165210539 aspekti metonimije u jeziku i misljenju

8/17/2019 165210539 Aspekti Metonimije u Jeziku i Misljenju

http://slidepdf.com/reader/full/165210539-aspekti-metonimije-u-jeziku-i-misljenju 1/22

Katarina Rasuli!

ASPEKTI METONIMIJE U JEZIKU I MI " LJENJU

APSTRAKT : U radu se na teorijskoj podlozi kognitivne lingvistike osvetljavaju pojedini

aspekti metonimije kao jednog od osnovnih mehanizama pojmovno-zna# enjske organizacije. Razmatraju se mogu!nosti tuma# enja metonimije pomo!u prototipskog modela kategoriza-

cije, antropocentri# nost kao jedno od bitnih svojstava metonimijske konceptualizacije i na-

# ini na koje metonimija u# estvuje u stvaranju zna# enja, uklju# uju!i pro $ irivanje, konstrui-

sanje i nametanje zna# enja. Ukazuje se na neophodnost i zna# aj interdisciplinarnog prou-

# avanja metonimije u jeziku i mi $ ljenju za sveobuhvatnije razumevanje prirode zna# enja.

KLJU % NE RE % I : metonimija, pojmovno-zna# enjski mehanizam, prototipska struktura, an-

tropocentri# nost, pro $ irivanje zna# enja, konstruisanje zna# enja, nametanje zna# enja.

1. Figurativnost u jeziku i mi"ljenju

Distinkcija izme!u doslovnog i figurativnog jezika, duboko ukorenjena od an-

ti"kih vremena, zna"ajno je uticala na tokove promi#ljanja kompleksnog odnosa

izme!u jezika i mi#ljenja u lingvistici i filozofiji jezika i, shodno tome, na uobli"a-

vanje teorija zna"enja. Kako isti"e D$ozef Stern (Stern 2006), filozofija jezika bi se

u najve%em delu svog razvoja zapravo mogla preciznije odrediti kao filozofija do-

slovnog jezika, dok je prou"avanje figurativnog jezika po pravilu prepu#teno pod-

ru" jima retorike i stilistike, u skladu sa preovla!uju%im uverenjem da je figurativni

jezik li#en saznajnog i iskustvenog sadr $aja, te stoga ograni"en prvenstveno na or-namentalnu, emotivnu ili afektivnu funkciju. Takvom uverenju zna"ajno su dopri-

neli, izme!u ostalog, uticajni kriti"ki stavovi Tomasa Hobsa i D$ona Loka prema

figurativnom jeziku, pre svega metafori, kao varljivoj i zbunjuju%oj upotrebi re"ikoja odvra%a od spoznaje pravog zna"enja i istine (Hobbes [1651]1985, Locke

[1690]1964; v. i Johnson 1981, 1992; za alternativno tuma"enje up. Musolff 2005).

U drugoj polovini dvadesetog veka, me!utim, naro"ito po"ev od zapa$enih radova

Maksa Bleka (Black 1954, 1962) o kognitivnom potencijalu metafore, preispituje

se opravdanost ovakvog razgrani"enja i zna"ajna pa$nja posve%uje se saznajnoj

ulozi figurativnosti u jeziku i mi#ljenju. Upravo to postaje i jedna od centralnihtema kognitivne lingvistike, koja se intenzivno razvija u proteklih tridesetak godina

THEORIA 3 UDK 81'373.612.2:159.955 ; 81:1BIBLID 0351–2274 : (2010) : 53 : p. 49–70 Originalni nau!ni rad

Original Scientific Paper



50 Katarina Rasuli!

(Lakoff & Johnson 1980, 1999; Johnson 1987; Lakoff 1987; Gibbs 1994; Katz,

Cacciari, Gibbs & Turner 1998; Geeraerts & Cuyckens 2007 i dr.).

Da je figurativnost u jeziku zna"ajna ne samo na retori"ko-stilskom planu, ne-

go i na planu leksi"kog zna"enja, uo"eno je zapravo jo# u anti"koj retorici, koja je

figurama poput metafore i metonimije pored stilske funkcije pripisivala i funkciju

imenovanja. I mada je stilska funkcija tropa kao jezi"kih ukrasa od anti"kih vre-

mena do danas dominantnije zaokupljala pa$nju istra$iva"a, "injenica da pomo%umetafore i metonimije re"i razvijaju nova zna"enja zauzima va$no mesto kako u

leksikografiji i prestrukturalisti"koj leksi"koj semantici istorijsko-filolo#ke orijenta-

cije, tako i u savremenim lingvisti"kim prou"avanjima vi#ezna"nosti i organizacije

leksi"kog sistema u jeziku.1 A da su metafora i metonimija i na #irem planu inhe-

rentne jeziku upe"atljivo je istakao Roman Jakobson (Jakobson [1956]2002) u svojim razmatranjima metafore i metonimije kao polova na kontinuumu sveukupnog

jezi"kog ustrojstva, koji imaju svoj odraz kako u paradigmatskoj i sintagmatskoj osi

jezika, tako i u afazi"kim poreme%ajima, usvajanju jezika, knji$evnosti, umetnosti i

semiotici.

Kognitivna lingvistika ide korak dalje i tretira metaforu i metonimiju kao poj-

movno-zna"enjske mehanizme koji strukturiraju ne samo jezik ve%, pre svega, mi-

#ljenje, #to podrazumeva da i leksi"ka i stilska funkcija metafore i metonimije, kao

i druge njihove jezi"ke i vanjezi"ke manifestacije, zapravo proisti"u iz njihove saz-

najne funkcije (otuda i terminolo#ka re#enja pojmovna metafora i pojmovna meto-nimija).2 U ovom svetlu naro"ito je detaljno prou"avana uloga metafore kao pro-

cesa razumevanja apstraktnog pojma posredstvom i u terminima konkretnog pojma

(Lakoff & Johnson 1980, Lakoff & Turner 1989, Gibbs & Steen 1999, Kövecses

2002, Klikovac 2004, Gibbs 2008), dok je metonimija tek u novije vreme postala

predmet temeljnijeg interesovanja kognitivnih lingvista (Kövecses & Radden 1998,

1 Za iscrpni istorijski prikaz ovih tokova u leksi"koj semantici v. Geerarerts 2010; o metafori,

metonimiji i sinegdohi kao na"inima pro#irivanja leksi"kog zna"enja v. Gortan-Premk 1997,

Dragi%evi% 2007; o podvojenosti u istra$ivanju metafore i metonimije kao stilskih figura i kao

na"ina tvorbe leksi"ke polisemije v. Kova"evi% 1999.

2 U kognitivnolingvisti"koj literaturi ovakav pristup "esto se odre!uje kao suprotstavljen tzv.

“tradicionalnom” shvatanju metafore i metonimije. Takvo odre!enje donekle je svrsishodno

kao pojednostavljeni na"in da se naglasi novi ugao posmatranja, ali je istovremeno kao isuvi#euop#teno i pojednostavljeno podlo$no kritikama i u okvirima kognitivne lingvistike i van nje:

kako isti"e Brigite Nerlih (Nerlich 2006), metonimija se u retorici prou"ava bar dve hiljade go-

dina, u istorijskoj semantici dva veka, a u kognitivnoj lingvistici intenzivno oko dve decenije. I

mada je retori"ko-stilisti"ka tradicija samim svojim trajanjem dominantna, obim, vi#estrukost

perspektiva i zna"aj prethodnih istra$ivanja posmatranih pojava u lingvistici i srodnim disci-

plinama svakako se ne mogu podvesti pod jedno “tradicionalno” shvatanje, a koreni kogni-

tivnolingvisti"kog shvatanja metafore i metonimije zapravo se mogu prepoznati u razli"itim

tradicijama (detaljnije o tome v. Geeraerts 2010).



Aspekti metonimije u jeziku i mi $ ljenju 51

Panther & Radden 1999, Barcelona 2000, Dirven & Pörings 2002, Peirsman &

Geeraerts 2006).

Ovaj rad ima za cilj da na teorijskoj podlozi kognitivne lingvistike dodatno os-

vetli pojedine aspekte slo$ene prirode metonimijske konceptualizacije. U odeljcima

koji slede najpre %e u glavnim crtama biti predstavljen kognitivnolingvisti"ki pri-

stup metonimiji (2), a potom %e se ukazati na eksplanatorni potencijal prototipskog

modela kategorizacije u lingvisti"kom prou"avanju metonimije (3), na antropocen-

tri"nost kao jedno od bitnih svojstava metonimijske konceptualizacije (4) i na

na"ine na koje metonimija u"estvuje u stvaranju zna"enja (5).

2. Pojmovna metonimija i njene realizacije u jeziku

Najop#tije re"eno, metonimija u jeziku (gr. µ&'( + )*+µ,, „zamena imena“)

podrazumeva upotrebu naziva jednog entiteta da se ozna"i drugi entitet koji je sa

njim u nekoj logi"koj vezi. U standardne primere metonimije kao stilske figure

spadaju, recimo, Pero je mo!nije od ma# a ili Ustala je kuka i motika, dok se meto-

nimija kao mehanizam vi#ezna"nosti re"i karakteristi"no ilustruje primerima u ko-

jima se, recimo, naziv naseljenog mesta odnosi na stanovnike tog mesta ( Rim slavi

pobedu - stanovnici Rima), naziv posude na sadr $aj te posude ( Popio je tri # a $ e

- tri # a $ e vina), ime autora na dela tog autora (% itao je Aristotela - Aristotelovadela) i sl. (Simeon 1969).

Istra$iva"i razli"itih teorijskih orijentacija se mahom sla$u da logi"ka veza koja

omogu%ava metonimijski prenos u osnovi proisti"e iz nekog vida dodirivanja, su-

sedstva ili blizine entiteta (za razliku od metafori"kog prenosa, koji podrazumeva

neki vid sli"nosti ili analogije), pri "emu se kao glavni tipovi metonimijskih veza

naj"e#%e isti"u prostorne, vremenske i uzro"no-posledi"ne veze. Me!utim, postoje

zna"ajna razila$enja oko toga #ta zapravo "ini entitete bliskim, koji sve prenosi spa-

daju u metonimijske (naro"ito u pore!enju sa metaforom i sinegdohom) i kako ih

klasifikovati, u kakvom odnosu stoje prenos imena i prenos zna"enja, i kakve sve

uloge metonimija ima u organizaciji zna"enja (up. Ullmann 1967, Lakoff &

Johnson 1980, Norrick 1981, ./01234 1995, Gortan-Premk 1997, Kova"evi% 1999,

Nerlich 2006, Peirsman & Geeraerts 2006, Dragi%evi% 2007, Panther & Thornburg

2007).

Mada ni me!u prou"avaocima metonimije u okvirima kognitivne lingvistike ne

postoji op#ta saglasnost oko navedenih pitanja, su#tinsko je polazno stanovi#te, koje

su formulisali jo# Lejkof i D$onson (Lakoff & Johnson 1980: 35-40), da metonimi-

ja, kao i metafora, predstavlja prvenstveno stvar mi#ljenja i razumevanja, pa tek

onda jezika. Shodno tome, u kognitivnoj lingvistici metonimija se defini#e na planu

konceptualizacije – kao pojmovna operacija ili kognitivni proces u kome se jedan,izvorni entitet koristi da omogu%i mentalni pristup drugom, ciljnom entitetu unutar



52 Katarina Rasuli!

odre!enog pojmovnog domena (Kövecses & Radden 1998, Panther & Thornburg

2007). Drugim re"ima, u prvi plan se isti"e povezanost izvora i cilja metonimije u

okviru uo"ene pojmovne strukture, a ne na planu referencije u objektivnom svetu ili

semske strukture naziva entiteta koji u"estvuju u metonimijskom prenosu (Dirven

2002, Peirsman & Geeraerts 2006; up. Norrick 1981, Ullmann 1967).

Da bi ilustrovali kako metonimija nije samo stilska figura, niti samo stvar

jezika, ve% u prvom redu stvar konceptualizacije, Lejkof i D$onson (Lakoff &

Johnson 1980: 37-39) razmatraju metonimijski odnos u kome lice ozna"ava osobu.3

Ovaj metonimijski odnos u jeziku se tipi"no manifestuje pro#irenim zna"enjem re"ilice (o tome svedo"e i primeri iz srpskog jezika: u sali ima mnogo poznatih lica;

slu & beno lice; zabranjeno to# enje alkohola licima ispod 18 godina i sl.), ali isto

tako strukturira percepciju i poimanje, o "emu, recimo, svedo"e brojni vidovi vi-zuelnih predstava ljudi (portreti, fotografije za dokumenta, krupni planovi u film-

skim kadrovima i sl.): ako $elimo da znamo kako neko izgleda, to obi"no pod-

razumeva sliku lica osobe koja je u pitanju. Metonimijski koncepti, zaklju"uju po-

menuti autori, omogu%avaju nam ne samo da govorimo o nekom entitetu koriste%inaziv drugog entiteta koji je sa njim u vezi, ve% da na taj na"in i rasu!ujemo. Kada

se ka$e Nikson je bombardovao Hanoj, to nije samo na"in da se upotrebom imena

ameri"kog predsednika referira na vojne snage, ve% da se fokusira Niksonova od-

govornost za bombardovanje. 5tavi#e, metonimija ima va$nu ulogu kao pojmovni

mehanizam i nezavisno od direktne jezi"ke realizacije, #to se manifestuje, recimo, u"ulnoj percepciji i poimanju celine na osnovu dela i obrnuto, asocijativnim vezama

u memoriji, prototipskoj kategorizaciji, kulturnom simbolizmu itd. (Lakoff &

Johnson 1980, Lakoff 1987, Taylor 2003). Metonimija je, dakle, svojevrsna poj-

movna pre"ica, a metonimijski koncepti ne strukturiraju samo jezik, ve% i mi#ljenje

i delovanje.4

3 Zna"enjski odnosi poput ovog, u kome deo stoji za celinu ili obrnuto ( pars pro toto / totum pro

parte), koji se u retorici i leksi"koj semantici "esto tretiraju zasebno kao slu"ajevi sinegdohe, u

kognitivnoj lingvistici po pravilu se posmatraju kao podvrsta metonimije, #to odgovara opi-

sanom #irokom odre!enju pojmovne metonimije; takav pristup zastupljen je i u ovom radu. O

pitanju razgrani"enja metonimije i sinegdohe u istoriji bavljenja ovim pojavama ina"e postoje

veoma razli"ita stanovi#ta, od toga da se radi o dvema razli"itim pojavama (Gortan-Premk

1997, Kova"evi% 1999, Dragi%evi% 2007), preko svrstavanja sinegdohe u metonimiju (Jakobson

[1956]2002, Lakoff & Johnson 1980, 67078 1995, Kövecses & Radden 1998), do izvo!enja

metonimije (i metafore) iz sinegdohe kao osnovnije figure (Dubois et al. 1970). U okvirima

kognitivne lingvistike izuzetak u pogledu zalaganja za razdvajanje metonimije od sinegdohe

predstavlja Seto (1999), koji, pak, smatra da metonimija obuhvata partonomske, a sinegdoha

taksonomske odnose.

4 O tome u kojoj meri metonimijski koncepti za koje nalazimo potvrde i u jeziku zapravo

pro$imaju mi#ljenje, stavove i postupke, zabele$ili smo i jedan zanimljiv primer koji se ti"e poimanja rukovode%eg polo$aja posredstvom dela name#taja na kome rukovodilac sedi. Ovaj




Unutar takve perspektive, pa$nja istra$iva"a usmerena je na razli"ite aspekte

metonimije kao pojmovnog fenomena i na razli"ite vidove njenih leksi"kih, gra-

mati"kih i pragmati"kih realizacija u jeziku. Tako, recimo, u metonimijski motivi-

sane sinhronijske leksi"ko-semanti"ke pojave spadaju obrasci regularnog pro#irenja

leksi"kog zna"enja (posuda - sadr $aj u njoj: # ajnik vri, popiti celu fla $ u, pojesti

pun tanjir ), idiomatski izrazi koji evociraju konkretne mentalne slike (di!i nos,

podviti rep, stisnuti zube), odnos generi"kog i specifi"nog zna"enja leksema (Ova

jakna se odli# no prodaje/Ova jakna ti je velika; slon kao $ivotinjska vrsta i konkret-

na $ivotinja) i sl. (Gibbs 1994, Taylor 2003).5 U dijahronijskoj perspektivi, meto-

nimija se isti"e kao jedan od najzna"ajnijih mehanizama semanti"ke promene, a

pojedini autori smatraju da metonimija le$i i u osnovi procesa specijalizacije i ge-

neralizacije zna"enja ( pilula - kontraceptivna pilula, aspirin - bilo koji analgetik ) (Nerlich & Clarke 2001, Kövecses & Radden 1998). U domenu gramatike

metonimija motivi#e pojave kao #to su partikularizacija i pluralizacija nebrojivih ili

vlastitih imenica ( Kupio je dve vode. On je novi % omski), alternacije argumenata

vezane za tranzitivnost (Tanjir se razbio), predikativna upotreba prideva koji ozna-

"avaju na"in radnje tako da se odnose na vr #ioca radnje ( Predsednik !e biti kratak )

i sl. (Langacker 1999, 2009, Brdar 2007a, Panther, Thornburg & Barcelona 2009).

Najizra$enija i najdetaljnije obra!ivana funkcija metonimije je referencijalna (Lan-

gacker 1999, 2009, Warren 2006), ali se pa$nja posve%uje i drugim pragmat"kim

ulogama metonimije – propozicionoj, predikacionoj i ilokucionoj – o kojima sve-do"e implicitne propozicije ( A: Kako si do $ ao? B: Zaustavio sam taksi. ' Do $ ao

metonimijski odnos ogleda se, recimo, u pro#irenim zna"enjima re"i fotelja u srpskom jeziku

(npr. Preko hiljadu funkcionera ho!e da zadr & i dve fotelje; drma mu se fotelja; strana# ka borba

za fotelje) ili re"i chair ’stolica’ u engleskom jeziku (department chair ’upravnik odseka’,

school board chair ’predsednik #kolskog odbora’ itd.) i takva zna"enja po pravilu se u re"-

nicima obele$avaju kao figurativna. A da nije u pitanju samo mehanizam pro#irenja leski"kog

zna"enja , ve% pojmovni mehanizam koji oblikuje rasu!ivanje i delovanje, upe"atljivo pokazuje

slede%a vest o doslovnoj borbi za fotelje (u ovom slu"aju zapravo stolice) tj. funkcije u jednoj

op#tini: „Predstavnici dve garniture rukovodstva op#tine Podujevo, koji se me!usobno ne

priznaju, ve"eras su se fizi"ki sukobili oko stolica u op#tinskoj kancelariji, zbog "ega je in-

ervenisala i policija... Osim stolice predsednika op#tine Obrena An!elkovi%a, koji od jutros sedi

na na njoj, novoizabrano rukovodstvo je do ve"eras zauzelo sve druge stolice u kancelariji

Op#tine Podujevo. ’...Ne pomeram se sa svoje stolice dok oni ne odu. Svi su oni nelegitimno

izabrani i ne%u dozvoliti da bilo ko sedne na moju stolicu i sebe proglasi predsednikom

op#tine’, rekao je An!elkovi%...“ (www.najnovijevesti.rs 13. april 2010).

5 Metonimijski motivisane jezi"ke pojave koje se ovde razmatraju, a "iji je pregled mahom

zasnovan na anglisti"koj kognitivnolingvisti"koj literaturi, ilustrovane su odgovaraju%im

primerima iz srpskog jezika. Treba napomenuti da pitanje me!ujezi"kih sli"nosti i razlika u

na"inima realizacije metonimije, koje nu$no ostaje van okvira ovog rada, a koje je ina"e u

literaturi relativno zapostavljeno, svakako zavre!uje opse$nije sistemati"nije prou"avanje "iji bi nalazi bili od koristi i kognitivnoj i kontrastivnoj lingvistici (v. npr. Brdar 2007b).



54 Katarina Rasuli!

sam taksijem), predikacija faktualnosti pomo%u modalnosti ( Morao je da ode. -

Oti $ ao je), ilokuciona snaga indirektnih govornih "inova ( Da li bi mogao da otvori $ prozor? - Otvori prozor ) i sl. (Panther i Thornburg 2007). Nabrajanje bi se moglo

nastaviti u razli"itim pravcima: podru" je delovanja pojmovne metonimije obuhvata,

razume se, i knji$evno-umetni"ku upotrebu jezika, ali se mo$e pro#iriti i na tuma-

"enje same prirode jezi"kog znaka, odnosno odnosa izme!u oblika re"i i koncepta

koji ona ozna"ava (Kövecses & Radden 1998).

3. Metonimija kao kategorija prototipske strukture

Kao #to se iz gore izlo$enog sumarnog pregleda mo$e videti, kognitivnolingvi-sti"ko shvatanje metonimije kao pojmovno-zna"enjskog mehanizma pokazalo se

veoma podsticajnim za prou"avanje zna"enja, ali je istovremeno otvorilo i brojna

nova pitanja koja se ti"u heterogenosti metonimijski motivisanih jezi"kih pojava. U

potrazi za odgovorima na pitanja #ta sve spada u metonimiju i kako odrediti njene

granice u lingvisti"kim prou"avanjima, zna"ajan eksplanatorni potencijal vidimo u

primeni prototipskog modela kategorizacije, u skladu sa jednim od osnovnih postu-

lata kognitivne lingvistike o ulozi prototipske kategorizacije u sveukupnoj koncep-

tualizaciji (Lakoff 1987, Taylor 2003). U tom klju"u na razli"ite stepene „metoni-

mi"nosti“ u odnosu na doslovnu ili metafori"ku upotrebu jezika ve% je ukazivano u

literaturi (npr. Barcelona 2002, Goosens 1990, Dirven 2002), a ovde %emo ukratko

predstaviti nalaze dva novija istra$ivanja (Warren 2006 i Peirsman & Geeraerts

2006) koji su naro"ito relevantni za sagledavanje prototipske strukture metonimije.

Na osnovu analize preko hiljadu engleskih primera iz lingvisti"ke literature o

metonimiji (53 izvora u periodu 1980-2003), Beatris Voren (Warren 2006) zaklju-

"uje da najreprezentativniju vrstu metonimije (62,5% slu"ajeva) predstavlja refe-

rencijalna metonimija (npr. % itam % omskog godinama. Sto broj 13 se & ali i sl.),

koju karakteri#u slede%a obele$ ja: za referencijalnu metonimiju prakti"no i ne po-

stoji drugi termin osim metonimje; u pitanju je nominalna konstrukcija; metonim

(imenica ili pridev u okviru imeni"ke sintagme) ima ulogu argumenta glagola; me-tonim predstavlja obele$ je impliciranog entiteta; u doslovnoj interpretaciji naru#eni

su istinosni uslovi (ne mo$e se # ovek "itati ili sto $aliti); govornik podrazumeva da

slu#alac mo$e bez posebnog napora da prepozna na koji se entitet metonim odnosi

u datom kontekstu i da odbaci tuma"enje koje nije relevantno; metonimi mogu biti

leksikalizovani ili spontano upotrebljeni u datoj situaciji; metonimijske veze naj-

"e#%e se uspostavljaju na osnovu porekla, dejstva, mesta, vremena i sastava entiteta,

ali presudnu ulogu igra kontekst, koji aktivira relevantno enciklopedijsko znanje.

Ukazuju%i na te#ko%e vezane za precizno odre!ivanje pojmovne strukture u

okviru koje se uspostavlja metonimijska veza, Peirsman i Hererts (Peirsman &Geeraerts 2006) eksplicitno se zala$u za sagledavanje metonimije kao kategorije




prototipske strukture. Na osnovu analize inventara metonimijskih obrazaca saku-

pljenih iz reprezentativne prestrukturalisti"ke, semioti"ke i kognitivnolingvisti"ke

literature o metonimiji u razli"itim jezicima, pomenuti autori zaklju"uju da pro-

totipi"ni metonimijski odnosi obuhvataju odnose DEO – CELINA u prostornom i mate-

rijalnom domenu za entitete koji imaju jasne granice ( Engleska ! Ujedinjeno Kra-

ljevstvo, Amerika ! SAD, mudre glave ! mudri ljudi, napuniti auto ! napuniti

rezervoar ). Ostali metonimijski odnosi se na njih nadovezuju du$ tri ukr #tene ose,

koje se ti"u stepena bliskosti izvornog i ciljnog entiteta, domena u kojima se kon-

ceptualizuje bliskost i vrste entiteta. Stepen bliskosti odre!uje se na kontinuumu

„ja"ine kontakta“, po"ev od partonomskih odnosa kao najsna$nijih, preko odnosa

sadr $avanja i dodirivanja do neposredne blizine bez kontakta. Ovi odnosi tipi"no se

ostvaruju u prostornom i materijalnom domenu (POSUDA – SADR 9AJ popio je tri # a $ e / ! tri # a $ e vina/; vino / ! fla $ a vina/ se razbilo; MESTO – ENTITETI KOJI SE U NJEMU

NALAZE: # itav grad / ! ljudi u gradu/ se tome smeje; univerzitet / ! ustanova;

zgrada/ ; DEO ODE:E – OSOBA: crveni mundiri / ! vojnici koji nose crvene mundire/

itd.), ali se preslikavaju i u druge domene. Razli"iti stepeni bliskosti tako se ostva-

ruju i u domenu vremena (DEO VREMENSKOG PERIODA – VREMENSKI PERIOD: leto / !

godina/ ; VREMENSKI PERIOD – DOGA;AJ KOJI SE U NJEMU ODIGRAO: 11. septembar / !

poznati teroristi# ki napad/ itd.), u domenu radnji, doga!aja i procesa (DOGA;AJ –

SLO9ENI DOGA;AJ: stati pred oltar / ! ven# ati se/ , RADNJA – U<ESNIK RADNJE: za-

mena / ! radnja, osoba koja nekoga menja/, U<ESNIK – U<ESNIK , npr. PROIZVO;A< – PROIZVOD: voziti ford, # itati " ekspira itd.) i u domenu zbirnih kategorija (PRIPADNIK

KATEGORIJE – KATEGORIJA: aspirin / ! vrsta analgetika, bilo koji analgetik/ itd.). Pri

tome, tipi"ni entiteti obuhva%eni metonimijskim odnosom su ograni"eni i kon-

kretni, a u manje tipi"ne spadaju neograni"ena materija i apstraktni entiteti (MATERI-

JA – PREDMET: staklo, bronza / ! materijal; predmeti od stakla, bronze/, SVOJSTVO –

ENTITET: mladost / ! osobina; mladi ljudi/ ). Pomenuti autori ne razmatraju re-

ferencijalnost metonimije, ali se mo$e uo"iti da metonimijske obrasce koje oni

analiziraju u najve%em delu karakteri#u obele$ ja koja Vorenova navodi za referenci-

jalnu metonimiju.Iz ova dva pojednostavljena prikaza vidimo da i leksi"ke, po pravilu imeni"ke

realizacije metonimije u referencijalnoj funkciji, koje se opravdano mogu smatrati

tipi"nim metonimijama, po svojoj slo$enosti vi#estruko prema#uju mogu%nost uni-

tarne definicije. Prototipski model metonimije tako se pokazuje kao adekvatan na

razli"itim nivoima analize. Utvr !ivanje prototipske strukture metonimije, me!utim,

pred istra$iva"a tako!e postavlja niz kompleksnih pitanja, od kojih %emo ovde

skrenuti pa$nju na tri koja su u vezi sa leksi"kim realizacijama referencijalne

metonimije, a na koja se, po na#em uverenju, treba naro"ito fokusirati u daljim

kognitivnolingvisti"kim istra$ivanjima.

Prvo pitanje ti"e se odre!ivanja strukture i granica kategorije metonimije s



56 Katarina Rasuli!

obzirom na ukr #tanje kontinuuma zna"enja u vi#e ravni. Kognitivna lingvistika

ponudila je argumente za pro#irivanje kategorije leksi"kih realizacija referencijalne

metonimije na teren koji tradicionalno obuhvata sinegdohu, kao i specijalizaciju i

generalizaciju zna"enja, ali saglasnost oko na"ina klasifikacije partonomskih i tak-

sonomskih odnosa zapravo nije postignuta (up. Kövecses & Radden 1998, Seto

1999, Peirsman & Geeraerts 2006). Tako!e, problematizovan je zna"aj uzajamnog

pro$imanja metafore i metonimije (oli"en i u terminu metaftonimija, koji uvodi

Goosens 1990), ali i dalje postoje bitna razmimoila$enja oko me!usobnih odnosa i

uslovljenosti ova dva pojmovno-zna"enjska mehanizma (Barcelona 2000, Dirven &

Pörings 2002). S tim u vezi treba naglasiti da je neodre!enost granica i ina"e jedno

od karakteristi"nih svojstava kategorija prototipske strukture, tako da se svrsishod-

nijim "ini sistemati"nije istra$ivanje prototipskog jezgra kategorije metonimije, patek onda razli"itih pravaca odstupanja od tog prototipa ka periferiji kategorije. Bu-

du%i da se i u okvirima kognitivne lingvistike i van nje istra$iva"i sla$u oko primata

prostornog domena za uspostavljanje metonimijskih odnosa, korisno bi bilo najpre

detaljno ispitati upravo prostorne metonimijske veze. Uzimaju%i u obzir i percep-

tivnu i funkcionalnu povezanost izvora i cilja prostorne metonimije, kao i pro$i-manje pojmovnih struktura koje podrazumevaju odnose deo-celina i sadr $avanje,

takve veze potrebno je sagledati u svetlu osobina koje ina"e karakteri#u prototipi"-no zna"enje: utemeljenost u konkretnom, telesnom iskustvu, primenljivost na veliki

broj situacija, mogu%nost prilago!avanja novih pojmovnih sadr $aja, produktivnostu pogledu nadovezivanja zna"enja, frekventnost u realizaciji, centralnost u strukturi

kategorije i op#ti interpretativni potencijal (detaljnije o primeni teorije prototipa u

kognitivnoj semantici v. Lakoff 1987, Taylor 2003, Geeraerts 2010).

Drugo pitanje ti"e se nivoa op#tosti na kome se postuliraju u"esnici metonimij-

skog prenosa. Tako se, recimo, primeri poput Va $ ington pregovara sa Moskvom u

literaturi tretiraju kao realizacije op#tijeg metonimijskog prenosa MESTO – ENTITETI

KOJI SE U NJEMU NALAZE (Peirsman & Geeraerts 2006) ili kao realizacije specifi"nih

konkretizacija tog prenosa: MESTO – INSTITUCIJA (Lakoff & Johnson 1980, Kövecses

& Radden 1998), ili, jo# specifi"nije: GLAVNI GRAD ZEMLJE – VLADA TE ZEMLJE(./01234 1995, Brdar 2007b). Polaze%i od kognitivnolingvisti"ke teze o uzajamnoj

zavisnosti izme!u jezika, pojmovnog sistema i iskustva koje proisti"e iz interakcije

"oveka sa stvarno#%u, rekli bismo da je za metonimijski prenos najrelevantniji

upravo onaj nivo kategorizacije koji odgovara neposrednom, konkretnom "oveko-

vom telesnom i dru#tveno-kulturnom iskustvu. Naime, metonimijski prenos MESTO –

ENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE ne uspostavlja se izme!u bilo koje vrste mesta i

bilo koje vrste entiteta koji se u njemu nalaze. U navedenom primeru, Va $ ington i

Moskva odnose se konkretno na vlade zemalja "iji su to glavni gradovi, a ne na

ljude, zgrade ili neke druge institucije koje se tako!e nalaze u tim gradovima.

5tavi#e, budu%i da su vlade po pravilu sme#tene u glavnim gradovima, ista vrsta




metonimijskog prenosa regularno se ostvaruje na relaciji GLAVNI GRAD ZEMLJE –

VLADA TE ZEMLJE, i takva perspektivizacija bitno je razli"ita od one koja, recimo,

motivi#e metonimiju NASELJENO MESTO – STANOVNICI TOG MESTA ( Moskva slavi pobe-

du). I mada se oba ova slu"aja mogu podvesti pod op#tiji metonimijski obrazac

MESTO – ENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE, postuliranje konkretnijih metonimijskih

obrazaca "ini se opravdanim utoliko #to se na taj na"in posti$u informativniji i

precizniji opis i obja#njenje motivisanosti veze izme!u izvora i cilja metonimijskog

prenosa u okviru date pojmovne strukture.

Pored toga, postuliranje metonimijskih obrazaca vi#eg nivoa op#tosti izaziva i

te#ko%e vezane za taksonomsku klasifikaciju metonimijskih odnosa. Tako, recimo,

Keve"e# i Raden (Kövecses & Radden 1998) smatraju da je metonimijski obrazac

MESTO – INSTITUCIJA podvrsta metonimijskih odnosa u okviru kognitivnog modelazasnovanog na odnosima tipa DEO – CELINA, koje postuliraju na najop#tijem nivou,

naporedo sa odnosima tipa DEO – DEO. Sa druge strane, Peirsman i Hererts (Peirsman

& Geeraerts 2006), kao #to smo videli, taj slu"aj podvode pod obrazac MESTO –

ENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE, naporedo sa obrascima PROSTORNI DEO – CELINA,

SADR 9ATELJ – SADR 9AJ, ENTITET – SUSEDNI ENTITET, MATERIJAL – PREDMET u prostorno-

materijalnom domenu. A me!u semioti"kim klasifikacijama metonimije dobro je

poznata ona koju navodi Norik (Norrick 1981), u kojoj se obrazac MESTO – INSTITUCI-

JA tako!e podvodi pod op#tiji obrazac MESTO – ENTITETI KOJI SE U NJEMU NALAZE, s tim

#to se kao njemu nadre!eni tip metonimije postulira SADR 9ATELJ – SADR 9AJ, naporedosa metonimijama tipa UZROK – POSLEDICA, RADNJA – U<ESNIK RADNJE, DEO – CELINA,

ISKUSTVO – KONVENCIJA, OSOBA KOJA POSEDUJE – POSEDOVANI ENTITET. Kao #to se iz

navedenih klasifikacija vidi, vi#i nivoi op#tosti podlo$ni su prili"no razli"itim tu-

ma"enjima, #to je naro"ito izra$eno kada su u pitanju prostorni odnosi za "iju je

konceptualizuju relevantan pojam sadr $avanja, a kojima su istovremeno inherentni

i odnosi izme!u dela i celine. Drugim re"ima, vi#edimenzionalni kontinuum poj-

movno-jezi"kog strukturiranja "ovekovog iskustva zapravo stavlja jedinstvenu

taksonomsku klasifikaciju metonimijskih odnosa pod znak pitanja, #to opet govori

u prilog potrebi za postuliranjem konkretnijih metonimijskih obrazaca pri utvr !i-vanju strukture kategorije metonimije.

Najzad, tre%e pitanje ti"e se zamke cirkularnosti argumentacije u tuma"enju do

koje mo$e do%i usled uzajamne povezanosti metonimije kao pojmovno-zna"enj-

skog mehanizma i prototipske kategorizacije kao na"ina organizovanja pojmova. Sa

jedne strane, metonimija u jeziku, kao #to smo videli, predstavlja kategoriju pro-

totipske strukture, koju "ine tipi"ni i manje tipi"ni, odnosno bolji i lo#iji predstavni-

ci metonimijskih odnosa i njihovih realizacija. Sa druge strane, u ravni pojmovnih

procesa, i sama prototipska kategorizacija, koja podrazumeva da najreprezentativni-

ji "lan ili skup "lanova kategorije slu$i kao kognitivna referentna ta"ka za organi-

zaciju i razumevanje "itave kategorije, zapravo po"iva na metonimijskom principu,




kome se u svetlu teorije pojmovne integracije razmatraju metonimijski obrasci u

kojima je "ovek izvorni pojam (Rasuli% 2006).

Pogledajmo najpre slu"ajeve u kojima razli"iti izvorni pojmovi omogu%avaju

mentalni pristup "oveku kao ciljnom pojmu metonimije. U ovoj grupi metonimij-

skih prenosa naro"ito su zastupljeni oni koji izviru iz domena prostora. Tako se raz-

li"iti vidovi kolektivnog aspekta pojma <OVEK metonimijski poistove%uju sa geo-

grafski ili administrativno odre!enim prostorom u kome ljudi $ive:

NASELJENO MESTO – STANOVNICI TOG MESTA7

Banglade $ danas glasa. Poljska oplakuje poginulog predsednika. Rim slavi

pobedu. Novi Sad strepi od zaga( ene vode. % itavo selo je uznemireno.

ZEMLJA – PREDSTAVNICI TE ZEMLJE (u kontekstu me!unarodne konkurencije) Portugalija je pobedila Bosnu i Hercegovinu na kvalifikacijama za svetsko

prvenstvo u fudbalu. Ve! odre( eni favoriti na Evrosongu – Srbija se kotira

odmah iza Rusije. Kina mo & e sti!i na Mesec do 2020.

ZEMLJA – VLADA/ODGOVORNI LJUDI TE ZEMLJE

Rusija i Kina potpisale su nuklearni sporazum vredan milijardu dolara.

Belgija i Holandija poku $ ale su da izmene SSP. % e $ ka prodaje pra $ ki

aerodrom.

GLAVNI GRAD – VLADA/ODGOVORNI LJUDI ZEMLJE

Ban Ki Mun poslao je pismo Beogradu i Pri $ tini. Va $ ington optu & uje

Teheran za naoru & avanje ira# kih pobunjenika.

Prostorni entiteti koji slu$e kao izvor metonimijskih prenosa u kojima je ciljni po-

jam <OVEK obuhvataju i gra!evine (ili njihove delove) u kojima ljudi $ive ili bo-

rave:

ZGRADA/PROSTORIJA – LJUDI KOJI U NJOJ BORAVE

Grom je probudio celu ku!u. Na $ soliter se saglasio da se renovira fasada.

Susedna zgrada se pobunila. U # ionica 230 zavr $ ava ispit u 13h.

Na ovakve prostorne metonimije u kojima je ciljni pojam <OVEK nadovezuju se ione u kojima izvorni pojam predstavljaju institucije. Pri tome metonimijska veza

veoma "esto, mada ne nu$no, postoji i izme!u institucije i zgrade u kojoj je ta in-

stitucija sme#tena, a ciljni pojam mo$e obuhvatati sve ili odre!ene, po pravilu

odgovorne ljude koji datu instituciju "ine:

odnos DEO-CELINA a u kojima je <OVEK izvorni ili ciljni pojam, bez zadr $avanja na posebnosti-

ma stanovi#ta koja po pitanju razgrani"enja metonimije i sinegdohe imaju razli"iti autori (v.

reference u fusnoti 2).

7 Primeri kojima ilustrujemo antropocentri"ne metonimijske prenose ve%inom su zabele$eni udnevnoj i periodi"noj #tampi ili svakodnevnom razgovoru, a u dati pregled uvr #%eni su i po-

jedini ilustrativni primeri iz pomenute literature o metonimiji.



60 Katarina Rasuli!

INSTITUCIJA – (ODGOVORNI) LJUDI U TOJ INSTITUCIJI

Univerzitet se ne!e slo & iti. Skup $ tina danas usvaja novi zakon. Senat Ma-

sa# usetsa odlu# uje o Kenedijevom nasledniku. Ni $ ka gimnazija dostojno je

do# ekala vice $ ampionke sveta u rukometu. Bela ku!a je spremna za pre-

govore. UNMIK i Republi# ka uprava javnih prihoda razmenjuju podatke iz

svih poreskih evidencija.

Slede%u kariku u ovom pravcu ulan"avanja zna"enja "ine metonimijski prenosi u

kojima izvorni pojam predstavljaju razli"iti skupovi ljudi organizovani u naro"itusvrhu:

ORGANIZOVANI SKUP – LJUDI KOJI GA <INE

Litija je pro $ la centralnim gradskim ulicama. Cela svadba je povikala „To,

kume!“ Ne valja preticati sahranu na putu. Javorski sabor peva i srpske i

albanske pesme.

Zna"ajan izvorni domen za metonimijsku konceptualizaciju "oveka predstavlja

i ljudsko telo. Kao deo tela pomo%u koga se "ovek najjasnije identifikuje, za "oveka

uop#te, kao #to smo videli, tipi"no metonimijski stoji lice; pored toga, "ovek se

mo$e metonimijski konceptualizovati i posredstvom drugih delova tela koji su re-

levantni za intelektualnu, fizi"ku ili emocionalnu prirodu "ovekovog bi%a:

DEO <OVEKOVOG TELA – <OVEK

U sali je bilo mnogo poznatih lica. O tome odlu# uju mudre glave. Dobro !enam do!i jo $ jedan par ruku. HSV tra & i osam miliona evra za najbr & e noge

Evrope. Treba nahraniti tolika gladna usta. Iz mraka ga gleda par krupnih

o# iju. Treba mi rame za plakanje. Na $ ao je srodnu du $ u.

<ovek se mo$e metonimijski konceptualizovati i posredstvom ode%e koju nosi.

Tipi"no su u pitanju oni delovi ode%e po kojima se prepoznaju pripadnici odre!ene

socijalno ili profesionalno definisane grupe ljudi, pri "emu u potonjem slu"aju

posebnu ulogu ima uniforma, odnosno deo uniforme, kao prepoznatljivo obele$ je:

DEO ODE:E – <OVEK KOJI NOSI TAJ DEO ODE:E

Stalno tr # i za suknjama. Odmah se $ ajka# e i opanci okupe oko tebe. Beli

mantili !e na ulice iza!i posle radnog vremena. Njihovi najve!i neprijatelji

su crveni mundiri. U zara!eno podru# je stiglo je 14.000 plavih $ lemova.

Crvene beretke odbijaju da se povinuju odlukama Vlade Srbije.

Kao izvor metonimijskog prenosa u kome je cilj "ovek mo$e se profilisati i

oru!e ili sredstvo koje "ovek koristi kao karakteristi"an instrument pri obavljanju

odre!enih delatnosti ili profesija:

SREDSTVO RADNJE – <OVEK KOJI VR 5I TU RADNJU

Odu $ evljeno su pozdravili najbolji reket Srbije. Druga kamera kasni. Za $ to snajperi ga( aju iz stambenih zgrada? Protiv njega se anga & uju najzna# aj-




nija albanska pera. Kad ustane kuka i motika, pendreci imaju pune ruke

posla.

Ovakva metonimijska koceptualizacija naro"ito je produktivna u slu"ajevima gde je

instrument radnje istovremeno i objekat radnje, tako da se regularno ostvaruju kon-

kretizovani metonimijski prenosi kao #to su MUZI<KI INSTRUMENT – MUZI<AR U OR -

KESTRU (U Beogradu gostuje prva violina orkestra Opera Eklat. Saksofon se raz-

boleo) ili VOZILO – VOZA< ( Mercedes se nije obazirao na crveno svetlo. Autobusi opet

$ trajkuju).8

U domenu aktivnosti i odre!ene radnje mogu se metonimijski poistovetiti sa

vr #iocem radnje:

RADNJA – <OVEK KOJI VR 5I TU RADNJUStigla Vam je poseta. Poslali su inspekciju. Partizanu iz Koreje sti & e nena-

dano poja# anje. Ra# unovodstvo ih je podsetilo da dostave podatke. Na $ li su odgovaraju!u zamenu za glavnog glumca.

Pojmovna bliskost izme!u radnje i vr #ioca radnje ogleda se i u metonimijama koje

se ostvaruju u interakciji leksike i gramatike, a kojima se na"in vr #enja radnje pre-

dikativnom upotrebom prideva metonimijski poistove%uje sa svojstvom samog vr #i-oca radnje: Predsednik !e biti kratak. Predava# je bio malo predug, ali savr $ eno

jasan.

Metonimijska konceptualizacija u kojoj je <OVEK ciljni pojam mo$e izvirati i iz

apstraktnih domena. Tako se "ovek mo$e konceptualizovati posredstvom apstrak-

tnog svojstva koje ga karakteri#e:

APSTRAKTNO SVOJSTVO – <OVEK KOGA KARAKTERI5E TO SVOJSTVO

Mladost ne razume starost. Lepoto moja/pameti moja...

Pored toga, razli"ita emotivna i mentalna stanja mogu poslu$iti kao izvorni pojmovi

za metonimijsku konceptualizaciju "oveka kao uzro"nika tih stanja:

8 Ovakvi metonimijski prenosi u kognitivnolingvisti"koj literaturi se "esto opisuju obrascem

KONTROLISANI ENTITET – OSOBA KOJA GA KONTROLI5E (v. npr. Kövecses & Radden 1998). Me-

!utim, da bi se realizovao metonimijski prenos u kome se kontrolisani entitet odnosi na osobu

koja ga kontroli#e, neophodno je da taj entitet bude profilisan kao defini#u%e oru!e/sredstvo/

predmet radnje u konkretnom strukturiranom iskustvu. Tako se metonimijski prenos MUZI<KI

INSTRUMENT – MUZI<AR U ORKESTRU (Saksofon se razboleo i sl.) regularno ostvaruje prvenstveno

zbog toga #to su uloge muzi"ara u orkestru odre!ene instrumentima koje sviraju, a ne zbog

toga #to osoba upravlja datim instrumentom (te#ko je zamisliti metonimijsku identifikaciju

muzi"ara posredstvom instrumenta u slu"aju, recimo, solisti"kog koncerta). Metonimijski pre-

nos VOZILO – VOZA< ostvaruje se ne zbog toga voza" upravlja vozilom, ve% zbog toga #to se

posredstvom vozila defini#e uloga voza"a u datoj situaciji (tako Mercedes se nije obazirao na

crveno svetlo podrazumeva voza"a kao u"esnika u saobra%aju, a Autobusi $ trajkuju voza"eautobusa kao odre!enu profesionalnu grupu, dok je te#ko zamisliti metonimijsku identifikaciju

voza"a posredstvom vozila u slu"ajevima gde su i voza" i vozilo situaciono izolovani).



62 Katarina Rasuli!

EMOTIVNO/MENTALNO STANJE – <OVEK KOJI GA PROUZROKUJE

Ti si na $ a nada/radost/sre!a/ljubav... On je nesre!a jedna.Pre!imo sada na pravce metonimijske konceptualizacije u kojima je "ovek iz-

vorni pojam koji omogu%ava mentalni pristup razli"itim ciljnim pojmovima. U ovoj

grupi metonimijskih prenosa zna"ajno mesto zauzimaju oni u kojima je "ovek me-

tonimijski izvor za proizvod svoga rada. Ova vrsta metonimijske konceptualizacije

naro"ito je produktivna kada su u pitanju ljudi "ije stvarala#tvo ima odre!eni dru-

#tveni i kulturni zna"aj (knji$evnici, umetnici, pronalaza"i i sl.), o "emu svedo"i i"injenica da se u lingvisti"koj literaturi takvi slu"ajevi standardno navode kao ti-

pi"ne ilustracije metonimijskih odnosa. U okviru "ovekovog stvarala#tva kao cilj-

nog domena mogu se izdvojiti razli"iti konkretizovani metonimijski obrasci, poput:

AUTOR – DELO

Malo ko je pro# itao celog Prusta. " ekspir je preveden svuda u svetu. Ki $ jerasprodat. On ima Klimta u radnoj sobi. Vi $ e voli da slu $ a Betovena nego

Mocarta. Kusturicu # esto porede sa Felinijem.

PROIZVO;A< – PROIZVOD

Kupili su novi ford. )avo nosi Pradu. Kad mo & e da bira, pije Radovano-

vi!a.

UTEMELJIVA< NAGRADE – NAGRADA

Novinari "Va $ ington posta" osvojili Pulicera # ak u # etiri kategorije.

Obama

je # etvrti ameri# ki predsednik koji je dobio Nobela za mir.

Upe"atljivu potvrdu ovakve metonimijske konceptualizacije pru$aju i eponimi –

zajedni"ke imenice nastale od vlastitih imena tvoraca ili pronalaza"a predmeta/po-

java koje ozna"avaju: sendvi# , $ rapnel, kala $ njikov, cepelin, dizel, rendgen, volt, gi-

ljotina, bojkot, kvisling, makadam, mekinto $ itd. Pored toga, metonimijsko pove-

zivanje "oveka sa njegovim delom i zna"ajem koje ono ima u odre!enoj dru#tve-

no-kulturnoj zajednici manifestuje se i u interakciji leksike i gramatike kroz deter-minaciju, modifikaciju i brojivost vlastitih imena: On je novi % omski. Da li !e se

pojaviti srpski Vili Brant? Malo je Obili!a, a mnogo Brankovi!a.

U metonimijskoj konceptualizaciji u kojoj se "ovek profili#e kao izvorni pojam

va$nu ulogu ima i domen kontrole: "ovek koji ima kontrolu "esto se metonimijski

poistove%uje sa entitetom koji kontroli#e. I ova vrsta metonimijskih odnosa "esto se

razmatra u literaturi, pri "emu se pa$nja uglavnom posve%uje realizacijama koje

podrazumevaju kontrolu i odgovornost kao sastavni deo vlasti i/ili dru#tvene mo%i(DR 9AVNIK – DR 9AVA ili KOMANDANT VOJSKE – VOJSKA i sl.). Treba, me!utim, naglasiti

da je ovaj pojmovno-zna"enjski obrazac veoma produktivan i u svakodnevnim si-

tuacijama koje podrazumevaju udeo u odgovornosti za sprovo!enje razli"itih ak-




tivnosti, pa time posredno i kontrolu nad njima, o "emu svedo"e poslednja dva pri-

mera:

<OVEK KOJI IMA KONTROLU – KONTROLISANI ENTITET

Nikson je bombardovao Hanoj. Bu $ je porazio Sadama. Karlo Veliki je

osvojio sva germanska kraljevstva. Ja ( ! sekretar katedre) sutra dr & imispite u svih pet u# ionica. Marija ( ! organizator u koncertnoj dvorani)

idu!e nedelje ima # etiri koncerta.

Na domen kontrole nadovezuju se i metonimijski prenosi u kojima se "ovek koji

ima vlast i mo% poistove%uje sa vremenskim periodom u kome upravlja dr $avom,

vojskom, institucijom i sl.

<OVEK /VLADAR – PERIOD VLADAVINE/UPRAVLJANJA

Nasipi su gra( eni jo $ za vreme Marije Terezije. Makedonija je pod Aleksan-

drom Velikim postala najzna# ajnija politi# ka i ekonomska sila anti# kog

sveta. U kakvom je stanju svet posle D & ord & a Bu $ a?

I domen stvarala#tva i domen kontrole ukr #taju se sa domenom posedovanja i

pripadnosti, koji je "esto i neposredno u prvom planu u metonimijskim prenosima u

kojima je "ovek izvorni pojam. <ovek se zapravo veoma "esto metonimijski po-

istove%uje sa entitetom koji poseduje, a koji se u datoj situaciji mo$e odrediti u od-

nosu na druge upravo na osnovu svoje pripadnosti vlasniku:<OVEK /VLASNIK – ENTITET KOJI MU PRIPADA

Ovo je Marko! Markov kompjuter, kaput, ki $ obran, upalja# i sl.

Zanimljivu konkretizaciju ovakve metonimijske konceptualizacije predstavljaju i

brojni slu"ajevi u kojima se "ovek poistove%uje sa svojim automobilom:9

<OVEK – NJEGOV AUTOMOBIL

Ivan se parkirao iza pozori $ ta. Opet me je odneo pauk. Ju# e su mi probu $ ili gume.

Pojmovi posedovanja i pripadnosti relevantni su za metonimijsku konceptual-

izaciju u kojoj je "ovek izvorni pojam i u slu"ajevima kada se ne radi o vlasni#tvu

9 Ova vrsta metonimijskog prenosa u kognitivnolingvisti"koj literaturi "esto se podvodi pod

obrazac <OVEK KOJI IMA KONTROLU – KONTROLISANI ENTITET, pri "emu se on tretira kao reverzibi-

lan ranije opisanom obrascu KONTROLISANI ENTITET – <OVEK KOJI GA KONTROLI5E (v. npr. Köve-

cses & Radden 1998), #to tako!e svedo"i o pomenutoj isprepletanosti pojmova kontrole i

posedovanja. Me!utim, za metonimijsku konceptualizaciju automobila posredstvom "oveka

posedovanje/pripadnost ima prioritet nad kontrolom/upravljanjem, budu%i da se "ovek mo$emetonimjski poistovetiti sa automobilom i kada nije u njemu. Navedeni slu"ajevi tako!e po-

kazuju da reverzibilnost metonimijskih prenosa koja se mo$e postulirati na vi#im nivoima op-#tosti metonimijskih obrazaca zapravo gubi na snazi u njihovim konkretizacijama.



64 Katarina Rasuli!

nad konkretnim predmetima, odnosno otu!ivoj posesiji, ve% o apstraktnijim odno-

sima neotu!ive posesije:

<OVEK – NJEGOVO IME

" ef nije na listi govornika. Doktor je sigurno na spisku putnika.

<OVEK – NJEGOV GLAS

Slu $ ao je ministra na radiju. Iz amfiteatra se # uje profesor Petrovi!.

<ovek tako!e mo$e biti izvorni pojam za metonimijsku konceptualizaciju koja

podrazumeva razli"ite vidove njegovog reprezentovanja:

<OVEK – NJEGOVA SLIKA/VIZUELNA PREDSTAVA

Njen biv $ i de# ko jo $ uvek je u porodi# nom albumu. Jesi li video svoju & enu

u novinama? Gledali smo Vas sino! u vestima.

<OVEK – LIK /ULOGA KOJU TUMA<I

Brus Vilis ponovo se bori protiv terorista. Meril Strip je ba $ zlobna u tom

filmu.

Razmatranje antropocentri"nih metonimijskih prenosa mo$emo zaokru$iti pov-

ratkom u domen prostora, iz koga, videli smo, izvire zna"ajan segment metonimij-

ske konceptualizacije u kojoj je <OVEK ciljni pojam. I u metonimijskim prenosima u

kojima je <OVEK izvorni pojam relevantna je povezanost "oveka sa prostorom u

kome obitava, #to se opet ukr #ta sa pojmovima posedovanja, pripadnosti i kontrole.Tako se "ovek metonimijski poistove%uje sa svojim $ivotnim ili radnim prostorom

(odnosno konkretnim prostornim entitetima kao #to su ku%a, stan, kancelarija, or-

dinacija i sl.), "ak i kada u njemu ne boravi:

<OVEK – ZGRADA/PROSTORIJA U KOJOJ <OVEK 9IVI ILI RADI

Hajdemo kod mene na pi!e, ja sam odmah tu iza !o $ ka. Marko je ranije bio

na uglu Jevremove i Dositejeve. Doktor Petrovi! je na tre!em spratu.

Direktor je odmah pored lifta desno.

U apstraktnom domenu dru#tvenog prostora, pak, "ovek se mo$e metonimijski

poistovetiti sa svojim polo$ajem ili funkcijom:

<OVEK – DRU5TVENI POLO9AJ/FUNKCIJA

Njen mu & ima dvadeset radnika pod sobom. Ima previ $ e $ efova iznad sebe

da bi mogao samostalno da odlu# uje.

Navedenim pregledom, razume se, nisu iscrpljene sve mogu%nosti razu!ene

metonimijske konceptualizacije u kojoj "ovek u"estvuje kao ciljni ili izvorni po-

jam,10 ali se iz njega sasvim jasno mo$e videti izrazita orijentisanost metonimije ka

10 Na primer, u vezi sa metonimijskom konceptualizacijom "oveka kao pripadnika odre!ene profesionalne grupe uo"ljivo je da su odre!ene profesije zapravo dominantno strukturirane

putem metonimije, koja mo$e izvirati iz razli"itih domena "ovekovog iskustva relevantnih za




"oveku. <ovek se, naime, javlja kao u"esnik metonimijskih prenosa u prakti"no

svim metonimijskim odnosima koji se u literaturi standardno opisuju obrascima vi-

#eg nivoa op#tosti. Pri tome, antropocentri"ne metonimijske prenose po pravilu ka-

rakteri#e visoka produktivnost u pogledu prilago!avanja novih pojmovnih sadr $aja,

nadovezivanja zna"enja i op#teg interpretativnog potencijala, #to je svakako od zna-

"aja i za preciznije utvr !ivanje strukture kategorije metonimije.

5. O vi"estrukim ulogama metonimije u stvaranju zna#enja

Na primerima metonimijskih obrazaca u kojima se kao ciljni ili kao izvorni

pojam javlja "ovek mo$emo ukazati i na tri va$ne uloge koje metonimija ima ustvaranju zna"enja. Prva se ti"e pro#irivanja zna"enja. Kao #to je u prethodnim od-

eljcima ve% bilo re"i, metonimija kao mehanizam regularne polisemije u jeziku

odavno je predmet interesovanja u leksi"ko-semanti"kim istra$ivanjima razli"itihteorijskih orijentacija i u leksikografskoj praksi. Pomo%u metonimije re"i razvijaju

nova zna"enja, odnosno pro#iruju svoju semanti"ku strukturu i takva zna"enja po

pravilu se navode u re"nicima (tako, se recimo, u Re# niku srpskoga jezika Matice

srpske /RMS 2007/ jedno od zna"enja polisemi"ne lekseme lice defini#e kao ljud-

ska jedinka, osoba, li# nost , uz ilustraciju primerima vojno lice, nepoznato lice, slu-

& beno lice, sumnjivo lice; leksema suknja u primarnom zna"enju defini#e se kao

deo & enske ode!e od pojasa nadole, a u sekundarnom, koje je obele$eno kao figura-

tivno, kao & enska osoba, itd.). Pored toga, metonimijsko pro#irivanje zna"enja ma-

nifestuje se i u interakciji leksike i gramatike, "emu je ina"e posve%eno znatno ma-

nje pa$nje i u teorijskim radovima i u leksikografskoj praksi (na primer, RMS 2007

za leksemu kratak kao jedno od zna"enja navodi koji se izra & ava s malo re# i, uz na-

pomenu „obi"no kao imenski deo predikata uz glagol biti“: Bi!u kratak, dok od-

govaraju%a zna"enja koja se odnose na vr #ioca radnje nisu predstavljena za lek-

datu profesiju. Ova pojava mo$e se ilustrovati metonimijskim obrascima koje navodi Apresjan

(./01234 1995): GLAS – <OVEK (PEVA<) SA TAKVIM GLASOM (npr. Slu $ ao je # uvena tri tenora. U

Beogradu gostuje slavni italijanski sopran), gde je izvor metonimije u domenu fizi"kih

(glasovnih) sposobnosti, i <IN/ZVANJE – <OVEK KOJI IMA TAJ <IN/ZVANJE (npr. Postao je kapetan.

Vojska nikad nije imala vi $ e generala), gde je izvor metonimije u domenu dru#tvene konvenci-

je. Potonji metonimijski model zapravo je zastupljen u svim hijerarhijski organizovanim

profesijama, gde se "ovek neizbe$no metonimijski poistove%uje sa zvanjem ili titulom koja

defini#e njegovu ulogu u profesionalnoj zajednici (docent – univerzitetsko zvanje, univerzitetski

nastavnik koji ima to zvanje; primarijus – titula koju sti# e lekar posle du & eg iskustva, lekar sa

tom titulom i sl.). Ovakvi slu"ajevi iziskuju poseban tretman zbog izrazito visokog stepena

preklapanja izvora i cilja metonimije. Razu!enost metonimijske konceptualizacije u kojoj

"ovek u"estvuje kao izvorni ili ciljni pojam svakako zahteva detaljnije ispitivanje i u horizon-talnom i u vertikalnom preseku, a posebno bi zna"ajno bilo razmatranje antropocentri"nosti

metonimije iz tipolo#ke i psiholingvisti"ke perspektive.



66 Katarina Rasuli!

seme poput dug/duga# ak, jasan i sl.). Metonimijsko pro#irivanje zna"enja, dakle,

vi#estruko pro$ima jezi"ku strukturu, tako da ova uloga metonimije u stvaranju

zna"enja, mada najvi#e obra!ivana, zapravo jo# uvek predstavlja nedovoljno istra-

$eno polje.

Zatim, metonimija je na delu i u dinami"kom konstruisanju situaciono uslovlje-

nog zna"enja. Recimo, ime osobe u iskazu poput Ovo je Marko mo$e omogu%itimentalni pristup prakti"no neograni"enom broju ciljnih pojmova koji su u razli"i-tim situacijama na razli"ite na"ine povezani sa datom osobom: u pitanju mo$e biti

glas na radiju, nepotpisani rad, zvonjava telefona, parfem u vazduhu, naru"eno pi-

%e, taksi koji pristi$e itd. (v. i Rasuli% 2006). Sa druge strane, mentalni pristup cilj-

nom pojmu mo$e izvirati iz brojnih pojmova koji se u datoj situaciji sa njim mogu

dovesti u vezu na na"in koji omogu%ava ekonomi"nost komunikacije. U literaturi ometonimiji iz razli"ith teorijskih pozicija podrobno su obra!ivani primeri koji ilu-

struju kako se iz perspektive konobara gost u restoranu mo$e metonimijski koncep-

tualizovati posredstvom naru"ene hrane /Sendvi# sa $ unkom tra & i ra# un/ ili, iz per-

spektive medicinskog osoblja, pacijent u bolnici posredstvom bolesti koju ima /% iru sobi 23 se ose!a bolje/ (Nunberg 1978, Lakoff & Johnson 1980, Papafragou

1995, Kövecses & Radden 1998 itd.). Treba, me!utim, naglasiti da uspostavljanje

takvih metonimijskih veza zapravo daleko prevazilazi relativno mali broj slu"ajeva

kojima je u literaturi posve%ena pa$nja i da je naro"ito izra$eno kada je u pitanju

"ovek kao ciljni pojam. Za ilustraciju mo$emo navesti nekoliko primera zabele$e-nih u svakodnevnom govoru: Danas su sve moje petice oti $ le na takmi# enje (na-

stavnik o u"enicima koji imaju petice iz njegovog predmeta); Dolari neka pre( u na

$ alter 3 (radnik u menja"nici pozivaju%i klijente koji menjaju dolare); Kasa tri da

se javi u magacin (obave#tenje preko razglasa u supermarketu za kasirku koja radi

za kasom broj tri); Besplatne karte molimo da sa# ekaju da ostali posetioci u( u(razvodnik u pozori#tu obra%aju%i se posetiocima koji imaju besplatne karte), i sl.

Ovakve ad hoc metonimije, koje izmi"u podvo!enju pod ustaljene metonimijske

obrasce,11 nesumnjivo predstavljaju mo%no sredstvo postizanja kognitivne i jezi"ke

ekonomije. A "injenica da se metonimijsko konstruisanje zna"enja pokazuje naro-

11 Metonimiju kao izraz neleksikalizovanih ad hoc koncepata razmatra Papafragou (1995) u

svetlu pragmati"ke teorije relevancije, postuliraju%i kontinuum na "ijem se jednom kraju nala-

ze slu"ajevi konvencionalizovanih metonimija koje su se ustalile u leksikonu, a na drugom

slu"ajevi kreativnih, idiosinkrati"kih metonimija uslovljenih kontekstom. Tretiraju%i razli"iteslu"ajeve metonimije kao varijante ehoi"ne upotrebe jezika, ova autorka isti"e da zapravo i ne

postoji potreba za utvr !ivanjem specifi"nih metonimijskih obrazaca kakvi su standardno

zastupljeni u literaturi razli"itih teorijskih orijentacija. Uva$avaju%i "injenicu da inventar me-

tonimijskih formula svakako ne mo$e biti kona"an, posebno kada su u pitanju ad hoc metoni-

mije, ipak smatramo da to ne umanjuje deskriptivni zna"aj takvih obrazaca, budu%i da oni predstavljaju korisnu polaznu osnovu za utvr !ivanje motivisanosti metonimijskih prenosa, pre

svega onih koji su upisani u jezi"ku strukturu.




"ito produktivnim u slu"ajevima kada posredovani mentalni pristup uklju"uje "o-

veka kao izvorni ili ciljni pojam relevantna je kako za metonimijsku konceptuali-

zaciju uop#te, tako i za poimanje i samo-poimanje "oveka i njegove uloge u vanje-

zi"koj stvarnosti.

Najzad, posredovanim mentalnim pristupom ciljnom pojmu, metonimija omo-

gu%ava svojevrsno nametanje zna"enja, koje mo$e imati dalekose$ne implikacije za

rasu!ivanje. Lejkof i D$onson (Lakoff & Johnson 1980: 39) napominju da metoni-

mijski izraz Sendvi# sa $ unkom tra & i ra# un ima dehumanizuju%e dejstvo. To zapra-

vo va$i za mnoge metonimije u kojima je "ovek ciljni pojam: kada se "ovek ozna-

"ava kao deo ode%e, instrument koji svira u orkestru ili karakteristi"an predmet koji

koristi, mentalni pristup ciljnom pojmu kanalisan je veoma su$enom perspektivom,

koja "oveka obezli"ava i odre!uje samo kroz njegovu ulogu u datom scenariju.Zatim, metonimije u kojima se posredstvom naziva zemlje ozna"avaju pojedini

odgovorni ljudi ili predstavnici te zemlje ( Izrael bombardovao Gazu; Italija trijum-

fovala na svetskom prvenstvu) mogu zamagliti agentivnost, a takva neodre!enost u

pogledu vr #ioca radnje, pod uticajem metonimijskih prenosa u kojima se posred-

stvom mesta ozna"avaju stanovnici tog mesta, za posledicu mo$e imati pripisivanje

kolektivne odgovornosti ili zasluga. Sa druge strane, metonimije u kojima je "ovek

izvorni pojam mogu imati dejstvo prisvajanja mo%i i kontrole: kada se "ovek me-

tonimijski profili#e kao agens slo$enih radnji u kojima predstavlja samo jednog od

u"esnika (npr. kada voza" filmske ekipe izjavi Pro $ log leta snimao sam film u Hrvatskoj), time se zapravo preuzima uloga pove%ane odgovornosti ili zasluga.

Mo$emo zaklju"iti konstatacijom da je za potpunije razumevanje slo$ene uloge

koju „figurativnost“ ima u jeziku i mi#ljenju neophodno sagledati kako metonimij-

sku konceptualizaciju koja je upisana u jezi"ku strukturu kroz pro#irivanje zna"enja

u leksici i gramatici, tako i onu koja se dinami"ki ispoljava u kontekstualizovanoj

jezi"koj upotrebi kroz konstruisanje i nametanje zna"enja u komunikaciji i diskur-

su. Isti"u%i u prvi plan saznajnu funkciju metonimije, kao i metafore, kognitivna

lingvistika ponudila je teorijsku osnovu koja u tom pogledu mo$e konstruktivno

korespondirati sa teorijskim i empirijskim uvidima drugih kognitivnih nauka i fun-kcionalno orijentisanih lingvisti"kih disciplina (naro"ito kriti"ke analize diskursa i

korpusne lingvistike). <injenica da su kognitivnolingvisti"ka prou"avanja metafore

u novije vreme zna"ajno oboga%ena interdisciplinarno#%u pristupa12 dodatno upu-

%uje na zaklju"ak da je eksplicitno ukr #tanje istra$iva"kih tokova i integrisanje na-

laza pomenutih disciplina neophodno i kada je u pitanju metonimija, kao zna"ajan

korak na putu do celovitijeg uvida u op#tu prirodu zna"enja.

Katarina Rasuli%Filolo#ki fakultet, Univerzitet u Beogradu

12 Gibbs 2008, Hart & Luke# 2007, Semino 2008 i dr.



68 Katarina Rasuli!

Literatura

"#$%&'(, ). *. (1995). !"#$%&"$#'( $")'*+%#': ,%*-*%)%&"$#%" $."/$+0' (12#' (2-% +,-.), 31'4.'*2" +.5/2, ./0 I. 1/&234: 52/64 „7,82+ $9&&2/: 296;.9$8“,<,-4.%6;&24' =+$04 „>/&./?(4' 6+.%$4.9$4“.

Barcelona, A. (ed.) (2000). Metaphor and Metonymy at the Crossroads. Berlin/New York:Mouton de Gruyter.

Barcelona, A. (2002). Clarifying and applying the notions of metaphor and metonymy inCognitive Linguistics: An update. In: Metaphor and Metonymy in Comparison andContrast (eds. Dirven, R. and R. Pörings), Berlin/New York: Mouton de Gruyter,207-278.

67078, .. (1995). *+,-./0/1 2 3-24+0+..-0 45336-0 1786+ ( 9+0:.,/;+36/< / =4:0:-,/;+36/< :3>+6,8 ). München: Verlag Otto Sagner.

Black, M. (1954). Metaphor. Proceedings of the Aristotelian Society. 55: 273–294.

Black, M. (1962). Models and Metaphors: Studies in Language and Philosophy, Ithaca:Cornell University Press.

Brdar, M. (2007a). Metonymy in Grammar: Towards Motivating Extensions of GrammaticalCategories and Constructions. Osijek: Faculty of Philosophy, Josip Juraj StrossmayerUniversity.

Brdar, M. (2007b). Topic-continuity, metonymy and locative adverbials: A cognitive-func-tional account. Suvremena lingvistika, 63: 13-29.

Dirven, R. (2002). Metonymy and metaphor: Different mental strategies of conceptualiza-tion. In: Metaphor and Metonymy in Comparison and Contrast (eds. Dirven, R. and R.Pörings), Berlin/New York: Mouton de Gruyter, 75-111.

Dirven, R. and R. Pörings (eds.) (2002). Metaphor and Metonymy in Comparison and Con-trast. Berlin/New York: Mouton de Gruyter.

Dragi%evi%, R. (2007). Leksikologija srpskog jezika. Beograd: Zavod za ud$ benike.

Dubois, J. et al. (1970). Rhétorique Générale. Paris: Larousse.

Geeraerts, D. and H. Cuyckens (2007). The Oxford Handbook of Cognitive Linguistics. Oxford: Oxford Unversity Press.

Geeraerts, D. (2010). Theories of Lexical Semantics. Oxford: Oxford University Press.

Gibbs, R.W. (1994). The Poetics of the Mind: Figurative Thought, Language, and Under-

standing . Cambridge University Press.Gibbs, R.W. and G. Steen (eds.) (1999). Metaphor in Cognitive Linguistics. Amsterdam:

John Benjamins.

Gibbs, R.W. (ed.) (2008). The Cambridge Handbook of Metaphor and Thought. Cambridge:Cambridge University Press.

Goosens, L. (1990). Metaphtonymy: The interaction of metaphor and metonymy in expre-ssions for linguistic action. Cognitive Linguistics 1: 323-340.

Gortan-Premk, D. (1997). Polisemija i organizacija leksi# kog sistema u srpskom jeziku.Beograd: Institut za srpski jezik SANU.

Hart, C. and D. Luke# (eds.) (2007). Cognitive Linguistics in Critical Discourse Analysis:

Application and Theory. Newscastle: Cambridge Scholars Press.Hobbes, T. ([1651]1985). Leviathan. London: Penguin (Introduction by C.B. Macpherson).



70 Katarina Rasuli!

Papafragou, A. (1995). Metonymy and relevance. UCL Working Papers in Linguistics 7:141-175.

Peirsman, Y. and D. Geeraerts (2006). Metonymy as a prototypical category. Cognitive Linguistics 17-3, 269-316.

Rasuli%, K. (2006). This could be you: Metonymy as conceptual integration. In: ELLSII75 Proceedings, Volume I (Rasuli%, K. and I. Trbojevi%, eds.), Belgrade: Faculty ofPhilology, 307-317.

Re# nik srpskoga jezika (2007). Novi Sad: Matica srpska.

Semino, E. (2008). Metaphor in Discourse. Cambridge: Cambridge University Press.

Seto, K. (1999). Distinguishing metonymy from synecdoche. In: Metonymy in Languageand Thought (eds. Panther, K-U. and G. Radden), Amsterdam: John Benjamins,91-120.

Simeon, R. (1969). Enciklopedijski rje# nik lingvisti# kih naziva. Zagreb: Matica hrvatska.Stern, J. (2006). Figurative language. In: The Blackwell Guide to the Philosophy of

Language (eds. Devitt, M. and R. Hanley). Oxford: Blackwell.

Taylor, J. R. (2003). Linguistic Categorization, 3rd edition. Oxford: Oxford University Press.

Ullmann, S. (1967). The Principles of Semantics. (Glasgow University Publications 84).Oxford: Blackwell.

Warren, B. (2006). Referential Metonymy. Stockholm: Almqvist & Wiksell.

Katarina Rasuli%

Aspects of Metonymy in Language and Thought

(Summary)

Based on the theoretical insights from cognitive linguistics, this paper aims to shed

fresh light on certain aspects of metonymy as one of the basic mechanisms of conceptual-

semantic organization. It is argued that the prototype model of categorization can provide

substantial explanatory potential in the linguistic treatment of metonymy, that anthropocen-tricity is an important aspect of metonymic conceptualization, and that metonymy has

multiple roles in the creation of meaning, including meaning extension, meaning construc-

tion and meaning imposition. The significance of investigating the multifaceted character of

metonymic conceptualization (as well as of figurative language and thought in general)

from an interdisciplinary perspective is highlighted as fundamental for a more comprehen-

sive insight into the nature of meaning.

KEY WORDS: metonymy, conceptual-semantic mechanism, prototype structure, anthro-

pocentricity, meaning extension, meaning construction, meaning imposition.

165210539 aspekti metonimije u jeziku i misljenju

Documents