ÍÀÏÐÀÂÈ ÈÃÐÈÖÓ

ÍÀ ÊÎÌÏ£ÓÒÅÐÓ

MALI15.5.2012. • Број 33 • Година II • Цена 100 динара • Излази два пута месечноBiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €

PR

INTE

D I

N S

ERB

IA

MAMAMAMAMAMAMAMAMAMAMAMAMAMAMAMAMAAAAAA

ÎÒÂÎÐÅÍÀ ØÊÎËÀ ÇÀ ÌÀ£ÌÓÍÅ

ÎÒÂÎÐÅÍÀ ØÊÎËÀ ÇÀ ÌÀ£ÌÓÍÅ

STI`E NOVI

ZAZ & LEDENO

DOBA 4

×ÎÊÎËÀÄÀ îä êàìèšåã ìëåêà, ììì!

×ÎÊÎËÀÄÀ îä êàìèšåã ìëåêà, ììì!

POSTERI

ÍÀÏÐÀÂÈ ÈÃÐÈÖÓ

ÍÀ ÊÎÌÏ£ÓÒÅÐÓ

Сигурно има оних дана када би само да се затвориш у своју собу, завучеш

под прекривач и заспиш док сви твоји проблеми не прођу. Ако су ти проблеми лоше оцене, свађа са другом или другарицом, нова фризура због које те сви у школи зезају – заборави на прекривач! То су ствари које се, колико год ти тешке изгледале, лако превазиђу. Мало више учења, искрен разговор и мало више самопоуздања.

Нажалост, постоје проблеми које није лако превазићи, чак

и неки које сам ни не можеш да решиш. То су оне ствари које се дешавају иза затворених врата твог дома. Невоље о којима не смеш или не желиш никоме да

се повериш. То могу бити свађе између родитеља, можда чак

и развод. Лоши односи са старијим братом

или сестром који те малтретирају и уцењују. Претње батинама. Физичко насиље. Твоје личне недоумице о неким стварима из одраслог света

које те плаше или брину. Решење се, ни у овом случају,

6

15.5

.201

2.

PROBLEMI U PORODICI

Óïîìîћ, ¼à

Мама и тата се разводе?

кеца? Ово су озбиљни проблеми

Старији брат те уцењује?

које не треба да држиш у себи.

којој ћеш се поверити

Тата ти прети батинама ако добијеш

Ипак, изабери праву особу

7

ИЛУС

ТРАЦИЈА

: ТИХОМИР ЧЕЛ

АНОВИ

Ћ

15.5

.201

2.

ñàì ñàìî äåòå!

не крије испод прекривача. Коме се онда можеш обратити ако имаш неки заиста тежак проблем?

Øêîëñêè ïñèõîëîãУ заблуди си ако мислиш да се код њега иде само ако си нешто скривио. Психолог је ту на првом месту да би теби помогао. Немој да те је срамота да закуцаш на његова врата. Као неутрална и за то школована особа, психолог ће те саслушати и покушати са тобом да реши проблем. Ту можеш у поверењу и без страха да ће те неко осуђивати, изнети све

што те мучи. Чак и ако не може лично да ти помогне, он ће те упутити на неко друго место, у зависности од природе проблема.

ÑÎÑ òåëåôîíèПостоји и „прва помоћ” која ти је доступна 24 сата. То је бесплатни позив на број који ћеш лако запамтити: 0800/123456. То је број Националне дечије линије (НДЛ) где је са друге стране жице увек неко ко ће саслушати о чему се ради и покушати да помогне. Поред ове, сваки град у Србији има своју СОС линију. Ова могућност је вероватно лакша јер не мораш да причаш очи у очи, али не заборави да ти овде не могу решити проблем, већ само усмерити на праву страну. Можда ће те охрабрити да чујеш да је НДЛ у марту примила више од 300 позива и да се већина твојих вршњака жали на досаду и проблеме са учењем.

ÇàêîíТвоја права су ти законом загарантована и ако мислиш да су нарушена, можеш се обратити одређеним институцијама. Постоји бесплатна правна помоћ и разне организације које ти могу бити од користи,

као на пример Центар за права детета www.cpd.org.rs.

Øòà íè¼å äîáðà èäå¼à?Интернет. Изношење сложених личних проблема и животних прилика тамо где сви могу да их прочитају није паметно. То што је неко можда имао сличан проблем и решио га, не значи да и ти можеш решити свој на тај исти начин. Немој ићи на безброј фoрума и разговарати са непознатима.

Âðàòè ñå íà ïî÷åòàêПонекад је најједноставније решење најбоље. Поразговарај са родитељима. Колико год да се стидиш свог проблема, они те воле и желе да ти помогну. Ако проблем због нечег кријеш од њих, боље је да отворено признаш него да се све више затвараш у лажи. Чак и ако су твоје невоље настале због њих, реци им како се осећаш. Мораш разумети да су и њима њихови проблеми тешки и да понекад забораве да помисле како је теби. Зато им ти скрени пажњу на то.

Кристина Јанковић

15.5

.201

2.

18

Негде између Лондона

и Манчестера у Енглеској, пре отприлике дванаест година, један воз је застао и чекао. Чекала је локомотива, чекали су вагони и путници у њима. Сви купеи били су до врха напуњени чекањем и досадом. На једном седишту до прозора, загледана у капи кише које су се сливале по стаклу, седела је нека жена. У њеним мислима полако се стварала слика једног дечака. Био јој је познат, иако је била сигурна да га

никад раније није видела. Знала је да мора да му да име. И имала је право.

Накратко, жена се

у мислима вратила у детињство. Кад је била мала,

волела је да измишља приче и да их свима прича. Добро, свима онима које није избегавала. А избегавала је своје вршњаке. Они су збијали шале с њеним презименом. Девојчица се презивала Роулинг, а то је њене другове подсећало на боулинг, што на енглеском значи куглање (bowling).

Звали су је Роулинг-пин, од боулинг-пин, што значи кегла. Она није волела да је зову Кегла. А ни да је зову Џоан, иако је то било њено име. Џоан су је звали само кад упадне у невољу и кад се љуте на њу. Волела је да је зову Џо. Осим свог скраћеног имена, волела је још једно. Сетила се тог имена док је седела у возу. Потер. Хари Потер.

Џо Роулинг је гледала у кишне капи, а кроз

главу су јој летеле мисли и идеје. Толико тога јој је пало на памет да се уплашила да ће заборавити све оно што је смислила. Није имала оловку код себе, а стидела се да је тражи од путника. Чим је

MALA DECAVELIKI QUDI

MALA WOZVANA KEGLA

Џоан Роулинг

Многи ликови из романа о Харију Потеру

подсећају на личности из детињства

ауторке. Погађате, Џоан је као девојчица

била иста Хермиона

15.5

.201

2.

19

стигла у Манчестер, села је и записала идеју. Прича ће говорити о дечаку који је чаробњак, али то ни сам не схвата. Неколико година касније, тачније 1995. године, прва књига о дечаку чаробњаку била је завршена. „Хари Потер и Камен мудрости“.

Џоан Роулинг се родила и одрасла у

Глостерширу у Енглеској. Имала је лепо детињство и била је одличан ђак. Хермиона, најбоља другарица Харија Потера, веома је слична девојчици каква је била Џо. Рођена је 31. јула 1965. године и до објављивања прве књиге прошла је дуг и напоран пут. Прво охрабрење за своје писање добила је од свог друга из детињства, Шона. Он јој је рекао да ће кад порасте постати писац. Џо каже да, иако Шон није Рон из „Харија Потера“, имају доста сличности. Ипак, део успомена

везаних за Шона провукао се и у књиге, па је Шонов аутомобил „форд англиу“, Ронов отац Артур Визли у књизи „Хари Потер и Дворана тајни” зачарао и од њега направио летећи аутомобил.

Кад је завршила прву књигу о Харију Потеру,

Џо је једва нашла издавача. Од продаје ове књиге зарадила је свега 1.500 фунти (поређења ради, та прва издања су данас ретка и коштају 25.000 фунти по књизи). Међутим, првих хиљаду примерака је разграбљено, издавачи су штампали још, а публика је тражила да сазна шта ће се десити даље. Убрзо су Џо нудили новац да се књиге штампају у Америци, а потом и да се пребаце на филм. За кратко време постала је веома богата. А није увек било тако.

Пре него што је написала прву књигу, Џоан је

радила као учитељица. Завршила

је високу школу, знала је

француски и чак је једну годину пре него што је дипломирала живела у Паризу. У потрази за послом, отишла је у Португалију и тамо је упознала и свог првог мужа. Међутим, како се нису слагали, Џо је са ћерком отпутовала у Шкотску. Тамо је живела са малом платом уз новчану помоћ државе. Али то се убрзо променило. Оног дана у возу.

Данас је велика Џо Роулинг једна

од најбогатијих и најутицајнијих жена у Енглеској, па и у свету. Њене књиге о малом чаробњаку продате су у више од 400 милиона примерака. Хари Потер је једно од најпрепознатљивијих имена на целој планети. Џо није заборавила своје тешке дане, па велики део новца улаже у добротворне сврхе, поготово за помоћ самохраним мајкама.

Иако није намеравала да тако буде, испоставило

се да је Хари Потер прича за децу, па је ове године најавила да ће покушати да задовољи и радозналост одраслих. Њен нови роман

за одрасле најављен је за септембар. Да ли ће моћи да га читају и деца?

Стефан Костадиновић

ИЛУС

ТРАЦИЈА

: САЊА

ДРАКУЛ

ИЋ

46

POZNATEFACE

15.5

.201

2.

RINGI{PIL SA PARISKOG

ASFALTA

Заз

Она не воли Шанелов накит, скупе хотеле и

луксузан живот. Најрадије пева под пригушеним светлима џез барова или на улицама Монмартра, славећи љубав и бунт, у карираним панталонама и са шареном марамом на глави. Иако се прославила као улична

певачица продорног гласа, Изабел Жофруа, нама познатија као Заз, необично је талентована музичарка која вешто влада виолином, клавиром и гитаром.

Њен енергични наступ, полетни ритмови

и искрени текстови одушевили су публику

широм Европе, због чега је муњевитом брзином стала раме уз раме са Дејвидом Гетом и групом Nouvelle Vague. Већ сада се припремите за тихо звиждукање и романтичне исповести са светлих париских плочника, у којима ћемо уживати на њеном концерту 1. јуна на Калемегданској тврђави.

Изабел је одрасла са млађим братом и

сестром у граду Туру у централној Француској и већ са пет година кренула у музичку школу. Не потиче из музичке породице – мама јој је професорка шпанског језика, а тата електричар – али, срећом, родитељи су брзо препознали и подржали њену наклоност према уметности. Као тинејџерка, уживала је у песмама Еле Фицџералд, Бобија Мекферина и Едит Пјаф, али певање је почела озбиљније да схвата тек на

певачици, песму „Je Veux“ скоро сви знамо

постану хитови код нас, али захваљујући овој Ретко се дешава да песме на француском

HIT!Je Veux

Donnez moi une suite au Ritz, je n’en veux pas ! Des bijoux de chez CHANEL, je n’en veux pas ! Donnez moi une limousine, j’en ferais quoi ? papalapapapala Offrez moi du personnel, j’en ferais quoi ? Un manoir a Neufchatel, ce n’est pas pour moi. Offrez moi la Tour Eiffel, j’en ferais quoi ? papalapapapala

Je Veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur, ce n’est pas votre argent qui f’ra mon bonheur, moi j’veux crever la main sur le coeur papalapapapala allons ensemble, découvrir ma liberté, oubliez donc tous vos clichés, bienvenue dans ma réalité.

J’en ai marre de vos bonnes manières, c’est trop pour moi ! Moi je mange avec les mains et j’suis comme ça ! J’parle fort et je suis franche, excusez moi ! Finie l’hypocrisie moi j’me casse de là ! J’en ai marre des langues de bois ! Regardez moi, toute manière j’vous en veux pas et j’suis comme çaaaaaaa (j’suis comme çaaa) papalapapapala

Je Veux d’l’amour, d’la joie, de la bonne humeur, ce n’est pas votre argent qui f’ra mon bonheur, moi j’veux crever la main sur le coeur papalapapapala Allons ensemble découvrir ma liberté, oubliez donc tous vos clichés, bienvenue dans ma réalité !

1.5.

2012

.

47

музичкој академији, када је, поред захтевних студија, истовремено градила каријеру као певачица у блуз саставу Fifty Fingers. При том, тренирала је пливање и кунг-фу.

По завршетку академије, две године

је провела на турнеји по Шпанији са баскијским саставом Shooting Star, била је члан латино-рок групе Дон Дијего, радила је као хоровођа у Тулузу, наступала са чувеним француским шансоњерима, да би се са 26 година коначно преселила у Париз. Уз сведену акустичну пратњу, без микрофона, привлачила је пажњу пролазника реповањем или чудесним соло песмама, надахнутим случајним пролазницима или детаљима из свог живота. Често импровизујући на лицу места, зарађивала је око 30 евра за сат, а некад и по неколико стотина!

Албум је коначно снимила 2010. године

и песме су одмах постале хитови. Брзо су уследиле турнеје. За само годину дана, тридесетдвогодишња Заз је наступала по Европи, Русији, Египту и Мароку, а велика јој је жеља да обиђе

Јужну Америку. Песме које ствара, попут хитова „Je Veux“ и „Ni oui ni non“, описује као „забавни музички рингишпил“ лако разумљив и ван граница мелодичног француског језика, а посебно надахнут афричким, бразилским, кубанским, џез и блуз ритмовима.

Затечена је изненадном популарношћу,

нарочито у Србији. „Само сам желела да уживам певајући, а све остало дошло је спонтано и неочекивано. Рекла бих да људи добро реагују на моју природност и непосредност. Мислим да никада

нећу сматрати себе великом звездом“, каже Заз и признаје да не чита новине и не прати телевизију, али да ужива у малим свакодневним радостима. Соња Рајин

Зашто баш Заз?

Изабел је надимак Заз добила док је

наступала у саставу Дон Дијего 2002. године.

Уговор са њима потписала је словом З, а они су је онда прозвали Заз. Њој се надимак допао јер је

кратак, упечатљив и може да се чита исто од почетка

и од краја !

Често је певала на

улицама Париза и

тако зарађивала за живот

HAJDE DA SE IGRAMO

15.5

.201

2.

50

ЛАСТИШ СЛУЖИ ДА ТИ ТРЕНЕРКЕ, ПИЏАМЕ И ГАЋЕ НЕ БИ СПАДАЛЕ, АЛИ КОРИСТАН ЈЕ И КАДА ХОЋЕШ ДА СЕ ИГРАШ НАПОЉУ СА ДРУШТВОМ. ЗАБОРАВИ НА ДОСАДНО ПРЕСКАКАЊЕ И ОКУПИ ШТО ВЕЋЕ ДРУШТВО ЈЕР ОВЕ ИГРЕ МОГУ ДА ИГРАЈУ СВИ

Паукова мрежаЗа игру је потребно више од три играча и неколико метара ластиша. Два играча имају задатак да направе опасне замке од ластиша, док остали морају да превазиђу те замке тако да не додирну ластиш. Облици које играчи праве треба да буду што замршенији, а можете се служити и рукама и ногама како бисте направили опасну паукову мрежу. Такмичари морају да пређу на супротну страну, што нимало није лако. Паметно развучен ластиш може задати много муке играчима, али ко је довољно спретан, може наћи праву тактику да пређе и најтежу замку. Победник је онај ко се успешно провуче, прескочи, подвуче... и тако избегне паукову мрежу.

VRATOLOMIJESA LASTI{OM

ИЛУС

ТРАЦИЈА

: МАРКО

ВУЛ

ЕТА

ЂУК

АНОВ

51

15.5

.201

2.

Ивана Спасојевић

Ћорава ластишијадаПостоји безброј игара у којима су ти прекривене очи и ништа не можеш да видиш, али ћорава ластишијада је изазовна игра јер захтева добар слух и оријентацију. У зависности од тога колико вас учествује у игри, потребно је да станете у круг и затегнете ластиш око струка. Једном од вас биће везане очи и треба да ухвати неког од осталих играча. Сви могу да се крећу како играч са повезом не би ухватио ластиш, али када га ухвати, тада сви морају да стану. Играч коме су везане очи помоћу ластиша долази до неког ко ће заузети његово „ћораво“ место, али прво мора да погоди кога је ухватио. Речи нису дозвољене, тако да мора да опипа главу и лице играча како би погодио ко је ухваћен.

Ласта ластиш и ластиш мишЦиљ ове игре је да најбрже пређеш развучени ластиш, али према тачно утврђеним правилима. Ластиш се затегне у висини изнад колена, а играчи морају да га прескоче или да се провуку испод њега а да га не дотакну. Игра ће бити занимљивија ако вас је више јер онда може да се направи троугао или квадрат од ластиша, па тако има више страна за прескакање и провлачење. Играчи који држе ластиш издају наредбе оном који треба да пређе ластиш. Ласта, ако мора да прескочи ластиш, или миш, уколико треба да се провуче испод њега. Ако има више страна, игра је још тежа јер се не зна шта ће држачи ластиша одабрати, ласту или миша. На пример: ласта, ласта, миш, ласта, миш! Значи да треба два пута да се прескочи ластиш, па да се провуче, опет прескочи и опет провуче испод ластиша. Ако се редослед помеша или се додирне ластиш, играч испада. Победник је онај који пређе све и на крају игре пет пута брзо изговори: „Ласта ластиш и ластиш миш’!“, без грешке.

6910

15.5

.201

2.

^UDO OD DETETA

52

ИЛУС

ТРАЦИЈА

: ЗОРАНА

ГРУЈИЧИЋ

Брендон Гарман

Захваљујући сцени коју је видео у филму,

шта треба да уради кад се учитељица онесвестила

деветогодишњи дечак је тачно знао

Ñïàñàî ó÷èòåšèöó

íàñðåä ÷àñà

Брендон Гарман је аутистичан. Овај

деветогодишњак иде у школу „Храстов гај” у граду Поплар Блаф у америчкој

држави Мисури и болест му не дозвољава да се добро уклопи са осталом децом. Аутизам је поремећај у мозгу који, осим што оболелима отежава комуникацију са другима, може да им знатно ограничи интересовања. Али некад, баш због те болести, могу да постигну изузетне резултате у ономе што их занима или, пак, да буду веома педантни и уредни. Оно што је Брендон урадио можемо и не морамо приписати његовој болести. Брендон је постао јунак и то је све што је важно.

Када је добила нове маркере за своју учионицу, учитељица Мадона Кенсер

није ни слутила како ће они утицати на њу. Док је писала по табли, осетила је да све теже и теже дише. Кад је схватила да нови маркери испаравају и да је алергична на та испарења, напад астме је већ почео. Без даха, учитељица је кренула према столу да из ташне узме инхалатор који би јој помогао. Међутим, од недостатка ваздуха и страха, онесвестила се пред целим разредом.

Сви ученици су се преплашили. Осим једног. Док су остали седели не

знајући шта да раде, Брендон је мирно устао и пришао учитељици. Видевши је изблиза, схватио је шта се дешава.

Отрчао је до стола, извадио њену торбу и пронашао инхалатор. После неколико минута, учитељица је била на ногама, мало потресена, али захвална. Брендон јој је спасао живот.

Када су га питали како је знао шта да ради, Брендон је имао

спреман одговор. Гледао је филм „Јесмо ли стигли?” („Are we there yet“) у коме је видео сличну сцену. Чим је чуо како учитељица тешко дише, знао је шта да ради. Брендон није хтео да прихвати улогу јунака сматрајући да је за спасавање учитељице заслужан филм. Кад је све прошло, Брендон се обратио учитељици: „Знате, госпођо Кенсер, мислим да телевизија ипак није толико лоша.”С. Костадиновић