18. donji stroj puta (zemljani trup i objekti)

DONJI STROJ PUTAZEMLJANI TRUP

GORNJI STROJ: GORNJI STROJ:

KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA

DONJI STROJ:DONJI STROJ:

ZEMLJANI TRUP

-- NasipNasip

-- UsekUsek

-- Zasek (tipičan i čist)Zasek (tipičan i čist)

-- GalerijaGalerija

OBJEKTI

MATERIJAL ZEMLJANOG TRUPAMATERIJAL ZEMLJANOG TRUPA

Mora biti mineralnog porekla (sastava). Delimo ga u tri osnovne grupe:

•• Koherentni materijaliKoherentni materijali

•• Rastresiti ili zrnasti materijaliRastresiti ili zrnasti materijali

•• Kamen Kamen -- stenestene


NEVEZANI MATERIJALI (PRIRODNI):NEVEZANI MATERIJALI (PRIRODNI):-- PrašinaPrašina 0,002 0,002 –– 0,02 mm0,02 mm-- PesakPesak 0,02 0,02 –– 2 mm2 mm-- ŠljunakŠljunak 2 2 –– 60 mm60 mm-- Oblutci Oblutci 60 60 –– 200 mm200 mm-- BlokoviBlokovi 200 200 –– 2000 mm2000 mmPesak može biti prašinast, sitan, srednji, krupan.Šljunak može biti sitan, srednji, krupan.

VEZANA (KOHERENTNA) TLA:VEZANA (KOHERENTNA) TLA:

Preovlađuje materijal mineralnog porekla, veoma sitnih zrna:

-- KoloidiKoloidi 0,00002 0,00002 –– 0,0002 mm0,0002 mm

-- GlinaGlina 0,0002 0,0002 –– 0,002 mm0,002 mm

Nastali su hemijskim raspadanjem primarnih materijala od kojih su

obrazovane stene.

- Između zrna vlada malo trenje ali velika kohezija (lepljivost)

- Jako upijaju vodu i bubre.

- Opasni su na dejstvo mraza zbog kapilarnog penjanja vode

- Raspoznavanje zrnastih i koherentnih materijala je jednostavno.

UGAO UNUTRAŠNJEG TRENJA

KAPILARNO PENJANJE VODE

MENISK


STENESTENE•• ČVRSTE, MASIVNE, JEDRE I POSTOJANE STENEČVRSTE, MASIVNE, JEDRE I POSTOJANE STENE

Moraju se koristiti jaki eksplozivi, radovi su skupi•• STENE MANJE ČVRSTOĆE I POSTOJANOSTISTENE MANJE ČVRSTOĆE I POSTOJANOSTI

Koriste se slabiji eksplozivi i barut.Efekat može biti slab (pikhameri).Kosine mogu biti nestabilne.

Svi materijali podeljeni su u tri osnovne grupe:•• Peskovita tlaPeskovita tla•• IlovačaIlovača•• GlinaGlina

Materijali do 0,06 mm se prosejavaju, a ispod toga se vrši areometrisanje (merenje gustine suspenzije u određenim vremenskim intervalima).


DEJSTVO MRAZA NA PUTEVEDEJSTVO MRAZA NA PUTEVE

-- Dubina dejstva mraza zavisi od intenziteta, dužine Dubina dejstva mraza zavisi od intenziteta, dužine trajanja mraza i prirode samog tla.trajanja mraza i prirode samog tla.

-- Dejstvo mraza se deli na fazu zaleDejstvo mraza se deli na fazu zaleđđivanja i fazu ivanja i fazu odmrzavanja.odmrzavanja.

-- Dejstvo je različito za zrnaste i koherentne materijale.Dejstvo je različito za zrnaste i koherentne materijale.

PRETHODNI RADOVIPRETHODNI RADOVI

-- Raščišćavanje terena (drveće, šiblje, postojeći objekti).Raščišćavanje terena (drveće, šiblje, postojeći objekti).

-- Uklanjanje humusnog sloja.Uklanjanje humusnog sloja.

-- Uklanjanje i zamena nepogodnog materijala.Uklanjanje i zamena nepogodnog materijala.

-- Eventualno prosušivanje (dreniranje).Eventualno prosušivanje (dreniranje).

-- Eventualno dodatno zbijanje podtla.Eventualno dodatno zbijanje podtla.


NASIPTo je zemljani objekat koji se gradi nasipanjem zemlje i nabijanjem iste odgovarajućim mehaničkimoruđima. Nasip se uvek izvršava u slojevima čija debljina zavisi od uslova sabijanja, vrste materijala iprimenjene mehanizacije.- Slojevi koji se nanose su horizontalni, uz neophodan nagib za odvodnjavanje.- Materijal ne sme da sadrži organske materije.- Pre početka izrade nasipa treba izvesti propuste i zaštitne rigole ili jarkove.Zbijenost nasipaZbijenost nasipa kontroliše se po završenoj izradi svakog sloja, uglavnom dvema metodama:

1.1. Proktorov opitProktorov opit se zasniva na utvrdjivanju zapreminske težine osušenog uzorka uzetog iz ugradjenog sloja nasipa. Uporedjujući ovu težinu sa zapreminskom težinom istog materijala ugradjenog u laboratoriji po standardnom postupku dobija se predstava o zapremini zapremini ššupljina upljina odnosno zbijenosti ugradjenog sloja.odnosno zbijenosti ugradjenog sloja.22.. Opit kruOpit kružžnom plonom ploččomom je druga metoda, kojom se vrši ispitivanje deformacija ugradjenog sloja na taj način što se u jednakim vremenskim intervalima utvrdjuje prodiranje u ugradjeni sloj ploče odredjenog prečnika, pri odredjenim specifičnim pritiscima, koji se povećavaju u odredjenim vremenskim intervalima. Na ovaj način dobija se tzv. modul stimodul stiššljivosti ugradjenog sloja.ljivosti ugradjenog sloja.

NASIP OD KOHERENTNOG MATERIJALAZbijenost koherentnih materijala najbolje se postiZbijenost koherentnih materijala najbolje se postižže gnjee gnječčenjem, pod uslovom da imaju tzv. enjem, pod uslovom da imaju tzv. ooptimalnuptimalnuvlavlažžnost. Ugradjivanje se vrnost. Ugradjivanje se vršši bradavii bradaviččastim valjkom astim valjkom –– jeježžom. om. Materijali sa većim procentom krupnijih zrna mogu se dobro sabijati i pneumatskim valjcima.Završna faza zbijanja je ravnanje glatkim statičkim valjcima. Umesto teških statičkih valjaka u zadnjevreme se primenjuju lakši vibrovaljci.


VALJCIVALJCI


Na manjim povrNa manjim površšinama i u skuinama i u skuččenom prostoru koriste seenom prostoru koriste seeksplozivni nabijaeksplozivni nabijačči i –– žžabeabe, kod kojih usled eksplozije motorasa unutrašnjim sagorevanjem dolazi do skoka mašine.

Optimalne debljine slojeva su oko 20 cm u ugradjenom stanju.Optimalne debljine slojeva su oko 20 cm u ugradjenom stanju.Kontrola zbijenosti se vrši odredjivanjem težine uzoraka(Proktorov opit), a za završni sloj se utvrdjuje i modul stišljivosti(Opit kružnom pločom).

Izmedju nasipa i oporaca nekog objekta ugradjuje sepeščani klin da bi se obezbedila postepenost prelaza sanasipa na objekat.


NAGIBI KOSINA NASIPA

-- Od koherentnih i nevezanih materijalaOd koherentnih i nevezanih materijala 1:1,51:1,5

-- Kamenom oblogom stabilizovane kosineKamenom oblogom stabilizovane kosine 1:1,251:1,25

-- Za kamene nasipeZa kamene nasipe 1:1,01:1,0

MAKSIMALNE VISINE NASIPA

KreKrećću se od 10 u se od 10 –– 14 m u zavisnosti od mnogih 14 m u zavisnosti od mnogih ččinilaca.inilaca.

NASIP OD NEVEZANOG MATERIJALAZa sabijanje nasipa od ovog materijala primenjuju seZa sabijanje nasipa od ovog materijala primenjuju sevibraciona sredsvta: vibrosol, vibromaks, vibracionivibraciona sredsvta: vibrosol, vibromaks, vibracionivaljak, vibracione plovaljak, vibracione pločče i grede, itd.e i grede, itd.Za sabijanje praZa sabijanje praššinastih tla optimalno sredstvo je pneumatiinastih tla optimalno sredstvo je pneumatiččkikivaljak uz dodatnu primenu glatkog valjka i vibracionih mavaljak uz dodatnu primenu glatkog valjka i vibracionih maššina.ina.Optimalna debljina slojeva je od 20 do 50 cm kod Optimalna debljina slojeva je od 20 do 50 cm kod ššljunkovitoljunkovitopeskovitog, odnosno oko 20 cm kod prapeskovitog, odnosno oko 20 cm kod praššinastog tla.inastog tla.Zbijenost se ispituje opitom kružnom pločom, pošto nije mogućeuzeti neporemećeni uzorak iz nasipa.Veoma je važna zaštita kosina nasipa ne samo od vode već i odvetra.

NASIP OD ČVRSTOG I POSTOJANOG KAMENA

Nasip od nepostojanog kamenaNasip od nepostojanog kamena


USEKUSEKUsek je zemljani objekat izvrUsek je zemljani objekat izvrššen u zemlji iskopom prema odredjenom profilu.en u zemlji iskopom prema odredjenom profilu. Svi materijali podeljeni Svi materijali podeljeni

su u sedam kategorija. Materijali od I do IV kategorijesu u sedam kategorija. Materijali od I do IV kategorije otkopavaju se bez upotrebe eksploziva, dokotkopavaju se bez upotrebe eksploziva, dok

materijali od V do VII kategorije zahtevajumaterijali od V do VII kategorije zahtevaju primenu baruta ili eksploziva za ruprimenu baruta ili eksploziva za ruššenje miniranjem.enje miniranjem.

•• Ručni iskop kod savremenog građenja puteva ne dolazi u obzir.Ručni iskop kod savremenog građenja puteva ne dolazi u obzir.

•• Mehanizovani iskop zemlje I Mehanizovani iskop zemlje I –– IV kategorije izvodi se mašinama koje možemo da podelimo u dve IV kategorije izvodi se mašinama koje možemo da podelimo u dve grupe:grupe:

-- Mašine koje vrše iskop u prolazu (buldozer, skrejper).Mašine koje vrše iskop u prolazu (buldozer, skrejper).

-- Mašine koje rade stojeći u mestu (razne vrste bagera).Mašine koje rade stojeći u mestu (razne vrste bagera).

Mašinsko rušenje stena vrši se izradom minskih rupa pneumatskim Mašinsko rušenje stena vrši se izradom minskih rupa pneumatskim ili električnim bušilicama napajanim izili električnim bušilicama napajanim iz

agregata. Utovar se vrši utovarnim lopatama (utovarivačima) a tragregata. Utovar se vrši utovarnim lopatama (utovarivačima) a transport damperima ili reansport damperima ili ređđe kipe kip--kamionima.kamionima.

BULDOZERIBULDOZERI


SKREJPERSKREJPER


SKREJPERISKREJPERI


BAGERIBAGERI


UTOVARIVAČIUTOVARIVAČI

DAMPERIDAMPERI


Pri upotrebi bagera kašikara najpovoljnija metoda je izrada usekPri upotrebi bagera kašikara najpovoljnija metoda je izrada useka sa čela:a sa čela:

METODE IZRADE USEKA

U materijalu IU materijalu I--IV kategorije, primenom buldozera ili skrejpera, jedina moguća mIV kategorije, primenom buldozera ili skrejpera, jedina moguća metoda jeste metodaetoda jeste metoda

podužnih slojeva.podužnih slojeva.


STABILNOST I NOSIVOST TRUPA PUTA U USEKUUseci se često izvršavaju u lošem i nekvalitetnom tlu. Prosečne maksimalne vrednosti nagiba kosina:Prosečne maksimalne vrednosti nagiba kosina:-- za koherentne i nevezane materijaleza koherentne i nevezane materijale 1:11:1-- za mekše i isprelamane steneza mekše i isprelamane stene 3:13:1-- za čvrste i jedre steneza čvrste i jedre stene 5:1 5:1 -- ∞∞:1:1U useku se takođe ispituje nosivost zemljanog trupa u zavisnosti od materijala u kome je izvršen.Po potrebi se vrši dodatno zbijanje prirodnog materijala dok se ne postigne željena zbijenost.

MAKSIMALNE DUBINE USEKAPri dubini od 12 do 14 m usek postaje neekonomičan zbog velike kPri dubini od 12 do 14 m usek postaje neekonomičan zbog velike količine radova i zamenjuje se tunelom.oličine radova i zamenjuje se tunelom.

Kada se za iskop koristi bager hvatač ili dreglajn pogodna metodKada se za iskop koristi bager hvatač ili dreglajn pogodna metoda je iskopom sa strane.a je iskopom sa strane.

Izvršenje iskopa u zaseku takođe se vrši sa strane.Izvršenje iskopa u zaseku takođe se vrši sa strane.

Kod velikih useka pogodno je primeniti Kod velikih useka pogodno je primeniti metodu sa podužnim prosekom:metodu sa podužnim prosekom:


ZASEKZASEK

POZAJMIŠTA I DEPONIJEPOZAJMIŠTA I DEPONIJE

DONJI STROJ PUTAOBRAČUN ZEMLJANIH MASA

Količine i troškovi zemljanih radova direktno utiču na položaj trase i osnovni su cilj mnogih optimizacija.

Izračunavanje količine zemljanih radova počinje sa izračunavanjeIzračunavanje količine zemljanih radova počinje sa izračunavanjem površina u poprečnom profilu.m površina u poprečnom profilu.


ZAPREMINA POZAJMIŠTAZAPREMINA POZAJMIŠTAMože se izračunati ako se ono predstavi kao niz prizmi.Može se izračunati ako se ono predstavi kao niz prizmi.


PLANIMETRISANJE POPREČNIH PROFILAPLANIMETRISANJE POPREČNIH PROFILA

DONJI STROJ PUTAOBJEKTI

1.1. OBJEKTI ZA PROPUŠTANJE VODE KROZ ZEMLJANI TRUP PUTAOBJEKTI ZA PROPUŠTANJE VODE KROZ ZEMLJANI TRUP PUTA

2.2. OBJEKTI ZA UKRŠTANJE SA DRUGIM SAOBRAĆAJNICAMAOBJEKTI ZA UKRŠTANJE SA DRUGIM SAOBRAĆAJNICAMA

3.3. OBJEKTI ZA IZVRŠENJE DONJEG STROJA PUTAOBJEKTI ZA IZVRŠENJE DONJEG STROJA PUTA

4.4. OBJEKTI ZA OBEZBEOBJEKTI ZA OBEZBEĐĐENJE STABILNOSTI DONJEG STROJA PUTAENJE STABILNOSTI DONJEG STROJA PUTA

OBJEKTI ZA PROPUŠTANJE VODE KROZ ZEMLJANI TRUP PUTAOBJEKTI ZA PROPUŠTANJE VODE KROZ ZEMLJANI TRUP PUTA•• PROPUSTI (CEVASTI, PLOČASTI, ZASVEDENI)PROPUSTI (CEVASTI, PLOČASTI, ZASVEDENI)•• MOSTOVIMOSTOVI


CEVAST PROPUSTCEVAST PROPUSTPresek može biti:- Krug,- elipsa,- kvadrat,- parabola,- ili neka druga kombinacija krivih.


PLOČAST PROPUSTPLOČAST PROPUST


ZASVEDENI PROPUSTZASVEDENI PROPUST

MOSTOVIMOSTOVI

S obzirom na osnovne S obzirom na osnovne noseće elemente i način noseće elemente i način izvoizvođđenja rasponske enja rasponske konstrukcije mogu biti:konstrukcije mogu biti:

-- gredni,gredni,

-- lučni,lučni,

-- rešetkasti,rešetkasti,

-- viseći.viseći.

Prema materijalu od koga su izraPrema materijalu od koga su izrađđeni mogu se podeliti na kamene i betonske (teške, masivne), eni mogu se podeliti na kamene i betonske (teške, masivne), čelične (lake) i drvene.čelične (lake) i drvene.


OBJEKTI ZA UKRŠTANJE SA DRUGIM SAOBRAĆAJNICAMAOBJEKTI ZA UKRŠTANJE SA DRUGIM SAOBRAĆAJNICAMANADVOŽNJACI I PODVOŽNJACINADVOŽNJACI I PODVOŽNJACI

OBJEKTI ZA IZVRŠENJE DONJEG STROJAOBJEKTI ZA IZVRŠENJE DONJEG STROJAVIJADUKTI I MOSTOVSKE KONSTRUKCIJEVIJADUKTI I MOSTOVSKE KONSTRUKCIJE


TUNELITUNELI


POTPORNI ZIDOVI ZA IZVRŠENJE DONJEG STROJAPOTPORNI ZIDOVI ZA IZVRŠENJE DONJEG STROJA

OBJEKTI ZA OBEZBEOBJEKTI ZA OBEZBEĐĐENJE STABILNOSTI TRUPA PUTAENJE STABILNOSTI TRUPA PUTAPOTPORNI ZIDOVI I OBLOŽNI ZIDOVIPOTPORNI ZIDOVI I OBLOŽNI ZIDOVI


DRENAŽEDRENAŽE

VEŠTAČKE GALERIJEVEŠTAČKE GALERIJE

18. donji stroj puta (zemljani trup i objekti)

Documents