju ulice u za{ti}enim zonamagrada, sve ulice na kojima se razvijaju op{tegradski ispecijalizovani centri, kao i novi saobra}ajni pravcikoje treba graditi, ili izgradwom du` wih oblikovati(magistrale na trasi biv{e Suboti~ke i Somborske


pruge, bulevar u zoni Mi{eluka i dr.). Ovi prostori seobavezno razra|uju urbanisti~kim projektima, a za poje-dine delove poèqno je raspisivawe konkursa. Posto-je}e trgove u skladu sa wihovom namenom (manifesta-cioni, porte, saobra}ajni i dr.), treba ure|ivati naosnovu konkursa.

Formirawe novih trgova obezbedi}e se kroz planovedetaqne regulacije i urbanisti~ke projekte.

Zna~ajne raskrsnice (Futo{ka - Jevrejska i Bulevaroslobo|ewa; sve neoformqene raskrsnice na Bulevarucara Lazara; Hajduk Veqkova i Bulevar kraqa Petra I;Temerinska, Kisa~ka i Trg Toze Markovi}a i dr.), karak-teristi~ni prostori na saobra}ajnicama (levkastapro{irewa, nekarakteristi~ni profili) koji dopri-nose izgledu i oblikovawu prostora, razra|uju se urba-nisti~kim projektom, a za zna~ajne objekte (premapoloàju, sadràju, volumenu) obavezno je raspisivawekonkursa.

Za prostor izme|u Bulevara oslobo|ewa, Bulevaracara Lazara i SPC "Vojvodina" preporu~uje se raspisi-vawe anketnog urbanisti~ko-arhitektonskog konkursapre izrade plana detaqne regulacije.

Stanice za snabdevawe gorivom na prostorima pre-duze}a, u ciqu obavqawa delatnosti, mogu se graditina osnovu generalnog plana, uz po{tovawe saobra}ajnihi propisa koji reguli{u bezbednost wihovog kori{}ewai spre~avawe ugroàvawa okruèwa. U svim drugimslu~ajevima zahteva se izrada plana detaqne regu-lacije ili izrada urbanisti~kog projekta, ukoliko jeplanom detaqne regulacije tako predvi|eno.

Pod pojmom "uì sadràj stanice za snabdevawegorivom", podrazumevaju se slede}i sadràji:

- istaka~ka mesta za sve vrste goriva,

- manipulativna povr{ina,

- cisterne,

- sistem cevovoda,

- otvori za puwewe i pregled cisterni,

- prodajni i poslovni prostor u funkciji stanice zasnabdevawe gorivom,

- nadstre{nica.

Pod pojmom "{iri sadràj stanice za snabdevawegorivom", podrazumeva se "uì sadràj stanice za snab-devawe gorivom", uz dodatak slede}ih sadràja:

- perionica,

- servisna radionica,

- ugostiteqstvo,

- parking.

Na svim ulaznim pravcima u grad mogu}a je izgradwastanice za snabdevawe gorivom sa {irim sadràjem. Zasve ostale prostore mogu}a je izgradwa stanice za snab-devawe gorivom sa uìm sadràjem, uz uslov da je wihovme|usobni poloàj takav da se izme|u dve susedne sta-nice za snabdevawe gorivom, sa iste strane ulice, nalaziraskrsnica. Najmawa udaqenost prilaza stanici zasnabdevawe gorivom od susedne raskrsnice je 30 m.

Javni parkinzi se obrazuju ili u profilu saobra-}ajnica ili na posebnim povr{inama koje iziskuju speci-fi~no ure|ivawe, ozelewavawe, obradu, kontrolu i

dimenzioni{u se prvenstveno za korisnike javnih sa-dràja, prema normativima za odre|ene vrste objekata.

Generalnim planom se utvr|uje razme{taj javnihgaraà, ~ija je realizacija obavezna zbog funkcioni-sawa pojedinih delova grada. Poloàj i kapacitetostalih garaà utvr|uje se planom detaqne regulacijeili urbanisti~kim projektom.

Parkirawe i garaìrawe putni~kih vozila i vozilaza obavqawe delatnosti obezbe|uje se, po pravilu, naparceli, izvan javnih povr{ina i realizuje istovremenosa osnovnim sadràjima na parceli.

Broj mesta za stacionirawe, koji je mogu}e ostvaritina parceli, korespondira se brojem stanova i poslovnihjedinica, te uslovqava strukturu stanova i vrstuposlovnog prostora.

Ukoliko se ovaj uslov ne moè zadovoqiti u planudetaqne regulacije, prilikom izdavawa urbanisti~ko--tehni~kih uslova, investitor se obavezuje da taj uslovostvari na na~in koji se precizira (lokacijski, kapa-citetno) i obezbe|uje istovremeno sa izgradwom glavnogobjekta.

Infrastrukturni koridori se formiraju ili u pro-filima ulica ili u samostalnim koridorima, premastandardima propisanim za odre|eni vid infrastruk-ture i uz mere za{tite koje iziskuje svaki od wih.

Na prostoru obuhva}enom za{titnim infrastruk-turnim pojasom nije dozvoqeno graditi objekte ilivr{iti radove suprotno svrsi zbog koje je uspostavqenza{titni pojas.

Ukoliko takvi objekti postoje omogu}uje se samo wi-hovo teku}e odràvawe.

Javne slu`be

Objekti javnih slu`bi i drugi koji se grade u namena-ma stanovawa i gradskim centrima prilago|avaju se timpreovla|uju}im namenama, a prema normativima i pro-gramima koje donose institucije nadle`ne za wihovrazvoj. Mreà (prostorni raspored) ovih objekata je sa-stavni deo generalnog plana i predstavqa minimum kojifinansira dràva.

Izgradwa objekata javnih slu`bi koje finansira pri-vatni sektor mogu}a je i izvan utvr|ene mreè, a uskladu sa planovima detaqne regulacije i urba-nisti~kim projektima.

Ostali objekti i povr{ine koji su generalnim planomdefinisani kao prostori za sredwe {kole, parkove,sportske, obrazovne i zdravstvene institucije koje serazvijaju u okviru specijalizovanih centara, grade se iure|uju prema posebnim programima.

Kako ovi objekti znatno uti~u na morfologiju grada,ne samo svojom povr{inom ve} naj~e{}e i poloàjem,oblikovawe objekata i ure|ewe kompleksa uslovqavase razradom urbanisti~kim projektima.

Osnov za rekonstrukciju i dogradwu objekata je gene-ralni plan.

Na izgra|enim objektima za sklawawe stanovni{tvau slu~aju neposredne ratne opasnosti (skloni{ta) sveintervencije: utvr|ivawe druge namene, promenanamene, nadzi|ivawe i dogradwa vr{i}e se na osnovuplanova detaqne regulacije.


Komunalni objekti i povr{ine

Realizacija komunalnih objekata i povr{ina (izvo-ri{ta, prerada vode, pre~i{}avawe otpadnih voda, de-ponija, ve}e trafostanice, toplane, merno-regulacionestanice i dr.), odvija se na osnovu planova detaqne re-gulacije prema programima javnih komunalnih preduze}a,uz prethodnu izradu analiza uticaja i po{tovawe svihutvr|enih mera za{tite.

Radi za{tite voda od zaga|ivawa i spre~avawamogu}eg delovawa spoqnih faktora koji bi mogli uti-cati na promenu fizi~kih, hemijskih, bakteriolo{kih ibiolo{kih osobina, utvr|uju se zone za{tite oko objeka-ta za snabdevawe vodom i potencijalnih izvori{tavodosnabdevawa: zone neposredne za{tite, uè zoneza{tite i {ire zone za{tite. Zone neposredne za{titemoraju se obezbediti ogra|ivawem. Ove zone mogu sekoristiti kao senokos bez materijala koji mogu zagadi-ti vodu. U uòj zoni za{tite nije dozvoqena izgradwaobjekata van vodovodnog sistema, kao i obavqaweradwi koje na bilo koji na~in mogu zagaditi vodu. U{iroj zoni za{tite nije mogu}a izgradwa industrijskihi drugih objekata ~ije otpadne vode i druge otpadnematerije mogu ugroziti izvori{te vodosnabdevawa.

Povr{ine za javno kori{}ewe

Pijace, kupali{ta, rekreativne i druge povr{ineunutar namena stanovawa, centara i drugih, realizuju sena osnovu planova detaqne regulacije i urbanisti~kihprojekata.

Na osnovu generalnog plana mogu se vr{iti samoradovi privremenog ure|ewa zelenih i rekreativnihpovr{ina i rekonstrukcije i dogradwe postoje}ihobjekata ako su u funkciji osnovne namene.

Op{tegradski centri

Op{tegradski centri kao prostori na kojima gradostvaruje svoju ulogu u mreì gradova i kojima se naj-zna~ajnije uti~e na stvarawe i o~uvawe identiteta iwegove urbane slike, realizuju se na osnovu planovadetaqne regulacije, urbanisti~kih projekata i konkur-sa za pojedine delove prostora.

U starom gradskom centru i drugim ve} formiranimcentrima programi investitora se prilago|avaju plani-ranim volumenima, na~inu izgradwe i uslovima obliko-vawa.

U centrima ~ija realizacija tek predstoji, programiinvestitora mogu uticati na re{ewa u planovimadetaqne regulacije, a u okvirima datim generalnimplanom.

Petrovaradinska tvr|ava sa podgra|em, koja po svomzna~aju predstavqa potencijal za razli~ite atraktivnenamene i sadràje, ure|uje se prema odgovaraju}em planuuz kriterijume za{tite kulturnih dobara.

Specijalizovani centri

Specijalizovani centri kojima Novi Sad ostvarujesvoju ulogu makroregionalnog centra, ili centra {iregzna~aja kao {to su Univerzitet, Klini~ki centar, Insti-tut u Sremskoj Kamenici, Sajam, Sportski i poslovnicentar "Vojvodina" i dr., izgra|uju se i ure|uju na osnovu

planova detaqne regulacije i urbanisti~kih projekata,a prema progamima razvoja tih institucija.

Osnov za rekonstrukciju i dogradwu postoje}ihobjekata je generalni plan.

Stanovawe

Stanovawe koje je generalnim planom planirano kaodva osnovna vida - porodi~no i vi{eporodi~no i urazli~itim kombinacijama u op{tim stambenim zonama,po pravilu se razvija prema uslovima i kriterijumimakoji su usagla{eni sa op{tim pravilima parcelacije iregulacije. Do odstupawa od pojedinih uslova iz pravil-nika (veli~ina parcele, stepen zauzetosti) dolazi zbogkarakteristika izgra|enih celina, specifi~nih zahte-va za oblikovawe, reìma utvr|enih generalnimplanom.

Izgradwa u zonama stanovawa se, po pravilu, odvijana osnovu planova detaqne regulacije, izuzev u zonamaformiranog porodi~nog stanovawa, gde se izgradwadozvoqava na osnovu generalnog plana.

Zona u generalnom planu je iskqu~ivo planerskajedinica koja obuhvata delove gradske teritorije koji sutradicionalna ili nova celina koja se tek formira i ukojoj se zadovoqava znatan deo svakodnevnih i povre-menih potreba stanovnika.

Generalnim planom je za svaku zonu utvr|en potenci-jal, orijentacioni broj stanova i stanovnika, u~e{}eposlovnog prostora i kapaciteti javnih slu`bi koji seuvaàvaju pri izradi planova detaqne regulacije.

Najmawa povr{ina stana (garsowere) iznosi 24 m2

korisne povr{ine, a prose~na veli~ina, kao obra~unska(normativna vrednost) utvr|uje se sredworo~nim pro-gramima ure|ewa.

Reìm sanacije bespravno sagra|enih naseqa (zona)utvr|iva}e se planovima detaqne regulacije, pri ~emu}e se pravila regulacije i parcelacije prilago|avatizate~enom stawu uz nastojawe da se pravila generalnogplana u najve}oj meri zadovoqe.

Do realizacije planirane namene na podru~ju posto-je}e stambene zone [angaj, u ovoj zoni su dozvoqeneintervencije na postoje}im objektima u skladu sauslovima za izgradwu porodi~nih objekata.

Uslovi za izgradwu i ure|ewe u KO Sremska Kameni-ca, na povr{ini koja je u Generalnom urbanisti~komplanu Novog Sada do 2005. godine, imala specijalnunamenu, utvr|iva}e se planom detaqne regulacije, uskladu sa uslovima Vojske Srbije. Na ovom prostoru, kaoi na ârdaku, Staroiri{kom putu, Maloj Kamenici,Provalijama, vikend-stanovawe postepeno dobijaobele`ja porodi~nog stanovawa.

Vikend-naseqe u priobaqu u KO Sremska Kamenicazadràva postoje}i status, sa mogu}no{}u izgradwevikend ku}a na slobodnim parcelama, pod istim uslovi-ma pod kojima su gra|ene postoje}e. Mogu}e je odràvawei rekonstrukcija postoje}ih objekata i komunalno opre-mawe.

Na podru~ju Ribwaka, Alibegovca na postoje}imobjektima omogu}ava se samo teku}e odràvawe, odnos-no rekonstrukcija legalno izgra|enih objekata koji suskloni padu.



OBLIK STANOVAWA PRAVILA POKAZATEQI

Veli~ina parcele m

2

[irina uli~nog fronta Porodi~no stanovawe

min. maks. min. maks.

Spratnost SZ (%) II

Zone i parcele sa:

- slobodnostoje}im objektima

300 600 12 30-40

- objektima u prekinutom nizu 1)

200 300 10 50-75 2)

- dvojni objekti 200 400 8

ne

usl

ov

qa

va s

e

P do P + 1 + Pk

30-40

0.25-0.80

dozvoqeno odstupawe do 10% uslovi i pokazateqi se koriguju prema pravilniku

Neprekinuti nizovi se planiraju prema posebnim uslovima (prilago|ena {irina i veli~ine parcele projektu zgrada.)

Ukoliko je parcela ve}a od maks. predvi|ene za odre|eni na~in izgradwe, pokazateqi se iskazuju u odnosu na najve}u datu u rasponu.

Maksimalna razvijena korisna povr{ina na parceli porodi~ne ku}e iznosi 480m2.

Ve}e ku}e (odnosno povr{ine) pripadaju vi{eporodi~nom stanovawu.

1) Tradicionalna panonska ku}a, porodi~na ku}a na granici prema susedu.

2) Niz poluatrijumskih, atrijumskih ku}a kada na parceli postoji samo jedna ku}a.

3) U planiranim zonama porodi~nog stanovawa, ukqu~uju}i i porodi~no stanovawe koje se nalazi u op{tim stambenim zonama, planom detaqne regulacije mo`e se planirati maksimalni broj od ~etiri stana u objektu.

PRAVILA POKAZATEQI

Veli~ina parcele m

2

[irina uli~nog fronta

Vi{eporodi~no stanovawe

min. maks. min. maks.

Spratnost SZ (%) II

A. vi{eporodi~no stanovawe sredwih gustina

Zone i parcele sa:

- slobodnostoje}im objektima 20 N.U. 40 1)

- objektima u prekinutom nizu 15 15 50 2)

- objektima u neprekinutom nizu

600

ne

usl

ov

qa

va

se

N.U. 20

P + 2 do P + 3 + Pk

75 3)

0.5 - 1.6

B. vi{eporodi~no stanovawe visokih gustina

Zone i parcele sa:

- slobodnostoje}im objektima 20 N.U. 25 4)

- objektima u prekinutom nizu 15 15 70 1)

- objektima u neprekinutom nizu

600

ne

usl

ov

qa

va

se

N.U. 20

P+ 3 + Pk P + 6 + Pk

75 3)

1.0 - 3.0

Mogu}a odstupawa od utvr|enih pravila

Veli~ina parcele Odstupawe kod stanovawa sred-wih gustina moè iznositi 20%, akod stanovawa ve}ih gustina 15%.Ve}a odstupawa se toleri{u samoizuzetno (ve} izgra|eni susedniobjekti, mogu}nost etapne izgrad-we i sl.).

Minimalna {irina parcela kod slobodnostoje}ihobjekata ili objekata u prekinu-tom nizu moè odstupiti za ssa10% u odnosu na pravila.

Planom detaqne regulacije iliurbanisti~kim projektom moè seusloviti maksimalna {irinaparcele kako se ne bi naru{ileambijentalne vrednosti okruè-wa i po{tovao ritam postavqawaobjekata.

Spratnost objekata U zonama vi{eporodi~nog stano-vawa sredwih gustina maksimal-na spratnost je P+3+Pk, odnosnoP+4.

U zonama vi{eporodi~nog stano-vawa ve}ih gustina ve}a sprat-nost od P+6 nadzemnih etaà pri-mewuje se izuzetno, kada je toutvr|eno planom detaqne regu-lacije.

Indeks izgra|enosti U stanovawu sredwih gustina in-deks se moè pove}ati na 2,0,izuzetno ve}i u ciqu prilago-|avawa okruèwu, a u stanovawuve}ih gustina indeks je 3,2.

Stepen zauzetosti U zonama sredwih gustina utvr|enje raspon od 40 do 75, a u zonamave}ih gustina utvr|en je raspon od25 do 80. Rasponi se primewuju uskladu sa na~inom postavqawa,oblikom i spratno{}u objekata.

Izgradwa i ure|ewe ugaonih parcela Kod ugaonih objekata, u skladu sa

veli~inom i oblikom parcele,planiranim sadràjima i ciqe-vima oblikovawa moè se odstu-piti od pravila kojima se odre-|uje spratnost i pravila urba-nisti~ke regulacije.

Svi izuzeci od predloènih veli~ina primewuju seu postupku dono{ewa planova detaqne regulacije kadapostoje razlozi, kao {to su: poloàj objekta, obliko-vawe, prilago|avawe okruèwu i stvarna nemogu}nostpo{tovawa uslova".

Vikend zone "Artiqevo - Popovica" i "Glavica"u KO Sremska Kamenica

Zadràvaju se postoje}e, izgra|ene parcele, i slo-bodne koje su formirane do 1980. godine, ~ija je povr-{ina min. 800 m2.

Za izgradwu novih objekata minimalna povr{inaparcele je 1500 m2.

Minimalna {irina parcele je 20 m.

Objekti su ukupne povr{ine 56 m2, a spratnosti doP+Pk. Ne postavqaju se na regulacionoj liniji. Naparceli se ne mogu graditi nikakvi drugi objekti. Zonaseizmike iznosi 80 MCS.

Opremawe vikend zona komunalnom infrastrukturomje prema Prostornom planu podru~ja posebne namene zarekreaciju Grada Novog Sada.

Vinogradarska zona u rubnom predelu KO Sremska Kamenica

- Parcela na kojoj se gradi vinogradarska ku}ica nemoè biti mawa od 2500 m2,

- poloàj vinogradarske ku}ice na parceli se odre-|uje tako da bude povu~ena od ograde najmawe 10 m,

- osnova vinogradarske ku}ice ne moè biti ve}a od10 m2, a visina ne ve}a od 4 m,


1) U podru~jima vi{eporodi~nog stanovawa koje nastaje na slobodnom terenu

2) U podru~ju rekonstrukcije

3) Niz poluatrijumskih i atrijumskih ku}a, kad na parceli postoji samo jedan objekat

4) U podru~jima vi{eporodi~nog stanovawa na zajedni~koj parceli (javnoj) povr{ini.

OBLIK STANOVAWA NIVO PLANIRAWA POKAZATEQI

Me{ovita stambena izgradwa u preovla|uju}oj nameni stanovawa

Podru~je stanovawa

zona, parcela

Vi{eporodi~no stanovawe

sredwih gustina 1)

pokazateqi konkretnog oblika stanovawa

Me{ovita stambena izgradwa u preovla|uju}oj nameni centara, ili dr. u ~ijoj je funkciji

Podru~je namene

zona, parcela stanovawa

Pokazateqi odre|ene namene;

pokazateqi konkretnog oblika stanovawa

1) Pokazateqi se, u zavisnosti od stawa i specifi~nosti prostora, pribliàvaju (u okviru raspona) obliku stanovawa koji dominira u prostoru koji se planira

- vinogradarska ku}ica moè imati samo jednu etaùbez ukopavawa.

Na parceli na kojoj se gradi vinogradarska ku}ica nemoè se dozvoliti izgradwa bilo kakvih drugih obje-kata.

Poslovawe

Prostori za poslovne delatnosti gradi}e se i ure-|ivati u gradskim centrima, na pravcima Temerinskog,Sentandrejskog, Rumena~kog, Zrewaninskog puta, poredautoputa i planirane magistrale, kao i u radnim zona-ma i podru~jima stanovawa.

U gradskim centrima poslovawe }e se razvijatiprema selektivnim kriterijumima za izbor delatnosti(bez potreba za ve}im skladi{tima, ograni~enim uslo-vima transporta i dr.), prema pravilima regulacije kojase utvr|uju u ovoj nameni.

Na ulaznim pravcima u grad uslovi poslovawautvr|iva}e se planovima detaqne regulacije. Programiza izradu planova detaqne regulacije, kojima se obez-be|uje prvenstveno razvoj komercijalno-uslu`nih delat-nosti, utvr|iva}e se u saglasnosti sa karakteristika-ma prostora i zna~ajem saobra}ajnice. U ovim podru~jimamogu}e je i stanovawe u funkciji tih delatnosti.

U radnim zonama locira}e se preduze}a ~ija delat-nost zahteva ve}e prostore i koja svojim radnim proce-som mogu negativno uticati na okolinu. Realizova}e sena osnovu planova detaqne regulacije, uz obavezuizrade analize uticaja na ìvotnu sredinu za potenci-jalne zaga|iva~e.

U radnim zonama primewiva}e se:

- Stepen zauzetosti u radnim zonama je do 50% odukupne povr{ine kompleksa. 50% se odnosi napovr{ine koje su pokrivene i namewene za rad iposlovawe;

- Oko 25% od ukupne povr{ine kompleksa je podza{titnim zelenilom, rekreativnim povr{inama imiruju}em saobra}aju;

- Oko 25% povr{ine kompleksa je pod saobra}ajnim,manipulativnim povr{inama, spoqnim tehnolo{-kim razvodom, otvorenim skladi{tima i sl.;

- Indeks izgra|enosti je od 0,5 do1,5 u zavisnosti odtehnolo{kih zahteva. Administrativni objekti subez ograni~ewa visine;

- Spratnost objekata je u ve}ini slu~ajeva visokoprizemqe sa ~istom visinom od 4,0 do 6,0 m;

- Minimalna veli~ina parcela u radnim zonama je1000 m2.

U zonama me{ovite namene primewuju se slede}i kri-terijumi:

- Stepen zauzetosti do 50%;

- Indeks izgra|enosti 0,5 do 1,5;

- Odnos izgra|enih povr{ina za rad i stanovawe -oko 50% : 50%;

- min. veli~ina parcele - 500 m2.

Na osnovu generalnog plana mogu}a je izgradwa,rekonstrukcija i dogradwa u funkciji osnovne namene,kada to predstavqa zavr{avawe zapo~etog kompleksa.

Prema stvorenim uslovima, radne zone imaju poseb-ne pogodnosti za obavqawe pojedinih delatnosti kojetreba uvaàvati kod izrade planova detaqne regu-lacije i predo~avati ih novim investitorima prilikomponude zemqi{ta za izgradwu.

Planom detaqne regulacije se za pojedine delovezona moè uslovqavati izrada urbanisti~kih projekata.

Za realizaciju radne zone "Sever III" sa planiranomlukom, carinskom zonom i robno-transportnim centromneophodno je da program razvoja utvrdi Skup{tina GradaNovog Sada.

Razvoj razli~itih delatnosti u zonama stanovawamogu} je uz po{tovawe ekolo{kih i sanitarnih krite-rijuma.

Kameni~ka ada i priobaqe uz Dunav, izme|u Mostaslobode i Kamewara, kao izuzetan potencijal za razvojturisti~kih, sportskih, rekreativnih i drugih komple-mentarnih sadràja, realizova}e se prema selektivnimkriterijumima za namenu (transport i dostupnost), sta-tus oblikovawa objekata uz visoko u~e{}e vegetacije.Urbanisti~kim planovima i projektima, na osnovu kojih}e se realizovati, prethodi}e konkursi.

- Objekti koji se grade u centru mogu biti poslovni,poslovno-stambeni ili stambeni.

SZ i II se odre|uju na niovu parcele i na nivouhomogenih celina u odre|enim delovima centra. Popravilu se kre}u do 75%, odnosno 3,0. Kod poslovnihsadràja, ako su svi drugi uslovi zadovoqeni (pro-tivpoàrna za{tita, stacionirawe vozila, snabde-vawe) SZ moè dosti}i vrednost od 100%, a II zavisiod visinske regulacije neposrednog okruèwa.

U novim delovima centra u kojima je stanovawe uduèm periodu preovla|uju}a namena, uslovi ure|ewase prilago|avaju odre|enom vidu stanovawa.

- Pri izgradwi novih objekata u centru mora bitiistovremeno obebe|en pripadaju}i parking-prostor(po pravilu na sopstvenoj parceli) prema norma-tivima za odgovaraju}e delatnosti.

Oblikovawe objekata je jedan od najva`nijih uslovaza izgradwu objekata u centrima. U starom centruoblikovawe se podre|uje karakteristikama ambijentakoje ga ~ine vrednim, a u delovima novog centra poseb-no }e se usloviti stvarawe novih oblikovnih ili visin-skih repera.

- Zelenilo }e se razvijati u skladu sa raspoloìvimprostornim mogu}nostima, sa akcentom na uli~nekoridore.

Sadràji centara }e se prostorno i oblikovno ukom-ponovati sa zelenilom koje treba da preuzme ulogu kakofunkcionalnog, tako i estetskog elementa u prostoru.

Na prostorima novih centara treba potenciratiure|ewe mawih trgova, pjaceta i slobodnih blokovskihpovr{ina.

Pri rekonstrukciji objekata u op{tegradskim centri-ma treba voditi ra~una o slede}em:

- Mogu}e je pretvarawe niìh etaà, pa i celihobjekata iz stambene u poslovnu namenu.

- Poèqno je i potrebno aktivno kori{}ewe suteren-skih etaà i potkrovqa.

- Dvori{ne pomo}ne objekte treba koristiti za zana-te ili druge aktivnosti koje ne smetaju drugim name-nama.


Na ulaznim pravcima u grad parcele se prilago|avajuzahtevima odre|enih delatnosti, a wihova minimalnapovr{ina je 500 m2.

Stepen zauzetosti na tim parcelama je do 50%, aindeks izgra|enosti 0,5 - 2. Radni prostori podleù iekolo{koj proveri a u skladu sa vaè}im propisima.

Neizgra|eni prostori u radnim zonama privodi}e senameni prema tehni~ko-tehnolo{kim i ekolo{kim para-metrima usagla{avawem lokacionih uslova zone izahteva delatnosti.

Minimalna veli~ina parcele za locirawe radnogprostora u radnim zonama je 1.000 m2. Maksimalnapovr{ina se ne uslovqava.

Uz po{tovawe svih tehnolo{kih, saobra}ajnih,ekolo{kih i protivpoàrnih uslova, dozvoqeni stepenzauzetosti pojedina~nih parcela je do 40%, ra~unaju}isamo objekte visokogradwe. Indeks izgra|enosti kodradnih zona je od 0,4 do 1,2.

Uobi~ajena spratnost proizvodnih i servisnihobjekata je visoko prizemqe sa ~istom visinom od 4 do6 m. U radnim zonama, zavisno od tehnologije, gradi}ese i spratni objekti prema datim kriterijumima.

Sve radne zone }e se razra|ivati planovima detaq-ne regulacije, osim specifi~nih prostornih celina, koje}e se iz tehnolo{kih razloga razra|ivati i urban-isti~kim projektima.

Osim osnovnih kriterijuma kojima se odre|uje karak-ter zone, ne utvr|uju se drugi uslovi koji bi u vremerealizacije mogli predstavqati ograni~ewe. Razme{tajdelatnosti koji se daje u tabeli ukazuje na pogodnostzone za locirawe pojedinih delatnosti i sluìinvestitorima kao informacija, odnosno smernica prirazradi generalnog plana.

U okviru drugih namena mogu se locirati novi radniprostori pod uslovom da ne budu ve}i od 1 ha, da seoslawaju prvenstveno na drumski saobra}aj, da ne zahte-vaju velike koli~ine vode i energije i da nemaju nega-tivan ekolo{ki uticaj na osnovne gradske funkcije ukojoj se nalaze.

Zavisno od tehni~ko-tehnolo{kih i saobra}ajnihuslova, kao i osnovne funkcije u kojoj se nalazi, za overadne prostore stepen zauzetosti je do 50% a indeksizgra|enosti 0,5 - 2.

Prostori za poqoprivredne, {umske i prirodi bliske namene

Prostor Nacionalnog parka "Fru{ka gora" ure|uje sena osnovu Regionalnog prostornog plana Fru{ke gore do2000. godine, a u skladu sa Zakonom o za{titi ìvotnesredine.

Realizacija ostalih prostora odvija}e se prven-stveno na osnovu generalnog plana, izuzev ukoliko se natim povr{inama planira i izgradwa objekata koja nije usuprotnosti sa osnovnom namenom.

Na osnovu plana detaqne regulacije u zonamaza{titnog zelenila koje se koriste kao poqoprivrednozemqi{te, mogu se graditi objekti koji su u direktnojfunkciji poqoprivredne proizvodwe, uz uslov da po-stoji mogu}nost opremawa objekta potrebnom infra-strukturom i uz po{tovawe uslova utvr|enih vaè}impropisima iz oblasti za{tite ìvotne sredine. Parce-la za izgradwu objekata iz prethodnog stava ne moèbiti mawa od 1 ha, a stepen zauzetosti do 10%.

U zonama za{titnog zelenila mogu se, na osnovu planadetaqne regulacije, graditi i sportski i ure|ivatirekreativni tereni sa neophodnim objektima za funk-conisawe, pod uslovom da ne ugroàvaju kori{}ewesusednih prostora (bukom, iscrpqivawem podzemnihvoda i sl.).

Uslovi za parkirawe i garaìrawe

U zonama vi{eporodi~nog stanovawa obezbe|uje separkirawe vozila prema normativu: parking ili gara`-no mesto na svakih 70 m2 bruto povr{ine.

Vozila se, po pravilu, parkiraju na parceli stambenezgrade, odnosno na na~in utvr|en planom detaqne regu-lacije.

Prilikom izrade planova detaqne regulacije po-trebno je ispitati mogu}nost objediwavawa pojedinihparcela radi formirawa ostalog gra|evinskog zemqi-{ta na kojem bi se gradili parkinzi ili garaè za potre-be korisnika tog prostora. Ukoliko mogu}nost postoji,re{ewe ugraditi u plan detaqne regulacije.

U planovima detaqne regulacije treba dati mogu-}nost za formirawe parkinga i sa tzv. "perforiranimplo~ama", "prefabrikovanim tankostenim plasti~nim"ili sl. elementima koji obezbe|uju uslove stabilnostipodloge, dovoqne za navoèwe vozila i istovremenoomogu}avaju odràvawe niskog rastiwa.

Sredworo~nim programima ure|ivawa gra|evinskogzemqi{ta utvr|iva}e se, za period u kome se programrealizuje, odnos izme|u mesta za parkirawe na javnimparkirali{tima (garaàma) i onih koji se u, pojedinimdelovima grada, obezbe|uju na parcelama stambenihzgrada.

Promena namene objekta mogu}a je samo u slu~aju da seza novu namenu moè obezbediti ispuwewe navedenihuslova za parkirawe i garaìrawe.

Za ostale planirane objekte vaè slede}i norma-tivi:



Tabela: Normativi za parkirawe po objektima

Objekti Tip objekta Jedinica mere Jedno

parking

mesto na:

- stambeni blok m2 70

Stanovawe - vi{eeta`na zgrada van bloka m2 70

- P+1 porodi~na stan 1

- upravno-administrativni objekat

m2

zaposlen

40-60

5-7

- komunalna preduze}a

m2

zaposlen

23-35

7-9

- agencije

m2

zaposlen

25-35

3-5

- poslovni prostor

m2

zaposlen

45-60

7-9

- banke, po{te

m2

zaposlen

30-45

5-7

- osnovne {kole, obdani{ta i jasle u~enika 7-12

Administracija, - sredwe i stru~ne {kole u~enika 10-15

industrija, - univerziteti studenti 5-10

zanatstvo, - pozori{ta, bioskopi, koncertne dvorane sedi{ta 5-10

obrazovawe, - objekti za velike zborove sedi{ta 3-8

rekreacija - sportski objekti

gledalaca prema maks. kapacitetu

8-12

- biblioteka m2 30-45

- industrija

m2

zaposlen

100-150

15-50

- elektroservis

m2

zaposlen

30-60

4-6

- zanatske radwe

m2

zaposlen

60-80

3-5

- magacini i skladi{ta zaposlen 3-5

- robne ku}e

m2

zaposlen

100-150

25-60

- supermarketi m2 50-80

- me{ovita trgovina m2 20-40

Prodavnice - mlekara, prodavnica hleba m2 30-60

- poslasti~arnica m2 40-80

- duvan, novine m2 20-30

- pijaca tezga 4-6

- tehni~ka roba m2 25-50

- restoran, gostionica, kafana sedi{ta 8-12

Ugostiteqski - disko klub stolovi 3-5

objekti - hoteli A i B sobe 3-5

kategorije kreveti 5-8

- bolnice

m2

zaposleni

kreveti

40-100

5-10

7-20

Zdravstveni

objekti - ambulante

m2

zaposleni

30-70

3-7

- apoteka m2 30-45

- domovi za stare kreveti 5-10

Prostori za specifi~no kori{}ewe

Podru~je Alibegovca predstavqa rezervisan prostorza izgradwu objekata turizma, zdravstva, obrazovawa,sporta i rekreacije sa specifi~nim zahtevima imogu}no{}u stanovawa u skladu sa tim zahtevima, uzmogu}nost odstupawa od uslova utvr|enih generalnimplanom i pravilnikom.

Izradi plana detaqne regulacije na ovom podru~juprethodi}e program koji }e utvrditi Skup{tina GradaNovog Sada.

Zone specijalne namene koriste se prema uslovimaVojske Srbije.

Prostor "Jugovi}evo" (kasarna "Majevica") ure|iva}ese prema posebnom programu koji }e sporazumno utvrdi-ti Skup{tina Grada Novog Sada i Vojska Srbije. Planomdetaqne regulacije }e se, u skladu sa tim programom,utvrditi kapaciteti i dinamika realizacije.

1.4. Pravila i uslovi za kori{}ewe prostorado realizacije planiranih namena

Prostori na kojima izgra|eni objekti imaju privre-meni status su:

[angaj sa koga }e se stanovnici preseliti na bezbed-na podru~ja.

Ribwak na kome su zbog aktivnog klizi{ta ugroèniobjekti, a izgradwa instalacija i izvo|ewe svihgra|evinskih radova mogu biti rizi~ni po stabilnostterena.

Lokaliteti bespravne izgradwe koji nisu dobilinamenu koja odgovara vrsti i drugim karakteristikamaobjekata.

Objekti i kompleksi preduze}a koja se dislociraju("Brodogradili{te", "Agrohem", "Des"), objekti u kori-doru saobra}ajnica i infrastrukture, kao i svi objektikoji su izgra|eni suprotno generalnom planu (sadràj,kapacitet, visina).

Izuzev u zoni [angaj, u kojoj se dozvoqavaju svi ra-dovi koji se dozvoqavaju u podru~jima porodi~nogstanovawa, na objektima u podru~jima koja mewaju namenudozvoqava se teku}e odràvawe ukoliko Skup{tinaGrada ne odredi druga~ije posebnom odlukom. Radoviteku}eg odràvawa u skladu sa generalnim planom suradovi na malterisawu, podzi|ivawu radi izolacije odvlage, zamena krovnog pokriva~a i stolarije i bojeweobjekata, izuzev u podru~jima urbanisti~ke za{tite Istepena i postavqawe plitkog kosog krova nagiba 10%.Sredworo~nim programima ure|ivawa gra|evinskogzemqi{ta mogu se predvideti i drugi radovi koji ne}eugroziti privo|ewe prostora planiranoj nameni i samprogram ure|ewa.

2.0. ETAPE REALIZACIJE GENERALNOG PLANA

Prvu etapu realizacije generalnog plana pred-stavqa}e obnova razorenih objekata i sistema.

Pod obnovom se podrazumeva izgradwa trajnih objeka-ta istog zna~aja (regionalnog, gradskog, uè lokalnog), isa istom ulogom u sistemu, mreì i nameni.

Objekti koji se obnavqaju planiraju se na istom ilipribli`no istom mestu, sa istim ili poboq{animtehni~kim karakteristikama (kapacitet, vid prevoza,

po{tovawe me|unarodnih konvencija i sl.) i izgledomkoji ne mora biti identi~an pre|a{wem, ali ne moènaru{avati vrednosti okruèwa. Ukoliko izgradwa nezadovoqava ove kriterijume, re{ava se ili privre-menim objektima ili zahteva izmenu generalnog plana.

Apsolutni prioritet imaju svi poslovi i mere koji sepreduzimaju u ciqu za{tite zdravqa, prvenstvenoizvori{ta, kao i dr. koji zaga|ewa tla, voda i vazduhasvode na dozvoqeni nivo.

Obnavqawe objekata, odnosno izgradwa u ciqu ot-klawawa rizika u funkcionisawu treba da se sprovodipo slede}em redosledu:

(1) Uspostavqawe neophodnih komunikacija obnavqa-wem

- Varadinskog i

- drumsko-èlezni~kog mosta,

- re~ne plovidbe.

(2) Kompletirawe sistema obnavqawem

- Mosta slobode,

- stavqawem u funkciju rezervoara.

(3) Pove}awe sigurnosti sistema

- izgradwom nove fabrike vode i poboq{awemprocesa prerade u postoje}oj fabrici"[trand",

- izgradwom poveznog gasovoda izme|u Futoga iBeo~ina.

(4) Ja~awe policentri~nosti izgradwom na desnojobali objekata obrazovawa, komunalnih objekatai povr{ina, zdravstvene i socijalne za{tite;

(5) Otklawawe delova procesa koji sadrè rizik idislocirawe preduze}a koji ugroàvaju okruè-we.

Redosled realizacije moè biti i druga~iji, poseb-no ukoliko se pojave investitori koji bi bili zain-teresovani za re{avawe pojedinih pitawa.

Da bi se moglo blagovremeno zapo~eti sa obnovom,odnosno da bi se zainteresovanim investitorima mogleotvoriti mogu}nosti ulagawa, neophodno je da se pripre-mi dokumentacija koja podrazumeva:

(1) pripremne radove (istraìvawa, analize, ispi-tivawa razorenih i preostalih delova objekata isistema, provera tehni~kih i tehnolo{kih re-{ewa i sl);

(2) sprovo|ewe konkursa, pripremu generalnih re-{ewa;

(3) izradu odgovaraju}ih analiza uticaja na ìvotnusredinu;

(4) izradu urbanisti~ke dokumentacije;

(5) izradu investiciono-tehni~ke dokumentacije.

U zavisnosti od vrste i specifi~nosti objekta, nijeneophodno obavqawe svih navedenih poslova, kao {toje mogu}a i izmena redosleda, koji }e se prilago|avatispecifi~nostima, organizaciji ukupnog posla na obnovipojedinih objekata i sl.

Paralelno s obnovom realizova}e se i ona re{ewageneralnog plana koja su u pojedinim namenama utvr|enakao prioriteti, a konkretizovano sredworo~nim pro-gramima pripreme i ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta.


S obzirom da substandardno stanovawe predstavqane samo dru{tveni, ve} i prostorni i urbanisti~kiproblem, neophodno je u prvoj etapi sprovo|ewa planazapo~eti sanaciju substandardnih stambenih naseqa(Mali Beograd - Veliki rit, izme|u ulica Ive Andri}ai Sime Matavuqa, Banglade{ i druge pojedina~ne objek-te).

Naseqe [angaj izgra|eno na vi{estruko ugroènompodru~ju, odnosno na podru~ju sa koga se moè ugrozitiizvori{te vode na Ratnom ostrvu, tako|e ima prioritetu realizaciji planskog re{ewa.

Da bi se ovako utvr|ena etapnost ostvarila, neophod-no je da Grad Novi Sad razli~itim stimulativnim mera-ma usmerava razvoj u prioritetne urbanisti~ke celine(lokalna finansijska politika, zemqi{na, komunalna,saobra}ajna, investiciona, stambena, socijalna,ekolo{ka politika i dr.)

3.0. PRIMENA GENERALNOG PLANA

Sastavni deo generalnog plana su slede}i grafi~kiprikazi:

1. Podru~je obuhva}eno generalnim planom 1:20.000

2. Prostorne celine u gra|evinskom rejonu grada 1:20.000

3. Namena prostora 1:20.000

4. Saobra}ajni sistem grada: vidovi saobra}aja, koridori, javne garaè 1:20.000

5. Hidrotehni~ki sistem 1:20.000

- Sistem snabdevawa vodom

- Sistem za odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda

- Sistem odbrane od poplava

6. Energetski sistem

- Plan snabdevawa elektri~nom energijom

- Plan snabdevawa toplotnom energijom

7. Javne povr{ine 1:20.000

8. Uslovi ure|ewa prostora i gra|ewa ({ema)

9. Generalna regulaciona i nivelaciona re{ewa

10. Za{tita urbanog nasle|a

Grafi~ki prikazi elaborata Generalnog plana gradaNovog Sada do 2021. godine, izra|eni su u pet primera-ka originala i po overi }e se ~uvati u Skup{tini GradaNovog Sada, Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urba-nizam, stambene poslove i za{titu ìvotne sredine iSekretarijatu za inspekcijske poslove, Javnom pre-duze}u "Zavod za izgradwu Grada" u Novom Sadu iJavnom preduze}u "Urbanizam" Zavod za urbanizam NoviSad.

Svi doneti urbanisti~ki planovi delova grada kojinisu u skladu sa ovim generalnim planom, usaglasi}e sesa wim u roku od pet godina.

Do usagla{avawa planova iz prethodnog stava saovim generalnim planom, u delovima u kojima su sa wimu suprotnosti, primewiva}e se direktno re{ewe ovoggeneralnog plana.

Dokumentaciona osnova generalnog plana primewujese u wegovoj razradi.


1462-preciscen tekst

Documents