TRŽIŠNA VREDNOST BIOMASE KOJA SE KORISTI U ENERGETSKE SVRHE

Prof. dr Nedeljko Tica, prof. dr Vladislav Zekić, mr Dragan Milić, asistent

* Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona“ finansiranog od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj RS, III-46006. i „Ekonomska opravdanost korišćenja biljnih ostataka kao izvora energije“ finansiranog od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.

Fosilna goriva i biomasa Ne postoji ni jedna ljudska jedna aktivnost koja je moguća

bez odgovarajuće količine, odnosno izvora energije, Razvoj ljudskog društva u svojoj osnovi vezan i uslovljen

korišćenjem efikasnijih izvora energije, Dakle, potpuno je jasno je da je trenutni razvoj civilizacije,

ukoliko ne uslede značajnije promene i zaokreti, neodrživ. Ograničeni izvori fosilnih goriva, čije se rezerve procenjuju

na period 30 - 40 godina, navode čovečanstvo da se okrene traženju zamene do sada najšire korišćene energente,

Jedan od raspoloživih obnovljivih izvora energije je i biomasa

Potrošnja energije u Vojvodini

18,70%

31,40%

0,80%7,30%

41,90%

električna energija prirodni gas OIE ugalj nafta

Perspektive proizvodnje fosilnih goriva /nafta/

svet svet bez Persijskog zaliva

Potencijali biomase u Vojvodini U poljoprivredi, šumarstvu, industriji prerade drveta i

komunalnoj delatnosti proizvode se velike količine biomase, tj. organske materije, ostataka iz proizvodnje ili otpada.

Prema procenama ukupna godišnja proizvodnja biomase u Vojvodini iznosi 10,75 miliona tona ili za 30 do 40% manje u odnosu na ranije periode [Brkić i sar, 2011].

Veliki deo ove biomase nastaje u poljoprivredi, pri čemu najznačajniji deo čini biomasa poreklom iz biljne, odnosno ratarske proizvodnje.

Deo od ove organske materije može da iskoristi kao alternativno gorivo ili sirovina za proizvodnju goriva.

Potencijal biomase u ratarstvu Vojvodine

R. br. Kultura PovršinaMasa(tona)

1. Pšenica 297.403 1.120.0742. Raž 1.474 4.5063. Ječam 47.921 154.9644. Ovas 5.179 12.1405. Kukuruz 636.728 3.288.447

oklasak - 657.6896. Suncokret 171.489 680.714

ljuska - 102.1077. Soja 127.856 620.3588. Uljana repica 4.204 17.5729. Duvan 4.321 2.230

10. Ukupno 1.296.575 6.003.112* masa oklaska je uračunata u masu kukuruzovine (stablo+oklasak),** masa ljuske nije uračunata u masu suncokretove stabljike+glava,

Metod rada Slama predstavlja veoma značajan potencijalni izvor energije koji je

potrebno ekonomski vrednovati. Pri utvrđivanju cene koštanja nailazi se na teškoće kad se radi o tzv.

vezanim proizvodima, gde se zajedničkim troškovima dobiva nekoliko proizvoda, a ipak treba utvrditi cenu koštanja svakog proizvoda posebno. U navedenoj situaciji mogu se primeniti dva osnovna principa: 1) Princip zamene, odnosno metod relativne nabavne vrednosti i 2) Princip prinosne vrednosti. U privom slučaju to je cena zamene posmatranog materijala nekim drugim materijalom ili u drugom slučaju preradnu (upotrebnu) cenu koja pokazuje povećanja vrednost koje se ostvaruje upotrebom posmatranog materijala.

Kako je veoma teško govoriti o povećanju vrednosti u proizvodnji koja koristi biomasu ako energiju moguće je primentiti samo prvi princip, odnosno princip zamene. U ovom slučaju protrebno je vrednost slame kao energenta utvrditi u odnosu na drugo gorivo iste energetske vrednosti.

Metod rada U posmatranom slučaju moguće je izvesti poređenje,

odnosno vrednovanje kroz ekvivalentnu količinu drveta za loženje.

Pri tome u se od obračunate vrednosti slame trebaju oduzeti svi troškovi njenog spremanja. Kao način spremanja odabrano je spremanje sistemom okruglih valjkastih bala.

Istraživanje je sprovedeno na nekoliko izabranih gazdinstava u Vojvodini. Obračun troškova korišćenja pogonskih i priključnih mašina izveden je na osnovu ranije izrađenog modela implementiranog kroz računarski program.

Energetska vrednost žetvenih ostataka, drveta i uglja

Donja toplotna moć žetvenih ostataka, drveta i uglja (MJ/kg)

14.0015.70 17.40

13.50

18.82

31.20

0

5

10

15

20

25

30

35

Pšeničnaslama

Sojina slama Slama uljanerepice

Kukuruzovina Bukva Kameni ugalj

Procena tržišne vrednosti žetvenih ostataka Utvrđivanje energetski ekvivalentih količina drveta bazira se

na minimalnoj energetskoj vrednosti drveta za loženje od 18,82 MJ/kg (bukva).

Energetske vrednosti pojedinih vrsta žetvenih ostataka obračunate su u skladu sa prethodim istraživanjima mada su u realnim eksploatacionim uslovima ove veličine su po pravilu niže.

Ukupna energetska vrednost nusproizovda ratarske proizvodnje iznosi 2,27 M toe što skoro 68% ukupne finalne potrošnja enerije u AP Vojvodini, prema planu za 2010. godinu.

Troškovi spremanja slame (€/t)

0,00

6,02

0,49

7,18

1,331,89 3,38

24,80

0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

€

Vre

dnos

t sla

me

na p

arce

li

Bal

iran

je

Mat

erija

l

Tra

nspo

rt

Man

ipul

acija

Odm

otav

anje

Skl

adiš

tenj

e

Uku

pno

Procena tržišne vrednosti slame

R. br. KulturaEnergetski

ekvivalentna količina bukvog drveta (t/god)

Procenjena vrednost umanjena za troškove

spremanja (€)

1. Pšenica 803.454 21.847.2472. Raž 3.232 87.8903. Ječam 111.159 3.022.6014. Ovas 8.708 236.7935. Kukuruz 2.446.241 69.537.878

oklasak 489.248 13.907.5676. Suncokret 560.631 17.745.474

ljuska 84.095 2.661.8187. Soja 517.514 16.579.2458. Uljana repica 14.659 469.6179. Duvan 1.659 47.156

10. Ukupno 5.040.600 146.143.287

Rezultati Obračun ekonomske vrednosti izveden je prema ekvivalentnoj vrednosti energije umanjene

za troškove spremanja slame.

Kao što je prethodno navedeno troškovi spremanja iznose 24,80 €/t.

Minimalna cene drveta za loženje (bukva) prosečno iznosi 42,00 €/m2, odnosno 61,76 €/t.

Preračunom dobijene energetske vrednosti u ekvivalentnu količinu drveta dolazi se do količine koja je energetski ekvivalentra količini od 5.040.600 tona drveta bukve.

U skladu sa time procenjena vrednost slame svih kultura na parceli umanjeno za troškove transporta iznosi 146.143.287 €.

Ako se ubzir uzme prethodno navedena iskoristivost ovoga potencijala od 30% moguće je govoriti o potencijalu čija vrednost iznosi preko 43 miliona € godišnje,

Njegovim iskorišćenjem moglo bi se pokrtiti 20% finalne potrošnja enerije u AP Vojvodini.