<

2 F@Mtime

3Maj / Jun 2013 3

F@Mtime

IMPRESSUM F@Mtime broj 79/80, list Fakulteta za menadžment

ADRESA Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci

Telefon/Fax 021/21-550-53

E-MAIL famtime1@gmail.com

ZA IZDAVAČA dr Jelena Simić

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA mr Ljiljana Lj. Bulatović

ODGOVORNA UREDNICA Jelena Cvetinović

IVRŠNA UREDNICA

Lana Kostić REDAKTOR

dr Goran Bulatović

ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI Dijana Knežević, Maja Ivanov Šapošnjikov, Jelena

Cvetinović, Lana Kostić, Iva Ivić, Aleksandra Menićanin, Simona Tomić, Brankica Arađanski, Vladislava Šukunda, Filip Rašović, Sanja Verner, Dijana Šokić, Zoran Dačević,

Lazar Milošević, Milanka Tucakov, Milica Končarić, Nataša Karabasil, Snežana Marković

SARADNICI REDAKCIJE dr Dušan Ristić, dr Danica Aćimović, dr Nenad Marković, dr Olja Arsenijević, dr Zoran Savić, dr Goran Bulatović, dr Mira Vidaković, dr Jelena Davidović Rakić , MA Maja Paunović, mr Tijana Savić Tot, mr Tanja Radošević, mr Tamara Kliček, dr Vesna Šćepanović , MA Danko Damjanović, MA Milan Bubulj, MA Andrea Boršoš, MA Danijel Kadarjan, mr Bora

Todorović, MA Mladen Mutavdžić, Nemanja Dostan, Mateja Francuski

LEKTOR Jelena Cvetinović

DIZAJN Stevan Pecić , mr Ljiljana Lj. Bulatović

FOTO MA Mladen Mutavdžić, Stevan Pecić

NASLOVNA I SREDNJA STRANA MA Mladen Mutavdžić

ILUSTRATOR I STRIP MA Mladen Mutavdžić

GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM Stevan Pecić

ŠTAMPA MONDO GRAF

HOBI

Najpre bismo morali da se saglasimo oko toga – šta je hobi. Za mene je hobi izvor zadovoljstva.

Prema tome, ako je hobi izvor zadovoljstva, ja imam pet hobija: unučiće, pravljenje skulptura od drveta, nauku, porodicu i F@M. Može i obrnutim redosledom. Ne, sve je na prvom mestu.

Porodica je sudbina. Deca su ukras života, što je rekao Duško Radović. Ja na to dodajem - unučići su sreća. Za njih imamo više vremena, posle posla, pravljenja karijere i borbe za život.

F@M je za neke posao, kao svaki drugi, ili ga volite, ili se mučite. Zašto je danas F@M moj hobi? Pa mislim da sam uspeo da involviram u tu priču ozbiljne i posvećene ljude. Sad oni brinu i to sada ide svojim tokom. Oslobođen sam stresa. Nemam više visok pritisak. Sada možemo da pričamo o vannastavnim aktivnostima, o tome šta štampa štampa, o praksi, o F@Mtime-u, o kabinetima za neke predmete, o želji da u fakultetskom parku vidimo studente koji za vreme pauze leškare na travi i čitaju...

Zamalo da zaboravim suštinu.Mislili ste da ću odmah da počnem

da pričam priče o tome kako je hobi važna stvar i kako je dobro imati hobi. Hoću da pričam baš o tome. Da li znate za izreku - kad vidiš šta je nekom hobi, znaš sa kim imaš posla.

Šta je hobi mladih? Muzika - izvođenje ili slušanje. Sport - aktivan ili gledanje tenisa i fudbala na TV. Baštovanstvo ili gajenje cveća. Kućni ljubimci. Pecanje. Da li znate da i knjiga može da se voli?

I čitanje može da bude hobi. Pa i čitanje stripova je hobi. Rad u humanitarnim organizacijama. Rad na spašavanju naše planete ili bar okoline. Spavanje popodne ne priznajem kao hobi. Priznajem samo da malo dremnem popodne, ali ja sam emeritus. Ima li nekog ko nije skupljao marke ili stari novac? Ja sam čak skupljao fotografije glumica i glumaca, tako što sam pisao pisma u Holivud. Imao sam kolekciju fotografija sa njihovim potpisima i bio sam jako ponosan na to. Sakupljao sam i sličice sportista iz čokoladica, u onim starim dobrim vremenima.

Dragi budući menadžeri, šta je Vaš hobi? Sigurno razmišljate kako da uspete. Ne znam da li znate da ako želite da uspete – morate da budete svestrani. Vaša struka je široka. Morate da budete informisani. Morate da razvijete osećaj za rad sa ljudima, za timski rad. Da budete fleksibilni i “friendly oriented”. To je komplikovano i zahtevno ali je uzbudljivo i nadasve svrsishodno. Ne možete da budete “fah idioti”.

Zato, nađite neki hobi, ako već niste. To pomaže!

Imajte stalno na umu: Menadžer pre svega mora da bude faca, pa tek onda stručnjak koji će imati “znanje o upotrebi znanja drugih” (Piter Draker).

Prof. dr Dušan Ristić, emeritus

STRATEGIJA RAZVOJA

OBRAZOVANJA U SRBIJI

DO 2020. GODINE

4 F@Mtime

Fakultet za menadžment je organizovao tribinu pod nazivom Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine koju je održao profesor dr Vlastimir Matejić. Moderator tribine je bio doc. dr Đorđe Jovanović. Gospodin Matejić je ukazao na ključna polazišta Strategije i sa tim u vezi istakao znanje kao osnovu za podizanje produktivnosti. Takođe je istakao važnost obrazovanja i pokazao relaciju između obrazovanja i zaposlenosti. Imali smo priliku da se upoznamo sa ciljevima razvoja obrazovanja u koje spadaju podizanje kvaliteta obrazovanja, povećanje relevantnosti obrazovanja kao i povećanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovnog sistema. Saznali smo koje su to prepreke Strategiji i koji su to „noviteti“ a tiču se rasta opšteg srednjeg obrazovanja, profesionalizacije profesije nastavnika, integracije Istraživačkog i sistema visokog obrazovanja, finansiranja obrazovanja učenika i studenata, planske utvrđene cene obrazovanja i transparentnosti prihoda i rashoda obrazovnog sistema. Nakon veoma zanimljivog izlaganja usledila su brojna pitanja studenata, asistenata i profesora tako da je ova tribina poprimila željeni, interaktivni karakter. Donosimo razgovor sa našim gostom,

F@Mtime: Šta Vi, kao učesnik u izradi Strategije obrazovanja, vidite kao ključno u njoj za sve nas koji živimo i radimo u 21. veku?

Dr Matejić: Najkraće, esencijalno najkraće, za vas koji živite i radite u 21. veku, Strategija, ako se do kraja i vrlo konsekventno primeni, trebalo bi da obezbedi četiri vrlo bitne stvari: prvo, da sva populacija bude obuhvaćena obrazovanjem.

Znači hoćemo da imamo društvo koje se zasniva dominantno sve više i više na znanju. Drugo, Strategija treba da obezbedi da to obrazovanje bude kvalitetno. Šta znači kvalitetno obrazovanje? To je obrazovanje koje vam omogućuje da razumete svet koji proučavate, bilo šta da studirate. Znači da razumete fenomene koji se opisuju tokom obrazovanja, pojave itd. Da ste sposobni da to što ste naučili primenite u životu. Znači, ne samo da mnogo stvari znamo a ne razumemo ili da mnogo stvari znamo i razumemo ali nemamo načina da primenimo.Obrazovanje treba da nam obezbedi da to što znamo možemo i da primenimo. Treće je da vam to obrazovanje obezbedi jednu vrstu individualne samostalnosti, da ste osposobljeni da samostalno pokrećete stvari, ne da čekate da vas neko zaposli nego da sami sebi nalazite poslove. Četvrto, kvalitetno obrazovanje je ono koje čoveka nauči da uči i koje ga motiviše da uči, motiviše ga tako da otkriva putem saznanja svetove koji su zatvoreni. Prva stvar je što veći mogući opus populacije obuhvaćene obrazovanjem, drugo je kvalitetno obrazovanje, treće, da to obrazovanje bude za vašu budućnost pojedinca, grupe i nacije u celini relevantno. Da se ljudi ne obrazuju za nešto što im nije potrebno. Razume se da to obrazovanje treba da bude u saglasnosti i sa tekućim i sa budućim proizvodnim sistemom, proizvodnim i u klasičnom smislu reči i u modernom smislu reči, sa razvojem onih sektora kuji su proizvodni u klasičnom smislu reči i novih sektora usluga itd. Četvrta stvar koju Strategija treba da obezbedi je da obrazovanje bude efikasno.

Znači da obrazovni sistem sve resurse koje ima uključujući i resurse učenika i studenata koristi na efikasan način. Znači da se škola i studije završavaju na vreme, da nastavnici svoje resurse maksimalno efikasno koriste i zbog toga u Strategiji piše: “U centru obrazovnog procesa su učenici i studenti.“ U klasičnom sistemu obrazovanja, u centru obrazovnog procesa je nastavnik. U ovom, koji ide uz ovu Strategiju je učenik ako je u pitanju srednja škola ili osnovno obrazovanje ili student ukoliko je u pitanju visoko obrazovanje. Razume se ima i dodatnih stvari koje se tiču dostupnosti obrazovanju. Time se hoće reći da obrazovanje bude dostupno svima, počev od onih koji su iz ekonomsko socijalnih razloga u težoj situaciji i sa time u vezi i sistem finansiranja obrazovanja, sve do onih koji imaju bilo koju vrstu hendikepa. Počev od toga što se nalaze u grupama koje imaju neki socijalni hendikep pa do onih koji imaju psiho fiziološki hendikep. Sve u svemu, Strategija o kojoj govorimo je vrlo ambiciozna. Za ambiciozne stvari prvo je pitanje da li se mogu ostvariti. Jer lako je smisliti ozbiljne ambicije. Ako se one ne mogu ostvariti onda su one besmislene ambicije. Ova strategija je ostvariva.

F@Mtime: Nacionalna služba zapošljavanja na svojoj listi najtraženijih zanimanja usko profilisane menadžerske struke stavlja na 10. mesto. Kako Strategija može da anticipira potrebe tržišta rada?

Dr Matejić: Strategija, kako sam u odgovoru na Vaše prvo pitanje rekao, je orijentisana ka obrazovanju koje je relevantno, ono koje je potrebno,

5Maj / Jun 2013 5

obrazovanje za ono što se traži na tržištu rada ali i za ono što će se tražiti i u budućnosti što ne reguliše tržište rada nego jedna vrsta strateškog pogleda u budućnost. Mi u ovoj zemlji nemamo dovoljno dobre informacije šta se traži na tržištu. Strategija predviđa da se ili u okviru postojeće nacionalne službe zapošljavanja formira jedan sektor koji bi se bavio prognozom potreba za kadrovima, za obrazovnim profilima ili da se osnuje što ne bi bilo previše ekonomski razumno, posebna Vladina agencija koja se bavi samo predviđanjem razvoja tražnje na tržištu rada. Bolje da to radi služba za zapošljavanje. Međutim, tim poslom treba da se bave i poslodavci, velike kompanije imaju svoje uvide u buduće potrebe sa tržišta rada, Pivredne komore kao udruženje poslodavaca kod nas. Tim poslom treba da se bave i obrazovne institucije: Fakulteti, Univerziteti, Visoke škole, Srednje stručne škole, svi oni koji obrazuju mlade ljude za tržište rada. Svi oni treba da se bave istraživanjem šta će se to tražiti. Da neko ko se bavi obrazovanjem menadžera ima uvid u to kakva će biti tražnja, za kojom vrstom menadžera će biti tražnja na tržištu rada u budućnosti. Jer između obrazovanja i zapošljavanja postoji jedno vremensko kašnjenje. Vi se školujete danas a zaposlićete se kroz pet ili kroz osam godina. Ali vi se ne školujete za današnju potrebu već za buduću potrebu.

F@Mtime: Kraj 20. veka i početak 21. sugerišu koncept doživotnog učenja kao elementarnu paradigmu obrazovanja, kompetencija i ostvarenosti u karijeri. Koliko Strategija o kojoj govorimo uključuje ovaj trend?

Dr Matejić: Strategija to uključuje u najkraćem na dva načina. Polazna osnova metodologije formulisane Strategijom bila je koncept doživotnog učenja. Znači da se sistem obrazovanja za koji je pravljena Strategija konstruiše tako da on postane sistem koji osigurava doživotno učenje. Drugo, u Strategiji postoji sistem obrazovanja veoma kompleksan, on je dekomponovan na delove svoje, podsisteme počev od predškolskog obrazovanja i vaspitanja sve do doktorskih studija. Tome je pridodat još jedan deo koji se zove doživotno učenje odnosno obrazovanje odraslih. Prema Strategiji, trebalo bi da se dostigne da do 2020. godine sedam odsto odrasle populacije, to je populacija posle 24 godine starosti, bude uključeno u doživotno obrazovanje. Strategija je veoma, šta više to je njen kamen temeljac, okrenuta paradigmi doživotnog učenja.

F@Mtime: Na koji način uspostaviti mehanizam spajanja tradicionalnih i novih medija sa konceptom značaja kvalitetnog obrazovanja?

Dr Matejić: Mediji na neki način igraju važnu ulogu kada je u pitanju obrazovanje u smislu dobijanja potpune javne podrške obrazovanju. I klasični i moderni mediji. Klasični mediji tako što promovišu svojim natpisima ako su u pitanju novinski mediji ili ako su u pitanju elektronski mediji promovišu obrazovanje kao ključni resurs na kojem će se zasnivati Strategija. Mediji mogu biti iskorišćeni za obrazovanje. Vi imate danas online studije, vi možete slušati predavanja, koja se drže na Harvardu, imate Internet kao izuzetno značajan izvor obrazovanja počev od toga što na Internetu imate pristup literaturi, naučnim, obrazovnim izvorima svakojake vrste. U Strategiji je utvrđena politika razvoja elektronskog obrazovanja onog koje je u Srbiji još uvek nerazvijeno, koje je, šta više, i zakonski vrlo ograničeno. Strategija propisuje i to će biti urađeno, da se revidiraju postojeći zakoni koji ograničavaju vrlo restriktivno elektronsko studiranje. To će biti omogućeno. Prema tome, mediji igraju ulogu s jedne strane sa stanovišta oblikovanja javnosti prema obrazovanju koje sada nije povoljno. Javnost sada ima odnos takav da obrazovanje nije važno. Važno je, treba da budeš snalažljiv itd... Preko medija se obavlja obrazovni proces. Počev od televizije, satelitske televizije, Interneta.

F@Mtime: Ako već u Strategiji nije izričito naveden značaj medijske pismenosti za razumevanje i pravilan odnos mladih ljudi prema najčešće pogrešnim vrednostima koje promoviše medijski posredovana stvarnost, kako škola da pomogne usmeravanju na ključne, a zaboravljene vrednosti?

Dr Matejić: U Strategiji je predviđeno kako da škola, pre svega srednja škola, u tom smislu su već definisane aktivnosti koje se zovu elementi akcionog plana, postane institucija koja je od posebnog značaja (ona je svuda od velikog značaja) u manjim sredinama. Uzmite jedan manji grad. Nekada je u tom manjem gradu Gimnazija bila fundamentalna institucija koja nije samo obrazovala decu nego koja je promovisala vrednosti koje se tiču ne samo dece već i roditelja i svih građana. To je institucija koja je unosila druge elemente kulture kao što je umetnost. Niz priredbi koje se odvijaju u okviru Gimnazije, sportske aktvivnosti i tome slično.

Prema Strategiji o kojoj ovde govorimo, školi se ima vratiti funkcija institucije, koja deluje mnogo značajnije, ne samo kao obrazovna organizacija. Tada će ta škola biti ne samo čuvar pravih vrednosti nego i difuzor tih vrednosti. Vrednosti ponesete ustvari iz porodice, škole.

F@Mtime: U Strategiji se ističe i koncept zaštite životne sredine. Na koji način će se kroz obrazovanje podići svest o važnosti zaštite životne sredine?

Dr Matejić: Imali smo insistiranje od strane organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i to je ušlo u Strategiju tako što se nastavnim programima u klasičnom smislu reči ali i nastavnim aktivnostima izvan klasičnog smisla reči obuhvatila zaštita životne sredine. Vaspitavaju se mladi ljudi počev od predškolskih ustanova tokom osnovnog obrazovanja veoma jako i to se nastavlja. Verovatno kako se bude penjalo u nivoima obrazovanja tako će to slabiti. Prosto, ljudi postaju zreliji i svesniji toga. Fundamentalno je da se poradi na tome u predškolskom obrazovanju, u vrtićima, obdaništima, u osnovnom i u srednjem obrazovanju. Znači, veoma velik značaj je tome dat i postoje i danas veći niz škola koje na tome aktivno rade. Postoje škole za koje ja znam u Beogradu, gde se učenici mnogo veći čuvari životne sredine od svojih roditelja, nastavnika.

F@Mtime: Kako je tema našeg sledećeg dvobroja „Hobi“, bilo bi lepo da nam kažete koji je vaš hobi ?

Dr Matejić: Ja ne pripadam brojnim ljudima koji imaju hobije kao skupljanje maraka poštanskih, lepljenje sličica i tome slično. Nije to ni za moje godine. Moj hobi dominantno je čitanje. To mogu da nazovem hobijem. Imam izvesne sklonosti odnosno doživljavam kao uživanje umetnosti, pozorišnu umetnost, muzičku umetnost. Ne pripadam nekima koji imaju radionice za drvodeljstvo ili za obradu metala. Ja tu vrstu hobija nemam. Tako da ne pripadam ja ljudima koji imaju nekakav hobi. Na neki način hobi mi je neka vrsta društvene angažovanosti. Ja sam i u ovim godinama pristojno društveno angažovan. Borim se za te, uveren sam, valjane vrednosti. Borim se za modernizaciju Srbije u vrednosnom smislu reči pre svega.

Razgovor vodila Milanka Tucakov

22. 04. 2013.prezentacija Krovne Organizacije

Mladih u Američkom Kutku

7Maj / Jun 2013 7

KROVNA ORGANIZACIJA MLADIH SRBIJE U NOVOM SADU PREDSTAVILA PREDLOGE PRAKTIČNIH POLITIKA ZA BOLJI POLOŽAJ MLADIH I INFO

BROŠURE ZA MLADEU Američkom kutku u Novom Sadu, održana je prezentacija predloga praktičnih politika za bolji položaj mladih kao i informativnih brošura za mlade u oblastima informisanosti, participacije, mobilnosti i zdravlja mladih, koje je izradila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Republici Srbiji.

Fakultet za Menadžment iz Sremskih Karlovaca je sa svojim predstavnikom Majom Vojinović Tomašević, profesorom engleskog jezika i književnosti i master menadžerom, prisustvovao prezentaciji i izrazio svoje veliko zadovoljstvo vezano za postojanje ovakvih i sličnih organizacija koje se bave i štite interese studenata ali i mladih generalno.

Na događaju su govorili Milena Stošić, koordinatorka za komunikaciju, Vukašin Grozdanović, predsednik UO KOMS-a, Emil Balavac, KOMS, i mnogi drugi istaknuti članovi koji su istakli ciljeve svog rada. Govorili su o doprinošenju društvenim promenama i poboljšanju sveukupnog položaja mladih. „Mladi ljudi moraju imati pravo da se njihov glas čuje.

Kroz izradu predloga praktičnih politika Krovna organizacija mladih Srbije podstiče aktivno učešće mladih, što je dugoročno jedan od puteva ka njihovoj autonomiji i ostvarenju boljeg položaja u ovim oblastima, ali i u društvu generalno“, istakao je Vukašin Grozdanović, predsednik UO KOMS-a, podsećajući da su radne grupe za pisanje predloga praktičnih politika činili mladi ljudi i iz omladinskog civilnog sektora, i iz kancelarija za mlade, ali i podmladaka političkih partija i sindikata, što samim tim ovim dokumentima daje objektivan ugao a iznete preporuke čini jedinstvenim. Predloge praktičnih politika, KOMS je poslao donosiocima odluka u oblastima zdravlja, participacije i obrazovanja i zapošljavanja mladih i u dolazećem periodu očekuje se uspostavljanje saradnje koja bi vodila ka poboljšanju položaja mladih za koji se ove praktične politike i zalažu.

KOMS je u okviru razvojnog programa „Edukativni programi za mlade”, koji finansijski podržava Ministarstvo omladine i sporta, razvio mehanizme za približavanje prioritetnih oblasti Nacionalne strategije za mlade mladim ljudima u Republici Srbiji.

Jedan segment ovog programa je razvijanje Predloga praktičnih politika u oblasti obrazovanja i zapošljavanja, participacije i zdravlja mladih namenjenih donosiocima odluka u cilju poboljšanja sveobuhvatnog položaja mladih u Srbiji, dok je drugi segment izrada brošura koje predstavljaju informativni materijal za sve mlade o četiri prioritetne oblasti iz Nacionalne strategije za mlade (NSM) - informisanje, participacija i organizovanje, mobilnost i zdravlje mladih.

Krovna organizacija mladih Srbije je najviše nezavisno predstavničko telo mladih u Srbiji čija je misija da zastupa interese mladih razvijajući partnerski odnos sa državom, međusektorsku i međunarodnu saradnju, podstičući aktivno učešće mladih i organizacijski razvoj svojih članica. Trenutno, KOMS okuplja 68 organizacija članica (udruženja mladih i za mlade, kao i saveza udruženja) sa čitave teritorije Republike Srbije, koje su se ujedinile zarad ostvarivanja zajedničkih ciljeva iz oblasti omladinske politike.

M.T.V.

8 F@Mtime

KORPORATIVNO UPRAVLJANJE Korporativno upravljanje se odnosi na strukture i procese upravljanja, usmeravanja i kontrole privrednih društava. Korporativno upravljanje predstavlja sistem odnosa između uprave, odbora, većinskih i manjinskih deoničara i drugih interesnih grupa. Dobrim sistemom korporativnog upravljanja se doprinosi održivom ekonomskom rastu, jačanjem efikasnosti privrednih društava i poboljšanjem njihovog pristupa spoljnim izvorima kapitala. Korporativno upravljanja je sastavni deo savremenih finansija, a istovremeno i drugih disciplina poput prava, strategijskog menadžmenta, korporativne kulture, i sličnih. Shodno tome, postoji više definicija ovog pojma i često neusaglašenost oko toga koliko se široko on tumači. “Korporativno upravljanje se bavi problemom obezbeđenja investitora u smislu povraćaja finansijskih sredstava koja se ulažu u preduzeće“, navode Shleifer and Vishny. Definicije korporativnog upravljanja su mnogobrojne, a sam pojam izveden je iz analogije korporacije i države i prvi put ga pominje Richard Eells da opiše strukturu i funkcionisanje korporativne politike. Ovo upravljanje ima za osnovni cilj da umanji probleme proistekle iz konflikta interesa različitih stejkholdera koji utiču na poslovanje kompanija, ili su pod njegovim uticajem. Posmatrano u svetlu današnjice na globalnom nivou postoji više modela korporativnog upravljanja koji na različite načine determinišu odnos akcionara, menadžera i ostalih unutrašnjih i spoljašnjih stejkholdera, ali se svi oni susreću sa istim problemima, odnosno sa ključnim determinantama korporativnog upravljanja poput upravnog i nadzornog odbora, glasačkih prava akcionara, zaštite manjinskih akcionara i slično. Kontroverze nastale oko korporativnog upravljanja vezane su za paralelno postojanje više različitih modela, od koji se ni za jedan, empirijski dokazano, ne može tvrditi da je najefikasniji. Dodatni problem proističe iz činjenice da različita istraživanja, rađena u različitim vremenskim periodima, a ponekad čak i u istom periodu, daju oprečne zaključke čime se ova tematika iznova stavlja na razmatranje.Determinisanje nekog modela ili slučaja korporativnog upravljanja kao dobrog ili lošeg nije jednostavno. Imajući u vidu postojanje različitih neusaglašnih modela, teško je odabrati faktore koji pozitivno utiču na njihov kvalitet. Na primer, američki i nemački model nisu slični, a oba doprinose privrednom razvoju zemalja u kojima se primenjuju. Na osnovu toga i nekonzistentnih nalaza empirijskih istraživanja, teško je uvideti da li disperziju/koncentraciju treba tretirati kao faktor sa pozitivnim uticajem na kvalitet korporativnog upravljanja. Shodno

tome, merenje kvaliteta korporativnog upravljanja je kompeksno i uvek podložno kritici.Korporativno upravljanje nam na nivou određenog društva opisuje uređenje odnosa u tom društvu između deoničara, nadzornih organa, uprave, članova društva i drugih bitnih spoljnih grupa ili institucija. Upravljanje društvom na nivou države ili zatvorenog privrednog okruženja nam govori kakvo je „prosečno“ stanje u odnosima među gore nabrojanim grupama. To stanje je često sažeto u kodeksima upravljanja društvom i drugim zbirkama dobrih praksi i preporuka. Kada govorimo o kapitalističkom društvu, temelj njegovog opstanka i delovanja je interes vlasnika kapitala. Zato je za društva najkobniji gubitak poverenja investitora, koji spoznaju, da način upravljanja određenog društva ugrožava njihov interes. U tom slučaju se investitori – vlasnici kapitala – jednostavno odlučuju za sigurnije investicije, što znači istupanje deoničara iz privrednih društava. Važnost toga za svako/određeno društvo nije potrebno objašnjavati, jer ukoliko niko ne želi biti vlasnik, dolazi do likvidacije društva. Ako je takav gubitak poverenja u privredi masovan, moguće je da to prouzrokuje lančanu reakciju padanja berzanskih indeksa, stečaja preduzeća... U protekloj deceniji jako je poraslo zanimanje određenih država članica EU za upravljanje privrednim društvima. Tome je doprinelo zalaganje za još više neometan protok kapitala, dobara i rada preko granica država članica, ali pre svega svest da loš sistem upravljanja vodi u neprofitabilnu upotrebu izvora, slabi konkurentske sposobnosti i sprečava ostvarivanje dobiti i ekonomski razvoj.1.1 Nadzorni odborNadzorni odbor je, uz skupštinu i upravu, jedan od osnovnih organa korporativnog upravljanja. U smislu upravljanja društvom njegova uloga je podrška i nadzor nad radom uprave, i njeno motivisanje. Rad nadzornog odbora i njegovih članova u praksi ne može i ne sme temeljiti samo na poštovanju zakonski porpisanih okvira, već mora u svom radu poštovati dodatna načela i rešenja dobre prakse. Ta načela moraju biti oblikovana i izvođena u odnosu na specifične potrebe određenog društva, njegove okoline, osobinama članova i sposobnostima i osobinama članova organa upravljanja.Kvalitet rada članova nadzornog odbora i posledični kvalitet rada nadzornog odbora kao organa upravljanja je zavisan od poznavanja pravne, ekonomske struke. Iz tih razloga je važno poznavanje principa rada kapitalističkih društva i rad organa upravljanja u njihovom okviru. Poslednje, ali ne i nevažno, je poznavanje razlika

između pravnog i ekonomskog okruženja i s njima povezanih sistema delovanja korporativnog upravljanja.Korporativno upravljanje pokušava ponuditi celoviti pregled na svim gore navedenim područjima, koja su značajna za kvalitetan rad nadzornih odbora i njihovih članova. Zato se upravljanje društvima mora shvatiti kao opšti i interdisciplinarni pristup ka rešavanju konkretnih pitanja iz konkretnih situacija s kojima se susrećemo u praksi. Predložena rešenja, principe rada i dobru praksu treba shvatiti kao upustvo za bolji rad, međutim ipak uz pretpostavku, da će se morati pronaći konačni odgovor na konkretne dileme. Razlog za to su specifične potrebe društva, onih koji učestvuju pri upravljanju društvom i zahtevi društvenog okruženja. Gledajući iz tog ugla upravljanje društvom pokušava nadograditi postavljeno zakonsko okruženje, koje je kruto, teže promenljivo i relativno neprilagodljivo brzo menjajućim zahtevima tržišta.1.2 Različiti sistemi upravljanja društvomDeoničkim društvima se u različitim pravnim i privrednim sistemima različito upravlja. U praksi se često događaju neprimerena i neodgovarajuća upoređivanja principa upravljanja, nadzor, motivacije i upotrebe drugih mehanizama otklanjanja problema između principala i agenta. Upoređivanje ili uvođenje nekog konkretnog sistema u celovitu sliku ima smisla samo u slučaju dobrog poznavanja razlika između osnovnih sistema i koncepata.Prvu grupu razlika određuju dva različita koncepta korporacijskog prava i s tim posledično različiti koncepti deoničkih društava. To su evropski kontinentalni i anglosaksonski koncept, koji se razlikuju već na teoretskom novou.Drugu grupu razlika predstavljaju tri različita modela tržišta kapitala i njihovi uticaji na rad i upravljanje društvom. Osnovna razlika te grupe su različiti principi finansiranja deoničkih društava i različite uloge tržišta kapitala.Bez obzira na razlike ne možemo ne može se tvrditi da je bilo koji od sistema kvalitetniji. Pre svega mora se shvatiti da različiti sistemi upravljanja i različiti modeli tržišta kapitala proizilaze iz različitih kulturnih okruženja. Upravo tako treba upozoriti da su društva individualizovana i da mogu imati različita unutrašnja pravila rada unutar istog sistema ili modela. To može da dovede do situacije kad se društva u istom sistemu čak više razlikuju između sebe u smislu upravljanja nego društva različitih sistema. Način upravljanja konkretnih društava, ne zavisi samo od pravnog okvira ili modela tržišta kapitala, već takođe od mnogih drugih uticaja okruženja.

9Maj / Jun 2013 9

2. PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJAPrava akcionaraOkvir korporativnog upravljanja bi trebalo da zaštiti prava akcionara. A. Osnovna prava akcionara uključuju pravo na: 1. Sigurne metode registracije vlasništva; 2. Predaju ili prenos akcija; 3. Blagovremeno i redovno informisanje o preduzeću; 4. Pravo na učešće i pravo glasa na skupštini akcionara; 5. Pravo na izbor članova organa upravljanja; 6. Pravo na učešće u dobiti preduzeća; B. Akcionari imaju pravo da učestvuju i da budu adekvatno obavešteni o odlukama koje se tiču značajnih izmena u preduzeću kao što su: 1. Izmene i dopune statuta, akta o osnivanju i druge slične dokumentacije koja se tiče upravljanja preduzećem; 2. Davanje odobrenja za dodatne emisije akcija 3. Vanredne transakcije koje imaju značajan efekat na kompaniju. C. Akcionari bi trebalo da imaju mogućnost da efektivno učestvuju i glasaju na skupštini akcionara i da budu obavešteni o pravilima, uključujući i procedure oko ostvarivanja prava glasa, koja se odnose na održavanje (sprovođenje) skupštine akcionara.

1. Akcionarima bi trebalo obezbediti dovoljne i pravovremene informacije o datumu, lokaciji i dnevnom redu skupštine akcionara, kao i potpune informacije u vezi svih pitanja koja su predmet razmatranja i odlučivanja na skupštini.

2. Akcionarima treba omogućiti da postavljaju pitanja organima upravljanja i predlažu uključivanje u dnevni red skupštine pitanja od interesa, uz odgovarajuća, razumna, ograničenja.

3. Akcionarima bi trebalo mogućiti glasanje na skupštini akcionara lično ili u odsustvu i jednak tretman treba dati glasovima akcionara bez obzira da li su dati lično ili u odsustvu.

D. Struktura kapitala i aranžmani kojima se omogućava pojedinim akcionarima da ostvare stepen kontrole u preduzeću koji nije proporcionalan veličini njihovog vlasničkog učešća, treba da bude javno objavljen.

E. Tržištima za korporativnu kontrolu trebalo bi da bude omogućeno da funkcionišu na efikasan i transparentan način.

1. Pravila i procedure o sticanju korporativne kontrole na tržištima kapitala, kao i vanredne transakcije kao što su preuzimanja preduzeća i prodaja značajnih sredstava, bi trebalo da budu jasno naznačeni i javno objavljeni kako bi investitori razumeli svoja prava i mogućnosti zaštite istih. Transakcije bi trebalo da se obavljaju po transparentnim cenama i pod fer uslovima koji štite prava akcionara zavisno od klase akcija koje poseduju.

2. Mehanizmi zaštite preuzimanja ne treba da se upotrebljavaju u cilju zaštite menadžmenta od odgovornosti.

F. Akcionari, uključujući i institucionalne investitore, bi trebalo da uzmu u obzir troškove i korist koju imaju od ostvarivanja glasačkog prava.

Jednak tretman akcionara

Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo da omogući jednaki tretman svih akcionara, uključujući manjinske i strane akcionare. Svi akcionari bi trebalo da imaju mogućnost da ostvare efikasnu zaštitu u slučaju njihovog narušavanja.

A. Svi akcionari vlasnici akcija iste klase bi trebalo da budu podjednako tretirani:

1. U okviru iste klase akcija, svi akcionari bi trebalo da imaju ista glasačka prava. Svim investitorima treba omogućiti da se informišu o glasačkim pravima koja nose akcije pre njihove kupovine. Odluke kojima se menjaju glasačka prava kod akcija moraju biti predmet glasanja od strane akcionara.

2. Ostvarivanje prava glasa preko kastodijana ili nominija treba da se vrši na način i pod uslovima prethodno dogovorenim sa vlasnikom akcija.

3. Procesi i procedure pod kojima se održava skupština akcionara treba da omoguće jednak tretman svih akcionara. Procedure preduzeća ne bi trebalo da učine neprimereno teškim ili skupim postupak glasanja.

B. Insajder trgovanje i zloupotreba trgovanja u svoje ime i za svoj račun bi trebalo da budu sankcionisani.

C. Od članova upravnog odbora i menadžera bi trebalo zahtevati da objave, ukoliko imaju, materijalne interese u transakcijama ili pitanjima koja se tiču preduzeća.

Uloga ostalih lica sa interesom u radu preduzeća

Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo da prizna prava ostalih lica koja imaju interese u poslovanju preduzeća (u daljem tekstu: treća lica), u skladu sa zakonom i podrži aktivnu saradnju između preduzeća i ovih lica u ostvarivanju profita, kreiranju novih poslova i održavanju trajne finansijske stabilnosti preduzeća.

A. Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo da omogući da prava trećih lica koja su zakonom priznata budu ispoštovana.

B. Tamo gde su interesi trećih lica zakonom zaštićeni, treća lica bi trebalo da imaju mogućnost da ostvare efikasnu zaštitu svojih prava i odgovarajuću naknadu za njihovo narušavanje.

C. Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo da omogući mehanizme kojima se stimuliše učešće ovih lica.

D. Učešće ovih lica u procesu korporativnog upravljanja treba da prati i njihov pristup relevantnim informacijama.

Objavljivanje informacija i transparentnost

Okvir korporativnog upravljanja bi trebalo da omogući blagovremeno i tačno objavljivanje informacija o svim materijalnim činjenicama u vezi sa poslovanjem preduzeća, uključujući i pitanja vezana za finansijsku situaciju, uspešnost poslovanja, vlasničku strukturu i upravljanje preduzećem.

A. Objavljivanju obavezno treba da podležu sledeće informacije:

1. Finansijski i poslovni rezultat preduzeća

10 F@Mtime

2. Ciljevi preduzeća 3. Podaci o većinskim akcionarima i njihovim glasačkim pravima 4. Podaci o članovima organa upravljanja, ključnih izvršioca i njihovih primanja 5. O predvidivim materijalnim faktorima rizika 6. Podaci o materijalnim pitanjima koja se tiču zaposlenih i ostalih trećih lica 7. Podaci o upravljačkoj strukturi i poslovnoj politici B. Informacije treba da budu pripremljene, pregledane od strane revizora i objavljene u skladu sa visoko kvalitetnim standardima koji se odnose na računovodstvene poslove, finansijska i nefinansijska objavljivanja i reviziju. C. Godišnji revizorski izveštaj bi trebalo da bude sastavljen od strane nezavisnog revizora kako bi se obezbedila eksterna objektivna pouzdanost načina na koji su finansijski izveštaji sastavljeni i objavljeni. D. Putevi kojima se informacije prenose dalje bi trebalo da obezbede korisnicima fer, blagovremeni i rentabilni pristup relevantnim informacijama. Dužnosti organa upravljanja Okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi strateško vođstvo preduzeća, efektivno nadgledanje menadžmenta od strane upravnog odbora, kao i odgovornost organa upravljanja prema preduzeću i akcionarima. A. Članovi odbora treba da odlučuju na osnovu potpune obaveštenosti o preduzeću, sa pažnjom dobrog privrednika i u najboljem interesu preduzeća i njegovih vlasnika. B. Odluke odbora koje utiču različito na akcionare vlasnike različitih vrsta i klasa akcija, trebalo bi da se donose uz fer tretman svih akcionara. C. Odbor bi trebalo da obezbedi poštovanje propisa i da uzme u obzir interese trećih lica. D. Neke od ključnih funkcija odbora su: 1. Ispitivanje i sprovođenje korporativne strategije, formiranje osnovnih planova poslovanja, politike rizika, godišnjih finansijskih i biznis planova, postavljanje ciljeva poslovanja, nadgledanje većih kapitalnih izdataka, kupovina i otpisa; 2. Donošenje odluka o izboru i naknadi, nadzor nad radom i kada je to potrebno zamena ključnih izvršioca u preduzeću, kao i nadzor nad planiranom uspešnošću; 3. Odlučivanje o visini naknada ključnih izvršioca i članova odbora i omogućavanje formalnog i transparentnog procesa imenovanja članova odbora; 4. Praćenje i upravljanje potencijalnim sukobima interesa menadžmenta, članova odbora i akcionara uključujući zloupotrebu odbora i akcionara, uključujući zloupotrebu

sredstava preduzeća i zloupotrebu transakcija povezanih lica; 5. Obezbeđivanje integriteta sistema računovodstva preduzeća preduzeća i objavljivanje finansijskih izveštaja, uključujući i nezavisnu reviziju i odgovarajuće sistema kontrole, pouzdanije sisteme za praćenje rizika, finansijske kontrole i poštovanja propisa; 6. Nadzor nad praksom upravljanja preduzećem u smislu njene uspešnosti i u vezi sa tim, preduzimanjem promena ukoliko je to potrebno; 7. Nadgledanje procesa objavljivanja informacija i komunikacije. E. Odbor bi trebalo da bude u mogućnosti da donese objektivne i nezavisne odluke koje se tiču poslovanja preduzeća. 1. Kada se radi o sastavu odbora, trebalo bi uzeti u obzir da dovoljan broj članova odbora bude iz struktura koje nisu izvršioci u preduzeću, a koji su sposobni da donesu nezavisne odluke u pitanjima gde postoji potencijalni konflikt interesa. Primeri ovakvih ključnih dužnosti su finansijsko izveštavanje, imenovanje i odlučivanje o nadoknadama izvršioca i članova odbora. 2. Članovi odbora bi trebalo da posvete dovoljno vremena za obavljanje svojih dužnosti. F. Da bi ispunili sve svoje obaveze, članovi odbora treba da imaju pristup tačnim, relevantnim i blagovremenim informacijama.3. MODELI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJARazlikujemo tri glavna modela korporativnog upravljanja (kapitalističkih društava) povezanih sa privredno ekonomskim okruženjem: evropski kontinentalni, anglosaksonski i japanski.Japanski modelU Japanu su veća akcioniorska društva povezana u neformalne mreže “keiretsu”, sistem se zasniva na unutrašnjem trgovanju i intimnom partnerstvu između vlade (politike) i privrede. To je zapletena mreža odnosa između banaka, privrednih društava i japanske vlade. Veoma često je to unakrsno posedovanje deonica i lične veze između direktora, društava, banaka i političara.Sistem upravljanja je jednoslojni. Odbori direktora javnih deoničkih društava su veliki i često imaju i do 35 članova. Odbor se sastoji iz četiri ili pet gornjih nivoa menadžmenta u organizaciji, a ponekad i iz penzionisanih članova menadžmenta iz drugih društava „keiretsu“ grupe. Odbor ima pre svega ceremonijalnu funkciju, a moć je skoncentrisana u rukama predsednika odbora, glavnog izvršnog direktora i zastupničkih direktora. Za japanski korporacijski model je značajno da su svi članovi odbora unutrašnji, odnosno izvršni direktori (Inside, Executive Directors).

Nezavisnih, spoljnih direktora u odborima nema. To nije u skladu sa japanskom tradicijom i mnogi japanski direktori se plaše da bi uvođenje spoljnih direktora u odbore japanskih društava moglo dovesti do gubitka harmonije unutar odbora i društva.Korporativno pravo i pravila sistema upravljanja privrednih društva u Japanu na jednoj strani održavaju jak uticaj SAD od drugog svjetskog rata naovamo, a na drugoj strani su se razvili u skladu sa japanskom poslovnom kulturom i tradicijom, u kojoj su poverenje i dugoročne veze važnije od pravnih normi i regulativa tržišta kapitala (koji su uglavnom proizvod američkih pravnih izvora) i formalnih dogovora. Za posledicu, većina društava ima u odborima isključivo unutrašnje direktore (Executive Directors). U zadnje vreme su prisutni sve jači pritisci kapitala, da se među direktore uključe takođe spoljašnji nadzori što bi doprinelo transparentnosti i preglednosti poslovanja i popravilo položaj stranih investitora.Japanski model je shodno tome po svemu

unikatan. Norme su preuzete prema anglosaksonskom modelu, ali u praksi često se čini kao kontinentalni model. Banke su univerzalne, vlasnici su većinom veliki i jaki (više kao u kontinentalnoj Evropi), a ujedno je formalan nadzor nad menadžmentom minimalan i zamenjen je ličnim odnosima i verovanjem u časno ponašanje. Anglosaksonski modelOsnov tog modela je tržište vrednosnih papira (berza), koje je glavni izvor vlasničkog i dužničkog kapitala. Tržište služi kao instrument nadzora i vrednovanja menadžmenta preduzeća. Ima još funkciju tržišta korporativne kontrole (Corporate Control Market).

11Maj / Jun 2013 11

Za društva, čije deonice kotiraju na berzi je značajna ogromna i veoma raspršena deonička baza pojedinaca i finansijskih institucija. Pravila o unutrašnjem trgovanju odvraćaju deoničare od toga da zadržavaju veće vlasničke udele sa namerom aktivnog delovanja pri vođenju društva. Shodno tome deoničari imaju veoma mali neposredan uticaj na upravu društva. Posledica nepoverenja u društvo, njen nadzorni ili upravni organ je prodaja deonica i prekid povezivanja sa društvom. Radi se o uvažavanju želje sa „izlazom“ a ne sa „glasom“, jer pokazuje izrazito kratkotrajan interes većine investitora na tržištu vlasničkog i dužničkog kapitala.U anglosaksonskom modelu banke nude društvima samo kratkoročno i sednjeročno finansiranje, a ne upuštaju se u dugoročne vlasničke uloge u korporacijama, s čim bi si takođe osigurali uticaj na njihovo vođenje, kako je loš slučaj u japanskom i nemačkom modelu.Deoničari su znači premaleni ili prepasivni da bi uticali na menadžere, koji su u tom pogledu dosta autonomni. Iako ulogu nadzora, pored nadzora nad radom

upravnog organa, nad njima do neke mere „preuzima“ tržište koje je u poređenju sa nemačkim mnogo likvidnije. Likvidnost, deoničarima omogućava brz ulaz ili izlaz iz određenog društva. Zbog spomenutog jedini cilj uprave i društva kao celine je povećavanje tržišne vrednosti deonica što bi trebalo osigurati da radi u interesu deoničara kao vlasnika kapitala.Zbog takvog sistema upravljanja je očito da ostali zainteresirani nedeoničari nemaju nikakav uticaja na vođenje društva i njihova prava uopšte nisu zaštićena. U odnosu na zadovoljavanje interesa članova američkih društava neki teoretičari tvrde da sa zaštitom interesa deoničara konsekventno štite takođe interesi članova.

Ova tvrdnja nije obavezno i ispravna. Vrednost deonica se povećava pre svega sa povećanjem profita, kojeg je moguće maksimizirati sa smanjivanjem troškova radne snage, troškove ekološki nespornog poslovanja i slično.Dodatni mehanizam koji utiče na kvalitet upravljanja je preuzimanje (takeover). Zbog značaja tržišta kapitala, njegove likvidnosti i raspršene deoničke strukture američka društva su snažno izložena preuzimanju. Kao što smo već spomenuli glavni cilj menadžera američkih društava je povećanje vrednosti deonica. S tim zadovoljavaju interese deoničara, a u isto vreme njihova društva postaju zanimljiva za preuzimanje.Ciljevima poslovanja društva, koji je pre svega povećavanje vrednosti deonica, su prilagođeni načini nagrađivanja i vrednovanja rada uprave. Najčešće su različiti oblici nagrađivanja sa opcijskim klauzulama, koji sadržajno najbolje odgovaraju imperativu povećavanja tržišne vrednosti deonica i novčane nagrade, kada cena deonica ili iskazani profit preraste određeni prag.

Iako se cene deonica ne mogu povećavati u beskonačnost i zadržavanje skokovitog, brzog rasta postaje s povećanjem cene uvek teže. Zbog pretnje od gubitka menadžerskog angažmana pri neprijateljskom preuzimanju s jedne strane i obećanju nekih deset miliona dolara vredne nagrade s druge strane postoji velika verovatnoća zanemarivanja interesa principala i praćenje ličnih. Evropski kontinentalni modelOvaj model je karakterističan za kontinentalnu Evropu. Deli se na dva podsistema: na latinski i germanski sitem. Podsistemi se razlikuju po stvarnoj snazi i zaštiti velikih deoničara, malih deoničara

i zaposlenih. Prvi uključuje modele upravljanja Italije, Francuske, Španije, Portugala i Grčke, a drugi Njemačke, Austrije, skandinavskih država i takođe država u tranziciji (Slovenija, Hrvatska, deo BiH i dr.).Suštinska razlika između anglosaksonskog i kontinentalnog modela ima osnovu u samom cilju privrednih društava. Povećavanje bogatstva deoničara je u kontinentalnom modelu rašireno na povećavanje bogatstva društva i zadovoljavanje interesa članova. Suštinski cilj su preživljavanje i rast društva, što se postiže maksimalizacijom kapitala društva i ne deoničke vrednosti, koju predstavljaju dividende i tržna cena deonica. Ta činjenica proizilazi iz drugačije uređenih odnosa među vlasništvom i upravljanjem društvom i suštinski drugačije uloge i značaja tržišta vrednosnih papira.Za evropski model je karakterističan značaj velikih i očigledno dominantnih deoničara, koji imaju veoma snažan neposredni uticaj na upravu društva. Ona su zato manje autonomna od uprava u anglosaksonskim sistemima. Evropska deonička društva su poprilično manje izložena spoljašnjem uticaju, jer mnoge uopšte ne kotiraju na tržištu vrednosnih papira. U slučaju da već kotiraju, obično nude u otkup samo manji deo deonica. Na taj način veliki ili većinski dioničari osiguravaju sebi kontrolu nad društvom.Raspršenost deoničara je u evropskim društvima u poređenju sa američkim mala. Ako većinski deoničar nije spreman prodati svoj udeo, nemoguća su preuzimanja tih društava. Ipak do udruživanja dolazi, iako je ono uobičajeno prijateljsko odnosno sporazumno.Tržišna vrednost deonica je manje važna. To društvima omogućava zadržavanje dobiti i (do)kapitalizaciju iz ličnih sredstava. Zbog toga tržište kapitala ostaje relativno manje važno, a finansiranje društva se prenosi na velike deoničare, banke i zaposlene.Deoničari u evropskom modelu aktivnije iskorištavaju svoja prava upravljanja, sazivaju skupštine i izražavaju svoje mišljenje s „glasom“ i ne samo sa „izlazom“ iz društva (tzv. „glasanje nogom“). Investiranje u vlasnički kapital su dugoročne investicije i njihova namera je često dugotrajno članstvo u društvu. Najbolji primer dugoročnog udela kapitala u društvima su velika evropska deonička društva, u kojima su većinski deoničari porodice. One opstaju iako je u delu upravljanja većinski deoničari već vekovima. Glavni cilj porodica je kontinuirano poslovanje i rast društva.Evropki model zaposlene priznaje kao važnu grupu članova. Zato zakonodavstvo daje pravo zaposlenima da učestvuju pri upravljanju deoničkim društvima.

MA Svetlana Bojanić

03.04.2013. Tribina izdavačke kuće Clio

Tekst na 21. strani.

13Maj / Jun 2013 13

FREE CLIMBING KAO HOBI

Ekskluzivno za F@Mtime naša koleginica Marija Blizanac izdvaja delić iz svog ogromnog iskustva. Skromno nas uvodi u finese svog neobičnog hobija, stavljajući sebe i svoj lični poduhvat u drugi plan.

Dok stojim ispred ogromne, tamne i veličanstvene stene, vidim jednu malu tačku, onu koju sam zacrtala sebi da ću je dohvatiti. Gledam u “moju” tačku i pravim strategiju kako ću stići do nje jer, u planinama znanje je stvarna i jedina moć. Dobro razmišljam o svakoj situaciji koja može da se desi, predviđam liniju penjanja naoružavam se samopouzdanjem i spremam opremu kako bih krenula u svoj poduhvat, kako bih još jednom doživela taj slatki osećaj potpune slobode, slobode ptice.

Penjem redpoint leading sa svojim prijateljem. Dok se penjem koncentracija mi je usmerena na ravnotežu, planiram tri koraka unapred koji ću hvat da uhvatim, u koji karabiner ću da zakopčam uže, dolazim do, po meni najtežeg dela, stene koja ide u negativ jedno 4 metra i počinje da mi radi adrenalin. Počinjem da osećam slobodu i dobro pazim kako ću da pređem ovu rutu, povlačim svoju spravu za osiguravanje i posle određenog vremena dolazim do vrha. Uspela sam. Čaroban osećaj, sedim i gledam prizor ispred sebe, predivni plavi horizont i osećam se kao ptica.

Slobodnim penjanjem sam počela da se bavim 2003. godine, neposredno pošto sam videla neke penjače kako se penju na jednoj steni u Španiji i pomislila da su kao paukovi, pa sam i ja poželela da se krećem kao pauk. Slobodno penjanje me relaksira, ispunjava zadovoljstvom i pobošljava mi koncentraciju.

Slobodno penjanje ima nekoliko različitih pravca tj. stilova od kojih su najpopularniji Free climbing – slobodno penjanje i Aid climbing – Penjenje uz pomoć. Većina penjača (za koje ja znam) penje stilom Free Climbers, oni su slobodni penjači, koriste samo svoje ruke, noge, balans i mozak kako bi ispeli željeni pravac na steni. Povremeno, međutim, svaki slobodni penjač koristi potez pomoći ili dva, ili par komada opreme, kako bi ispeo teške smerove na steni. Kada se penjete ovako, koristeći povremeno pomoć da ubrzate svoj uspon, ili vam omogućavaju da prođete teške delove, to se zove “francusko oslobađanje” ili “francuski besplatno”. Ova vrsta penjanja ne samo da omogućava da popnete duge smerove brže, nego i omogućava da popnete smerove koji su na višem nivou težine nego što se obično penje. Francuski oslobađajući stil je nastao na Verdon klisuri na jugu Francuske tokom 1960-ih i 1970-ih godina, kada su penjači penjali duge smerove do strmih krečnjačkih zidova, ali nisu bili u mogućnosti da postave karabinere kako bi zaobišli teške delove. Slobodno penjanje je jednostavno, koriste se samo ruke, noge, snaga i balans da se kreće na više. Oprema se koristi samo za zaštitu penjača od posledica pada, ne da pomogne njegovim pokretima dok se penje. Slobodni penjač koristi samo svoje fizičke sposobnosti dok se penje. Aid climbing je drugi aspekt penjanja, koji podrazumeva oslanjanje na svoju opremu kako bi se postigao vertikalni napredak.

Pomoć penjanje je u stvari kada penjač grabi Kuickdrav pričvršćen za stenu da se povuče pored napornog poteza na smeru koji penje.

Bouldering

Boldering je vrsta penjanja koja podrazumeva penjanje bez opreme. Da bi se sprečile povrede, koriste se bouldering prostirke (strunjače). Takođe, bouldering penjanje je obično ograničeno na kratako penje u uslovima gde pad neće izazvati ozbiljne povrede. Kao što ime sugeriše, bouldering se obično praktikuje na velikim stenama, ali bouldering u podnožju većih kamenih litica je takođe veoma popularan. Danas, dosta država ima veštačke stene posebno namenjene za bouldering.

Dok tradicionalno i sportsko penjanje zahtevaju dugotrajni fokus i izdržljivost, bouldering obično podrazumeva kratak smer penjanja uz prilično teške poteze. U boulderingu, često postoji veći naglasak na kratkim mlazevima energije, snage i dinamike, bilo u vidu pojedinih teških poteza ili preko kratke sekvence teških poteza. U Velikoj Britaniji, Boulder putevi su poznatiji kao problemi jer su lukavi i treba da se “reše”. Pošto boulderer ne koristi sigurnosni konopac, penje se obično na 5 do 7 metara iznad zemlje.

Sve iznad toga se obično naziva slobodnim penjanjem, čak i ako se odvija na velikoj steni.

Oprema koja se najčešće koristi u ovom sportu

Dinamički konopac, dinamičko uže je rastegljivo i stoga apsorbuje mnogo energije kod pada. Dalja oprema je mehanička oprema, tj. uređaji trenja kočnica, karabineri koji olakšavaju da se zaključa konopac u cilju sigurnosti i bezbednosti od pada. Quickdraws (takođe poznati kao punioci) omogućava da konopac slobodno prolazi kroz vijke i slična oprema kao što je sigurnosni pojas,itd.. “Penjačice” kako ih penjači u žargonu zovu su patike za penjanje koje imaju gumeni đon koji olakšava da koristite prste na nogama dok se penjete. Gimnastička kreda ili magnezijum je puder koji upija znoj, čime se poboljšava prianjanje na hvatove. Normalno se čuva u torbici koja se okači oko struka za lak pristup tokom penjanja.

Dok maksimalan osećaj adrenalinskog doživljaja raste, želja za sigurnošću vas tera da ostanete psihološki stabilni i osvarite cilj koji ste zacrtali. Nekad to zvuči teško jer su to kontradiktornosti ali baš u tome i jeste čar ovog ekstremnog sporta, jer pored dobre fizičke kondicije vežbate svoju psihu.

Marija Blizanac

14 F@Mtime

Za kolekcionare važi pravilo da su istančanog ukusa, dubokog džepa, ljubitelji jedinstvenog i posebnog, ali i škrti za sve osim za potencijalnu dopunu svoje kolekcije. Kakav je prvi čovek našeg fakulteta, prof. dr Dušan Ristić emeritus, lako ćete saznati čitajući razgovor koji je vođen sa njim.

F@Mtime: Šta za Vas predstavlja hobi i koliko mu vremena posvećujete?

Prof. dr Dušan Ristić: Ne znam tačno šta je uzrok tome što sam još kao asistent na mašinskom fakultetu, da bih upoznao studenta, davao upitnik koji je pored osnovnih pitanja: ko je, šta je i koliki mu je prosek ocena, uvek na kraju dodavao i pitanje koji mu je hobi. Po tome su me studenti i zapamtili. Negde sam shvatao da je bitno znati da li čovek ima neki hobi ili je samo student, jednog dana stručnjak ili ima još nešto u sebi. Hobi je po meni nešto što mnogo govori o čoveku. Naravno, u literaturi postoje mnoge teorije, i kod Duhovne inteligencije postoji rubrika koja objašnjava na osnovu hobija i kakav je čovek. Ja sam imao puno hobija, još od detinjstva i od kada me je ujak naučio kako se obrađuje drvo. Pravio sam sviraljke, pravio sam aviončiće, pravio sam pištolje, a onda sam na fakultetu napravio prvu skulpturicu, napravio sam svoju glavu. To možete videti u monografiji “Moje drugo Ja”. Kada sam se oženio, pravio sam delove nameštaja, a napravio sam i porodične skulpture, glave: sin od dve godine, ćerka od trinaest godina, supruga od trideset godina i ta moja iz studentskih dana od dvadeset dve godine - stoje u dnevnoj sobi. Kako? Svi se čude kako. Ali znate kako, hobiju, ako je on ozbiljan, čovek mora da se posveti. Ja sam to žrtvovao kada sam počeo da se bavim naukom. Da se napravi jedna skulptura od drveta potrebna su dva, tri meseca intenzivnog rada. Ja to vreme više nisam imao jer sam ga posvetio nauci. A stalno sam mislio da ću se, kad odem u penziju, vratiti tome. Pokušao sam, kad sam dobio unuka da napravim njegovu glavu. Ali opet nisam imao vremena. Hteo sam to zaista, jer tako su mi lepi unučići i žao mi je što ih nisam kao male ovekovečio. Mada, mogao bih od gline da ih napravim, napravio sam tri, četiri ćerkine glave od gline, u glini može brže da se radi, otprilike za 3 dana. Čeznem da se tome vratim, međutim od kad je nastao ovaj fakultet sve vreme sam uložio u njiegov razvoj, u pisanje radova i udžbenika. Mogu da kažem da su mi i udžbenici hobi, napisao sam ih šest udžbenika i po njima naši studenti rade. Međutim, za one svoje dubinske i intimne hobije više nemam vremena. Kada fakultet tvrdo stane na noge sigurno ću se vratiti mojim hobijima, jer zaista čeznem za time.

F@Mtime: Umetničke slike iz Vaše kolekcije su javno izložene, imamo praktično stalnu postavku na fakultetu i svi uživamo u njoj. Koje ste slike zadržali samo za sebe i zašto baš te?

Prof. dr Dušan Ristić: To je jedna posebna priča. Jednog dana kažem supruzi da hoću da organizujem likovnu koloniju. Ona mi kaže: “Ma jesi li ti normalan, znaš li šta to znači, koliki je to posao?” Rekao sam joj da ne znam šta me čeka ali hoću to da napravim. Nađem jednog prodavca slika i dogovorim se s njim da mi to zajedno napravimo i da delimo slike. On je to nekoliko meseci pripremao, birao je učesnike kolonije, pravio je kalkulacije, računao koliko bi trebalo uložiti, u to vreme se imalo para. Zažmurim i uložim novac: kupimo platna, kupimo boje i ugostimo slikare. U to vreme je za koloniju važilo da je “paprikaš” jer je označavala društvo koje se okupi da bi se najelo paprikaša. Ja sam želeo nešto novo. Lansirali smo ideju da ćemo da napravimo likovnu koloniju zajedno sa udruženjem poslodavaca i da pravimo slike za poslodavce, da oni posle kupuju te slike da opremaju svoj poslovni prostor. Jednostavno, video sam da nove poslovne zgrade imaju gole zidove, neke plakate ili postere iz novina. Ja sam želeo da njih uvučem u našu priču, da imaju prave slike, masne boje na platnu na svojim zidovima. Međutim, nije uspelo, njih to nije interesovalo i ostalo je da mi to sami za sebe radimo. Otprilike tri godine smo pravili likovnu koloniju gde smo zajedno sa prodavcima delili slike. Oni su ulagali rad, mi svoj novac a onda smo delili slike. Nakon toga smo sa drugim partnerom pravili koloniju. Žao mi je što plan da nakon pet godina napravimo katalog nije uspeo. Popisivale su sekretarice slike, ali katalog nije napravljen, pa ne znamo ni koliko je zapravo slika naslikano. Imao sam skrivenu ideju da kada mi napravimo svoju zgradu naše zidove u kancelarijama okitimo pravim slikama a ne kopijama ili plakatima. To je uspelo. Sada kada neko uđe u ovu zgradu, osim što se divi kako je to lepa zgrada, kako je pametna i kako je rešeno grejanje sa vodom iz zemlje, tek kad vide slike kažu – Svaka čast! Slike su na neki način moj hobi, jer sam i ja pokušavao da slikam, i imam nekoliko slika koje naravno nisu na nivou

kupovnih, pa je moja supruga moje prve slike držala u špajzu (smeh), pa sam se ja razočarao i ipak vratio rezbarenju skulptura (smeh). Te stvari stoje na počasnim mestima.

F@Mtime: Ne rekoste mi, kakve slike držite u Vašoj kući?

Prof. dr Dušan Ristić: Kada smo bili siromašniji, jednom u nekoliko meseci smo kupovali sliku nekog živog slikara, znajući da će ta slika, kad on umre, imati veću vrednost. Imamo jednu kolekciju novosadskih, vojvođanskih slikara: Konjovića, pa po meni najboljeg slikara iz Krčedina Milana Kečića čija galerija postoji u Sremskim Karlovcima, od Nonina, od Miće Popovića. Ove slike imamo od ranije, mnogo pre nego što je nastala naša likovna kolonija.

F@Mtime: Šta je to u umetnini što Vas povezuje sa njom?

Prof. dr Dušan Ristić: Ubeđen sam da menadžer mora da bude kulturan čovek. Studirao sam mašinstvo, ali sam osećao neki kompleks jer je moja sestra završila gimnaziju, a ja tehničku školu. Stalno sam krao i čitao njene sveske, učio šta je to filozofija, šta je etika a šta estetika, šta je poezija; nekako se nadahnjivao iz tih beležaka. A onda, da bih nadoknadio taj hendikep što idem u tehničku školu i što smo mi strašno mnogo vremena trošili da nacrtamo neke šrafove i kerefeke, krenuo sam da idem na razne tribine, predavanja, izložbe... da bih dopunio svoju ličnost tim stvarima. Išao sam čak i u studentski hor. Otuda to što ja danas forsiram te naše vannastavne aktivnosti, i dramsku i literarnu i muzičku i sve ostale aktivnosti koje imamo i na koje smo jako ponosni.

HOBI, MUDROST I MENADŽMENT

INTERVJU – PROF. DR DUŠAN RISTIĆ EMERITUS

15Maj / Jun 2013 15

Duboko sam ubeđen da menadžer mora da bude svestrana ličnost, nije dovoljno da bude dobar stručnjak jer onda tu izostaje ona komponenta rada sa ljudima. Ako je on samo vezan za struku, onda ne vidi čoveka. Kada ima umetničku, kulturnu komponentu, onda je svestraniji i bolji u svom poslu.

F@Mtime: Koliko, po Vašem mišljenju, u maloj Srbiji stvarno možemo da budemo osobeni, pa i kolekcionari?

Prof. dr Dušan Ristić: Ja sam još kao dečak skupljao stari novac i poštanske marke. Na klikere sam zarađivao marke, stari novac. Sve to još negde čuvam. Stalno sam imao potrebu da skupljam neke stvari. Sve to ide sa vremenom, kako može.

F@Mtime: Druga kolekcija o kojoj se manje zna, jeste Vaša kolekcija sova. Osim relacije „Sova = Mudrost”, šta je to što Vas je opredelilo da stvarate kolekciju sova?

Prof. dr Dušan Ristić: Najnovija potreba jeste da skupljam sove. Čuo sam da je sova ptica mudrosti, iako ima predrasuda u našem narodu da je sova vesnik smrti pa onda istrebljuju sove. U Kikindi su sove ušare najveća kolonija u Evropi, morala je opština, pa i država da ih zaštiti. Tamo ima čitav pokret za zaštitu tih sova koji im pravi kućice, koji ih čuva od naroda sa predrasudama koji ih proganja i ubija. Dakle, ipak je preovladalo da je sova simbol mudrsoti. A pošto se mi bavimo obrazovanjem, a suština obrazovanja je mudrost, onda sam počeo da skupljam sove, evo već pet godina. Bio sam jednom na nekom turističkom putu u Rusiji i tamo sam video razne vrste sova u Lenjingradu, u Moskvi i usput...

Tad sam počeo da skupljam sove. Danas imam veliku kolekciju, nisam skoro brojao, sigurno šezdeset, sedamdeset tih ptica od drveta, od stakla...

F@Mtime: Koji primerak iz kolekcije sova je za Vas najvredniji emotivno, a koji materijalno?

Prof. dr Dušan Ristić: Moram da Vam pokažem, (regal kancelarije na trećem spratu prepun sova op.aut.). Crna. Malo je mrgodna, namrštena ali je mesingana, deluje mi najozbiljnije. Liči na mene (smeh). A drugo pitanje je jako teško, jer je današnje vreme takvo da nije blago ni srebro ni zlato već je blago šta je kome dato. Ta crna mi je najdraža, ne znam zašto. I ova poslednja, staklena, iz Pariza.

F@Mtime: Kakva je priča Vaše prve sove?

Prof. dr Dušan Ristić: To je sve počelo spontano i odjednom smo nekih dvadesetak nabavili. Onda se pročulo na poslu da skupljam sove. Kad god je neka svečanost ili moj rođendan zaposleni donose sove. Ko god negde putuje, donese mi sovu.

F@Mtime: Možete li tačno da navedete imena svih ljudi koji su se setili Vašeg hobija i poklonili Vam figuru sove?

Prof. dr Dušan Ristić: Teško, zaista teško. Znate kako, pamtim naučnike još uvek, pamtim autore raznih teorija i knjiga, a sove sam pustio da se gomilaju, da se čoporaju, imam jato sova ali ne mogu da pamtim ko mi je koju dao.

F@Mtime: Sova je zaštitni znak marketinške kampanje Fakulteta za menadžment za školsku 2013/14. Šta je bio Vaš komentar

kada ste čuli za tu ideju?

Prof. dr Dušan Ristić: Ne znam da li to sad znači da oni mene cene, da me vole, da žele da mi učine, ali mislim da je sova pravi pogodak. Ko god hoće da bude mudar, mora da voli sove.

F@Mtime: Kolekcija starih aparata, pisaćih mašina, disketa – svojevrstan medijski muzej, posebno je zanimljiva. Mašinski inženjer, profesor Upravljanja promenama – koji deo Vas je opredelio nastanak te kolekcije?

Prof. dr Dušan Ristić: Ja to godinama skupljam,sve verujući da ćemo jednog dana imati fakultet za menadžment, a onda bismo imali i neke kabinete, jer smo svi u školi prošli kroz neke kabinete. Dole imamo dva kabineta. Jedan je za medije,

a drugi za menadžment za predmete koji se zovu Upravljanje

promenama i Upravljanje razvojem. Imao sam ličnu kolekciju

koju sam držao po podrumima, po garažama, raznim šupama, u vikendici

i to smo doneli.

Mada, imam još nekih stvari koje bi trebalo da se malo očiste, doteraju, poprave i onda ćemo sve to doneti dole. Napravićemo katalog. Razgovarao sam sa nekim asistentima da napravimo dva kataloga, jedan za medije, drugi za menadžment gde ćemo popisati sve naše drangulije koje imamo, gde će biti kratak tekst o tome šta je to i čemu služi; a onda će studenti dobijati za svoje seminarske radove, svako po jednu tu dranguliju, da kaže čemu je to služilo, šta se s tim radilo, kako se danas taj problem rešava i kako će se jednog dana rešavati. Moraju da počnu da uče da razmišljaju. Ovo je prilika da oni nešto praktično nauče, da kažu: „To je sprava koja je služila tome i tome.“ Recimo neka kačica sa drškom. Šta je to bilo? Pa, tu su naše prabake pravile maslac. Oni bi trebalo da istražuju, koriste internet, raspitaju kako se danas pravi maslac. Važno je da ljudi počnu da razmišljaju kako se nešto pravi što nam svima treba.

F@Mtime: Hobiji više nisu u modi, ali Vi i dalje svoje hobije negujete. Osim ljubavi šta Vas još motiviše?

Prof. dr Dušan Ristić: Ja mislim da je hobi pre svega zadovoljstvo. Ako je čovek lenj, ništa ga ne interesuje. Ako je čovek radoznao, pored svog zanimanja mora da ima još nešto što ga zanima. Sad je meni najveći hobi, ne znam da li ćete mi verovati, da gledam novine i da isecam lepe slike.

F@Mtime: Na kraju stereotip, ali važan – poruka za nas: „Zašto je hobi važan za buduće menadžere?”

Prof. dr Dušan Ristić: Ne znam. To nigde ne piše. Mislim da sam usput odgovorio na ovo pitanje. Velika je teorija da ja pričam o teorijama ličnosti, o duhovnoj inteligenciji. Ali, kod čoveka postoji potreba da zadovolji svoju ličnost i svoju dušu. Tu se onda pojavljuju razni hobiji. Ja znam da su studenti elektrotehnike i medicine izuzetni ljudi, da se bave muzikom, da se bave drugim velikim umetnostima i slično.

Menadžeri su negde u sredini, oni nisu najbolji studenti u okruženju, ali imaju nešto što drugi nemaju – sposobnost orijentacije na problem i orijentacije na rešavanje problema, a onda mu, ja mislim, tu hobi pomaže da izgradi takvu ličnost. Ako se orijentiše na skupljenje novca, on će se stalno truditi da skupi taj novac. Ako se orijentiše na skupljanje maraka, na skupljanje ploča, na pravljenje nečega, onda će mu to davati snagu i samopouzdanje da i u svom poslu bude dobar. To je ta treća komponenta. Imate stručnjake koji naprave most; imate lekare i informatičare – prirodnu selekciju najpametnije dece; ali najsposbnija deca bi trebalo da idu na menadžment. Ne moraju oni biti odlični đaci, ali će u životu biti odlični u rešavanju problema. Tu će im hobi davati posebnu sigurnost.

Razgovor vodila Jelena Cvetinović

16 F@Mtime

F@Mtime: Kako je nastala tolika pasija prema automobilima i kada?

Danijel Kadarjan: Moj otac je veliki ljubitelj automobila, i svake godine je išao na sajam automobila i vodio mene sa sobom, gde mi je objašnjavao tehničke karakteristike i slično. Tada sam počeo da se interesujem za automobile, a onda sam i ja počeo da obraćam pažnju naneke posebnosti kod automobila. To mi je bila zanimacija na putu do škole. Gledao sam da li i ja, kao moj otac, mogu da uočim neke razlike na koje mi je prethodno ukazivao. Takođe sam pratio tatu dok radi bilo šta u vezi sa našim kolima, od sevisa do pranja, i sve sam to upijao kao sunđer. U principu su me uvek interesovale tehničke stvari, ne samo automobili. Na primer, kao mali sam išao po komšiluku i skupljao pokvarene miksere da bih mogao da ih popravim tj. od 5-6 miksera uspevao sam da napravim jedan koji radi. Sve što je u vezi sa strujom meni je interesantno, pa su me tako fascinirale i elektronske kosilice za travu. Kasnije sam počeo da učim i sam, a pasija, posebno prema automobilima, je bivala sve veća i veća.

F@Mtime: Poznato je da Vam je Zastava broj jedan. Zbog čega?

Danijel Kadarjan: Zastavi pripada posebno mesto pošto je prvi auto koji je moja porodica posedovala, tačnije moj deda, bio Fića, a što je bilo pre otprilike 60 godina.

Kada sam se ja rodio imali smo Fiat-a, ali smo kasnije nabavili Zastavino vozilo - Jugića, koji nas je veoma dobro služio, ili se bar tako pričalo u kući (ja sam imao tada svega 7 godina), kako je dobar, kako je izdržljiv... Te je to ušlo meni negde u podsvest. Davne 1996. godine smo prodali tog Juga i odselili se u Australiju. Imao sam 11 godina i otišao sam sa mišljenjem da smo ostavili nešto naše, deo nas, naš auto koji je bio veoma dobar, koji nas je dobro služio, a pritom ga tamo nema. Mene je to mišljenje pratilo, a nostalgija je dodatno učinila svoje, pa i da osećam i verujem da je ono što je ostalo u domovini odlično, super, najbolje. Sve ostalo je bilo lako pronaći, muziku koju volim, televizijske emisije, donosili su odavde razne domaće proizvode, rakiju... Sve ostalo je moglo da se kompenzuje osim automobila, njega tu prosto nije bilo.

Tada je internet tek bio na pomolu i jako su se teško pronalazile informacije i slike, ali sam ja uporno, još tada, počeo da istražujem o Jugu i o Zastavi. Prikupljao sam fotografije kao i svi moji vršnjaci. Razlika je bila samo u tome što mi je cela soba, osim fotografijama Ane Kurnjikove bila izlepljena i fotografijama i slikama raznih Jugića. Na času informatike u srednjoj školi, imali smo zaduženje da napravimo neki Veb sajt, i u dogovoru sa profesorom rešio sam da napravim Zastavin sajt. Te godine sam dolazio u Srbiju na odmor, onda sam uzeo fotoaparat, otišao u Zastavin salon u

Zrenjaninu, slikao modele, izradio slike, skenirao ih i stavio na sajt. Nije to bio prvi Zastavin sajt, ali je sigurno bio među prvima. Sećam se da je pre mog postojao neki mađarski, koji je bio dosta štur sa fotografijama, postavljene su samo skenirane brošure. Bio je to dosta posećen sajt, međutim to je bilo ono vreme kada otvoriš neki sajt i čekaš pet minuta da se očita jedna slika. Profesor informatike me je pitao pošto je taj automobil, a on je posedovao neku malu Mazdu, i kad sam mu rekao cenu, prokomentarisao je da je dosta jeftin i pitao me što se ne prodaje u Australiji. Meni je to zazvučalo kao interesantna ideja, zaista bi mogao da se prodaje i tamo. Onda sam ja u celoj toj priči tražio način da je sprovedem u delo i nastao je projekat koji je nosio naziv Zastava Jugo Australija, donekle su pronađeni i investitori koji bi ulagali u taj projekat, Zastava je bila u toku i imala je informaciju da je planiran izvoz za Australiju. Sve je došlo do tačke da se potpiše ugovor za uvoz, tj. da tim investitora zajedno sa mnom ode u Jugoslaviju i da se upozna sa ljudima iz fabrike, i ... sve je u trenutku nekako prestalo. Saznali smo da je pokušaj izvoza za Australiju postojao osamdesetih, ali da ideja nije realizovana. Priča se da je tada uticaj konkurencije bio dosta jak, jer je tada Hiundai u Australiji imao najjeftiniji automobil. Cena Juga u Australiji je trebalo da bude 8.990 dolara, a tadašnji najjeftiniji automobil tamo bio je Hiundai Eksel koji je koštao 12.990 dolara i oni jednostavno nisu dozvolili da dođe do uvoza. Sve je palo u vodu.

I onda, nešto kasnije, igrom sudbine naiđem na neverovatan oglas „Na prodaji je Neidentifikovano vozilo”. Oglas me jako privukao. Pitanje: „Šta li bi ovo moglo da bude?“ nije mi izlazilo iz glave, baš kao ni osećaj da je to to... Nazvao sam čoveka i pitao ga koji je to auto, a on mi je rekao da ne zna ali da na njemu piše YUGO. Pitao sam ga još samo u kom delu Australije se nalaze on i auto i ništa više. Momentalno sam seo u auto i otišao tamo, a tada sam tek bio položio za auto.

OD JUGIĆA DO TAJMIĆAASISTENT NA FAKULTETU ZA MENADŽMENT MA DANIJEL KADARJAN, GODINAMA JE LJUBITELJ, TAČNIJE, ZALJUBLJENIK U ZASTAVINE AUTOMOBILE. DANAS, NAKON MNOGO GODINA IZUČAVANJA I POSMATRANJA OVIH AUTOMOBILA, NJEGOVA PRIČA ĆE BITI JAVNO OBJAVLJENA. UŽIVALA SAM SLUŠAJUĆI SA KOLIKOM STRAŠĆU I LJUBAVLJU JE PRISTUPIO OVOJ TEMI. NADAM SE DA ĆETE I VI UŽIVATI DOK ČITATE OVE REDOVE, MADA SU BEZ NJEGOVE TOPLINE U GLASU DOK PRIČA O SVOJIM “LJUBIMCIMA”, PRILIČNO BEZIZRAŽAJNI.

17Maj / Jun 2013 17

Nalazio se u nekom hangaru skroz na drugom kraju Melburna u odnosu na to gde sam ja bio. Ušli smo u hangar i u njemu je bio prekriven auto... kada ga je otkrio video sam belog Juga, novog potpuno, sa onim najlonima unutra. Vizuelno sam dešifrovao da je reč o Jugu iz nekih osamdesetih godina, ali novom. Bio sam van sebe, pitao sam se a i prodavca: „Odakle ovo, ŠTA JE TO?“ Čovek mi je objasnio da je njegov pokojni deda bio vlasnik jedne auto kuće koja se bavila uvozom automobila. On je bio deo ondašnje priče iz osamdesetih, a tada su u Australiju uvezena dva Juga, jedan beli, jedan crveni. Crvenom nikada niko nije pronašao trag. Belog sam ja kupio za svega 500 dolara. Međutim, muke su nastavljene jer nisam mogao da ga registrujem, pošto Jugo tamo ne postoji kao marka, pa sam uspeo preko nekog Fiatovog kluba da ga registrujem kao Fiat 127. Uspeo sam da ga registrujem ali nisam mogao da ga osiguram, tako da sam ga vozio jako retko jer je bez osiguranja zabranjena vožnja u Australiji. A i tada kada sam ga vozio nailazio sam na razne situacije. Npr. čovek mi na pumpi skoči na auto, klekne ispred njega i počne da plače. Ili. za Božić sam išao sa majkom i sestrom u crkvu, a morao sam da ostanem ispred crkve da čuvam auto pošto ga je svako iz Juge želeo. Samo jedan primer - čovek mi je sa čekovnom knjižicom prišao i rekao da upišem cifru, on kupuje i ne pita koliko košta. Nudio mi je od 10 do 50 hiljada dolara za njega, koliko kažem, ali ne bih ga dao ni za 100 hiljada! Ne dam! Kasnije, kada sam se vraćao u Srbiju, stavio sam ga na licitaciju u srpske novine i prodao ga za 5.000 dolara. Da se razumemo, ne verujem da bi ga onaj čovek baš kupio da sam mu zaista tražio tih 50 hiljada dolara. U svakom slučaju, kupljen za 500, prodat za 5.000, odlična trgovina.

F@Mtime: Pričajmo malo o F@M AUTO magazinu. Odakle je potekla ideja da spojite ljubav prema automobilima sa “papirom”?

Danijel Kadarjan: Ljubav prema automobilima spojena je sa pravim papirom još pre nekoliko godina, kada sam napravio Zastavinu monografiju. Ali ova priča je počela jednostavno, od trenutka kada je na našem fakultetu predstavljena inicijativa za osnivanje novih aktivnosti.

Meni je odmah pala na pamet auto sekcija. Međutim, odmah se stvorio problem, šta da bude proizvod jedne auto sekcije. Nismo mogli da se jednom nedeljno skupljamo i pričamo o automobilima, to ne bi imalo poentu. Proizvod bi bio samo gubljenje vremena. Onda sam osmislio da proizvod bude ili auto magazin ili auto blog. Najjeftinije za nas je bilo da napravimo onlajn verziju časopisa o automobilima. Osmislio sam da se sastajemo, pričamo, istražujemo, a onda da sve to pretočimo u tekst i pružimo korisnu informaciju krajnjem korisniku. Nedostaje, zapravo, auto časopis koji će da piše o pristupačnim automobilima, a da narod može da priušti sebi i prikazan automobil i časopis. Postoji Top Speed, koji piše o Maseratijima, Ferarijima i pritom dosta košta. SAT revija je to bila do pre nekoliko godina, danas pišu o svemu, nije im fokus na automobilima, pišu o zakonima i slično. Ako me interesuju zakoni, uzeću Službeni glasnik, ali u auto časopisu želim da čitam o automobilima. Koncept našeg magazina je isključivo u vezi sa auto industrijom.

F@Mtime: Kako funkcioniše redakcija?

Danijel Kadarjan: Redakcija broji 8 stalnih članova, i nekoliko “gostujućih”, mojih prijatelja iz Zastava kluba koji pišu o nekim svojim modelima. Mesečno izlazi po jedan broj, i za sada ćemo se toga držati jer auto časopis mora da bude aktuelan, tj. informacija mora biti aktuelna, i duže od mesec dana neće to biti. Razmišljali smo prvo da budu četiri broja u godini, međutim to nije odgovarajuća forma za auto magazin. Trenutno je redakcija vredna i aktivna i nadamo se da ćemo za godinu dana uspeti da povećamo broj izdavanja na dva broja mesečno i da imamo veću redakciju i eventualno da sa svim tim imamo i štampano izdanje.

F@Mtime: Zajedno sa magazinom, za Vas i članove redakcije počela su neka nova dešavanja, putovanja... Kako je to proteklo?

Danijel Kadarjan: Putovali smo u Rumuniju. Bili smo pozvani u auto salon Auto Evropa u Temišvaru. Inače, premijera za novu Dačiu Sandero bila je u Srbiji 7. februara, i tog dana bi svi mediji koji su bili prisutni bili upoznati sa konkretnim proizvodom, cenovnikom i svim ostalim. Mi smo želeli da pre tog 7. februara istestiramo taj automobil kako bismo mogli da napišemo tekst prvi, i kako bismo mogli da na dan premijere prvi objavimo tekst o premijeri, što smo i uspeli. Putovanje je proteklo odlično, bili smo primljeni od strane domaćina auto salona kao da smo ekipa i auto magazin koji postoji godinama. Tretman koji smo imali za vreme putovanja, u toku događaja i nakon njega je zaista za pohvalu. Izgledali smo kao prava novinarska ekipa kojoj su pružene sve moguće informacije kao i testiranje vozila, mogućost slikanja, dostupnost svih mogućih brošura, intervju.. . Nakon toga smo napisali jedan stvarno dobar tekst, kojim smo promovisali i Dačiu i magazin, i na tom tekstu su nam se zahvalili iz Dačie iz Rumunije i Srbije. Pozitivan “feedback” se nastavio i u narednom broju za tekst o Pežou 301 od Verano Motorsa iz Beograda. Nadamo se da ćemo i za buduće tekstove dobijati pozitivno mišljenje predstavništava. Nadamo se jačanju našeg časopisa, jačanju saradnje sa lokalnim auto salonima, uvoznicima i slično, i nadamo se da ćemo od F@M AUTO magazina napraviti jednu ozbiljnu priču, jedan ozbiljan lokalni, regionalni, nacionalni auto magazin u onlajn izdanju i da će za godinu dana biti i u štampanom izdanju. Onda od toga može da se napravi jedna komercijalna priča, jer bi mogao da se prodaje, a kod nas je još uvek najpopularnije da se novine kupe i nose kući gde se natenane čitaju. To nam je cilj, da do sledećeg leta imamo štampano izdanje koje će se naći na svim kioscima, barem u Vojvodini.

Jelena Cvetinović

18 F@Mtime

HOBI – PUT DO IGRE DUŠEHobi predstavlja ono što radimo iz radosti, ljubavi, svojom slobodnom voljom. Tužno je da danas većina ljudi nema vremena za hobi, igru, za sebe i zbog toga su delom i nesrećni. Ljudi prestaju sa igrom još u osnovnoj školi jer su prezauzeti nasilnim zatrpavanjem informacijama koje im ne ostavljaju vremena za igru. Klasična rečenica svih roditelja je: “Moći ćeš da se igraš kad završiš to i to”, a tada često padne mrak pa kažu: “Pao je mrak ne možeš po mraku” … i gde je tu ljubav prema detetu? Dopustili smo da je sistem otme, uzme, prigrabi. Važno je da dete ima radost, u smislu igre, jer spoznaja životne radosti je najveći pokretač energije u telu. Nedostatak igre se javlja još dok deca odrastaju i to jeste veliki problem.

Pošto većina ljudi ne živi svoj san, hobi je dobar put da barem održavaju svoju dušu na infuziji. Ako je naš tvorac, nazivali mi njega Bog, Priroda, Svemir, Čovek, stvorio ljudsku dušu da je uvek željna radosti, mira, ljubavi i sreće, zašto onda provedemo više od pola života radeći da bi kupovali najčešće nepotrebne stvari i igračke, uvećavali imovinu koja nam donosi poreze, dugove i stres?

Koja je to mera, koliko čega nam je stvarno potrebno da imamo lep i udoban život, a ne robovanje svemu i svačemu nepotrebnom? Zašto dozvoljavamo da mračna strana “programira” ljudski um da se okrene potpuno materijalnim stvarima umesto duhovnim? Čoveku nije namenjena patnja nego radost. Čovečanstvo je poslato u pogrešnom smeru, ali sve se može promeniti ako se ima znanje. Kako bismo povratili tu životnu radost i energiju koja je izgubljena negde u nama potrebo je vratiti se prirodi od koje smo prvenstveno i nastali. Stopimo se sa njom tako što ćemo upijati energiju Sunca, Vazduha, Vode, Zemlje i Etra. Sve je to tu oko nas, nemojmo bežati od onoga što je izvor obezbedio za sve i to besplatno.

Pobajte – pa recimo što duže hodajte bosi po zemlji (najmanje 15 minuta dnevno), uzemljenje je jako važno. Što više se izlažite suncu (ne nosite naočare za sunce i ne koristite zaštitne kreme). Dišite duboko napolju na svežem vazduhu najmanje 20 minuta ujutru i uveče, provodite što više vremena u prirodi i budite bar jedan sat dnevno u miru. Piti čistu vodu i kupati se u istoj.

Trebalo bi izbegavati gledanje televizije, filmova (izuzev selektiranih). Pronađite hobi koji vas ispunjava, čitajte knjige, slikajte, slušajte relaksirajuću muziku.

Imati dobar san, ishranu bez jedenja životinja jako je važno kako bismo povratili svoje zdravlje i balans u telu i bili prava istinska Božija bića kakvi smo i prvobitno došli na ovaj svet. Leto nam stiže, svuda gde ima dovoljno zemlje treba posaditi voćke. Da naučimo da primimo sunce u naše živote, kišu (vodu), da se sprijateljimo sa voćem , povrćem , samoniklim biljem, jer se ti darovi odbacuju. Da naučimo ponovo kako se grade kuće od besplatnih materijala, zemlje, kamena, zato što svako treba da ima čistu vodu, hranu, kuću, da mu bude toplo... Mi možemo promeniti svoj život, i živote drugih bića na zemlji. Zajedno svi možemo više da naučimo, pogledamo, saznamo, isprobamo u praksi kroz zabavu, igru. Menjajmo zemlju, spasavajmo nju, životinje, sebe. Otvorimo vrata koja su dugo bila zaključana i znajte da vas iza njih čeka nešto zaista posebno...

Mateja Francuski

OD HOBIJA DO BIZNISADa hobi može da preraste u pravi biznis dokazala je Debi Filds, neverovatna žena iz Kalifornije koja je rođena 16. septembra 1956. godine. Ona je svoju strast prema pravljenju kolača pretvorila u biznis koji vredi milione dolara.

Još kao dete, Debi Filds je pokazivala talenat prema pravljenju slatkiša i sanjala je da će se u

budućnosti baviti

upravo ovim poslom - pravljenjem kolača. U pravljenju kolača bila je izuzetna, ali ono što je nju posebno izdvajalo od mnogih koji su takođe bili odlični u ovom poslu, bila je posvećenost. Sa trinaest godina dobila je svoj prvi posao kao linijski hvatač za Oakland Athletics, a platu koja je bila pet dolara nedeljno trošila je na kupovinu sastojaka za buduće kolače.

Kada se udala njena uloga je bila uloga domaćice koju su često pratili licemerni pogledi na društvenim okupljanjima pošto nije imala odgovor na omiljeno pitanje svih licemera ovoga sveta (a i šire): „Šta je ona postigla u svom životu?“ Valja ovde pomenuti da je njen suprug dipomirao na Stanfordu.

Dakle, iako nije imala ničiju podršku za pokretanje sopstvenog biznisa, rešila je da uz pomoć bankara otvori svoju prodavnicu kolača „Mrs Fields“. To je i uradila 1977.

godine. Početak nije bio nimalo lak. Naime, u početku nije ništa uspela da proda, što

je nije pokolebalo. Svoje kolače iznela je na ulicu i delila ih je besplatno. Ubrzo su ljudi omamljeni mirisima i ukusima njenih kolača požurili u prodavnicu kako bi kupili kolače. Svoju filozofiju uspeha iskazivala je kroz moto: „Nikada nije dovoljno dobro“.

Tako je Debi vrlo brzo postala prava poslovna žena. Smatrala je da je zadovoljstvo kupaca na prvom mestu, a ono čime se njena proizvodnja isticala jeste kvalitet proizvoda. Debi se tu nije zaustavila. Iskoristila je prednosti informatičkog doba i svoje proizvode je plasirala širom sveta. Debina kompanija nastavlja da napreduje franšiznim poslovanjem širom sveta.

Program ove uporne i vredne žene se i danas koristi kao primer i model na Harvard Biznis školi, kao pravi primer uspešne primene informatičkih tehnologija u poslovnom upravljanju.

Danas gospođa Filds ima preko 650 radnji u Americi i preko 65 franšiznih radnji u 11 zemalja. Nakon što je promenila ime kompanije u Mrs Fields čokoladni komadići 1993. godine prodala je za 450 miliona dolara privatnim investitorima i okrenula se materinstvu.

A što se tiče ostalih Debinih poslovnih postignuća, ona dosežu daleko izvan kompanije Mrs Fields. U Upravnom je odboru Outback Steakhouse, WKNO (radio i TV stanica), koautor je knjige „Service entropy“, autor je dva kuvara u izdanju Time-Life-a („100 recepata iz kuhinje Debi Filds“ i „Volim čokoladnu kuvar knjigu“). Pored ovih postignuća, Debi drži i seminare.

Dama o kojoj pišemo, pravi je primer inovatora i preduzetnika koji je svoje ime pretvorio-la u brend koji je poznat u celom svetu i koji je simbol kvaliteta. Ona je sledila svoj san, imala je hrabrost i nije odustajala od sprovođenja svojih ideja. Može se reći da je ova Amerikanka spojila lepo sa korisnim samim tim što u svom poslu uživa a taj užitak prenosi i na svoje kupce koji rado isprobavaju najrazličitije ukuse kolačića. Njen zadatak da proda radost, sreću i iskustvo je vakako ispunila jer je uvek verovala da je posao koji radi pravi posao za nju.

Ako i vi verujete da bi vaš hobi mogao „da se pretvori“ u pravi poslovni poduhvat, ne plašite se i svakako pokušajte. Ništa nije nedostižno. Sve, pa i to možete ostvariti ukoliko ste vredni, uporni i dosledni vašoj ideji.

Milanka Tucakov

19Maj / Jun 2013 19

PRIČA IZA NARANDŽASTE BOJEKako se (ne)poznajemo i kako se prepoza(je)mo?

Kako jedna obična vežba, na običnom Novinarstvu, može da zbliži i upozna ljude?

Bila jednom grupa studenata koji su dobili zadatak sa svojim kolegama napraviti intervju kroz koji će ih što bolje predstaviti. Bješe to opća frka i panika preko koje su se u studentskom žamoru najčešće provlačile riječi tipa „Kako?“, „Zašto?“ i „Jao!“. Bilo je tu još nekih riječi, no nema potrebe baš sve spominjati, pogotovo u akademskom rječniku kojem ovaj list teži. Pogotovo kada imamo u vidu, da, kada su se studenti pomirili sa svojim sudbinama, nastali su postepeno i njihovi prvi intervjui.

A sada da se vratimo na sam početak. Primjećujete li kako ovaj tekst počinje riječima Bila jednom...? Možda je to potpuno pogrešan odabir jer već odmalena znamo da se te dvije rječice pojavljuju na početku bajki, a ovo o čemu ću vam ja govoriti nema s bajkom ništa zajedničko. Radi se o priči iz svakodnevnog života, o priči djevojke Sanje Verner.

Naime, bila sam i ja među onim „studentima na zadatku“ sa početka priče, ali kada mi je kao sugovornik dodijeljena Sanja, nisam znala šta točno očekivati. Prvi zaključak koji mogu podijeliti s vama jest da o ljudima s kojima se susrećemo svakodnevno, ustvari znamo jako malo. Ja sam imala tu sreću što sam uspješno otkrila jednu vrlo zanimljivu životnu priču.

Ono što većina Sanjinih kolega o njoj već zna jeste činjenica da je Sanja studentkinja druge godine Menadžmenta u medijima, da ima dobre ocjene i da, ako čuju glasni smijeh sa druge strane hodnika, iza njega će se vjerojatno kriti ona. Također, skoro da je nemoguće ne zapaziti kako Sanja gotovo svaki dan nosi barem poneki narandžasti detalj. I tu dolazimo do onog dijela koji o Sanji ne mogu svi saznati samo na prvi pogled. Zašto baš ta narandžasta boja? Vjerojatno nikad ne biste pogodili o čemu se radi. Naime, početak te priče smješten je još u njeno djetinjstvo.

Od malih nogu Sanja je sa tatom gledala i igrala fudbal i ljubav prema tom sportu zadržala je sve do danas. I dalje redovno prati utakmice, te razne svjetske reprezentacije i o njima vodi evidenciju. Ipak, među svim tim reprezentacijama, jedna se posebno izdvaja, a to je ona holandska. Kako Sanja kaže, njihov stil igre joj se najviše sviđa, pa je čak počela i da piše knjižicu o njima. Onako, iz hobija - u slobodno vrijeme.

U njoj bilježi pored svojih komentara i sve utakmice holandske reprezentacije i zapisuje sve rezultate, postave, statistike, novitete, kao i sve ostalo što je u datom trenutku važno i aktuelno. Sanjina ljubav prema holandskoj reprezentaciji odredila je i njenu životnu želju. Naime, najviše od svega, voljela bi se preseliti u Amsterdam i tamo se baviti sportskim novinarstvom jer bi joj svi fudbaleri o kojima piše bili dostupni za suradnju. Također, voljela bi jednog dana postati PR Holandskog fudbalskog saveza, kao i prvi ženski komentator prijenosa Svjetskog prvenstva u fudbalu.

Jeste li već povezali priču s onom narandžastom bojom koju svakodnevno viđamo na Sanji? Ako niste, otkrit ću vam tu tajnu. Narandžasta se smatra holandskom nacionalnom bojom, pa su između ostaloga i dresovi u kojima nogomet igra holandska reprezentacija – narandžasti. I da, narandžasta je ustvari narandžasta, ako postoji neka dilema, ali to je također dio ove moje jezičke distorizije koju ste sigurno primijetili.

Eto, tko bi rekao da je jedna tako sitna djevojka, duhom ustvari jedan veliki fudbaler? Naravno, bilo je neizbježno pitati Sanju bavi li se i ona igranjem fudbala u slobodno vrijeme. Saznali smo da joj je to bila želja još od vremena kada je kretala u osnovnu školu, međutim Beočin u kojem Sanja živi nije imao klub, pa joj se za to nije pružila mogućnost.

Naravno, ne bi Sanja bila Sanja da je samo tako odustala od sporta. Umjesto fudbala krenula je na džudo koji zajedno sa Formulom 1 uz fudbal spada među njene omiljene sportove. Džudo je trenirala sedam godina i ostvarivala zapažene rezultate, međutim taj je sport sa sobom odnio svoj danak u zdravlju. Cijena koju je Sanja platila za bavljenje tim sportom bile su trajne zdravstvene posljedice u obliku problema sa koljenima i ručnim zglobovima. Danas joj to onemogućava da se bavi sportom u onoj mjeri u kojoj bi voljela, pa slobodno vrijeme provodi u trčanju, slušanju muzike i u čitajnju knjiga – bajkovitih priča sa sretnim završecima, kako sama kaže.

Eto, sve sam ovo uspjela saznati o Sanji iz svega nekoliko minuta razgovora sa njom, a pritom već četvrti semestar (zvuči više nego druga godina) studiramo zajedno.

Brojne se priče tako kriju iza nekih malih sitnica koje jedni na drugima možda i ne primjećujemo. Negdje iza zamišljenog pogleda u daljini, iza smijeha glasnijeg nego prethodnih dana ili, kao u ovom slučaju, iza jednog sasvim običnog narandžastog šala koji se pred nama pojavljuje svakoga dana.

Simona Tomić

20 F@Mtime

Hobi: F@M Teatar, Tamara Kliček“Ali ne budite ni suviše krotki, već neka vas uči vaše rođeno osećanje mere: udesite radnju prema reči, a reč prema radnji i naročito se starajte da nikad ne prekoračite granice prirode. Jer svaka takva preteranost promaši cilj glume, čiji je zadatak, u početku i sad, bio i jeste, da bude, tako reći, ogledalo prirode: da vrlini pokaže njeno sopstveno lice, poroku njegovu rođenu sliku, a samom sadašnjem pokolenju i biću svet,a njegov oblik i otisak.“ Hamletov govor danskim glumcima u 2. sceni, III čina, Hamlet, Šekspir (1602).

Ovaj govor je jedini pisani trag od Šekspira koji govori o tehnici glume, a da li znate da je F@M jedan od retkih, među državnim i privatnim fakultetima u Novom Sadu, koji organizuje ’vannastavne – hobi’ aktivnosti za svoje studente i studente prijatelje FAM-a ?

Ono što se odnosi generalno na hobi aktivnosti je na neki način, produženje nastavnog procesa i zato je pitanje da li se one trebaju tretirati kao nešto neobavezno, što i jesu i trebaju biti, a opet njihova korisnost je neosporno velika. Studenti ih dobijaju ’u paketu’ sa predmetima koje slušaju i šteta bi bilo propustiti priliku učestvovanja u njima. Aktivnosti posle časova su takođe deo celokupnog sticanja znanja i veština, a učenje je suštinski deo studentskog života. Raznovrsnost vannastavnih aktivnosti koje pruža F@M, daje osećaj slobode izbora. Hobi ili vannastavne aktivnosti čine studiranje osvežavajućim, prijatnijim, kreiraju atmosferu koja promoviše duh obrazovanja i društvenu interakciju studenata na jednom neformalnom i dubljem nivou. Zato je potreban odličan interni marketing uraditi na početku svakog semestra kod studenata i osvestiti ih prema ovim mogućnostima. Važno je da studenti postanu svesni da im vannastavne aktivnosti omogućuju da prošire vidike i da se njihovim praktikovanjem dolazi do transfera veština iz hobi prostora u stvaran prostor u svim oblastima života.

Preko ’treniranja’ pozorišnih veština dobijaju se efekti poput: razvoja suštinske kreativnosti koja izvire iz unutrašnjosti sopstvenog bića, samoosvešćivanja celog tela, manipulacije sopstvenim refleksima; aktivno slušanje, prisutnost u prostoru sa energijom i otvorenim čulima; kombinuju se spremnost, spontanost za komunikaciju i koordinaciju;. razvija se komunikacija i višeslojna pažnja ka sopstvenom telu, telu grupe i scenskom prostorom, a sve ovo kroz elemente igre i timski rad.

Ideja o tome šta je teatar, zbog stereotipa koji su nam nametnuti, nosi sa sobom ideju o tome ’biti zvezda’. U savremenoj prikazivačkoj kulturi koja je prisutna u Srbiji i gde vlada radna parola, ’kako ćemo - lako ćemo’ i gde smo svedoci da nije možda uopšte ni važno koliko i kakvo je nečje znanje i umenje, već stav i zaleđina, mladi ljudi često u želji da što pre zuzmu svoje mesto pod Suncem i budu prihvaćeni i vrednovani, padaju pod ovu na duge staze lažnu i iskrivljenu sliku stvarnosti. Oni dolaze u okrilje pozorišta sa idejom o tome da baš oni, bez puno iskustva i praktičnog znanja i umenja pozorišnog, a i životnog, mogu da budu kompetentni poznavaoci i prakti;ari dramske umetnosti.

To je sindrom glumaca/glumice dive, koji se vrlo rano da prepoznati. Pozorište je pre svega priča svih, a ne da bi se pokazalo kako je neko izuzetan, uspešan, talentovan i lepi. Reditelji i glumci su tu da servisiraju jedni druge i društvo, da ga zabavljaju i pouče. Naravno, svako se pomalo ponese i to je ljudski, ipak većina ljudi vremenom ispravi iskrivljenu sliku o sebi i stvarnosti, ali ponekad se to i ne desi. Tada cela pri;a o daskama koje život znače ode u patologiju. Sujeta je generalno štetna za svaki timski rad bilo da se radi o kolektivu u nekoj kompaniji, istraživačkom timu, sportskoj ekipi, ali za umetnost ona je pogubna, jer se fokus sa zajedničke priče, prenosi na samo nečju priču. Nije loše sanjati i nadati se o samo realizaciji i slavi, ali važno je živeti u postojećim okolnostima, pa ako se desi divno, a ne gaziti preko drugih da bi se uspelo. Na žalost to obično zavisi od vaspitanja, a ono se kažu psiholozi završava u 8 godini, davno pre početka Fakulteta. Kako god ovakvi ljudi su veliki ometači timskog rada.

Kao nekadašnji polaznik dramskog studija Mire Banjac, a kasnije dugogodišnji član Centara za pozorišna istraživanja, koji se bavio ispitivanjem postojećih i uspostavljanjem novih veza između pozorišta i društva, imala sam prednost da kao osoba koja se jedno vreme aktivno bavila pozorištem, učestvujem u nizu programa, seminara i radionica gde sam se upoznala sa važnim i u pozorišnoj praksi primenljivim dostignućima savremene psihologije, kao tehnikama i principima rada nekih od najznačajnijih teatarskih praktičara današnjice iz celog sveta. Sa druge strane, onima koji se bave psihologijom, sociologijom, menadžmentom pedagogijom i sličnim disciplinama, Centar je omogućio da upoznaju i nauče pozorišne tehnike koje je moguće primeniti u njihovom radu, jer pored sticanja i uvežbavanja novih znanja i veština, ovakav pristup omogućava razmenu i interakciju na svim nivoima između ljudi. Mnoge svetske kompanije, poput: Lego, General Motors, Coca-Cola, Microsoft i sl., organizuju svojim menadžerima i rukovodiocima ‘in house’, unutar firmi treninge iz pozorišnih veština, da bi ih osposobili da u poslu reaguju pravilno na trenutak, da aktivno slušaju i kreativno rešavaju probleme.

I zato nije slučajno što se F@M teatar nalazi baš na Fakultetu za menadžment, jer misija Fakulteta je da u postojećim haotičnim i kompleksnim vremenima, svoje studente, koliko god je u moguće, što bolje osposobi za rad, ali i život.

Tamara Kliček

ŽIVOT KAO HOBIU današnje vreme od čoveka se jedino očekuje da ima kakav takav posao, odnosno da dobar deo svog dana posveti određenoj radnji u kojoj može i ne mora uživati, a sa ciljem povećanja ličnog budžeta i bar preživljavanja za početak. Ukoliko pored preživljavanja, čovek želi da se zabavi ili opusti ili gradi sebe kao ličnost, van okvira fukcionisanja unapred postavljenih od strane postojeće civilizacije, potrebno mu je da pronađe tzv. „Hobi“. To je kao posao koji smo sami stvorili i izabrali, a motiv za rad nije novac, nego unutrašnje zadovoljstvo.

Ljudi zaboravljaju, a možda ni ne pomisle, da život može biti veoma interesantan hobi, u kome radimo ono što mislimo da je ispravno kako bi se osećali bolje. Ako pomislimo da je svaka tvrdnja koju smo čuli do sada, svaki posao, svaka potreba za hijerarhijskim vrednovanjem bilo čega, nastala od čoveka, i to ne nekog čoveka kojeg poznajemo, nego nekog tamo, zaboravljenog, mogli bismo doći do zaključka da je sav stres koji osećamo prema samoostvarenju, prihvatanju od strane društva, adekvatnog ponašanja i uklapanja u okvire, zapravo suvišan i da se u svaki posao ili raspravu može ući kao u neki hobi, bez nepotrebnih zaziranja, strahova od neuspeha i autoritarnih figura. No, kao što rekoh, današnje društvo i direktna veza između odnosa prema poslu i preživljavanja, onemogućuje ljudima da sa uživanjem i optimizmom odlaze na svoja radna mesta i tako funkcionišu prema spopstvenim indikacijama. Čoveku u glavi pravi podelu na –„vreme i mesto u kome sam nekome podređen“ i „vreme i mesto za mene“ ili „ono što moram“ i „ono što želim“. Naravno izuzeci su postojani i poželjni, jer pretvoriti svoje radno mesto u hobi bi bilo kao nekakav vrhunac postignutog životnog balansa - radeći ono što volite, na način koji vama odgovara, radite na sebi, profitirate i našli ste sklad privatnog i poslovnog života, bez dodatnog stresa.

Društvo kao da je koncipirano na tome da se strahom od i kod ljudi dobija bolji učinak u poslu, a broj psiho-fizičkih oboljenja izazvanih stresom raste iz godine u godinu. Zapravo, svake godine stvari oko kojih „bi čovek trebalo“ da se stresira je sve veći, počevši od mode, preko, recimo, ocena, do globalnog zagrevanja ili hakovanja naloga na facebook-u.

Ukoliko bi svaka osoba pokušala da život, ugled i dostignuće na neki način stavi u isti koš sa nečim što smatra hobijem, živeli bismo u mnogo zdravijem društvu.

Lazar Milošević

21Maj / Jun 2013 21

(MULTI)MEDIJSKI PISMENI

I U KORAK SA VREMENOM„Svi su mediji ravnopravni, ali mi spram njih nismo jer ne znamo kako da ih pravilno koristimo.“

I ovo je bila jedna od rečenica koju smo imali prilike čuti na tribini u srijedu, 3. aprila 2013. godine u svečanoj sali Fakulteta za menadžment.

Šta to znači da nismo ravnopravni spram medija? Zašto je važno znati da smo upravo mi generacija na prelazu iz analognog u digitalno doba? Kako iskoristiti maksimum onoga što nam mediji nude?

Katedra za medije i komunikologiju F@M-a i izdavačka kuća Clio predstavili su nam ediciju „Multimedija“ i ni jedno od ovih pitanja nije ostalo neodgovoreno.

Gosti tribine bili su Zoran Hamović – glavni urednik izdavačke kuće Clio, te Stanko Crnobrnja – TV i filmski reditelj i autor knjige „Estetika televizije i novih medija“.

Goste je predstavio profesor Momčilo Bajac koji je uz profesora Miloša Babića bio jedan od moderatora tribine. Tom prilikom istakao je i važnost knjige koja je, kako je i sam rekao, skraćeni put ka sticanju mudrosti.

Kao prvi gost tada nastupio je gospodin Zoran Hamović. Sjećate li se one rečenice s početka priče? Gospodin Hamović nastojao je studentima ukazati na važnost medijske pismenosti u svakodnevnom životu, o kojoj studenti medija slušaju od prvog medijskog časa na prvoj godini na Uvodu u medije i produbljuju svoja znanja na svim medijskim predmetima koji slede iz godine u godinu studiranja. Upravo u tu svrhu je pre 15 godina gospodin Hamović pokrenuo ediciju „Multimedija“

u sklopu izdavačke kuće Clio. Cilj mu je bio da se svijest o medijskoj pismenosti proširi među svim ljudima, a danas mu je jedan od prioriteta da se medijska pismenost uvede i kao predmet u srednje škole. Takođe, jedan od projekata u kojima trenutno učestvuje jeste i ideja da se iduća godina proglasi Godinom informacione i medijske pismenosti.

Kao drugi gost nastupio je gospodin Stanko Crnobrnja.

On je posebno naglasio da smo mi generacija na prelasku iz analognog u digitalno doba i da moramo maksimalno iskoristiti mogućnosti koje nam nove tehnologije pružaju. Danas smo svi međusobno povezani i sjedinjeni u jednu mrežu i moramo naučiti kako iz toga izvući maksimum. Smatra zabludom čestu tvrdnju da nas Internet dehumanizuje. Kako kaže, od kada postoji čovjek, on se razvijao, s njime se razvijala i nova tehnologija, a to što smo danas ušli u digitalno doba ne znači da smo manje humani.

Naposletku, kao posebno važno istakao je da je pre svega bitan menadžment ličnog života jer ako prvenstveno svako od nas, potencijalnih budućih menadžera, ne zna prvo upravljati samim sobom, ne može upravljati ni drugim ljudima.

Po završetku tribine, studenti su u holu fakulteta imali priliku da kupe knjige iz edicije „Multimedija“ po promotivnim cijenama. Nadamo se da će se neka od tih knjiga naći i na vašoj polici.

Simona Tomić

MENADŽMENT U MEDIJIMA – PRIČA

IZ PRVE RUKENa predmetu Novinarstvo gost predavač bio je Igor Božić, trenutno jedan od najboljih redakcijskih menadžera u Srbiji.

Što to zapravo obuhvaća posao jednog menadžera u medijima? Na koji način treba motivirati radnike i poboljšati rad medijske kompanije? Kako uvijek biti u toku sa svim akuelnostima?

Na ova pitanja, kao i na mnoga druga odgovorio je studentima Menadžmenta u medijima upravo jedan – menadžer u medijima.

Igor Božić, direktor informativnog programa Radio-televizije Vojvodine, posjetio je Fakultet za menadžment u Sremskim Karlovcima u ponedeljak, 25. marta 2013. godine. Podijelio je sa studentima svoja iskustva o radu u Blicu, na televiziji B92, te naposletku, na RTV Vojvodine.

Nije gospodin Božić odmah postao menadžer, kao što bi netko možda pretpostavio. Njegov poslovni put krenuo je od novinarskog posla, pa korak po korak, sve do posla koji danas obavlja. Između ostaloga, i zahvaljujući toj činjenici, danas vrlo dobro zna kako mora funkcionirati jedan novinar - on mora da bude u toku sa svim dešavanjima, što uključuje praćenje svih medija, ali ništa manje važno nije niti praćenje društvenih mreža.

Također zna da motivacija nije uvijek samo novac, već je ponekad dovoljna i sama pohvala za dobro obavljen posao, pa upravo taj metod često bira i za motiviranje svojih podređenih.

Sve što je studentima rekao, potkrijepio je brojnim slikovitim primjerima, kao i svojim ličnim iskustvima iz poslovnog života. Posebno je naglasio važnost činjenice da posao u medijima nema određeno radno vrijeme. Svaki novinar mora uvijek biti spreman brzo reagirati i pronaći priču čak i tamo gdje ju nitko drugi možda ne bi ni naslutio.

Pitate li se zašto je većina ovih savjeta posvećeno upravo novinarima? Prvi je razlog taj što je veoma teško biti dobar menadžer u medijima ako ne znate osnove novinarskog posla. Drugi je taj što je i ovo predavanje održano u sklopu predmeta Novinarstvo kod profesora Gorana i Ljiljane Lj. Bulatović.

Simona Tomić,

Izveštaj je segment Kolokvijuma I na predmetu Novinarstvo

18.03.2013. Predavanje prof. Radomira

Dabetića

23Maj / Jun 2013 23

ČITA SE, ETO…Intervju – profesor Radomir Dabet ić

Naš fakultet je posetio cenjeni profesor Radomir Dabetić, koji nas je upoznao sa najčešće neprimetnim, a pritom neprimerenim novinarskim ogrešenjima o jezik. Ovako je glasio njegov odgovor kada sam ga upitala da li želi da ga intervjuišemo: “Draga gospođice Jelena, baš se radujem što ste se Ti i Tvoji vršnjaci zainteresovali za problem jezičke prakse u medijima jer je jezik osnovno “sredstvo za rad” u svim medijima i to bi svi koji u njima rade, bez obzira na posao koji u medijima obavljaju, trebalo da imaju na umu. Nema niti će biti dobrog medija bez stalnog usavršavanja i negovanja jezika.”

F@Mtime: Vaše predavanje studentima Menadžmenta u medijima, sa oduševljenjem se i dalje prepričava. To nije bilo samo predavanje o slabostima upotrebe jezika u medijima, niti je to bila obična promocija knjige, nego pre svega važna analiza dobre i loše medijske prakse. Šta je na Vas ostavilo poseban utisak sa tog predavanja?

Prof. Dabetić: Sa samog predavanja nostim mnoštvo utisaka. Jedan od najsnažnijih je ozbiljnost s kojom su studenti pratili izlaganje i primere. Takođe, veoma su me impresionirala pitanja koja su studenti postavili. Naime, jasno se videlo da razmišljaju o svojoj budućoj profesiji.

F@Mtime: Kada je i kako započela Vaša priča u vezi sa jezikom ui medijima? Odakle tolika strast?

Prof. Dabetić: Jezikom u medijima počeo sam da se bavim 2000-tih, kada sam nekoliko semestara predavao studentima novinarstva u Novosadskoj novinarskoj školi. To nisu bili klasični časovi jezika, gramatike, već sam koristio primere iz dnevne štampe i radio i televizijskih emisija. Studenti su se, onda, na ovim časovima bavili „analizom” upotrebe jezika pa, naravno, uočavali i pogreške. A strast? Ne bih to baš tako nazvao. Pre bih rekao neprekinuto praćenje ostvarivanja srpskog jezika u medijima. To je otuda što mislim da jedan narod, a u pitanju je sada srpski narod, i nema u svojoj kulturološkoj matrici ništa važnije od jezika. Nekada su čuvari tog najvažnijeg blaga bili učitelji, pisci, lingvisti... a sada

su to mediji. Njihov uticaj na jezik je, danas, najveći. Zato je najveća i njihova odgovornost.

F@Mtime: U Vašoj knjizi navodite veoma slikovite primere grešaka koje često pripadaju materijalnim i nedopustivim. Koja greška Vas najviše iritira kada je čujete ili pročitate?

Prof. Dabetić: Najviše mi smetaju greške koje se u medijima pojavljuju pod uticajem govora “popularnih” ličnosti, naročito sa estrade. Obrazovni nivo, njihov, nažalost je prilično nizak (čak i kada se hvale da su završili neke škole) pa je i njihov govor sasvim u skladu sa obrazovanjem. A nervira me, upravo, činjenica da je njihov govor za mnoge ljude, a pošto je ovde reč o novinarima onda – i za mnoge novinare, ne samo prihvatljiv, već i obrazac.

F@Mtime: Pravite li Vi greške o kojima pišete i kako se osećate kada shvatite to?

Prof. Dabetić: Da, da! I ja pravim greške, naročito u živom govoru. Desi se po koja i kad pišem, mada retko. A kako se tada osećam? Stidim se sebe čak i kada drugi to ne primete. Samo što ne pocrvenim.

F@Mtime: Za poduhvate poput Vašeg, često čujemo “to je Sizifov posao u današnje vreme”. Molim Vas da to prokomentarišete.

Prof. Dabetić: Primere ogrešenja o jezik napisao sam, pre svega, za novinare i siguran sam da to nije “Sizifov posao”. Naravno da najveći broj novinara ovu knjižicu neće ni pročitati. Naravno da će dobar broj onih do kojih knjiga dođe (i koji je pročitaju) nastaviti sa ogrešenjima o jezik. Ali, ako na neke bude delovala, čak ne ni tako da prestanu da greše, već tako što će početi da misle o jeziku kojim se služe, onda ovakav posao ima smisla. Kao profesor znam: Nikada ne računaj na sve učenike! Dovoljno ih je nekoliko da ostvariš svoje zadatke.

F@Mtime: Kakve su šanse da Vaša knjiga zbilja dospe do većine ljudi i institucija o kojima pišete? U smislu da se zbilja krene u susret starim dobrim pravilima jezika, bar u medijima.

Prof. Dabetić: Izdavač (Dnevnik, Novi Sad) se potrudio da knjiga dođe do što većeg broja novinara. U Novom Sadu je predstavljena u Kulturnom centru, a u Beogradu u Pres-centru Udruženja novinara Srbije. U medijima oba grada izašlo je desetak prikaza. Gostovao sam u nekoliko televizijskih emisija i tamo i ovde. Ima odjeka. Evo, nedavno me je zvala jedna novinarka iz Užica pitajući kako da nabavi knjigu. To je ohrabrujuće.

F@Mtime: Kakvo je Vaše dosadašnje iskustvo: knjiga je uspela “u narodu”, uspela je kod novinara ili na nekom trećem mestu?

Prof. Dabetić: Za autora je „uspeh” kada se knjiga čita. Nedavno mi je direktor jedne osnovne škole rekao da mnogo više pazi na jezik od kada je pročitao knjigu. Čita se, eto. Po malo, ali se čita.

F@Mtime: Šta sada najviše drži Vašu pažnju, kada su u pitanju neznanja ili lapsusi u medijima? Da li i tu postoje neki trendovi i moda, kao što je uobičajeno kod nas?

Prof. Dabetić: Sada se trenutno bavim jednom modnom pojavom (nova linija proleće – leto) koja je u standardni jezik ušla, izgleda, iz ekonomije, a i tamo se našla neopravdano. Govori se (i piše) o „dugovanjima prema dobavljačima ili prema banci”, o „obavezama prema međunarodnoj zajednici” i slično. Šta će ovo: prema? Pogledajte: novinarima ne smeta da napišu ili izgovore da je neka firma u dugovima prema banci, mada ti isti nikada ne bi rekli da su zato što su pozajmili pare sada dužni prema Miki. Ni ako su uzeli kredit neće reći da su dužni prema banci, već da su dužni banci. (Zamislite kako bi po ovoj modi glasila stara izreka „Dužan je i Bogu i ljudima”?) Možemo nekome, lepo, da dugujemo pare a u medijima to mora da bude prema nekom.

F@Mtime: Pripremate li nastavak knjige, nekako se čini da bi mogla imati beskrajan broj nastavaka?

Prof. Dabetić: Drugo izdanje će biti dopunjeno. A što se beskraja tiče – žao mi je što ste u pravu.

Jelena Cvetinović

24 F@Mtime

POKUŠAJI SAVRŠENOG – ALEKSANDAR MIRKOVIĆ

Pola godine pisanja PEROM i nastalo je oko 300 strana neverovatne knjige. Naš kolega, Aleksandar Mirković (IV godina, Menadžment u medijima) osetio je, kako sam kaže, velike promene nakon 2012. godine, inače godine velikih promena u genima ljudi, koje su njega podstakle da razvija svoju kreativnost i pretoči je na stranice prilično debele sveske. U toku je prepisivanje (prekucavanje) teksta knjige, obrada teksta I dorada ideje i ova knjiga postaje istinita. Realnost. A dok taj proces traje, “uhvatili” smo Aleksandra i porazgovarali sa njim. Saznali smo o kakvoj je knjizi reč, ali i da se Aleksandar nada da će svoja znanja sa fakulteta uspeti da iskoristi tako što će od knjige napraviti film. S obzirom na ove velike ambicije, prilično sam sigurna da su njegovi koreni negde sa planete Gard. Čuli ste za planete Gard, Fort, Okeana, Elenijum ili za bića Mi?F@Mtime: Koja je tema tvog prvenca?Aleksandar Mirković: Tema je dosta široka, bio bih škrt ako bih ti je u nekoliko rečenica rekao,

ali moraću. Glavna tema knjige je da mi shvatimo ko smo danas, kakvi su naši geni

i koja je naša istorija, da shvatimo zbog čega su ljudi različiti, npr. zbog čega je neko ambiciozan, pošten ili hrabar? U mojoj knjizi se krije verzija mojih odgovora na ova pitanja. Kao što je u Bibliji, na primer, zapisan Potop, tako i ja imam neku svoju verziju te priče.

F@Mtime: Otkrij nam neke detalje, šta novo o današnjem potopu možemo saznati ako pročitamo tvoju knjigu?Aleksandar Mirković: U knjizi detaljno objašnjavam šta je Pojava tj. dajem svoju definiciju Boga ili Savršenog Bića i objašnjavam kako je ta Pojava uticala na nas, kao i kako su se formirale zemljolike planete i kako su one međusobno počele da utiču jedna na drugu, i kako se desilo Veliko spajanje u kojem je ta Pojava pozvala sve planete koje su ušle u okršaje jer su se neke međusobno slagale a neke ne. Glavni rat se dešava na planeti Zemlji tokom Velikog spajanja, jer je jedna od planeta vidi kao resurs. Jedni su došli da osvoje planetu Zemlju, drugi da je zaštite, a treći su bili mirotvorci. Četvrti dolaze sa Plave planete Okeane da upozore sve učesnike Velikog spajanja. Okeanci su shvatili da do mira neće doći, zatim je glavni lik sa Okeane poslao talas da počisti svakog sa Zemlje. Talas predstavlja Veliki Potop. Ipak, nakon Velikog Potopa, na planeti Zemlji dosta nacija preživljava i tu zapravo počinje priča. Voda se povlačila, a preživjeli su se popeli na planine, gde su se međusobno prilagođavali jedni drugima, spajali i razmnožavali, pa smo nastali Mi – narod Drugog svijeta. Tu i leži odgovor zašto smo Mi toliko različiti. Npr. ako je neko ambiciozan, znači da u njegovom daljem koljenu leži planeta Gard, ako je neko hrabar ima više Fortovog u sebi, produhovljeni poput sveštenika su sa Elenijuma a oni koji vole da uživaju u prirodi su sa Okeane, dok su Zemljani još nedefinisana sorta.

F@Mtime: Primećujem da imaš dosta znanja o temi o kojoj si pisao, pa kako je nastala ideja da svoja znanja širiš u tom pravcu pa i da iz njih nastane čak i ovakva knjiga?Aleksandar Mirković: Tokom 2012. godine došlo je do velikih promjena, kako ovdje na Zemlji tako i u kosmosu među tim nekim stranim, vanjskim silama koje su uticale i na nas. Pročitao sam mnogo knjiga o tome i shvatio da solarne struje sa Sunca utiču na ljude različito, nekoga tjeraju da bude depresivan a nekoga da bude kreativan. Pomislio sam kako su na mene uticale da postanem kreativan. Ima istine u tome, međutim mnogo odgovora koje sam dao u knjizi vuku korjen iz prošlosti, iz mog detinjstva. Sjećam se kad sam manji bio, imao sam svoje bunkere koji su uvijek bili okrenuti prema zveijzdama, a npr. napušteni bunar mi je bio svemirski brod, dakle ideje vučem još iz dijetinjstva. Čak i imena pjesama, bavim se i muzikom, uvijek imaju neki galaksički naziv, a ponajviše zvuk: Saturn velocity, Galactic me, itd.F@Mtime: Možeš li objasniti naziv knjige – Pokušaji savršenog - upozorenje sa Okane?Aleksandar Mirković: Pokušaji savršenog. Nečeg višeg. Ne On nego To. Ta Pojava koju sam pominjao, Ona je savršena, Ona je stvorila sve. Stvorila je ljude koji nisu imali slobodu volje, nego su vođeni instiktom. Kako je vrijeme prolazilo Pojava je dozvolila sebi “savršenu grešku”, propustila je i dopustila da neke od nota njene galaksičke harmonije dopru do nas. Na veliku žalost, ljudi su samo čuli muziku a ono najbitnije, doživjeti emociju, odbacili su kao da ne vrijedi. Time smo i bili „oslobođeni“, dobili smo svijest sa kojom sami upravljamo. Da li je to stvarno bila greška ili namjera Pojave? Hmm, mislim da smo previše ograničeni za takva pitanja.F@Mtime: Da li si imao podršku okoline dok si pisao knjigu i koliko ti je ona značila?Aleksandar Mirković: Najveću podršku mi je, uz još nekoliko ljudi, pružio kolega Filip Rašović. Njemu sam čitao djelove knjige a on mi je uvijek govorio šta mu nije jasno i sugerisao šta da promijenim da bi bilo razumljivo. Takođe sam važne i veoma, veoma dobre savjete dobio od našeg profesora Gorana Bulatovića. Veoma praktične, korisne i jasne smjernice i savjete, kojima ću i ubuduće da se vodim. Do sada sam mislio da je pisanje knjige najteži dio posla, ali kada sam završio, uvidio sam da to zapravo tek počinje. Tu mi je profesor Goran mnogo pomogao. F@Mtime: S obzirom na to da je tema našeg broja Hobi, da li ti smatraš da je pisanje knjige i saznavanje o svemiru tvoj hobi?Aleksandar Mirković: Ne bih rekao da je to za mene hobi, mnogo je to ozbiljnije od hobija. Hobi je za mene nešto neobavezno. Ovo je za mene više od toga, neki pravac i orijentacija prema kojima se usmjeravam.F@Mtime kolegi Aleksandru Mirkoviću želi mnogo uspeha, a specijalno za naše čitaoce izdvajamo samo delić iz knjige koja bi tek trebalo da ide u štampu i koja još nije prošla sve prepravke. Uživajte u isečku iz poglavlja „Karta za školjkin grad“. Radnja se odvija na planeti Okeana.

Razgovor vodila Jelena Cveinović

EKSKLUZIVNO

NASTAVAK U ROMANU. SREĆNO ALEKSANDRE. 25Maj / Jun 2013 25

KARTA ZA ŠKOLJKIN GRAD“Heej Vajd! Budi se čoveče! Sigurno ne želiš da zakasniš na ovakvo dešavanje! Dolaze ljudi iz svih krajeva Istočne i Zapadne obale, čak i iz Školjkinog grada!”“Kažeš Školjkin grad? Oou nee, bolje da nisi ništa rekla. Znam da taj grad neću nikad vidjeti, zauvjek ću biti na Južnoj obali.”Tužno pognu glavu dok mu pred očima pade slika velikog azurnog grada koji pluta i svijetli na samoj obali Okeana, svijetlo koje baca sam grad na obalu je tako...“Heej čoveče kreni sad! Posle ceš maštati!” Vajd tužno ustade, ostavljajući slike iz mašte i uputi se prema okeanskoj obali.Era i cijelo Vajdovo društvo je znalo koliko Vajd mašta o Školjkinom gradu. Na prizor koji ga pozdravlja svaki put kad izađe iz svoje hutke je zapanjujući. Obala sa sitnim, bijelim pijeskom, palme, mirni Okean dokle pogled doseže, puno ljudi sa maskama, prijatna muzika koja svakog opušta.“Vajd je l’ se prijavljuješ za kokomaniju? Prošle godine si zamalo pobedio! Verujem da ćeš ove godine uspjeti! Idi prijavi se kod Kastijana, eno ga upsuje takmičare, pozdrav!”“Eee pa hvala Pejn! Videću hoću li se prijavljivati, ali hvala u svakom slučaju!” Kokomanija je bila jedna od najpopularnijih takmičenja na Okeani, svake godine okupljaju se ljudi sa raznih obala i takmiče ko će više i za što kraće vrijeme slomiti 10 kokosa, golim rukama. Dva koja budu najbrža idu u finale a zadatak je da od slomljenih kokosa popiju svo mlijeko koje je bilo u kokosu, naravno ko prvi popije taj je i pobednik ili ko odustane taj je izgubio.”‘Ajmo ljudi! Prijava još traje al’ neće još zadugo!”Vajd nije mogao više oklevati, nešto mu je govorilo da treba da se prijavi, uze štapic i zapisa svoje ime u pijesku, ujedno je i bio poslednji koji se prijavio.“Prijava je završena! Imamo imena takmičara, molim neka se spreme.”Vajd uze svoj broj i dođe do mesta gde ga čeka protivnik. Oglasi se zvono i Kastijanov glas koji probija:

“Neka kokomanija počne!”Prizor i nije bio baš svakidašnji, svuda sa strane letele su ljuske kokosa dok sudija prolazi između takmičara i izbegava ostatke kokosa ne bi li video da li se igra pošteno. Vajd je naravno i očekivano stigao do finala a Kastijan još jedan put zaurla: “Ljudi imamo finaliste! Aplauz molim! Bravo za finaliste!”Vajd nije bio toliko oduševljen, jer i ako pobedi čeka ga let Floverom iznad obale do samog sletanja u Okean, to je čak i bilo zanimljivo, zatim 20 palminih grana, 5 velikih školjki, kokosovo mlijeko, so i još neke stvari potrebne za stabilnije građenje Hutki i spremanje hrane. Sve je to u redu, ali Vajd to može sam sakupiti u roku od 3 dana. Na Okeani ništa nije bilo nedostupno, sve ste mogli da imate, jedino nedostupuno su bila daleka mjesta a to je ono što bi Vajd najviše voleo.“Ehh taj Školjkin grad…”“Finalisti spremite se za završni podvig ali prije nego nastavimo sa takmičenjem želim napomenuti da smo ove godine uveli neke izmene za nagradu pobednika kokomanije 3147!”Vajda ni to nije zainteresovalo, sigurno su dodali još usoljenih školjki.“Umjesto prve nagrade kao kod prošlih takmičenja, to jest let Floverom i osnovni materijali, ovaj put prva nagrada je karta i prevoz do Školjkinog grada! Da, dobro ste čuli! Vazdušna struja koja će biti aktivna za dva dana, to jest na kraju Selenije odbaciće pobjednika do Školjkinog grada! Pobednik će imati pravo da celu Ooru provede u gradu snova neradeći ništa osim što će jesti, piti i odmarati! I ja bih voleo da idem tamo i uživam! Iako sam bio sto puta!” uzbuđeno će Kastijan.Vajd se zamalo strovali kad je čuo da ima šanse da posjeti “Školjkin grad”, osjećao je kao da će mu srce iskočiti iz grudi, ali ništa od toga, jer će prvo morati da pobedi protivnika koji će se zasigurno boriti za nagradu! Zato se fokusira na polomljene kokose ispred sebe a iz zadnjeg dijela uma svitkala je slika Školjkinog grada kao ludačka motivacija.“Finalisti spremite se! Neka finale počne sad!”Oglasi se zvonce za start. …..”

26 F@Mtime

DECA U MEDIJSKOM OGLEDALUIz diplomskog rada

Mediji imaju značajno mesto u životu dece, imaju moć da utiču na njihovo saznavanje i emocije.U javnosti se često stiče utisak, da se o mladim ljudima dosta govori, da se njihova postignuća prate i da su jasno prepoznati kao budućnost društva, bez obzira, da li se ta budućnost percepira kao svetla i obećavajuća, ili možda češće, kao ona koja nas čini nespokojnim i zabrinutim. Malo je empirijskih istraživanja koja se ozbiljnije bave načinom na koji se mladi, pre svega kroz medije, predstavljaju u javnosti. Način na koji mediji izveštavaju i pišu o deci u Srbiji zapravo je veoma upitan.

Pored toga što postoje mediji namenjeni isključivo deci, ponekad se i oni koji to nisu bave njima. U ovom radu biće izneto istraživanje položaja dece u dnevnoj štampi u Srbiji. Biće prikazani rezultati analize sadržaja troje dnevnih novina: Dnevnik, Blic i Večernje novosti. Novine čiji su tekstovi analizirali su koncipirane tako da svakodnevno izveštavaju o aktuelnim događajima i temama sa područija Srbije. Razlikuju se po profilu i uređivačkoj politici, pa se tako i njihovo pisanje i kvalitet izveštavanja o deci znatno razlikuje. Kako izveštavaju o deci, koliko prostora im poklanjaju na svojim stranama, na koji način i sa kojom svrhom, postoji li balansirano izveštavanje i informisanje, koliko je novinarsko slovo jako, i koliko dnevno izveštavanje o deci može biti pogodno i na koji način, segmenti su kojima se bavi diplomski rad «Položaj dece u u dnevnoj štampi» u okviru predmeta Torija i tehnologija štampe.

Medijske slike o deci i detinjstvu nisu samo medijski proizvodi za jednokratnu upotrebu. One su pokazatelji odnosa društva prema kompleksnom svetu dece i njihovih prava u svim oblastima života (od igre do obrazovanja, od zdravlja do formiranja identiteta). Isto tako, ni informativna štampa, naročito dnevne novine, nisu samo proizvođač tih slika, ona je i pokazatelj kvaliteta/ nekvaliteta menadžerske i novinarske profesije u nekom društvu.

Da li postoji izbalansirani odnos prema deci i njhovim potrebama u domaćim dnevnim novinama? Prema rezultatima istraživanja u diplomskom radu „Položaj dece u dnevnoj štampi“ sa jedne strane vidimo da je odnos „izbalansiran“, a sa druge da baš i nije. O čemu se radi? Tekstovi koji izveštavaju o potrebama dece su napisani stručno i generalno gledano to je dobro. Međutim, sa druge strane nema svako dete sličnu ili istu potrebu, t je zaključak da se o potrebama dece piše uniformno, previše školski i „ziceraški“. Istražiti koje potrebe imaju deca u Srbiji nije lak posao, ali ne možemo zanemariti činjenicu da npr. dete iz seoske sredine nema iste potrebe, zahteve, očekivanja, probleme kao ono iz Beograda. Dnevna štampa na kojoj je rađeno istraživanje o potrebama dece u Srbiji, piše o tome šta generalno svako dete ima potrebu da dobije, oseti, uradi u svojoj dobi, ali ne i kako ono u određenim godinama prima informacije koje mu nisu potrebne, kako se bori sa sugestijama medija, kako se brani od manipulacije koja nadire sa društvenih mreža, kako se nosi sa nasiljem u školi i svojoj okolini, kako odgovara na trendove koje diktira potrošačko društvo.

Dnevne novine se ne bave ni socijalnim razlikama, proklamovanim i realnim mogućnostima u kojima npr. deca nemaju prevoz do škole ili osnovnu socijalnu i psihološku zaštitu ili stvari koje su im potrebne kako bi izrasli u samostalne i zrele lčnosti.

Ranija istraživanja su pokazala da je zastupljenost dece kroz Crnu hroniku sve dominantnija, naročito u poslednjih 3 godine, a to je pokazalo i ovo istraživanje. Za samo 14 dana istraživanja, deca su u Crnoj hronici bila zastupljena sa čak 23% (30 tekstova). Plasman tekstova o deci u Crnoj hronici u ovolikom broju govori pre svega o sistemu u kojem deca odrastaju, o psihološkom stanju dece, a sa druge strane o medijima koji obaveštavaju javnost pokušavajući da izvrše svoju dužnost informisanja i zadovolje demokratsku potrebu da „javnost treba da zna“, ne razmišljajući koliko sama pozicija teksta koji se nalazi u crnoj rubrici i detaljno obaveštava o detetu često i slikom i rečju, može loše uticati na one koji čitaju, uključujući i decu koja koriste štampane medije, a nisu punoletni.

Tekstovi o deci koji se pojavljuju u rubrici Društvo zastupljeni su sa 27% (34 teksta). Od 34 teksta koja su objavljena u roku od 14 dana u troje dnevnih novina samo 3 teksta bila su o postignućima deteta mlađeg od 18. godina. Stiče se utisak da naša deca koja su mlađa od 18. godina nemaju čime da se pohvale, a da se to ne nalazi u rubrici Sport. Postavlja se pitanje, koliko mediji poklanju pažnju ovakvim temama i ko se bavi decom sa invaliditetom čije su potrebe vrlo male, ali za njihov život dragocene, kojima je život možda oduzeo neki deo ali im je dao nešto drugo ( npr: talenat za slikanje). Bavljenje decom nije samo onda kada su oni žrtve, mada je očigledno da mediji u Srbiji imaju običaj da dignu galamu tek onda kada neko dete strada.

U rubrici Društvo najviše tekstova je bilo o vaspitanju ili obrazovanju dece. Naglašavamo dece, ali nikako dece u Srbiji. Smatramo da se tako lakonska paralela između potreba i očekivanja dece u svetu i dece kod nas ne može i ne sme vući. A istraživanje pokazuje da naši mediji, osim ako je u pitanju Crna hronika, rade baš to..

Analiza položaja deteta u štampanim medijima u Srbiji, pokazala je da deca nisu odsutna iz štampanih medija, ali i da su u medijima ona zanimljiva kroz senzacionalne i komercijalne teme. Takav nalaz potvrđuju svi parametri koje smo analizirali: učestalost pisanja o deci, plasman tekstova u rubrikama, plasman tekstova na stranicama, oprema tekstova, ilustracija tekstova, sadržinske odlike tekstova, njihova ukupna činjenična obrada, kontekst tekstova i kontekst rubrike. Uočili smo da su deca uglavnom objekat zaštite odraslih, pišemo o njima najčešće onda kada nisu bezbedna i zaštićena ili kada se društvo njima „bavi“ zbog posledica koju su pretrpela (najčešće tragičnih ili izuzetno traumatičnih). Zbog takvog pristupa temi, tekstovi o deci obično imaju kontekst senzacije, a retko ozbiljnog društvenog problema, što je posebno vidljivo u pristupu dvema veoma zastupljenim tema – nasilju i obrazovanju.

Nasilje dece ili nad decom eksplodiralo je u informativnim medijima u Srbiji tokom poslednjih pet godina, a rast ove pojave se beleži svake godine od 2009. do danas. U istraživanju smo zapazili da je to bila, pojedinačno, najčešća medijska tema, najčešća tema najvećih tekstova, najmanjih tesktova, tekstova koji su objavljeni na naslovnoj strani, najupečatljivije ilustrovanih, najsenzacionalnije ilustrovanih, tekstova sa najtabloidnijim naslovima i sl.. U istim tekstovima beležimo i: najveći broj kršenja privatnosti, otkrivanja identiteta, uvredljivog ili neosetljivog pisanja, kršenja zakonskih normi i svih kodeksa.

Pozitivne teme o deci, kada se i pojave u medijima, pre svega su prilika za odrasle da se pohvale svojim dobrim delima, ili da se požale na uslove koji ih u tome ometaju, ili i jedno i drugo. Kad se uz takvu temu pojavi slika i/ili izjava deteta, ona uglavnom ima funkciju skretanja pažnje na ono što čine odrasli. Ne mislimo ovim da kažemo da se to radi svesno i namerno, već pre da održava jednu „implicitnu filozofiju detinjstva“ zasnovanu koliko na tradicionalnim shvatanjima, toliko i na zapanjujućem nepoznavanju rođene dece. Mediji nimalo ne doprinose tome da odrasli zaista upoznaju i razumeju decu. Umesto da nastoje da postanu značajna snaga kulturnog obogaćivanja, oni se uglavnom ograničavaju na povremeno pružanje pomoći u gašenju požara. Izlaz iz ovog začaranog kruga isti je kao i iz mnogih drugih začaranih krugova, i podjednako lako se previđa: to je obrazovanje. Sticanje osnovnih znanja o deci, neophodni ogromnoj većini stanovnika u svakodnevnom životu, uči u standardne programe obrazovanja mladih i odraslih. I to nije sve. Obrzovanje za medije i za menadžere u medijima u svojim programima uopšte nema segmente posvećene deci i izeštavanju o njima.

27Maj / Jun 2013 27

Uspešan menadžer u medijima, redakcijski ili top menadžer – potpuno je svejedno, u našim uslovima praktično ništa ne zna o tome kako se izveštava o deci i za decu. Mi smo analizirali štampane medije koji slove za primer najboljeg medijskog menadžmenta i najboljeg novinarstva, pa smo dobili porazne, iako ne neočekivane rezultate. Dakle, obrazovanje za sve segmente medija, pa i menadžmenta medija moralo bi da uključi edukaciju o pravljanju informacijama namenjenim deci i informacijama koje se odnose na posledice koje trpe deca. Ovdašnja praksa da se sve rešava kratkim kursevima dovela je do potpunog haosa u segmentu o kojem govorimo i koji smo istraživali.

Dok se ne dogodi da se stvari urede, smatramo da su upravo mediji ti koji imaju ne samo mogućnost nego i ogromnu odgovornost da rade na ovom izuzetno važnom poslu. Ne samo u okviru uže obrazovnih programa i sadržaja nego kroz sistematsko oblikovanje javnog mnjenja o deci, koje se uglavnom odvija kroz programe i sadržaje pre svega informativne. Da bi tako značajan posao bilo moguće obavljati kompetentno, neophodni su pre svega odgovarajuće informisanje i obuka medijskog menadžmenta, pre svih redakcijskog kao i novinara. Osnovu takve obuke bi, svakako, trebalo da čine elementarna znanja o razvoju, svojstvima, potrebama i (na njima zasnovanim) pravima dece, kao što su znanja neophodna za bavljenje bilo kojom drugom tematikom: ekonomijom, kulturom ili sportom, na primer. Sva ova znanja su neophodna da bi se obezbedio adekatvan menadžerski i novinarski pristup obrade tema vezanih za decu u štampanim medijima.

Osim informisanja i obuke novinara, što bi se moralo činiti u sprezi sa osmišljenom politikom medija u ovoj oblasti, značajan napredak u načinu predstavljanja dece u medijima činila bi i njihova sopstvena participacija. Lokalni mediji u tom smislu pružaju velike mogućnosti, a to je prvi korak ka osvajanju prostora/vremena i u nacionalnim novinama, radio i televizijskim programima. Participacija dece u medijima prirodno je i neraskidivo vezana za projekte obrazovanja za medije. Ovde je reč o projektima koji obuhvataju uglavnom stariju decu, adolescente i mlade.

Osvrćući se na projekte medijskog opismenjavanja kroz participaciju, Sesilija

fon Fajlicen ukazuje na pozitivnu spiralu: „Nezadovoljavajuće prikazivanje dece u medijima može biti poboljšano samo obrazovanjem za medije, ali

pre svega takvim koje uspeva da premosti jaz do samih medija,

to jest obrazovanjem za medije koje uključuje

dečiju participaciju i u medijima i u društvu. S tim će biti moguće napraviti neki progres ka boljem načinu predstavljanja dece u medijima, kao i ka većoj demokratiji.“

Ovo, opet, podrazumeva započinjanje dijaloga i procesa dogovaranja između dece, roditelja, škole, medijskih poslenika, predstavnika vlasti i raznih zainteresovanih društvenih organizacija, kao i usmeravanje tog procesa u pravcu odgovarajuće akcije. U Srbiji ovo otvara veliku mogućnost organizacijama koje se bave promocijom i implementacijom Konvencije o pravima deteta da nastave i pojačaju inicijativu na ovom planu.

I u ovom istraživačkom radu, brojke koje su prikazane pokzale su više nego reči koje su napisane. Mediji u Srbiji imaju mnogo problema, zbog kojih manje/više temama kojima se bave nekada zbilja površno posvete pažnju. Mediji u Srbiji takođe imaju mnogo materijala da ponude svom auditorijumu. Na osnovu ovih rezultata dolazimo do određenih ideja koje preporučujemo kao jedno od rešenja:

1. Svi učesnici u javnoj komunikaciji moraju da poštuju prava deteta koja su garantovana i međunarodnim i domaćim propisima.

2. Edukacija medijskog menadžmenta, naročito redakcijskog kao i novinara u cilju sticanja jasne slike o važnosti adekvatnog tretmana dece i mladih u izveštavanjima.

3. Novinarska i strukovna udruženja trebalo bi da iniciraju profesionalne susrete/rasprave o pisanju o deci (posebno o oblastima o kojima mediji ne pišu dovoljno), te da pokreću javne kampanje o potrebi odgovornog izveštavanja u ovoj oblasti.

1. Savet za štampu trebalo bi da razmotri uporednu praksu evropskih samoregulativnih i koregulativnih instrumenata u oblasti zaštite dece u medijima. Zajedno sa novinarskim udruženjima trebalo bi da podstiče usvajanje smernica za profesionalno i dogovorno ponašanje medijskog menadžmenta i novinara u pisanju o deci i dečijim pravima.

2. Inicirati uvođenje nastavnih sadržaja o pravima dece i etičkim standardima u izveštavanju o deci u programe osnovnih ili master studija na fakultetima na kojima se izučava menadžment medija i novinarstvo. Programi bi trebalo da se zasnivaju na afirmaciji učešća dece u medijima i na pristupu iz ugla prava deteta.

3. Inicirati uvođenje nastavnih sadržaja u osnovno i srednje obrazovanje radi medijskog opismenjavanja mladih ljudi.

4. Osnažiti organizacije mladih da preuzmu aktivniju ulogu u kreiranju medijskih sadržaja koji se na njih odnose, sa posebnim osvrtom na mlade u ruralnim sredinama; u tom smislu edukaovati medijski menadžment o značaju takvih sadržaja u medijima u kojima upravljaju.

5. Saradnja između omladinskih organizacija i medija u cilju organizovanja tematskih kampanja koja su značajne za decu i mlade u Srbiji.

Vreme u kojem živimo, ne može da se oslanja na vaspitanje vremena u kojem su današnji roditelji odrasli ali ni na postulate i pravila u kojima su se školovali današnji menadžeri u medijima ili novinari. Kada imamo medije sa jedne strane, kojima je osnovni i prvi motiv informisanje javnosti o činjenicama koje okružuju sistem, i decu sa druge strane koja bi u bliskoj budućnosti trebalo da postanu individue za sebe, postavlja se pitanje, na koji način ove dve strane jedna drugoj uopšte pomažu? Životni period jednog detata se nije menjao, ono i dalje u određenoj dobi kreće sa osnovnim obrazovanjem, nastavlja sa srednjim, a u zavisnosti od socijalnog statusa, možda nastavlja i sa akdamskim. U dečijem životu promenilo se okruženje u kojem ono živi svoj život. Roditelji koji su se rodili 70-ih i 80-ih svoju decu pokušavaju da vaspitaju onako kako su oni vaspitani, ali kada dete izađe na ulicu i počne da završava obaveze koje su mu date, okruženje mu nudi drugačiji vid vaspitanja. Količinu informacija koju oni prime u roku od 24h njihov mozak blokira, psihološki on tada počinje mnogo ranije da razmišlja o stvarima kojim u svom dobu ne bi trebalo. Informacija danas usko je povezana sa vremenom, a vreme sa druge strane novcem i robom. Robom i novcem mogu da upravljaju samo odrasli, tada shvatamo da deca koja žive u današnjem vremenu postaju robovi inoformacija, koje odrasli nesvesno koriste oduzimajći dragoceno vreme detetu da ono radi ono što je za njegovu dob potrebno (igra se, uči, smišlja). Deca sa velikom količinom informacija u sebi postaju mali odrasli ljudi, koji svoju stečenu neistrošenu energiju koriste onako kako koriste odrasli ljudi. U tom momentu nastaje problem, jer dete svojom nesvesnošću učini stvar koja nije primerena za njegov uzrast.

Mediji iznošenjem i pisanjem o o temama gde su deca bila u opasnosti i žrtve, iznošenjem njihovog problema i otkrivanjem njihovog identiteta ne doprinose da se problem reši. Unošenje panike „u kosti“ čitalaca u nekim slučajevima možda je dobar pokazatelj, ali u slučajevima u kojima su deca centar pažnje, više je nego kontradiktoran. Iznošenjem i pisanjem takvih tekstova neće se rešiti problem u kojem se deca nalaze. Za ilustraciju samo jedan primer: iz rezultata istraživanja možemo videti da tekstova sa temom obrazovanje ima u prosečno zadovoljavajućem broju. I bilo bi to solidno da ti tekstovi na primer govore o tome naša deca imaju problem sa čitanjem na primer, pa kako taj problem rešiti i sl. Ne - generalno se priše o svemu što ima veze sa decom, o obrazovanju u Srbiji, o školama koje su svoj obrazovni sistem unapredile itd.

Kao i u svemu drugom, naši mediji i ovde samo konstatuju problem ali ne prikazuju institucionalno rešenje. Gde je tu kvalitetan menadžment medija?

(Iz diplomskog rada “Položaj dece u dnevnoj štampi“ na predmetu Teorija i tehnologija štampe)

Miljana Aćimić, dipl. Menadžer u medijima

22.04.2013. Učenici osnovnih i srednjih škola iz

Gračanice gosti redkcije F@MTIME-A

30 F@Mtime

GRAČANICA U F@MTIME-uRedakcija F@Mtime je 22. aprila bila domaćin učenicima dve srednje i nekoliko osnovnih škola iz opštine Gračanica sa Kosova. Druženje smo započeli u našem kafeu, kao što je i red, malim osveženjem i “razgovorom upoznavanja”. Obilazak fakulteta završen je u Video i Audio studiju, gde su Ljiljana Lj. Bulatović, Mladen Mutavdžić i Stevan Pecić goste upoznali sa kompletnim procesom nastanka jednog magazina kakav je F@Mtime, kao i sa načinom izvođenja nastave na studijskom programu Mrenadžment u medijima na predmetima Uvod u medije, Komuniciranje 1, 2 i 3, Novinarstvo, Analitičko novinarstvo, Radio i televizija, Teorija i tehnologija štampe, Film i fotografija.

Magazin F@Mtime je za njih bio veliko iznenađenje, pošto u Gračanici i osnovsci i srednjoškolci imaju jedan jedini školski list “4you” i to je sve. Izlazi mesečno i to na engleskom jeziku, ne bavi se temama koje su njima jako zanimljive nego, kako sun am objasnili “tako u krug” predstavljaju škole i ponekog đaka”.

Način nastajanja radijskih i TV emisija i mogućnost da se na kratko direktno uključe u njihovu proizvodnju, uz veliku podršku i veliko strpljenje Mladenovo i Stevanovo, bio je poseban doživlja za naše goste. Tajne miksete i otkrivanje kako nastaju neki od efekata koje vidimo u programu, ozarili su, od dugog puta, po malo umorna ali radoznala lica dragih gostiju.

Detalje i utiske naših malih - velikih gostiju o poseti našem Fakultetu i redakciji F@Mtime možete čitati sa njihovih lica na fotografijama. Najhrabrija je bila Aleksandra koja je dala sve od sebe da pokaže da je posao u medijima za nju pravi izbor. Njeni drugari su je gledali, suflirali joj, po malo se smejuljili i naravno ocenjivali njen nastup, istovremeno se i diveći njenoj hrabrosti. U nepoznatom okruženju, u nepoznatom ambijentu, pred pravim mikrofonom i kamerama ona je predstavila sebe, svoje drugare i grad iz kojeg dolazi.

Večina srednjoškolaca dolazi iz srednje medicinske škole i iz Gimnazije, pa svoju budućnost vide najčešće na Farmaciji i na Arhitekturi, a osnovci su, družeći se sa nama prepoznali das u mediji zapravo svet koji je za njih izazov. Na naše pitanje: “Da li neko od vas misli da će jednog dana studirati kod nas?”, na naše iznenađenje stigla je horska potvrda. Najglasniji su ipak bili Nemanja i Aleksandra, uveravajući nas da daljina i nije neka prepreka. Istina, kako rekoše, put od Gračanice do Sremskih Karlovaca jeste bio dug i po malo zamoran, ali to ne mora da bude prepreka kada se ide na fakultet. Ko zna? Možda stvarno ovu priču nastavimo za nekoliko godina.

A do tada, želimo da se naš plan ispuni i da naši gosti dođu opet sledeće godine i da, kao što smo se dogovorili, provedemo zajedno nekoliko dana na stvaranju niza medijskih sadržaja na maternjem jeziku, koje će oni odneti u Gračanicu i prkazati u svojim školama, nastavnicima, drugarima i roditeljima. Radujemo se ponovnom viđenju.

4 Još jednim okom: sve isto ali dugačije

Nakon obilaska svih velelepnih građevina u centru našeg malog mesta Sremskih Kalovca, odlučila sam se da zaboravimo istoriju i 22 dece iz Gračanice povedem u budućnost, u pametnu zgradu Fakulteta za menadžement. Povod njihovog dolaska u Sremske Karlovce je godišnje obeležavanje Bratimljenja Crvenog krsta Gračanice i Sremskih Karlovaca, a naš fakultet posetili su prvog dana svog boravka ovde, 22. aprila. Dovela sam ih kao odgovorna urednica F@Mtime-a i kao volonterka Crvenog krsta, a dočekali su ih prof. Ljilja Lj. Bulatović, ass Mladen Mutavdžić i ass Stevan Pecić. Odmorili su se nakon dugačke šetnje uz sokiće i prelistavanje F@Mtime-a u kantini, a potom je usledio onaj interesantan deo – odlazak u medijske studije. U video studiju su im naši predavači objasnili svaki segment pravljenja emisije, i to praktično. Kamere su bile raspoređene po studiju, a deca su bila u fokusu.

Čak smo uspeli da nagovorimo neke od njih, poput mlade volonterke Aleksandre iz Gračanice, da stanu direktno ispred kamera i komuniciraju sa prof. Ljiljom baš kao u pravoj emisiji. U ovom kratkom “televizijskom intervjuu” saznali smo da deca na Kosovu, bar ona iz Gračanice, žive sasvim normalan život. Redovno odlaze u škole, imaju mogućnosti da treniraju različite sportove, slobodno se kreću i normalno komuniciraju sa svima. Jedina razlika je što su okruženi kosovskom policijom ROSA, ali koliko smo shvatili iz naknadnih priča, navikli su se na njih. Nakon pokušaja snimanja i rukovanja video miksetom, uputili su se u audio studio gde su im Mladen i Stevan objasnili način na koji se on koristi i funkcioniše. Ipak, najbolje utiske ostavio je video studio. Najmlađi među njima, Andrija koji ide u treći razred osnovne škole, bio je oduševljen što je sebe video na monitoru, isto su nam rekle i četiri Anđele, koliko ih je i bilo. Interesantno im je bilo smenjivanje kadrova i mogućnost stavljanja više kadrova u isto vreme u prenos. Nisu znali da se to tako jednostavno radi, samo pomerajući dugmiće na mikseti. Aleksandra, sa početka priče, kaže da misli da bi se bolje snašla iza kamere nego ispred nje, nakon prvog pokušaja snimanja emisije. Ipak, ostavljamo im da sami biraju svoj put. S obzirom na to da neki od njih planiraju da studiraju u Novom Sadu jer diplome kosovskih fakulteta nisu priznate u Srbiji, bar po njihovoj priči, kada dođe vreme, možda se odluče da upravo nama postanu kolege. Na Kosovo su se vratili izmoreni ali nasmejani, puni lepih utisaka i uspomena. Obogatili su svoje znanje i iskustvo, i bar na trenutak osetili Srbiju koja im je sve dalja.

Ili ipak nije? Ideje koje ima naša profesorka i koje podržavaju još nekoliko profesora i asistenata, mogu da budu prvi, mali, ali u konačnom ogroman korak ka približavanju ne samo Gračanice i nas sa F@M-a. Ali o tom kada dođe vreme.

B.Lj.; J.C.; M.M.; S.P.; D.D.;

31Maj / Jun 2013 31

UPRAVLJANJE VREMENOMPOBEDI PREOPTEREĆENOST POSLOM. BUDI

EFIKASNIJI. POSTIGNI VIŠE.Postoje jedinstvene i praktične tehnike koje su mnogim uspešnim biznismenima, sportistima i javnim ličnostima pomogle da dosegnu sam vrh u svojim karijerama. Uradite sledeći „kviz“ koji će vam pomoći da vidite koliko dobro poznajete sebe i svoje vreme. Ocenite svoj odgovor brojevima od 1 do 5.1 – Skoro nikada/Nikada2 – Retko3 – Ponekad4 – Često5 – Skoro uvek/Uvek1. Da li su zadaci na kojima radite tokom dana upravo oni sa najvećim prioritetom?2. Da li zatičete sebe kako zadatke izvršavate u poslednjem trenutku ili tražite produženje roka?3. Da li izdvajate vreme za planiranje i pravljenje rasporeda?4. Da li znate koliko vremena potrošite radeći različite poslove/zadatke?5. Koliko često zateknete sebe da pravite pauze ili prekide u sred posla?6. Da li postavljate ciljeve da biste odlučili koje zadatke i aktivnosti treba da uradite?7. Da li u svom rasporedu ostavljate dovoljno prostora za vanredne, „neočekivane“ situacije?8. Da li znate jesu li zadaci koje izvršavate velike, srednje ili male vrednosti?9. Kada dobijete novi zadatak, da li vršite analizu značaja i stavljate ga na raspored u odnosu na to?10. Da li ste pod velikim stresom zbog rokova i obaveza?11. Da li Vas različite smetnje često sprečavaju da izvršite jako bitne zadatke?12. Da li posao nosite kući da biste ga stigli završiti na vreme?13. Da li Vam je prioritet Vaša „To Do“ lista tj. akcioni program?14. Da li svoje prioritetne obaveze proveravate sa Vašim nadređenim?

15. Pre nego što započnete neki zadatak, da li proverite da će rezultati biti vredni Vašeg vremena?Saberite odgovore za pitanja pod rednim brojevima: 1, 3, 4, 6, 7, 8, 9, 13, 14, 15. Preostala pitanja: 2, 5, 10, 11, 12 saberite tako što ćete im okrenuti vrednost koju ste im dali, npr. ako ste pitanje pod rednim brojem 2 ocenili sa 5 sabiraćete 1 a ne pet, (1=5, 2=4, 3=3, 2=4, 1=5). Saberite ukupan rezultat.46-75 bodovaTi upravljaš svojim vremenom vrlo efikasno! Ipak, posveti pažnju nastavku teksta da bi uočio/la na čemu možeš i trebaš još da poradiš.31-45 bodovaDobar/Dobra si u nekim stvarima, ali postoje polja gde ima prostora za poboljšanje. Usresredi se na ostatak teksta i uočićeš da posao može postati mnogo lakši.15-30 bodovaJao! Dobra vest je da ipak imaš priliku da unaprediš svoju efikasnost na poslu i ustremiš se na dugoročni uspeh. Međutim, da bi se to ostvarilo, moraš suštinski poboljšati veštinu organizovanja vremena. Počni odmah!Sledi kratak rezime glavnih oblasti upravljanja vremenom koji su istraživani u kvizu. Saberite samo navedena pitanja na objašnjen način i znaćete gde manjkate u odnosu na maksimalan mogući broj bodova koji je prikazan.Postavljanje ciljevaPitanja 6, 10, 14, 15 – max: 20 bodovaDa biste vremenom upravljali efikasno, potrebno je da jasno postavite ciljeve. Kada znate kuda idete onda znate i šta treba da uradite da biste tamo stigli, i kojim redom. Bez pravilnog postavljanja cilja, potrošićete vreme u konfuziji sukobljenih prioriteta. Ljudi su skloni da zanemare podešavanje ciljeva jer to zahteva vreme i trud. Ono što oni ne uzimaju u obzir je da će malo uloženog vremena i truda uštedeti ogromnu količinu vremena, truda i frustracije u budućnosti. Određivanje prioritetaPitanja 1, 4, 8, 9, 13, 14, 15 – max: 35 bodovaOdređivanje prioriteta zadacima je veoma bitno. Bez toga, možete raditi naporno ali bez postizanja željenih rezultata jer ono što se radi nije od strateškog značaja. Većina ljudi ima „To Do“ listu neke vrste. Problem kod ovakvih spiskova je što predstavljaju samo listu različitih zadataka

potpuno nestruktuiranih i bez razloga zašto zadatak treba da se izvrši.

Dakle, kako radite zadatke sa „To Do“ liste, odozgo na dole, od dna ka vrhu ili nasumično? Da biste imali efikasne rezultate, prvo morate izvršiti najvažnije zadatke, prioritetne za vas. Na ovaj način vas neće uhvatiti kako hrlite da nešto završite dok vas vija rok.Upravljanje prekidimaPitanja 5, 9, 11, 12 – max: 20 bodovaImati plan i znati odrediti prioritet su jedna stvar, sledeće bitno je znati kako minimalizovati prekide sa kojima se suočavate u izvršenja zadatka. Opšte je poznato da menadžeri imaju vrlo malo vremena da nesmetano rade na listi svojih prioritetnih zadataka. Postoje telefonski pozivi, zahtevi za informacijama, pitanja zaposlenih i čitav niz drugih događaja koji se neočekivano pojavljuju. Nekima se treba baviti odmah, dok drugima treba upravljati. Pomozite ukoliko uočite da je nekome zaista potrebna pomoć i ne mogu nešto sami da urade. Prekid je prirodan i neophodan deo života. Učinite sve što je neophodno da smanjite prekide, ali nemojte da uplašite ljude te da vas ne prekidaju kad bi zaista trebalo.Odugovlačenje/OdlaganjePitanja 2, 10, 12 – max: 15 bodova„Uradiću to kasnije.“ je rečenica koja je dovela da propasti mnogo dobrih radnika. Posle mnogih „kasnije“ poslovi se nagomilavaju toliko visoko da svaki zadatak deluje nepremostivo. Odugovlačenje je primamljivo koliko je i smrtonosno. Najbolji način da se pobedi je da se prizna da se odugovlači. Onda morate da shvatite zašto. Možda se plašite neuspeha (a neki ljudi se zapravo plaše uspeha)! Kada znate zašto ste nekada odugovlačili, možete da planirate da to izađe iz navike. Nagradite sebe za zadatke koje ste na vreme izvršili i redovno se podsećajte na užasne posledice koje donose neurađeni dosadni zadaci.Planiranje/ZakazivanjePitanja 3, 7, 12 – max: 15 bodovaVeći deo upravljanja vremenom svodi se na planiranje vremena. Kada znate šta su vaši ciljevi i prioriteti, onda treba da znate i kako da napravite raspored koji vas drži na pravom putu i štiti vas od stresa. To znači da razumete faktore koji utiču na vreme slobodno za rad. Ne samo što na raspored treba da stavite prioritetne zadatke, već morate da ostavite i vreme za prekide i neočekivane događaje koji mogu da naprave haos u vašem rasporedu. Stvaranjem robusnog rasporeda koji odražava vaše prioritete i podržava vaše ciljeve, imate dobitnu kombinaciju: Onu koja će vam omogućiti da kontrolišete svoje vreme i koja će držati vaš život u ravnoteži.

Jelena Cvetinović

32 F@Mtime

FILIP I AEGEE 2. DEO

Pisao sam o AEGEE-u i svim projektima koje ova studentska organizacija pravi. Ovog puta pišem o najzanimljivijem. Ljetnji univerzitet. Bliži se ljeto i mogućnost da pođemo na neki od Ljetnjih univerziteta koje organizuju Lokali širom Evrope. Možete, na primjer, da odete od 15. do 29. jula u Madrid koji organizuje SU u saradnji sa Valjadolidom koji je glavni grad autonomne regije Kastilja i León u sjeverozapadnoj Španiji. Ona ima tri vinogradarske regije: Ribera del Duero, Rueda i Cigales. Pored ova dva grada posjetili bi i Toledo, Segoviu i Peñafiel (malo istorijsko mjesto). Ako vam se ne sviđa Spanija, možete da birate nešto drugo od ponuđenog. Nudi vam se četrdesetak Ljetnjih univerziteta. Razne teme – razne zemlje. Birate, prijavite se i čekate na pakovanje.

Ovog ljeta dočekujemo 40 studenata iz Evrope. Ljetnji univerzitet pod nazivom “Live. Love. Laugh. Serbia.” Organizuju AEGEE lokali Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Niša. Programom projekta koji će dolaskom učesnika u Novi Sad 17. jula trajati do kraja meseca, kada se završava ova svojevrsna misija studenata, do u detalje je predviđena satnica veoma korisnog i precizno isplaniranog sadržaja. Osim druženja i provoda upoznaće brojne znamenitosti Srbije. Već prvog “radnog” dana posjetiće Petrovaradinsku tvrdjavu koja je od 1951. godine stavljena pod pod zaštitu države, od kada predstavlja kulturni i turistički objekat. Pored muzeja, arhiva i niza umjetničkih ateljea, ona je elitno mesto za održavanje muzičkog festivala “Exit”. Studenti će imati priliku da se upoznaju sa lijepim, zagonetnim, ali i opasnim katakombama i zato ih treba posjećivati uz poznate istraživače i vodiče.

Studenti će uživati i na gradskoj plaži Štrand koja je najlepša i najuređenija na Dunavu. Tokom ljeta bilježi oko 15.000 posjetilaca.

Naravno, boraviće i u Sremskim Karlovcima gde će osim upoznavanja sa znamenitostima, degustirati i prepoznatljiva vina iz ovog prelijepog kraja.

Planiran je i orijenting u Nacionalnom parku Fruška gora. To je i Pravo mjesto za ovaj sport svih generacija koji se upražnjava rekreativno i takmičarski.

Biće izuzetno važno da će student iz Evrope biti i u muzeju Nikola Tesla u Beogradu koji je svojim fantastičnim naučnim dostignućima, kako kažu, “promenio svet”. Saznaće da je ovdje po želji ovog srpskog patriote i sva njegova zaoštavština. U glavnom gradu Srbije obići će i Etnografski muzej i hram Svetog Save. Cijeli dan će uživati i na čuvenoj Adi Ciganliji. Planirana je i posjeta Zemunu.

Vrijedi naglasiti da će 27. jula studenti otići u Kragujevac u kojem je fabrika automobila iz programa “Fiat”, ali treba izdvojiti i odlazak na jezero Šumarice.

Već sledećeg dana biće u Nišu gde će biti pravi časovi istorije ove prestonice Obrenovića, ali i i Ćele Kule, Tvrdjave i lijepog provoda. Planiran je i kratak izlet do Soko banje.

Ovo bi bio samo kratak pregled veoma interensantnog programa koji se završava u Nišu i svečanim ispraćajem gostiju iz Evrope 31. jula u prijepodnevnim satima.

Na našem prošlogodišnjem Ljetnjem univerzitetu nijesam bio, ali sam pitao moje kolege da mi prenesu utiske. Katarina Kovčin, predsjednica AEGEE Novog Sada kaže: “Uhvati ritam Balkana” - ništa više sem nekoliko reči koje i ne moraju da znače mnogo nekome ko nije upoznat sa njihovim značenjem, ali onima, koji su imali prilike da ih dožive lično, prizvaće mnogo sećanja, osećanja i neka nezaboravna iskustva. Iako je ovo samo još jedan naziv Letnjeg Univerziteta, jednog od mnogih, ostaje pitanje – šta je to što ga čini jedinstvenim Vjenčanje

Letnji Univerzitet je počeo u Srbiji gde su se gosti svadbe skupili u Novom Sadu. Šetajući ulicama ovog sentimentalnog grada, stojeći na Petrovaradinskoj tvrđavi sa pogledom na grad i plavi Dunav koji oduzima dah, mogli bismo reći kako je romantika zaista uzela maha, s obzirom na to da se odigrala jedna domišljata prosidba na Fruškoj gori. Iako na balkanskoj svadbi svi plešu, bilo da znaju ili su početnici, naši gosti su prisustvovali radionici tradicionalnih srpskih plesova gde su mogli i da obuku određenu nošnju te se bliže

upoznaju sa ritmom Balkana.

Nakon što su uspeli da prežive ovaj jedinstveni ritam (posebno ritam “Evropske večeri”), gosti su se uputili ka Beogradu, glavnom gradu Srbije. Zatim, sa velikim iščekivanjem glavne ceremonije, svadbe, autobus sa gostima i organizatorima bio je na svom putu za Niš.

Prolazeći ulicama Niša, mogla se osetiti razlika u vazduhu, arhitekturi i atmosferi naspram severnijih gradova Srbije, svih jedinstvenih u svom smislu, stvoreni događajima istorije. Nade su bile upravljene ka svadbi. To je bio trenutak kada je tradicija stupila na scenu, kad su gosti naučili kako da nazdravljaju, drže zdravicu, šta mlada radi pre venčanja a šta mladoženja, njihove porodice, kada počinje ples i da li se on uopšte završava. Rekli bismo da je jedna savršena ceremonija srećno okončana.

Bespotrebno je reći da se čitava porodica pridružila parovima na njihovom putovanju na “medeni mesec”. Dok su bili u Bugarskoj, gosti su bili i upoznati sa tamošnjom kulturom i jezikom, ulicama grada Sofije, velikog Dragalevtsi manastira i bogatom prirodom. Nakon ovakvog iskustva, vreme je za zabave na plaži. Autobus se uputio prema Varni, odrednici “medenog meseca” bračnih parova, savršenom mestu za romantiku, gde su mnogi gosti dočekali izlazak sunca ne bi li dali lep završetak ovom Letnjem Univerzitetu.

“Pre ovog Letnjeg Univeziteta, videla sam Balkan kao grupu zemalja, čiji ljudi i čija mesta se mnogo razlikuju od Španije. Sad kada sam u Španiji, razmišljam o Balkanu i mogu da se setim samo predivnih osoba koje su oblikovale moj život i koje nikad neću zaboraviti, srdačne gradove pune istorije koja čeka da bude objašnjena svetu...” (Silvia Sierra Marin, AEGEE-Zaragoza)

“Zajubila sam se u Balkan... Bez ikakvih pitanja, volela bih da se vratim. To je moja kratka poruka.” (Janka Hoffmann, AEGEE-Budapest)

Filip Rašović

33Maj / Jun 2013 33

CASE STUDYCase study vannastavnu aktivnost vode asistenti Dragan Marković, Stevan Pecić i Danko Damjanović, koji je i zadužen za odabir ekipe koja ide da se takmiči na Menadžerijadi i za rad sa njima. Reč je o sekciji u koju može da se prijavi svaki student, trenutno je unekoj fazi mirovanja zbog relativno male posećenosti, ali od oktobra svakako počinje sa drugim načinom rada. Povodom učešća na Menadžerijadi porazgovarali smo sa jednim od ključnih ljudi ovog tima Dankom Damjanovićem, koji godinama unazad sa studentima Fakulteta za menadžment sa Menadžerijada donosi uspehe, pehare i medalje.

Danko Damjanović za F@Mtime kaže da je Menadžerijada mesto na kojem različiti fakulteti istog ili sličnog usmerenja imaju priliku da se odmere u znanju u direktnom susretu. Ova činjenica je za naš fakultet jako važna i odavno se trudimo da postižemo što bolje rezultate.

F@Mtime: Kako izgledaju pripreme za Menadžerijadu?

Danko Damjanović: Ekipu za takmičenje bira mentor na osnovu kriterijuma koje zahteva ovakav format takmičenja. U timu nisu obavezno studenti koji imaju najviše ocene i najviši prosek, nego oni koji su dokazali da imaju znanja iz oblasti koje su potrebne za rešavanje zadataka koji se dobijaju na takmičenjima. Pored znanja, jedan od najvažnijih kriterijuma je sposobnost rada u timu. Bez ovoga je svaki uspeh unapred osuđen na propast. Sledeći kriterijum je sposobnost jasnog i konciznog iznošenja ideja, što se najčešće vidi kada studenti prezentuju seminarske radove u okviru redovne nastave. Mentoru je od velikog značaja da poznaje studente koje bira u ekipu i da unapred zna šta od svakog pojedinca može da očekuje.

F@Mtime: Na čemu posebno radite kada su pripreme u pitanju?

Danko Damjanović: S obzirom na to da studije slučaja koje se zadaju na takmičenjima najčešće od takmičara zahtevaju razvijanje neke vrste marketing plana i generisanje novih ideja, studenti koji su deo tima imaju zadatak da u okviru priprema istražuju i traže što je moguće više ideja koje mogu biti primenjive na različite industrije i proizvode. U okviru priprema za Menadžerijadu, naši timovi su obično imali jedno ili dva pripremna takmičenja kako bi stekli iskustvo. Ove godine smo učestvovali na takmičenju u rešavanju studije slučaja FTN Challenge gde smo uočili mane i prednosti tima. Sada na tome radimo, na otklanjanju mana i osnaživanju prednosti.

F@Mtime: Ko se takmiči ove godine? Danko Damjanović: Takmiče se Jelena Cvetinović, Milanka Tucakov, Lana Kostić, Marko Dragoljević i (možda) Jelena Boškov.

F@Mtime: Kakva su Vam očekivanja?

Danko Damjanović: Očekujem da takmičari daju sve od sebe, a ako tako bude, uspeh neće izostati.

F@Mtime: Koji su do sada postignuti uspesi? Danko Damjanović: F@M je jedan od najuspešnijih fakulteta koji se takmiče na Menadžerijadi. Do sada smo dva puta bili treći i jednom prvi, što je ogroman uspeh imajući u vidu da po brojnosti studenata ne možemo da se merimo sa fakultetima kao što su Fakultet organizacionih nauka iz Beograda, FTN iz Novog Sada i nekoliko ekonomskih fakulteta iz cele zemlje.

F@Mtime: Da li vidite napredak u odnosu na predhodne godine?

Danko Damjanović: Svake godine se pojavljuju neke nove stvari na kojima bi trebalo poraditi i pokušavamo da na osnovu iskustava od predhodnih godina unapredimo rad aktuelnog tima koji se sprema za takmičenje. Vrlo često nam u tome pomažu i bivši takmičari.

F@Mtime: Šta je važno da uradite poslednje pre polaska na takmičenje?

Danko Damjanović: Najvažnija stvar pre odlaska na Menadžerijadu jeste transformisanje grupe odličnih pojedinaca u funkcionalan i produktivan tim, spreman da odgovori na najveće izazove.

Držimo palčeve našem timu, čekamo njihove medalje i radujemo se pripremi novog F@Mime-a posvećenog Menadžerijadi.

DEBATNA SEKCIJADebatna sekcija postoji još od 2006. godine, kada su tadašnji studenti Dragana Marković i Nenad Šverko uz asistenciju profesorke Olje Arsenijević pokrenuli inicijativu za formiranje jedne ovakve sekcije. Nakon toga sekcija se razvijala, a nanizali su i više pobeda na Menadžerijadama. Danas 2013. godine oformili su i Debatnu uniju koju čini više fakulteta, među kojima je naš fakultet kao lider. Sada sekciju vode ass Dragan Marković I nekadašnji student F@M-a Viktor Sarka koji su ujedno i moderatori, i sudijski panel koji debaterima daju sugestije na koji način da debatuju, šta da isprave u svojim govorima, kako da poboljšaju svoju slobodu komunikacije i kako da podstiču kreativan način razmišljanja. Tim povodom uradili smo intervju sa Draganom Markovićem.

F@Mtime: Koji je motiv vodilja ovogodišnjeg učešća na Menadžerijadi? Dragan Marković: Motiv broj jedan je da opravdamo sve do sada postignute uspehe. Idemo da budemo među prva tri mesta.

F@Mtime: Kakav je sistem funkcionisanja ove vannastavne akivnosti? Dragan Marković: Dva puta nedeljno, tj. sredom od 17:30-20h i četvrtkom od 18-20h imamo termine za održavanje ove aktivnosti. Sastajemo se, delimo u timove i vežbamo, vežbamo. Negujemo dobru atmosferu, ali pre svega radnu.

F@Mtime: Kako izgledaju pripreme? Dragan Marković: One su ustaljene još od 2006.godine. Imamo jasnu metodologiju, odnosno primenjujemo dve metodologije: Britanska debata i Američka Parlamentarna debata. Do sada smo više radili britanski format debate, pošto je on bio zastupljeniji na menadžerijadama.

F@Mtime: Na čemu posebno radite? Dragan Marković: Razvijamo komunikacijske sposobnosti debatera, podstičemo slobodu izražavanja i kreativnost. To su osnove svake uspešne komunikacije pa i Debate. Kada učesnici osvoje i usvoje ova znanja i veštine, lakše se snalaze u bilo kojoj zadatoj temi.

F@Mtime: Imate li neke posebne strategije? Dragan Marković: Osnova strategije je da naši studenti prođu što više debata, što više debatnih rezolucija, da ih mi podučimo na koji način da prevaziđu neke nedoumice oko samog toka debatovanja, izražavanja i načina komuniciranja. Strategija nam je ustvari kvantitet iz kog će se roditi kvalitet.

F@Mtime: Kakva su vaša očekivanja? Dragan Mrković: Na menadžerijadu ove godine idemo sa velikim ambicijama, nadamo se nekom od prva tri mesta.

F@Mtime: Koji su do sada postignuti uspesi? Dragan Marković: Od 2008. godine do sada, uvek smo se našli na nekom od prva tri mesta na takmičenju u debatovanju. Najuspešniji par su bili Bojan Bulatović i Dunja Rakić, a nakon toga Dunja Rakić i Viktor Sarka.

F@Mtime: Koji tim ide da se takmiči ove godine? Dragan Marković: Imamo sjajan tim, čine ga Nemanja Zirojević i Marina Livaja.

F@Mtime: Šta je važno da uradite poslednje, pre polaska na takmičenje? Dragan Marković: S obzirom na to da pravila nalažu i da će FTN kao nosilac Menadžerijade insistirati na Američkoj parlamentarnoj debati, najviše ćemo pažnje posvetiti tom modelu debate. A pre svega najvažnije je verovati u sebe u svakom trenutku.

Samo napred. Samouverenost je pola uspeha, druga polovina je dobra priprema. Verujemo u naše debatere

Milica Končarić

NA MENADŽERIJADI 2013

34 F@Mtime

PREZENTER I/ILI VODITELJ

Koje su sličnosti i razlike između ova dva zanimanja? Ko postavlja granice između njih? Kakav stav ima prezenter a kakav stav ima voditelj? Kako se prepoznaju dobar prezenter i dobar voditelj? Koje su najčešće greške i jednih i drugih?

Teme su koje su zanimale učenike srednje poslovno menadžerske škole iz Sremskih Karlovaca i o kojima su stekli prva znanja od nastavnika i ass koji su zajedno sa učenicima izveli radionicu na studijskom programu Menadžment u medijima. Sve se događalo u medijskoj laboratoriji, popularnom Video studiju a radionicu su osmislili i izveli: Ljiljana Lj. Bulatović, Ana Lakatoš, Mladen Mutavdžić i Stevan Pecić uz podršku srednjoškolaca, a naročito: Severine Alekse i

U celini su ispunjeni ciljevi treninga:

- Sticanje osnovnih znanja o zanimanju prezenter.

- Ovladavanje veštinama potrebnim za ovo zanimanje.

- Upoznavanje sa kamerom i mikrofonom u realnim uslovima TV studija.

Kroz interakciju i na primerima u kojima su sami učenici bili učesnici, izvođači, prezenteri i voditelji, gde su sami govorili os vojim iskustvima i davali fidbek jedni drugima, obrađene su sledeće tematske jedinice:

- Tajne dobrog prezentera na TV.

- Šta (ne)očekuje „nevidljivi” auditorijum - 10 grešaka koje će naterati gledaoce da promene kanal.

- Lični imidž dobrog TV prezentera.

Fidbek koji su srednjoškolci uputili trenerima je bio izvanredan, pa su i očekivani ishodi postignuti: jasno razgraničavanje karakteristika dva različita zanimanja (voditelj i prezenter na TV) i sticanje veština potrebnih za oslobađanje od straha pred TV kamerama i nevidljivim auditorijumom. Gotovo u glas u konstatovali da je to sve mnogo teže nego što im deluje kada voditelje i prezentere vide na ekranu, da uopšte nije lako dostići potreban nivo koncentracije kada su kamere uključene, da nije lako javno nastupati pred drugarima iz razreda a kamoli pred nepoznatim auditorijumom.

Fotografije na strani 35.

F@Mtime

INTERVJU ZA OCENUNaš fakul tet poset io je Igor Božić direktor informat ivnog

programa radio te leviz i je Vojvodine, koj i je u prošlost i radio kao izvršni d i rektor Bl ica, urednik vest i na na televiz i j i B 92 i kao reporter na televiz i j i BK. Jedan od zadataka za Kolokvi jum I iz Novinarstva bio je i da uradimo intervju

sa našim gostom. Ceo naš t im je dao sve od sebe, a “neposredni izvođač” bio je kolega Mi lan Madžar. Bez

preterano jasnog fokusa, što sada znamo posle niza vežbi , kao i bez dovol jno dobre pr ipreme, što opet znamo posle mnogo vežbi – ipak smo uspel i da “ ispl ivamo” na sigurno i s teknemo dragocene bodove za Kolokvi jum I . Prenosimo

najzaniml j iv i je delove iz tog intervjua.

F@Mtime: Kako se stiču kompetencije za jednu od najvažnijih menadžerskih funkcija u medijima, kao što je funkcija direktora programa jednog Javnog servisa?Igor Božić: Tako što vas neko pozove da radite na tom radnom mestu na osnovu iskustva u medijima, pretpostavi da biste mogli da zadovoljite takvu funkciju, koja do skoro nije ni postojala. To je jedan novi oblik menadžmenta u medijima, novi oblik upravljanja i organizovanja, koji je neophodan radi objedinjenja radia i televizije, ma koliko bio osporavan od raznih starih škola.F@Mtime: Koliko je teško biti na takvoj funkciji?Igor Božić: Jeste teško ali je i izazovno. Svaki dan nosi novi izazov, nosi neke nove probleme sa kojima se treba suočiti i koje treba rešiti. Svaki taj problem je novi model upravljanja informacijama ali i ljudima, konkretno novinarima koji nemaju više zadatak samo da izveštavaju, nego i da misle svojom glavom, da uvide važne stvari, važne priče u svakoj temi koju rade. Ne samo da puko prenose reči drugih.F@Mtime: Šta vam predstavlja najveći izazov u poslu?Igor Božić: Najveći izazov mi je da ono što radim bude primećeno. Da prepoznam talenat kod nekih mladih ljudi, i da se to isplati celom programu. To je najveća satisfakcija u menadžmentu medija. Posebno je zadovoljstvo pronaći nova lica koja mogu da budu brend televizije u kojoj radim.F@Mtime: Koji je najveći problem sa kojim ste se sreli u karijeri?Igor Božić: Pa recimo period kada sam sam bio zadužen za stvaranje prvog Info kanala u Srbiji na TV B92. Nije bilo ni malo lako, to je velika odgovornost. Sve od početnog stadijuma, počevši sa organizacionom strukturom, zatim audicija za nova lica, zapošljavanja, funkcionisanja, mnogih noviteta koje je trebalo pomiriti sa do tadašnjim načinom rada. Celokupno pokretanje novog kanala sa vrlo malo kapaciteta, to je bila noćna mora.

F@Mtime: Koliko ste zadovoljni trenutnom situacijom RTV Vojvodine?Igor Božić: Mislim da je pomak napravljen, ali smatram da još dosta toga treba uraditi, pogotovo na unutrašnjoj organizaciji I u aspektima redakcijskog menadžmenta. Na boljem iskorišćenju ljudi svakako treba raditi, kao i na dopisničkoj mreži koja mora biti brža u odnosu na ovu kojom trenutno raspolažemo.F@Mtime: Mogu li studenti prisustvovati organizaciji i realizaciji informativnog programa?Igor Božić: Mogu naravno, mi sa F@M-om već imamo saradnju, radimo zajedno projekat sprovođenja praktične nastave gde studenti imaju priliku da vide kako sistem funkcioniše. Televizija je uvek raspoložena za takvu vrstu saradnje sa fakultetima.F@Mtime: Postoje li pritisci od strane političara i vodećih ljudi u pokrajini, na menadžment u javnom servisu?Igor Božić: Postoje ali su daleko manji nego što sam očekivao. To su više zamolnice, da li biste mogli ovo ili ono, vi razmislite, ocenite kakav je događaj i to tako ide ali nema priča po sistemu ovo nemojte, ovo uradite i slično.F@Mtime: Šta je vaš poslovni moto?Igor Božić: Moj poslovni moto je ostvariti cilj koji treba da proizvede nešto što će ostati iza vas i što će koristiti svima. Javni servis je trom sistem, i na tome treba raditi, a dela treba da se primete.F@Mtime: Šta biste posavetovali nas studente s obzirom da smo na početku?Igor Božić: Da budete uporni i istrajni, da svemu pristupate studiozno a ne površno. Danas svi sve znaju, u stvari ne znaju ništa, vi se trudite da o svom poslu znate sve i da uvek budete u toku. Jedino tako možete da budete menadžer u medijima. Ukoliko imate priliku, a ovde je imate, naučite sve o medijima da biste mogli da upravljate njima ili nekim od medijskih segmenata.Fotografije na strani 45.

Milica Končarić

19.04.2013Poseta učenika srednje poslovno menadžerske škole iz Sremskih

Karlovaca

36 F@Mtime

OD KOLEVKE PA DO GROBA NAJLEPŠE JE ĐAČKO DOBA

Četiri godine proleteše. I više se nikada neće ponoviti. Ne bar, ovako lepe, zanimljive i bezbrižne. Nije mi cilj da patetišem. A ne bih ni da zvuči kao kliše, ali đačko (pogotovo) studentsko doba je najlepši period života. Nije džabe i dan danas citirano čuveno “Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba”.Posmatrajući nasA kao celinu i celokupnu genreraciju, mogu studente završne godine studija podeliti u četiri grupe:

1.Studenti koji žele da produže svoje školovanje, tako što će da nastave dalje, na master studijama.

2.Studenti koji traže posao, u struci, ako ne, spremni su da zasuču rukave i rade sve što budu mogli.

3. Studenti koji ne spadaju u prve dve grupe, koji bi i dalje da su na budžetu (države ili roditelja-svejedno), ali samo da još nekoliko godina mogu bezbrižno da uživaju u svojoj mladosti i lepoti, ne

razmišljajući kako bez tuđe pomoći opstati u ovom vremenu.

4.Studenti koji će prvo da zasnuju porodicu, pa da usputno rade, nastave školovanje ili ove dve stvari ostave za kasnije.

Verujem da Vam još mnogo “podela” pada na pamet, ali ovo su najosnovnije, one koje su nastale generalnim gledanjem na situaciju u kojoj se nalazimo. I svi imamo isti cilj, ostvariti svoje snove, napraviti svoje nove, sledeće korake… Da li ćemo uspeti ostvariti ono što želimo? Uz jaku volju, trud i dobru organizaciju, sigurna sam da hoćemo. Samo treba odabrati pravi put, sledeći svoj unutrašnji glas. Ne kažem da druge ljude ne treba slušati, pogotovo one iz neposrednog okruženja, sa dobronamernim savetima, ali prosto, bolje je sam odlučiti, da li skrenuti levo ili desno, ili možda nastaviti pravo. Jer, iako napravimo neku grešku,

propustimo neku šansu, znaćemo da je to naša greška, ili ako odaberemo pravu putanju, i dosegnemo do svog cilja, svog sna, znaćemo da je to naš uspeh i zasluga. Do odabira tog “pravog“ puta i raskrsća koje nas čeka nakon svršetka studija, moramo dobro da zagrejemo stolice, napregnemo moždane ćelije, i mislimo svojom glavom, kako da što pre damo ispite, dobijemo dobre ocene, dobijemo diplomu koja je plod truda, odricanja i znanja. U međuvremenu, mora se misliti i o proslavi apsolventske večeri, prostoru koji ćemo izabrati za tu noć, o toaleti i smokingu, krojenoj samo za taj dan i po meri, i od drugim detaljima vezanim za taj događaj. Samo treba izbalansirati, između obaveza koje su nam najbitnije i onih manje bitnih, i učiniti da što spremniji, sigurniji zakoračimo u novi svet, novo sutra, koje nas čeka nakon sticanja diplome.

Ivić Iva

STRUČNA EKSKURZIJA Studenti treće godine Menadžmenta u medijima, po tradiciji, vikend u sredini aprila provode u Beogradu. Reč je o stručnoj ekskurziji koja se organizuje godinama unazad u okviru predmeta Radio i televizija, sa idejom da studenti upotpune znanja i iskustva stečena na fakultetu i na praksi u novosadskim medijima. Ove godine naš domaćin je bila televizija Prva.

Domaćini su nam izašli u susret i bili su spremni da nam ukažu na celokupan rad jedne organizacije kao što je ova. Imali smo priliku da se upoznamo sa organizacionom strukturom ove medijske kuće, brojem zaposlenih, podelom poslova, planiranjem i sprovođenjem programa ove televizije, pa i samom kontrolom gledanosti televizije Prva.

Interesantan podatak koji smo saznali je da se u ovoj medijskoj organizaciji koristi termin „tri u jedan“. To znači da jedan čovek obavlja čak tri posla, tako da ako neko ima afinitete da se zaposli u ovoj medijskoj kući trebalo bi da bude u mogućnosti da obavlja više poslova a ne samo jedan kako je to nekada bilo. Nakon „okruglog stola“ za kojim su sedeli studenti našeg Fakulteta i pomno upijali svaku reč domaćina usledila su brojna pitanja. Kao pravi profesionalci, naši studenti Menadžmenta u medijima su ceo događaj snimali.

Obilazak televizije je bio više nego koristan, a posebno nas je obradovalo to što smo mogli da prisustvujemo emisiji „Žene“ koja se emituje uživo. To je bilo pravo iskustvo. Deo nas je bio u publici, a deo je bio iza kamera.

Po završetku emisije, studenti su uradili intervjue sa gostima emisije.

Važno je spomenuti da su studenti Menadžmenta u medijima u Beogradu kasnije uradili niz intervjua sa građanima i na taj način pokazali svoje veštine i znanje na delu. Usledio je odlazak u Dom omladine gde smo u prepunoj sali sa zadovoljstvom propratili dodelu nagrada za najbolje kratkometražne filmove. Naravno i ovde su naši studenti pokazali inicijativu i uradili intervjue. Zadovoljni, natankovani znanjem i obiljem informacija studenti našeg Fakulteta su se u kasnim satima vratili iz Beograda. Nadamo se da će ovako lepih stručnih ekskurzija biti više kako bi studenti pored teorijskog znanja stekli i praktično znanje.

Milanka Tucakov

37Maj / Jun 2013 37

PRAVO NASTANJIVANJA U EVROPSKOJ UNIJIPravo ili sloboda nastanjivanja znači praavo lica da uđu u određenu državu Evropske Unije i da se tamo “nastane” sa ciljem da u toj državi vrše određene ekonomske aktivnosti, različite od onih koje su obuhvaćene ugovorom o radu. Ugovorom o osnivanju Evropske Zajednice, kasnije Evropske Unije , član 43 propisuje obavezu država članica da ukidaju ograničenja slobode nastanjivanja državljana jedne države na teritoriji druge države članice. Kako bi se ova obaveza izvršila 1961. godine u odredbama člana 54 Rimskog Ugovora o osnivanju donet je Opšti program ukidanja postojećih ograničenja slobode nastanjivanja. Savet Evrope je dana 21.5.1973. godine usvojio i Uputstvo broj 73/148 o ukidanju ograničenja kretanja i boravka u okviru Zajednice za državljane država članica u pogledu nastanjivanja i pružanja usluga kao i druga uputstva o uzajamnom priznavanju diploma, svedočanstava i drugih dokaza o formalnim kvalifikacijama koje se odnose na osnivanje i obavljanje aktivnosti samozaposlenih lica. Prema odredbama Ugovora o osnivanju, pravo nastanjivanja uključuje pravo prihvatanja i obavljanja aktivnosti samostalnim ličnim radom i osnivanje i upravljanje privrednim društvima odnosno kompanijama država članica. Sloboda kretanja radnika odnosi se isključivo na pojedince, dok se pravo nastanjivanja odnosi i na privredna društva. Pravo nastanjivanja podrazumeva i posedovanje profesionalnih kvalifikacija i od pravnih i od fizičkih lica kako bi mogli da pristupe “regulisanim” profesijama, npr. odredbe prava nastanjivanja i odredbe o slobodi pružanja usluga odnosiće se na uličnog prodavca koji prodaje sladoled na pokretnim kolicima. Pravo nastanjivanja po osnovu Ugovora o osnivanju podrazumeva osnivanje i upravljanje kompanijama u skladu sa uslovima i zakonima koji važe za državljane zemlje osnivanja privrednih društava odnosno kompanija.Subjekti prava nastanjivanja su fizička i pravna lica. Na odredbe o pravu nastanjivanja mogu se pozvati fizička lica koja su državljani država članica, samozaposlena lica, kao i lica koja

borave u trećim državama nečlanicama, kao na primer: Nemački inženjer koji ima boravište u SAD može se nastaniti u Belgiji, ali se američki inženjer koji boravi u Nemačkoj ne može koristiti takvim pravom nastanjivanja. Kada je reč o samozaposlenim licima, oni aktivnosti mogu obavljati na različite načine kao na primer učešćem u osnivanju kompanije u drugoj državi članici. Ako se pozovemo na Ugovor o osnivanju u pogledu učešća u kapitalu novih društava, države članice su dužne da izjednače ova lica sa svojim državljanima.

Pravna lica kao subjekti prava nastanjivanja mogu koristiti ovo pravo ukoliko ispunjavaju dva uslova: 1. Da je osnovano u skladu sa propisima neke od država članica i2. Da ima registrovano sedište, centralnu upravu ili glavno mesto poslovanjau okviru Evropske Unije *(“Free Movement in European Community Law”, Oxford, 1987. str 200). Od pravnih lica se zahteva da pokažu realnu i stalnu vezu sa privredom države članice. Pravo nastanjivanja može da bude primarno i sekundarno. Pod primarnim nastanjivanjem se podrazumeva pravo osnivanja i upravljanja privrednim društvima odnosno kompanijama, dok za fizička lica to znači da pojedinac napušta državnu članicu A kako bi se stalno nastanio u državi članici B, radi obavljanja ekonomskih aktivnosti. Sekundarno nastanjivanje podrazumeva pravo fizičkih i pravnih lica da osnivaju agencije, filijale i poslovnice iz mesta u kome su već nastanjena u drugoj državi članici. To znači da će pojedinac zadržati stalno boravište u državi članici A, dok će u državi članici B osnovati novu filijalu ili napraviti osnov za preuzimanje određenih poslova u državi B. Kod sekundarnog prava nastanjivanja se ne menja mesto boravka, ono ostaje u državi A. Primer za primarno i sekundarno pravo nastanjivanja je slučaj Klorr: Nemački državljanin – advokat i član advokatske komore iz Dizeldorfa, želeo je da obavlja advokatsku praksu u Parizu, ali da

ostane član u advokatskoj komori u Dizeldorfu i da tamo zadrži svoje boravište. Pariska advokatska komora je odbila njegov zahtev sa obrazloženjem da bi advokat mogao biti član samo jedne komore koja bi morala biti u regionu Pariza kako bi bio na raspolaganju sudu i klijentima. Drugim rečima, prema francuskom pravu, advokatima je bilo dozvoljeno samo primarno ali ne i sekundarno nastanjivanje. Međutim Sud pravde je smatrao da su ovakvi propisi suprotni odredbama člana 43, Ugovora o osnivanu, gde je pojedincima dato pravo nastanjivanja koje mogu koristiti u više od jednog mesta, samim tim, Sud pravde je poništio odluku pariske advokatske komore *(slučaj 107/83, (1984) ECR 2971, tač. 19).

Kada govorimo o pravnim licima kao subjektima prava nastanjivanja može se reći da njima nije dozvoljeno da potpuno napuštaju domaću državu, tj. da preseljavaju svoje sedište u drugu državu, a da pri tome zadrže svoj status privrednog društva, odnosno kompanije u domaćoj državi. Kao primer objasniću slučaj Daily Mail pred Sudom pravde: Daily Mail je bila investiciona kompanija osnovana prema engleskom pravu i sa registrovanim sedištem u Londonu. Ona je želela da preseli centralnu upravu i kontrolu u Holandiju kako bi izbegla plaćanje poreza prilikom prodaje značajnog dela svoje imovine. Sud pravde je ocenio da odredbe Ugovora o osnivanju ne daju pravo kompanijama koje su osnovane u državi A da bez bilo kakvih ograničenja ili prepreka preseljavaju svoju glavnu upravu, kontrolu ili administraciju u državu B, a da u isto vreme zadrže status kompanije u državi A *(slučaj 81/87, (1988) ECR 5483).Kao što je gore navedeno, možemo zaključiti da su države članice Evropske Unije, pristupajući Evropskoj Uniji morale da usklade svoje nacionalno zakonodavstvo kako bi sama ideja Evropske Unije mogla da funkcioniše i kako bi fizička i pravna lica mogla nesmetano da obavljaju svoje ekonomske aktivnosti.

Marija Blizanac

38 F@Mtime

GLUPOST KOJA NE MOŽE DA ŠKODIDa li je iko od Vas čuo za Barona Minhauzena? Jeste, niste… Nije ni bitno. Ja jesam. Bilo mi je gotovo čudno kada sam u svojoj skromnoj sobnoj biblioteci ugledala knjigu pod nazivom „Baron Minhauzen“ pisca Gotfirda Augusta Birgera. Nikad čula, a tako mi poznato zvuči.

Nisam imala predstavu kako je ranije nisam tu videla.

Motala sam po glavi čitav sat odakle mi knjiga i zbog čega mi je ovaj baron toliko poznat. A onda je moja podsvest proradila i setila sam se da su mi priče iz ove knjige bile čitane u detinjstvu, možda sam ih i sama čitala kasnije. Možda i nisam. Elem, sad čitam i čudim se kakva je mašta u čoveka.

Karlo Fridrih Jeronim od Minhauzena ili Baron Minhauzen, najveći je lažov na svetu, sećam se da su mi objašnjavali i da sam se smejala njegovim doživljajima. Sad mi nisu smešni, ali sam se veoma začudila koliko se deca smeju njegovim pričama (Čitala sam knjigu drugaricinoj ćerkici od pet godina). Podeliću jednu od mnogih njegovih pripovesti, pa sami zaključite.

KAD ČOVEKU IGRA GLAVA

U slučaju nevolje i kad čoveku, kako se to kaže, igra glava, dobar lovac svašta može da učini. Tako, jednom, sretoh u šumi strahovito velikog i proždrljivog vuka. Iznenada je ispao preda me tako blizu da nisam imao vremena ni pušku da dignem, nego mu pesnicu gurnuh u razjapljenu čeljust. Da bih ga potpuno savladao, gurao sam pesnicu sve dublje i dublje u njegovo ždrelo, te tako ugurah ruku sve do ramena. Ali šta sad da radim? Ne mogu baš reći da mi je ovaj položaj mnogo godio. Zamisite samo, oči u oči stajati

sa vukom! Gledali smo se s najvećom pažnjom. Da sam izvukao ruku iz čeljusti, zver bi besno skočila na mene i rastrgla me.

To sam joj jasno čitao iz očiju koje su strašno sevale. Ali ja se dosetih, zgrabih vuka za utrobu i prevrnuh ga kao rukavicu, pa ga onda tresnuh o zemlju i tako ostavih. Nekoliko dana posle ovog događaja, u jednoj uzanoj petrogradskoj ulici, ispade preda me besan pas. S njim nisam smeo pokušati isto što i s vukom. „Trči što brže možeš!“ pomislio sam u sebi. Pa, da bih lakše pobegao, bacih svoj kaput psu, ne bi li se zadržao oko njega, i utrčah u najbližu kuću. Ljudi su štapovima savladali besnog psa, a ja uzeo svoj kaput. Obesio sam ga u orman među ostalu odeću. Sutradan, izbezumljen od straha ulete u sobu moj sluga i poče da viče: „Gospodine barone, Vaš kaput je pobesneo!“ Skočih hitro iz kreveta i videh svu svoju odeću pocepanu i razbacanu po sobi. Sluga je imao pravo: moj kaput je pobesneo od ujeda besnog psa! Stigao sam baš kad je napao na novo svečano odelo i nemilosrdno ga kidao u paramparčad. I sluga i ja navalismo štapovima na pobesneli kaput i jedva ga nekako savladasmo.

Rekla sam da nije smešno, a u dubini duše se smejem. Svojoj naivnosti kad sam bila mala. A možda i samoj priči. Ponekad se bojim što odrastam i manje se smejem, iako važim za uvek nasmejanu osobu. Da, ipak se smejem priči, a Vi, ako Vam priča nije smešna, slobodno se smejte meni što ovo pišem. Smeh je zdrav.

Jelena Cvetinović

JAVAKada je reč o savremenim softverskim trendovima, softverskim platformama, valja istaći četiri teme: Linux i softver otvorenog koda (open-source software), Java, Web servisi i SOA (service-oriented architecture), usluge drugih na razvoju softvera (software outsourcing).

Autor Jave je Džejms Gosling iz firme Sun Microsystems, a mnogo ozbiljnije korišćenje je započeto 1995. godine kada je mnogo ljudi počelo da koristi World Wide Web i Internet.

Java predstavlja objekt-orijentisani programski jezik koji je nezavisan od operativnog sistema ili tipa procesora koji je postao najpopularnije programsko okruženje za pravljenje interaktivnih web aplikacija. Bitno je to da skoro svi web pretraživači sadrže ugrađenu Java platformu. Java je od izuzetne koristi u mrežnim okruženjima, gde se na serverima čuvaju male Java aplikacije i isporučuju se klijentima, u slučaju da je to potrebno za izvršavanje neke funkcije.

Na taj način korisniku to omogućava da ne mora da drži velike programe na svom desktop računaru. Java je takav programski jezik koji može u jednoj aplikaciji da obrađuje podatke, tekst, grafiku, zvuk i video.

Kada se govori o korporativnom nivou, Java se koristi za izradu složenijih aplikacija u elektronskom poslovanju, koje zahtevaju komunikaciju sa pozadinskim informacionim sistemom organizacije.

Java je programski jezik koji se koristi za izgradnju i razvoj velikog broja aplikacionih softvera i njegovu implementaciju u najrazličitija multiplatformska okruženja. Java programiranje je jedno od najzastupljenijih danas, posebno imajući u vidu sve veću primenu u izradi aplikacija za mobilne telefone i tablet uređaje kroz Android operativni sistem. Java platforme imaju široku upotrebu u programiranju i primenjenim softverskim rešenjima, koje se kreću od najjednostavnijih digitalnih uređaja, mp3 plejera, mobilnih telefona, pa sve do kompleksnih web servera i korporativnih aplikacija.

Prema podacima TIOBE Coding Standard kompanije, koja se bavi istraživanjem indeksa popularnosti programskih jezika, od nastanka pa do danas Java programski jezik već osam godina drži vodeću poziciju. Ovaj programski jezik je dva puta popularniji od Visual Basica i četiri puta od Delphija. Stoga je Java programski jezik odličan izbor za ulazak u profesionalni svet programera.

Milanka Tucakov

39Maj / Jun 2013 39

PRIČAJTE BEZ GLASA

Da li ste se nekada pitali kako se osobe koje nastupaju u medijima osećaju?

Da li ste znali da je to lako pročitati na osnovu neverbalne komunikacije koju odaju?

Svi mi imamo dva nivoa komunikacije u svakodnevnim odnosima pa tako i kada nastupamo u medijima. Prvi nivo je naravno verbalni, na koji svi obraćaju pažnju, a drugi nivo je onaj koji svi pa i oni koji nastupaju, zanemaruju a to je neverbalni nivo. Na osnovu neverbalne komunikacije mi možemo mnogo toga da zaključimo o našem sagovorniku ali i o osobama koje nastupaju u medijima. Neverbalna komunikacija ili govor tela jeste mentalna i fizička sposobnost ljudske neverbalne komunikacije. Govor tela je nesvesna ili svesna transmisija i interpretacija osećanja, stavova i raspoloženja kroz: posturu tela, pokreta, fizičko stanje, relaciju sa drugim telima, objektima i predmetima, facijalnu ekspresiju i pokrete očiju.

Kada se pripremate za govor u medijima velika većina se priprema samo kako će organizovati govor u smislu da ne zaborave tekst i da što bolje izlože ono što žele da kažu, ali to nije dovoljno. Bitno je, naravno, pripremiti se i naučiti kako se neverbalno ponašati jer se odajemo ako lažemo. Svi političari prolaze kroz školu neverbalne komunikacije kako bi znali što vernije pošalju poruku preko medija. Suštinski, preporuka je uvek da bi svi koji bi hteli da se bave medijima trebalo da nauče neverbalnu komunikaciju.

Nekoliko saveta kako biste se pokazali u što boljem svetlu tokom nastupa u medijima:

Izraz lica: Koristite mimiku da biste povezali izraz lica sa onim što govorite. Ovo znači da podižete obrve, širite lice, smešite se, pokažete brigu. Prenosite toplinu putem izraza lica i putem govora tela. Nemojte gubiti vizuelni kontakt sa sagovornikom, ali nemojte ni neprestano da buljite u njega. Ruke pomerajte u širini tela. Više od toga previše skreće pažnju.

Položaj tela: Iz vašeg položaja publika bi trebalo da shvati da ste opušteni. Nemojte opustiti ramena, sedati na sako i nemojte ga zakopčavati. Noge namestite onako kako će vama biti najudobnije. Možete ih držati na zemlji sa sastavljenim člancima i kolenima, prekrstiti ih u člancima ili u kolenima, ali obavezno neka uvek noge budu okrenute ka sagovorniku. Laktove blago naslonite na naslon za ruke, nemojte se oslanjati samo na jedan lakat. Ne naslanjajte se dlanom jedne ruke na naslon za ruke i nemojte stavljati šake na kukove. To izgleda kao da se branite. Ne krivite glavu na jednu stranu jer deluje kao da ste nesigurni.

Pazite na vaš ton i stav: Nastojte da ne zvučite daleko, neiskreno, izveštačeno, arogantno, negativno, nervozno. Trudite se da budete skromni, razumni, opušteni, promišljeni, pouzdani.

Srećno u vašem sledećem nastupu.

Nemanja Dostan,

Psiholog i TA savetnik u psihoterapiji u treningu

MISTERIJ ŽENSKE TORBICEDrage djevojke i žene, koja od vas u ovom trenutku može točno nabrojati sve stvari koje vam se nalaze u torbici? Ni jedna?

Dragi muškarci, koliko vas se nikada nije našlo zatečeno kada je neka žena ispred vas krenula prazniti stvari iz torbice? Ni jedan?

Ženska torbica je jedna od onih stvari koje drastično razlikuju žene i muškarce, ženama je potpuno nezaobilazna, a muškarcima je potpuno neshvatljiva. Međutim, neovisno o tome bila ženska torbica velika ili mala, poluprazna ili pretrpana, uredna ili kaotična, ona itekako puno govori o njezinoj vlasnici.

Danas sam ja ispraznila onu svoju i, priznajem, i sama sam se iznenadila kad sam vidjela što je sve bilo unutra, da ne spominjem da sam neke od tih stvari možda i mjesecima tražila na drugim mjestima. Podijelit ću sada s vama sadržaj svoje torbice, pa vi na osnovu toga zaključite o meni štogod mislite da treba.

Bilo je tu nekoliko onih očekivanih i uobičajenih stvari kao što su novčanik, mobitel, snop ključeva, cigarete, dva upaljača i mali kišobran. Zatim je tu bilo nekoliko onih manje neophodnih stvari: balzam za usne, ruž, trzalica za gitaru, adapter za klavijature, dvije kemijske, gumica za kosu, Kafetin, tekućina za

kontaktne leće, šnalica, žvakaće, usb stick, slušalice za mobilni telefon, futrola za sunčane naočale, maramice, vlažne maramice za čišćenje naočala, zgužvan papir, upaljač koji ne radi.

I posljednja kategorija su one stvari kojima sam se i sama iznenadila: otvarač za vino, sprej za nos (koji nije korišten možda i više od godinu dana), naušnica (nitko ne zna gdje je druga), igla i crni konac, zub od davno slomljenog češlja, dugme nepoznatog porijekla, flekice za štikle kojih nigdje nije bilo kad su mi najviše trebale i na kraju, najveće iznenađenje od svih, minijaturni šrafciger za koji stvarno nemam pojma kako se tu našao.

Eto, mislim da je to sve. Djeluje pomalo nevjerojatno? Osuđujete me što sam neuredna? Niste vi svoje torbice odavno vidjele!

Sada se već obraćam samo ženama koje ovo čitaju jer nekako mislim da su muškarci odustali. Oprosti, tata, ti si isto vjerojatno nastavio čitati, ali samo reda radi. Zanemari onaj dio sa otvaračem za vino. A ako je onaj šrafciger tvoj, vratit ću ga, časna riječ. Nego, da se vratim na poentu priče. Mislim da bi se mogla čitava psihološka analiza žene napraviti na osnovu njene torbice. Koliko zapravo sve te sitnice govore o nama?

Ako želite saznati istinu o nekoj ženi, ona je vjerojatno posljednja osoba koju trebate pitati. Ali pokušajte ponekad promatrati što sve izvlači iz torbice, iznenadit ćete se na koliko to zaključaka navodi. Ako nosi sve potrebne i nepotrebne stvarčice, znači li to da je nesigurna u sebe i da ima potrebu da joj sve bude blizu ili to samo znači da voli biti uvijek i na sve spremna u svakoj situaciji? Ako joj je torbica neuredna, znači li to da joj je takav nered pomalo i u glavi ili samo nije tip osobe koja se zamara sitnicama?

Pokušajte nekada isprazniti svoje torbice i razmislite što one govore o vama.

A... Ja sam umjetnik, ne znam koji je vaš izgovor.

Simona Tomić

MISTERIJ ŽENSKE TORBICE

40 F@Mtime

SUBORGANSKO I PODSVESNO IVANA FRANCUSKOGLikovni salon KCNS-a neretko iznenadi dobrim i kvalitetnim izložbama. Ovog proleća, od 25. marta do 5. aprila 2013. novosadska publika imala je priliku da uživa u veoma zanimljivom sadržaju izložbe grafika mladog autora Ivana Francuskog pod nazivom „Suborgansko i podsvesno“. Ivan Francuski (1985) diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek, smer grafika. Na istoj akademiji, na smeru novih likovnih medija, stekao je zvanje Master likovne umetnosti, a pohađa i Master studije na smeru Grafika. Pored likovnih umetnosti, bavi se dizajnom, muzikom, likovnom edukacijom... Serijom grafika „ Suborgansko i podsvesno“ autor se bavi odnosom prema svom i tuđem organizmu bez svesti o sebi, odnosom majke i (nerođenog) deteta. Dete je posmatrano kao organizam unutar organizma, entitet koji je ujedno nezavistan i deo veće celine. „Podsvesno“ kao psihološka odrednica je izbor polja istraživanja jer (za sada) ne može biti reči o svesnom psihičkom životu u pre-natalnoj fazi života. „Suborgansko“ je izmišljena kovanica koja određuje nešto što je u isto vreme unutar organizma, ispod sloja kože, ali ne samo u fizičkom, već i u idejnom smislu: u suštini nedeljivo, a ujedno i iznad, izvan materijalnog. Tačka gledišta je dvojaka: autor je ujedno i posmatrani i posmatrač, stoga je likovni izraz oličen u početnim skicama, kao i krajnjim otiscima - spoj naučno-deskriptivnog, ilustrovanog crteža (uloga objektivnog posmatrača) i ekspresivnog stila (subjektivna uloga objekta posmatranja). Da bismo upotpunili priču, razgovarali smo sa Ivanom Francuskim koji, ekskluzivno za F@Mtime, nesebično deli svoja gledišta i utiske:

F@Mtime: Do nedavno su novosadski ljubitelji vizuelnog imali priliku da pogledaju izložbu tvojih grafika u prostorijama KCNS-a, pod nazivom “Suborgansko i podsvesno”. Za početak, reci nam nešto više o samom nazivu izložbe.

Ivan: Ukratko - prenatalni život u biološkom i psihološkom smislu - “Suborgansko i podsvesno“ je naziv kojim sam pokušao na najkraći i najprecizniji način da označim tematiku i kontekst radova. I jedan i drugi termin ukazuju na ono što se ne vidi, ali jasno postoji i velikim delom određuje tok našeg života. Dete u prenatalnoj fazi predstavlja organizam unutar organizma, nevidljiv golim okom (bez upotrebe specijalnih uređaja) dok ne napusti sigurnost majčine utrobe; isto tako, podsvesni procesi utiču na naše ponašanje, iako su nama samima nepoznati. Isti princip se može primeniti i na druge oblasti: teologiju, fiziku, hemiju, itd.

Bilo je neophodno dati početnu odrednicu (psihičko i biološko); međutim, u pitanju je smernica, a ne „jedini ispravan način tumačenja rada“. Tako nešto, uostalom, i ne postoji u umetnosti.

F@Mtime: Kada si i kako došao baš na ovu ideju koja je izrodila čitavu seriju grafika?

Ivan: Ponekad, imate jasno zacrtan cilj, i trudite se da ga postignete; drugi put, pak, osećate se kao putnik koji je tek stigao u nepoznat grad, i bez ikakvih obaveza, smernica i iščekivanja, krećete u istraživanje. Pri odabiru tematike i izradi skica po upisu master studija (krajem 2011.) bio sam negde između dva data pristupa. Znao sam da me zanima ljudski organizam, jer istraživanje organskog aspekta istovremeno budi osećanja znatiželje, straha, fascinacije, gađenja... Ovakva kombinacija intenzivnih i oprečnih osećanja uvek je plodno tle za nastanak umetničkog dela. U tu svrhu skupio sam značajnu kolekciju fotografija, naučnih ilustracija i sl.; crtao sam srce, pluća, mozak, kičmu, krvne sudove, digestivni trakt... Dok nije nastao prvi crtež fetusa, deteta u utrobi. Ispostavilo se da mi je dati motiv bio snažna inspiracija, jer su ubrzo usledili i ostali crteži sa istom tematikom – život u prenatalnoj fazi. Vođen intuicijom pratio sam put koji mi se otvorio, (nesvesno) shvatajući širinu koju mi dati motiv pruža. Slično kao kad biste, kopajući u potrazi za ugljem, naišli na zlatnu žilu – nema razloga da je ne pratite. Serija crteža koja je tad nastala bila je moja zlatna žila.

F@Mtime: Kada si počeo sa realizacijom ideje?

Ivan: Sa realizacijom ideje započeo sam odmah po nastanku i odabiru skica, dakle krajem 2011. i početkom 2012. godine. U međuvremenu su nastajale druge skice koje su bile predloške za potonje grafike.

F@Mtime: Koliko je vremena bilo potrebno za jednu ovako ozbiljnu seriju? Reci nam nešto više o samom procesu rada.

Ivan: Od početnih skica do završene serije linoreza prošlo je nešto više od godinu dana. Proces rada se može podeliti u više faza, od kojih je prva – izrada skica. Služio sam se flomasterima zbog intenziteta i svedenosti kolorita, jasno određene širine poteza, brzine izrade. Usledila je priprema skica za prenošenje na štamparsku ploču - linoleum. Crteže manjih dimenzija (okvirno formata A6, A5, A4) kompjuterski sam uvećao na veće formate (najčešće 70x50cm), štampao i prenosio indigom na ploču (za svaku boju po jedna ploča). Prilikom prenosa negde sam se trudio da zadržim ekspresivnost poteza (trag koji flomaster ostavlja na teksturi papira uvećavanjem postaje naglašeniji), dok sam drugde vršio uprošćavanje. Potom je sledilo rezanje ploče sklapelom i nožićima za linorez (po principu negativa – površine i linije koje su izdubljene u linoleumu neće se štampati). Po izradi ploče radio sam probne otiske, a nakon eventualne dorade ploče štampao sam tiraže, okvirno od 3-10 otisaka po grafici. Princip štampe linoreza isti je kao kod otiska prsta – boja se zadržava na povrišini kože a ne ulazi u brazde, te pritiskom prsta na papiru dobijamo tamnu površinu prošaranu svetlim linijama.

F@Mtime: U kojoj meri si zadovoljan reakcijom publike na delo i kako vidiš nastavak “života” svog dela u budućnosti?

Ivan: Poprilično sam zadovoljan reakcijom publike, kako odazivom, tako i raznovrsnošću tumačenja dela. Radovi su posmatrani sa različitih tačaka gledišta: rodne i socijalne ravnopravnosti, istočnjačke filozofije, istorije umetnosti... Pojedincima se postavka činila zastrašujućom i morbidnom, dok su drugi u radovima otkrivali stanje smirenosti, sigurnosti; deca koja su prisustvovala otvaranju pokušavala su imitirati položaj dece sa grafika. Svako posmatra rad iz specifične lične i profesionalne tačke gledišta. Zanimljivo je kad vam neko predoči aspekt dela koji niste uzimali u obzir prilikom njegove izrade; tad saznajete više o sebi kao ličnosti, autoru, o svom radu, motivu kojim se bavite, i životu uopšte. Mogućnost raznovrsnog tumačenja čini delo bogatijim, jer je percepcija sastavni deo umetnosti. U suprotnom se radi samo o bojenim flekama na papiru. Shodno tome, ne preostaje mi drugo sem da grafike promovišem kroz izložbe, putem interneta, konkursa, i raznovrsnih projekata.

Maja Ivanov

41Maj / Jun 2013 41

UTICAJ „GMO“ NA ŽIVOTNU SREDINU I ZDRAVLJE LJUDI

Na kvalitet života svakog čoveka utiče mnogo faktora. Najpre valja pomenuti uticaj genetskih faktora, stil života, siromaštvo, ishranu, ekološke faktore, radne kao i društveno-ekonomske faktore. Nikako se ne sme zaboraviti brz razvoj tehnologije koja, u svakom slučaju, u velikoj meri dramatično menja život ljudi i svakako utiče na životnu sredinu. Ako se osvrnemo oko sebe, u poslednje vreme jako su česte pojave alergijskih reakcija kod velikog broja ljudi, trovanja, kako životinja tako i ljudi. Činjenica je da smo u velikoj meri okrenuli leđa prirodi i navikama u vezi sa njom. Genetski inženjering uzeo je maha i posledice su evidentne. Poznato je da se genetskim inžinjeringom mogu preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, školjki i riba), na namirnice za koje se pretpostavlja da su sigurne. Kada se govori o toksičnosti, skoro polovina (44%) gusenica Lepidoptera hranjenih u laboratoriji isključivo listovima mlečike na koje je bio nanet polen Bt kukuruza umrlo je za 4 dana. Polen modifikovanog žita može se širiti insektima i vetrom na velike daljine.

Stvaranje toksina, čak i u minimalnim količinama, može imati dugotrajne posledice na zdravlje ljudi. Životna sredina je nešto što želimo da sačuvamo za generacije koje dolaze. Pitanja zaštite životne sredine su zajednička odgovornost i zahtev saradnje svih delova društva. Kako se stanje životne sredine u čitavom svetu pogoršava, preteći da dobije dramatične razmere, neophodno je da svaka država učini napor pokretanja mehanizma za oporavak i unapređenje životne

sredine u svom okruženju. To, pre svega, podrazumeva uspostavljanje kontinualnog praćenja, merenja i vrednovanja stanja životne sredine, interni i eksterni benčmarking, kontinualna unapređenja.

Potencijalna opasnost po ljudsko zdravlje i životnu sredinu povezana je uglavnom sa činjenicom da je veoma teško predvideti, i skoro nemoguće kontrolisati, dugoročne posledice puštanja GMO (genetski modifikovanih organizama) u životnu sredinu. GMO koji prežive u životnoj sredini mogu da budu efikasniji od postojećih vrsta i da ih time iskorene. Na primer, nenamerno ukrštanje kultivisanih biljki sa divljim vrstama stvara super korove koji mogu da predstavljaju veštački pritisak na proces selekcije sposoban da uzrokuje ozbiljne promene u prirodnom sastavu vegetacije. Ovo je potencijalna pretnja jer se, kada se GMO puste u životnu sredinu, može pokazati nemogućim da se spreči njihovo širenje.

Još jedna potencijalna pretnja ljudskom zdravlju i životnoj sredini potiče od mogućnosti da organizmi koji se koriste za organičene operacije, tj. one koje nisu osmišljene i nemaju odobrenje da budu puštene u životnu sredinu, ipak nađu načina da u nju prodru. Opšte je poznata činjenica da je i Srbiju zahvatio cunami genetski modifikovanih organizama. Posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu su užasavajuće, a brojne statistike pokazuju zastrašujuće rezultate. U pogledu mogućih neželjenih efekata GMO puštenih u životnu sredinu, neophodno je koncentrisati se na njihovo sprečavanje jer, kada se jednom pojave, mogu postati ireverzibilni.

Važno je praktikovati odgovarajuću procenu rizika i upravljanje rizikom u odnosu na puštanje GMO u životnu sredinu. Za svaki GMO neophodna je pažljiva zasebna procena. Ukoliko se želi postići odgovarajuća procena rizika i odgovarajuće upravljanje rizikom, neophodno je podržati istraživanja u oblastima koje obuhvataju genetsku modifikaciju.

Kako bi se izbegla nekontrolisana i nezakonita trgovina genetski modifikovanim organizmima, svaka zemlja treba da poseduje sistem propisa sa odredbama o izdavanju dozvola za svaku osobu koja namerava da pusti neki GMO u životnu sredinu i svakom proizvođaču koji namerava da u promet pusti neki proizvod koji sadrži GMO. Ove dozvole treba da spreče puštanje ili oslobađanje GMO na tržište bez prethodne saglasnosti nadležnog organa. Nema vremena za oklevanje, jer je sutra za mnoga bića na ovoj planeti već kasno, a šteta po čovečanstvo i njegovu budućnost nepopravljiva.

Milanka Tucakov

KAKO NAPRAVITI PARFEMPostoji jedan način uz pomoć koga ćete biti sigurni da niko drugi sem vas ne miriše isto; pravljenje sopstvenog parfema. Ovo nije težak proces, ali zahteva određeno predznanje i vreme.Kako napraviti parfem?1) Saznajte što je više moguće o 4 elementa parfema: osnovnim, srednjim, najvažnijim i prelaznim elementima.2) Odaberite osnovni element (notu) svog parfema. Ovaj će element parfema najduže ostati na vašoj koži, dugo i nakon ostale note parfema izvetre. Mnogi predlažu da ove note parfema budu od cimeta, pačulija ili vanile. 3) Odaberite srednju notu svog parfema. One izlaze u prvi plan jednom kada najviša nota parfema ispari, obično pola časa nakon nanošenja parfema na vaše telo. Dobar izbor za srednju notu parfema bi bile oraščić, geranijum ili ilang-ilang.

4) Odaberite najjaču notu svog parfema. Ovo će biti najdominantniji miris koji će biti najupečatljiviji na vašoj koži nakon nanošenja parfema. Dobar izbor najjačih nota bi bili mirisi limuna ili cvetni mirisi.5) Odaberite vezivnu notu parfema. Njena uloga je da poveže postojeće note. Ovde izbor najčešće pada na vanilu ili lavandu.6) Sakupite potrebne sastojke i opremu. Koristite čista esencijalna ulja ukoliko možete doći do njih.7) Korišćenjem pipete, prebacite nekoliko kapi osnovne note u praznu staklenu bočicu u kojoj će biti vaš parfem. Dodajte i po nekoliko kapi ostalih nota parfema, mirisom odmeravajući da li mešavina ima željeni miris. Trebalo bi da nakapete sveukupno 25 kapi ne računajući ulje koje ćete dodati.8) Dodajte 2.5 unci čistog alkohola od

žitarica ovoj mešavini. Zapušite bocu.9) Energično promućkajte mešavinu nekoliko minuta kako bi se svi sastojci lepo izmešali.10) Ostavite bočicu na tamno i hladno mesto na barem 48 sati. Što je duže ostavite tamo, bolje će se sastojci izmešati.11) Dodajte dve kafene kašičice čiste vode i izmešajte.12) Konačno, iscedite sve to kroz filter za kafu u bočicu u kojoj ćete nositi parfem.Uživajte u svom novom mirisu!Priredila: Aleksandra Menićaninhttp://www.kakopedija.com/2184/kako-napraviti-parfem/

42 F@Mtime

HOROSKOPOVAN – Na ljubavnom planu očekujte iznenadna dešavanja već od 06. maja. Loše veze će se konačno okončati, a nove osobe će ući iznenada u vas život. Pazite da vaša veza ne okonča iz razloga jer su vas uhvatili u prevari. U svakom slučaju, nove veze su uranskog uplitanja, biće burne, ali nestabilne i kratkotrajne, baš kao letnji pljuskovi.Prihvatite ih tek kao osveženje. Novčane prilike vam se poboljšavaju. Osećaćete više zadovoljstva. Prilike za druženje iskoristite od 11. maja. Iznenađujući ljubavni događaji vas očekuju oko 16. maja, kao i 22. maja. Od 20. maja vas prate odlične finansijske prilike. Komunikacije i kraća putovanja vam pogoduju ulaskom sunca u Blizance od 21. maja.Hobi: Pecanje, lov, sportovi (fudbal, tenis, biciklizam), sportsko navijanje. BIK – Puni ste energije zbog pozitivnog uticaja Marsa u Devici prema vašem Suncu. Ovo će vas naterati da se više krećete i ubrzate vaš ustaljeni tempo. Neptunov uticaj vas tera da sve više idealizujete. Iskoristite ovu energiju za slušanje muzike, posetu pozorištu ili bilo kakvu vrstu umetnosti. Od 10. maja se vaše ambicije pojačavaju, kad imate prilike za poslovno napredovanje. S obzirom na to da ste toliko zanešeni prolećem pazite da ne dajete lažna obećanja od 14.maja. Takođe, bićete mnogo saosećajniji s onima koji pate. Vaše govorničke sposobnosti se povećavaju od 16. maja, pazite da ne prenaglite. Idealan je period za pokretanje novih projekata, kraća putovanja i prepiske. Od 19. maja očekujte pozitivne vesti, a povećavaju se šanse za zaradu. Ljubavne prilike vam se ukazuju od 22. maja, a posebno emotivno ćete biti osetljivi od 22-25. maja. U tom periodu se posvetite porodičnim pitanjima i ukućanima. Kraj meseca u znaku porodice!Hobi: Pevanje, slikanje, ples, pozorište, kultura (pozorišta, konceti, galerije, muzeji, antikvarnice, knjižare), briga o cveću. BLIZANCI – Iako ste početak meseca startali trezveno i organizovano, već od 6. maja vas hvata euforija, želja za kretanjem, putovanjima i promenama. Nije baš da pucate od energije, fizički ste manje izdržljivi nego mentalno, pa je bolje da se primirite. Iznenadne promene da unapredite karijeru će vam se pružati tokom celog maja, kao i prilike za druženje i upoznavanje novih krugova ljudi, posebno oko 12. maja.

Velike šanse za upadnete u kolotečinu, a to je ono čega se najviše plašite, mogu vas zadesiti od 13-15. maja, ali je to kratkotrajno. Već od 16. maja nebo vam priprema veliko iznenađenje. Pazite da ostanete na zemlji. Iako vama to nije svojstveno, zaljubićete se i bićete glavom u oblacima do kraja meseca. Glas od voljene osobe ili glas koji dugo očekujte dolazi vam oko 20. maja. Vaše iznenadno stanje vas može naterati da se potpuno izolujete ili padnete u blagu psihičku krizu, posebno oko 22. maja. Posebno agresivni i emotivno osetljivi i nezadovoljni ćete biti u periodu od 26-31. maja. Nakon toga sledi vam puno lepši period.Hobi: Bilijar, kladionica, proučavanje novih modela mobilnih telefona, laptopova i novih brzina Interneta, sudooku, mozgalice, ukrštenice. RAK – Rakovima mesec počinje u znaku totalne promene filozofije života. Bravo. Pod nebeskim uplivom koji ukazuje da ne trebate menjati okolnosti već sebe, ovo je dobar izbor. Probleme na poslu i manje svakodnevne izazove i napore možete očekivati od 8-12. maja. U ovom periodu ni partner neće pokazati preterano razumevanje, a podrška okoline će izostati, zato, uzdajte se u sebe i čekajte da period prođe. Nedostaje vam vode, pa će mnogi od vas poželeti ili čak skoknuti na manji odmor ili more od 13.05. ili barem maštati o tome. Nemojte previše idealizovati vašu trenutnu poziciju. Više objektivni vezano za društvo i vaše ciljeve ćete biti u periodu od 16-18. maja. Finansijske prilike se poboljšavaju već od 18. maja, kao i šanse za poslovno napredovanje i druženje. Pozitivan period za komunikaciju i nova poznanstva vam sledi od 19. maja, a šanse da se zaljubite vam se pružaju oko 24. maja, kada se bude vaše emocije. Kraj meseca u znaku rada i finansija.Hobi: Uređivanje porodičnih albuma, čitanje istoriskih i ljubavnih romana, pecanje, gajenje biljaka, akvarijumi. LAV – Lavovima maj počinje kao ljubavno povoljan mesec. Šanse da unapredite poslovanje i karijeru vam se pružaju već od 7.maja. Kako volite da uživate, većinu meseca ćete biti praznog novčanika, pa je bolje da više zavrnete rukave, a manje trošite, posebno da biste se drugima dokazali koliko vi možete. Ovaj mesec vam ne pogoduje za finansije na lak način, moraćete malo više da se mučite. Prilike za druženje i nove ideje vam se javljaju od 16- 18. maja, mada nećete biti potpuno zadovoljni. Razočarenje ćete osetiti već oko 20. maja, ali prilike se za vas menjaju u pozitivnom pravcu ulaskom Sunca u znak Blizanaca, već od 21. maja.

Tad imate šansu za nova ljubavna poznanstva i započinjanje nove veze. Veze koje započnete u ovom periodu, da li ljubavne ili poslovne, imaju veliku šansu za dugoročnost i stabilnost. Kraj meseca dočekujete u ljubavnom zanosu, posebno oko 26. maja.Hobi: sportska takmičenja, lutrije, kvizovi i igre na sreću, praćenje mode, kozmetike i estetske hirurgije, fotografisanje i snimanje, igranje karata, tečajevi glume i plesa.

DEVICA – Početak meseca je učinio da se osetite posebno moćno i svoji na svome. Ipak, oprez, jer se situacija menja. I dalje ste puni energije zbog uticaja Marsa u vašem znaku i spremniji ste da se više angažujete. Period od 11. do 17. maja iskoristite za kreativni rad ili da se više društveno angažujete i socijalizujete. To će uroditi pozitivnim rezultatima već od 18. maja, kada se poboljšavaju prilike za vaše poslovno i društveno napredovanje, kao i za finansije. Posebno pozitivne vesti očekujte od 19-21. maja. Ovo je izuzetno povoljan i blagorodan period za vas u svim oblastima. Nove prilike, druženja, vesti i nove ljubavi dolaze vam u ovom periodu. Blaži pad energije, kao i nervnu napetost ćete osetiti od 21-24. maja. Od 24. do 28. maja se primirite, družite s ukućanima ili izolujte i skupljajte snagu. Kraj meseca s manjim prilikama i šansama, kao i naredni period. Moraćete više da radite.Hobi: Čitanje, stolarske delatnosti, uređivanje enterijera, praćenje tržišta nekretnina i kursnih lista. VAGA – Vagama maj neće doneti baš mnogo sreće. Već na samom startu moraće da se suoče s raskidima, prekidima i pucanjem veza. Ono što je bilo staro nije ni valjalo. Zvezde su vam otvorile put za nova druženja, poznanstva i već od 7. maja povećane su vam šanse za komunikaciju, kraća putovanja, pisma, ugovore i školovanje. U ovom periodu je bolje da se tome posvetite. Nove prilike za druženje vam se ukazuju od 11. maja, a s obzirom na vašu zaljubljivu prirodu Amorova strela će vas pogoditi oko 13. maja. Otvorite oči. Krize u vezama možete očekivati od 15-18. maja. Bolji period za vas nastupa od 21. maja. Posebno blagorodan period u svim oblastima očekujte od 24. maja! Vaša moć rezonovanja se povećava, kao i šanse za poslovno i društveno napredovanje. Krajem meseca ćete biti pogođeni domaćim pitanjima. Od 27. maja nastupa sjajan period za vas.Hobi: Putovanja, egzotični plesovi, astrologija.

43Maj / Jun 2013 43

ŠKORPIJA –U maj ulazite s mnogo optimizma, mada će celi mesec biti pred ispitom socijalizacije, novih društvenih prilika i odnosa. Energetski ste jaki, a pod uticajem Plutona iz Jarca povećavaju se i vaše ambicije. Ipak, niste još zadovoljni jer ne dobijate dovoljno aplauza za svoje zasluge. Pazite da se ‘slepo’ ne zaljubite u periodu od 13-16. maja jer razočarenja stižu već 16. maja. Poslovna situacija i dalje vam nije stabilna. Morate biti fleksibilniji i prihvatati inovacije inače imate šanse za otkaze ili promene posla. Nerazumevanje okoline, sukobi s partnerom i problemi u vezama će vas zadesiti u periodu od 18. do 21. maja. Trebaće vam mnogo strpljenja pred ovim periodom punog izazova za vas. Budite na oprezu, i ne zamerajte drugima jer nije sve po vašem. Mnogo toga možete da ‘slomite’ ukoliko prenaglite. Krajem meseca je bolje da energiju usmerite na poslove, mada ste puni energije pa će vam se od 28. do 30. maja pružiti prilike za izlaske i druženje. Inače, ne baš dobar mesec za velike promene. Bolje se primirite i ne dramatizujte.Hobi: Posmatranje ptica, proučavanje medicinskih enciklopedija, prikupljanje retkih pića i hladnog oružja. STRELAC – Strelčevi se i dalje bore s ljubavnim prevratima. Oni pametniji ovu su energiju planeta iskoristili da se više posvete hobijima, deci i kretivnom radu. Nije baš da vam je sve stabilno u ljubavi. Više kao da sve dobijete u manjim obrocima nego što bi ste hteli. Ovaj mesec je potrebno da imate malo više strpljenja. Ljubav i veze su vas toliko zaokupirali da ste zanemarili svoje poslovne obaveze. Prilike vezane za učenje, sudove i inostranstvo troše mnogo vaše energije i u toj oblasti morate dodatno da se angažujete. Iznenadne ljubavne događaje možete očekivati već od 16. maja. Problemi s partnerom i u vezama će kulminirati oko 21. maja. Pazite, možete biti uhvaćeni u preljubi! Kraj meseca ne baš pozitivan, moglo bi se pre reći loš po vas. Mnoge veze pucaju, brakovi su na ispitu kao i vaš ugled. Potražite savet od starijih iskusnih rođaka i prijatelja.Hobi: Putovanja, antikvarnice, prikupljanje mačeva ili sablji, praćenje belog sporta. JARAC – Jarčevima je mesec maj u početku u znaku rešavanja porodičnih i domaćih pitanja, s pozitivnim ishodom. Mesec vam izuzetno pogoduje za istraživanja i nove projekte, a posebno u oblasti službe. Mnogo napora ulažete u napredovanje. U ovoj oblasti imate podršku planeta posebno od 19 maja. Za sada su vam zvezde naklonjene u oblasti ljubavi, hobija i zadovoljstava,

pa će se mnogi jarčevi osetiti življima nego što jesu. Izuzetne poslovne prilike i šanse za napredovanje vas očekuju od 20. maja. Malo više trzavica imate u oblasti komunikacija. Nemojte biti kruti, prihvatite komuniciranje novim tehnologijama, uhvatite se u korak s trendovima i situacija s okolinom će se poboljšati. Šanse za nove poslovne ugovore ili papire koje dugo čekate vam dolaze od 23. maja, kao i potpisivanje velikog ugovora. Mnogi od vas imaju šansu za zaposlenje stoga kraj meseca iskoristite da se zaposlite, nebo vam je naklonjeno. Velike šanse za napredovanje.Hobi: Skupljanje kamenja sa plaža i dragog i poludragog kamenja, pravljenje nakita od keramike, slikanje, komponovanje. VODOLIJA – Iako ste najdruštveniji znak, ipak osećate se mnogo usamljeno. Svesni ste da morate biti mnogo organizovaniji, disiplinovaniji i igrati po pravilima, što vam baš i nije u prirodi. Planete su vam naklonje u polju druženja i komunikacije, ali ste početkom meseca malo više povučeni. Kućni i porodični problemi, kao i angažman oko ukućana su u fokusu celog meseca. Zapravo, ne možete se odlučiti na koju bi stranu i koga bi odabrali. Šanse za nove ljubavi i nove ljubavne događaje koje će vas probuditi vas očekuju već od 22. maja, stoga, izadjite iz kuće! Zadnja nedelja maja, sva u znaku ljubavi, seksa i ljubavnih događaja.Hobi: Šoping, slušanje muzike i gledanje filmova, pravljenje predmeta poput lampi ili ramova za fotografije. RIBE – su pred pravim ljubavnim izazovima i ispitima ‘izdržljivosti’. Konačno se pred vama pojavio neko ko je poljuljao sve vaše temelje. Intenzivna druženja i komunikacije, kao i posete rođaka i nova dešavanja u vašoj okolini su u fokusu ovog maja, toliko da ne znate na koju bi ste stranu. Evo vam prilike da pokažete koliki ste umetnik u odnosima s okolinom. Više zadovoljstva ćete osećati u javnosti nego u kući, a mnogi od vas će biti pred izazovima da sve renoviraju samo kako bi se bolje osećali. Sačekajte da ovaj poriv prođe, jer vaše nezadovoljstvo je unutrašnje. Mnogo brige kroz dom i porodicu ovaj mesec. Po pitanju finansija, manje zarade iz više izvora. Sukobi s partnerom se uglavnom javljaju zbog nerazumevanja, i naglog emotivnog reagovanja. U period od 24. maja pa do kraja meseca imaćete mnogo brige oko domaćih prilika i doma i porodice.Hobi: Putovanja, vinogradarstvo, antikvarnica, čitanje ljubavnih i špijunskih romana, pisanje poezije i proze, krstarenje Internetom.

Aleksandra Menićanin (Hvala Azra Pleše)

44 F@Mtime

BUĐENJE IZ ZIMSKOG SNAIako je kalendarski proleće već počelo, tek smo nedavno uspeli da se ogrejemo prvim sunčevim zracima. Zima kao da nikada duže nije trajala. Budeći se iz zimskog sna, shvatamo da poslednjih meseci nismo dovoljno bili fizički aktivni, što dovodi do nezadovoljstava sa brojkama koje vaga pokazuje. Da bi trenutnu kilažu redukovali, pored vežbanja nisu potrebne iscrpljujuće dijete, koje ne samo što mogu da dovedu do kolapsa organizma, već imaju i kratkotrajan efekat. Dakle, na nenormalno i ubrzano smanjivanje telesne mase , jednom za svagda-ZABORAVITE! Saveti koji verujem da će mnogima koristiti su:

1. Nema jela ispred televizora i za računarom. Na to više i ne pomišljajte, jer tada i nismo svesni koliko hrane unesemo u organizam

2. Ne preskačite obroke. Ako ste na fakultetu po ceo dan, obevezno napravite neki obrok ili ponesite voće koje možete da spakujete u torbu

3. Ne jedite noću. A da ne bi jeli noću, nemojte ići u sitne sate na spavanje

4. Pijte dosta tečnosti, prvenstveno vodu, pa onda i čaj.

Sokove i kafe, smanjite na razumnu meru, ili potpuno izabacite iz upotrebe

5. Nemojte baš svaki put „očistiti“ ostatke šlaga iz činije, i ne morate na rođendanu reći „Može , od svake torte po jedno parče“. Tačnije, unosite šećer , ukoliko Vam organizam traži, ali ne preterujte.

Dobra zamena su orasi, lešnici, i drugo koštunjavo voće, koje može da zasiti , a u jedno je i zdravo

6. Trenirajte. Ne mora to biti profesionalno bavljenje tenisom ili odbojkom, ali rekreativno – da, svakako. Ukoliko niste tip da jurite za loptom, odaberite drugi vid rekreacije: brzi hod, tračanje, pilates, aerobik, teretana, vožnja biciklom, roleri, planinarenje, hodanje uz stepenice, a ne liftom...

7. Smejte se - iskreno, iz srca, zarazite i druge svojim smehom

8. Rasterajte loše i sive misli. Uvek imajte na umu da „Posle kiše, uvek dođe Sunce“. Dakle, razmišljajte pozitivno

9.Hodajte uspravno. Samo ne, nikako, usuput parajući nosem oblake. Budite samouvereni, ali i stojte sa obe noge čvsto na zemlji. Obujte nove, udobne cipele, ne štedeći ih za posebne prilike. Jer svaki dan, proveden u dobrom raspoloženju i društvu jeste ništa drugo do poseban dan!

Ivić Iva

KOMŠILUKStara trošna kuća, samo što se nije srušila. Memljiva, trošna, mala i nehumana za život. Ni za čiji život. A kamoli za petočlanu porodicu. Otac, 3 sina i ćerkica. Ona je još beba, pa deluje bezbrižno. Ostalo troje, jedno drugom do uveta, a sa druge strane, dovoljno veliki i pametni da vide kako žive. Iz njihovih očiju vidi se tuga i bojazan. Bojazan od toga dokle će moći živeti u takvim uslovima. Otac, autolimar po zanimanju, u ranim četrdesetim godinama, radi za nadnicu, na njivi, kada ima posla. Ponekad, ukoliko nekome treba uradi nešto oko kola. Opravi ili zameni, i tako dobije nešto novca.

Majka ih je kažu, ostavila kad su bili mali. Jedini ko je se seća je najstariji, sedmogodišni Petar, ali kako kaže , samo kroz maglu. Na to se otac nadovezuje, govoreći da u kući, ma kakva god ona bila, svakako mu nedostaje ženska ruka. Njih četvorica, sa malom bebom. U nehigijenskim uslovima, bez struje, vode... Petar iako, jedini trenutno ide u prvi razred, govori kako mu nije problem da piše domaći zadatak, jer se navikao da ga piše uz sveću, na stoliću koji im služi za sve: i za ručak, i za igranje, pisanje i rešavanje domaćih zadataka. Uprkos situaciji u kojoj se nalaze, oni su vedri i nasmejani ljudi, puni nade da će ipak nešto da se promeni na bolje, a najstariji među braćom i sestrama se ističe u svim predmetima, a najviše u matematici.

Otac nam kroz šalu objašnjava da je prvo počeo da računa, a tek posle progovorio. Vraća se u realnost, i počinje ozbiljnim tonom, i tihim glasom da govori kako se obraćao svim institucijama. Predsedniku opšine, ne samo ovom poslednjem, već i njegovim predhodnicima, svim socijalnim službama, pa čak nekoliko puta i samom vrhu države. I on sam je svestan, da je slučajeva kao što je on sve više i više na našim prostorima, i da ne može da očekuje da mu bolji životni uslovi i novac padnu sa neba. On želi samo sigurniji posao, struju, da ne mora i zimi i leti da pali smederevac, i vodu, da ne mora da je dovlači iz bunara. Pored oronule, ali opet uredne kuće, nalazi se baštica, sa osnovnim povrćem: krompir, luk , pasulj i spanać. Kaže, ni toga ne bi bilo , da mu komšije nisu pomogle. Razgovor nam prekidaju vika razigranih dečaka, koji obučeni u nasleđenu garderobu, šutiraju loptu, napravljenu od krpe.

Najstarijeg doziva otac, da uzme u naručje malenu sestru, da bi ispratio goste, tj. svoje sugrađane, kao pravi domaćin. Pokušao je da nas zadrži, ali pošto je dan odmicao, nismo želeli da odemo u sumrak svojim kućama. To je naselje van grada, koje izgleda niko ne vidi. Niko ne mari, što nemaju asfaltiran put, normalan krov nad glavom, i plaćene račune. I kad neko i prođe tuda, razmišlja o svojim problemima, misleći da ih nikako ne mogu rešiti. Jurimo za novcem, poslom, dobrim kolima, dobrim prilikama... Imamo milion želja, i sa ostvarenjem jedne, mi želimo još, hoćemo više... Kao da ne umemo povući ručnu, i reći „Sad je dosta, stvarno mi treba više“. S druge strane, ovi divni ljudi i složna porodica, kažu, imaju samo jednu želju, da imaju svoj krov nad glavom. A ne kućicu, koja im svaku put prokišnjava, pa stavljaju šerpe na pod, kako im ne bi pokvasila sav prostor. Sa velikim osmesima su nam rekli da se raduju proleću i toplijim danima, tada je, kako kažu sve dosta lakše, i kuvanje, i čišćenje i kupanje u koritu...

Zato budimo ljudi, budimo humani... Izdvojimo deo svog novca koji potrošimo na svakodnevne sitnice , ili stvari koje nam više nisu potrebne... Sigurno mnogo ovakvih ljudi imate u svom komšiluku, i kraju... I ne okrećite im leđa, praveći se da ih ne vidite. Vratite im osmeh na lice, pa makar i na jedan dan. Budite komšije koje hoće, žele i mogu da pomognu u nevolji

Ivić Iva

25.03.2013. Predavanje Igora Božića

Tekst na strani 34.

46 F@Mtime

SMRŠAJ LAKO, PITAJ ME KAKOProleće je konačno tuuu! Idealno vreme za buđenje iz z imskog sna i l ikv idaci ju

“stomačića” i ostal ih pratećih masnih naslaga koje nam nimalo neće bi t i potrebne na plaži ovog leta.

Zanemarimo izgled na trenutak, sigurna sam da se svako od nas mnogo bolje oseća kad je u dobroj formi, nego kada vuče “prateći material”. Naravno, kao ni u ostalim segmentima života, ni ovde rezultati neće biti vidljivi preko noći. Najvažnije je napraviti prvi korak i biti istrajan u započetom procesu.

Svaki početak je težak, ali ukoliko nešto ne započnemo, nikada nećemo ni završiti! Ukoliko se budete pridržavali nekih osnovnih koraka, već nakon tri nedelje primetićete promene na svom telu i osećaćete se mnogo bolje, prvenstveno fizički, a odraz u ogledalu uticaće i na vaše raspoloženje.

Pa da počnemo… DIJETE NISU ZDRAVE i svakako nisu neophodne kako bismo skinuli višak kilograma. Najbitniji je trening! Ne postoji dijeta koja deluje bez fizičkih aktivnosti. One koje deluju, imaju jo-jo efekat i kilogrami se brzo vraćaju i to u znatno većem broju. Jedite češće, ali manje. Odredite sebi pet obroka dnevno,

47Maj / Jun 2013 47

dovoljno obimnih da vas zasite, a da se ne prejedete. Dovoljno je samo da izbacite beli hleb, grickalice i slatkiše i na pola ste puta od uspeha. Što se treninga tiče, najbolje bi bilo započeti dan laganim trčanjem u prirodi, ukoliko ste u mogućnosti. Jutranji treninzi najbolje redukuju organizam i sagorevaju masne naslage. Nakon trčanja, možete odraditi vežbe snage i oblikovnja, nakon čega se obavezno morate istegnuti.

Sasvim je dovoljno uraditi po 25 ponavljanja za svaku grupu mišića.

Za kraj evo jednog korisnog saveta i pre svega ZDRAVOG! Naime, radi se o detoksikaciji organizma. Proces traje tri nedelje, a može se izgubiti i do 7 kilograma. Prvog dana u litar obične vode iscedite jedan limun, drugog dva, trećeg tri i tako sve do sedmog dana. Druge nedelje se ovaj proces ponavlja u kiseloj vodi, dakle prvi dan jedan limun, drugi dva…

Treće nedelje se vratite na običnu vodu, ali krenite obrnutim rasporedom. Prvi dan 7 limunova, drugi šest i tako sve do prvog dana.

Evo i nekoliko vežbica, koje će dati dobre rezultate, a ne iziskuju odlaske u teretanu. Ali da se podsetimo, TRAČANJE JE NAJDELOTVORNIJE I AKTIVIRA SVE GRUPE MIŠIĆA!

Vladislava Šukunda

48 F@Mtime

TRENDOVI ZA PROLEĆE / LETO 2013Svi smo čekal i ovo divno, toplo, mir iš l javo i sunčano vreme. Napokon da se oslobodimo

slojeva garderobe, ispucal ih ruku i h ladnog vremena. Sigurno vas zanima šta nas to očekuje u prolećnoj i letnjoj sezoni , koj i su to od trendovi? Kao što znamo a to nam

kolekci je poznat ih modnih kreatora i dokazuju, moda se uporno vraća. Zato, ne bacaj te mamine i bakine stvar i i aksesoare već ih pažl j ivo i naravno sa ukusom ukombinuj te sa

modernim stvar ima. Zašto vam ovo savetujem? Proči ta j te dal je u tekstu.

Na nedeljama mode Luj Viton, Majkl Kors i Moskino su svojim kolekcijama sa mini suknjama, haljinama trapezastog kroja, grafičkim karoom, lakovanim cipelama i motivima blještavih boja odali počast devojkama šezdesetih, poput Tvigi, Fransoaz Ardi i Džejn Birkin. Pop modeli za svež, moderan izgled.

Na pistama se moglo videti da će nam proleće i leto 2013. biti u Tehikoloru.Prugice nas ne zaobilaze ni ove sezone tako da kako dizajneri poručuju, leto 2013. će biti I prugasto. Široke ili uske pruge, minimalističke ili psihodelične za grafičku i hipnotišuću siluetu. Što se boja tiče, najzastupljenija je crna,

sa belom kod Balmena i Dolče & Gabana, ili kontrastne crvena i zelena kod Majkla Korsa i, ponovo, kod Dolče & Gabana.

Tradicionalni orijentalni motivi, koje smo mogli videti u zimskim kolekcijama, ovog leta dobijaju zapadnjački pečat. Hanoj, Peking i Tokio prepoznaju se u kolekcijama inspirisanim Azijom. Vatreni zmajevi, lotosi,božuri i hibiskus – štampani motivi sa fantastičnih putovanja na drugi kraj sveta.

Zima ili leto, jedna stvar je uvek aktuelna. Smoking. Kako

poigravanje muško-ženskim elementima i dalje inspiriše kreatore, smoking još nije rekao svoju poslednju reč. Klasični trend je ponovo prisutan na pistama u crnoj, a ponekad i u beloj boji, sa siluetama kakve srećemo na fotografijama Helmuta Njutna.

U garderobi Luj Vitona, dizajner Mark Džejkobs je rekao da su inspiracija za njegovu kolekciju proleće-leto 2013. bile vertikale u radovima francuskog umetnika Daniela Burena. Ovaj grafički izgled izbija i iz Balmenovih arlekino dezena, kao i iz optičkih iluzija modela Džejkobsove modne kuće.

Nasuprot strogoj, četvrtastoj silueti, sa ravnim faltama, tu je trend volana sa senzualnim efektom. Volani će u narednoj sezoni lepršati oko vrata, oko struka i iznad šaka, sudeći po onom što su na revijama prikazali Živanši, Guči i Kloe.

49Maj / Jun 2013 49

Vraća nam se trend koji nije bio u velikoj meri zastupljen na modnoj sceni duže vreme. U pitanju je havajski stil. Havajski dezeni, koji su se stidljivo pomaljali prošle sezone, u narednoj će procvetati.

Cvetovi hibiskusa, rajske ptice, kolibri i palmino lišće: naša odća je spremna za tropske krajeve.

Onima koji nisu raspoloženi za tropska ostrva, dizajneri nude safari avaturu – lov na bež i kaki tonove za dan i noć, za boravak u prirodi ili u urbanoj džungli.

Od samuraja, do gejše, ove sezone se može videti snažan japanski uticaj sa asocijacijama na kimono u mnogim kolekcijama. Od strukturisanih kožnih linija kod Gareta Pjua, do Hajdera Akermana i njegovih odela.

Moda se okrenula istoku i kod Prade, koja nas svojim haljinama vodi pravo na Orijent.

Sudeći po revijama Barberija, Kristijana Diora i Žan Pol Gotjea, metalni sjaj je nezaobilazan sledeće sezone. Svetlucavi trend može se videti kod Barberija, Diorovim haljinama bez naramenica, i slip – haljinama (sa tankim bretelama) kod Žan Pol Gotjea.

Od providnog plisea kod Valentina i diskretnih falti kod Stele Makarti, do bogatog lepršavog krepa kod Kloe, plisei su jedan od najuočljivijih trendova za leto 2013. Već dugo prisutne kao stil dobrih devojaka, fine falte osvajaju modni svet i piste u svom svojem laganom, ženstvenom sjaju. Moda se sledećeg leta vraća Odri Hepbern i Doručku kod Tifanija, tufnastim haljinama 1950-ih, ističući naglašeno ženstvenu nežnost i sofisticiranost. Klasične crno – bele tufne su obavezan detalj za diskretni kontrast u minimalističkom izgledu naglašene elegancije.

Ovo leto će sijati i zlatom, ako je suditi po jaknama, haljinama i pantalonama ukrašenim blještavim metalnim šljokicama. Zavodljiv efekat ogledala je kao stvoren za podijume za igru, dok se sjajne kugle vrte iznad glava. Posle čarlston haljina “ludih” dvadesetih i kraljica diskoteka 1970-ih, rese se vraćaju u sezoni proleće – leto 2013. Gotovo je sa kožnim, kaubojskim resama zime 2012/13, stižu fine, tanke rese, koje će vas, njišući se, pratiti duboko u noć.

Od ovoliko trendova koji sun am na raspolaganju u ovoj sezoni, sigurno ćete naći nešto i za sebe. Uživajte u lepom vremenu i raspakivanju letnje garderobe. Do sledećeg druženja…

Brankica Arađanski

Draga Razvojka,

Volela bih da idem na more sa društvom, ali moji roditelji nemaju dovoljno para. Htela sam da radim kao promoterka Jaggera po kafićima, ali se moji roditelji sa tim ne slažu. Kako da im objasnim da mi je to jedini način da skupim dovoljno para i odem sa društvom na more?

Morska sirena nasukana na suvom

Draga Sireno,

Tvoja inicijativa da sama sebi obezbediš sredstva za more je za svaku pohvalu. Međutim, rad po kafićima u promociji alkohola predstvalja izvestan rizik i sasvim je očekivano da se tvoji roditelji brinu za tebe i tvoju bezbednost. E sad nevolja jeste što ti je taj „rizičan” posao, kako kažeš, jedina šansa za odlazak na more. Predlažem da sa roditeljima otvoreno razgovaraš i objasniš da je tvoja motivacija u tom radu jedino ka skupljanju para za more i da bi pretpostvljam radila i neki drugi posao sa istim ciljem. Možda bi u tom slučaju oni mogli da ti pomognu u potrazi za nečim što bih ih manje brinulo, a da ti svakako skupiš potreban novac. Ukoliko ta opcija „ne zaživi”, čini mi se da je ok da ako budeš profesionalna i poslovna u svom radu razuveriš roditelje da je taj posao rizičan i tako zaradiš za odmor.

Draga Razvojka, Moja devojka je jako ljubomorna. U početku sam bio stvarno zagrejan za nju i to mi je čak bilo i simpatično, ali me sada jako smara. Ljubomorna je i na moje drugarice i drugove i sestru, ma na sve sa kojima me, kako ona kaže, „deli”. Meni je to malo bolesno, šta Vi mislite?

Progonjeni

Dragi Progonjeni,

Ljubomora je prIrodna ljudska osobina. Svi je ponekad osetimo i ne budemo ponosni na to, ali tako je. Kada nekog ili nešto ljubomorno čuvamo, jasno je da nam je to te osobe ili stvari naročito stalo. Elem, problem nastaje kada intenzitet te ljubomore počne da ometa osobu i njenu okolinu u svakodnevnom funkcionisanju. Ne znam da li si devojci otvoreno rekao šta misliš i kako je ona reagovala na to. U svakom slučaju, osobe koje su sklone preteranoj teritorijalnosti načešće osećaju nesigurnost u odnosu u kom se nalaze. Pitanje je gde leži osnova njene nesigurnosti – ukoliko je to izvan prostora tvog ponašanja, za koje si samo ti odgovoran, teško da možeš nešto naročito promeniti. Ukoliko i ti svojim ponašanjem, potrepljuješ njenu nesigurnost, u tom slučaju postoji prostor, da ukoliko oboje to želite, poboljšate vaš odnos. Prvi korak – otvoren razgovor.

Psihološko savetovalište Centra za razvoj ličnosti. Na Vaša pitanja odgovara Razvojka Ličnostić, diplomirani psiholog - master.

RAzvoJKA LIčNostIć

50 F@Mtime

17.04.2013. Poseta učenika O.Š.

‘’Ivo Lola Ribar’’

52 F@Mtime

“VERUJEM U LJUDE KOJI ISKRENO VERUJU”- NIKOLA VRANJKOVIĆ

Kako Nikola Vranjković, gitarista benda Block out, a inače pisac, kompozitor, snimatelj, muzički producent, strastveni pecaroš, ne voli mnogo da priča u medijima, niti da izaziva medijsku pažnju, isprva nisam ni očekivala da će pristati na razgovor za P.U.L.S.E. Kada je, međutim, pristao na intervju, nisam imala utisak da je mrzovoljan i namrgođen, kako je za njega rečeno, ne znam da li od strane njega samog ili od strane javnosti.

Iako su pitanja bila prilično intimna, odgovorio koje je davao, činili su se toplima, sa mnogo duše u njima. Govorio mi je o svom radu sa Block out-om, o svojoj poeziji, iskrenosti i bolu koji vrište u pesmama. Otkrio mi je ko su umetnici koji su na njega uticali, u čijoj muzici nailazi na odraz svojih misli, i ono što sam oduvek, potajno znajući odgovor, želela da ga pitam – da li je vernik.

P.U.L.S.E: Verujem da, kao autor, u svaku pesmu nužno smestite deo sebe. Pa ipak, postoji li ona koju biste mogli izdvojiti kao najličniju, onu iz koje, u najvećoj meri, curi iskrenost, u kojoj smatrate da ste dali ono što bi se zvalo Vašim maksimumom u tom trenutku?

Nikola Vranjković: Postoje pesme koje sam pisao direktno o događajima koji su se desili meni i koje sam proživeo i preživeo, a postoje i pesme koje sam pisao u prvom licu a ticale su se mojih prijatelja, poznanika, neprijatelja itd.... I jedne i druge i treće su iskrene, iskrenost im produžava život. Od pesama relativno novijeg datuma to su sigurno “Zadrži svoj dah”, “Dve hiljade i kusur godina”, “Nikada ti neću više otkriti ni jednu tajnu” i “Marburg” (ovu zadnju nismo još nikada svirali a nijedna od ovih nije snimljena studijski), a od starih... šta mi sad prvo pada na pamet.... “Rođendanska”, “Protiv Sebe”, “Raskorak” i “Majdan” u svakom slučaju. Ali nije iskrenost jedina stvar koja je bitna da pesma tj.tekst bude dobar, nekada je dobro biti i krajnje neiskren ali maštovit.

P.U.L.S.E: U pesmi „Fotelja“ postoji stih: „Neki dani nekad liče, a poneki malo više.“ Kakvi su dani u kojima, najčešće, nastaju Vaše pesme? Ti koji nekad liče ili češće oni koji ne liče uopšte?

Vranjković: Sećam se tačno, taj stih sam napisao 2007. godine u avgustu. Vozio sam auto iz Šapca za Beograd, pevušio u sebi i lomio glavu oko početka druge strofe za “Fotelju”. I nisam tada uspeo da napravim drugu strofu, ali su bile vesti na radiju i sama se desila četvrta strofa posle njih. Nekada šetam gradom sa ljudima pa se isključim i pravim neku pesmu u glavi, a nekada sam noću sedim i pišem, jer je tada najudobnjije za pisanje.

A nekada ne pišem ništa po nekoliko meseci. Kad nemam šta da napišem - ne pišem. Mada je trening oko pisanja i čitanja prilično bitan, nisam nikad bio disciplinovan. Sporo i čitam.

P.U.L.S.E: Mislite li da bi neke, i koje, pesme nosile gotovo potpuno drugačiju energiju da ste ih umesto Mite otpevali Vi, ili obrnuto?

Vranjković: Pa sve. Neke bih ja svojim pevanjem potpuno upropastio, a neke bih otpevao onako kako sam ih zamislio na početku pa bi možda bile malo iskrenije, što jeste i lakše ako autor peva pesmu. Dobro mi guramo ovako. Ja sam najsrećniji kad on savlada neku pesmu do kraja. Ne mislim na tonalitet i ritam nego na celokupan doživljaj. Jako smo se borili oko “Fotelje” i ja sam se izborio, a on pobedio na kraju sa nekim svojim frazama. Sad se borimo i oko još nekoliko pesama. Ne moramo mi da napravimo, snimimo ili sviramo jos milion pesama do kraja karijere benda, ali za one za koje sam siguran da su važne i meni i publici volim da se potrudimo, da se razvijaju neko vreme na koncertima i, što se aranžmana tiče, a pogotovo što se tiče Milutinovog pevanja.

P.U.L.S.E: Na Vašem solo albumu, „Zaovdeilizaponeti“ nalazi se i pesma „Gusari“, upadljiva, između ostalog, i zbog gotovo posve vedrog raspoloženja koje u njoj vlada. Koje od Vaših pesama, na pomenutom albumu i sa Block out-om, biste smatrali vedrim, „svetlim“, a koje pak najmračnijima?

Vranjković: Gusari su snimani pre dvanaest godina. To je dunavska pesma, ne znam da li je vedra, a nemam pravu reč za nju.

Ne bih ni danas ništa menjao. Ni Anin klavir (Ana Đokić – Brušić, Orthodox Celts) ni Acin miks. Ja tu pesmu u stvari pamtim po tome što ju je miksao Aca Radosavljević valjda prvi put pošto je došao na mali odmor iz Praga u koji je otišao tako naglo i tako mi je nedostajao u životu i u studiju, a nisam mogao ni da pretpostavim da će biti i poslednja koju je smiksao jer je jednostavno prestao da se bavi tim poslom. Ja i sad kad čujem “Potaman” od Darkwood Dub-a ili “Ne trebam nikome” od Goblina ili “Najduži je poslednji sat” od Block Out-a i još puno pesama drugih bendova - jasno vidim njega kako sa većom energijom i poštovanjem prema tim pesmama od samih autora danonoćno miksa. Ne znam više ni sam, te pesme su već za nekoga “evergreen”, a neko nikada nije ni čuo za to...

Ne bih delio svoje pesme na mračne i svetle, ne znam kako to da uradim jer te neke za koje pojedinci tvrde da su mračne - što su starije svetle sve jače i jače.

P.U.L.S.E: Postoji nekoliko pesama koje ne svirate uživo. Da li za to postoje razlozi emocionalne prirode ili je stvar u nečemu drugom?

Vranjković: Uglavnom ne sviramo pesme kojima nismo zadovoljni kako ih uživo izvodimo. Postojalo je nekoliko pesama koje zaista nisam želeo da sviram uživo pre nekog vremena, ali je to bilo relativno davno.

P.U.L.S.E: Kada sam se tek srela sa Block out-om, bila sam, zapravo, klinka, ali to je bio prvi put, nakon otkrivanja EKV-a, da mi se činilo da neko peva o onome što mene boli i „svrbi“.

53Maj / Jun 2013 53

Sa kojim bendovima ili muzičarima Vi danas imate snažan, intiman odnos, poput ovoga u kom neko govori baš o onome što tebe tišti

Vranjković: Pa to sad ko mi padne na pamet... recimo Love Hunters – “Frantsz late girl” ili La strada – “Plavi Tonik” ili, od relativno novijih autora, Jewy Sabatay – “Nevena” ili “Lisac od Želatina”, Consecration – “Somna” ili “Đavo nije urban”, Autogeni Trening – “Na pučini živog peska” ili “Mulj”, Big Bug – “Circus” ili “Undone”, Plišani Mališan – “U vreli dan” ili “Usrana stvarnost”. Kao poslednja takva koju sam čuo, možda Bajagina – “Daljina, dim i prašina”. To je predivna pesma o životu. Ali odgovorno tvrdim da je pesma od Ajs Nigrutina o parking servisu apsolutno remek delo.

P.U.L.S.E: Ko je od umetnika, ne samo iz sveta muzike, već generalno, uticao na Vas? Da li biste za nekoga od njih mogli reći da ste mu zahvalni, sa kog god aspekta?

Vranjković: Pa uvek neko utiče, zavisi kome sam posvećen u nekom trenutku.

Tarkovski, Momo Kapor, Miroslav Antić, Branimir Šćepanović, Mak Dizdrar, Risto Vrtev, Dostojevski, Balabanov, Mark Tven, Vitomir Nikolić, Damir Šagolj skoro uvek i još puno drugih. Svima sam veoma zahvalan jer sam od njih dobio neopisivu količinu emocija, znanja i ljubavi.

P.U.L.S.E: Šta je ono što je važno da muzika pruži? Nadu? Mogućnost „pražnjenja“? Uzvišenost? Utehu?

Vranjković: Ne znam za nadu ali mogućnost nekakvog pražnjenja apsolutno, i to na jedan način dok stvaram, a na drugi dok sviram neku pesmu. Osećaj uzvišenosti se javlja kada slušam neku muziku po hiljaditi put, jer jednostavno ne mogu bez nje ili kada se prvi put susrećem sa nekom takvom pesmom i prepoznajemo se na prvi pogled. Ne znam ni za utehu... Plaši me ta reč nekako. Jedan drug mi je rekao da je Vito Nikolić jednom mestu na jadranskoj obali nadenuo ime Utjeha...

P.U.L.S.E: S obzirom da su Vaši tekstovi uglavnom vrlo lični, ali i duboki i često prepuni bola, verujem da je vrlo teško takav deo sebe izneti pred ljude. Koliko je zapravo tako? Da li to bivanje ogoljenim pred ljudima čini da se čovek oseti „lakšim“, ili je blago posramljen, ili srećan, ili...?

Vranjković: Sve mi je jedno. Ljudi su razni, neki iskreno vole i poštuju tuđ trud, zalaganje ili umetnost, drugi su ljubomorni i neverovatno zlonemerni. Nije to važno. I ja se menjam, a neke pesme sam pisao pre dvadeset godina, za koje mlađa publika saznaje tek ovih dana. Ništa nije bitno posle stvaranja pesme, ukoliko je ona ispala kako treba. Nije bitno kako se autor oseća, bitno je kako sam se osećao dok sam je pisao. Naravno, ako ičemu vredi… Ako ne vredi nije, ni to bitno... Onda je to bilo samo nekoliko potrošenih sati koje čovek sam sebi posveti, što je opet korisno u neku ruku... Možda neke stvari jednostavno jasnije i sam vidiš i shvatiš kada ih razložiš na papir, a možda neke manje bole ako ih napišeš... To je od čoveka do čoveka.

P.U.L.S.E: Šta se dogodi sa emocijom u pesmi koju izvodite po hiljaditi put? Na koji način ona (emocija) ostane i dalje sačuvana i dovoljno snažna, a ne izlizna?

Vranjković: Još uvek se ništa loše ne događa. Možda smo ipak imali malo koncerata za ovih dvadesetak godina. Nekada je teže, nekada lakše kao i sve u životu.

P.U.L.S.E: U nekoliko pesama, obraćate se trećoj osobi, prijatelju, najčešće. Da li u njima zaista i govorite o nekome trećem?

Vranjković: Da. Znam jako dobro i kome se obraćam u kojoj pesmi, a znaju i neki kojima se obraćam... Na sreću, neki i ne znaju...

P.U.L.S.E: U “vertikalno gledano“ postoji stih: “vertikalno gledano, ja sam prokleti ateista, Bog mi je svedok to je istina“, a u Vašim pesmama često slušamo i o “moćnom stvoru što guli krst“. Da li sebe smatrate vernikom?

Vranjković: Ma ja ne verujem ni da je čovek postao od majmuna, ni da je pametniji od delfina ili od pacova, ni da kad umre ide u raj ili pakao.

To sve je neka druga ekipa napravila, ozbiljno zajebana i školovana odavno... Drugi ljudi, drugi običaji... Ali verujem da Đoković može da osvoji Rolan Garos, verujem da će ipak neko ko je teško bolestan uspeti da ozdravi, verujem da će Dunav i Sava ostati živi i zdravi, verujem i u ljude koji iskreno veruju, onako kako moja majka veruje. Verujem i u taj svoj stih iz mladosti, kao što verujem u “Majstora i Margaritu” od Bulgakova i “Tajanstvenog Stranca” od Tvena. U sve to verujem, i u isto vreme se plašim, nadam, sumnjam i volim. Obišao sam mnogo manastira, od Fruške gore, preko Stare planine, do Ostroga. Skoro smo svirali u Nikšiću i svi zajedno, ceo bend, otišli pod Ostrog. To je divno iskustvo. Hoću da kažem da ja sebe ne smatram... Ja pokušavam sebe da posmatram i ne uspeva mi često.

P.U.L.S.E: U duhu stiha “I još sam zaljubljen u svoj mali san“ - koji je to san u koji ste, još uvek, zaljubljeni?

Vranjković: I još sam zaljubljen u svoj mali san - to je citat iz pesme “Samo Droga Srbina Spašava” koju sam napisao 1995. godine. To peva ludak koji je sve sjebao i sebi i drugima i jasno mu je, ali nema nazad... Nisam zaljubljen ni u jedan svoj mali san. Neke snove sam ostvario, neke se trudim da ostvarim, neke neću nikad, ali ne patim zbog toga.

Fotografije - Anđela Grozdanić, Nemanja Đorđević

Razgovor vodila – Dijana Knežević

Preuzeto sa – P.U.L.S.E

54 F@Mtime

OTROV

Dan za danom prolazi,Tiho, nčujno odlaziš sve dalji si.Gorku suzu ponekad ispustim,

Jer me srce podseti da si u njemu i dalje ti.Okova tvojih ne mogu da se oslobodim, ne daš mi.

Moju slobodu čuvaš kao otrov u bočici.Svoj miris mi ostavljaš pod pristima,

Jer znaš da je on gospodar uspomena.Mojom slabošću se hraniš,

Mojim suzama umivaš.Cediš poslednju kap moje slepe ljubavi,Otimaš poslednji dah sa mojih usana.

I kao đavo anđela iskorištavaš.Proklinjem dan kada sam se sa tim očima susrela.

Kada sam dušu i telo đavolu predala.O paukovu mrežu se spotakla i pala,

U zmijskom gnezdu tebi na dlanu srce dala.Kada su usne tvoje, moje zagrizle.

Otrov pustile.Mene ubile a dušu zarobile.

Postala sam samo senka što hoda i traži spas.Al’ nema ga.

Ona će zauvek biti đavolu robinja.Zarobljena u njegovom lavirintu pakla.

Brankica Arađanski

Ko se nalazi na ovoj fotografiji?

Odgovor pošaljite na pecic@famns.edu. rs tačan i najbrži odgovor nagrađuje redakcija.

55Maj / Jun 2013 55