17 kmg 2009 - konstrukcije i gradjenje [compatibility mode]

1

1

KONSTRUKCIJE, KONSTRUKCIJE, MATERIJALI MATERIJALI I I

GRAðENJEGRAðENJE

XXVII p r e d a v a nj eVII p r e d a v a nj e

ProfProf. dr Vlastimir RADONJANIN. dr Vlastimir RADONJANIN

ProfProf. dr Mirjana MALEŠEV. dr Mirjana MALEŠEV

2

Temeljna konstrukcijaTemeljna konstrukcija

TemeljiTemelji predstavljajupredstavljaju najnižinajniži deodeo građevinskoggrađevinskogobjektaobjekta –– njegovunjegovu podstrukturupodstrukturu..

IzgrađeniIzgrađeni susu delimičnodelimično iliili uu potpunostipotpunosti ispodispodpovršinepovršine zemljezemlje..

NjihovaNjihova osnovnaosnovna funkcijafunkcija jeje dada poduprupodupru ii učvrsteučvrstenadzemninadzemni deodeo objektaobjekta (nadstrukturu)(nadstrukturu) ii dadabezbednobezbedno prenesuprenesu opterećenjeopterećenje sasa nadstrukturenadstrukture nanatlotlo..

Sigurnost,Sigurnost, stabilnost,stabilnost, funkcionalnostfunkcionalnost iiekonomičnostekonomičnost jednogjednog objektaobjekta zavisezavise odod pravilnogpravilnogizboraizbora načinanačina temeljenjatemeljenja (fundiranja(fundiranja..))

3


BitanBitan preduslovpreduslov zaza uspešnouspešno projektovanjeprojektovanjetemeljnetemeljne konstrukcijekonstrukcije nekognekog objektaobjekta jestejeste dobrodobropoznavanjepoznavanje sastavasastava ii svojstavasvojstava tlatla nana mestumestugrađenjagrađenja objektaobjekta..

OviOvi podacipodaci sese dobijajudobijaju GEOMEHANIČKIMGEOMEHANIČKIMISTRAŽNIMISTRAŽNIM RADOVIMARADOVIMA kojikoji sese obavljajuobavljaju nana mestumestugrađenjagrađenja objektaobjekta ii uu laboratorijamalaboratorijama nana uzorcimauzorcima tlatlaii služesluže zaza izborizbor najpovoljnijegnajpovoljnijeg načinanačina fundiranjafundiranja iizaza određivanjeodređivanje dimenzijadimenzija temeljatemelja..

4


MinimalnaMinimalna dubinadubina fundiranjafundiranja nekognekog objektaobjekta sese krećekrećeodod 00..88 –– 11..55mm dada bibi sese izbeglaizbegla pomeranjapomeranja tlatla usledusledzamrzavanjazamrzavanja ii odmrzavanjaodmrzavanja vodevode kojakoja sese nalazinalazi uu tlutlu..

OsnovnaOsnovna opterećenjaopterećenja kojakoja sese prenoseprenose nana temeljnutemeljnukonstrukcijukonstrukciju susu kombinacijakombinacija stalnihstalnih ii povremenihpovremenihgravitacionihgravitacionih opterećenjaopterećenja..

OsimOsim njih,njih, temeljtemelj moramora dada obezbediobezbedi dovoljnudovoljnustabilnoststabilnost objektaobjekta nana klizanje,klizanje, preturanjepreturanje ii odizanjeodizanjekojekoje jeje uzrokovanouzrokovano dejstvomdejstvom horizontalnihhorizontalnih silasila(vetar,(vetar, aktivniaktivni pritisakpritisak tla,tla, hidrostatičkihidrostatički pritisakpritisakpodzemnepodzemne vode,vode, seizmičkeseizmičke silesile itditd..))

5


6

Temeljna konstrukcijaTemeljna konstrukcijaZbogZbog fizičkofizičko-- mahaničkihmahaničkih karakteristikakarakteristika tlatla kojekoje sese bitnobitnorazlikujurazlikuju odod istihistih karakteristikakarakteristika materijalamaterijala odod kojikoji sesegradegrade objektiobjekti (pa(pa ii temelji)temelji) javljajavlja sese većeveće iliili manjemanjetonjenjetonjenje objektaobjekta usledusled zbijanjazbijanja –– sleganjasleganja tlatla ispodispodtemeljnetemeljne konstrukcijekonstrukcije..

UlogaUloga temeljatemelja jeje dada smanjismanji sleganjesleganje ii dada obezbediobezbedi dadaonoono budebude ravnomerno,ravnomerno, bezbez pojavepojave pukotinapukotina uu objektuobjektu..

ZbijanjeZbijanje tlatla sese odvijaodvija postepenopostepeno ii nazivanaziva seseKONSOLIDACIJAKONSOLIDACIJA..

RavnomernoRavnomerno sleganjesleganje ispodispod pojedinihpojedinih delovadelova objektaobjektakojikoji susu različitorazličito opterećeniopterećeni postižepostiže sese pravilnimpravilnimdimenzionisanjem,dimenzionisanjem, takotako dada sese većeveće opterećenjeopterećenje prenosiprenosiprekopreko većeveće površinepovršine temelja,temelja, aa manjemanje prekopreko manjemanjepovršine,površine, čimečime sese postižepostiže dada jediničnojedinično opterećenjeopterećenje budebudepribližnopribližno istoisto..

2

7


Ravnomerno sleganje tla i objektaRavnomerno sleganje tla i objekta

UkolikoUkoliko susu razlikerazlikeuu opterećenjima,opterećenjima,kojakoja sese prenoseprenoseprekopreko temelja,temelja,velike,velike, izvodeizvode seseRAZDELNCERAZDELNCE..

8


RazličitoRazličito sleganjesleganje --pomeranjepomeranje pojedinihpojedinihdelovadelova nadstrukture,nadstrukture,izazvanoizazvano nejednakomnejednakomkonsolidacijomkonsolidacijom tla,tla,možemože izazvatiizazvati pojavupojavupukotinapukotina ii uunadzemnimnadzemnim ii uupodzemnimpodzemnim delovimadelovimaobjekta,objekta, papa čakčak iinarušavanjenarušavanje integritetaintegritetakonstrukcijekonstrukcije objektaobjekta..

9

Temeljna konstrukcijaTemeljna konstrukcijaTemeljiTemelji sese “proširuju”“proširuju” uu odnosuodnosu nana elementelementkonstrukcijekonstrukcije sasa kojimkojim susu povezanipovezani radiradi “bezbolnijeg”“bezbolnijeg”prenosaprenosa opterećenjaopterećenja nana tlotlo.. UU njimanjima vladavlada složenosloženonaponskonaponsko stanjestanje::

pritisak

zatezanje

smicanje

10


Karakteristični Karakteristični izgledi temelja:izgledi temelja:

1.1.Ispod stubaIspod stuba

2.2.Ispod zidaIspod zida

3.3.Ispod niza Ispod niza stubovastubova

4.4.Ispod zidnog Ispod zidnog nosačanosača

12

3

4

11


Karakteristični izgledi temelja:

Fundiranje na lošem tlu ili prenos velikih opterećenja.

12

Temelji ... Temelji ...

TemeljTemelj jeje jedanjedan odod najvažnijihnajvažnijih elemenataelemenata konstrukcijekonstrukcijeobjektaobjekta..

PrekoPreko temeljatemelja sese opterećenjeopterećenje odod objektaobjekta prenosiprenosi nanatlo,tlo, pripri čemučemu sese moramora obezbeditiobezbediti stabilnoststabilnost tlatla,, aadeformacijadeformacija temeljatemelja trebatreba dada budebude uu dozvoljenimdozvoljenimgranicamagranicama uu zavisnostizavisnosti odod naponskognaponskog stanjastanja uukonstrukcijikonstrukciji objektaobjekta ii eksploatacionimeksploatacionim potrebamapotrebamaobjektaobjekta..

OsnovnaOsnovna podelapodela temeljatemelja jeje nana::

�� plitkeplitke ii

�� dubokeduboke temeljetemelje..

3

13


PlitkiPlitki temeljitemelji prenoseprenose opterećenjeopterećenje odod objektaobjekta nana tlotloprekopreko kontaktnekontaktne površinepovršine izmeđuizmeđu temeljatemelja ii tlatla..

U ovu grupu temelja spadaju:U ovu grupu temelja spadaju:

�� trakasti temelji (nearmirani i armirani);trakasti temelji (nearmirani i armirani);

�� temeljne kontra grede (postavljene u jednom ili temeljne kontra grede (postavljene u jednom ili dva ortogonalna pravca, kada formiraju temeljni dva ortogonalna pravca, kada formiraju temeljni roštilj);roštilj);

�� temeljne kontra ploče;temeljne kontra ploče;

�� temelji samci.temelji samci.

14


DubokiDuboki temeljitemelji prenoseprenose opterećenjeopterećenje objektaobjekta nana tlotloprekopreko kontaktnekontaktne površinepovršine izmeđuizmeđu temeljatemelja ii tla,tla, kaokao iiprekopreko bočnihbočnih stranastrana temeljatemelja..

FundiranjeFundiranje nana dubokimdubokim temeljimatemeljima sese primenjujeprimenjuje uusledećimsledećim slučajevimaslučajevima::

�� KadaKada tlotlo imaima malumalu nosivostnosivost papa sese fundiranjefundiranje moramoraizvršitiizvršiti nana nekomnekom slojusloju uu dubini,dubini, kojikoji imaimazadovoljavajućuzadovoljavajuću nosivostnosivost..

�� KadaKada sese nana tlotlo prenoseprenose velikevelike horizontalnehorizontalne silesile iimomenti,momenti, aa relativnorelativno malemale vertikalnevertikalne silesile..

�� KadaKada sese radiradi oo homogenomhomogenom tlutlu relativnorelativno dobredobrenosivosti,nosivosti, aliali kadakada sese nene možemože naćinaći racionalnoracionalnorešenjerešenje zaza fundiranjefundiranje nana temeljnojtemeljnoj pločiploči..

15


KodKod ovihovih temeljatemelja odnosodnos visinevisine HH premaprema širiniširini temeljatemeljaBB jeje jednakjednak iliili većiveći odod četiričetiri..

U ovu grupu temelja spadaju:U ovu grupu temelja spadaju:

�� šipovi;šipovi;

�� dijafragme;dijafragme;

�� bunari;bunari;

�� kesoni.kesoni.

16

Temelji samciTemelji samci


TemeljTemelj samacsamac (soliter)(soliter) postavljapostavlja sese ispodispod stubastuba iiprimaprima svesve statičkestatičke ii dinamičkedinamičke uticajeuticaje kojikoji delujudeluju nanastubstub..

KoristeKoriste sese kadakada nosivostnosivost podlogepodloge značajnoznačajnoprevazilaziprevazilazi opterećenjeopterećenje odod konstrukcije,konstrukcije, odnosno,odnosno,kadakada sese radiradi oo tlutlu sasa dobrimdobrim geomehaničkimgeomehaničkimkarakteristikamakarakteristikama ii relativnorelativno malimmalim koncentrisanimkoncentrisanimsilamasilama odod stubovastubova skeletnihskeletnih ii ramovskihramovskihkonstruktivnihkonstruktivnih sistema,sistema, stubovastubova ispodispod lučnihlučnih iliiligrednihgrednih nosačanosača ii sličnoslično..

DanasDanas sese gradegrade uglavnomuglavnom odod armiranogarmiranog iliilinearmirangnearmirang betonabetona..

Plitki temeljiPlitki temelji

17

Temelji samciTemelji samciTemelji samciTemelji samci

PremaPrema načinunačinu izvođenjaizvođenja temeljitemelji samcisamci mogumogu bitibiti::

�� MonolitnoMonolitno izliveniizliveni uu samojsamoj građevinskojgrađevinskoj jami,jami, iliili

�� Montažni,Montažni, uu slučajuslučaju montažnihmontažnih stubova,stubova, odnosnoodnosnomontažnihmontažnih konstruktivnihkonstruktivnih sistemasistema..

Oblici Oblici monolitnih monolitnih temelja temelja samacasamaca

Oblici Oblici montažnih montažnih temelja temelja samacasamaca


18


DimenzijeDimenzije temeljatemelja sese određujuodređuju iziz uslovauslova nosivostinosivosti tlatla (širina(širina-- BB ii dužinadužina --A)A) ii uslovauslova prodoraprodora stubastuba krozkroz stopustopu temeljatemelja(visina(visina -- H)H)..


4

19


TemeljiTemelji samcisamci sese mogumogu izvestiizvesti sasa kvadratnom,kvadratnom,pravougaonom,pravougaonom, kružnomkružnom iliili poligonalnompoligonalnom osnovomosnovom..

NajčešćeNajčešće sese izvodeizvode sasa kvadratnomkvadratnom iliilipravougaonompravougaonom osnovomosnovom..

OblikOblik stopestope temeljatemelja zavisizavisi odod oblikaoblika presekapreseka stuba,stuba,kaokao ii međusobnogmeđusobnog položajapoložaja stubovastubova ii pravcapravcadelovanjadelovanja dominantnihdominantnih silasila kojekoje opterećujuopterećuju temeljtemelj..


20


UzimajućiUzimajući uu obzirobzir kakokako sese vršivrši rasprostiranjerasprostiranje pritisakapritisakapopo dubinidubini tla,tla, zaza vertikalnovertikalno dejstvodejstvo silasila uu temeljimatemeljima jejeoptimalnooptimalno dada odnosodnos stranicastranica osnoveosnove temeljatemelja budebude uufunkcijifunkciji jednakogjednakog odstojanjaodstojanja izmeđuizmeđu temeljatemelja..

Optimalan odnos strana temelja u funkciji raspona stubova

lx=ly Lx>lyA=B A>B


21


UU slučajevimaslučajevima kadakada uu jednomjednom ortogonalnomortogonalnom pravcupravcumomentimomenti iliili horizontalnehorizontalne silesile imajuimaju dominantnedominantnevrednosti,vrednosti, neophodnoneophodno jeje povećatipovećati stranicustranicu uu pravcupravcudelovanjadelovanja dominantnihdominantnih uticajauticaja.. TimeTime sese povećavapovećavaotporniotporni momentmoment osnoveosnove temeljatemelja uu pravcupravcu ddelovanjaelovanjatihtih silasila..

Odnos strana temelja u funkciji dominantnih uticaja na temelj

A>B


22


UU slučajuslučaju ekscentričnoekscentrično opterećenihopterećenih temeljatemelja (kada(kada sesenana temeljtemelj iziz stubastuba prenoseprenose vertikalnavertikalna sila,sila,horizontalnahorizontalna silasila ii momentmoment savijanja),savijanja), temeljitemelji samcisamcisese mogumogu izvestiizvesti kaokao::

ee

Simetričan temelj Nesimetričan temelj


23


UU ciljucilju obezbeđenjaobezbeđenja sadejstvasadejstva pojedinačnihpojedinačnih temeljatemeljasamacasamaca,, pogotovopogotovo uu uslovimauslovima zemljotresa,zemljotresa,preporučujepreporučuje sese dada temeljitemelji budubudu međusobnomeđusobnopovezanipovezani armiranobetonskimarmiranobetonskim gredamagredama..


24


Primer armiranja temelja samca


5

25

TrakastiTrakasti temeljitemelji sese postavljajupostavljaju ispodispod nosećihnosećih zidovazidova(zidanih(zidanih opekomopekom iliili odod armiranogarmiranog betona)betona).. DanasDanas seseizvodeizvode sese odod nearmiranognearmiranog iliili odod armiranogarmiranog betona,betona, aanekadanekada susu sese gradiligradili odod kamenakamena iliili opekeopeke..

TrakastiTrakasti temeljitemeljiPlitki temeljiPlitki temelji

26

PoprečniPoprečni presekpresek trakastihtrakastih temeljatemelja možemože bitibiti::

�� PravougaoniPravougaoni (a),(a),

�� TrapezniTrapezni (b)(b) ii

�� StepenastiStepenasti (c)(c)..

TrakastiTrakasti temeljitemelji

a)a) b)b) c)c)ZidZid

ZidZid

ZidZid


27


Trakasti temelj od nearmiranog betonaTrakasti temelj od nearmiranog betona

OdređivanjeOdređivanje dimenzijadimenzija temeljatemelja vršivrši sese iziz uslovauslovanosivostinosivosti tlatla (širina(širina temeljatemelja -- B)B) ii uslovauslova nosivostinosivostibetonskogbetonskog presekapreseka nana savijanjesavijanje (visina(visina temeljatemelja -- H)H)..

c

c


28


Trakasti temelj od armiranog betonaTrakasti temelj od armiranog betona

ŠirinaŠirina temeljatemelja određujeodređuje sese istimistim postupkompostupkom kaokao ii kodkodtemeljatemelja odod nearmiranognearmiranog betonabetona..

VisinaVisina stopestope određujeodređuje sesepremaprema izrazimaizrazima zaza visinuvisinupresekapreseka armiranobetonskiharmiranobetonskihpresekapreseka opterećenihopterećenihmomentommomentom savijanjasavijanja uupresekupreseku cc--cc..


29


Trakasti temelj od različitih materijalaTrakasti temelj od različitih materijala

Temelj od opeke ima visinu hh

Temelj od nabijenog betona ima visinu hh’’

Temelj od armiranog betona ima visinu hh’’’’

h > h’ > h’’h > h’ > h’’

Temelj od opekeTemelj od opeke Temelj od nabijenog betonaTemelj od nabijenog betona Temelj od armiranog betonaTemelj od armiranog betona


30


Trakasti temelj od armiranog betona sa gredom i bez Trakasti temelj od armiranog betona sa gredom i bez gredegrede


6

31

Temeljna kontra gredaTemeljna kontra greda


TemeljneTemeljne kontrakontra gredegrede postavljajupostavljaju sese ispodispod viševišestubovastubova uu nizunizu..

KontraKontra gredegrede sese primenjujuprimenjuju umestoumesto temeljatemelja samacasamaca uuslučajuslučaju velikogvelikog opterećenjaopterećenja ii relativnorelativno malemale nosivostinosivostitlatla..

UU timtim situacijamasituacijama temeljitemeljisamcisamci dobijajudobijaju znatneznatnedimenzije,dimenzije, papa sese praktičnopraktičnopreklapajupreklapaju uu svojojsvojoj osnoviosnovi..

TemeljneTemeljne kontrakontra gredegredeizvodeizvode sese uvekuvek kaokao ABABgredegrede..


32



UU statičkomstatičkom smislusmislu prestavljajuprestavljaju kontinualnekontinualne grednegrednenosačenosače opterećeneopterećene reaktivnimreaktivnim opterećenjemopterećenjem odod tlatla..

Statički sistem Statički sistem kontra gredekontra grede

Stub 1Stub 1 Stub 2Stub 2 Stub 3Stub 3


33


DimenzijeDimenzije sese određujuodređuju iziz uslovauslova nosivostinosivosti tlatla (širina(širinatemeljatemelja -- BB ii dužinadužina temeljatemelja -- L)L) ii uslovauslova nosivostinosivostibetonskogbetonskog presekapreseka nana savijanjesavijanje ii smicanjesmicanje (visina(visinakonzolnekonzolne pločeploče -- H,H, širinaširina gredegrede -- b,b, ii visinavisina gredegrede -- D)D)..

Poprečni presek Poprečni presek kontra gredekontra grede


34


Dijagram transverzalnih sila i momenata savijanjaDijagram transverzalnih sila i momenata savijanja

“T”“T”

“M”“M”

Primer:Primer:


35


Šema armiranja u poprečnom presekuŠema armiranja u poprečnom preseku

Primer:Primer:


36


KodKod skeletnihskeletnih konstruktivnihkonstruktivnih sistema,sistema, uobičajenouobičajeno jejedada se,se, zbogzbog delovanjadelovanja momenatamomenata ii horizontalnihhorizontalnih silasilauu dvadva ortogonalnaortogonalna pravca,pravca, izvodeizvode temeljnetemeljne kontrakontra--gredegrede uu obaoba pravca,pravca, čimečime sese formiraformira tzvtzv..

““temeljni roštiljtemeljni roštilj””


7

37


TemeljniTemeljni roštilj,roštilj, kaokao vrstavrsta temeljnetemeljne konstrukcije,konstrukcije, imaimasledećesledeće prednostiprednosti::

��UjednačenoUjednačeno sleganjesleganje objekta,objekta,

��VelikaVelika vertikalnavertikalna krutostkrutost ii

�� ZadovoljavajućaZadovoljavajuća stabilnoststabilnost uu seizmičkimseizmičkimuslovimauslovima..


38

Temeljna kontra pločaTemeljna kontra ploča


TemeljnaTemeljna kontrakontra pločaploča primenjujeprimenjuje sese uu sledećimsledećimslučajevimaslučajevima::

�� kadakada trakastitrakasti temelji,temelji, kontrakontra gredegrede iliili temeljitemeljisamcisamci nene mogu,mogu, uu granicamagranicama dozvoljenihdozvoljenihnaponanapona uu tlu,tlu, dada prenesuprenesu opterećenjeopterećenje objektaobjekta nanatlo,tlo, odnosnoodnosno kadakada susu dimenzijedimenzije tihtih temeljatemelja toliketolikedada obuhvatajuobuhvataju većiveći deodeo osnoveosnove objektaobjekta;;

�� kadakada jeje jednajedna iliili viševiše etažaetaža objektaobjekta ispodispod nivoanivoapodzemnihpodzemnih voda,voda, papa jeje potrebnopotrebno primitiprimitihidrostatičkihidrostatički potisakpotisak vodevode ii istovremenoistovremenopostavitipostaviti hidroizolacijuhidroizolaciju..


39


TemeljnaTemeljna kontrakontra pločaploča primaprima reaktivnoreaktivno opterećenjeopterećenje ododtlatla prouzrokovanoprouzrokovano odod vertikalnihvertikalnih silasila uu konstrukcijikonstrukcijiobjektaobjekta..

UU praksipraksi sese zaza ovuovu vrstuvrstutemeljatemelja ravnopravnoravnopravnokoristikoristi ii nazivnaziv temeljnatemeljnapločaploča..


40


UU zavisnostizavisnosti odod odnosaodnosa rasponaraspona ii položajapoložaja kontrakontra greda,greda,temeljnetemeljne pločeploče se,se, uu statičkomstatičkom smislu,smislu, tretirajutretiraju kaokao::

��PločePloče kojekoje nosenose uu jednomjednom pravcupravcu iliili

��PločePloče kojekoje nosenose uu dvadva pravcapravca (krstato(krstato armirane)armirane)..

U odnosu na izgled poprečnog preseka, temeljne ploče U odnosu na izgled poprečnog preseka, temeljne ploče se mogu izvesti:se mogu izvesti:

��Kao ploča konstantne debljine,Kao ploča konstantne debljine,

��Sa kapitelima na mestu stubova (pečurkasta ploča) iSa kapitelima na mestu stubova (pečurkasta ploča) i

��Kao ploča ojačana rebrima.Kao ploča ojačana rebrima.

Temeljne ploče mogu biti izvedene kao: Temeljne ploče mogu biti izvedene kao:

��JednaJedna pločaploča iliili

��KontinualneKontinualne ploče,ploče,


41


Vrste temeljnih pločaVrste temeljnih ploča

Temeljna ploča Temeljna ploča konstantne debljinekonstantne debljine

Temeljna ploča Temeljna ploča ––pečurkasta pločapečurkasta ploča

Temeljna ploča sa Temeljna ploča sa gredama (rebrima)gredama (rebrima)


42


TemeljnaTemeljna rebrarebra mogumogu sese postavljatipostavljati sasa gornjegornje iliili donjedonjestranestrane pločeploče..

PostavljanjePostavljanje temeljnihtemeljnih gredagreda ispodispod pločeploče jeje ekonomskiekonomskiisplatljivijeisplatljivije jerjer imaima manjemanje radovaradova iskopaiskopa tla,tla, aliali ovajovajnačinnačin onemogućavaonemogućava postavljanjpostavljanjee instalacijainstalacijakanalizacijekanalizacije..

Zato,Zato, kadakada jeje potrebnopotrebno izvestiizvesti instalacioniinstalacioni razvodrazvod uunivounivou temeljnetemeljne konstukcije,konstukcije, temeljnetemeljne gredegrede sesepostavljajupostavljaju iznadiznad pločeploče,, papa sese prostorprostor izmeđuizmeđu podapoda iipločeploče koristikoristi zaza instalacioniinstalacioni razvodrazvod..


8

43


Temeljna ploča Temeljna ploča sa rebrima sa rebrima iznad pločeiznad ploče

Temeljna ploča Temeljna ploča sa rebrima sa rebrima ispod pločeispod ploče

Temeljna ploča Temeljna ploča sa kapitelima sa kapitelima ispod pločeispod ploče


44


TemeljnaTemeljna armiranobetonskaarmiranobetonska pločaploča predstavljapredstavlja jednujednuodod najboljihnajboljih temeljnihtemeljnih konstrukcijakonstrukcija uu slučajuslučaju lošeglošeg iliiliheterogenogheterogenog tlatla ii uu seizmičkimseizmičkim uslovimauslovima..

PločaPloča moramora dada imaima dovoljnudovoljnu krutostkrutost dada bibi obezbedilaobezbedilaštošto ravnomernijeravnomernije prenošenjeprenošenje opterećenjaopterećenja odod objektaobjektanana tlotlo ii ravnomernoravnomerno sleganjesleganje objektaobjekta.. IzIz navedenognavedenograzlogarazloga debljinadebljina pločeploče moramora dada budebude minmin.. 8080 dodo100100cmcm,, aa akoako sese izvodiizvodi sasa manjommanjom debljinom,debljinom, morajumorajusese izvestiizvesti ii armiranobetonskaarmiranobetonska rebrarebra..

AkoAko uu objektuobjektu postojipostoji podrumpodrum (podzemna(podzemna etaža),etaža), čijičijisusu zidovizidovi izvedeniizvedeni kaokao armiranobetonskiarmiranobetonski,, predmetnipredmetnizidovizidovi sese mogumogu usvojitiusvojiti kaokao rebrarebra iznadiznad temeljnetemeljnepločeploče..


45

Duboki temeljiDuboki temelji ŠipoviŠipovi

ŠipoviŠipovi

ŠipŠip jeje konstruktivnikonstruktivni elementelement čijačija jejedužinadužina znatnoznatno većaveća odod dimenzijadimenzijapoprečnogpoprečnog presekapreseka ii nana njemunjemurazlikujemorazlikujemo ""vrhvrh"" kojikoji sese nalazinalazi nananjegovomnjegovom donjemdonjem krajukraju ii ""glavuglavu""kojakoja sese nalazinalazi nana njegovomnjegovomsuprotnomsuprotnom krajukraju..

ŠipoviŠipovi susu takvatakva vrstavrsta dubokihdubokihtemelja,temelja, kojikoji uticajeuticaje odod objektaobjektaprenoseprenose nana tlotlo putemputem trenjatrenjaizmeđuizmeđu šipašipa ii tla,tla, popo njegovomnjegovomomotačuomotaču ii pritiskapritiska nana tlotlo nananjegovomnjegovom vrhuvrhu..

Temeljni

jastuk

Tre

nje

Tre

nje

PritisakPritisak

46


ŠipoviŠipovi

ŠipoviŠipovi sese primenjujuprimenjuju kadakada tlotlo ispodispod temelja,temelja, uu velikojvelikojdebljinidebljini imaima malumalu nosivostnosivost (peščano(peščano rastresitorastresito tlo,tlo,glinovitoglinovito ii prašinastoprašinasto tlotlo nepovoljnenepovoljne konzistencije,konzistencije,nasutanasuta tlatla ii slično)slično)..

OSLONJENIOSLONJENI ŠIPOVIŠIPOVI

UU zavisnostizavisnosti odod geotehničkoggeotehničkog profilaprofila tlatla šipovišipovi mogumogu dadasese spuštajuspuštaju dodo nosećegnosećeg slojasloja ii opterećenjeopterećenje dada prenoseprenoseprekopreko oslanjanjaoslanjanja nana tajtaj slojsloj (pritisak)(pritisak) ii istovremenoistovremenoprekopreko athezijeathezije izmeđuizmeđu površinepovršine omotačaomotača šipašipa ii tlatla..

LEBDEĆILEBDEĆI ŠIPOVIŠIPOVI

UU slučajuslučaju kadakada šipšip nene možemože dada dostignedostigne dodo slojasloja sasadobromdobrom nosivošću,nosivošću, kompletnokompletno opterećenjeopterećenje prenosiprenosi nana“loše”“loše” tlotlo samosamo prekopreko athezijeathezije izmeđuizmeđu šipašipa ii tlatla..

47


Rastojanje između šipova se određuje proračunom. Rastojanje između šipova se određuje proračunom. Uobičajeno je da iznosi: Uobičajeno je da iznosi:

min. 3D za oslonjene šipove i min. 3D za oslonjene šipove i min.min. 5D za lebdeće šipove 5D za lebdeće šipove

Gde je D Gde je D –– prečnik šipa.prečnik šipa. 48

ŠipoviŠipovi

SilaSila odod konstrukcijekonstrukcije objektaobjekta (zida(zida iliili stuba)stuba) prenosiprenosisese nana jedanjedan iliili viševiše šipovašipova putemputem armiranoarmiranobetonskogbetonskog veznogveznog elementaelementa kojikoji sese nazivanaziva ""jastukjastuk""..

OsimOsim prenosaprenosa silasilasasa objektaobjekta nana šip,šip,jastukjastuk imaima uloguuloguii dada povežepovežešipove,šipove, kakokako bibisolidarnosolidarno primiliprimilipripadajućupripadajuću silusilu..

Duboki temeljiDuboki temelji

Oblik jastuka zavisi

od broja i rasporeda

šipova u osnovi.

U obliku pločeU obliku pločeU obliku trakeU obliku trake

U obliku pravougaonika, trougla, U obliku pravougaonika, trougla, kvadratakvadrata

9

49

ŠipoviŠipovi

MaterijaliMaterijali odod kojihkojih sese mogumogu izvoditiizvoditi šipovišipovi susuraznovrsniraznovrsni::

�� drvo (a), drvo (a),

�� čelik (b), čelik (b),

�� nearmirani beton (d) i nearmirani beton (d) i

�� armirani beton (c i e). armirani beton (c i e).


50

ŠipoviŠipoviDuboki temeljiDuboki temelji

Drveni šipoviDrveni šipovi

DrveniDrveni šipovišipovi najčešćenajčešće sese izvodeizvode odod bora,bora, smrekesmreke iliilijelejele..

DužineDužine susu dodo 2020 metarametara..

GlavaGlava šipašipa sese ojačavaojačavaprstenovimaprstenovima odod čeličnihčeličnihtrakatraka iziz razlogarazloga dada sese drvodrvonene raspukneraspukne prilikomprilikompobijanjapobijanja..

VrhVrh šipašipa sese ojačavaojačava"kapom""kapom" odod čeličnogčeličnog limalimaradiradi lakšeglakšeg probijanjaprobijanja tlatla..

51



Ovi šipovi se pobijaju u tlo pomoću malja i makare.Ovi šipovi se pobijaju u tlo pomoću malja i makare.

52



DrveniDrveni šipovi,šipovi, obziromobzirom nana procesproces truljenjatruljenja drvetadrveta uuvlažnomvlažnom tlu,tlu, koristekoriste sese zaza privremeneprivremene objekteobjekte..

MoguMogu dada sese primenjujuprimenjuju ii zaza drugedruge vrstevrste objekataobjekata uu tlutlusasa konstantnimkonstantnim nivoomnivoom pozemnepozemne vode,vode, akoako jeje glavaglavašipašipa uvekuvek ispodispod minimalnogminimalnog nivoanivoa podzemnepodzemne vodevode..

53


Čelični šipoviČelični šipovi

ČeličniČelični šipovišipovi izvodeizvode sese odod profilaprofila raznihraznih oblikaoblikapoprečnogpoprečnog presekapreseka.. DužinaDužina susu dodo 3535 metarametara..

VrhVrh šipašipa sese izvodiizvodi zakošenzakošen kaokao bibi sesemogaomogao lakšelakše pobijatipobijati uu tlotlo..

OviOvi šipovišipovi sese takođetakođe pobijajupobijaju pomoćupomoćumakaremakare ii maljamalja..

PrimenjujuPrimenjuju sese kodkod privremenihprivremenih objekataobjekatagdegde susu velikevelike silesile (do(do 900900 kN),kN), kojekoje trebatrebaprenetipreneti nana tlotlo..

NedostatakNedostatak čeličnihčeličnih šipovašipova jeje njihovanjihovapodložnostpodložnost korozijikoroziji ii visokavisoka cenacena uuodnosuodnosu nana drugedruge vrstevrste šipovašipova..

54


Betonski i armiranobetonski šipoviBetonski i armiranobetonski šipovi

ŠipoviŠipovi odod nearmiranognearmiranog ii armiranogarmiranog betonabetona najčešćenajčešćesusu korišćenikorišćeni uu praksipraksi..

PremaPrema načinunačinu izvođenjaizvođenja deledele sese nana::

�� PrefabrikovanePrefabrikovane ii

�� IzvedeneIzvedene nana samomsamom terenuterenu..

10

55



PrefabrikovaniPrefabrikovani šipovišipovi sese izvodeizvode kaokao armiranoarmirano--betonskibetonski.. DužinaDužina susu dodo 2020 metarametara..

PoprečniPoprečni presekpresek jeje kvadratankvadratan..

VrhVrh šipašipa ojačanojačan jeje "papučom""papučom" ododčeličnogčeličnog limalima..

OviOvi šipovišipovi koristekoriste sese nanagradilištimagradilištima gdegde sese želiželi njihovonjihovobrzobrzo izvođenje,izvođenje, ss timtim dada sese prepreotpočinjanjaotpočinjanja radovaradova šipovišipoviproizveduproizvedu uu fabricifabrici betonabetona..

56



Šipovi izvedeni na samom terenuŠipovi izvedeni na samom terenu

Mogu biti nearmirani i armirani. Mogu biti nearmirani i armirani.

Po načinu izvođenja mogu biti:Po načinu izvođenja mogu biti:

�� Izvedeni postupkom utiskivanja u tlo i Izvedeni postupkom utiskivanja u tlo i

�� Bušenjem.Bušenjem.

57




PostupakPostupak utiskivanjautiskivanja uu tlotlo izvodiizvodi sesepomoćupomoću makaremakare ii maljamalja kojikoji potiskujupotiskujuuu tlotlo čeličnučeličnu cevcev..

OvimOvim načinomnačinom stvarastvara sese kružnikružni otvorotvorprojektovaneprojektovane dubinedubine.. PoPo završetkuzavršetkuovogovog postupkapostupka čeličnačelična cevcev sese izvlačiizvlači..

UU slučajuslučaju dada jeje šipšip armiran,armiran, uu otvorotvor uutlutlu postavljapostavlja sese armaturniarmaturni koš,koš, aa zatimzatimsese vršivrši betoniranjebetoniranje..

OvajOvaj sistemsistem šipovašipova uu praksipraksi jeje poznatpoznatpodpod imenomimenom "Franki"Franki šipovi"šipovi"..

58




PostupakPostupak bušenjabušenja ruperupe zaza šipšipizvodiizvodi sese pomoćupomoću svrdlasvrdlaprečnikaprečnika kojikoji odgovarajuodgovarajuprečnikuprečniku šipašipa..

PostupakPostupak armiranjaarmiranja iibetoniranjabetoniranja šipašipa jeje uu svemusvemuistiisti kaokao kodkod sistemasistemautiskivanjautiskivanja..

59


BunariBunari

FundiranjeFundiranje sasa bunarimabunarima sese primenjujeprimenjuje uu slučajevimaslučajevimakadakada jeje neophodnoneophodno dada sese prođuprođu slojevislojevi lošeloše nosivostinosivostiii velikevelike dubine,dubine, sasa ciljemciljem dada sese dođedođe dodo nosivognosivog slojasloja..

NaNa bunarimabunarima sese fundirajufundiraju temeljitemelji stubovastubova mostovamostova iitemeljitemelji podzemnihpodzemnih objekata,objekata, kaokao štošto susu rezervoari,rezervoari,pumpnepumpne stanicestanice ii sličnoslično..

UU izuzetnimizuzetnim situacijama,situacijama, ovaova vrstavrsta fundiranjafundiranja možemože seseprimenitiprimeniti ii zaza objekteobjekte visokogradnje,visokogradnje, kadakada plitkiplitkitemeljitemelji iliili šipovišipovi nisunisu racionalnoracionalno rešenjerešenje..

BunariBunari mogumogu dada sese spuštajuspuštaju ii nana dubinudubinu odod 7070m,m, aaispodispod objekataobjekata visokogradnjevisokogradnje nana dubinudubinu 66 -- 88mm..

60


BunariBunari

BunariBunari predstavljajupredstavljaju armiranobetonskearmiranobetonske cevicevi sasadebljinomdebljinom zidazida 1515 dodo 2020cmcm ii visinomvisinom jednogjednog segmentasegmenta8080 dodo 100100cmcm..

KodKod objekataobjekata visokogradnjevisokogradnje prečnikprečnik cevicevi jeje 8080 dodo150150cm,cm, aa kodkod ostalihostalih objekataobjekata prečnikprečnik cevicevi imaima mnogomnogovećeveće dimenzijedimenzije..

SpuštanjeSpuštanje bunarabunara sese izvodiizvodi sukcesivnimsukcesivnim kopanjemkopanjem iispuštanjemspuštanjem bunarskihbunarskih segmenatasegmenata jedanjedan zaza drugimdrugim..

NakonNakon završenogzavršenog spuštanjaspuštanja poslednjegposlednjeg bunarskogbunarskogsegmenta,segmenta, bunarbunar sese punipuni betonombetonom..

11

61


BunariBunari

Temelji – bunari ispod masivne konstrukcije zgrade62


BunariBunari

Temelji – bunari ispod skeletne konstrukcije zgrade

63


DijafragmeDijafragme

DijafragameDijafragame susu takvetakve konstrukcijekonstrukcije kojekoje svojimsvojimuklještenjemuklještenjem uu tlotlo ispodispod kotekote iskopaiskopa formirajuformiraju sistemsistemkonzolekonzole kojakoja nosinosi horizontalnehorizontalne potiskepotiske tlatla ii timetimeobezbeđujuobezbeđuju temeljnutemeljnu jamujamu..

17 kmg 2009 - konstrukcije i gradjenje [compatibility mode]

Documents