GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO

Prof. dr Nevena Petrušić, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu

E-mail: nevena.petrusic@gmail.com

“Pravda treba da bude slobodna, jer nema ništa gore od podmitljive pravde; da bude potpuna, jer pravda ne sme da hramlje; da bude brza jer je sporost negacija pravde.” – nepoznati pisac

Teme: Opšte informacije

Predstavljanje plana rada Profesor i saradnik Litetarura Ispit

Izvori GPP Osnovni pravni pojmovi Građansko procesno pravo Građanski sudski postupak Pravo na pravnu zaštitu – elementi i standardi

Model aktivne nastave/učenja

Zasnovan na dobrovoljnosti Uvažava pravila savremenog

univerzitetskog obrazovanja Obezbeđuje vrednovanje svih predispitnih

aktivnosti studenata prema utvrđenim merilima

Uspeh studenata na ispitu – rezultat ukupnog rada i angažovanja studenta

Dizajniran je na principima tzv. aktivnog (participativnog) učenja

Podstiče studente na kontinuirano učenje

Obezbeđuje sticanje praktično upotrebljivog znanja

Obezbeđuje savladavanje pravničkih veština

Čini proces učenja lakšim i zanimljivijim Doprinosi boljem uspehu na ispitu

Program aktivne nastave/učenja

"Bubanje" treba primeniti samo u krajnjem slučaju!!!

Program aktivne nastave/učenja

“Um nije posuda koju treba napuniti, nego vatra koju treba rasplamsati” (Plutarh))

Tradicionalna nastava Interaktivna nastava

“Čoveka ne možeš ničemu naučiti. Jedino što možeš jeste da mu pomogneš da nauči sam” – Galilejo Galilej

Oni koji su naučili kako se uči, kažu da se najbolji rezultati postižu:

Kada sami upravljamo svojim učenjem Kada učenjem ispunjavamo sopstvene potrebe Kada učestvujemo Kada se učenje oslanja na iskustvo Kada postoji povratna informacija o uspehu učenja Kada nam ukazuju poštovanje

Metodi nastave/učenja

Predavanja Praktične radionice i vežbe Pisanje seminarskih

radova/eseja Simulacija suđenja Praćenje suđenja Testovi Istraživački projekat Pravna klinika Individualni rad

Očekivani ishodi aktivne nastave/učenja

Student/studentkinja: razume smisao, značaj i funkciju GPP i njegovihnih pravnih instituta poznaje tok i sadržinu postupaka civilnopravne zaštite usvaja principe i stadarde u pružanju pravne zaštite i svestan je

njihovog značaja za ostvarivanja principa vladavine prava; poznaje pozitivnopravna rešenja i ume pravilno da primeni

procesnopravne norme; ume da pravno kvalifikuje i rešava procesni problem i da identifikuje

adekvatan metod pravne zaštite; u stanju je da kompetentno disktuje o problemima civilne procedure savladao je tahniku pisanja pravnih dokumenta; u stanju je da prati izmene u zakonodavstvu i sudsku praksu; motivisan/na je da se permanentno profesionalno usavršava

Poeni u ispunjavanju predispitnih aktivnosti i na završnom ispitu

Maksimalnih 100 poena

30-54 poena – poeni stečeni ispunjavanjem predispitnih obaveza

31-46 poena – poeni stečeni polaganjem završnog ispita

10

Vođenje jedinstvene evidencije

o ispunjavanju predispitnih obaveza

Predispitne obaveze

Prisustvo predavanjima 15 poena Prisustvo vežbama 15 poena Aktivnost na predavanjima 4 poena Aktivnost na vežbama 4 poena Dva testa 2 x 6 poena = 12 poena Simulacja suđenja 2 poena Seminarski rad/esej/ istraživački projekat 2 poena __________________________________________ UKUPNO 54 poena

Prisustvo predavanjima i vežbama

Nophodno prisustvo najmanje 1/3 blokova predavanja i najmanje 1/3 časova vežbi

Prisustvo se evidentira potpisivanjem spiska

Osnovi i merila za vrednovanje rada i postignuća studenata:

Aktivnost na predavanjima Aktivnost na vežbama - radionice za pisanje pravnih dokumenata, rešavanje praktičnih zadataka i analiza hipotetičlkih slučajeva Dva testa Simulacija suđenja Seminarski rad/esej Istraživački projekat Šire interesovanje za predmet

Aktivnost na predavanjima 0-5 poena

Ocenjuje se:

aktivnost na predavanjima učešće u diskusiji postavljanje pitanja odgovori na postavljena pitanja iznošenje i komentarisanje primera i

sl.

Aktivnost na važbama 0-5 poena

Ocenjuje se: poznavanje zakonskih pravila, umenje strukturiranja i sastavljanja pravnog dokumenta, sposobnost uobličavanja i prezentovanja pravničkih ideja i argumantovanja, stepen savladanosti tehnike pisanja i jasnoća i strukturiranost usmenog izlaganja.

Ima se u vidu: stepen angažovanosti i stepen usvojenosti znanja i veština.

Rad evidentira i ocenjuje asistentkinja

Student ima pravo da dva puta proveri svoje znanje putem testiranja

Ocenjuje se broj tačnih odgovora na testu Na svakom testu student može da ostvari

maksimalno 5 poena

Testovi 0-12 poena

Termini testova I test: 13. novembar (materija zaključno sa 5.

novembrom) II test: 11. decembar (materija zaključno sa 3.

decembrom) Studenti se prijavljuju za test kod asistentkinje

Simulacija suđenja 0.4-2 poena

Ocenjuje se: pripremljenost za simulaciju suđenja, poznavanje zakonskih propisa o sadržini i formi procesnih radnji, način raspravljanja i plediranja, sposobnost adekvatnog reagovanja, snalaženje u nepredviđenim situacijama, sposobnost uočavanja procesnih nepravilnosti i umenje davanja povratne informacije.

Ima se u vidu: tačnost, ubedljivost, ozbiljnost ...

Ocenjuje se: originalnost pristupa temi, način obrade, kvalitet ponuđenih predloga za rešenje problema, širina korišćene literature, istraživački metod, jezik i stil i dr. Za istraživački projekat:

kvalitet ideje i metodologije kvalitet rezultata istraživanja način prezentovanja i analize rezultata

Seminarski rad/esej/istraživački projekat 0.4-2 poena

Petrušić, N., Uputstva za pisanje radova iz Građanskog procesnog prava, www. prafak.ni.ac.rs

Ispunjavanje predispitnih obaveza

Ispunjavanjem preispitnih obaveza, student može da ostvari najmanje 30, a najviše 54 poena

Ukupan broj ostvarenih poena saopštava nastavnik na poslednjem času nastave, na osnovu podataka iz evidencije o vrednovanju svih oblika rada, postignuća i angažovanja studenta, koja se jedinstveno vodi na predmetu.

Šire interesovanje za predmet

rad na Pravnoj klinici publikovani studentski radovi, praćenje stručne literature, učešće na naučnim i stručnim skupovima, pomoć u organizovanju stručnih i naučnih

skupova i sl.

Polaganje ispita Student može da pristupi polaganju završnog ispita ako je

ostvario najmanje 30 poena Završni ispit student polaže usmeno. Student daje odgovor na

četiri pitanja, i to na dva pitanja iz Parničnog procesnog prava, na jedno pitanje iz Vanparničnog procesnog prava i na jedno pitanje iz Izvršnog procesnog prava.

Ispit je položen i ostvareno je 10 kredita, ako je ostvaren najmanje 61 poen, i to najmanje 30 poena ispunjavanjem predispitnih obaveza i 31 poen na završnom ispitu.

Ocenjivanje

93-100 poena 10 85-92 poena 9 77-84 poena 8 69-76 poena 7 61-68 poena 6

Komparativni pokazatelji:

Generacija 2008/2009

Studenti uključeni u program Položilo iz prvog pokušaja -

30% Prosečna ocena – 9,33

Studenti van programa

Položilo iz prvog pokušaja - 4,00%

Komparativni pokazatelji:

Generacija 2005/2006

Studenti uključeni u program Položilo iz prvog pokušaja - 86% Prosečna ocena - 9,20

Studenti van programa

Položilo ispit - 10% Položilo iz prvog pokušaja - 13% Prosečna ocena - 7,5

Ko su nastavnici?

Predavanja:

Prof. dr Nevena Petrušić

Anđelija Adamović, asistentkinja

Vežbe:

Stanković, G., Građansko procesno pravo, prva sveska, Parnično procesno pravo, Niš, 2010; Petrušić., Vanparnično i izvršno procesno pravo, Niš, 2012. (u štampi)

Obavezna literatura:

Starija literatura: Marković, M.: Građansko procesno pravo, knj. I, sv. 1.

Beograd, 1957; Marković M.: Građansko procesno pravo, knj. I, sv. 2.

Niš, 1982; Blagojević, B.: Načela privatnoga procesnog prava,

Beograd, 1936; Aranđelović, D.: Građansko procesno pravo Kraljevine

Jugoslavije, Beograd, 1934; Zuglia, S.: Građanski parnični postupak FNRJ, Zagreb,

1957; Juhart, J.: Civilno procesno pravo, Ljubljana, 1961.

Za pisce seminarskih radova i eseja, za znatiželjne... Dopunska literatura:

Aktuelna literatura

Poznić, B., Rakić Vodinelić V.: Građansko procesno pravo, Beograd, 2012.

Starović, B., Keča R.: Građansko procesno pravo, Novi Sad, 2010.

Đjuričin B.: Građansko procesno pravo, Podgorica, 2011.

Palačković, D., Građansko parnično procesno pravo, Kragujevac, 2011.

Petrušić, Simonović, Komentar ZPP; Beograd 2011.

Osnovni zakoni:

• Zakon o parničnom postupku • "Sl. glasnik RS", br. 72/2011

• Zakon o vanparničnom postupku

•"Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon i 18/2005 - dr. zakon1982.

• Zakon o izvršenju i obezbeđenju

• "Sl. glasnik RS", br. 31/2011

Metodološka uputstva za rad

Krajnji rok za početak učenja

DANAŠNJI DAN!!!

Ovo nisu saveti...

Kako steći praktično upotrebljivo znanje? Kako naučiti građansko procesno pravo? Ozbiljan, kontinuiran i sistematski rad

Brižljivo i postepeno graditi: mozaik građanskog procesnog prava

“korak po korak”

Opšti pojmovi GPP

Šta je građansko procesno pravo? Šta reguliše? Čemu je namenjeno? Zašto postoji potreba za sistemom građanskopravne zaštite?

Naša današnja tema - GPP

Da se podsetimo elementarnih pojmova teorije prava...

Podsećanje...

Pravni odnosi, pravni poredak

Društveni odnosi Pravni odnosi = odnosi regulisani pravom

Pravni odnosi kao deo pravnog poretka Pravni poredak: stvaranje pravnih normi na osnovu

određenog vrednovanja i njihovo ostvarivanje

Dinamika pravnog poretka

Pravni poredak

PRAVNI POREDAK

NORMATIVNI ELEMENAT

Pravne norme FAKTIČKI ELEMENAT

Ljudske radnje

PRAVNE VREDNOSTI Život, zdravlje,

pravda, mir, pravna sigurnost...

Subjektivna prava Subjektivna prava

instrumenti ostvarivanja individualnih (materijalnih i moralnih) potreba i interesa pravnih subjekata instrumenti ostvarivanja pravnog poretka

Subjektivno pravo - ovlašćenje pravnog subjekta da se na određeni način ponaša da slobodno preduzima određene radnje, da se uzdrži

od preduzimanja radnji Sadržina subjektivnih prava (društveno određena i promenljiva kategorija - npr.

pravo svojine, roditeljsko pravo...)

GPP

Još (po)nešto o subjektivnim pravima...

Klasifikacija subjektivnih prava javna - privatna

apsolutna - relativna

Građansko subjektivno pravo pravo koje proističe iz građanskopravnih odnosa zbir svih oblašćenja koja pripadaju subjektu građanskopravnog odnosa

Pravni odnos izvor pravnih ovlašćenja i pravnih dužnosti (obaveza) Subjekti pravnog odnosa titular pravnog ovlašćenja (ovlašćeno lice, poverilac) nosilac pravne obaveze (obavezno lice, dužnik) Sadržina subjektivnog prava

zbir svih pravnih ovlašćenja određena generalno (apstraktno) određena konkretno i pojedinačno

Pravno ovlašćenje i pravna obaveza

Materijalnopravni zahtev

Pravni odnos - izvor materijalnopravnih zahteva

Subjektivno pravo i materijalnopravni zahtev

Jedno subjektivno pravo –

više materijalnopravnih zahteva

Subjektivno pravo bez materijalnopravnog zahteva

prazno

Terminološke napomene… Konsenzusi za lakše sporazumevanje

GPP - skup pravnih pravila po kojima se pruža pravna zaštita povređenim, ugroženim ili osporenim pravima iz:

ličnih odnosa, porodičnih odnosa, radnih odnosa, privrednih imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa (čl. 1. ZPP)

"Građanska subjektivna prava" - zajednički naziv za šaroliku grupu subjektivnih prava kojima se zaštita pruža po pravilima građanskog procesnog prava Dispozitivnost - osnovno obeležje "pravih" građanskopravnih odnosa

Tzv. građansko subjektivno pravo

Izraz "građansko subjektivno pravo" tradicionalan opšteprihvaćen neadekvatan koristan ...

Otvoren konkurs za adekvatan izraz....

“Građansko subjektivno pravo" “Građansko materijalno pravo"

Normalno ostvarivanje građanskih subjektivnih prava

Ponašanje saglasno pravu Vršenje svih ovlašćenja Dobrovoljno ispunjavanje svih dužnosti

Pošten pravni saobraćaj + pošteni ljudi Poverenje među ljudima

Spontano ostvarivanje građanskih subjektivnih prava =

Spontano ostvarivanje normativnog pravnog poretka

Kako i kada pravni poredak polaže ispit svoje "pravnosti"?

Normativni pravni poredak normativno programirana stvarnost, idealna apstrakcija, cilj, težnja...

Šta postoji kada nastane nesklad između pravnih

pravila i faktičkog ponašanja ljudi

Protivpravnost!!!

Šta nastaje ? • "nepravo" • nedelotvoran i nestabilan pravni poredak, • paralizovan pravni saobraćaj, • haos u pravnim odnosima

Mogućnost realizacije prava prinudnim putem potvrda "pravne suštine" subjektivnih prava potvrda "pravnosti" pravnog poretka

Potreba za građanskim procesnim pravom

Čemu služi građansko procesno pravo? Mehanizam za sudsku zaštitu i prinudno ostvarivanje građanskih subjektivnih prava koja nisu ostvarena spontano, na normalan i uobičajeni način Mehanizam za pružanje organizovane pravne zaštite Nužna dopuna građanskom materijalnom pravu Instrument za ostvarivanje građanskog materijalnog prava

GRAđANSKO PROCESNO PRAVO skup normi kojima su regulisani načini (metodi)

sudske zaštite i prinudnog ostvarivanje građanskih subjektivnih prava

Funkcija građanskog procesnog prava

da spreči anarhiju u građanskopravnim odnosima

da potvrdi "pravnost" građanskog materijalnopravnog poretka

da omogući zaštitu priznatih građanskih subjektivnih prava

Povodi za pružanje pravne zaštite

Povreda

Ugroženost

Protivpravnost

Prinudno ostvarivanje

Pravna promena Obezbeđenje

Izvršenje

Povodi za pružanje pravne zaštite

POVREDA GRAĐANSKOG SUBJEKTIVNOG PRAVA neispunjenje pravne dužnosti

UGROŽAVANJE GRAĐANSKOG SUBJEKTIVNOG PRAVA postojanje opasnosti da pravo neće moći da se ostvari

OTKLANJANJE STANJA STVORENOG PROTIVPRAVNIM PONAŠANJEM otklanjanje posledica POTREBA ZA PRAVNOM PROMENOM potreba za promenom uz sadejstvo suda

POTREBA ZA PROVOZORNOM ZAŠTITOM obezbeđenje budućeg ostvarivanja potraživanja

POTREBA ZA PRINUDNIM OSTVARIVANJEM PRAVA

efektuacija sudske odluke

Civilno nepravo

Civilni delikt

Pružanje pravne zaštite =

Zadovoljenje pravozaštitne potrebe

Postupak za sudsku zaštitu i sudsko ostvarivanje građanskih subjektivnih prava i građanskog materijalnog prava

Građanski sudski postupak

Skup pravila kojima su regulisani standardni instrumenti, sredstva i tehnike (metodi) pružanja pravne zaštite na području građanskopravnih odnosa

• Parnični postupak • Vanparnični postupak/ci • Izvršni postupak i postupak obezbeđenja • Stečajni postupak (bankrotstvo i reorganizacija)

Predmet građanskog sudskog postupka građanskopravna stvar

Predmet građanskog sudskog postupka

Građanskopravna stvar:

Pravna stvar koja potiče iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa

GPP = skup pravila kojima je regulisan građanski sudski postupak

Građansko procesno pravo kao grana pravnog sistema

GPP – pravila po kojima se postupa

GPP ne stvara nova materijalna prava i obaveze za pravne subjekte

GPP propisuje način sudske zaštite postojećih prava

GPP reguliše jedan naročiti pravni odnos - procesnopravni odnos: uslove za zasnivanje, razvijanje i prestanak procesnopravnog odnosa procesna ovlašćenja i procesne dužnosti procesnih subjekata

Još nekoliko važnih stvari ...

Koga obavezuju pravila GPP?

Struktura građanskog procesnog prava

Organizaciono građansko procesno pravo

Funkcionalno građansko procesno pravo

Organizacioni propisi deo: ustavnog prava upravnog prava radnog prava krivičnog procesnog prava građanskog procesnog prava

Organizaciono procesno pravo

Organizaciono procesno pravo - posebna naučna disciplina

Skup pravila kojima se regulišu i određuju:

pretpostavke za preduzimanje procesne delatnosti, subjekti procesnog odnosa, sadržina procesnih ovlašćenja i dužnosti subjekata u postupku sadržina, oblik i dejstvo procesnih radnji

Funkcionalno procesno pravo

Gde su sadržani funkcionalni propisi? u procesnim zakonima u pojedinim materijalnopravnim

zakonima

Građansko procesno pravo pod okriljem građanskog prava

Gajeva podela građanskog prava - lica, stvari i tužbe

Građansko procesno pravo kao pravna nauka

Relativno mlada nauka

Emancipacija Građanskog procesnog prava - sredina 19. veka Oskar Bilov – učenje o procesnopravnom odnosu

Počatak nastave 1840. god., na Liceju u Kragujevcu

Građansko procesno pravo u Srbiji

Prvi nastavnik Jovan Sterija Popović

Razvoj pravne zaštite građanskih

subjektivnih prava od samovlasnog zadovoljenja do sudske

pravne zaštite

P u t

od “prava jačeg” do sudskog pravozaštitnog

mehanizma

Razvoj pravne zaštite građanskih subjektivnih prava

Građanski sudski postupak istorijski najstariji postupak za zaštitu prava Građanski sudski postupak

socijalna ustanova stara koliko i ljudska kultura dinamična ustanova dugotrajan i postepen razvoj mehanizama pravne zaštite

Istorija građanskog sudskog postupka =

Istorija civilizacije

Upotreba sopstvene sile za zaštitu prava

kompromis, arbitri Civilno nepravo = krivično nepravo Krvna osveta

Etape u razvoju pravne zaštite građanskih subjektivnih prava

I ETAPA: Neregulisana privatna pravda

Neregulisana privatna pravda

stanje stalnog privatnog rata

Šta se posle dogodilo...? Pojedinci sami rešavaju svoje sporove Krajnje primitivan postupak, sastavljen od izvesnih

formalnosti – svečane reči, svečani gestovi Ciljevi: – uneti red u rešavanje sporova – obezbediti autoritet postignutom rešenju

Etape...

II ETAPA: Regulisana privatna pravda

Etape...

III ETAPA: Zajednica uzima na sebe izricanje pravde

Kasnije... Država uzima na sebe ulogu nepristrasnog trećeg koji rešava spor Organi koji presuđuju (vladar, sveštenici, odrasli muškarci na skupštini...)

Nema sudova, nema postupka

Zatim, država... Organizuje stalne sudove Propisuje i uređuje postupak Izvršava sudske odluke

Etape...

IV ETAPA: Organizovanje sudova i propisivanje postupka

Kasnije .... Razvoj pravne kulture Potčinjavanje države formama postupka Odnos prava i sile Forma postupka – garantija prava i sloboda pojedinca

Etape...

V ETAPA: Država potčinjena pravilima postupka

Konačno, ...

Država zabranjuje samovlasno zadovoljenje monopolizuje pružanje pravne zaštite organizuje pravosudnu službu uređuje postupak za sudsku zaštitu građanskih subjektivnih prava priznaje pravo na pravnu zaštitu

VI ETAPA: Savremena pravna zaštita

Etape...

Pravo na pravnu zaštitu Pravo na pravosuđe

Pravo na pristup pravdi

(Access to justice)

PRAVO NA PRAVNU ZAŠTITU

PARADIGMA PRAVNE DRŽAVE

Pravo na pravnu zaštitu prava na pravično suđenje

- right to a fair trial -

Pravo koje pojedinac ima prema državi

osnovno ljudsko pravo bezuslovno pravo

autonomno pravo Instrument za ostvarivanje

subjektivnih prava pojedinaca objektivnog pravnog poretka

Pravo na pravnu zaštitu – autonomno javno subjektivno pravo, pravo garantovano ustavom i međunarodnim dokumentima iz oblasti ljudskih prava

Pravo na pravnu zaštitu NIJE “ratno oružje” građanskog subjektivnog prava

Pravo na pravnu zaštitu i građansko subjektivno pravo

Građansko subjektivno

pravo

Pravo na pravnu zaštitu

PARALELNOST

KOMPLEMENTARNOST

FUNKCIONALNA POVEZANOST

SVAKO ko tvrdi da ima potrebu za pravnom zaštitom

TRI kategorije titulara prava na pravnu zaštitu: lica čija su prava povređena ili ugrožena treća lica koja su ovlašćena da štite tuđa subjektivna prava državni organi koji su dužni da štite tuđa subjektivna prava i javni interes

Titulari prava na pravnu zaštitu

Pravo na pravnu zaštitu – univerzalno, opšte pravo –

Kako se ostvaruje pravo na pravnu zaštitu?

Samozaštita vanredni, supsidijarni, izuzetni oblik pružanja

pravne zaštite, predviđen zakonom, relikt prošlosti, dopuna sudskoj pravnoj zaštiti

Kada je samozaštita dopuštena? Oblici samozaštite

(samoodbrana, samovlasno zadovoljenje) Nedostaci samozaštite

Sudska pravna zaštita

Traženjem pravne zaštite određene sadržine

– preduzimanjem inicijalne procesne radnje, tj. pokretanjem postupka

Kako se vrši pravo na pravnu zaštitu?

Šta određuje tražilac sudske pravne zaštite:

od koga zaštitu traži prema kome zaštitu traži u čemu se zaštita sastoji

Pravo na pravnu zaštitu – poluga za stavljanje u pokret sudskog

mehanizma

Pravo na pravnu zaštitu = pravo na zakonitu delatnost suda, “pravo na pravdu”

DUŽNOSTI SUDA:

da inicijalnu radnju uzme u razmatranje da sprovede zakonom propisani postupak da donese pravilnu odluku

Odluka je pravilna kad je:

zakonita, pravedna i pravična

Dužnost suda da pruži pravnu zaštitu

Pravo na pravnu zaštitu

paradigma pravne države

instrument za ostvarivanje principa vladavine prava

Pravo na pravnu zaštitu - pravna država, princip vladavine prava..

Gde se nalazi “pravo”? ZAKONI

SUDSKE ODLUKE

(Pred)uslovi od kojih zavisi pružanje pravne zaštite zadovoljavajućeg kvaliteta

Pre svega, politička opredeljenost države da poštuje individualna prava pravnih subjekata odgovornost države prema pojedincu u zaštiti individualnih prava i u vršenju pravosudne funkcije

dužnost države da stvori uslove za ostvarivanje prava na pravično suđenje

Proces standardizacije i internacionalizacije prava na pravično suđenje

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava, Usvojena 4. 11 1950. u Rimu, stupila na snagu 3. 9 1953,

Ratifikovana u SCG 2003. Sl. list SCG – Međ. ugovori, 9/2003.

Pravo na pravično suđenje

Član 6 Evropske konvencije

Pravo na pravično suđenje

Svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Presuda se izriče javno, ali se štampa i javnost mogu isključiti s celog ili s dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnim okolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

Sadržina prava na pravično suđenje

Pravo na pravično suđenje – kompleksno pravo - invlolvira čitav niz posebnih procesnih prava: Pravo na pristup sudu Pravo na nepristrasan i nezavisan sud ustanovljen

zakonom Pravo na postupak odgovarajućeg kvaliteta:

Pravo da se bude saslušan u sudskom postupku, Pravo na jednakost u korišćenju procesnih sredstava

(“jednakost u oružju"), Pravo na javnost u postupku Pravo na rešavanje pravne stvari u razumnom roku.

Uslovi od kojih zavisi pružanje pravne zaštite zadovoljavajućeg kvaliteta

Slobodan pristup pravosuđu (javnoj službi) Dostupnost pravosuđa

(oslobođenje od plaćanja troškova postupka, besplatna pravna pomoć...)

Postojanje delotvornog, efikasnog i kvalifikovanog pravosudnog aparata

Dobri zakoni (valjana procedura) ...

Kakva se pravna zaštita od države očekuje?

Pravna zaštita maksimalnog kvaliteta: - zakonita pravna zaštita - efikasna pravna zaštita (suđenje u razumnom roku) - ekonomična pravna zaštita

Da analiziramo zakone i vrednosno ih ocenimo? DA

Da analiziramo pravnu praksu? DA

Da ispitamo da li su građani zadovoljni načinom na koji se pravna zaštita pruža?

DA

Kako da ispitamo da li se pravno na pravnu zaštitu zaista ostvaruje?

Šta ne treba izgubiti iz vida?

“...Postupak, živi postupak, ne čine samo formule zakonskog teksta. Za stvarnu vrednost postupka presudnu ulogu imaju ljudi kojima je povereno da sadržinu zakonskih propisa sprovedu u život...”

“...Zakone primenjuju ljudi. Od moralnih kvaliteta primenjivača zakona, možda mnogo više od njihove stručne spreme, zavisi da li će se i koliko jedna određena država približiti idealu pravne države.

Prof. dr Milivoje Marković

To je sve za danas !!!

Teme sledećeg predavanja:

Spor, parnica, parnični postupak

Procesne pretpostavke

Šta učiniti da put do pravde ne izgleda ovako !!!