2 PETAK 19. JUL 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 19. JUL 2013. GODINE

[TETE NA LOKALNIM I NEKATEGORISANIM PUTEVIMA

PROCEWENE NA OKO 22 MILIONA DINARA

3DRU[TVO

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 redakcija@cacanskiglas.rs

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Uorganizaciji Ruske ambasade, srpsko-

rusko beloruskog prijateqstva Srbi-

je i grada ^a~ka, na Trbu{anskom grobqu

uskoro }e po~eti rekonstruisawe spomen

obele`ja posve}enog borcima Crvene ar-

mije, koji su dali svoje `ivote u borbama

za oslobo|ewe ^a~ka, u jesen 1944. godine.

Prema re~ima predsednika Srpsko-rusko-

beloruskog prijateqstva Srbije Dragana

Logvinova, Ruska ambasada je podr`ala

ovu akciju.

- Smatramo da treba ~uvati tradiciju

i `elimo da odamo po~ast ruskim borci-

ma, koji su se ovde borili za oslobo|ewe

srpskog naroda - rekao je Longvinov i do-

dao da osim na Trbu{anskom grobqu, po-

stoje jo{ tri lokacije, na kojima }e se

uskoro rekonstruisati spomenici podig-

nuti hrabrim ruskim borcima, koji su

stradali u Drugom svetskom ratu.

Plo~a na spomeniku na Trbu{anskom

grobqu podignuta je 1981. godine u ~ast

tridesetpetorice ruskih boraca i dva ne-

poznata borca NOVJ i ona ne}e biti me-

wana, ali }e prostor oko spomenika biti

rekonstruisan, ure|en i ogra|en.

- U Dowoj Trep~i su ve} po~eli radovi

na zajedni~kom spomeniku podignutom u

~ast osam partizana i isto toliko sabora-

ca Crvene armije - navodi Longvinov. Na-

javqeni su radovi i na druge dve lokacije.

Jedna je u Zabla}u, gde se u porti crkve na-

lazi spomenik ruskom pilotu, a druga u

Gorwem Milanovcu u okviru spomen par-

ka “Brdo mira”, gde je kosturnica sa 408

crvenoarmejaca palih u borbama za oslo-

bo|ewe ^a~ka.

REKONSTRUKCIJA SPOMENIKA

BORCIMA CRVENE ARMIJE

Sa pozicije

stalna buxet-

ska rezerva u

gradskoj kasi,

Javnom predu-

ze}u “Gradac” je, na osnovu

odluke Gradskog ve}a, do-

nete na sednici u ponede-

qak, urgentno upla}eno

3.000.000 dinara, neophod-

nih za sanaciju najo{te}e-

nijih lokalnih i nekatego-

risanih puteva, koje su od-

nele buji~ne vode i u~ini-

le ih neprohodnim za vre-

me elementarne nepogode,

koja je ve}i deo teritorije

Grada zahvatila 8. jula.

Prema prvobitnom izve-

{taju komisije, najve}e

{tete pretrpele su saobra-

}ajnice u mesnim zajedni-

cama Pridvorica, Jezdina,

Trnava, Bawica, Lipnica,

Loznica i Kulinovci, za

~iju popravku je potrebno

16,6 miliona dinara. Po-

{to su po~etkom sedmice

stigle prijave i iz drugih

sela, proceweno je da za sve

ove intervencije na putnoj

mre`i treba izdvojiti

ukupno oko 22 miliona di-

nara.

S obzirom na to da je

re~ o velikoj sumi i da te-

ret ovog posla ne mo`e po-

neti samo gradski buxet,

nadle`ni su uputili zah-

tev za finansijsku pomo}

Komisiji za elementarne

nepogode Vlade Srbije, ka-

`e gradona~elnik Vojislav

Ili}:

- Imaju}i u vidu da su

sredstva stalne buxetske

rezerve ograni~ena i da ne

znamo {ta nas jo{ mo`e za-

desiti do kraja godine,

obratili smo se za pomo}

Republi~koj vladi. Ukoli-

ko ne dobijemo deo novca

od Republike, dodatna

sredstva }emo opredeliti

rebalansom buxeta plani-

ranim u septembru, da bi

“Gradac” sa izvo|a~ima

radova sve o{te}ene puteve

doveo u normalno stawe.

Gradona~elnik Ili}

ka`e da su buji~ne vode od-

nele velike deonice pute-

va, ne samo makadamskih,

ve} i asfaltiranih i to

najvi{e u selima prema

Kraqevu, ali i da su oni

za relativno kratko vreme

osposobqeni za saobra}aj

i ponovo prohodni. Predu-

ze}e “Gradac” je, ina~e, u

otvorenom postupku javne

nabavke za odr`avawe i po-

pravku kolovoza javnih pu-

teva izabrao ovda{we

preduze}e “Putevi”, istoi-

menu firmu iz Po`ege i

lokalna preduze}a “Tato-

vi}”, “Gomiksput” i “Pro-

in`ewering”.

Osim komisije koja je

pregledala sve o{te}ene

puteve, formirane su i dve

komisije koje su posetile

najugro`enija doma}in-

stva ~ije su poqoprivredne

kulture stradale u nedav-

nom nevremenu. Gradona-

~elnik Ili} napomiwe da

}e i one ovih dana nadle-

`nim slu`bama i Grad-

skom ve}u dostaviti izve-

{taj o posledicama koje su

grad i olujna ki{a ostavi-

li u vo}wacima, zasadima

maline, u povrtwacima i

na p{eni~nim poqima. Na

osnovu wega rukovodstvo

Grada }e tako|e zatra`iti

pomo} od Vlade Srbije i

Ministarstva poqopri-

vrede. Grad je raspisao ten-

der i pre posledweg nevre-

mena nabavio rakete, pod-

setio je Ili}, naglasiv{i

da su sve protivgradne sta-

nice popuwene i da u pro-

seku poseduju po osam rake-

ta. M.N.

ZA URGENTNE

POPRAVKE

TRI

MILIONA

DINARA

ZA URGENTNE

POPRAVKE

TRI

MILIONA

DINARA

Apelacioni sud u

Kragujevcu je 23.

aprila ove godine

u potpunosti potvrdio

presudu Vi{eg suda u

Kraqevu donetu 21. maja

2012. godine, kojom je Qu-

bica Mari}, nekada{wi

advokat, oslobo|ena op-

tu`be da je izvr{ila kri-

vi~no delo zloupotrebe

poverewa. Istom presu-

dom kragujeva~kog Apela-

cionog suda, potpuno su

oslobo|eni od raznih na-

vodnih zloupotreba pri-

likom prodaje Dru{tve-

nog preduze}a “Partizan”

i prvenstveno Robne ku}e

“Partizanka” u ^a~ku

Dragoslava Zate`i}, su-

dija Osnovnog suda u ^a~-

ku, Zoran Lazovi}, sudski

ve{tak, Milutin Obra-

dovi} i Veroqub Bogoje-

vi}, nekada{wi direkto-

ri DP “Partizan”, kao i

Miodrag Jakovqevi}.

Kako je izjavio za “^a-

~anski glas”, a u ciqu

objektivnog i potpunog

informisawa javnosti,

advokat Ivan ^vrki},

branilac Qubice Mari}

iz ^a~ka, ovom presudom

Apelacionog suda zavr-

{en je sudski proces, koji

je pokrenut 2006. godine,

a sve osobe koje su tere}e-

ne istom optu`nicom

oslobo|ene su usled nedo-

statka dokaza da su izvr-

{ile krivi~no delo.

V. S.

POTVR\ENA OSLOBA\AJU]A

PRESUDA ZA QUBICU MARI]

SUDSTVO

4 PETAK 19. JUL 2013. GODINEDRU[TVO

Iako lokalna samouprava nije

“direktno” nadle`na, gradsko ru-

kovodstvo nastoji da u uslovima

velike ekonomske krize brojnim

merama olak{a poslovawe doma-

}e privrede. Prvi put je usposta-

vqen dijalog sa privrednicima,

wihovim udru`ewima i sindika-

tima, i bez obzira {to }e buxet

biti uskra}en za oko 80 miliona

dinara, ukinuti svi fiskalni i

parafiskalni nameti. Osim toga,

u gradskoj kasi je za programe ak-

tivne politike zapo{qavawa iz-

dvojeno 30, a za subvencionisawe

kamata na kredite, koje privred-

nici podi`u za nabavku nove

opreme i otvarawe radnih mesta,

15 miliona dinara. Grad je pred-

uze}ima pru`io i logisti~ku po-

dr{ku, pomogav{i im da usposta-

ve kontakte sa dr`avnim institu-

cijama, resornim ministarstvima,

Privrednim sudom i poreskim or-

ganima, napomenuo je pro{le sed-

mice, sumiraju}i u~inak jednogo-

di{weg rada aktuelnog gradskog

rukovodstva zamenik gradona~el-

nika Radenko Lukovi}.

Grad je finansirao izradu studije i

analize koji su “pove}ali” intere-

sovawe potencijalnih partnera i

prakti~no doprineli da “^ipsara” bude

prodata iz ste~aja i u woj u ovoj godini

pokrenuta proizvodwa, podsetio je Luko-

vi}, naglasiv{i da je iz buxeta subvenci-

onisana i nabavka semenskog krompira i

podstaknuti poqoprivredni proizvo|a~i

da intenziviraju proizvodwu.

- Fabrika reznog alata je u postupku

restruktuirawa i da bi uspe{no zavr{i-

la taj proces, treba da obezbedi pozitivnu

teku}u ekonomiju. Dr`ava je izmenom Za-

kona o privatizaciji omogu}ila da ta

preduze}a budu prodata po principu pro-

daje ~iste imovine, {to zna~i da }e kupcu

biti ponu|eni imovina, a ne kapital i

pravno lice, i to 100, 50, ili 30 odsto pr-

ocewene vrednosti i uz obavezu budu}ih

strate{kih partnera da preuzmu sve rad-

nike i pokrenu proizvodwu. Va`no je da u

ovom slu~aju postoje zainteresovani kup-

ci, dve poqske firme “Tenes” i “Gudpol”,

i doma}i “Atenikkomerc”, koji ~ekaju

procenu ovla{}enog proceniteqa.

Gradsko rukovodstvo je pomoglo da i

nadle`ni iz preduze}a “Sloboda aparati”

uspostave kontakt sa resornim ministar-

stvom i Agencijom za privatizaciju, ka`e

zamenik gradona~elnika: “U toku su razgo-

vori o re{avawu odnosa izme|u kompani-

je “Sloboda namenska proizvodwa” koja je

preuzela radnike iz civilnog dela fabri-

ke i komercijalni kredit od milion evra,

na osnovu ~ega je “Namenska” postala naj-

ve}i poverilac nekada{weg zavisnog

preduze}a. To }e biti ulog za iznala`ewe

potencijalnih strate{kih partnera, me|u

kojima su zainteresovani “Rade Kon~ar” i

gorwomilanova~ki “Metalac”, koji ve}

rade ekonomsku analizu o opravdanosti

ulagawa u projekte proizvodwe elektri~-

nih i {poreta na ~vrsto gorivo”.

Osim ovih firmi u procesu restruktu-

rirawa, jo{ uvek je neizvesna i sudbina

kolektiva u postupku reorganizacije -

Fabrika hartije i “Prvog maja”. U FH je,

podse}a Lukovi}, donet “nesprovodqiv” i

nerealan program reorganizacije. Za po-

kretawe proizvodwe, prekinute pre dve

godine, trebalo je obezbediti milion

evra, ali po{to je oceweno da je taj proje-

kat neodr`iv, jedini izlaz bio je pokreta-

we ste~ajnog postupka:

- Postoji interesovawe potencijalnih

partnera za kupovinu ~iste imovine FH,

sa viizjom pokretawa proizvodwe. Za po-

kretawe ste~ajnog postupka Grad je na ime

predujma obezbedio tri miliona dinara,

ste~aj je pokrenut i novo ro~i{te sa pove-

riocima zakazano za septembar.”Prvi

maj” je tako|e zapo~eo proces reorganiza-

cije i za razliku od prethodnog, ovaj plan

je realan i sprovodqiv, jer je omogu}io

dolazak italijanskog partnera koji je odr-

`ao proizvodwu i zaposlio svih 50 radni-

ka, uveren da }e iz rente obezbediti spro-

vo|ewe programa reorganizacije, projek-

tovanog na rok od osam godina.

Me|u ovda{wim preduze}ima koja su

lane ote`ano poslovala zbog problema

odr`avawa teku}e likvidnosti je i “Slo-

vas” koji je “na dobrom putu”, nagove{ta-

va Lukovi}, da “u|e u partnerstvo” sa ita-

lijanskom firmom “Nicefektori”, sa ko-

jom bi do 20. jula trebalo da bude zakqu-

~en protokol o saradwi. Planirano je da

Italijani kupe tri hale biv{eg “Cera”, u

kojima bi bilo otvoreno od ~etiri do

osam proizvodnih linija i u prvoj fazi

zaposleno 150, odnosno ukupno 300 radni-

ka. Sredstvima od prodaje poslovnog pro-

stora, mati~na firma bi dugoro~nije re-

{ila problem nelikvidnosti. U toku su

pregovori sa jo{ jednom italijanskom

firmom koja namerava da sa “Slovasom” u

ovoj i narednoj godini gradi nove hale.

- Imali smo dosta pote{ko}a i zbog

“Hladwa~e”, u kojoj je ponovo pokrenuta

proizvodwa. Preduze}e je zaposlilo oko

100 radnika i verujem da }e, uz odre|ene

pote{ko}e, ipak, funkcionisati u nared-

nom periodu. Ozbiqnih problema ima i u

“Ineksu”, Veterinarskoj stanici, “Ugo-

prometu”, od kojih }e prve dve firme izlaz

iz krize najveroavtnije potra`iti u ste-

~aju, a “Ugopromet” u dopunskim poslovi-

ma. Verujem da }e “@itopromet” uspe{no

okon~ati ste~ajni postuapk, dok za PKS, u

kome je zbog pokrenutog postupka restitu-

cije, program reorganizacije prakti~no

zamrznut, postoji zainetersovan strate-

{ki partner - “Hemoplast”, koji namera-

va da po okon~awu prodaje iz ste~aja, u jed-

nom pogonu pokrene proizovdwu disper-

zija - uokvirio je Lukovi} sliku, lo{im

privatizacijama potpuno uru{ene ~a~an-

ske privrede.

M. N.

Devet godina nakon po~etka radova,

kona~no je u septembru 2012. zavr-

{en vodovod u Katrgi, koji je zdra-

vu pija}u vodu za oko 200 doma}instava

“doveo” sa izvori{ta “Gu{evac” u Mr~a-

jevcima. Osim ove investicije, vredne 25

miliona dinara, Grad je iz buxeta sa oko

14 miliona dinara lane finansirao i za-

menu kompletne mre`e u Ulici \or|a To-

ma{evi}a, navodi pomo}nik gradona~el-

nika Sa{a Obradovi} samo neke aktivno-

sti gradskog rukovodstva u oblasti vodo-

snabdevawa, realizovane od pro{log do

ovog jula, i “prelistava” podu`i spisak

investicija u resoru kojim rukovodi:

- U ovoj godini zavr{ena je izgradwa

podsistema “Rzav” za Vidovu i Ro{ce, sa

koga je 175 doma}instava u podkablarskim

selima dobilo rzavsku vodu. Do kraja me-

seca bi}e pu{teno u rad i izvori{te Ku-

ki}i, sa koga }e se snabdevati me{tani se-

dam mesnih zajednica sa oko 1.200 porodi-

ca. Za ovu investiciju izdvojeno je iz buxe-

ta vi{e od 31 milion dinara.

Gradwa podsistema nastavqena je i u

ostalim selima: Sokoli}i, Vrani}i, Do-

wa Gorevnica i Miokovci, u kojima bi do

1. avgusta trebalo da bude okon~ana prva

faza radova i u eksploataciju pu{teno

svih 10 rezervoara, ~ime }e biti stvoreni

uslovi za izgradwu razvodne mre`e. Mesec

dana kasnije, ve}i deo radova bi}e zavr-

{en i na podsistemu namewenom za snabde-

vawe mesnih zajednica Beqina, Me|uvr{-

je, Parmenac, za{ta je u ovoj godini u bu-

xetu planirano 12 miliona dinara, navo-

di Obradovi}:

- Posle izgradwe fekalne crpne stani-

ce, zapo~eto je postavqawe kanalizacione

mre`e i u Trbu{anima i Prijevoru, a kra-

ju se privode i radovi u Gorwoj Trep~i na

za{ti}enom podru~ju bawe, gde }e usledi-

ti i postavqawe sekundarne mre`e za pri-

kqu~ewe doma}instava. U toku je izrada

projekta fekalne kanalizacije koja }e pre-

ko Dowe Trep~e, Stan~i}a i Baluge biti

prikqu~ena na postrojewe za pre~i{}ava-

we otpadnih voda, najverovatnije na loka-

ciji u Stan~i}ima. Zbog problema u vodo-

snabdevawu Ov~ar Bawe i pojave nitrita

u vodi, hitno smo zapo~eli izradu projek-

ta dovo|ewa rzavske vode u Bawu, tako da

}e ona najverovatnije ve} slede}e godine

dobiti zdravu vodu za pi}e.

Rzavska voda trebalo bi da stigne i u

sela sa leve obale Zapadne Morave, od Ko-

wevi}a do Mr~ajevaca - najavio je Obrado-

vi} i izrazio zadovoqstvo {to su kona~-

no stvoreni uslovi da i me{tani Atenice,

koji su ranijih godina, posebno u letwim

mesecima, kuburili sa snabdevawem, ko-

na~no dobiju dovoqne koli~ine vode. ^e-

kamo stanovnike Trnave da se izjasne za

prikqu~ewe svojih doma}instava na si-

stem “Rzav”, ka`e pomo}nik gradona~el-

nika zadu`en za mesnu samoupravu i komu-

nalnu infrastrukturu, nagla{avaju}i da

su za to obezbe|eni i projekat i novac i da

se o~ekuje da do jeseni budu re{eni i pro-

blemi me{tana ove dve velike mesne zajed-

nice.

Obradovi} je podsetio da je Grad od

Ministarstva za poqoprivredu i vodo-

privredu dobio 51 milion dinara za inve-

sticije u oblasti vodosnabdevawa i da

o~ekuje i odobrenih osam miliona dinara,

namewenih za zamenu mre`e u Dowoj Go-

revnici, koja bi trebalo da bude zavr{ena

do kraja godine. I Ministarstvo regio-

nalnog razvoja i lokalne samouprave upu-

tilo je ^a~ku {est miliona dinara za po-

mo} porodicama ~iji su objekti i poqo-

privredne kulture stradali tokom pro-

{logodi{weg velikog po`ara u Miokov-

cima i Gorwoj Gorevnici.

M. N.

RADENKO LUKOVI], ZAMENIK GRADONA^ELNIKA: IMA IZGLEDA DA USPE[NO BUDU OKON^ANI

POSTUPCI STE^AJA I RESTRUKTURIRAWA U VE]INI OVDA[WIH PREDUZE]A

KUPCI ZAINTERESOVANI

ZA „^ISTU” IMOVINU

ZA GODINU DANA ZAPO^ETA GRADWA NEKOLIKO VA@NIH OBJEKATA U OBLASTI VODOSNABDEVAWA

VODA ZA SEDAM MESNIH ZAJEDNICA

PETAK 19. JUL 2013. GODINE

^LANOVI BIV[E NARODNE PARTIJE KOLEKTIVNO PRISTUPILI GRADSKOM ODBORU SNS

^A^ANSKE DEMOKRATE NISU DALE PRELAZNU OCENU GRADSKOJ VLASTI

5

marketing 032/342-276

POLITIKA

UP o v r e n i { t v u

Gradskog odobra

SNS formirana

je ekipa povere-

nika koja }e sa prvim ~ove-

kom ovda{wih napredwaka

dr Aleksandrom Radojevi-

}em, u narednom periodu

obaviti sve pripreme za

sprovo|ewe izbora u GO

ove stranke. U wenom sa-

stavu su svi ~lanovi od-

borni~ke grupe, ra~unaju-

}i i novog ~lana Milana

Lazovi}a, obavestio je Ra-

dojevi} novinare na KZN

odr`anoj u sredu, nagla-

siv{i da su za kontakt sa

predstavnicima medija,

osim wega, zadu`eni dr

Drago Milo{evi}, Bojan

Dra{kovi}, Gordana Pla-

zini} Ciki} i Milan La-

zovi}.

- Lepa vest i novost je i

da je ~lan Predsedni{tva

SNS Maja Gojkovi} donela

odluku da wena grupacija

kolektivno pristupi Srp-

skoj naprednoj stranci, ta-

ko da }e i svi ~lanovi ne-

kada{we Narodne partije,

~iji je koordinator u ^a~-

ku bio Zoran Jovanovi},

pristupiti SNS.

Po{to je izrazio zado-

voqstvo {to su pojedini

odbori ove stranke kojima

je koordinirao (u Gorwem

Milanovcu, U`icu i Pri-

boju), ve} pristupili na-

predwacima, Jovanovi} je

naglasio da su se stekli

uslovi i da nekoliko sto-

tina ~lanova nekada{we

Narodne partije u ^a~ku

pre|e u SNS: “Nadamo se

da }emo doprineti da ovaj

grad izgleda boqe i lep{e

i da }emo dati svoj dopri-

nos prvenstveno pove}awu

broja zaposlenih i smawe-

wu nezaposlenosti.”

Odgovaraju}i na pitawe

novinara, dr Radojevi} je

ocenio da funkcioneri

ove stranke u gradskoj vla-

sti “uglavnom dobro oba-

vqaju svoj posao”, ali da je

nezadovoqan u~inkom poje-

dinih u~esnika u izvr{noj

vlasti, zbog toga {to se

~esto “provla~e” neke od-

luke o kojima kao prvi ~o-

vek ~a~anskih napredwaka

nije informisan, i {to ta-

kve odluke blagovremeno

nisu donete na koordina-

ciji stranke. Kao primer

naveo je nedavno usvojenu

skup{tinsku odluku o radu

ugostiteqskih objekata, sa

kojom se on, kako je rekao,

ne sla`e. Zbog toga je naja-

vio da }e, ukoliko se u gra-

du pojavi “kriti~na grupa”

koja }e se pobuniti protiv

te odluke skup{tinske ve-

}ine, poku{ati da argu-

mentima ubedi i odborni-

ke svoje stranke i koalici-

one partnere, da odluka bu-

de promewena.

Iako je preuzela odgo-

vornost za funkcionisawe

ustanova u zdravstvu u Mo-

ravi~kom okrugu, SNS je

“iskqu~ena” iz svih de{a-

vawa u ovda{wem Zdrav-

stvenom centru, u kome sve

odluke donosi v. d. direk-

tora i qudi koje je on iza-

brao, pod okriqem SPS,

tvrdi poverenik SNS i

podse}a da ova stranka ni-

je u~estvovala ni u formi-

rawu komisije za prijem

novih radnika, odnosno da

su ~lanoivi bili “anoni-

musi” i za predsednicu ko-

misije dr Jelenu Bo{ko-

vi}. Drugi slu~aj koji je

tako|e “pro{ao iza le|a”

SNS je izbor novog direk-

tora Zavoda za javno zdra-

vqe, ka`e dr Radojevi} i to

obja{wava ~iwenicom da

se na lokalu naj~e{}e ne

po{tuju sporazumi koje

potpi{u “centrale” stra-

naka: “U mnogim gradovi-

ma imamo probleme u sa-

radwi sa koalicionim

partnerima. Zbog toga, ne-

{to {to se usvoji kao spo-

razum stranaka na vrhu,

idu}i prema bazi se gubi.”

Iako jo{ uvek nema “im-

perativa” za to, eventual-

no prekomponovawe lokal-

ne vlasti, kome treba da

prethodi promena snaga u

lokalnom parlamentu, bi-

}e “predmet koalicionog

dogovora i sporazuma”, za-

dovoqio je znati`equ no-

vinara dr Radojevi}.

M.N.

Sve ono {to su gra|a-

ni o~ekivali od no-

ve vlasti - reforme,

nove ideje, nove investici-

je i radna mesta, izostalo je

za posledwih godinu dana,

jer je aktuelno gradsko ru-

kovodstvo uglavnom oba-

vqalo teku}e poslove. Ova-

ko u najkra}em Dragan Bra-

jovi}, predsednik GO De-

mokratske stranke, ocewuje

jednogodi{wi rad lokalne

vlasti, “ogra|uju}i” se da

DS ne `eli samo da kriti-

kuje, ve} nudi da preko svo-

jih resornih odbora, koji-

ma se mo`e prikqu~iti i

“nestrana~ka inteligenci-

ja”, novim idejama i projek-

tima pomogne gradskom ru-

kovodstvu.

- Lokalna vlast nije

uradila ono {to smo o~e-

kivali, nije dovela nove

investitore, ali je pove}a-

la namete, cene komunalnih

usluga i lokalne poreze.

Ovih dana suo~eni smo i sa

novim re{ewima o porezi-

ma na imovinu, koji su u po-

jedinim slu~ajevima i dvo-

struko ve}i, {to }e pri-

li~no opteretiti buxet

gra|ana sa malim prima-

wima i onih koji ne rade -

rekao je Brajovi}, potenci-

raju}i ~iwenicu, na koju je

DS i ranije ukazivala, da

se u ^a~ku forsiraju inve-

sticije koje ne donose nove

vrednosti i {to je jo{ go-

re, one se finansiraju iz

kredita. Naveo je primer

izgradwe Gradskog stadio-

na i podsetio da su odbor-

nici DS na posledwoj sed-

nici “zamolili gradsku

vlast da {to pre zavr{i

stadion i ne potro{i vi{e

novca nego {to je planira-

no”, odnosno 262 miliona

dinara, od ~ega polovinu

pla}a Grad.

- U ime gra|ana molimo

gradsku vlast i da se poza-

bavi goru}im problemima -

otvarawem novih radnih

mesta, dovo|ewem investi-

tora i spre~avawem odla-

ska mladih qudi u potrazi

za poslom. Umesto toga, za

proteklih godinu dana

vlast je samo gasila sitne

po`are, dok stihija vreba

iza na{ih le|a.

Gradska vlast nije za-

slu`ila prelaznu ocenu za

proteklih godinu dana, jer

nisu ispuwena predizbor-

na obe}awa data gra|ani-

ma, smatra i zamenik pred-

sednika GO DS Dragan An-

dri}. Skup{tina je u tom

periodu, dodu{e, bila ak-

tivna, odr`ano je 18 sedni-

ca i usvojene brojne odluke,

me|u kojima su mnoge samo

uskla|ene sa zakonima, dok

su neke donete ishitreno,

zbog ~ega, smatra on, i nisu

bile u interesu gra|ana.

Kao primer za to, naveo je

odluku o radu ugostiteq-

skih objekata, koja se mnogo

ne razlikuje od prethodne,

selektivno primewivane

zbog neadekvatnog rada ko-

munalne inspekcije i poli-

cije. Utisak je da je pred-

sednik SG boqe radio u pr-

vom mandatu, nego u prvoj

godini drugog saziva, re-

kao je Andri}, uveren da je

~elni ~ovek SG “malo po-

gubio konce” i da nema iste

ar{ine prema svim odbor-

nicima. Sve sednice, osim

dve posledwe, imale su obi-

man dnevni red, zbog ~ega su

uglavnom trajale dva dana,

podsetio je on, oceniv{i

nekorektnim kritike vla-

daju}e ve}ine da je za to “za-

slu`na” opozicija koja je

neopravdano tro{ila pare

poreskih obveznika.

U proteklom periodu u

GO je ura|ena sveobuhvatna

analiza izbora na svim ni-

voima i definisani uzroci

zbog kojih je DS “ve} {est

godina stabilna opozicija

u Gradu”, obratio se novi-

narima i predsednik IO

GO Ivan Star~evi}. Veli-

ka pa`wa posve}ena je

~lanstvu i direktnom kon-

taktu sa wim, da bi bile is-

pravqene ranije gre{ke iz

perioda kada se DS prak-

ti~no odvojila od ~lan-

stva. Zbog toga je, na prime-

ru “konkurentnih” grad-

skih odbora, poput beo-

gradskog i nekih organiza-

cija u Vojvodini, izvr{ena

reorganizacija ovda{wih

mesnih odbora i revizija

~lanstva, koje }e u nared-

nom periodu ~e{}e pose}i-

vati aktivisti DS, da bi

bilo povra}eno poverewe u

stranku, najavio je Star~e-

vi}.

- Posle unutra{we re-

organizacije i revizije,

ozbiqno }emo se pozabavi-

ti direktnim kontaktom sa

~lanstvom i afirmisawem

konkretnih projekata, da

bi ova politi~ka organiza-

cija bila spremna za nared-

ne izbore, na kojima }e kan-

didovati najboqe programe

i kvalitetne liste i qude,

koji se ne}e kriti iza svog

lidera - najavio je predsed-

nik IO GO DS.

M.N.

„GA[EWE MALIH PO@ARA, DOK STIHIJA VREBA”

NEMA IMPERATIVAZA PREKOMPONOVAWE VLASTI

6 PETAK 19. JUL 2013. GODINE

KOMENTAR DVERI POVODOM GODINU DANA

NOVE ^A^ANSKE VLASTI

SAOP[TEWE GRADSKOG ODBORA DS

POLITIKA

Gradski odbor Demo-

kratske stranke u

^a~ku o{tro osu|uje

najnovije izjave Velimira

Ili}a, predsednika Nove

Srbije i ministra gra|e-

vine i urbanizma u repu-

bli~koj Vladi. Posle kon-

stantnih medijskih pro-

zivki i izre~enih optu`bi

na ra~un predsednika

DS–a Dragana \ilasa i

gradske vlasti u Beogradu,

prinu|eni smo da magistru

Ili}u, postavimo neka pi-

tawa. Po{to ste izjavili

da republi~ka Vlada ne

kontroli{e Beograd i Voj-

vodinu, da li vam je pozna-

to kako izgleda dr`avna

kontrola u gradu iz koga

poti~ete? Da li je funkci-

onisawe lokalne samou-

prave u ^a~ku slika i pri-

lika va{e vlasti?

^a~anima je odavno ja-

sno, pa zato objasnite Beo-

gra|anima i Vojvo|anima,

kako ste uspeli da od eko-

nomskog ~uda sa kraja pro-

{log veka, u rekordnom ro-

ku napravite opustelu pa-

lanku bez nade i perspekti-

ve, sa preko 30 odsto neza-

poslenih i jo{ toliko si-

roma{nih i socijalno

ugro`enih. Kako je mogu}e,

da ^a~ak zaobilaze inve-

stitori svih religija i na-

cija, dok cveta nepotizam

naj{irih razmera? Koliko

^a~ana radi za tzv. „mini-

malac”? Koliko ima ne-

prijavqenih radnika u

privatnom sektoru? Za{to

u ^a~ku niko ne podnosi

ra~une za svoj rad ili ne-

rad? Koliko ste partij-

skih poslu{nika zaposli-

li u organe lokalne samou-

prave u posledwih godinu

dana?

Da li vas je neko obave-

stio da vi{e ^a~ana `ivi

u Beogradu nego u ^a~ku, i

to najvi{e zaslugom va{e

politike koja je zauvek ote-

rala hiqade mladih i

obrazovanih qudi? [ta

spre~ava vladaju}u koali-

ciju da pokrene ^a~ak? Da

li je Dragan \ilas kriv

{to je demografska slika

^a~ka dostigla fazu izu-

miru}eg organizma?

^a~ani i daqe ~ekaju

va{e fabrike duvana, ~o-

kolade, satelitskih tele-

fona, igrali{te za polo,

fudbalski stadion, sta-

ra~ki dom, bioskop, zatvo-

reni bazen, nove fakulte-

te, sredwu muzi~ku {kolu,

rekonstrukciju gradske

pla`e, auto–put i ostala

olako data obe}awa. Isti-

na je da ni{ta od toga ne

postoji u gradu od sto hi-

qada stanovnika, i zato

vam je boqe da ne pomiwete

Beograd ni u jednom para-

metru, jer smo do va{e vla-

davine imali mogu}nost da

se s wim poredimo u mnogo

~emu.

^a~ane pozivamo na op-

{ti bojkot va{ih izjava,

jer re~i koje izgovarate

odavno nemaju nikakvu te-

`inu. Kvalitet politike

koju ste vodili, ravan je

kvalitetu asfalta kojim se

di~ite, i rupama na ~a~an-

skim ulicama i putevima.

Informativna slu`ba

Demokratske stranke

Predstavnici vlada-

ju}e koalicije u

^a~ku na konferen-

ciji za medije, povodom go-

dinu dana gradske vlasti,

rekli su istinu: „Ovo je za-

ista najboqe {to su oni mo-

gli”, i u tome i jeste pro-

blem. Kada se uzme u obzir

prethodna ~a~anska vlast

koja nije radila ni{ta, sva-

ki potez nove vlasti izgle-

da kao veliki korak napred.

To i nije te{ko, s obzirom

na nerad i katastrofalnu

politiku prethodnog grad-

skog rukovodstva. Ali i ova

nova gradska vlast nije

mnogo „nova” – tu su stara i

nepomeriva lica iz redova

NS, SPS i drugi politi~-

ki veterani koji o~ito ne

nameravaju da se penzioni-

{u. Kako god ^a~ani glasa-

li, a na pro{lim izborima

su definitivno glasali

protiv wih, oni na|u kom-

binaciju da preko nekoga

ostanu na vlasti. Sada su to

ostajawe na vlasti i posle

16 godina obezbedili preko

SNS.

Gra|ani ^a~ka nisu za-

boravili da su Dveri jedina

politi~ka opcija u novijoj

lokalnoj politi~koj isto-

riji koja je odbila da u|e u

vlast. Naime, smatrali smo

da Nova Srbija ne mo`e vi-

{e da daje gradona~elnika

^a~ka posle ~etiri pret-

hodna gradona~elni~ka

mandata, ve} da su ^a~ani

glasali za promene i da gra-

dona~elnika treba da pred-

lo`e SNS ili Dveri. SNS

je podlegla pritiscima iz

Nove Srbije i „prodala”

mesto gradona~elnika, jer

joj je samo bilo bitno da u|e

u vlast – po svaku cenu. Dve-

ri nisu zato u{le u politi-

ku i tako smo ostali opozi-

cija, postaju}i najo{trija

opoziciona politi~ka sna-

ga u lokalnom parlamentu.

SNS je pala na ispitu i u

vladaju}oj koaliciji, pre-

vi{e pristaju}i na stare

metode vladawa gradom i

ni~im ne prave}i razliku u

odnosu na prethodnu vlast.

Gradom i daqe vladaju NS i

SPS, dok je SNS naj~e{}e

samo privezak.

Za godinu dana ni{ta su-

{tinski novo nismo dobili

u gradskoj politici, sem

drasti~nog pove}awa cena

svih komunalnih usluga.

Prioriteti su i daqe po-

gre{ni: gradski stadion,

umesto Omladinskog centra

i Doma za stare, bezidejni

odnos prema privredi i po-

qoprivredi, partijsko za-

po{qavawe na svakom kora-

ku, velika obe}awa iza ko-

jih stoji stara politika “ja

tebi-ti meni”, kao i ideja

da se skup{tina obesmisli

i sva vlast skoncentri{e u

Gradsko ve}e gde nema opo-

zicije. Pokret Dveri ostaje

najja~a opoziciona snaga u

gradskom parlamentu koja je

tu da im pokvari zabavu i

uka`e na sve pogre{ne odlu-

ke, zloupotrebe i partijske

interese koji se stavqaju iz-

nad interesa op{teg dobra.

Uvereni smo da je ovo po-

sledwi mandat ove stare, iz-

lizane i potro{ene politi-

ke koja nam je unazadila

grad i da dolazi vreme no-

vih qudi mla|e generacije i

nove politike u na{em gra-

du.

Informativna slu`ba

Povereni{tva Dveri u ^a~ku

FOTO GLAS

Do pre nekoliko godina bio je ponos cele

Bogi}evi}eve ulice. Od kada su iselili banku,

~iji natpis se jo{ ponegde nazire, ovaj izlog koji je

bio „ogledalo“ nekog, ~ini se, ipak mirnijeg vreme-

na, pretvorio se u ru`nu sliku u „epicentru“ grada.

Na samo korak od urbanista koji sede u susednoj

zgradi, nekoliko stotina metara od komunalne poli-

cije, gradske uprave, ~iji se slu`benici ~esto mogu

videti u obli`wem kafi}u, policije, inspekcije i

drugih, koji bi trebalo da reaguju po svojoj

du`nosti.... Lokal u prizemqu brine jo{ samo

stanare vi{espratnice u Bogi}evi}evoj 4, koji

su, ka`u, vi{e puta prijavqivali pijane no}ne

posetioce. Od wihove vike, kamenica kojima

razbijaju jo{ ono malo preostalog stakla, no}i su

im, ka`u, bez sna... Strahuju i za svoju bezbednost.

Pri~aju da su po wihovim prijavama dolazili i

jedni i drugi policajci, ali da im miran san nisu

vratili. Opet apeluju da nadle`ni ne{to preduz-

mu i ujedno se nadaju da }e vlasnik, za koga su saz-

nali da `ivi u Jagodini, {to pre izdati lokal na

„odli~noj lokaciji“. V. T.

„OGLEDALO“ (NE)BRIGE

PALANKA BEZ NADE

I PERSPEKTIVENOVA VLAST I NIJE

MNOGO NOVA

SAOP[TEWE ZA JAVNOST GRADSKOG ODBORA NOVE SRBIJE U ^A^KU

Nakon nedavne izborne

skup{tine Gradskog od-

bora Demokratske stranke,

celokupna politi~ka javnost

u gradu je od novog rukovod-

stva demokrata o~ekivala,

kao prve poteze, vo|ewe jedne

promi{qene i racionalne

politike, koja }e i}i u prav-

cu poku{aja podizawa

ozbiqno uzdrmanog i naru-

{enog rejtinga ove partije,

ali su takve prognoze, o~i-

gledno, bile proma{aj. Nai-

me, u nedostatku kvalitetnih

ideja, projekata i programa,

~a~anske demokrate se, ume-

sto sebi, okre}u ve} oproba-

noj praksi bla}ewa politi~-

kih neistomi{qenika, na

na~in koji vre|a zdrav ra-

zum, besomu~no se, i bez gra-

ma argumenata, obru{avaju}i

na one koji su uspe{ni i od

kojih bi imali {ta da nau~e.

Po ko zna koji put, Brajovi}

i wegova ekipa se bave pred-

sednikom na{e stranke i mi-

nistrom u Vladi Republike

Srbije Velimirom Ili}em.

Povod za wihove najnovi-

je napade su stavovi koje je

predsednik Nove Srbije iz-

rekao 29. juna, na sednici

Glavnog odbora stranke, a

ti~u se beogradskog gradona-

~elnika i {efa demokrata

Dragana \ilasa. Zarad isti-

ne, ose}amo potrebu da uka-

`emo na slede}e: od trenutka

kada je Velimir Ili} izre-

kao svoje mi{qewe o \ilasu,

pa do momenta kada se ogla-

sio Gradski odbor DS-a,

pro{lo je vi{e od 10 dana.

Dakle, ako su ~a~anske demo-

krate bile toliko kivne i

ozloje|ene stavovima na{eg

predsednika, postavqa se pi-

tawe za{to nisu odmah rea-

govale. Re~ je o tome da su ~e-

kali politi~ki nalog od

svoje centrale u Beogradu, pa

su se tek tada latili pera i

izdali saop{tewe. O~ekiva-

li smo od novog rukovodstva

DS-a u na{em gradu da makar

malo budu ^a~ani i razmi-

{qaju svojom glavom, ali

uzalud, oni i daqe po mi-

{qewe idu u prestonicu i to

kod ~oveka koji je jedan od

najve}ih tajkuna i medijskih

magnata u zemqi, kod ~oveka

koji u svojim rukama dr`i

vi{e od 70 odsto medijskog

prostora, svakodnevno uve}a-

vaju}i svoje basnoslovno bo-

gatstvo.

U svom saop{tewu Brajo-

vi}eve demokrate isti~u ka-

ko je na{ grad, navodno, u po-

sledwih 17 godina vlasti

Nove Srbije, pretvoren u

opustelu palanku, bez nade i

perspektive za wegove `ite-

qe. Da to nije tako vrlo do-

bro znaju na{i sugra|ani, a

demokrate podse}amo da na-

{a stranka u ^a~ku nikada

nije bila sama na vlasti, ve}

u razli~itim programskim

koalicijama, a jedan od naj-

ve}ih sto`era takve, po de-

mokratama propale politi-

ke, punih 11 godina, od 1996.

do 2007. godine, bila je upra-

vo Demokratska stranka, pa

se postavqa logi~no pitawe:

ako je ta~no ovo {to tvrdite,

gde ja va{a odgovornost u

svemu? Ili, mo`da, novi {ef

~a~anskih demokrata `eli da

nam, u duhu boq{evi~ke

prakse, poru~i da istorija

Demokratske stranke u ^a~ku

po~iwe od wega i da pre toga

ova stranka u gradu nije ni

postojala. Sve nam to ukazuje

da je nekada{wi predsednik

DS-a Zoran \in|i} bio u

pravu kada nam je govorio da

ne treba previ{e verovati

wegovom lokalnom odboru u

^a~ku, jer on okupqa qude

koji vode diletantsku i krat-

kovidu politiku, koja je ta-

kva da, neretko, usled toga

{to su im zaslepqeni vidi-

ci, od drveta ne vide {umu.

Mo`da je to i razlog {to nas

Gradski odbor DS-a, u svom

saop{tewu, li{ava infor-

macije da se u posledwe vreme

sve ve}i broj ostatka ostata-

ka ~lanova Demokratske

stranke me|usobno pozdra-

vqa sa podignuta tri prsta,

kojima simbolizuju trenutni

procentualni politi~ki rej-

ting svoje partije, s obzirom

na to da su na nedavnim lo-

kalnim izborima u Zaje~aru

dobili svega 3,2 odsto glaso-

va bira~kog tela.

Sva je prilika da se demo-

krate sli~no kotiraju i u na-

{em gradu, pa se zbog toga

slu`e ne~asnim radwama i

{ibicarskim trikovima, u

bezuspe{nim poku{ajima da

diskredituju Novu Srbiju i

na{eg lidera Velimira Ili-

}a.

Informativna slu`ba

Gradskog odbora

Nove Srbije u ^a~ku

BLA]EWE POLITI^KIH NEISTOMI[QENIKA

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 7DRU[TVO

Izgradwa nove {kole omogu-

}i}e nam da radimo u jednoj

smeni, ka`e Dragoqub ^voro-

vi}, direktor O[ “Tatomir

An|eli}”

- Sve te~e po planu. Sru{ili smo staru

zgradu, pripremili teren i zapo~eli iz-

gradwu temeqa. Objekat je veliki, pa }e

nam samo za radove u zemqi biti potrebno

tridesetak radnih dana - informi{e nas

Aleksandar ^opi}, direktor agencije

“Aki” i predstavnik izvo|a~a radova.

Osim “Akija”, konzorcijum kome je Grad,

kao investitor, poverio posao izgradwe,

~ine preduze}a “Elsat”, “1. septembar” iz

Ivawice, “Cini invest” i “^a term”.

U novoj zgradi, od 2.900 kvadratnih me-

tara, nalazi}e se 11 u~ionica, moderna

fiskulturna sala (1.040 kvadrata), kance-

larije i pomo}ne prostorije.

- Stara zgrada, podignuta sredinom

pro{log veka bila je u veoma lo{em sta-

wu, pa bi wena adaptacija predstavqala

obiman i skup posao. Zato se odustalo od

prvobitne ideje da se ona renovira i kre-

nulo iz po~etka. U novoj zgradi ima}emo

savremene uslove i mo}i da organizujemo

jednosmenski rad, {to }e najvi{e zna~iti

u~enicima koji u {kolu dolaze iz drugih

sela i moraju da koriste prevoz - rekao

nam je Dragoqub ^vorovi}, direktor O[

“Tatomir An|eli}“.

Nova fiskulturna sala, sa tribinom za

vi{e od 300 gledalaca, bi}e od koristi ne

samo |acima ve} i svima iz mr~ajeva~kog

kraja koji vole sport i bave se wime. Zbog

svoje prostranosti i opremqenosti u

skladu sa savremenim zahtevima, bi}e po-

desna za utakmice i druga sportska de{a-

vawa.

- Zavr{etak izgradwe sale u Mr~ajev-

cima ozna~i}e i kraj ciklusa gradwe fi-

skulturnih sala u svim mati~nim {kola-

ma na seoskom podru~ju. Grad je ovu ideju

po~eo da realizuje pre nekoliko godina, a

mr~ajeva~ka sala je do sada najve}i podu-

hvat - izjavio je predsednik Skup{tine

Grada Veqko Negovanovi}.

Savremena {kolska zgrada u Mr~ajev-

cima ko{ta}e Grad 137.000.000 dinara, a

rok za zavr{etak radova je 1. septembar

2014. U narednoj {kolskoj godini nastava

}e biti organizovana u zgradi koja je bila

sastavni deo starog {kolskog kompleksa,

a nalazi se u neposrednoj blizini gradi-

li{ta.

[kola u Mr~ajevcima je jedna od naj-

starijih obrazovnih ustanova u ovom delu

Srbije, koja je po~ela da radi jo{ 1.837.

godine. U protekloj {kolskoj godini O[

“Tatomir An|eli}” imala je 550 |aka, 440

u osmorazrednoj {koli u Mr~ajevcima, a

ostatak u izdvojenim, ~etvororazrednim

odeqewima u Mojsiwu, Ostri, Dowoj Go-

revnici, Katrzi, Be~wu i Vujetincima.

E. V.

Folklorna grupa

“Krida Budaza”

nastala je 1983. go-

dine na Univerzitetu u

Xakarti, wena misija je da

~uva tradiciju i kulturu

Indonezije, a osniva~ Ne-

ne Karim, profesorka psi-

hologije na Univerzitetu i

poznata indone`anska glu-

mica.

Prevazi{av{i okvire

svoje zemqe, grupa od 1988.

godine nastupa {irom sve-

ta i gde god se pojavi iza-

ziva veliko interesovawe

i simpatije publike. Na

festivalima u Americi,

Australiji, Evropi i Azi-

ji, pokupila je zna~ajne na-

grade, a trenutno su weni

~lanovi, studenti raznih

fakulteta, na Balkanskoj

turneji, u okviru koje }e

gostovati i u nekoliko

gradova Srbije.

Na velikoj sceni ~a~an-

skog Doma kulture, “Krida

Budaza” nastupa 26. jula,

pod pokroviteqstvom Gra-

da i u organizaciji Narod-

nog muzeja, Doma kulture,

Studentskog centra i Tu-

risti~ke organizacije.

Preporu~uju}i koncert,

u ime Organizacionog od-

bora, etnolog Ivana ]ir-

jakovi} ka`e da ova grupa

pleni pa`wu time {to

prikazuje ples, muziku i

no{we velikog broja et-

ni~kih grupa.

- Na 14.508 indone`an-

skih ostrva i poluostrva,

od kojih su najpoznatija Ja-

va, Sumatra, Bali, Borneo,

Celebes i Maluka, `ivi

vi{e od 700 etni~kih gru-

pa. Svojim repertoarom

grupa prikazuje “jedinstvo

u razli~itosti”. Tradici-

onalni ples vu~e korene iz

religije i rituala, a muzi-

ku koju izvodi nezamisliva

je bez instrumenata kao

{to su mali gongovi, bub-

wevi i nekoliko vrsta me-

talofona - obja{wava et-

nolog.

Pred ~a~anskom publi-

kom mladi Indone`ani }e,

pored ostalog, izvesti Se-

lendang amoj ples Xog xa-

karte, odnosno igru zavo-

|ewa mladih qudi, Zapin

marhaban ples malajskih

Jambija, koji predstavqa

toplu dobrodo{licu sve-

tog meseca Ramadana, i Ka-

limatin ples, koji pripa-

da ceremoniji u ~ast mr-

tvih na Borneu. U pauzi }e,

kao gost indone`anske gru-

pe, nastupiti doma}i KUD

“Abra{evi}”.

Organizator Balkanske

turneje za Srbiju je Hri-

stina Nikoli} Murta,

Srpkiwa koja je udata za

Indone`anina i `ivi u

Xakarti, dok je ideja da se

^a~ak na|e me|u gradovima

koje }e ova grupa posetiti

potekla od Vladimira

]irjakovi}a, koji je pore-

klom iz na{eg grada a tre-

nutno je na postdiplom-

skim studijama turizmolo-

gije u Xakarti.

E. V.

Osim literature za

decu, od svih po-

znatih izdava~a,

nova kwi`ara je

snabdevena {kol-

skim priborom,

kreativnim i za-

bavnim materija-

lom

Izdava~ka ku}a

„P~elica”, koja je

krenula sa obja-

vqivawem radnih svezaka

za osnovce i stigla do re-

nomiranog izdava~a lite-

rature za decu i mlade, na-

~inila je 11. jula jo{ jedan,

veoma va`an korak u svom

razvoju, otvarawem kwi`a-

re u Ulici Svetozara Mar-

kovi}a 5, preko puta Po-

{tanske {tedionice . Pod

sloganom „Kwi`ara P~e-

lica – najlep{i kutak za

decu”, ovaj izdava~ je `e-

leo da deci i roditeqima

pru`i kvalitetan izbor

edukativnih i zabavnih

sredstava koja su bila i

ostala dragocena pomo} u

razvoju svakog deteta.

Pored kwiga poznatih

izdava~a literature za de-

cu, me|u kojima “P~elica

zauzima va`no mesto, kwi-

`ara kupcima nudi {kol-

ski pribor, igra~ke,

sportske rekvizite, de~je

muzi~ke instrumente, ”po-

klon~i}e” i druge artikle

koji se svrstavaju u eduka-

tivan i zabavni materijal.

„P~elica” je kwi`aru

otvorila povodom deset

godina postojawa.

– Kultura i obrazovawe

su u velikoj krizi u na{oj

sredini. Mogli smo da se

fokusiramo na Beograd

kao centar izdava{tva u

Srbiji i da tamo razvijamo

na{u „P~elicu” i otvara-

mo maloprodajne objekte,

ali `eleli smo da budemo

sna`na podr{ka mladima

u na{em gradu, a to sada i

~inimo otvarawem ove

kwi`are za decu i zapo-

{qavawem novih radnika.

Svesni smo te{ke finan-

sijske situacije koja pri-

tiska na{e sugra|ane u mo-

mentu kada otvaramo kwi-

`aru, svesni smo i toga da

su sada rijaliti programi

mnogo popularniji od

kwiga koje nudimo i da se u

kineskim buticima mogu

znatno povoqnije nabavi-

ti igra~ke i {kolski pri-

bor nego u kwi`arama.

Ipak, duboko verujemo da

deci moramo pru`iti kva-

litetna sredstva za stica-

we znawa i razvoj kreativ-

nosti, kako bi imali nor-

malno odrastawe i kako

bi sutra postali obrazova-

ni i stru~ni qudi, koji }e

mewati na{e okru`ewe i

imati motive da se zadr`e

u svom gradu - isti~e di-

rektor izdava~ke ku}e Go-

ran Markovi}.

„P~elica” je prethod-

nih nekoliko godina osva-

jala vredna priznawa u

oblasti izdava{tva, a

Markovi} je posebno pono-

san na ovogodi{wu nagra-

du Zmajevih de~jih igara,

za doprinos popularisawu

kwi`evnosti za decu. Kwi-

`ara }e, najavquje on, zva-

ni~no biti otvorena 15.

avgusta, kada }e ova izda-

va~ka ku}a napuniti deset

godina `ivota i rada.

E. V.

U MR^AJEVCIMA SE GRADI NOVA [KOLSKA ZGRADA SA FISKULTURNOM SALOM

ZAVR[ETAK ZA 450 DANA

OTVORENA KWI@ARA

„P^ELICA” U ^A^KU

STUDENTSKA FOLKLORNA GRUPA “KRIDA BUDAZA”

IZ INDONEZIJE STI@E U ^A^AK

MUZIKU I PLES UDAQENIH

NARODA PRONOSE BALKANOM

8 PETAK 19. JUL 2013. GODINEDRU[TVO

Savi}i, koji dr`e Konak, ne

poti~u iz ovog kraja, sazna-

jemo od pedesetdevetogodi-

{weg Miroslava, ~ija je de-

da Milan bio ro|eni brat

legendarne Milunke Savi}.

- Na{ zavi~aj je Kopriv-

nica, selo u blizini Jo{a-

ni~ke Bawe. U wemu se ro-

dio moj deda, wegove sestre

Miona, Milunka i Slavka,

moj otac @ivan i ja. Dedu

su mi, zbog toga {to je bio u

~etnicima, posle Drugog

svetskog rata ubili komu-

nisti, a otac se kasnije sa

porodicom preselio u Kra-

qevo. Milanovi potomci

nisu mogli da ra~unaju na

dr`avnu slu`bu, pa smo ku-

pili plac u Trep~i, po~eli

da se bavimo ugostiteq-

stvom i ovde ostali. Kafa-

na je nosila naziv “Karano-

vac”, a onda smo re{ili da

joj promenimo ime - upozna-

je nas doma}in sa istorijom

Konaka.

Uo~avamo nekakvo po-

stoqe od betona, neobi~an

detaq u blizini kafane.

- Novokomponovani ro-

doqubi su, u vreme kada je

srpski premijer bio Mirko

Marijanovi}, u Jo{ani~koj

Bawi podigli spomenik

Milunki Savi}, ali su ga

brzo prepustili nemaru i

propadawu. Dao sam da se

uradi kopija, dopremio je u

Dowu Trep~u sa namerom da

je postavim u dvori{tu, ali

se pla{im da je neko ne od-

nese. Za sada je ~uvam pod

kqu~em - obja{wava Miro-

slav.

TREBALO JE DA BUDE

MU[KO

Centralno mesta na zi-

du Konaka zauzima nekoli-

ko uramqenih fotografija

`ene - ratnika, a ostale su,

ka`e wen unuk, razneli no-

vinari, jer svi su izgledi

da je Srbija kona~no re{i-

la da svojoj heroini poklo-

ni zaslu`enu pa`wu.

Ro|ena je 1890. godine

(ili 1892, kako pi{e u

~lanskoj karti udru`ewa

rezervnih vojnih stare{i-

na), a weni roditeqi, Ra-

denko i Danica, va`ili su

za veoma siroma{ne i ni-

{ta mawe po{tene qudi.

- Milunka je bila izuzet-

no sna`na i sposobna, tre-

balo je da se rodi kao mu-

{ko. U poqskim radovima

je mogla da zameni dvojicu

mu{karaca, a u rvawu, ga|a-

wu kamenom u biqeg i dru-

gim igrama seoske mlade`i

obavezno bi pobe|ivala

ostale ~obane. Nepravdu

nije podnosila i uvek bi

stala na stranu neja~i. Ma-

lo je falilo da ro|enog uja-

ka ubije zbog bahatog pona-

{awa. Po`alio joj se neko

od seqaka da mu on, kad na

kowu prolazi pored wive,

namerno gazi pasuq, a ona

uzela pu{ku i krenula da ga

nau~i pameti. Ujak se pre-

pao, po~eo da se krije iza

svoje dece, a devojka je, ne

`ele}i da naudi mali{ani-

ma, odustala od prvobitne

namere, oti{la u {talu i

ustrelila mu kowa.

PRERU[ILA SE U

MLADI]A

Dr`ala je do svoga pore-

kla i devoja~kog prezimena,

a za otaxbinu i kraqa bila

je spremna i da pogine.

^im je izbio Prvi bal-

kanski rat donela je odluku

da se pridru`i vojnicima,

ali ne u svojstvu bolni~ar-

ke, ve} sa pu{kom u ruci.

Ali, prema onda{wim

shvatawima i pravilima,

ratovawe je bilo iskqu~i-

vo mu{ki posao, pa je dovi-

tqiva Milunka odsekla ko-

su, obukla mu{ko odelo i

vojnoj komandi se prijavila

kao dobrovoqac Milun Sa-

vi}. Brzo je ispoqila izu-

zetne bomba{ke sposobno-

U Dowoj Trep~i, ba{ gde se

skre}e za Stan~i}e, nalazi

se “Konak Milunke Savi}”,

omiqeno steci{te lovaca i

ribolovaca, a u posledwe

vreme i po{tovalaca lika i

dela heroine iz Balkanskih

i Prvog svetskog rata.

Iz porodi~nih albuma

SE]AWE NA

MILUNKU

SAVI]

SE]AWE NA

MILUNKU

SAVI]

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 9DRU[TVO

sti, a sa svojom jedinicom

u~estvovala je i u opsadi

Skadra. Iako je grudi bri-

`qivo stezala prtenim

platnom, nije joj se dalo da

sa~uva svoju veliku tajnu. U

jednom juri{u rawena je

ba{ u grudni ko{, a u poq-

skoj bolnici, gde su je pre-

neli u nesvesnom stawu, ot-

kriveno je da je najboqi

bomba{ na rati{tu `en-

skog pola. Komandant je to

do`iveo kao veliku sramo-

tu za vojsku i re{io da je,

~im se oporavi, odstrani sa

rati{ta, ali je ona ipak us-

pela da ostane i nastavi za-

po~eti posao. U Drugom

balkanskom ratu hrabro se

borila na bugarskoj grani-

ci i stekla ~in kaplara.

MILUNKA U VELIKOM

SVETSKOM RATU

Nije bilo sile koja bi

Mumu, kako su u porodici

zvali Milunku Savi}, veza-

la za ku}u ni kada je izbio

Prvi svetski rat. Ponovo

su je vojskovo|e gledale sa

nevericom i slale u bolni-

~arke, a ona ih podse}ala da

je kaplar i tra`ila svoju

“desetinu”. Pobedili su

wena upornost i istinski

patriotizam. Rat je provela

u slavnom Drugom puku,

u~estvovala je u svim veli-

kim bitkama srpske vojske,

pre{la Albaniju, a na So-

lunskom frontu dobila ~in

pe{adijskog narednika i

postavqena za komandanta

juri{nog voda. Zadobila je

{est rana, a sa Solunskog

fronta dva puta, u veoma te-

{kom stawu, transportova-

na u severnu Afriku, gde je

le~ena u francuskim voj-

nim bolnicama.

Brojni su podvizi ove

“ludo hrabre” `ene, a o wi-

ma je pisala celokupna

evropska {tampa, nazivaju-

}i je srpskom Jovankom Or-

leankom. “Znala je da isko-

risti pravi trenutak za na-

pad. Neprimetno bi dopu-

zila do neprijateqskih ro-

vova i zemunica i sa neko-

liko brzo i precizno ba~e-

nih ru~nih bombi urakqi-

la neprijateqske vojnike i

prisilila ih na predaju”,

~itamo u doma}oj literatu-

ri. Zabele`eno je, tako|e,

da je ~obanica iz Kopriv-

nice sama zarobqavala na

desetine bugarskih vojnika.

SVE ]E TO NAROD

POZLATITI

Iz Prvog svetskog rata

Milunka je iza{la sa najve-

}im srpskim i stranim od-

likovawima, ali se u godi-

nama koje su usledile suo~i-

la se siroma{tvom i bila

zaboravqena. Radila je kao

~ista~ica u Dr`avnoj hi-

potekarnoj banci u Beogra-

du, udala sa za ni`eg po-

{tarskog slu`benika, po-

reklom iz Crne Gore, rano

ostala udovica i sama izdr-

`avala ~etiri k}erke.

- Rodila je samo Milenu,

a usvojila tri devoj~ice -

nastavqa Miroslav pri~u

o svom naj~uvenijem pretku.

- Milka i Vi{wa su poti-

cale iz na{e familije, a

Zorku, koja je po svoj prili-

ci bila Rom-

kiwa, prona-

{la je 1945. go-

dine na ulici,

rawenu u bom-

bardovawu Be-

ograda. Geler

ju je pogodio u

glavu, zbog to-

ga je bila te-

`ak invalid i

ostala da `ivi

sa majkom.

Svake godine

su wih dve po

nekoliko mese-

ci provodile

kod nas u Ko-

privnici. Mi-

lunka se nika-

da nije `ali-

la, premda je mla|ima save-

tovala da se ne bave politi-

kom. Mnogo je volela decu,

ali je bila stroga i zahte-

vala red, rad i po{tewe. Uz

wenu pomo} tridesetoro

mali{ana iz Koprivnice

se od{kolovalo i stalo na

svoje noge.

Opisuju}i Milunkin

fizi~ki izgled, Miroslav

ka`e da je bila sredweg ra-

sta, ja~e telesne gra|e i le-

pih crta lica.

- Kao de~ak sam ~esto od-

lazio kod we u goste i nika-

da ne}u zaboraviti prizem-

ni ku}erak na Vo`dovcu, u

kome je `ivela. Ista pro-

storija je slu`ila i za

dnevni boravak i kao zajed-

ni~ka spava}a soba, a u {u-

pi je dr`ala kozu i ugaq za

zimu.

Komforniji stan, ali

jednosoban i na ~etvrtom

spratu zgrade bez lifta, u

Nasequ bra}e Jerkovi}, do-

deqen joj je 1972. Umrla je

slede}e godine, od posledi-

ca mo`danih udara, i sa-

hrawena na Novom grobqu u

Beogradu.

Ove godine, 5. oktobra,

na ~etrdesetogodi{wicu

wene smrti, RTS }e premi-

jerno prikazati igrano -

dokumentarni film o Mi-

lunki Savi}. Autorka fil-

ma je Sla|ana Zari}, lik

srpske heroine do~arava

Tawa Ta~i}, kadetkiwa

Vojne akademije, a u doku-

mentarnom delu o

Milunkinom `ivotnom pu-

tu govore istori~ari i

brojni potomci.

E.V.

Milunki Savi}, dvostrukom vitezu Legije ~asti,

Francuzi su posle Prvog svetskog rata nudili da sa

decom `ivi u wihovoj zemqi i dobije vojnu penziju,

ali je ona `elela da ostane u otaxbini. U Francuskoj

je uvek do~ekivana sa najvi{im vojnim po~astima, a u

Muzeju Velikog rata kod Pariza posve}en joj je deo iz-

lo`be.

Sa delegacijom starih ratnika ona je u Francusku

odlazila pet puta, a vojni~ko grobqe u Solunu pose-

tila u dva navrata. U inostranstvo je uvek i{la u srp-

skoj uniformi i sa ordewem na grudima.

FRANCUSKA JOJ SE ODU@ILA

U Drugom svetskom ratu nije u~estvovala, ali je na

Vo`dovcu dr`ala malu bolnicu, u kojoj su le~eni ra-

wenice sa obe strane bratoubila~kog sukoba. Kada je

1943. godine bolnica otkrivena, Milunka je dospela

u logor na Bawici i u wemu provodi {est meseci.

Prelistavaju}i spiskove logora{a predvi|enih za

streqawe, jedan nema~ki oficir je, nai{av{i na we-

no ime, pitao da li je to `ena koja se juna~ki borila

u prethodnom ratu. Dobiv{i potvrdan odgovor, nare-

dio je da je puste.

SPASAO JE NEMA^KI OFICIR

Miroslav Savi} ispred Konaka i pored kopije spomenika Milunke Savi}

10 PETAK 19. JUL 2013. GODINE

VI[ VEKOVNA STABLA KRASE ^A^ANSKI KRAJ

TEMA

Stru~waci su jo{ pre

pet godina predlo-

`ili za{titu {est

~a~anskih stabala

Istina, stru~ni elabo-

rat o „Stablima ^a~ka“,

koji je radio Zavod za za-

{titu prirode Srbije, a

koji je platio ^a~ak, ve} je

odavno ura|en i iz nepozna-

tih razloga sve donedavno

bio je zaturen u „urbani-

sti~kim lavirintima“.

Ali, burna doga|awa oko

hrasta na trasi autoputa

Beograd – Preqina, izvu-

kla su elaborat „na sve-

tlost“ i probudila nadu da

}e se o ovom drve}u izuzetne

lepote neko brinuti.

Prema re~ima pomo}ni-

ce gradona~elnika ^a~ka

Mirjane \okovi}, koja je

resorno zadu`ena za ekolo-

giju, od 2007. godine iz

gradskog buxeta izdvaja se

po 50.000 dinara godi{we

za brigu o ~uvenom fikusu u

Domu kulture (koji je najve-

}i fikus na Balkanu), a od

stabala ovu „privilegiju“

ima „Gojkovi}a lipa“, za

koju veoma malo ^a~ana zna

da se nalazi na dvadesetak

kilometara od grada u selu

Gorwa Trep~a.

-Po elaboratu koji je

ura|en jo{ 2008. godine za

spomenike prirode tre}e

kategorije predlo`eno je

{est stabala. Predlog

uredbe o wihovoj za{titi

nikada nije stigao pred

Gradsko ve}e, pretposta-

vqam da nije bilo novca.

Jer za wihovu za{titu po-

trebno je izdvojiti jo{ naj-

mawe 300.000 dinara. Na

pola kalendarske godine mi

ne mo`emo da obezbedimo

nova sredstva, ali ve} u no-

vembru, kada se bude pri-

premao buxet za narednu go-

dinu, predlo`i}u da se

obezbedi ovaj novac – ka`e

Mirjana \okovi}.

ME\U HRASTOVIMA NA

LISTI I JEDAN BOR

Najstariji od onih koji

}e u}i na listu „za{ti}e-

nih“ je hrast lu`wak u Do-

woj Gorevnici, koji je pre-

ma stru~nim procenama

„izbrojao“ ~etiri veka. Vi-

sina ~a~anskog lu`waka,

~ija vrsta mo`e da `ivi i

do 800 godina, je 26 metara,

sa pre~nikom debla od 1,97

metara.

Wegov „daqi ro|ak“, cer

pod Kablarom, koji se nala-

zi kod ^vrki}a ku}a, mla|i

je 150 godina od lu`waka i

visok je 21 metar. Po dvesta

godina stari su hrast u

Slatini (visok 18 metara)

i „Timotijevi}a hrast“, ve-

rovatno najpoznatiji ^a~a-

nima, jer se nalazi na sa-

mom ulazu u Mr~ajevce (vi-

sina 21,5 metara). Jedini

„starina“ koja je opstala na

teritoriji samog grada je

„Mijatovi}a hrast“, na

uglu ulica Kneza Milo{a i

Stevana Prvoven~anog, ko-

ji ima oko 250 godina, a do-

stigao je visinu od 16 meta-

ra. [esti na listi je crni

bor, koji je za dva veka `i-

vota narastao 21 metar, a

ukra{ava dvori{te Osnov-

ne {kole u Je`evici.

-Prema ovom elaboratu,

re~ je o stablima koja su ti-

pi~ni predstavnici svojih

vrsta. Radi se o drve}u ve-

like starosti i dobrog

„zdravstvenog“ stawa, o~u-

vanih habitusa, pravilnih

i {irokih kro{wi, koja

svojom o~uvano{}u domi-

niraju prostorom. Radi se o

zaista impozantnim sta-

blima – obja{wava \oko-

vi}eva i dodaje da }e lista

za{ti}enih spomenika pri-

rode biti otvorena za pred-

loge stru~waka.

-Namera nam je da za{ti-

timo sve ono {to je drago-

ceno, lepo i staro. Jasno je

da nema profitabilnosti u

ekologiji, ali na{ zadatak

je da brinemo o zdravqu qu-

di. Svako stablo je deo

„plu}a“ grada i okoline i

za{tita svakog stabla je ve-

liki ulog za budu}nost – za-

kqu~uje \okovi}eva.

„GOJKOVI]A LIPA“

VITALNA LEPOTICA

OD 150 GODINA

„Gojkovi}a lipa“ stara

je 150 godina, a prema odlu-

ci ~a~anskih odbornika od

2007. godine ona je pod stal-

nom brigom i za{titom.

Wena visina je 17,5 metara,

pre~nik kro{we joj je 14,40

metara, obim debla blizu

~etiri, a pre~nik 1,27 meta-

ra. [ezdeset~etvorogodi-

{wi Milo{ Gojkovi} ka`e

da je ro|en upravo ispod

ove lipe, koja sada krasi

imawe wegovog pokojnog

strica Mita Gojkovi}a, no-

vosadskog advokata i oca

biv{e gradona~elnice No-

^ak iako ne „sa~u-

va“ sebe od mo}ne

ma{inerije Kori-

dora 11, a nadamo

se da ho}e, hrast

na Savincu pomo}i

}e da se sa~uvaju

wegova brojna „sa-

bra}a“ u mnogim

delovima Srbije,

ukqu~uju}i i one u

~a~anskom kraju.

Pored ve} za{ti-

}ene „Gojkovi}a

lipe“ u Gorwoj

Trep~i, nadle`ni u

^a~ku nameravaju

da od slede}e go-

dine jo{ {est sta-

bala velike staro-

sti uvrste na listu

spomenika priro-

de. Mada se ona za

sada ne nalaze ni

na jednom od zacr-

tanih puteva, pred-

stavnici lokalne

vlasti ka`u da ne-

}e dozvoliti da se

ponovi „slu~aj sa-

vina~kog hrasta“.

U Kanadi, zemqi ~u-

venoj po bogatstvu {uma-

ma, svako drvo, pa i ono

koje su vreme ili nepogo-

de, „ubile“ ili o{teti-

le, ~uva se kao posebno

blago. Ka`u da Kanada

~ak uvozi drvo za prera-

du. U Torontu i okolnim

gradovima ve} nekoliko

godina anga`uju se umet-

nici koji stabla koja

ugro`avaju bezbednost

qudi, ili su se osu{ila,

pretvaraju u prava mala

umetni~ka dela. Parkovi kojih ima na svakom koraku,

nama sa ovih prostora deluju na prvi pogled „divqi“,

jer se sru{ena stabla ostavqaju u parkovima, kako bi

svojim humusom dodatno obogatila zemqi{te.

OD STARIH STABALA UMETNI^KI

DUBOREZ

„STARINE“

SPOMENICI PRIRODE

Timotijevi}a hrast na ulazu u Mr~ajevce

Gojkovi}a lipa u Gorwoj Trep~i

Mijatovi}a hrast, jedina „starina”

na teritoriji grada

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 11TEMA

vog Sada Maje Gojkovi}.

-Moj deda i otac `iveli

su ba{ na ovom imawu gde

se nalazi lipa. Porodica

se polovinom {ezdesetih

godina pro{log veka prese-

lila na imawe u blizini, a

ku}a i stablo su ostali

stricu, koji je i uputio

predlog nadle`nima da se

lipa za{titi. Deda mi je

pri~ao da su se ba{ kod we-

ga, kao imu}nog doma}ina

tog doba, ispod lipe oku-

pqali me{tani, zbog dogo-

vora, razgovora, odmora,

ili kad su bile velike ne-

sre}e – pripoveda nam Mi-

lo{ Gojkovi}, dodaju}i da

je lipa posledwi put orezi-

vana pre dvadeset godina i

da je „o~uvala svoju vital-

nost i zdravqe“.

- Dva puta su nam wene

`ile ru{ile stepeni{ta na

ku}i. Koren joj verovatno

ide u {irinu najmawe deset

metara. Sada u ku}i niko ne

`ivi, ali iz JKP „Gradsko

zelenilo“ ~esto do|u, urede

stazu, dvori{te, pokupe

opalo li{}e, neguju je kako

treba. Osim me{tana koji

znaju da navrate, dolaze i

turisti, bawski gosti, pa i

i stranci, koji nekako sa-

znaju da se tu nalazi stara

lipa – ka`e Milo{.

U studiji na osnovu koje

je i progla{ena spomeni-

kom prirode tre}e katego-

rije, stoji da je „Gojkovi}a

lipa“ veoma vitalna, da je

tipi~ni predstavnik svoje

vrste i da je karakteristi~-

no da je to stablo na osami.

„Predstavqa dragocen

resurs geofonda svoje vrste

i doprinosi o~uvawu bota-

ni~kih raznovrsnosti ovog

kraja“, stoji u zakqu~ku

studije.

STABLA „ZAPISI“,

TRAG STARIH SLOVENA

Mada ve}ina ovih staba-

la nisu „zapisi“ poput sa-

vina~kog hrasta, da se sa~u-

vaju za budu}nost zaslu`i-

li su zbog svojih godina i

lepote kojom krase celu

okolinu. A o stablima „za-

pisima“ etnolog Narodnog

muzeja Sne`ana A{anin ka-

`e da se radi o obi~aju iz

predhri{}anskog perioda

koji je crkva „mudro pri-

hvatila“.

- Obi~aj obo`avawa dr-

ve}a bio je izrazit kod sta-

rih Slovena, koji su vero-

vali da ono ima du{u kao i

~ovek, da mu od wega zavisi

sre}a i blagostawe. Poseb-

no su obo`avali stara sta-

bla poput hrasta, jer se do-

vodio u vezu sa bogom vege-

tacije i prirode – Peru-

nom. To staro drve}e imalo

je ulogu kao sada crkve, jer

su se kod wih qudi molili

vi{oj sili da godina bude

rodna, da padne ki{a... To

{to je obi~aj ostao do dana-

{wih dana govori o ja~ini

ovog verovawa. Hri{}an-

ska crkva je prihvatila

ovaj obi~aj i dala mu hri-

{}anska obele`ja – ka`e

Sne`ana A{anin.

U Srbiji svako selo je

imalo i sada ima centralno

drvo „zapis“, koje je obi~no

bilo najve}e, najstarije i

najlep{e. Ta uloga je obi~-

no pripadala hrastu, re|e

ceru, lipi ili stablu kru-

{ke. Prema re~ima etnolo-

ga Sne`ane A{anin nikada

nije birano „senovito dr-

vo“ poput oraha, za koji se

verovalo da ga pose}uju de-

moni i ne~iste sile.

- Za seoske obetine liti-

je su kretale upravo od sta-

bla „zapisa“ i obilazile su

~itav atar sela, prave}i

magijski krug. Kasnije su

litije kretale od crkve, ali

se obilazio prvo glavni

„zapis“, a onda i drugi u za-

seocima, na imawima

uglednijih doma}ina.... Po-

red svakog zapisa litije su

stajale i govorile su se mo-

litve. Na kori se urezivao

krst polivan uqem i vinom

i ka|en tamjanom, a ~esto su

se ostavqali darovi ispod

drveta ili na granama. Ne-

kada se ispod glavnog „za-

pisa“ klalo i `rtveno jag-

we, kako bi krv pala na sta-

blo – obja{wava A{anin.

U narodu i daqe postoji

verovawe da se nijedna

gran~ica „zapisa“ ne sme

lomiti, niti o{tetiti. Na

sveto drvo se ne sme ni peti,

niti spavati ispod wega, pa

~ak se ne smeju ni sakupqa-

ti opale gran~ice. Ako se

dogodi da se drvo osu{i,

narod se okupqao oko wego-

vog pawa ili bi se stavqao

kamen ili kamena plo~a na

to mesto u koga je tako|e

uklesavan krst, a naj~e{}e

se sadilo novo drvo tik uz

osu{eno stablo.

A{anin ka`e da je „za-

pis“ imao zna~ajnu ulogu i

za vreme turske vlasti, kada

je bila zabrawena gradwa

novih crkava, a mnoge su

bile poru{ene. U doba ko-

munizma u mnogim selima

litije kod svetog drveta

nisu odr`avane, ali se od

90-ih godina ovaj obi~aj ob-

novio. Stabla „zapise“ ~u-

vale su i razne pri~e o ne-

sre}ama onih koji bi se usu-

dili da ih seku ili „oskr-

nave“ na drugi na~in. U

gradu stabla „zapisi“ i

obi~aji vezani za wega su

potpuno nestali. V. T.

marketing 032/342-276

NIKOQSKI BOR

Jedno od najpoznatijih

stabala „zapisa“ je bor u

porti manastira Nikoqe u

Ov~arsko-kablarskoj kli-

suri. Radi se o stoletnom

stablu, koga obilaze mnogi

bolesni u pratwi monahi-

wa. Veruje se da le~i umo-

bolne i da poma`e nerot-

kiwama. Prema predawu on

je posa|en nad grobovima

nikoqskih monaha.

Jedno od najpoznatijih

stabala „zapisa“ je bor u

porti manastira Nikoqe u

Ov~arsko-kablarskoj kli-

suri. Radi se o stoletnom

stablu, koga obilaze mnogi

bolesni u pratwi monahi-

wa. Veruje se da le~i umo-

bolne i da poma`e nerot-

kiwama. Prema predawu on

je posa|en nad grobovima

nikoqskih monaha.

Sa 50.000 dinara, koliko se od 2007. godine iz

gradske kase broji za „Gojkovi}a lipu“, prema re~ima

pomo}nice gradona~elnika Mirjane \okovi}, vr{i

se pre svega redovno ko{ewe prilaznog puta i dvori-

{ta, gde se samo stablo nalazi.

-Radnici JKP „Gradsko zelenilo“, kome smo dode-

lili ovaj posao, vr{e i sakupqawe li{}a u zoni za-

{ti}enog stabla, tretirawe ukoliko je potrebno,

oro{avawe... Isti posao radi}e se, kada i ostalih

{est stabala u|u na listu za{tite – ka`e \okovi}e-

va.

PEDESET HIQADA DINARA ZA KO[EWE,

SKUPQAWE LI[]A I ORO[AVAWE

12 PETAK 19. JUL 2013. GODINESELO

Svetom liturgijom i se~ewem slav-

skog kola~a, me{tani Preqine su

pro{log petka, u prisustvu broj-

nih gostiju proslavili Petrovdan, Dan

mesne zajednice. ^in se~ewa slavskog ko-

la~a sa doma}inima slave obavio je mesni

paroh Radoja Sando u porti crkve Sveti

Joakim i Ana, podignute 1930. godine na

temeqima poru{enog hrama, posve}enog

svetim apostolima Petru i Pavlu. Crkva

je, ina~e, izgra|ena na mestu grobqa iz

vremena turskog ropstva, zbog ~ega su sve

mo{ti prona|ene prilikom kopawa teme-

qa pohrawene na ulazu u hram.

Novo rukovodstvo i saziv MZ prvi put

su obele`ili Petrovdan u prisustvu broj-

nih prijateqa, privrednika, predstavni-

ka gradskog rukovdstva i direktora javnih

preduze}a, a slava je bila prilika i za su-

mirawe dosada{wih rezultata rada i pla-

nirawe budu}eg razvoja ovog mesta sa oko

600 doma}instava. Usvajawem Plana de-

taqne regulacije na posledwem skup{tin-

skom zasedawu, stvoreni su osnova i uslo-

vi za daqi razvoj i napredak Preqine, ko-

ja je godinama, upravo zbog nedostatka

planske regulative, prakti~no “stajala”,

veruje dr Aleksandar Radojevi}, predsed-

nik Saveta MZ. Ve} su vo|eni pregovori,

ka`e on, sa predstavnicima Ministarstva

urbanizma i gra|evine o izdavawu gra|e-

vinskih dozvola investitorima koji su za-

po~eli, ili planiraju da podignu objekte

u ovom mestu, o izgradwi pe{a~kih staza,

postavqawu javne rasvete, usporavawu sa-

obra}aja na “kru`nom toku”, radi bezbed-

nijeg prelaza dece i pe{aka. Osim toga,

planiran je i nastavak radova na vodovod-

noj i kanalizacionoj mre`i i asfaltira-

we nekoliko mawih putnih pravaca. O~e-

kuje se da i nakon prolaska auto - puta,

Preqina postane veliko saobra}ajno ~vo-

ri{te, privla~no za potencijalne inve-

stitore koji }e ulagawima u privredne

objekte, prera|iva~ke kapacitete i di-

stributivne centre, tako|e pospe{iti

razvoj ovog mesta koje sve vi{e poprima

karakteristike gradskog naseqa.

Za razliku od ovih optimisti~kih

prognoza, demografska slika Preqine i

sela Sokoli}a i Dowe Trep~e koje “pokri-

va” paroh Radoja Sando, ni malo nije ru-

`i~asta, o ~emu svedo~e i podaci iz cr-

kvenih kwiga: za ne{to vi{e od pola go-

dine obavqeno je samo jedno ven~awe i do

kraja godine najavqena tri. U isto vreme

kr{teno je 15 novoro|en~adi, a u kwige

umrlih upisano 38 stanovnika iz ova tri

sela.

M. N.

Ujeku berbe Miokov~ani su pro{le

subote organizovali pete “Dane

srpske kajsije”. Ovoga puta jedno-

dnevnu manifestaciju, u skladu sa finan-

sijskom situacijom. Pre nekoliko godina

“Kajsijada” je osmi{qena i realizovana

kao duhovni, kulturni i privredni doga-

|aj, ali i u nameri da spoji proizvo|a~e,

otkupqiva~e i prera|iva~e vo}a. Organi-

zatori, Mesna zajednica Miokovci, Udru-

`ewe “Miokova~ka kajsija” i Centar za

razvoj sela Trbu{ani, ka`u da im je dosta

pomogla u plasmanu kajsije, ali wena ot-

kupna cena je nepromewena ve} deset godi-

na.

- Pozvao bih proizvo|a~e, otkupqiva~e

i prera|iva~e da podjednako raspodele do-

bit od kajsije. Ovih dana se u na{em selu

doga|a nesrazmerna pqa~ka. Trebalo bi

otvoreno re}i, otkupna cena kajsije nije

30, nego 27 dinara, ne{to vi{e od dva di-

nara dotira dr`ava. Apelujem na proizvo-

|a~e da se ujedine i izbore svoj interes,

ali i na dr`avu da nam pomogne da se svi

zajedno dogovorimo, jer je selo ugro`eno -

rekao je Miroslav Nedeqkovi}, vo}ar i

predsednik Organizacionog odbora “Dana

srpske kajsije”.

Sli~ne stavove zastupaju i ostali vo-

}ari, a osim cene, krajwi ciq im je da vi-

{e ne prodaju samo vo}e.

- Ho}emo da na{a proizvodwa bude is-

plativa i da ubudu}e ne plasiramo samo

sirov proizvod, nego i prera|evine. Ozbi-

qan pristup ovom problemu je u interesu

i dr`ave i seqaka - smatra Stevan Milo-

savqevi}, predsednik Udru`ewa “Mioko-

va~ka kajsija”.

U Miokovcima se zasadi kajsije pro-

stiru na vi{e od 200 hektara. Prvi put su

se pojavili po~etkom 20 veka. Kajsiji u

~ast, Miokov~ani su joj podigli spomen

obele`je.

- Kajsija je u svetu deficitarni proiz-

vod, {to stvara mogu}nosti za pro{irewe

zasada i proizvodwe u ovom kraju i celoj

Srbiji. Nadam se da }e ih biti vi{e. Grad

podr`ava vo}are i ne samo wih, ve} i

ostale poqoprivrednike - re~i su Voji-

slava Ili}a, gradona~elnika ^a~ka, koji

je zvani~no otvorio “Dane srpske kajsije”.

Grad ^a~ak je i pokroviteq “Kajsijade”, a

manifestaciju su pomogli i sponzori, po-

najvi{e privrednici iz Miokovaca.

Vo}ari su organizovali i okrugli sto

na kome je kajsija bila glavna tema, poselo

kraj lampeka, kulturno-umetni~ki pro-

gram... U programu su u~estvovali u~enici

miokova~ke {kole, kulturno-umetni~ka

dru{tava “Abra{evi}” i “Srpski jelek”.

Deo programa bile su i izlo`be kajsije i

wenih prera|evina. Posetioci su mogli

da kupe vo}e, xem, doma}e sokove. Kilo-

gram kajsija ko{tao je 60, a roksane, nove

vrste veli~ine breskve, 100 dinara. U lan-

cu proizvo|a~a, otkupqiva~a, prera|iva-

~a nedostaje i mesto za potro{a~e koji }e,

tako|e sami, morati da se izbore za svoj

xep.

Z. J.

U PREQINI PROSLAVQEN PETROVDAN, DAN MESNE ZAJEDNICE

PLANOVI - USLOV RAZVOJA I NAPRETKA

NA „DANIMA SRPSKE KAJSIJE“ PONOVO POKRENUTO PITAWE OTKUPNE CENE

GODINAMA NI MAKACProizvo|a~ima

najmawa dobit

Mesna zajednica Gor-

wa Trep~a po 16.

put organizuje takmi~ewe

za izbor najboqe rakije

prepe~enice od {qive -

“[umadijske kraqice”.

Zainteresovani proizvo-

|a~i svoje uzorke mogu do-

staviti u MZ Gorwa

Trep~a, najkasnije do 25.

jula. Pored uzorka, pro-

izvo|a~i treba da dostave

i neophodne podatke (ime

i prezime, mesto proiz-

vodwe rakije, ja~inu u ste-

penima i kontakt tele-

fon). Progla{ewe pobed-

nika bi}e organizovano

9. avgusta, na Dan Mesne

zajednice.

Vi{e informacija

zaineteresovani proizvo-

|a~i mogu dobiti na kon-

takt telefone: 064/36-70-

400 i 063/68-97-71.

U SUSRET 16. SABORU SRPSKE [QIVOVICE U GORWOJ TREP^I

IZBOR NAJBOQE RAKIJE,

„[UMADIJSKE KRAQICE“

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 13DRU[TVO

Studija koja sadr`i preporuke

preduzetnicima i Vladi Srbije

“za poboq{awe finansirawa

rasta malih i sredwih preduze}a”, nastala

je u okviru USAID - ovog Projekta za boqe

uslove poslovawa, u ^a~ku je promovisana

8. jula u Regionalnom centru za profesio-

nalni razvoj zaposlenih u obrazovawu.

U organizaciji USAID - a, Ministar-

stva finansija i Regionalne privredne

komore Kraqevo i poslovnih udru`ewa,

odr`an je i okrugli sto na kome su menaxe-

rima lokalnih preduze}a predo~eni na~i-

ni lak{eg pristupa izvorima finansira-

wa i dobijawa povoqnih kredita za daqi

razvoj.

- Boqi uslovi za pristup izvorima fi-

nansirawa mogu}i su uz koordinirane na-

pore centralne i lokalne vlasti, finan-

sijskih institucija i preduze}a - izjavila

je Ana Jolovi}, lider tima za razvoj fi-

nansijskih tr`i{ta pri Projektu za boqe

uslove poslovawa.

- Nije problem samo u opreznosti bana-

ka prilikom izdavawa kredita. Mala i

sredwa preduze}a moraju da u~ine dodatni

napor kako bi oja~ala svoju poziciju i bi-

la spremna za dobijawe kredita. Danas raz-

govaramo sa predstavnicima Ministar-

stva finansija i privrede i Regionalne

privredne komore kako da ideje preduze}a

i preporuke iz studije pretvorimo u kon-

kretne akcije. Tako|e razgovaramo sa po-

slovnim udru`ewima i finansijskim in-

stitucijama, kako bismo Vladi Republike

Srbije pru`ili neophodne informacije za

izradu primenqive strategije razvoja ma-

lih i sredwih preduze}a. I druge zemqe

{irom sveta suo~avaju se sa sli~nim izazo-

vima i sigurni smo da se pristup mo`e po-

boq{ati uprkos te{koj finansijskoj situ-

aciji, rekla je Ana Jolovi} .

Rizici pri kreditirawu i cene kredita

mogu se smawiti, nagla{eno je u studiji,

“efikasnijom realizacijom izvr{nog po-

stupka i poboq{awem ste~ajnog postup-

ka”. Uvo|ewem kra}ih rokova pla}awa i

organizovanom poslovnom podr{kom mala

i sredwa preduze}a bi postala atraktiv-

nija za zajmodavce, a ne bi trebalo zanema-

riti ni prikupqawe i razmenu informa-

cija o mogu}nostima finansirawa. Jedna

od preporuka studije odnosi se na “razvoj i

unapre|ewe postoje}eg finansijskog tr`i-

{ta, sa ve}om ponudom izvora finansira-

wa”, ~ime bi se malim i sredwim preduze-

}ima ponudili alternativni izvori fi-

nansija i ve}i broj mogu}nosti. USAID ta-

ko|e insistira na restruktuirawu posto-

je}ih dr`avnih programa za mala i sredwa

preduze}a i unapre|ewu slu`bi koje pru-

`aju podr{ku pri kreditirawu.

Prisutnima za okruglim stolom obra-

tili su se i Zvonko Tufegxi}, generalni

sekretar Regionalne privredne komore,

kao i Gorana Tanaskovi}, rukovodilac

Organizacione jedinice ^a~ak, a osim u

^a~ku studija je do sada predstavqena u

[apcu, Zaje~aru, Zrewaninu, Kru{evcu,

Subotici i Ni{u.

E. V.

Kompanija EKO SERBIA

sa osmehom predstavila

novu karticu lojalnosti

za verne potro{a~e -

EKO Smile Klub Karticu

Jo{ jedna dobra vest za sve vo-

za~e dolazi sa EKO pumpi u

Srbiji. Po preporuci voza~a,

EKO pumpe u Srbiji promovisale

su novu EKO Smile Karticu za

svoje verne potro{a~e. Svaki do-

lazak na EKO pumpu je razlog za

osmeh, jer od sada EKO pumpe na-

gra|uju voza~e novom karticom za

sakupqawe bodova iz EKO Smile

Kluba - programa lojalnosti.

Brojni poklon proizvodi za auto-

mobile, ku}u, decu, rekreaciju i

zabavu, na raspolagawu su svim

~lanovima kluba.

Projekat programa lojanosti -

EKO Smile Klub promovisan je na

splavu Play uz prisustvo 25 kompa-

nija koje su partneri ovog progra-

ma, medija i poznatih li~nosti.

Brend EKO pumpi je prepozna-

tqiv po inovacijama u uslugama i

proizvodima, pa je ova kartica

jo{ jedna od pogodnosti koja je je-

dinstvena na tr`i{tu i predsta-

vqa dodatnu vrednost za sve EKO

potro{a~e.

EKO Smile Kartica nosi i

brojne dodatne pogodnosti kod

partnera programa, a jedinstvena

je i po ponudi ekskluzivnih pro-

mo proizvoda sa simbolima

Olimpijskog komiteta Srbije.

Potro{a~i koji se opredele za

ove poklone, poma`u sportske sa-

veze, jer deo prihoda je namewen za

wih.

Ciq svih aktivnosti jeste

poslovawe u skladu sa osnovnom

vizijom kompanije - biti prvi

izbor potro{a~a, obezbediti

usluge i proizvode vrhunskog

kvaliteta, brinu}i ujedno o na-

{im zaposlenima i o~uvawu

prirodne sredine.

Kompanija EKO SERBIA a.d.

osnovana je u septembru 2002. go-

dine kao ~lanica poslovne gru-

pe Hellenic Petroleum, energet-

skog lidera u Gr~koj i regionu

jugoisto~ne Evrope. U Srbiji je

ulo`ila preko 100 miliona

evra, a zapo{qava vi{e od 800

qudi. Danas u Srbiji kompanija

posluje kroz mre`u od 48 ben-

zinskih stanica i planira da

nastavi sa ekspanzijom, sa ci-

qem da proizvodi i usluge kom-

panije budu dostupne {irom ze-

mqe.

Postanite i vi ~lan EKO

Smile Kluba, popunite formu-

lar na EKO pumpi i va{a kar-

tica je odmah aktivna. Sakup-

qajte bodove i birajte poklone

iz SMILE kataloga za sezonu

2013/2014.

Samo na EKO pumpama o~eku-

je vas EKO Smile Kartica!

Slike va{ih cvetnih oaza mo`ete slati na mejl cacak@zelenisrbije.org ili na

adresu Zeleni Srbije Gradski odbor ^a~ak, Ulica bra}e Gli{i}a br. 7/2, ^a-

~ak. Akcija }e trajati do 1. septembra, a progla{ewe pobednika bi}e organizovano

po~etkom septembra, uz dodelu prikladnih nagrada.

ZELENI SRBIJE GO ^A^AK ORGANIZUJU AKCIJU

IZBOR NAJLEP[EG DVORI[TA

I BALKONA GRADA ^A^KA

Op{tina Ariqe i ove godine, po drugi put, organizuje “Dane maline”. Ovogo-

di{wi sajam, koji se odr`ava danas i sutra, okupi}e vi{e od 100 izlaga~a me-

|u kojima su: proizvo|a~i i prera|iva~i maline i drugog jagodastog vo}a; predstav-

nici nau~no-istra`iva~kih institucija, distributeri mehanizacije, ambala`e i

opreme za vo}wake, distributeri sredstava i opreme za za{titu vo}waka, banke i

osiguravaju}a dru{tva; predstavnici ugostiteqskih i turisti~kih objekata, ali i

proizvo|a~i tekstilnih proizvoda iz op{tine Ariqe.

Otvarawe sajma je danas, u 11 ~asova, na Gradskom trgu.

“DANI MALINE” U ARIQU

POSETITE PRESTONICU MALINE

SAOP[TEWE ZA JAVNOST

VOZITE SA OSMEHOM!

PREDSTAVQENA NOVA USAID - OVA STUDIJA “FINANSIRAWE RASTA MALIH I SREDWIH PREDUZE]A”

KQU^NA PITAWA I PREPORUKE

14 PETAK 19. JUL 2013. GODINE

[KOLA ZA TRUDNICE U DOMU ZDRAVQA

OBELE@EN SVETSKI DAN POPULACIJE

ZDRAVSTVO

[kola za trudni-

ce postoji od

1998. godine,

kao zna~ajna podr{ka za-

{titi zdravqa trudnica.

Program koji se sprovodi

u ovoj [koli se sastoji od

teorijskog i prakti~nog

dela. Sve trudnice koje do-

laze, dobijaju informacije

o poro|aju, sve {to `ele

mogu da pitaju i razjasne

do detaqa. Fizi~ke pri-

preme podrazumevaju teh-

nike disawa, napiwawa i

relaksacije. Program se

sprovodi dva puta nedeq-

no, utorkom i ~etvrtkom od

12 do 13 ~asova, u Domu

zdravqa u prostorijama

Slu`be ginekologije, a

podrazumeva osam ~asova.

Godi{we kroz [kolu pro-

|e oko 200 trudnica.

Otprilike na polovini

osmog meseca, budu}a mama

dobija uput od svog gineko-

loga za poha|awe ove [ko-

le, na kome je jasno nazna-

~eno {ta ona sme da radi.

- Mi preporu~ujemo

trudnicama ove kurseve,

jer ima onih koje uop{te

nisu upu}ene u tok poro|a-

ja, a u ovoj {koli mogu sve

da nau~e. Pre svega kako da

se pona{aju kada do|u u

Porodili{te, da taj dola-

zak ne do`ive kao stres,

ali i kada dobiju kontrak-

cije, kako pravilno da di-

{u... - ka`e dr Srboqub

Pavlovi}, na~elnik Slu-

`be ginekologije.

^as uvek po~iwe krat-

kim i jasnim predavawem, a

zatim trudnice rade ve`be

disawa i relaksacije i

tehnike napiwawa.

- Ve`be koje rade

ja~aju mi{i}e koji su

bitni tokom poro|a-

ja i one su sve laga-

ne. Preporu~ujemo

ve`be ja~awa le|a,

trbu{nih mi-

{i}a, ekstre-

miteta... Po-

kazujemo im

tri tipa di-

sawa, koja

prate kon-

t r a k c i j e .

Govorimo i

o periodu posle poro|aja,

“vra}awu” organizma u pr-

vobitno stawe, kao i o do-

jewu - ka`e sestra Svetlana

Jova{evi}. Ona napomiwe

i da je psihi~ka priprema

trudnica veoma bitna:

- Vodimo ra~una o psi-

hi~koj pripremi, {to pod-

razumeva osloba|awe od

straha, pogotovo kod prvo-

rotki. Do detaqa opisuje-

mo kako se treba pona{ati

po samom dolasku u Poro-

dili{te, {ta poneti sa so-

bom na poro|aj, kakva je sa-

nitarna priprema, apso-

lutno sve {to trudnica

treba da zna.

Svetlana Jova{e-

vi} isti~e da su

trudnice koje po-

ha|aju [kolu veo-

ma radoznale i

pitaju sve {to

ih interesuje i

na taj na~in

razbijaju

s v o j e

strahove

i l i

predra-

s u d e .

Obi~aj

je, ka`e

Jova{e-

vi}ka, da ukoliko je na

kursu prisutna drugorot-

ka, ona ispri~a ostalima

svoje iskustvo sa prvog po-

ro|aja.

Svetlana ka`e da je za

svaku trudnicu, mo`da naj-

bitnije da savlada tehniku

disawa:

- Bitno je da znaju za-

{to je va`no pravilno di-

sawe. Kada se pravilno di-

{e boqa je opsigenizacija

bebe, majka pravilno unosi

kiseonik, beba ne bude pla-

va kada se rodi. Skra}uje se

prvo poro|ajno doba, koje

je najdu`e kod prvorotki, a

podrazumeva period otva-

rawa grli}a. Uz pravilno

disawe se poro|aj br`e za-

vr{ava.

[kola za trudnice ne

iskqu~uje ni medikamento-

znu terapiju, o kojoj se ta-

ko|e govori na ~asovima.

- Savremeno vo|ewe po-

ro|aja podrazumeva i po-

trebne terapije, za smire-

we, bolove ili indukciju.

O svemu tome ovde pri~a-

mo. O svim vrstama poro-

|aja. Pri~amo o carskom

rezu, o indukovanom poro-

|aju, kada je potreban, {ta

su indikacije, {ta kontra-

indikacije - obja{wava

Svetlana. Zahvaquju}i

predavawima i ve`bama,

koje poha|aju u [koli za

trudnice, mnoge `ene lak-

{e savladaju poro|aj.

- Ko dolazi u [kolu

stvarno se razlikuje od

ostalih trudnica u Poro-

dili{tu. Na{e polaznice

su zdravstveno vaspitane,

pripremqene su psihi~ki

i znaju {ta je {ta u svakoj

fazi poro|aja - ka`e Sve-

tlana.

U [koli za trudnice i

sestre iz Patrona`ne slu-

`be odr`avaju tri preda-

vawa, tokom kojih budu}im

mamama govore o zna~aju

dojewa, ishrani u trudno-

}i, kao i pripremi poro-

dice za do~ek novog ~lana.

I. M.

Svetski dan populacije

obele`ava se 11. jula.

Taj dan su Ujediwene naci-

je proglasile Svetskim da-

nom stanovni{tva, jer je

11. jula 1989. ukupna svet-

ska populacija dostigla

pet milijardi qudi. Ovaj

dan obele`io je i Zavod za

javno zdravqe ^a~ak, u

privatnom vrti}u “Gimna-

zion”, a pod sloganom “Ra-

|awe na Moravi”.

Ove godine se akcenat

stavqa na obezbe|ivawe

pristupa reproduktivnim

zdravstvenim uslugama. Re-

produktivno zdravqe je su-

{tina vizije Populacio-

nog fonda, u kome je svaka

trudno}a `eqena, svaki

poro|aj bezbedan, a poten-

cijali svakog mladog ~ove-

ka ispuweni.

Doktorka Qiqana Mo-

ji}evi} iz ZZJZ ka`e da je u

Srbiji prirodni prira-

{taj negativan, a ista si-

tuacija je i u Moravi~kom

okrugu, gde je negativnost

4,16 promila, a najve}a je

zabele`ena u op{tini Lu-

~ani, iznad osam promila.

- Te{ka materijalna si-

tuacija u kojoj mnogi `ive,

uti~e na mlade da kasnije

sklapaju brakove. Regi-

strovan je i veliki broj

abortusa. Na podru~ju Mo-

ravi~kog okruga taj broj je

412 za 2012. godinu, ali

onih koji su izvr{eni u

dr`avnim zdravstvenim

ustanovama, dok se broj

abortusa koji su obavqeni

u privatnim klinikama ne

zna. Tako|e, veliki je broj

maloletni~kih trudno}a -

obja{wava doktorka Moji-

}evi} razloge za nisku sto-

pu nataliteta u Moravi~-

kom okrugu.

Obele`avawu Dana po-

pulacije prisustvovale su

i medicinske sestre iz Pa-

trona`ne slu`be Doma

zdravqa, koje pose}uju sve

prijavqene trudnice, po-

rodiqe i novoro|en~ad.

- Na{a Slu`ba poma`e

mladim majkama da se {to

boqe sna|u u, za wih, novoj

situaciji i upu}ujemo ih

na kontrolne preglede.

Od momenta kada se `e-

na porodi, na{a uloga je da

joj omogu}imo savete i

zdravstvenu podr{ku u sva-

kom pogledu. U toku prvog

meseca nakon poro|aja,

obilazimo bebu i mamu pet

puta u kontinuitetu. A

u~estalost poseta zavisi

od toga kako se porodiqa

sna{la u svojoj novoj ulo-

zi. Trudnice uglavnom po-

setimo jednom, ali i vi{e

puta ako je potrebno. Sve

trudnice kojima je na{a

pomo} potrebna, a mo`da

nisu prijavqene, mogu da se

jave u Patrona`nu slu`bu -

rekla je glavna sestra Pa-

trona`e @ivka Milovano-

vi}. I. M.

Svaka trudnica,

koju o~ekuje prvi

poro|aj, uglavnom

je upla{ena od tog

novog iskustva.

Mnoge se informi-

{u u okviru stru~-

ne literature, na

internetu ili iz

iskustva drugih.

Ali, verovatno naj-

stru~nija i najobu-

hvatnija priprema

za poro|aj je u

[koli za trudnice

u Domu zdravqa,

koju vodi Svetlana

Jova{evi}, vi{a

medicinska sestra

i glavna sestra Gi-

nekolo{ke slu`be

Doma zdravqa

SVE [TO TREBA ZNATI

O PORO\AJU

SVAKA

TRUDNO]A

TREBA DA JE

@EQENA

[kolu za trudnice vodi vi{a medicinska sestra Svetlana Jova{evi}

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 15KULTURA

Na sve~anom otvarawu “Karusela”,

koji afirmi{e razli~itost, me|u-

narodnu kulturnu saradwu i raz-

menu, tradicionalne kulturne vrednosti,

ali i savremeno stvarala{tvo, autor pro-

jekta Du{an Darijevi}, novinar i dugogo-

di{wi kulturni aktivista, istakao je da

ovogodi{wi slogan Festivala “U oba

smera, inovativnost i tradicija”, nimalo

ne iznena|uje budu}i da se nalazimo is-

pred Umetni~ke galerije “Nade`da Petro-

vi}”, ustanove koja godinama uspe{no

predstavqa savremenu likovnu umetnost:

- Ona nosi ime na{e velike umetnice

koja je na ove prostore dovela novi umet-

ni~ki, za ono vreme, savremeni jezik Evro-

pe, ali je u srcu zadr`ala ono {to ona je-

ste, pripadawe ovim prostorima, ovom

tlu i ovom narodu. To je ono {to `eli i

Festival “Karusel”, da predstavi savre-

menu umetnost, ali i da nikada ne zabora-

vimo kojoj tradiciji pripadamo i odakle

vodimo poreklo.

Otvaraju}i Festival, Katarina Pavlo-

vi} iz sastava “^udesmo”, zahvalila je

svima koji su podr`ali “Karusel”, a po-

sebno ~oveku bez ~ijeg entuzijazma ne bi

postojao. Podsetiv{i da je “^udesmo” pr-

vi svoj nastup imao upravo na ovom Festi-

valu 2009. godine, izrazila je zadovoqstvo

{to ^a~ak pru`a priliku qudima koji

sviraju da nastupe u svom rodnom gradu.

Tom prilikom je predstavqen i ~aso-

pis “Etnoumqe”, odnosno world music ma-

gazin koji je nastao 2007. godine. Prema

re~ima izdava~a Olivera \or|evi}a, ~a-

sopis realizuje oko 30 saradnika iz cele

Srbije i predstavqa etno muziku sa ovih

prostora, ali i globalni pravac, takozva-

ni world music, ili muziku sveta:

- Populari{emo i afirmi{emo etno

scenu. U okviru Festivala “Karusel”

predstavqamo 23. aktuelni, redizajnirani

broj, koji je u svakom pogledu unapre|en.

Magazin je posebno zanimqiv jer sadr`i i

~lanke za {iru publiku, a ne samo za

stru~nu.

Posle predstavqawa magazina, poseti-

oci su u`ivali u nastupima Mine Matija-

{evi} i Aleksandra Alempijevi}a (^a-

~ak), Lepog Jove (Novi Sad), Vlade Janko-

vi}a (Novi Sad), SM A Priori (Jagodina),

DJ-a Lenharta Tapesa i Svetlane Spaji},

poznate po posve}enosti negovawu i o~u-

vawu srpske tradicionalne kulture. U~e-

stvovala je u doma}im i internacional-

nim muzi~kim i pozori{nim projektima i

nastupala sa svetski poznatim vokalnim

umetnicima i muzi~arima. Pre dve godine

anga`ovana je na pozori{nom projektu

“@ivot i smrt Marine Abramovi}”, emi-

nentnog re`isera Roberta Vilsona. U po-

nedeqak uve~e, publika je imala priliku

da ~uje deo wenog repertoara srpske arha-

ike iz svih krajeva, “od Kninske do Nego-

tinske krajine”.

U dvori{tu Narodnog muzeja, 16, 17. i

18. jula, odr`ana je Muzi~ko-scenska ra-

dionica Katarine Pavlovi}, koja je bila

posve}ena tradicionalnom pevawu, a pro-

{le subote, u suterenu Galerije “Risim”,

otvorena je izlo`ba fotografija “Karu-

sel / Retrospektiva 2009 - 2012”, koja u

potpunosti odra`ava duh i karakter Fe-

stivala, koji ove godine slavi svoj mali

jubilej, svoje peto izdawe.

Na Festivalu “Karusel” 2013, nastupi-

}e 22 izvo|a~a na ~etiri koncerta i vi{e

od 100 u~esnika, a pripremqen je i bogat

prate}i program. N. R.

UUmetni~koj galeriji “Nade`da Pe-

trovi}” pro{log petka je odr`ana

konferencija za novinare, na kojoj

je najavqen ovogodi{wi Festival ambi-

jentalne i etno muzike “Karusel”.

- Jo{ pre pet godina, kada je nastao,

prepoznav{i ozbiqnost projekta i nedo-

stataka takve scene u ^a~ku, podr`ali smo

Festival “Karusel” i u tome nismo pogre-

{ili - rekla je direktorka Galerije Mi-

lica Petronijevi}.

Ovogodi{wi Festival se odr`ava pod

sloganom “U oba smera - inovativnost i

tradicija”, {to, kako obja{wava Du{an

Darijevi}, idejni tvorac “Karusela”, zna-

~i da pored autorske muzike, uvode i sa-

vremeni kreativni pogled na muzi~ku tra-

diciju.

- Ove godine `elimo da na jednom mestu

suo~imo sve muzi~are koji ili kombinuju

sa razli~itim muzi~kim pravcima i pra-

ve ne{to novo, ili se na svoj na~in posve-

}uju nacionalnoj tradiciji - rekao je Da-

rijevi}.

Narednih mesec dana, do 12. avgusta,

svakoga ponedeqka bi}e organizovane raz-

li~ite muzi~ke ve~eri u dvori{tu Gale-

rije. Koncerti }e po~iwati u 20, 30 ~aso-

va i traja}e do 1 sat posle pono}i. Na “Ka-

ruselu” }e ove godine nastupiti 22 muzi-

~ara.

- Festival je nastao 2009. godine sa na-

merom da muzi~ku scenu grada u~ini vi-

dqivom i u tome smo apsolutno uspeli,

{to pokazuje i uspeh ~a~anskih muzi~ara.

Nikola Radovi} koji je u~esnik Festiva-

la, ove godine nastupa na Egzitu, na{i

stalni gosti “^udesmo” imali su izuzetan

uspeh u emisiji “Ja imam talenat”....

Festival }e ove godine predstaviti

tri premijerna projekta iz ^a~ka. Proje-

kat Aleksandar Alempijevi} i Mina Ma-

tija{evi}, zatim sastav “^udesmo” u pot-

puno novom izdawu, a 29. jula }e biti pre-

mijera sastava iz ^a~ka “Anima Mundi”,

koji predvodi kompozitor i gitarista

Milorad Petrovi}. Jazz projekt se o~ekuje

5. avgusta - pomenuo je samo neke od ovogo-

di{wih muzi~ara Darijevi}. Zna~ajno je

da }e i u okviru Festivala nastupiti i

Mi{ko Plavi, muzi~ar koji ve} deset go-

dina `ivi u Japanu i razvija svoju muzi~-

ku karijeru. On }e u ^a~ku svirati 5. avgu-

sta.

Pored koncerata, ove godine }e se u

okviru “Karusela” organizovati i ~etiri

muzi~ke radionice. Jednu od wih, koja

traje ve} ~etiri godine, pod nazivom “Ka-

ko bubaw ka`e” vode Aleksandar Alempi-

jevi} i Aleksandar Savi}.

- Radionice }e biti sigurno 23. i 24.

jula i 25. ili 26. jula, jo{ uvek nismo si-

gurni. To je radionica perkusija i uda-

raqki. I prethodnih godina je bila veoma

pose}ena, pa }e sigurno tako biti i sada.

Napravi}emo krug od ~etrtdeset stolica,

i poku{ati da svi zajedno napravimo je-

dan ritam. Radionice }e trajati sat i po,

dovoqno da se pove`emo na vi{e nivoa i

da nam bude veoma lepo - rekao je Alempi-

jevi}. Muzi~ko - scensku radionicu, koja

je odr`ana u Narodnom muzeju, od 16. do 18.

jula, vodila Katarina je Pavlovi}, iz sa-

stava “^udesmo”. Tre}a radionica se zove

“Gitara na sto na~ina”, a vodi je gitari-

sta i kompozitor Milorad Petrovi}. Po-

~iwe 30. jula i traje do 1. avgusta. “Javni

~as frule” je zakazan za 8. avgust u 20 ~aso-

va i traje jedan dan. Sve radionice }e bi-

ti odr`ane u dvori{tu Narodnog muzeja,

od 21 do 22.30 ~asova.

I. M.

SVE^ANO OTVOREN FESTIVAL AMBIJENTALNE I ETNO MUZIKE „KARUSEL”

U OBA SMERA, INOVATIVNOST

I TRADICIJA

KONCERTI SVAKOG PONEDEQKA U DVORI[TU GALERIJE „NADE@DA PETROVI]“

PO^EO „KARUSEL“

Ponedeqak 22. jul

- 20.30 ^udesmo (Beograd/^a~ak)

- Fish in Oil, Katarina Pejak Trio (Beograd / Boston), Niko-

la Radovi}, Dejan ]ur~i} Band, Krvna grupa (^a~ak)

Ponedeqak 29. jul

- 20.30 - iznena|ewe

- Jordan \evi} (Srbija /Nema~ka), Anima Mundi, Ni{ta

~orbasto, Kriss The Hat (^a~ak), Proya (Beograd)

Ponedeqak 5. avgust

- 20.30 Marko Mari} & Kompozitori

- Mi{ko Plavi (Srbija/Japan), Trojica (Zemun), Jazz project

(^a~ak), Lagater quintet (Ni{), Zhizon (Beograd)

NUMA FEST 6. i 7. avgust od 21.00 u Umetni~koj galeriji

“Nade`da Petrovi}” / Mini koncerti

Program Festivala ambijentalne i etno muzike “Karusel”

16 PETAK 19. JUL 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Najkra}e pri~e i zapisi

Minijature i zapisi sa-

brani u jednoj kwizi!

U saradwi sa Zadu`binom

Ive Andri}a, Laguna je na-

pravila izbor najkra}ih

pri~a i zapisa, kao nacrta za

ve}e prozne celine i fragme-

nata istih, na{eg jedinog no-

belovca Ive Andri}a i obja-

vila ih u kwizi „Susret“.

Ovaj izbor potvr|uje da je Andri} kao radoznao duh – upr-

kos „modernisti~kim“ predrasudama – raznovrstan i

avangardan pisac.

Iz bogatog Andri}evog pripoveda~kog opusa, koji spa-

da 135 pri~a i novela, mogu}e je izdvojiti veliki broj tzv.

najkra}ih pri~a u dana{wem kwi`evnoteorijskom zna~e-

wu ovog termina. Odlu~uju}i se za jedan ovakav izbor, ka-

kav dosad nije bio na~iwen kada je Andri} u pitawu, ru-

kovodili smo se izme|u ostalog i ~iwenicom da je ovaj vid

kratke prozne forme veoma zastupqen me|u piscima XX

veka, a danas i veoma omiqen me|u ~itaocima.

U izboru su se na{le ne samo „najkra}e pri~e“, nego i

najkra}i „zapisi“, koji se mogu smatrati dovr{enim pro-

znim celinama, bez obzira da li imaju sve ili bar jedan

element koji opredequje pod`anr najkra}e pri~e.

Pri~e i zapisi u ovom izboru preuzete su ili iz Andri-

}evih objavqenih zbirki pri~a ili iz zapisa objavqenih

posthumno i objediwenih u dve kwige (Znakovi pored puta

i Sveske), ili iz pesni~ke zbirke Nemiri, odnosno lirike

neobjavqene u posebnom izdawu za `ivota (Lirika). U tom

smislu, ovo je prvi put da se zbirka malih proznih celina

i fragmenata na{eg nobelovca pojavquje pred ~itala~kom

publikom.

Laguna je do sada, pored kwige „Susret“, objavila An-

dri}eve „Novele o `eni“, „Novele o mutnim vremenima“,

„Pri~e o osobewacima i malim qudima“, „Beogradske

pri~e“, „Pri~e o moru“, „Sarajevske pri~e“, „Turske pri-

~e“, „Pri~e o selu“.

Od dobitnice Nobelove i Pu-

licerove nagrade.

Izdava~ka ku}a Laguna obja-

vila je prvi put na srpskom jezi-

ku najpoznatiji roman ameri~ke

nobelovke Toni Morison, „So-

lomonova pesma“. Ovo je tre}i

roman Toni Morison, objavqen

1977, i spada me|u wena najcewe-

nija i najradije ~itana dela. Ia-

ko ne odstupa od teme otu|ewa i potrage za korenima, `ud-

we za slobodom i pravima, Toni Morison se verno vra}a

temi koja je dominantna u svim wenim romanima: potrazi

za qubavqu i identitetom.

Mlekaxija Ded je ro|en neposredno nakon {to se eks-

centri~ni kom{ija vinuo sa krova ku}e u uzaludnom poku-

{aju da poleti. Do kraja `ivota i on }e poku{avati da le-

ti, da pobegne od sebe i sveta u kojem `ivi. Ovim briqant-

no osmi{qenim romanom Toni Morison poput Sola Belo-

ua i Gabrijela Garsije Markesa iznova otkriva pri~u o sa-

zrevawu. Prate}i Mlekaxijino putovawe od industrijskog

grada do mesta iz kojeg poti~e wegova porodica, autorka

nas upoznaje sa plejadom tragalaca i proroka, la`ova i

ubica, sa likovima koji nastawuju crni svet Amerike i

razotkriva wihovu intimnu istoriju. „Solomonova pe-

sma“ govori o uzletu, bio to uzlet duhom ili uzlet telom,

i pro`ima modernu pri~u prastarom afri~kom pripove-

{}u o lete}oj deci, o onima koji su, odvedeni u robqe, us-

peli da polete i vrate se u zemqu svojih predaka.

Toni Morison

SOLOMONOVA

PESMA

Ivo Andri}

SUSRET

Uokviru “Letwih dana kulture”, a u organizaciji

Doma kulture, u ponedeqak je u sredwem holu otvo-

rena izlo`ba slika i digitalne umetnosti Milo-

{a Vuka Aleksi}a. Lela Pavlovi}, predsednica Odbora

“Letwih dana kulture”, istakla je da ova manifestacija

dokazuje {ta mogu da prika`u, ne samo ustanove kulture i

organizacije, nego i pojedinci iz ^a~ka, u letwim mese-

cima, od 1. jula do 31. avgusta. Predsednica je podsetila

da }e ove i naredne godine organizator manifestacije bi-

ti Dom kulture, i izrazila nadu da }e sve vi{e sugra|ana

biti zainteresovano da u~estvuje u “Letwim danima kul-

ture”. “Ono {to je karakteristi~no za sve programe ovog

leta, jeste da su na{i izvo|a~i mladi, perspektivni qudi

od kojih mo`emo o~ekivati da ubudu}e kroje kulturnu po-

litiku grada”, naglasila je Lela Pavlovi}.

Urednik Likovnog programa Doma kulture Vesna Pe-

trovi}, predstavila je mladog umetnika Milo{a Vuka

Aleksi}a wegovim re~ima, odnosno razmi{qawima i

tekstovima koji su nastajali tokom wegovog stvarala-

{tva:

- Ro|en je jedne sun~ane subote 1984. godine u Srbiji, sa

puno entuzijasti~kih `eqa u o~ima. Tako|e, sa velikom

`eqom da neznatno oboji svet, ~ine}i ga bar malo vedri-

jim, svetlijeg srca... Wegova umetni~ka karijera po~ela je

2006. godine, od kada po~iwe da koristi tehniku uqe na

platnu. Od tada su wegova dela u rasponu od apstraktnog

slikarstva, preko popart portreta, do nadrealisati~kog

tuma~ewa `ivota oko nas. U kompozicijama koje pravi

vidi se uticaj grafi~kog dizajna, kao wegove primarne

profesije.

Prema re~ima autora, izlo`ba je nastala kao potreba

umetnika da se bori sa stalnim vetrewa~ama, kao izraz

`eqe za fiktivnom slobodom, jer, kako ka`e, svi `elimo

da pobegnemo iz realnosti, stvarnosti. Izlo`ene slike,

kao i propratni tekstovi su wegovo vi|ewe sveta i done-

kle wegova biografija. Doga|aji, kao pozitivne i nega-

tivne strane `ivota, uzrok su nastajawa izlo`be, ~ija je

poruka “verujte u sebe, u ostvarewe svojih `eqa i slobo-

du”. O temi ove izlo`be, “Stawu bla`enstva”, Milo{

Vuk ka`e:

- Te`we, smernice koje nas hrane nadom i smislom... Da

li mo`emo zamisliti svoj `ivot bez `eqa i poriva, a

istovremeno imati ose}aj ispuwenosti i spokojstva? Slu-

{am sopstveni smeh u stra{nom procepu misli i odmota-

vam filmske trake svoje pro{losti. [ta to pronalazim?

Koje su to sile koje me guraju kroz nezaustavqivu vodeni-

cu `ivota? Sloboda uma i duha. Oduvek me je fascinira-

la ta iluzija stvarnosti za kojom sklapam o~i i pru`am

ruke u znaku potpunog pristajawa na sve {to nosi svojim

brzim tokom ovaj svet bezli~nosti... Ja se ne zovem ime-

nom i prezimenom, ve} bojama `ivota. O~i su mi ve}e od

~e`we, a ruke du`e od ma{te. Rasto~en sam u hiqadu boja

koje mi ma`u o~i u trenucima kada sam najrawiviji. Mo-

`da je ovo jedini put koji mi preostaje... N. R.

Otvaraju}i izlo`bu “Pojasevi

Etnolo{ke zbirke Narodnog

muzeja u Zaje~aru - Ve~iti

krug”, autora Dejana Krsti}a, u ~a-

~anskom Narodnom muzeju, direktor-

ka ove ustanove Delfina Raji}, ista-

kla je da je pojas, po verovawima, bio

neophodan ~oveku, kako na ovom, tako

i na “onom” svetu, te ga zato simbo-

li~no mo`emo nazvati ~ovekovim ve-

~itim krugom:

- ^ovek isto~ne Srbije je na pojas

obra}ao veliku pa`wu, od wegove iz-

rade, do najraznovrsnijeg kori{}e-

wa. Prakti~na namena daje mu {iro-

ku upotrebu u materijalnoj kulturi,

a, za razliku od mnogih drugih mate-

rijalnih predmeta, zahvaquju}i svo-

joj vi{ezna~ajnoj simbolici, kao i

dekorativnosti, on je dobio zna~ajno

i istaknuto mesto u socijalnoj i du-

hovnoj tradicionalnoj kulturi.

Predstavqaju}i kolegu Dejana Kr-

sti}a, etnolog Sne`ana [apowi}

A{anin, naglasila je da je izlo`eno

oko 170 pojaseva, {to je rezultat veo-

ma plodnog i uspe{nog rada autora,

koji je pet-{est godina posvetio rea-

lizaciji ove izlo`be. Pojas je, kako

je istakla, prisutan u svim narodnim

obi~ajima i prati ~oveka tokom ~i-

tavog wegovog `ivota.

Etnolo{ko odeqewe Narodnog

muzeja u Zaje~aru poseduje bogate

zbirke seoske i gradske narodne no-

{we i nakita. U ovim zbirkama nala-

zi se 409 pojaseva i delova pojaseva.

Ova kolekcija ima poseban zna~aj

zbog svoje raznovrsnosti, {to potvr-

|uje i katalog koji prati ovaj proje-

kat.

- Narodna no{wa je oduvek bila

inspirativna, izme|u ostalog i zbog

toga {to je etnogenetski ~itqiva i

to je meni kao etnologu bio veliki

izazov. Pojas je veoma interesantan i

zbog ~iwenice da nije posebno prou-

~avan u srpskoj etnologiji. Ova izlo-

`ba ne predstavqa samo jednu lokal-

nu zbirku, ve} ~itavu jugoisto~nu

Srbiju, jer je okolina Zaje~ara ~vo-

ri{te eti~kih struja sa sve ~etiri

strane sveta. S druge strane, Zaje~ar

je bio steci{te mnogih naseqenika

posle Drugog svetskog rata, u vreme

industrijalizacije. Pored toga, po-

jas ima estetsku vrednost, tako da je

pogodan za izlagawe. Zanimqivo je

da su dosada{wi istra`iva~i narod-

ne no{we za pojas govorili: “to je

onaj mali, {areni deo no{we, koji je

svuda isti, u svim krajevima”. Narav-

no, to nije ta~no. On je itekako ~i-

tqiv i pokazuje kretawe stanovni-

{tva ~ak i pre 300 do 500 godina na

ovim prostorima, {to potvr|uju i

pojasevi iz ~a~anskog Muzeja, koje

smo ovde prilo`ili. Fascinantno je

da samo pojas i oglavqe imaju duboku

duhovnu vrednost, odnosno imaju ve-

liku ulogu u duhovnoj kulturi - rekao

je, izme|u ostalog, autor izlo`be De-

jan Krsti}, podse}aju}i da je pojas u

tradicionalnoj kulturi stanovni-

{tva isto~ne Srbije imao vi{efunk-

cionalnu ulogu.

Podaci o kori{}ewu pojasa u du-

hovnoj i socijalnoj kulturi isto~ne

Srbije, sagledani u kontekstu kori-

{}ewa pojasa uop{te u svetu, pokazu-

ju da je on shvatan kao simbol seksu-

alnosti i plodnosti, za{titni krug

i zamena za sveto belo platno.

N. R.

IZLO@BA SLIKA I DIGITALNE UMETNOSTI MILO[A VUKA ALEKSI]A

STAWE BLA@ENSTVA

OTVORENA IZLO@BA „POJASEVI ETNOLO[KE ZBIRKE

NARODNOG MUZEJA U ZAJE^ARU”, DEJANA KRSTI]A

VE^ITI KRUGVE^ITI KRUG

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 17KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Urano jutro naj-

hladnije zime

koju [vedska pamti,

detektivku Malin

Fo{ du`nost zove

da iza|e iz tolpog

stana koji deli sa

svojom k}erkom ti-

nejxerkom. Nago te-

lo mu{karca prona-

|eno je kako visi sa

drveta u pustoj, lede-

noj poqani van gra-

da. Od samog po~et-

ka, Malin se suo~ava

sa mno{tvom pita-

wa bez odgovora: Ko

je `rtva? Kako je do-

spela na drvo? I

odakle poti~u neobi~ne rane na wenom telu? U zajednici

koja deluje re{eno da sa~uva svoje tajne i koja `ivi is-

kqu~ivo po sopstvenim pravilima, Malin i wen tim mo-

raju se dati u potragu za istinom, prate}i ledene tragove

ubice do najtamnijih kutaka qudskog srca.

Uzbudqiva romansa

protkana misterijom

~iji su junaci vrlo neobi-

~an, neporecivo vatren i

izuzetno skladan par, To-

bajas Mar~ i wegova o~ara-

vaju}a partnerka Lavinija

Lejk.

Poziv na seosku zabavu bio

je savr{eno re{ewe za To-

bajasov i Lavinijin najve-

}i problem. Omogu}io im

je da izbegnu vrevu i rado-

znale o~i Londona i pro-

na|u skriveno, opu{taju}e

i pre svega romanti~no qu-

bavno gnezda{ce. Pojava

dra`esne `ene iz Tobajaso-

ve pro{losti razvejala je planove ovog qubavnog para i

upropastila sadr`ajni vikend, daleko od metropole.

Lepota Aspazije Grej delovala je onespokojavaju}e, ba{

kao i wena tajanstvena povezanost s Tobajasom. Wen dav-

no preminuli verenik bio je wegov prijateq, i poreme}e-

ni ubica. Laviniji je u Aspazijinom prisustvu bilo pri-

li~no neprijatno, mo`da i zato {to ju je prvi put susre-

la u Tobajasovoj spava}oj sobi. Ispostavilo se da se tamo

na{la kako bi zatra`ila za{titu, nakon {to je dobila

zlokobnu poruku koja je na jeziv na~in o`ivela pro{lost.

Doga|aji su ukazivali na to da neko podra`ava mrtvog

ubicu, {to je izme|u Tobajasa i Lavinije stvorilo mnogo

opasnije prepreke od pukog ogovarawa. Dvojac Lejk i

Mar~ ubrzo }e biti prinu|en da upotrebi sav talenat da

bi uhvatio zlo~inca koji je tako grubo prekinuo wihov

randevu. Nakon toga, mo}i }e da se posvete mnogo ugodni-

jim aktivnostima...

Amanda Kvik

KASNO JE ZA VEN^AWE

Mons Kalentoft

SNOVI U BELOM

Uokviru “Letwih dana kultu-

re”, u sredu uve~e, u Gradskom

parku, publika je u`ivala u

svirci benda Jazz project. Uglavnom

mladi, ali i qubiteqi xeza sredwe i

starije generacije mogli su da ~uju

popularne pesme obra|ene u me{avi-

ni xez i fank stila. Pored svojih au-

torskih kompozicija, ~lanovi benda

su izveli i obrade poznatih xez stan-

darda. Jazz project je nastup zapo~eo

kompozicijom “Vide}emo”, Vasila

Haximanova. Vo|a benda i kompozi-

tor Stevan Milijanovi} (klavijatu-

re), Du{an @ivkovi} (bas), Aleksa

Milijanovi} (bubwevi), Ilija Da-

mqanovi} - Drug Ilija (gitara) i

peva~ica Milena Lana Dimitrije-

vi}, podjednako dobro su izveli i

strane i doma}e obrade, me|u kojima

su se mogle ~uti numere Rendi Kra-

ford, Bili Kobama, grupe “Leb i

sol” i, naravno, benda Vasila Haxi-

manova.

Stevan Milijanovi} je, kako ka-

`e, relativno skoro po~eo da slu{a

xez (pre tri godine), a potom i da

svira i bavi se ovom vrstom muzike,

kao Vasilov u~enik. Pored toga, ra-

do svira i klasi~nu muziku, {to ne

iznena|uje, budu}i da poha|a ~etvrtu

godinu Sredwe muzi~ke {kole “Dr

Vojislav Vu~kovi}”. Jazz project je

ve} “osvojio” ^a~ane svojim stilom

i nastupima na gradskim manifesta-

cijama, ali i zahvaquju}i svojim

vernim fanovima i roditeqima koji

ih podr`avaju. Predstoji im jo{ je-

dan koncert u okviru “Letwih dana

kulture”, nastupi na Festivalu “Ka-

rusel”, “Nu{i}ijadi” u Ivawici i,

{to ih posebno raduje, svira}e na

“Ni{vilu”, me|unarodnom xez fe-

stivalu. I Du{an @ivkovi} deli

Stevanovo mi{qewe da }e nastup u

Ni{u biti wihov veliki uspeh, jer

}e svirati iste ve~eri, 15. avgusta,

kada i wihov najve}i uzor Vasil Ha-

ximanov Bend, a posetioci su svojim

odu{evqewem “ocenili” da Jazz pro-

ject obe}ava. N. R.

Usredu, na Gradskom trgu, Kul-

turno umetni~ko dru{tvo

“Srpski jelek” je organizova-

lo manifestaciju pod nazivom “Sr-

cem za grad ^a~ak”. Osim u jelima sa

tradicionalne srpske trpeze, koju su

~lanovi KUD-a slu`ili posetioci-

ma, ^a~ani su mogli u`ivati i u iz-

vornoj narodnoj muzici u izvo|ewu

raznih peva~kih i folkornih grupa.

- Ovo je {esti put kako u~estvuje-

mo na manifestaciji Letwi dani

kulture i nastupamo na Gradskom tr-

gu. Lepo je vreme, ozvu~ewe je odli~-

no i to nam je najbitnije. Spremili

smo bogatu trpezu za na{u publiku -

rekla je Mladena Gojkovi}, osniva~

KUD “Srpski Jelek”.

U okviru programa nastupilo je

oko 140 u~esnika, koji su izvodili

staro izvorno pevawe, ali mogla se

~uti i po koja poznata “narodna za

du{u”. Nosioci manifestacije bili

su mu{ka i `enska peva~ka grupa

“Srpski jelek”, a uz wih su nastupili

i KUD “Abra{evi}”, “Qubi~anke”,

deca iz KUD “Bambi” i nekoliko

kulturno umetni~kih dru{tava iz

Ivawice.

Ova manifestacija imala je i hu-

manitarni karakter, jer su organiza-

tori apelovali na sve posetioce da

po{aqu SMS i u~estvuju u akciji

“Velikim srcem za Anine i Vi{wine

o~i”, kako bi se sakupio novac da se-

stre Jovanovi} odu na operaciju u

London i povrate vid koji su izgubi-

le u pubertetu.

I. M.

Centar za vizuelna

istra`ivawa i

razvoj vizuelne

kulture “Krug” otvorio je

u sredu u Likovnom salonu

Doma kulture izlo`bu pod

nazivom “Umetnost i pa-

pir” (Saziv 2012), koja je

nastala na Me|unarodnom

simpozijumu pod istim na-

zivom. Ova izlo`ba je me-

|unarodnog karaktera, a

wen ciq je da se preko kul-

ture i umetnosti aktivno

u~estvuje u re{avawu eko-

lo{kih problema, odnosno

da se uka`e na kreativni

pristup ovom problemu.

- U re{avawu ekolo-

{kih problema moraju u~e-

stvovati svi segmenti dru-

{tva, a mi kao umetnici

smo na sebe preuzeli zada-

tak da organizujemo Me|u-

narodni simpozijum, na ko-

me je do sada u~estvovalo

317 umetnika iz 24 zemqe

sveta. U ^a~ku je ostala ve-

lika kolekcija, od oko 400

radova, pa je potrebno

obezbediti prostor {to bi

pokazalo da na{ grad ima

jedan od zna~ajnijih proje-

kata iz oblasti umetnosti,

koja participira u re{a-

vawu ukupnih dru{tvenih

problema, me|u kojima su i

oni iz oblasti ekologije -

rekao je akademski slikar

Bo`idar Plazini} iz Cen-

tra za vizuelna istra`iva-

wa i razvoj vizuelne kultu-

re “Krug”.

U Likovnom salonu je

izlo`eno vi{e od 40 rado-

va, autora iz Amerike,

Slovenije, Bugarske, Rumu-

nije i Srbije. I. M.

^A^ANI U@IVALI U SVIRCI U GRADSKOM PARKU

JAZZ PROJECT OBE]AVA

SRPSKA TRPEZA I IZVORNA NARODNA MUZIKA ZA ^A^ANE

U LIKOVNOM SALONU DOMA KULTURE OTVORENA IZLO@BA

„SRCEM ZA GRAD ^A^AK”

„UMETNOST I PAPIR“

18 PETAK 19. JUL 2013. GODINEKULTURA

“Estetika treba da dolazi

iz srca, ne iz razuma. Ona

je inspiracija, a ne raz-

mi{qawe”, ka`e [arl

Lalo.

Za Ansela Adamsa “odli~-

na fotografija” mora biti

“puni izraz onoga {to ~o-

vek u najdubqem smislu

ose}a o tome {ta fotogra-

fi{e i time istinski iz-

raz onoga {to ~ovek ose}a

o `ivotu u celini”.

To su lajtmotivi kojima se

rukovodi i majstor umet-

ni~ke fotografije Foto

saveza Srbije Branislav Strugar,

koji je na upravo zavr{enim Da-

nima fotografije u Srbiji - ^a-

~ak 2013. odr`ao zanimqivo pre-

davawe na temu “Snimawe pejza-

`a”, u organizaciji Kulturno-

obrazovnog programa Doma kultu-

re i imao autorsku izlo`bu foto-

grafija u Galeriji Narodnog mu-

zeja.

Fotografije Branislava

Strugara su poku{aj da se objek-

tivom fotoaparata do~ara se}a-

we autora koje je imao pred nekim

prizorom ili u nekoj situaciji.

Neretko, emocije u umetniku uz-

burkaju sna`an vetar, talasi, re~-

na bujica, me}ava, magla. Zato on

nema potrebu da fotoa-

paratom zabele`i doku-

ment i bude objektivan,

da sa~uva od zaborava iz-

gled predela ili neko de-

{avawe. Za wega nije va-

`no gde ili kada, va`ne

su samo emocije. Ako je

delo uspelo, ono nasta-

vqa svoj samostalan `i-

vot i nakon {to je nesta-

la pojava koja je umetni-

ka podstakla na stvara-

we. Svaki umetnik sma-

tra svojim najve}im

uspehom ako fotografija

kod posmatra~a izazove

potpun, intiman do`i-

vqaj lepote, kojom osta-

jete zavedeni, trenutno i

zauvek, {to je i on do`i-

veo, stvaraju}i je.

Svoje preda-

vawe Strugar je

koncipirao u

tri segmenta,

obuhvataju}i

tako celinu

umetni~kog po-

stupka i daju}i

vrlo stru~no i

sa`eto uput-

stvo svakom bu-

du}em qubite-

qu fotografi-

je kako se po-

staje umetnik u

ovoj oblasti.

S e g m e n t i

predavawa bi-

li su: namena

fotografije ,

interpretaci-

ja, odnosno na-

~in na koji se

umetnik izra-

`ava i snima

fotografiju i

intervencije,

koje su danas, u

eri digitalne fotografije, po-

stale ve}a provokacija nego ne-

kada. Namenu fotografije odre-

|uje stepen wene dokumentarno-

sti, odnosno kreativnosti isti-

~e Strugar. Dok dokumentarna

fotografija potpuno zanemaruje

estetiku, umetni~ka obrnuto, sa-

dr`i likovni izraz u kreativno-

sti fotografa. Izme|u te dve

krajnosti nalazi se takozvana

primewena fotografija, koja

predstavqa dokument sa estet-

skim zahtevima (fotografije u

kwigama, bro{urama, ~asopisi-

ma…).

Analiziraju}i odnos amater –

profesionalac, Strugar ka`e da

amater ima mawe vremena za fo-

tografisawe, dok je profesino-

nalac sve vreme sa fotoapara-

tom, ali amater je psihi~ki slo-

bodan, sam bira temu, ima potpu-

nu slobodu, dok profesionalca

ograni~ava zadatak. Renesansa

crno beloj fotografiji vra}a

misterioznost, ali li{avawem

kolora u pejza`u, smawuje se broj

do`ivqaja. Govore}i

o mogu}nostima in-

terpretacije u snima-

wu pejza`a Strugar

isti~e da fotografija

sama po sebi ne mo`e

da uradi ni{ta, ona je

rezultat onoga {to je

uradio fotograf. Zato

je veoma va`an izbor

fotoaparata, izbor

motiva i stajna ta~ka,

mesto sa koga }e se pej-

za` snimiti. Svetlo je

jedan od najzna~ajni-

jih elemenata foto-

grafije. Me|u foto-

grafima je uvek aktu-

elna tema intervenci-

je tj. {ta je dozvoqeno

i koliko je dozvoqeno

mewati fotografiju.

- Su{tina za mene

je rezultat, onda je neva`no na

koji na~in je fotograf to dobio.

Smatram da je u umetni~koj foto-

grafiji sve dozvoqeno, ali samo

krajwi rezultat }e pokazati da

li je intervencija bila opravda-

na. Kod snimawa pejza`a va`no je

sa~uvati prirodnost i ose}aj du-

bine prostora. Primeri lo{e

intrvencije su osvetqavawe i bo-

jewe u crveno, rekao je pored

ostalog Branislav Strugar i ko-

mentarisao pejza`e iz svog boga-

tog opusa.

Z. L. S.

BRANISLAV STRUGAR, MAJSTOR FOTOGRAFIJE FSS O SNIMAWU PEJZA@A

ISTAKNUTI UMETNIK

FOTOGRAFIJE

Branislav Strugar je ro|en

u Beogradu 1949. godine. Foto-

grafijom se bavi od 1968, a

profesionalno, od 1974. godi-

ne. Vi{e od dve decenije je bio

zaposlen kao fotoreporter u

TV Beograd, a 1996. napu{ta

stalni posao i dobija status

samostalnog umetnika. Godine

2002. dodeqeno mu je zvawe Is-

taknutog umetnika fotografi-

je ULUPUDS-a, ~iji je ~lan

kao i Saveza novinara Srbije.

Nagradu za `ivotno delo, od-

nosno za “celokupno stvarala-

{tvo i doprinos razvoju pri-

mewenih umetnosti i dizajna”

dobio je 2008. Ima zvawe maj-

stora umetni~ke fotografije

FSS. Izlagao je i nagra|ivan

na brojnim izlo`bama u zemqi

i inostranstvu. U doma}im i

inostranim kwigama, ~asopi-

sima, prospektima, na razgled-

nicama i plakatima, nalazi se

vi{e od 10.000 wegovih snima-

ka. Objavio je 13 autorskih mo-

nografija sa motivima od Pe}-

ke patrijar{ije, manastira

Studenice, Sopo}ana, De~ani,

do Beograda i Crne Gore.

VA@NA JE EMOCIJA

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 19

marketing 032/342-276

MARKETING

22 PETAK 19. JUL 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 23VODI^

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

„SRPSKI PAB”

Petak, 19. jul - Svirka benda "POGRE[ILA

RODA", 22 ~asa

Subota, 20. jul - Svirka "ALEKSANDRA I

NEMAWA", 22 ~asa

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSYALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333PIVNICA

KAFE “[TO DA NE”

- Petak, 19. jul - Svirka

benda "STARI GRAD",

22 ~asa

PETAK 19. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

12:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

13:00 NIKO KAO JA-R.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 ARHIVA EPERHIJE

@I^KE

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SUBOTA 20. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 PLANETA SEZAM

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 TREND SETTER

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 ARHIVA EPARHIJE

@I^KE -R.

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 VI PITATE, MI

TRA@IMO ODGOVOR

21:00 SUPER 70

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:10 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

NEDEQA 21. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 POD SJAJEM ZVEZDA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 CRTANI FILM

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK,

VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 FILM

15:30 VEZE

16:15 PROSLAVA 20 GODINA

TELEVIZIJE-DIREKTAN

PRENOS

18:30 DRAGA^EVSKI HORIZON-

TI

19:00 AUTOBILBORD

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 KONCERT

23:00 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

PONEDEQAK 22. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-R.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 BIOGRAFIJE

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 DRAGA^EVSKI

HORIZONTI-R.

16:45 SERIJA - IZLOG STRASTI-

R.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 DOKUMENTARNI FIL-

MOVI - ZASTAVA FILM

20:30 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD

21:00 MILANOVA^KA

SEDMICA

21:45 TREND SETTER

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU

UTORAK 23. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRAST

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 POD SJAJEM ZVEZDA

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT-R.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 MI ZAJEDNO KROZ NA[

GRAD -R.

18:15 MILANOVA^KA SEDMI-

CA-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJA

20:05 TV MEDIKUS

21:00 SRBIJA I SVET

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

SREDA 24. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 MISS SVETLANA - IZ

DRUGOG UGLA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 SUPER 70

13:30 OGLASI

14:10 PLANETA SEZAM -R.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-R.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 MO SPORT

20:45 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

^ETVRTAK 25. 7. 2013.

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -R.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-R.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

20:05 NA[E SELO-R.

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NIKO KAO JA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:00 GLAS ZAPADNE SRBIJE

23:15 PROGRAM SRBIJA NA

DLANU 1

- TV GALAKSIJA -

//////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirka

KAFE KLUB „ENIGMA”

Subota, 20. jul - Svirka "FUNK OFF", 22 ~asa

Dvori{te

Narodnog muzeja

- Od 2. jula do 15.

avgusta, utorkom

i ~etvrtkom od 10

do 11 sati

LETO

U MUZEJU

Likovnu radion-

icu vode etnolog

Ivana

]irjakovi} i

paleontolog

Biqana ^kowevi}

- 23, 24. i 25. jul

od 21 do 22.30

Festival ambijentalne i etno

muzike "KARUSEL"

“KAKO BUBAW KA@E”

radionica za udaraqke

Aleksandra Alempijevi}a

Izlog Doma kulture

Od 2. jula do kraja avgusta

ART DIJALOG -

radionica

Centar za vizuel-

na istra`ivawa

"Krug"

Dvori{te

Umetni~ke

galerije

"Nade`da

Petrovi}"

Ponedeqak, 22.

jul od 20.30 do 01

sat

Festival ambi-

jentalne i etno

muzike "KARUSEL" KON-

CERT

^udesmo (^a~ak/Beograd),

Katarina Pejak Trio

(Beograd/Boston), Fish in

Oil (Beograd), Nikola

Radovi} i Okura`ator, Dejan

]ur~i} Bend i Krvna grupa

LETWI DANI KULTURE

24 PETAK 19. JUL 2013. GODINELU^ANI

Na teritoriji op{tine

Lu~ani `ivi oko 70 iz-

beglih i prognanih lica.

Mnogi od wih su ve} re{ili

problem sme{taja, ali ve}ina

wih jo{ uvek nema stabilne pri-

hode. U nekada{wem kolektiv-

nom centru za sme{taj izbeglih i

prognanih lica, u zgradi starog

vrti}a u Lu~anima, jo{ uvek sta-

nuju tri porodice, koje ~ekaju da

im nadle`ni obezbede stambeno

re{ewe. Op{tina Lu~ani je,

ovih dana, od Republike i Kome-

sarijata za izbeglice dobila

sredstva za wihovo trajno stam-

beno zbriwavawe. Za tu namenu

dr`ava je izdvojila 1.600.000, a

lokalna samouprava i dopunskih

400.000 dinara.

Kako isti~e predsednik op-

{tine Mladomir Sretenovi},

kolektivni centar za sme{taj iz-

beglih i prognanih lica je zatvo-

ren pre nekoliko godina, ali u

zgradi starog obdani{ta, uprkos

tome, jo{ uvek ima stanara. Kra-

jem pro{le godine od nadle`nih

inspektora stigla je zabrana ko-

ri{}ewa tog objekta za stanova-

we, jer su elektroinstalacije i

vodovodna mre`a u wemu u izu-

zetno lo{em stawu.

- Objekat u kome stanuju izbe-

gla i prognana lica je u nadle-

`nosti op{tine i imamo obavezu

da se odgovorno pona{amo prema

re{ewu protivpo`arnog inspek-

tora, pa smo upravo zbog toga i

sproveli odre|ene aktivnosti,

kako bismo razre{ili stambeni

problem porodica koje jo{ uvek

`ive u tom prostoru. Na veliku

radost svih nas u lokalnoj samo-

upravi, posle vi{e obra}awa

Komesarijatu za izbeglice, dobi-

li smo odre|ena sredstva za sta-

beno zbriwavawe ovih porodica.

Sa sredstvima koje je obezbedila

op{tina Lu~ani, na raspolaga-

wu imamo ukupno dva miliona

dinara za kupovinu napu{tenih

seoskih doma}instava, koja }emo

ponuditi porodicama koje tre-

nutno `ive u neadekvatnim uslo-

vima u zgradi starog vrti}a, ka-

ko bismo definitivno razre{i-

li wihov stambeni problem - is-

takao je Sretenovi}, dodaju}i da

je formirana op{tinska komisi-

ja koja }e, u saradwi sa Komesa-

rijatom, u najkra}em mogu}em ro-

ku obezbediti uslove za wihov

trajni stambeni sme{taj.

V. S.

Ovih dana malinari draga~ev-

skog kraja ubrali su posled-

we koli~ine maline u ovoj

sezoni. Sada, nakon zavr{etka ber-

be, polako sumiraju rezultate i va-

gaju koliko je za wih bila isplati-

va ova kultura.

Kako isti~e Qubivoje Karaxi},

predsednik Udru`ewa proizvo|a~a

maline “Vilamet” Draga~evo, ovo-

godi{wi rod je podbacio i do 40

odsto u odosu na prose~ne sezone,

ali je kvalitet ovog vo}a bio odli-

~an. U odnosu na berbu iz 2012, Dra-

ga~evci su ovog leta ubrali neznat-

no ve}e koli~ine maline, a otkupna

cena ovog izvoznog vo}a je u drugoj

polovini berbe dostigla cifru od

200 dinara po kilogramu. Sa pojedi-

nim hladwa~arima postignut je do-

govor da se ovakva cena primeni

na ukupne koli~ine otkupqene

maline. Pad cene “crvenog zlata”,

koji je zabele`en u ivawi~kom

kraju nakon 9. jula, delimi~no se

odrazio i na otkup maline u Dra-

ga~evu, iako je na ovom podru~ju

bilo znatno mawe ki{e, pa je wen

kvalitet ostao podjednako dobar.

Hladwa~a iz Vrdila otkupqiva-

la je malinu na podru~ju Draga~e-

va po ceni od 200 dinara i odmah

na terenu organizovala isplatu.

Drugi otkupqiva~i su se prili-

kom pla}awa uglavnom dr`ali

akontne cene maline, pa se o~eku-

je da }e razlika do kona~nog izno-

sa biti ispla}ena narednih dana.

V. S.

STAMBENO ZBRIWAVAWE IZBEGLIH I PROGNANIH LICA

IZ KOLEKTIVNOG CENTRA

U SEOSKA DOMA]INSTVA!

VEST IZ POQOPRIVREDE

ZAVR[ENA BERBA MALINE U DRAGA^EVU

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 25LU^ANI

- Predra~unska vred-

nost rekonstrukcije ba-

zena iznosi oko 55 mi-

liona dinara. - Otvara-

we gradili{ta plani-

rano za 1. septembar,

nakon zavr{etka sezone

kupawa

Navikli su `iteqi Lu~a-

na da se tokom sparnih

dana, bar s vremena na

vreme, osve`e na svom otvorenom

bazenu. Imali su tu privilegiju

jo{ od davne 1952, kada je sagra-

|en bazen u wihovoj varo{ici.

Godine su se nizale, a ovaj sport-

ski objekat uspe{no je odolevao

zubu vremena. I ove sezone nano-

vo je otvoren za kupa~e, iako se na

wemu ve} vide znatna o{te}ewa.

Bazen je jo{ uvek bezbedan za upo-

trebu, ali da bi se zaustavilo we-

govo daqe propadawe - neophodna

mu je skora rekonstrukcija. To su

uvideli i predstavnici lokalne

samouprave, pa su odlu~ili da

udru`enim snagama sa preduze-

}em “Milan Blagojevi} - Namen-

ska” i Mesnom zajednicom Lu~a-

ni obnove ovaj sportski objekat.

Predstavnici op{tine Lu~a-

ni i preduze}a “Milan Blagoje-

vi} - Namenska” odr`ali su ove

sedmice sastanak, na kome su raz-

govarali o predstoje}oj rekon-

strukciji bazena. O~ekuje se da }e

u narednih 15 dana sti}i ponude

od potencijalnih izvo|a~a za ze-

mqane i gra|evinske radove, a ka-

snije i za nabavku i ugradwu neo-

phodne opreme. Rekonstrukcija

bazena bi trebalo da startuje 1.

septembra, nakon potpisivawa

ugovora sa izvo|a~ima radova i

odvija}e se u vi{e faza.

Bazen u Lu~anima je izgra|en

pre {ezdeset godina. Zub vremena

je u~inio svoje, pa su neophodna

nova ulagawa, kako bi se ovaj

sportski objekat modernizovao i

uvrstio u red savremenih bazena,

koji }e tokom leta predstavqati

veoma po`eqno mesto za odmor i

rekreaciju. Kako je istakao Mla-

domir Sretenovi}, predsednik

op{tine, za prvu fazu rekon-

strukcije bazena, zemqane i gra-

|evinske radove, bi}e neophodno

oko 25, dok }e, prema predra~unu,

nabavka i montirawe neophodne

opreme iznositi oko 20 miliona

dinara. Za zavr{nu fazu, parter-

no ure|ewe, bi}e neophodno i do-

punskih desetak miliona dinara,

pa }e kompletna rekonstrukcija

bazena ko{tati oko 55 miliona

dinara. Svi planirani radovi

bi trebalo da se zavr{e do po~et-

ka juna naredne godine, kako bi

bazen bio spreman za novu sezonu

kupawa.

- Osim `iteqa na{e op{tine,

ovaj bazen koriste i gra|ani sa

drugih podru~ja. Svima godi mir

i osve`ewe tokom letwih meseci.

Nadamo se da }e nakon rekon-

strukcije, ovaj sportski objekat

biti jo{ omiqenije mesto oku-

pqawa mladih qudi i da }e deca

maksimalno u`ivati u wemu - re-

kao je Sretenovi}, dodaju}i da je

investiciono-tehni~ka dokumen-

tacija za rekonstrukciju bazena

ve} odobrena. Bazen }e dobiti

nove podne i zidne kerami~ke

plo~ice, savremenu opremu i

objekte za prate}e sadr`aje.

TRENING

I DOBRO DRU@EWE

Koliko radosti donosi bazen

mla|im generacijama, najboqe

svedo~e de~ji osmesi, koje smo uo-

~ili prilikom ovonedeqne pose-

te lu~anskom bazenu. Za sve veli-

ke qubiteqe vode, koji ovog leta

iz razli~itih razloga, a naj~e-

{}e onih finansijskih, ne pla-

niraju odlazak na more, bazen je

prili~no dobra zamena. Osim za

plivawe, on je dobro mesto i za

dru`ewe, a to su nam najboqe po-

svedo~ili polaznici besplatne

{kole plivawa, koje smo zatekli

na bazenu. Vredno su ve`bali, a

wihove napore u sticawu pliva~-

ke ve{tine budno je pratio i

usmeravao sedamnaestogodi{wi

mladi}, koji je, sude}i po svemu,

u`ivao veliki autoritet me|u

wima. Slu{ali su ga bez pogovo-

ra i, sude}i prema rezultatima

koje su postigli za samo nekoli-

ko ~asova, vrlo brzo }e postati

vrsni pliva~i. Iako je od po~et-

ka leta zabele`eno vi{e ki{nih,

nego sun~anih perioda, zaqubqe-

nici u plivawe nisu propustili

ni jedan lep dan da ga ne provedu

na bazenu. Ivan i Stefan [oji},

osnovci iz Lu~ana, ka`u

da najlep{e dane {kol-

skog raspusta provode

upravo na bazenu. U~e da

plivaju i dru`e sa vr-

{wacima.

- Nisam znao dobro da

plivam, pa sam do{ao da

usavr{im tehniku i da se

dru`im sa drugarima.

Lepo nam je ovde i dobar

nam je instruktor. Ima

puno strpqewa za nas, ta-

ko da smo svi napredova-

li u plivawu za samo ne-

koliko ~asova - rekao je

Stefan, koji je ovog juna

zavr{io {esti razred.

I Milica Kotlaji},

u~enica petog razreda, svoje slo-

bodno vreme najradije provodi

na bazenu.

- Na bazenu mi je uvek zabavno,

jer se dru`im sa vr{wacima. Le-

po nam je na ovom mestu i nadam

se da }emo narednog leta imati

najboqi bazen. Nau~ila sam da

plivam, pa }u mo}i maksimalno

da u`ivam u vodi - zadovoqno

ka`e Milica, dodaju}i da je in-

struktor plivawa mnogo dobar i

da im svima posve}uje podjednaku

pa`wu.

Vladimir Kari} nije iz Lu-

~ana, ali dolazi na bazen, jer `e-

li da nau~i da pliva. On ka`e da

je plivawe veoma dobro za stica-

we fizi~ke kondicije, a i dru-

{tvo na bazenu je odli~no.

BESPLATNA

[KOLA PLIVAWA

Du{an Radowi} iz Lu~ana,

u~enik po`e{ke Gimnazije, koji

je u saradwi sa lokalnom samou-

pravom pokrenuo ovog leta bes-

platnu {kolu plivawa, ka`e da

se ovim sportom bavi od svoje pe-

te godine i da svoju veliku qubav

prema wemu `eli da podeli sa

drugima. Dobitnik je brojnih

medaqa i pehara. Progla{en je

za najboqeg sportistu op{tine

Lu~ani 2010. godine. Bio je i naj-

sportista Moravi~kog okruga.

Dok i{~ekuje nove pliva~ke iza-

zove, u`iva u treningu dece i ra-

duje se wihovom napretku.

- Prona{ao sam se u ovom

sportu. Plivawe je zaista moja

najve}a qubav. Imao sam `equ

da deca iz mog kraja nau~e da

plivaju i tako se i rodila ideja

da organizujemo ~asove na na{em

bazenu. Deca su sjajna, dobro slu-

{aju i bi}e od wih dobri pliva-

~i. Ideja je realizovana zahva-

quju}i lokalnoj samoupravi, ko-

ja je obezbedila zakup bazena,

staze i neophodne rekvizite za

{kolu plivawa - rekao je Du{an

Radowi}, ne skrivaju}i svoje

ogromno zadovoqstvo {to su de-

~aci i devoj~ice, polaznici bes-

platne {kole plivawa, kojih u

grupi ima 15, dobili {ansu da

ovladaju ovom lepom ve{tinom.

Dodao je da se ~asovi plivawa

odvijaju po standardima Pliva~-

kog saveza Srbije i da postoji

daleko ve}e interesovawe dece,

ali grupa zbog kvaliteta rada i

nadzora ne mo`e da bude brojni-

ja.

Kako isti~e Radowi}, za do-

bre rezultate u plivawu neop-

hodni su i odgovaraju}i uslovi

za trening. Prijatno ga je izne-

nadila vest da }e bazen u Lu~a-

nima do naredne sezone biti ob-

novqen. To }e, kako procewuje,

mnogo zna~iti svim zaqubqeni-

cima u plivawe, a posebno mla-

dima koji imaju predispozicije

da se doka`u na poqu ovog lepog

sporta.

V. S.

ZA LETWU ZABAVU I REKREACIJU

USKORO OBNOVA BAZENA

Du{an Radowi}

26 PETAK 19. JUL 2013. GODINEOGLASI

VISOKA [KOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU

I PREDUZETNI[TVO iz Beograda na osnovu ~l. 63. i 64.

Zakona o visokom obrazovawu ("Sl. Glasnik RS" br. 76/2005) i ~l.

34. Statuta Visoke {kole raspisuje

K O N K U R S

Za izbor u zvawe i zasnivawe radnog odnosa:

- za u`e nau~ne oblasti:

EKONOMIJA I FINANSIJE

Izbor nastavnika u zvawu redovnog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca PET

Izbor nastavnika u zvawu vanrednog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca PET

Izbor nastavnika u zvawu docenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

PET

Izbor asistenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca DESET

Izbor saradnika u nastavi sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca DESET

KOMUNIKOLOGIJA

Izbor nastavnika u zvawu redovnog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca DVA

Izbor nastavnika u zvawu vanrednog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca TRI

Izbor nastavnika u zvawu docenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

PET

Izbor asistenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca ^ETIRI

Izbor saradnika u nastavi sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca PET

PRIMEWENA MATEMATIKA

Izbor nastavnika u zvawu vanrednog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca DVA

Izbor nastavnika u zvawu docenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

TRI

Izbor asistenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca TRI

Izbor saradnika u nastavi sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca DVA

MENAXMENT

Izbor nastavnika u zvawu redovnog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca ^ETIRI

Izbor nastavnika u zvawu vanrednog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca ^ETIRI

Izbor nastavnika u zvawu docenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

PET

Izbor asistenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca PET

Izbor saradnika u nastavi sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca PET

PRAVO

Izbor nastavnika u zvawu redovnog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca JEDAN

Izbor nastavnika u zvawu vanrednog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca TRI

Izbor nastavnika u zvawu docenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

TRI

Izbor asistenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca TRI

Izbor saradnika u nastavi sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca ^ETIRI

INFORMATIKA

Izbor nastavnika u zvawu redovnog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca DVA

Izbor nastavnika u zvawu vanrednog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca DVA

Izbor nastavnika u zvawu docenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

DVA

Izbor asistenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca DVA

Izbor saradnika u nastavi sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca DVA

SOCIOLOGIJA

Izbor nastavnika u zvawu redovnog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca JEDAN

Izbor nastavnika u zvawu vanrednog profesora sa 100% radnog vremena - broj

izvr{ilaca JEDAN

Izbor nastavnika u zvawu docenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

JEDAN

Izbor asistenta sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca DVA

Izbor saradnika u nastavi sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca TRI

FILOLOGIJA

Izbor nastavnika za engleski jezik sa 100% radnog vremena - broj izvr{ilaca

DVA

Uslovi: Mogu konkurisati kandidati koji ispuwavaju uslove propisane Zakonom

o visokom obrazovawu

Dokumenta koja je potrebno dostaviti:

1. Prijava na konkurs;

2. Biografija;

3. Overene fotokopije diploma (visoko obrazovawe, magistratura, doktorat);

4. Izvod iz mati~ne kwige ro|enih;

5. Fotokopija li~ne karte;

6. Uverewe o dr`avqanstvu i

7. Potvrda nadle`nog organa da kandidat nije pod istragom.

Fotokopije dokumenata moraju biti overene.

Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa.

Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se uzimati u razmatrawe.

Sa izabranim kandidatima zasnova}e se radni odnos po okon~awu konkursnog

postupka.

Prijave slati na adresu: Visoka {kola za poslovnu ekonomiju i preduzetni{tvo

11000 Beograd, Ul. Mitropolita Petra br. 8.

Telefon za informacije: 011/2750-630

E-mail: info@vspep.edu.rs

SC „MLADOST“ ^A^AK

raspisuje

O G L A S

za izdavawe u zakup

SC "Mladost" ^a~ak izdaje u zakup prostor namewenog za pru`awe ugostite-

qskih usluga-kafi} u hali "Mladost" povr{ine 45m2 po po~etnoj ceni od 4 eura po

m2.

U~esnici u oglasu mogu biti samo pravna lica registrovana za obavqawe ugos-

titeqske delatnosti.

Ponude se podnose u zatvorenim kovertama za naznakom "ne otvaraj - ponuda za

zakup kafi}a", uz prilo`en dokaz o uplati depozita i kopiju re{ewa o regis-

traciji.

Blagovremenim se smatraju ponude predate u upravnoj zgradi SC "Mladost"

^a~ak u vremenu od 7 - 15 ~asova ili po{tom na adresu: Sportski centar "Mladost"

^a~ak, Gradski bedem 2, 32000 ^a~ak, najkasnije do 29. 7. 2013. godine

Depozit se upla}uje na teku}i ra~un SC "Mladost" br. 840-752668-90 sa naz-

nakom "depozit za u~e{}e na oglasu".

Visina depozita iznosi 20.000,00 i ura~unava se u zakupninu izabranom

ponu|a~u, a ostalim ponu|a~ima se vra}a.

Ukoliko izabrani ponu|a~ ne zakqu~i ugovor u roku od 7 dana od dana izbora

najpovoqnijeg ponu|a~a, kao i ako ne uplati ponu|enu cenu u roku od 7 dana od dana

zakqu~ewa ugovora, ugovor se raskida a depozit mu se ne vra}a.

Otvarawe ponuda i izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je 1. 8. 2013. u 12 ~asova u

prostorijama SC "Mladost" ^a~ak.

Ponude u~esnika koji imaju neizmirene obaveze prema SC "Mladost" ^a~ak ne}e

se razmatrati.

Detaqnije informacije: u prostorijama SC "Mladost" ili na telefon 222-719.

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 27OGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 129 m2 , centar,

gradsko {etali{te.

Povoqno. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM trosoban stan

od 76 m2. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, Avenija 2, na 7.

spratu. Tel. 063/691-761,

032/ 342-190

PRODAJEM trosoban stan.

Centar grada. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM trosoban stan

od 73 m2, Qubi} kej. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan

od 75 m2, na drugom spratu,

centar. Cena 46.000 eura.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, u centru grada.

Cena 42.500 eura. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM trosoban stan

od 69 m2, u blizini

Merkatora. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM trosoban stan

68 m2 , Nemawina ulica.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan

od 77 m2, na 7. spratu, u

centru. Cena 40.000 eura.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM trosoban stan.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 44 m2, kod Hotel Morave.

Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM dvosoban stan

od 60 m2. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2, na 5. spratu , u

Aveniji 2. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM dvosoban stan

46 m2 u Nemawinoj ulici .

Tel. 061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan

od 51 m 2, u centru grada.

Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM dvosoban stan u

centru grada. Tel. 060/ 349-

8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 52 m2, na {etali{tu. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban kon-

foran stan od 59 m2. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-

190

PRODAJEM dvosoban

name{ten stan kod H.

Morave. Tel. 064/ 317 -1 -

701

PRODAJEM dvosoban stan

od 62 m2 u centru Gorweg

Milanovca. Tel. 064/ 025-1-

398

PRODAJEM dvosoban stan

40 m2 u Aveniji. Tel. 062/

514-429

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u Nemawinoj . Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 33 m2, na

Alvaxinici. Tel. 224-590,

063/ 735-0-260

PRODAJEM jednoiposoban

kompletno name{ten stan od

38 m2, na Alvaxinici. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM jednoiposoban

nov stan od 40 m2, kod {kole

„Milica Pavlovi}“. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 48 m2, Qubi} Kej,

ni`a spratnost. Cena

31.000 eura. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM jednosoban

stan, kod H. Morave. Cena po

dogovoru. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM jednosoban stan

od 33 m2, kod H. Morave.

Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan

33 m2, kod H. Morave. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2 u Aveniji. Tel.

064/158-9-363

063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban stan

od 28 m2, kompletno renovi-

ran, u ulici R. Po{ti}. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM jednosoban

stan, renoviran. Tel.

064/317-1-701

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2. Tel. 032/ 342-

190, 063/ 691-761

PRODAJEM garsoweru od

27 m2, u Vavilonu. Cena po

dogovoru. Tel. 066/ 366 -

235

PRODAJEM garsoweru od

26 m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM novu garsoweru

od 23 m2, u centru grada.

Tel. 063/ 691-761.

PRODAJEM garsoweru od

28 m2 kod H. Morave.

Useqiva i renovirana. Tel.

064/ 920-6-755

PRODAJEM garsoweru od

29 m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM garsoweru od

26 m2, na Qubi} keju. Tel.

063/ 349-333

PRODAJEM novu garsoweru

u centru. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan od 37 m2,

na 3. spratu. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM stan od 63 m2

kod starog „Autoprevoza“.

Tel. 063/ 691-761.

PRODAJEM stan u ^a~ku, u

ulici Milenka Nik{i}a. Tel.

032/ 391-754

PRODAJEM stan od 64 m2,

u M. koloniji, kod

“Slobode”. Tel. 063/ 128-8-

840

PRODAJEM stan od 47 m2,

kod Merkatora. Cena

35.000 eura. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM stan od 36 m2,

ulica Qubi}ska. Tel. 063/

127-5-630

PRODAJEM stan od 63 m2,

u centru grada. Tel. 063/

127-5-630

PRODAJEM stan u Ivawici

od 62 + 10 m2, 500 metara

od centra. Tel. 064/ 307-8-

321

PRODAJEM stan od 55 m2 ,

Qubi} kej. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM stan od 41 m2,

kod Medicinske {kole. Tel.

064/137-4-137

PRODAJEM stan od 77 m2,

u centru grada. Cena 42.500

eura. Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan kod

Solida od 53 m2. Mo`e na

kredit ili na rate. Ima

tapija. Cena 31.900 eura.

Tel. 061/ 115-9-863

PRODAJEM stan od 43 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 64 m2,

U~iteqska ulica. Tel. 063/

844-2-791

PRODAJEM stan od 48 m2,

ulica Kneza Vase Popovi}a

14 Tel. 061/ 661-1-124

PRODAJEM stan od 34 m2,

Avenija 1. Tel. 064/ 137-4-

137

PRODAJEM stan od 60 m2,

na Alvaxinici. Tel. 064/

137-4-137

PRODAJEM stan od 48 m2,

Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 40 m2 u

Beogradu, 2. sprat, CG,

Dediwe ( izme|u Belog Dvora

i VMA ). Tel. 063/ 735-0-

260

PRODAJEM stan od 62,80

m2 na Alvaxinici. Tel. 063/

691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM stan od 28 m2,

5. sprat, kod H. Morave.

Cena 16.000 eura. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 58 m2 u

centru. Cena 31.000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM stan od 64 m2

kod Slobodinog igrali{ta.

Cena 35.000 eura. Tel. 032/

349-849

PRODAJEM stan od 42 m2,

u ^a~ku, ulica Bate Jankovi}.

Tel. 062/ 200-482

PRODAJEM stan od 28 m2

kod H. Morave. Tel. 348-

927, 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 43 m2,

2. sprat, Qubi}ska ulica.

Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM povoqno stan u

Sin|eli|evoj. Tel. 065/ 641-

4-140

PRODAJEM renoviran stan

od 77 m2, u centru. Cena

42.500 eura. Tel. 063/ 735-

0-260

PRODAJEM kompletno ren-

oviran dvosoban stan u

ulici Bate Jankovi}, odli~an

raspored. Tel. 032/ 344-

630

PRODAJEM stan od 40 m2,

Kej. Cena 29.000 eura. Tel.

064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 62 m2,

ulica Svetog Save. Tel. 032/

348-927

PRODAJEM stan u centru

grada, 84 m2. Mogu}nost

zamene za mawi, uz doplatu.

Tel. 066/ 938-7-293

PRODAJEM stan od 88 m2,

5. sprat, ulica K. V.

Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-

137

PRODAJEM stan od 43 m2,

Nemawina ulica. Cena

28.000 eura. Tel. 228-457

PRODAJEM stan od 57 m2,

na Qubi} keju, novogradwa,

1. sprat, dvosoban, ima

terasa, hrastov parket, bez

posrednika. Tel. 063/ 877-

7-441

PRODAJEM lokal od 11 m2

u centru grada. Tel.

064/673-2-969

PRODAJEM vikendicu u

Loznici, od 20 m2 sa

pomo}nim objektima, sa 20

ari placa. Tel. 064/673-2-

969

PRODAJEM kamp ku}icu u

Ro{cima. Tel. 060/ 033-2-

354

PRODAJEM vikendicu i 60

ari placa u Kuki}ima. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM imawe sa 2

ku}e u Pakovra}u. Tel. 064/

196-4-705

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

^A^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ^ASOVA.

PRODAJEM RENOVI-

RAN ^ETVOROSOBAN

STAN OD 96 m2,

B.OSLOBO\EWA. MO-

GU]A ZAMENA ZA MAWI

STAN UZ DOPLATU.

TEL. 065/ 216-1-345

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod “

Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

LETWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

^a~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

SAMOSTALNA ZANATSKA

RADWA “ELEKTRIKA-D” ^A-

^AK

UGRADWA KLIMA URE\AJA

VE] OD 45 EURA.

f ElektrikaDamljanovic

www.elektrikad.ls.rs

TEL. 064/ 301-7-450

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

PRODAJEM profesionalni

paro~ista~ "Akva-xebo" sa

peglom na paru, pogodan za

~i{}ewe stanova i poslovnih

objekata. Malo kori{}en, kao

nov. 066/40-16-90.

KUPUJEM MAWI STAN OD

0.5-1, NI@E SPRATNOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

IZDAJEM dvoiposoban

stan u Beogradu, u Ulici

vojvode Stepe, kod TC „

Vera“, potpuno name{ten,

CG i klima. Useqiv od 1.

avgusta.

Tel. 064/ 237-6-939

PRODAJEM plac od 15

ari u Miokovcima, sa

objektom od 10 m2, ima

struja i voda. Cena 1.700

eura. Tel. 063/ 843-0-214

NOVOOTVORENOJ AGEN-

CIJI ZA USLUGE U PRO-

METU NEPOKRETNOSTI

„GA[O NEKRETNINE“

POTREBNI STANOVI

SVIH STRUKTURA ZA PRO-

DAJU I IZDAVAWE.

TEL. 063/ 691-761, 032/

342-190

MEWAM KOMFORNU

KU]U OD 130 M2, ODMAH

USEQIVU, NA DVA PLACA

OD 16 ARI UKUPNO.

ODLI^NA LOKACIJA,

PORED NOVOG SADA, PUT

ZA FUTOG, ZA STAN ILI

KU]U NA PODRU^JU

^A^KA. TEL. 021/ 228-8-

810, 065/ 956-4-704

PRODAJEM KU]U U

KOTRA@I, CELOKUPNO

DOMA]INSTVO, NA PUTU

^A^AK-IVANjICA. IMA

DOZVOLA, TAPIJA,

LEGALIZOVANO.INFOR-

MACIJE NA

TEL. 032/ 856-123,

ili www.trubaguca.com

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Mo`e zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ^A^ANSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM NENAME[TEN

STAN OD 65 M2 U STRO-

GOM CENTRU ^A^KA, NA

PRVOM SPRATU ( CG,

KLIMA, KABLOVSKA).

POGODAN KAKO ZA

STAMBENI, TAKO I KAO

POSLOVNI PROSTOR

(ORDINACIJE, KANCE-

LARIJE).

TEL. 064/ 391-3-059

28 PETAK 19. JUL 2013. GODINEOGLASI

PRODAJEM ku}u od 151 m2,

u Beogradu, kod Crvenog

Krsta. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM monta`ni lokal

kod benzinske pumpe

“Prioritet”. Tel. 060/ 167-

7-428

PRODAJEM ku}u u Atenici,

od 110 m2. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM ku}u od 56+12

m2, sa 25 ari placa kod

„Slobode“. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM ku}u od 100 m2

i 25 ari placa u Topoli.

Hitno i povoqno. Tel.

061/ 641-7-105

PRODAJEM dve prizemne

ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici. Tel. 064/673-2-

969

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2

ara placa, kod bioskopa

Prag. Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u u centru od

66 m2, sa placem od 4.5 ari.

Mogu}nost zamene. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM renoviranu

prizemnu ku}u kod

„Slobode“, sa 25 ari placa.

Mo`e dogovor. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM ku}u i 10 ari

placa u Kulinova~kom Poqu.

Tel. 032/ 371- 496

PRODAJEM ku}u 35+13 m2,

1 ar zemqe, u ulici Vojvode

Stepe. Cena 30.000 eura.

Tel. 032/ 228-457

PRODAJEM dve ku}e / odvo-

jene stambene jedinice / od

75 m2 i125 m2, na

Alvaxinici, sa placem od 4

ara. Mogu} svaki dogovor.

HITNO! Tel. 063/ 843-0-

214

PRODAJEM odli~nu vikend

ku}u, lokacija budu}nosti.

Tel. 060/ 558-9-296

PRODAJEM vikend ku}u u

Loznici povr{ine 20 m2, na

15 ari placa. Tel. 063/

691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM vikendicu sa

10 ari placa na Jelici. Tel.

065/ 344-9-428

PRODAJEM doma}instvo u

Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Trnavi , sa 60

ari zemqe. Cena 18.000

eura. Tel. 032/ 342-190,

063/ 691-761

PRODAJEM ILI MEWAM

seosko doma}instvo kod

Vaqeva, za okolinu ^a~ka.

Tel. 063/208 -597

KU]U U U@EM DELU

GRADA ILI STAN U

NOVOGRADWI MEWAM

ZA STAN U BEOGRADU.

TEL. 223-116 OD 9-18

PRODAJEM KU]U U

U@EM DELU GRADA, ILI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL: 223-116

OD 9-18

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u

nasequ Trbu{ani. Tel. 064/

018-8-754

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru u Sin|eli}evoj

ulici. Tel. 032/ 700-957

IZDAJEM name{tenu sobu

za studente i |ake, blizu

Tehni~kog fakulteta. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM sobe sa upotre-

bom kuhiwe i kupatila, u

blizini Medicinske {kole.

Tel. 032/ 373-624

IZDAJEM name{ten jed-

nosoban stan za studente, u

Beogradu, ulica \ev|eli~ka

5, kod \eram pijace. Tel.

069/ 816-0-071, 032/ 880-

091

IZDAJEM poslovni prostor

od 60 m2 , centar grada. Tel.

063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan, na Keju. Tel.

032/ 880-332.

IZDAJEM name{ten stan u

centru, kod Solida. Tel.

061/ 115-9-863

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan, poseban ulaz

u ku}i. Tel. 032/ 332-761

IZDAJEM lokal od 40 m2,

centar grada. Tel. 225-431,

063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan kod H.

Morave. Tel. 064/ 230-4-

202

IZDAJEM name{ten stan od

64 m2 u U~iteqskoj ulici.

Tel. 063/ 844-2-791

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan u Beogradu,

blizu Hotela Srbija. Tel.

062/ 977-0-228

IZDAJEM jednoiposoban

stan od 40 m2, u blizini

Prehrambene {kole. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-

190

IZDAJEM nename{tenu ku}u

u Kulinova~kom Poqu. Tel.

063/103-1-335

IZDAJEM garsoweru. Tel.

060/ 419-0-348

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan, u stambenoj

zgradi. Tel. 064/ 191-1-911

IZDAJEM stan sa CG, za

u~enicu ili zaposlenu devo-

jku u ulici Kneza Vase

Popovi}a 4. Tel. 066/ 910-

3-044

IZDAJEM lokal od 40 m2,

u centru grada. Tel. 225-431

IZDAJEM lokal od 50 m2 .

Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM u centru poslovni

prostor od 120 m2, mo`e i

ortakluk. Tel. 064/ 396-5-

659

IZDAJEM poslovni prostor

od 160 m2, konforan, gas,

ulaz do ulice, parking, tele-

fonska linija. Tel. 064/

031-7-072

IZDAJEM nename{tenu ku}u

u Draga~evskoj ulici. Tel

064/ 264-2-653

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , 1.sprat,

pogodno za stambeni ili

poslovni prostor . Tel. 064/

391-3-059

IZDAJEM jednosoban stan

preko puta nove Bolnice.

Tel. 063/ 700-2-7951.

IZDAJEM dvosoban stan

kod Hotel Morave. Cena po

dogovoru. Tel. 064/ 202-2-

820

IZDAJEM dvosoban

name{ten stan na Bedemu.

Tel. 063/ 876-4-189

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan i jednosoban

nename{ten stan, poseban

ulaz, ku}a. Tel. 032/ 332-

761

IZDAJEM stan za letovawe,

u Bau{i}ima kod Herceg

Novog. Tel. 032/ 341-948,

066/346-288

IZDAJEM kompletno

name{ten dvosoban stan, CG,

KTV, 2 kupatila. Tel. 032/

373-571, 064/ 829-2-720

IZDAJEM potpuno

opremqenu ku}u od 40 m2 kod

„Slobodine“ raskrsnice.

Tel. 064/336-8-222

IZDAJEM jednosoban stan u

centru, poseban ulaz, ku}a,

za studente ili |ake. Tel.

064/ 396-5-659

IZDAJEM u centru ku}u sa

posebnim ulazom, studentima

ili |acima. Tel. 064/102-

2-759

IZDAJEM povoqno stan na

moru, u Igalu. Tel. 062/

385-929, 063/ 779-9-264

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u stambenoj

zgradi. Tel. 063/ 609-784

IZDAJEM ku}u za

stanovawe. Tel. 064/ 572-6-

636

IZDAJEM jednoiposoban

stan, preko puta „Brvnare“.

Tel. 063/ 105-0-928

IZDAJEM dvoiposoban stan

u Beogradu, u Ulici vojvode

Stepe, potpuno name{ten,

CG i klima. Useqiv od 1.

avgusta. Tel. 064/ 237-6-

939

IZDAJEM stan od 33 m2, na

2. spratu, u Beogradu, kod

studen.doma Lola. CG,

kablovska. Prednost

zaposlenim licima. Tel.069/

455-1-757

IZDAJEM jednosoban luk-

suzan stan, TA, parking

mesto, ulica Kneza Milo{a

130. Tel. 064/ 031-7-072

IZDAJEM prazan jed-

nosoban stan, u Nemawinoj

ulici. Tel. 063/ 844-2-574

IZDAJEM ku}u od 48 m2,

kod Rasadnika, gradsko nase-

qe Trbu{ani. Tel. 064/ 223-

5-592

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog

Parka, za odgovaraju}i u

Beogradu. Tel. 063/ 844-2-

791

MEWAM stan u ulici

Sin|eli}evoj , za ku}u. Tel.

065/ 641-4-140

MEWAM jednosoban stan sa

CG, 3 sprat, ima lift, kod

{kole „Dragi{a Mi{ovi}“,

za ve}i stan , uz doplatu, na

sli~noj lokaciji. Tel. 064/

158-9-363

KUPUJEM stan u {irem

centru grada, prednost

Qubi} kej ili Avenija 1.

Tel. 064/ 673-2-969

KUPUJEM ku}u u ^a~ku, sa

nezavisnim dvori{tem. Tel.

032/ 344-630

PLACEVI

PRODAJEM plac od 60 ari

u Preqini. Tel. 032/ 341-

867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM vi{e placeva

povr{ine 5 ari u Trnavi,

kod {kole. Cena 400 eura/

ar. Tel. 063/ 691-761, 032/

342-190

PRODAJEM placeve od 4

ara i 30 ari, u Trbu{anima,

posle Kamenog mosta. Tel.

061/ 110-5-134

PRODAJEM parcelu od 30

ari , na putu za Gu~u. Na

placu ima voda i struja. Tel.

032/ 366-163

PRODAJEM plac od 10 ari,

ima voda i brvnara, kod

Kamenog mosta u

Trbu{anima. Tel. 060/ 754-

5-011

PRODAJEM plac od 5 ari

uz asfalt, ima struja i voda

, na Topalovom Brdu. Tel.

064/ 335-1-637

PRODAJEM plac u Qubi}u

od 5.5. ari. Tel. 061/ 111-

6-439

PRODAJEM plac od 18 ari

kraj Morave, potes Rastoke.

Tel. 063/ 163-6-265.

PRODAJEM placeve od 16

ari i 6 ari, u centru

Kotra`e. Tel. 064/ 118-8-

485

PRODAJEM plac od 4 ara,

u Pakovra}u, blizu {kole.

Cena 2.800 eura. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM plac od 13,8

ari u Atenici. Mo`e zame-

na. Povoqno. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM plac od 5 ili

10 ari kod „Slobode“. Tel.

064/ 474-0-580

PRODAJEM plac od 12 ari

u Loznici. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM plac od 10 ari

pored autobuske stanice

Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/

210-9-284

PRODAJEM plac od 15 ari

u Miokovcima, sa objektom

od 10 m2, ima struja i voda.

Cena 1.700 eura. Tel. 063/

843-0-214

PRODAJEM plac od 63 m2,

u Prislonici. Tel. 032/

554-9-204

PRODAJEM plac u

Kowevi}ima, uz magistralu,

kod „Auto baze“ (kompletna

infrastruktura). Tel. 032/

341-867, 065/ 517-4-957

PRODAJEM plac u ^a~ku,

kod Trnavske reke, povr{ine

5 ari. Tel. 060/ 600-3-323

PRODAJEM povoqno livadu

u Rtarima , povr{ine 40

ari. Tel. 064/ 124-1-806

PRODAJEM plac od 4 ha

na Suvom Bregu. Tel. 032/

554-9-204

PRODAJEM parcelu u

Mr~ajevcima od 2.3 hektara.

Tel. 062/ 260-556

IZDAJEM plac od 15 ari

sa objektom od 80 m2, u

Parmencu do puta. Tel. 064/

250-7-493

IZDAJEM plac u

Balkanskoj, pogodan za

trafiku ili monta`ni

objekat. Tel. 069/ 005-7-

166, 034/ 363-861

RAZNO

PRODAJEM ve}u koli~inu

{qiva za rakiju u Lipnici /

od 3.000 do 4.000 kg /. Tel.

032/ 345-487

PRODAJEM magnetnu traku

za fitnes sa 8 brzina. Cena

120 E. Mo`e zamena za lap-

top. Tel.353-016, 063/ 749-

4-846

PRODAJEM nove drvene

`aluzine raznih veli~ina.

Tel. 371-685

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa~em

i dobo{ ko~nicama. Cena

4.000 eura. Tel. 060/ 481-

2-144

PRODAJEM motokultivator

IMT 509, 15 KS, sa

prikolicom , frezom i dosta

opreme. Tel. 032/ 351-682,

063/ 741-9-915

PRODAJEM polovnu stolar-

iju. Tel. 060/ 018-0-410,

060/ 419-0-348

PRODAJEM radni sto bu

cnlteamwork.info, kombinacija

boja po `eqi. Tel. 061/

297-9-521

PRODAJEM elektri~nu

kosa~icu. Tel. 060/ 346-3-

990

PRODAJEM harmoniku

klavirku. Veoma povoqno.

Tel. 064/ 550-6-071

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1.par. Cena

100 E. Mo`e zamena za lap-

top. Tel.353-016, 063/ 749-

4-846

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips 60 E. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM motornu

testeru Stil 041. Tel.353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 150 E.

Mo`e zamena za laptop. Tel.

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM zup~astu pumpu

za pretakawe uqa i emulzije,

trofazna Sever Subotica.

Cena 60 e. Tel. 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM dva „U“ profi-

la od pet i tri metra. Tel.

060/ 418-3-333

PRODAJEM predwi branik

od Renault Lagune. Tel. 060/

661-8-835

PRODAJEM gra|evinski

kontejner od 2,5 / 9 m. Tel.

063/ 371-831

PRODAJEM livene radija-

tore. Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM povoqno klar-

inet i elektri~ni klavir.

Tel. 064/ 639-8-815

PRODAJEM satelitski

tawir sa motorom i pozi-

cionerom. Tel. 063/ 749-4-

846

PRODAJEM fotequ “

Mojca”. Povoqno. Tel. 060/

346-3-990

PRODAJEM 30 m3 suvih

bagremovih i cerovih drva.

Tel. 060/ 661-8-835

PRODAJEM plastenik od

15,5 m, pocinkovane cevi,

navodwavawe „ kap po kap“.

Tel. 064/ 353-7-376

PRODAJEM rolere marke

„Alpina“, 44. broj. Malo

kori{}eni. Tel. 060/ 033-3-

423

PRODAJEM italijansku

samohodnu kosa~icu. Tel.

032/ 841-674

PRODAJEM plugove, korpu

za prevoz stoke i vile za

seno. Tel. 063/ 371-831

PRODAJEM dva }ilima

ru~ne izrade. Tel. 065/ 505-

8-576

PRODAJEM trimer za

{i{awe `ive ograde. Tel.

060/ 346-3-990

PRODAJEM ~etvorodelni

regal. Tel. 064/ 272-0-585

PRODAJEM neonke za kvar-

covawe lica i tela 80 -100

W, cena 9 e komad. Tel.353-

016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM ovce sa

jagwi}ima. Tel. 877-382

PRODAJEM novu traktorsku

korpu. Cena 150 eura. Tel.

066/ 910-9-889

PRODAJEM gume za

putni~ka vozila :

175/65/14, 155/65/13,

165/70/13, 155/80/13. Tel.

032/ 334-218, 064/ 201-8-

845

PRODAJEM ma{inu za

{ivewe ko`e i krzna,

ispravna. Tel. 371-685

PRODAJEM pi{toq sa

dozvolom. Tel. 061/ 111-6-

439

ARMIRA^I, prodajem

ma{inu za ispravqawe

betonskog gvo`|a, remu,

ma{inu za savijawe, ma{inu

za uzengije i se~ku. Tel. 063/

885-2-977

PRODAJEM rashladni

orman od 700 litara, od -

15 C do - 24 C. Tel.

064/121-4-070

PRODAJEM p~ele, rojeve i

stara dru{tva u D.B.

ko{nicama sa mladim mati-

cama. Tel. 032/ 334-218,

064/ 201-8-845

PRODAJEM metalnu cister-

nu od 2000 litara. Tel.

065/ 207-4-383

PRODAJEM motor za zali-

vawe sa vatrogasnom

pumpom. Tel.060/ 661-8-835

PRODAJEM autocisternu od

2.750 litara. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM 500 zna~ki iz

stare Jugoslavije. Cena 90

e. Tel. 353-016, 063/ 749-

4-846

PRODAJEM `ensku krznenu

{ubaru, nova. Tel. 371-685

PRODAJEM mu{ko jagwe

Idefrans. Tel. 065/ 207-4-

383

PRODAJEM ovce i jagwad.

Tel. 877-383

PRODAJEM frizerske

makaze za prore|ivawe kose

Solinger ( nema~ke ).

Povoqno. Tel. 060/ 767-6-

246

PRODAJEM trpezariju od

punog drveta. Tel. 060/ 346-

3-990

PRODAJEM drvenu ukrasnu

vitrinu sa vratima i

fiokom. Tel. 371-685

PRODAJEM kotlove na

~vrsto gorivo, ekonomik,

kvalitet i u{teda ogreva.

Li~na izrada. Tel. 065/

590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM gramofon

TOSKA 21, vrlo malo

kori{}en. Cena 5.000

dinara. Tel. 060/ 481-2-

144

PRODAJEM dvobrazni plug

Lemind Leskovac, ispravan.

Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM motornu

testeru 041 Stil. Cena 185

eura. Tel. 032/ 353-016

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5

cm Tel. 371-685

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-

141

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/

755-020

PRODAJEM konfornu auto-

prikolicu, ima struja i

plin. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-

4-383

PRODAJEM mesing u

{ipkama fi 12, 6. kg. Cena

48 E. Mo`e zamena. Tel.

063/ 749-4-846

PRODAJEM unikatni nakit,

povoqno. Tel. 060/ 337-2-

510

PRODAJEM postoqe za

suncobran. Tel. 064/ 294-2-

141, 032/ 374-125

PRODAJEM cerovu su{aru

za su{ewe {qiva i lekovi-

tog biqa, kapacitet 1,5 t na

24 sata. Tel. 060/ 661-8-

835

PRODAJEM pe} na ~vrsto

gorivo BUDERUS 4000 ,

70/55/40 m3. Cena 10.000

dinara. Tel. 060/ 481-2-

144

PRODAJEM uqnu zup~astu

pumpu , motor Sever. Cena

80 eura. Tel. 353-016

PRODAJEM kotao za parno

grejawe, ispravan. Tel. 371-

685

PRODAJEM kompresor.

Tel. 063/ 118-3-333

PRODAJEM polovan crep,

grede i blokove. Tel. 060/

418-3-333

PRODAJEM 130 bagre-

movih direka i cerovu dasku

u ekstra stawu. Tel. 063/

208-597

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 29OGLASI

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM Opel kadet 91.

god. Cena 1300 eura. Tel.

064/ 207-6-351

PRODAJEM Volkswagen Polo

1.9 dizel,. Cena 1.500 eura.

Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM kamion Iveco

Dajs, nosivosti 5 tona, u

odli~nom stawu. Tel. 064/

230-4-202

PRODAJEM Citroen C-2, 1.2

benzin, pre{ao 140.000 km,

2004. godi{te. Cena 2.600

eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Peugeot 206 sa

plinom, 2002. godi{te. Cena

2.900 eura. Tel. 064/ 240-

2-699

PRODAJEM [kodu Oktaviu

1.6 benzin. Cena 2.200

eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM kamion

Mercedes atego 2003.godi{te.

Mogu}a zamena za stan, uz

moju doplatu. Tel. 069/ 161-

0-777

PRODAJEM Zastavu 10, 5-

vrata, 2008. god, reg-

istrovana. Cena 2.500 eura.

Tel. 032/ 344-630, 064/

158-9-363

USLUGE

USLUGE ~i{}ewa poslovnog

i stambenog prostora,

izuzetno kvalitetno i povo-

qno. Tel. 062/ 856-0-561

USLUGE ugradwe klima

ure|aja, ve} od 45 eura.

Tel. 064/301-7-450

USLUGE elektromonta`e -

elektri~ne instalacije i

osvetqewe : izrada, poprav-

ka i prepravka. Tel. 064/

301-7-450

USLUGA zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 066/ 910-

9-889

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica,

brenta~a, plasti~nih

prskalica, mu{tika, preki-

da~a i dizni. Tel. 064/ 120-

6-572

USLUGE {emirawa komand-

nih ormana. Tel. 064/ 301-

7-450

USLUGE servisa gasnih kot-

lova i sistema grejawa.

Tel. 064/301-7-450

IZRADA kotlovskih oxaka

industrijskih. Ostali

bravarski radovi. Tel.

066/ 910-9-889

IZRADA ma{inskih cement-

nih ko{uqica, izvo|ewe

svih gipsanih radova,

postavqawe zvu~ne, termo i

hidroizolacije. Izvo|ewe

betonskih radova. Tel. 064/

615-2-763

IZRADA i prodaja trak-

torskih korpi po `eqi.

Cena 150 eura. Tel. 066/

910-9-889.

VR[IM medicinske usluge

davawa terapije, previjawa

i medicinske nege nepokret-

nih lica. Tel. 062/ 841-8-

706

BRAVARIJA, gus, alumini-

jumsko zavarivawe. Tel.

066/ 910-9-889

USPE[NO le~im

hemoroide ~ajevima i

svodim ih na normalno

stawe. Tel. +38267259654

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno foto-

kopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

GARSOWERE

29 m2, 3 sprat, lift, nov,

23500 eu.

27 m2, 3 sprat, nov, cg,

22500 eu.

29 m2, 3 sprat, nov, cg,

23000 eu.

23 m2, VP, nov,cg, 20000

eu.

19 m2, 6 sprat,cg, 17500

eu.

26 m2, VP, ta,18500 eu.

23 m2, VP,cg, 17500 eu.

JEDNOSOBNI

32 m2, 5 sprat,cg, 19800

eu.

38 m2,3 sprat, gas, 25500

eu.

37 m2, 2 sprat, ta, 24000

eu.

34 m2, 5 sprat, cg, 21000

eu.

38 m2, 3 sprat, ta, 25000

eu.

26 m2 – 32 m2, novi, 800

eu+PDV

38 m2, 4 sprat, cg, 28000

eu.

39 m2, VP, cg, 23000 eu.

42 m2, 4 sprat, ta, 25000

eu.

JEDNOIPOSOBNI

43+10 m2, 6 sprat, cg,

29500 eu.

43 m2, 4 sprat, ta, 28000

eu.

45 m2, VP, cg, 28000 eu.

43 m2, 5 sprat, eg, 27000

eu.

DVOSOBNI

57 m2, 5 sprat, CG, 37.000

eu, Avenija 2

59 m2, 4 sprat, cg, 39500

eu.

47+10 m2, 13 sprat, cg,

28000 eu.

55 m2, 1 sprat, ta, 28000

eu.

61 m2, 1 sprat, ta, 39000

eu.

58,61 m2, 1 sprat, ta,

21000 eu.

62,80 m2, 2 sprat, cg,

30900 eu.

63 m2, VP, cg, 39000 eu.

58 m2, 5 sprat, cg, 31000

eu.

47 m2, 4 sprat, nov, cg,

36000 eu.

55 m2, 3 sprat, eg, 33000

eu.

51 m2, 6 sprat, cg, lift,

36000 eu.

55 m2, 1 sprat, cg, 35000

eu.

55 m2, 3 sprat, ta, 31000

eu.

60 m2, 9 sprat, lift, cg,

37000 eu.

58,30 m2, 6 sprat, cg,

35000 eu.

52 m2, 3 sprat, gradsko

{etali{te, cg, 38000 eu.

DVOIPOSOBNI

56 m2, nov, 3 sprat, cg gas,

43000 eu.

80 m2, 4 sprat, cg, nova,

55000 eu.

68 m2, 1. sprat, CG,

40.000 eu, centar

63.38 m2, 9. sprat, CG,

38.000 eura, Alvad`inica

TROSOBNI

77 m2, 7 sprat, cg, 45000

eu.

74 m2, 1 sprat, cg, 45000

eu.

77 m2, 4 sprat, cg, centar,

42500 eu.

68 m2, 3 sprat, cg, 600

eu/m2.

75 m2, 4 sprat, cg, 41000

eu.

77 m2, 7. sprat, CG, 40.000

eu, centar

75 m2, 2. sprat, CG,

45.000 eura, Nemawina

U ponudi veliki broj

ku}a, seoskih

doma}instava, vikend

ku}a i placeva

NOVOOTVORENOJ AGENCIJI POTREBNI STANOVI

SVIH STRUKTURA ZA PRODAJU I IZDAVAWE

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena 20.000

eura

P-36 m2, 4. sprat, CG,

noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura

P-37 m2, 3. sprat, CG,

renoviran, H.Morava. Ce-

na 24.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG,

noviji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji,

{iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG,

noviji, Qubi}ska. Cena

dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}-

ska, nov. Cena 37.500 eu-

ra

P-55 m2, 3. sprat, TA,

Nemawina. Cena 28.000

eura

P-43 m2, 4. sprat, TA,

Kej. Cena 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG,

Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena dogovor.

P-55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Kej. Cena 36.000

eura

P-67 m2, 1. sprat, CG,

[etali{te. Cena 70.000

eura

P-62 m2, 1. sprat, CG,

centar, nov. Cena 57.000

eura

P-89 m2, 1. sprat, CG,

lift, gara`a, nov, centar.

Cena 80.000 eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-80 m2, 4. sprat, CG,

Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat, novi-

ji, garsowera, CG, centar.

Cena 22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat, lift,

CG, Hotel Morava. Cena

42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna gara`a.

Lokacija Beograd, TC

Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG,

kod Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA,

Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.

P-46 m2, 1. sprat, CG,

dvosoban.

P-33 m2, jednosoban, CG,

2. sprat, kod Hotel Mora-

ve

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

P- 33 m2, jed-

noiposoban, nov, sa pla-

harima i kuhiwom, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

21.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Cena

36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa. Ce-

na 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2

+ stan 55 m2/, Dom Zdra-

vqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa,

kod Gradske Bolnice. Ce-

na 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Cena

77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mosta,

60 m2, 10 ari placa,

ukwi`ena. Cena 28.000

eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno renovi-

ran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2, nov.

Cena 1.700 e/ m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda ,

jednoiposoban 47 m2, nov.

Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

PRODAJEM stan u Beogradu 40m2

, drugi sprat, CG, Dediwe

(izme|u Belog dvora i VMA)

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I SLAMU

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

30 PETAK 19. JUL 2013. GODINE

ZAVR[EN TURNIR U MALOM FUDBALU „ZLATNA LOPTA 2013”

[EST DECENIJA FK SLATINA

SPORT

Na jezeru Me|uvr{je u subotu je odr-

`ana deveta Ov~arsko-kablarska re-

gata, turisti~ka, zabavna i rekreativna

manifestacija. Svi u~esnici krenuli su

u jutarwim satima. Oko 40 plovila i 300

u~esnika krstarilo je 11 kilometara od

“Lanterne” do restorana “Dom” u Ov~ar

Bawi. ^itava vo`wa protekla je u dobroj

atmosferi, uz dru`ewe i muziku. Regatu

su organizovali Udru`ewe gra|ana “Vi-

kend naseqe Zapadna Morava”, Mesna za-

jednica Ov~ar Bawa i Turisti~ka orga-

nizacija ^a~ka. O sigurnosti i zdravqu

u~esnika brinuli su Policijska uprava

^a~ak i Dom zdravqa.

Goran Nikoli}

Na otvorenom terenu kod

O[ “Sveti Sava” u uto-

rak je, utakmicama za tre}e i

prvo mesto zavr{en tradicio-

nalni turnir u malom fudba-

lu “Zlatna lopta 2013”, koji je

sa puno uspeha organizovao

FK Mladost iz Atenice. Jed-

na od najpose}enijih sport-

skih manifestacija u gradu

tokom leta odr`ava se ve} ~e-

tvrtu godinu za redom i pri-

vla~i ogromno interesovawe,

kako publike, tako i ekipa iz

na{eg grada, Kraqeva, Po`e-

ge, Ivawice, Gorweg Mila-

novca, Lu~ana… Ovogodi{we

izdawe “Zlatne lopte” je po~e-

lo 3. jula, tokom turnira bila

su dva dana pauze zbog lo{eg

vremena, u~estvovalo je 17 eki-

pa, a nivo prikazane igre bio

je mo`da i iznad o~ekivawa,

~emu je doprineo nastup neko-

licine reprezentativaca Sr-

bije u futsalu.

U utakmici za tre}e mesto Zo-

mat Komerc FK Miokovci je

savladao Balkan Ekspres sa

1:0, posle odli~ne i do kraja

neizvesne borbe. Strelac jedi-

nog pogotka bio je Dragan Jo-

vanovi}, koji je sa 15 postig-

nutih golova progla{en za

najboqeg strelca turnira.

Odluka o pobedniku pala je u

posledwim minutima final-

nog susreta, s obzirom da je na-

kon prvog poluvremena Peka-

ra Bojan vodila sa 1:0. Pan

Ekspres je sredinom drugog de-

la igre poravnao rezultat na

1:1, {to je uslovilo neizvesnu

zavr{nicu. Uz vi{e sre}e i

koncentracije u napadu Peka-

ra Bojan sti`e do novog vo|-

stva, a kada je Pan Ekspres

krenuo na sve ili ni{ta, po-

bedni~ki sastav u posledwim

sekundima utakmice posti`e

jo{ jedan gol, ~ime je posta-

vqen kona~an rezultat finala

3:1.

Najboqi golman turnira je

\or|e Li{anin (Pekara Bo-

jan), a najboqi igra~ Vidan

Bojovi} Britva, tako|e iz po-

bedni~kog tima. Tre}eplasi-

ranom timu je uz pehar pripa-

lo i 30.000 dinara, drugopla-

siranom 50.000, dok su pobed-

nici osvojili nov~anu nagra-

du od 200.000.

Predsednik FK Mladost

Branko Plazini}, koji je ujed-

no bio i direktor turnira, iz-

razio je zadovoqstvo na~inom

na koji je manifestacija rea-

lizovana, posebno se zahvaliv-

{i beogradskoj Crvenoj zvezdi

{to im je u~inila ~ast i svo-

jim prisustvom uveli~ala ovo-

godi{we izdawe turnira

“Zlatna lopta”.

Pro{log vikenda Borac je u prvoj

kontrolnoj utakmici ubedqivo

savladao Partizan Bumbarevo Brdo

sa 3:0. Utakmica je odigrana na sta-

dionu na Alvaxinici.

- Zadovoqan sam odnosom igra~a i

kako smo igrali posle desetak dana

priprema. Primetno je da svi igra~i

imaju veliku `equ da se nametnu i to

je dobro. Prijatno sam iznena|en ve-

likim brojem gledalaca, koji su se

o~igledno u`eleli dobrog fudbala.

Mislim da }emo im to priu{titi

ove sezone. Posle utakmice sa Pole-

tom iz Qubi}a, korigova}emo i skra-

titi sastav tima. Neki igra~e }emo

ustupiti drugim klubovima, {to je

dobro i za wih i za nas - izjavio je za

klupski sajt trener Borca Dejan Vu-

ki}evi}.

Na utakmici protiv Partizana BB

golove su postigli Ne{ovi} u 48. i

Ra{kovi} u 51. i 67. minutu. Za Bo-

rac su igrali: Petri}, Cviji}, Rada-

novi}, Spirovski, Jovi~i}, Jeremi},

Vusqanin, Pavi}evi} i Ma{ovi}.

Igrali su i Obreni}, Boranija{e-

vi}, Babi}, \okovi}, @ivkovi}, Jo-

van~i}, Nikoli}, Ra{kovi}, Ne{o-

vi}, Jovanovi}, Kalajanovi}, \or|i-

lovi} i Maksimovi}.

FK Borac - FK Polet Qubi}

3 : 1

Revijalna utakmica sa

Crvenom zvezdom bila je

samo uvertira za proslavu

60 godina postojawa Fud-

balskog kluba Slatina. Po-

sle prvog spektakla, usledio

je poziv predsednika Zvezde

Dragana Xaji}a da Slatina

gostuje na jednoj wihovoj

utakmici.

- Kod nas je tri puta gosto-

vao Partizan i sada Crvena

zvezda. Ceo doga|aj je prote-

kao bez ikakvog incidenta,

po svim fer plej pravilima.

Jeste da u Slatinu nije do-

{la najja~a Zvezdina posta-

va, ali je zato bio legendar-

ni Dragan Xaji}. On je po-

zvao na{ klub da gostuje na

nekoj wihovoj utakmici, ko-

ju god mi odaberemo - ka`e

Lazar ^ikiriz, predsednik

Organizacionog odbora za

proslavu 60 godina FK Sla-

tina.

Klub iz Slatine }e i nared-

nih sedmica slaviti jubilej.

Turnir veterana je 27. i 28.

jula. U~estvuju veterani

Borca, Orlovca, Slatine i

Jedinstva iz Gorwe Gorev-

nice. Nekoliko dana kasni-

je, 1. i 2. avgusta je Ilindan-

ski turnir. Osim doma}ina,

u~estvuju Draga~evo, Orlo-

vac i Omladinac iz Zabla}a.

Po zavr{etku utakmica, sle-

di fudbalska zabava. U re-

storanu “Hizna” u Slatini

bi}e prikazan dokumentar-

ni film i predstavqena mo-

nografija “Iz pri~e u pri-

~u” o FK Slatina. Autor

monografije je sportski no-

vinar Miroslav Risti}.

Proslava }e biti zavr{ena

velikim vatrometom, naja-

vquje Lazar ^ikiriz. Z. J.

DEVETA OV^ARSKO-KABLARSKA REGATA ^A^AK 94 ORGANIZOVAO PETI TURNIR

OD ME\UVR[JA DO OV^AR BAWE

Fudbalski klub ^a~ak

94 organizovao je ne-

davno peti turnir za fud-

balere ro|ene 2002. godine.

U dve grupe takmi~ile su se

~etiri ekipe. ^a~ak 94 (1),

Omladinac iz Zabla}a i

[umadija igrali su u pr-

voj, a u drugoj grupi Borac,

Sloboda ^a~ak, Srpski

orlovi i ^a~ak 94 (2). Naj-

boqi u ekipnom plasmanu

bio je Borac. Iz ovog klu-

ba su i najboqi strelac i

goman turnira, Luka Mi-

lunovi} i Luka Popadi}.

Za najigra~a progla{en je

fudbaler ^a~ka 94 Alek-

sandar Krsmanovi}.

U predtakmi~ewu postig-

nuti su slede}i rezultati:

^a~ak 94 (1) - [umadija

2:0, Omladinac - [umadija

2:0, Omladinac - ^a~ak 94

(1) 6:0, Borac - Sloboda

1:0, ^a~ak 94 (2) - Srpski

orlovi 0:0, Borac - Srpski

orlovi 1:1, Sloboda ^a~ak

- ^a~ak 94 (2) 1:0, Borac -

^a~ak 94 (2) 6:0, Sloboda -

Srpski orlovi 1:0 i Omla-

dinac - Sloboda 2:0.

Z. J.

TRIJUMF BORCA

TENISKI TERENI

Kompanija NIS prihvati-

la je projekat Osnovne {ko-

le “Branislav Petrovi}” za

izgradwu teniskih terena.

Za realizaciju projekta

odobreno im je 1.360.000 di-

nara. Prema re~ima Lazara

^ikiriza, direktora {ko-

le, tereni }e biti izgra|e-

ni u {kolskom dvori{tu.

- Osim nas, odobren je i

projekat {kole “Milica

Pavlovi}” za obnavqawe

sportskih terena, Sport-

skom centru “Mladost”, ~a-

~anskom Udru`ewu u~iteqa

i udru`ewima paraplegi~a-

ra i gluvonemih - naveo je

^ikiriz.

Kompanija NIS raspisala

je pre nekoliko meseci kon-

kurs za unapre|ewe kulture,

umetnosti, sporta... u Srbi-

ji. ^a~ak je bio jedan od

gradova koji su mogli da

konkuri{u za sredstva, a

pravo da se prijave imale

su neprofitabilne organi-

zacije, ustanove i udru`e-

wa.

SLAVQE SE

NASTAVQA

FK BORAC

PRVA POBEDAPRVA POBEDA

SLAVILA PEKARA BOJAN

PETAK 19. JUL 2013. GODINE

GRADONA^ELNIK PRIMIO SELEKTORA DEJANA MIJATOVI]A

31SPORT

Juniorsku ko{arka-

{ku reprezentaciju

Srbije, za igra~e

do 19 godina, na

Svetskom prven-

stvu u Pragu predvodio je

^a~anin Dejan Mijatovi}.

Srbija je pre desetak dana u

^e{koj uspela iza sebe da

ostavi evropske ko{arka-

{ke sile, [paniju, Rusiju,

Francusku, Italiju, stig-

ne do finala i suo~i se sa

Amerikancima. Iako su

na{i u nekoliko navrata

dominirali utakmicom, na

kraju im je pripalo srebro.

Kao selektoru, Mijatovi}u

je ovo {esta medaqa sa re-

prezentacijom. Povodom

najnovijeg i dosada{wih

uspeha u ponedeqak su mu

gradski rukovodioci pri-

redili prijem, a kako su

obe}ali, to }e u~initi i za

ko{arka{a Milo{a Jan-

kovi}a, jo{ jednog ^a~ani-

na u timu vice{ampiona.

Milo{ je posle Svetskog,

otputovao na Evropsko pr-

venstvo u Litvaniju.

- ^estitam Dejanu na do-

sada{wim rezultatima i

o~ekujemo da ih bude jo{.

@elim mu da dostigne

@eqka Obradovi}a. Tre-

nutno ^a~ak ima dva najbo-

qa ko{arka{ka trenera u

Evropi, Obradovi}a i Mi-

jatovi}a - napomenuo je Vo-

jislav Ili}, gradona~el-

nik ^a~ka. On je mla|em

trofejnom treneru poklo-

nio kwigu “Istorija ^a~-

ka”.

- Gradona~elnikove re-

~i imaju veliku te`inu.

Pore|ewe sa @eqkom je

ogroman izazov. Te{ko ko

}e ga dosti}i, a ja bih bio

zadovoqan da postignem

deseti deo wegovog uspeha -

rekao je Mijatovi}. Kao i

mnogi veliki igra~i i tre-

neri, Dejan je ponovio da

^a~ak zauzima zavidno me-

sto na ko{arka{koj mapi

Evrope i sveta. Oduvek je

bio izvor talenata, a {to

je najva`nije, dobra tradi-

cija nije prekinuta.

Dejan Mijatovi} je i

igra~ku i trenersku kari-

jeru zapo~eo u Borcu.

Igrao je i u Radni~kom iz

Kragujevca i Poqskoj. Jed-

no vreme je vodio i seniore

Borca, a sa mla|im ~a~an-

skim timovima je osvojio

srebro, kadetsko prvenstvo

u Podgorici, kao i bronzu

na juniorskom prvenstvu u

Nik{i}u... Uspe{nu seriju

nastavio je i po odlasku iz

rodnog grada. Potekao je iz

porodice sportista, wego-

va majka je bila ko{arka-

{ica, a u ujak Radmilo Mi-

{ovi} jedan od najboqih

igra~a nekada{we Jugosla-

vije.

- Uspeh na{ih juniora je

pravi podstrek za seniore.

Srebro koje su osvojili je

veliki doprinos srpskoj

ko{arci. Prenose}i ~uve-

no finale iz Praga, novi-

nar RTS-a Slobodan [a-

renac pomenuo je koliko

~itavi timovi i dr`ava

ula`u u razvoj ameri~ke

ko{arke. Selektor wihove

juniorske reprezentacije

Donovan je najja~i takti-

~ar na svetu. “Jedini koji

mo`e da mu parira je Dejan

Mijatovi}” - podsetio je

Veqko Negovanovi}, pred-

sednik Gradske skup{tine,

na re~i komentatora RTS-

a.

Prijemu kod gradona-

~elnika prisustvovali su

i ~lan Skup{tine i direk-

tor Ko{arka{kog kluba

Borac Zoran Biorac i

Marko Ivanovi}. Oni su

napomenuli da }e ^a~ak

uskoro proslaviti 70 godi-

na ko{arke. Sa takvom tra-

dicijom retko koji grad u

Srbiji mo`e da se pohvali.

- Nekada smo bili osmi

ko{arka{ki grad u Jugo-

slaviji, a sada poku{avamo

da se odr`imo i dosegnemo

pre|a{ni nivo. Pre dve go-

dine imali smo tri trene-

ra u Evropskoj ligi, Obra-

dovi}a, Androi}a, Jovano-

vi}a, ali i Mijatovi}a u

reprezentaciji. Trenutno

je i trener juniora Borac

Mocart sporta Aleksan-

dar Bjeli} u stru~nom {ta-

bu juniorske reprezentaci-

je. Zato bi trebalo ~e{}e

da se dru`imo i zajedno po-

ku{amo da unapredimo ~a-

~ansku ko{arku - sugerisao

je Marko Ivanovi} grad-

skom rukovodstvu. On i Zo-

ran Biorac apelovali su

na nadle`ne da tradicija

bude sa~uvana na pravi na-

~in.

Od gradskog rukovod-

stva stigla su obe}awa da

}e ideja o Muzeju ko{arke

biti realizovana, kao i da

}e, najverovatnije slede}e

godine, zapo~eti rekon-

strukcija hale KK Borac.

Vojislav Ili} je napome-

nuo i da ^a~ak ima 17 fi-

skulturnih sala, a da bi

novu u dogledno vreme tre-

balo da dobije i Gimanzija,

{kola koja slavi 170 godi-

na postojawa. Z. J.

Udru`ewe sportskih

ribolovaca “Gradac”

u subotu, 20. jula, na jezeru

Me|uvr{je organizuje 12.

Me|unarodno takmi~ewe u

lovu soma varalicom “So-

mijada”. Po~etak je u 17

~asova, a skup u~esnika

sat ranije. Zainteresova-

ni takmi~ari mogu se

prethodno prijaviti u ka-

feu “Bistro” u Me|uvr{-

ju. Za dodatne informaci-

je pecaro{i se mogu javi-

ti i na telefon

064/19-119-58.

SUTRA „SOMIJADA”TENIS

LOV SOMA VARALICOM

^a~anka Ivana Jorovi} osvojila je i

u Berlinu ITF turnir prve kategori-

je za igra~ice do 18 godina. U finalu je

savladala Hrvaticu Janu Fet sa 2:0 (6:3,

7:5), a u polufinalu, istim rezultatom,

Nemicu Katarinu Hobgarski, 6:0, 6:3.

Ivani je u Berlinu pripala peta uza-

stopna titula. Odigrala je 27 me~eva bez

poraza. Sada }e propustiti turnir u

Lincu i krajem meseca odlazi na pripre-

me sa reprezentacijom za Evropsko pr-

venstvo u ^e{koj i [vajcarskoj. Ivana

je kapiten srpske selekcije u konkuren-

ciji teniserki do 16 godina. Posle

Evropskog prvenstva, o~ekuje je US Open.

Z. J.

IVANA POBEDILA I U BERLINU

VICE[AMPIONI SVETA

Radenko Lukovi}, Veqko Negovanovi}, Nemawa

Trnavac i Aleksandar Da~i}

Marko Ivanovi}, Zoran Biorac, Dejan Mijatovi}

i Vojislav Ili}

Dejan Mijatovi} i Vojislav Ili}

32 PETAK 19. JUL 2013. GODINEAUTOMOBILI

marketing 032/342-276

U~esnici relija Beo-

grad - Zlatibor ma-

lo su du`e pro{log

petka pauzirali u ^a~ku i

na Gradskom trgu priredi-

li mini izlo`bu starih

automobila. Pre starta re-

vijalne trke, dvadesetak

~lanova “Oldtajmer kluba

Beograd” svoje raritete po-

kazalo je i Beogra|anima.

Potom su krenuli ka Zla-

tiboru i jure}i vi{e od

“30 na sat” u ^a~ak stigli

pet sati kasnije.

Najstariji automobil

na izlo`bi mercedes 170

proizveden je 1952, a BMW

motor 1939. Jo{ uvek su u

“fulu”, kao i ostali mode-

li iz {ezdesetih i sedamde-

setih.

- ^a~ak nam je bio jedna

kontrolna ta~ka relija.

Godi{we organizujemo ne-

koliko izlo`bi i relija.

Svoje qubimce ne vozimo

svaki dan, ve} ih ~uvamo,

mazimo i pazimo. Ne pitaj-

te koliko ko{ta to zado-

voqstvo. Mnogo nas bole

nov~anici - ka`e sekretar

“Oldtajmer kluba” Marko

Ili}.

Dan kasnije vlasnici

starih automobila prire-

dili su izlo`bu i ispred

hotela “Zlatibor Mona”.

Na Zlatiboru su tvitera-

{i i osobqe hotela birali

najlep{i automobil. U ne-

dequ su se vratili u Beo-

grad.

^a~anska mini izlo`ba

oldtajmera bila je deo pre-

zentacije ovda{we Turi-

sti~ke organizacije i hote-

la “Zlatibor Mona”. Turi-

sti~ka organizacija je su-

gra|ane podsetila na naja-

traktivnije letwe manife-

stacije, Sabor frula{a u

Prislonici, Ilindanski

maraton u Ov~ar Bawi,

Plodove zapadnog Pomora-

vqa, Kupusijadu. TO^ je us-

postavio dobru saradwu i

sa hotelom “Zlatibor Mo-

na” i wihovim gostima }e

ponuditi posete ~a~an-

skom kraju.

- Organizujemo predsta-

ve, kabarea, koncerte. Reli

je deo na{e ponude i name-

ravamo da ula`emo u kultu-

ru - rekla je Milica Baje-

vi}, saradnik za marketing

i prodaju u hotelu “Zlati-

bor Mona”.

Z. J.

MINI IZLO@BA OLDTAJMERA I U ^A^KU

PREDRATNI

I POSLERATNI

RARITETI

Najlep{i automobil po oceni tvitera{a i hotela „Mona”

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 33OGLASI

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

^a~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E

P- 26 m2, nov, 3. sprat,

CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,

lift, centar. Cena 22.000

E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E

P-45 m2, 5. sprat, CG,

Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 33.000

E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E

P- 60 m2, nov, 3. sprat,

CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

gara`a, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 70.000

E

P- 80 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 70.000 E

/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E

P- 77 m2, nov, 1. sprat,

CG, centar. Cena 65.000 E

/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E

P-25 m2, 1. sprat, TA,

Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E

P-48 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.

P-47 m2, 2. sprat, CG,

ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E

P-49 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E

P-57 m2, 4. sprat, CG,

terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E

P-52 m2, 3. sprat, TA,

terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E

P-54 m2, 9. sprat, CG,

terasa, lift, centar. Cena

31.000 E

P-58 m2, 7. sprat, CG,

terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru

P-65 m2, 1. sprat, CG,

terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E

P-60 m2, 4. sprat, CG,

nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

gara`a, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM NOV ^ETVOROSOBAN STAN,

NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA

40.000 EURA

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500

eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA,

Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat,

CG, {iri centar. Cena

31.000 eura

P-51 m2, 2. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,

Kej. Cena 30.000 eura

P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena

30.000 eura

P-46 m2, 1. sprat, CG,

M.Nik{i}a. Cena

36.000 eura

P-46 m2, PR, CG,

Avenija 1. Cena 29.000

eura

P-47 m2, 1. sprat, TA,

Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat,

CG, Nemawina. Cena

28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat,

CG, H.Morava. Cena

38.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, TA,

B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG,

Kej. Cena 40.000 eura

P-54 m2, 2. sprat, TA,

Nemawina. Cena 36.000

eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG,

Avenija 2. Cena 36.000

eura

P-56 m2, 5. sprat, CG,

Nemawina. Cena 35.000

eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000

eura

P-57 m2, 4. sprat, CG,

Kej. Cena 36.000 eura

P-57 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 41.000 eura

P-58 m2, 6. sprat, CG,

K.Milo{a. Cena 37.000

eura

P-58 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava. Cena 42.000

eura

P-58 m2, 9. sprat, CG,

Kej. Cena 38.000 eura

P-60 m2, 3. sprat, TA,

S.Save. Cena 42.000

eura

P-64 m2, 1. sprat, CG,

S.Save. Cena 42.000

eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat,

CG, Nemawina. Cena

41.000 eura

P-67 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura

P-70 m2, 2. sprat, CG,

Kej. Cena 45.000 eura

P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000

eura

P-73 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

58.000 eura

P-74 m2, 5. sprat, CG,

Kalu}erice. Cena

44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000

eura

P-76.5 m2, PR, CG,

Cara Lazara, nov. Cena

62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura

P-80 m2, 1. sprat, CG,

Kej. Cena 53.000 eura

P-81 m2, 9. sprat, CG,

S.Save. Cena 56.000

eura

P-86 m2, 3. sprat, CG,

Vinara. Cena 66.000

eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks.

Cena 87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska,

3. sprat, CG. Cena

39.000 E.

P- 55 m2, Kej, 2.

sprat, CG. Cena 32.000

E

P- 68 m2, Bawalu~ka,

4. sprat, CG. Cena

44.000 E.

P- 48 m2, Avenija 1,

VP. Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2.

sprat, CG. Cena 34.000

E

P- 77 m2, u`i centar,

CG. Cena 42.500 E.

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

34 PETAK 19. JUL 2013. GODINEOGLASI

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura

P- 58 m2, 12. sprat, CG, Kej. Cena 28.000

eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura

P- 70 m2, 2. sprat, CG, Kej. Cena 43.000

eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej, 1.sprat,

cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,

1.sprat, CG, cena: 31 000

eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,

4.sprat, CG, cena: 35 000

eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura

P=60 m2, Alvaxinica,

2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura

P=58 m2, Qubi} kej, 5.sprat,

2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG

P=52 m2, Alvaxinica,

3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 41 000

eura

P=81 m2, [iri centar,

1.sprat, CG, cena: 50 000

eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

Nikola Petkovi} je ro|en 7. maja

1936. godine u ^a~ku, gde je za-

vr{io osnovnu i sredwu {ko-

lu. Studirao je sociologiju, diplomi-

rao ekonomiju, a novinarstvom je po~eo

da se bavi jo{ za vreme studija. Glavni

i odgovorni urednik lista „Sloboda“

bio je od 1963. godine pa do penzionisa-

wa.

Dru`ewe sa p~elama zapo~eo je pre

vi{e od ~etiri decenije. Neumornim i

danono}nim zalagawem ostavqa zna~a-

jan trag u razvoju savremenog p~elar-

stva ~a~anskog kraja, a wegova dela i

zasluge osta}e da `ive jo{ dugo iza we-

ga. Svoje velike vizije i planove nije

mogao uvek realizovati, pa 2005. godine

donosi odluku da osnuje P. D. „Mati-

ca“. U ovo mlado udru`ewe `eleo je da

dovede {to vi{e mla|ih qudi koji su

spremni za usvajawe novih znawa i ve-

{tina, te svoj rad najvi{e usmerava

upravo ka tome. Organizovawem bes-

platnih predavawa, edukacija i poseta

kod iskusnih p~elara, podelom bes-

platnih ko{nica i rojeva, p~elarske

opreme, kao i mnogim drugim zna~ajnim

akcijama, to mu i polazi za rukom. Ta-

ko|e, uvidev{i da su qudi nedovoqno

informisani o p~eliwim proizvodima

i zdravqu koje nam dolazi iz ko{nica,

2009. godine organizovqo je „Gradski

sajam p~elara Srbije“, koji polako pre-

rasta u tradicionalnu manifestaciju.

Pored toga, organizovawem velikog

broja izlo`bi doprinosi da se zna~aj-

no pove}a potra`wa za p~eliwim pro-

izvodima, a ~elnici Gradske uprave da

posvete vi{e pa`we ovoj zna~ajnoj gra-

ni poqoprivrede. Za svoj rad je vi{e

puta pohvaqivan i nagra|ivan. Sebe je

nesebi~no darivao drugima, ali wegovo

veliko srce vi{e nije moglo izdr`ati

sve pritiske i on zauvek odlazi 11. jula.

Zauvek }e nam ostati u lepim uspomena-

ma trenutci provedeni sa wim.

Nek’ mu je ve~na slava i hvala!

A. S.

IN MEMORIAM

NIKOLA PETKOVI], DOAJEN SRPSKOG P^ELARSTVA

^ITUQE

VLADETA

NIKOLI]

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu

i prijateqe da je na{ dragi

BRANISLAV

MARKE[EVI]

iz Prijevora

1931 - 2013

POSLEDWI POZDRAV

po{tovanom predsedniku

i dragom kolegi i prijatequ

NIKOLI PETKOVI]U

POSLEDWI POZDRAV

dragoj kumi

MILKI DARIJEVI]

Pet godina je pro{lo

od kako s nama nije na{a

majka i supruga

SMIQA

TRIFUNOVI]

1953 - 2008

Dana 25. jula 2013. navr{ava se

GODINA od smrti

Te{ko je `iveti bez tebe, ne mo`emo

se pomiriti sa ~iwenicom da vi{e nisi sa nama.

Tetka TINA

16173

DU[ICE SKELI]

Dana 25. 7. 2013. godine, navr{ava se

GODINU DANA

od kako tugujemo za na{om

Postoje tragovi koji se ne bri{u,

rane koje ne zarastaju, vreme koje nije

lek.

Za uvek ostaje tvoj dragi lik u mislima i ve~ni bol

u srcu.

Tetka DANA sa porodicom.

DU[ICOM SKELI]

Dana 21. jula 2013. navr{ava se [EST

MESECI od smrti na{eg dragog

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo

u subotu 20. jula u 12,30 ~asova na Mandi}a

grobqu obaviti pomen.

S qubavqu i ponosom supruga CAKA, zet VASO, k}erke QIQANA

i SNE@ANA, unuk ALEKSA i unuka ALEKSANDRA.

DRAGOVANA

TANASIJEVI]A

iz Gorwe Gorevnice

OGLASI

I ^ITUQE

032/342 - 276

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 35

PORODICA

16178

Kumovi IVANA i NEBOJ[A

IKODINOVI] sa porodicom.

upl.

od ~lanova P~elarskog dru{tva „Matica ^a~ak”.

16179

Sa ponosom te pomiwemo a sa tugom

`ivimo.

Na{a qubav i se}awe osta}e zauvek.

Brat RADI[A i snaha GORDANA

16183

Iza velikih qudi ostaje dubok trag u

srcu.

Rado }emo te se se}ati i zauvek voleti.

Zbogom ~iko: PREDRAG i NEVENKA

sa porodicama

16184

VLADETA

NIKOLI]

preminuo posle kra}e bolesti u

sredu 17. 7. 2013. godine u 11,30

~asova u 83-oj godini `ivota.

Sahrana }e se obaviti u petak 19.

7. 2013. godine u 14 ~asova, na grobqu Stawevci u

Prijevoru. Sprovod kre}e od ku}e.

O@ALO[]ENA PORODICA

16185

^ITUQE

U sredu 24. jula navr{ava se pola godine od smrti

na{e drage

GORDANE

GOCE

GRUJANAC

iz Je`evice

RADIVOJE

NEDOVI]

24. 6. 1963 - 12. 6. 2013.

SE]AWE

MITROFAN

BOGDANOVI]

MI]O

24. 7. 2009. - 24. 7. 2013.

Dana 14. 7. 2013. god. iznenada

nas je napustio na{ dragi i

voqeni

VLADETA

NIKOLI]

iz Zeoka

SE]AWE

23. jul 1988 - 23. jul 2013.

VASILIJE

[IBALI]

iz Prijevora

MIODRAG

LUKOVI]

MI[O

SVETLANA

BOGI]EVI]MIODRAG

LUKOVI]

[OMI

SE]AWE

ANDRIJA SRETENOVI]

OGLASI

I

^ITUQE

PRIMQENI

DO SREDE DO

12 SATI

BI]E

OBJAVQENI

U PETAK

36 PETAK 19. JUL 2013. GODINE

Dana 20. 7. 2013. navr{avaju se

TRI GODINE

od smrti

Neka joj je ve~na slava i hvala.

PORODICA DRA[KOVI]

16168

OLGICE DRA[KOVI]

SE]AWE

22. 7. 1999 - 22. 7. 2013.

NADA BLAGOJEVI]

21. jula 2013. godine, navr{ava se

DESET GODINA od smrti na{e

voqene majke

Po~ivaj u miru. Tvoj plemeniti

lik i dobru du{u sa ponosom ~uvamo

od zaborava kroz najlep{e uspomene.

Sinovi: MOM^ILO i MILAN sa porodicama

16173

STOJANKE JOVA[EVI]

COJE

Vreme nije izbrisalo qubav i

se}awe prema tebi.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu

nosimo.

Tvoji: sin MILORAD,

}erke RADA i JELICA sa porodicama.

16168

Pro{la je godina dana od kada nisi sa nama. Mnogo

nam nedostaje{. Vole}emo te zauvek.

Tvoja majka MICA, supruga JELICA, sin STEVAN,

sestra SLAVICA i sestri~ina AN\ELA.

16190

S ponosom i tugom ~uvamo te od zaborava...

Tvoje kolege: MARJAN, IGOR, IVANA,

BRANKA i MILO[

Ceco, dana 23. jula 2013. godine

navr{avaju se ^ETIRI

GODINE od kako nisi sa nama.

Ceki, te`ak je bol i tuga koja se

uselila u na{a srca. Nada je

nestala a ostao je ponos {to smo te imali. Bez tebe je

te{ko i mnogo, mnogo nam nedostaje{. Ko te je poznavao

zna {ta smo izgubili. Nedostaje nam tvoj osmeh, ponos,

dobrota, lepota jer smo se tobom ponosili. Zauvek }e{

biti u na{im mislima i srcima.

TVOJI RADOSAVQEVI]I

upl.

Zauvek }e{ ostati u na{em

se}awu i kuca}e{ u na{im srcima.

Izra`avamo neizmernu zahvalnost svim prijateqima,

rodbini, kom{ijama i kolegama koji su bili uz nas u

najte`im trenucima.

O@ALO[]ENA supruga MILA, }erke JELENA

i IRENA sa porodicama.

16177

25 godine ja pro{lo od smrti na{eg dragog oca i

brata.

Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju

wegovi najmiliji: ]erke BRANKA i OLGA,

sin OBRAD i brat SAVO.

16188

18. jula navr{ava se tu`na godina od preranog odlaska

na{eg voqenog Mi{a.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Ujak CANE, ujna OLGA,

brat DANIJEL i snaja SAWA.

16189

PORODICA

16170

Voqenom sinu, bratu, stricu

i deveru,

tvojim preranim odlaskom, bol je preveliki, tuga

neizmerna, otvorena neizle~iva rana.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima, jer veliki i

dragi nikada ne umiru.

Po~ivaj u miru.

Tvoja majka AN\A sa porodicom.

16177

Po~ivaj u miru!

S velikom qubavqu, po{tovawem i tu`nim se}awem

~uvamo te u na{im srcima.

Tvoji: suprug MI[O i sin ACO sa porodicom.

16176

SE]AWE

USPOMENU NA DRAGE RODITEQE ^UVA

]ERKA VESNA

16175

URO[EVI]

MILICA

22. 7. 2011.

VUKOMAN

30. 10. 2007.

JOVANOVI]

BILI STE DEO NA[IH @IVOTA, SADA @IVITE KROZ NAS.

]erka LELA, unuci VLADIMIR i SR\AN i zet DRAGAN.

11. 7. 2013.

dva meseca

VERA- VERICA

ro|. 19. 12. 1934.

19. 7. 2013.

deset godina

MIROSLAV - MIRO

ro|. 4. 10. 1932.

19. 7. 2013.

dva meseca

PRVOSLAV BECO

ro|. 4. 10. 1932.

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

na{em dragom kolegi

VLADETI NIKOLI]U

1954 - 2013

DUBOKO SI UREZAO U NAS LIK PLEMENITOG ^OVEKA, DOBROG

RADNIKA, BRI@NOG OCA I SUPRUGA.

ZNAO SI DA NAS NASMEJE[ I DA TUGUJE[ ZAJEDNO SA NAMA.

SAD MI TUGUJEMO ZA TOBOM.

KOLEKTIV

„ATENIC COMMERCE” DOO ^A^AK

Dana 19. jula 2013. navr{ava se

GODINA DANA

od smrti na{e drage

BO@ANE JOVANOVI]

Neka se An|eli umesto nas sa tobom igraju a ti }e{ zauvek biti u na{im

srcima.

K}erke DRAGICA i MILICA, zetovi VOJO i MIKO[,

unuke JELENA, IVANA i JOVANA, unuk \OR\E, zetovi NENAD,

MILO[ i DULE, praunuke LENA i NATALIJA, praunuci NIKOLA,

NEMAWA, VIKTOR i VOJIN.

16174

Obave{tavamo sve one koji ga se rado se}aju,

da }emo dana 23. 7. 2013. u 16 ~asova

posetiti wegov grob.

BOJAN PANTOVI]

PANTO

1989 - 2008

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 37

SE]AWE

ANDRIJA SRETENOVI]

19. 07. 2010 - 19. 07. 2013

PORODICA SRETENOVI]

Nema te`eg bola nego se}ati se u nesre}i vremena kad smo bili sre}ni.

Tvoja porodica

majka QIQA, tata MI]O i sestra TIJANA

16181

^ITUQE

DEJAN

BOJOVI]

20. jula 2013. navr{ava se

[EST MESECI

Pod ovim nebom }u da pri~am sve dok traje ova pri~a

Ko bi rekao da godine je pro{lo pola

u o~ima bez nade, u pogledu bez kraja

u ~ekawu da popuni{ prazno mesto stola,

u sre}nim danima na{eg malog raja.

Dan za danom, a bol je sve ve}i

o~i i daqe tra`e dobro poznat lik,

verovali nismo da ima kraja sre}i

zbog toga je jak ovog srca krik.

Nismo znali koliko smo mali

dok smo mislili da od sudbine smo ja~i

za stari spokoj sve bi opet dali

a ti srce sada pla~i, pla~i.

Jer se stari osmeh na lice ne vra}a

a i kako da se vrati

nisu kompletna dobro poznata bra}a,

deca nemaju da odu tati.

Mature obe male da gledao si znam

da prati{ upis u sredwu i polazak u peti

da je to tako sigurno, `ivot mogu da dam.

O, Bo`e, kako vreme leti.

Ko }e nam zvati Drqa~u Boru i Ojdani} Eru

brzo }e to do}i, decenija jedna nas deli,

ali tu`no je to, polako gubim veru,

sve bi dali da bude kako smo nekad hteli.

Da nas bude onaj stari, isti broj

i sre}a opet da se mno`i sa toliko

da deda iz Beograda opet ka`e da smo roj,

o, ti tu`na, stara naviko.

Kako objasniti srcu da onih dana nema vi{e

da onakvog raja nikad vi{e biti ne}e,

da sada `ivot nove strane mora da nastavi da pi{e,

i onako onakve sre}e nikad biti ne}e ve}e.

Pro}i}e godi{wa doba, i sada prolaze

ko zna koliko }e da ih ima,

svaka }e da otvara nove staze,

ali }e meni u pam}ewu uvek ostati jedna zima.

Taj 20. januar, nedeqa tu`na

dan od kojeg ni{ta isto ne}e biti

uvek }e mi vra}ati se}awa ru`na

i svaki put }u opet suze liti.

Liti za onom sre}om, koju ceniti nismo znali

za pri~om koju smo mi imali samo

od na{eg blaga svi su po malo krali

a mi smo uvek hteli jo{ nekog tamo.

Koliko smo bili sre}ni, uvek nam je trebao neko re}i

i da nam pri~a pri~u o posebnosti samih nas

da to {to smo mi imali nije lako ste}i

da shvatimo to i sami... kucnuo je ~as!

Sinovica Jovana Bojovi}

18. jula navr{ilo se 40 dana od smrti na{eg

ALEKSE BAJ^ETI]A

Dana 20. 07. 2013. god. navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{eg dragog

DEJANA BOJOVI]Aiz Trbu{ana

Toga dana poseti}emo wegov grob, okititi cve}em i zaliti suzama.

Voqeni sine, o~e i bra~ni dru`e, uzalud be{e na{a nada za neko boqe sutra.

Oti{ao si tako brzo i iznenada za jedan tren. Ne postoji vreme koje mo`e da umawi

tugu, ne postoje suze koje mogu isprati bol iz na{ih srca, ne postoje re~i kojima se

mo`e opisati koliko nam nedostaje{. Tuga i bol pritiskuju na{u du{u jer ne

mo`emo da shvatimo prete{ku istinu. Maj~ina suza je i daqe prete{ka, o~iwe srce

skameweno, deca tra`e svoga jedinoga oca, bol je preveliki, bolu na{ neprebolni.

Tvoje nasmejane o~i pune qubavi i topline kojima si u nas ulivao sre}u i sigurnost,

bi}e pred nama do kraja `ivota.

S ponosom }emo o Tebi pri~ati, od zaborava zauvek ~uvati, s ve~nim bolom te u

srcu nositi.

Od supruge DU[ICE, sa svojim an|elima SOFIJOM, ANASTASIJOM

i TEODOROM i roditeqa oca BRANKA i majke BIQANE.

16175

38 PETAK 19. JUL 2013. GODINE

Bio si poseban jedinstven, principijalan i takav ostao do kraja.

O@ALO[]ENA PORODICABrat GORAN, snaha ZORICA, sinovica JOVANA, sinovci LUKA i MATIJA

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

NIKOLI PETKOVI]U

1936 - 2013

SE]AWE

MILO[ VUKI]

18. 7. 1998. - 18. 7. 2013.

Dana 24. jula 2013. navr{ava se SEDAM GODINA

od smrti na{e drage supruge, majke i bake

VERE JE^MENICE

ro|ene Jankovi}

1944 - 2006

Vreme koje je pro{lo nije izbrisalo

qubav i se}awe na tebe.

Uspomenu ~uvaju:

suprug RATOMIR i k}erke OLIVERA i IVANA

sa porodicom.

16170

Dana 10. jula 2013. godine

preminuo je na{ dragi otac

Sahrana je obavqena 11. jula na

^a~anskom grobqu.

Ovim putem `elimo da se zahvalimo rodbini, prijate-

qima i kom{ijama na razumevawu i podr{ci u tom

trenutku.

Sinovi sa porodicama.

16169

MIODRAG

@U@I]

25. jula 2013. navr{ava se GODINA DANA od kako

nisi sa nama

Beskrajno te volimo i u srcu

~uvamo. Ako je tvoje srce moralo stati se}awe na tebe

i tvoju dobrotu ve~no }e trajati.

Tvoji majka DRAGICA,

sestra VESNA i otac MILOVAN

16172

DU[ICE

PAUNOVI]

iz Viqu{e

Pro|o{e godine ali bol i tuga ne}e pro}i nikada,

osta}e uspomene i rane koje ne stare, qubav koju smrt

na mo`e prekinuti.

VA[I NAJMILIJI sa porodicom.

16170

Dana 23. jula 2013. godine u 17 ~asova na grobqu u

Kowevi}ima poseti}emo wegov grob i obaviti pomen

na{em dragom

Godine koje su pro{le nisu

umawile qubav prema tebi.

Sa ponosom te pomiwemo i u

srcu nosimo.

Otac MILETA, majka DRAGANA, k}erke JANA

i IVA, supruga MARIJA, brat IVAN,

snaha BOJANA, sinovci JOVAN i NIKOLA.

16174

SA[I

JOVANOVI]U

23. 7. 2009 - 23. 7. 2013.

TU@NO SE]AWE

U utorak, 23. 7. 2013. godine u 14 ~asova na ^a~anskom

grobqu obavi}emo ^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom

RADOJICI

JOVI]EVI]U

Dana 13. jula 2013. godine, preminula je na{a

draga majka

MILKA

DARIJEVI]

iz Slatine

19. 7. 2011 - 19. 7. 2013.

19. jula u 15 ~asova na grobqu u

Petnici poseti}emo wegov grob

i okititi cve}em.

S qubavqu, tugom i po{tovawem,

majka DUWA, brat MI[O,

sinovice BRANKICA i ANA i snaja ZORICA.

16172

NEGOSLAV

NEGO GORDI]

PETAK 19. JUL 2013. GODINE 39

GORAN

1982

RADE

2013[ELOVI]

Za svojim jedincem Gogom 31 godinu tugujem. Ra{iri

ruke sine, do~ekaj tvoga [ekija, primi ga u raj sa

tobom. Tvoja majka i [ekijeva supruga, tugova}e do

groba za vama.

Hvala svima koji su ispratili moga [ela do na{eg

sina.

Bo`e daj im mir u wihovoj ve~noj ku}i.

Va{a tu`na MIRKA

16169

^etrdeset dana je pro{lo a uspomenu na wega sa

ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi najmiliji:

supruga MARA, k}erke NELA, VIOLETA

i DAJANA i zet JERRY.

16168

Hvala ti za sve {to si u~inila za nas.

Sin DRA[KO i }erka GORDANA sa porodicama.

16171

Mili moji roditeqi, pro{lo je 35 godina od tragi~ne

smrti dragog oca i godina i 6 meseci od tragi~ne

smrti mile majke.

Ve~no }u `aliti za vama mili moji i vi ste mi stalno

u mislima i srcu.

Va{a }erka MARINA

upl.

MARIJA

1915 - 2012

MILAN

1905 - 1978LON^AR

JUGO

2003 - 2013

BRANKO

2009 - 2013

MNOGO JE LEPIH USPOMENA

DA TE VE^NO PAMTIMO,

DA O TEBI S PONOSOM PRI^AMO

I DA TE NIKAD NE ZABORAVIMO.

Andrija, Milan, Sa{a i Jasna

Tvoja porodica: MILUTIN, GORDANA,

JELENA, MINA, \UR\A i BORIS.

PETAK 19. JUL 2013. GODINE