2/28/2014

1

PELINJI PROIZVODI U APITERAPIJI

Rai SlaanPoljoprivredni fakultet

MEDPod medom se podrazumeva gusta, slatka, sirupasta ilikristalasta materija, bledouta do tamno mrke boje, specifinogmirisa i ukusa, koja potie od nektara ili od slatkih izluevinalisnih pupoljaka ( etinara i liara ) ili izluevina biljnih vai, kojipele prerauju i unose u sae da sazri. Hemijski sastav medazavisi od medonosnog bilja s kojih pele sakupljaju nektar, paak i od zemljita na kome medonosne biljke rastu. U sastavmeda ulazi vie stotine raznih, za organizam vrlo vanih,materija.

Med se sastoji iz : 16-20 % vode, 74% invertnog eera, od toga 40%fruktoze i 34% glukoze, saharoze do 5% (izuzev bagremovog,vrijeskovog i medljike do 10%), maltoze i drugih disaharida,fermenata: dijastaze, invertaze, katalaze, peroksidaze, lipaze i td.,mineralnih materija : Fe, Ca, Na, Ka, Mg, Cl, P, S, J ( neke vrste medasadre Ra ), od mikroelemenata Mn, Si, Al ,B, Cr, Cu, Li, Ni, Pb, Sn, Ti,Zn, vitamine: iz B kompleksa koga sainjavaju: B1 ( tiamin), B2 (riboflavin ), B3 ( pantonenska kiselina), B5 ( pp ), B6 (piridoksin ), B7(biotin), B11 (folna kiselina), zatim vitamin E, vitamin K. karotine (provitamin A ), vitamina C, alkaloide, belanevine, hormone,organske kiseline ( jabuna, vinska, limunska, mravlja, mlena ioksalna), aromatinih jedinjenja, pigmenata i drugo. Med mora imatiukus i miris svojstven medu, ne sme da se boji bilo kakvim bojama, au medu se ne sme detektovati eer ili drugi proizvodi koji su pokonzistenciji i sastavu slini medu. Takoe, med ne sme biti uprocesu vrenja i ne sme biti zagaen stranim organskim i mineralnimmaterijama. Med ne sme biti dobijen hranjenjem pela eerom iliproizvodima od eera niti sme da se mea sa medom dobijenim nataj nain, kao ni iz saa u kome je leglo.

Kvalitetan med zbog raznovrsnog sastava blagotvorno utie nanervne elije u procesima izmene materije uorganizmu.Posebno je poznato pozitivno dejstvo glukoze ifruktoze na nervni sistem jer poboljava ishranu elija,normalizuje oksidaciju i detoksinacija u organizmu. Unosugljenih hidrata po zavrenom fizikom naporu pozitivno utiena resintezu glikogena miia i na sintezu proteina u miiima.Med zbog svoje brze svarljivosti i dobre asimilacije brzonadoknauje potroene rezerve glikogena u miiima pa sestoga preporuuje u fazi oporavka posle treninga i to oko 1 g/kgtelesne mase u roku od 15 minuta po prestanku vebanja.Ranije se smatralo da antibakterijska aktivnost meda potie odvisokog sadraja eera i kiselosti meda (pH 3.5-5.0). Kako irazblaen med ima antibakterijski efekat, pretpostavilo se dapostoji aktivni sastojak meda, nazvan inhibin, odgovoran za ovodejstvo, mada su kasnija istraivanja potvrdila da je zapravo reo vodonik peroksidu koji nastaje kao sporedan proizvod pristvaranju glukonske kiseline.

2/28/2014

2

Antibakterijska aktivnost se razlikuje zavisno od vrste meda alise ovaj efekat i gubi pod uticajem visoke temperature ili duegizlaganja sunevoj svetlosti. Naunici su dokazali uzajamnupovezanost mikroelemenata sa vitaminima, fermentima ihormonima. Postoji odredjana zavisnost izmedju vitamina B,koji se nalazi u organizmu i mangana, a takodje i izmedjuvitamina B12 i kobalta.U periodu formiranja tkiva neophodni sukobalt i bakar .Bakar ima aktivnu vezu sa vitaminima A, B, C, E inikotinskom kiselinom.Profesor H. A. juit sa Univerziteta u Viskonzinu, doao je dozakljuka da bakra, gvodja i mangana ima vie u svetlimvrstama meda .Za oveka je gvodje vano zbog svoje veze sahemoglobinom. Takoe je doao do zakljuka da mangannaizmenino sa bakrom, ili uz njega pomae stvaranjuhemoglobina u krvi.

Vitamini i minerali iz meda pojaavaju njegova blagotvorna svojstva.Prisustvo K i Na omoguije normalnu jonizaciju u organizmu i poboljavarad nervnog sisitema.Takodje je dokazano da bakterija ne moe da iviuz med, zato to je med izvor kalijuma.Kalijum oduzima bakteriji valgu,koja joj je neophodna za postojanje.U organizmu oveka nijedan biohemijski i bioloki proces ne odvija sebez uea mikroelemenata. Oni uestvuju u procesu razmene-metabolizma belanevina, masti, ugljenih hidrata, u sintezi belanevinau organizmu, u razmeni toplote, u krvotoku, formiranju kostiju,razmnoavanju elija i u imunolokim reakcijama. Dokazano je daovekova krv sadri 24 mikroelemenata, od kojih 22 ulaze u sastavpelinjih proizvoda. Koncentracija mikroelemenata u krvi i tkivimaorganizma je promenljiva. Salem (1981) i Haffejee i Moosa (1985) opisalisu pozitivan uticaj meda u leenju razliitih oboljenja digestivnogsistema, pre svega gastritisa i ira, poremeaja pranjenja creva iporemeaja rada jetre. Studije su pokazale da med poboljavaasimilaciju nutrijenata pa se u malim koliinama preporuuje usluajevima hroninih i infektivnih crevnih poremeaja (Ustunol 2002).

POLENPolen, cvetni ili polenov prah, je proizvod biljakacvetnica, koji pele skupljaju sa procvetalih biljaka,obrauju sopstvenim izluevinama i skladite uvotane elije saa kao nezamenljivu hranu za razvojpelinjeg drutva. On, za pelinje drutvo, predstavljabogat izvor bioloko-aktivnih materija za rast i razviepela, ali i kao biogeni stimulator za razvoj lezda.Nalazi se u pranicima ili anterama cvetova i poobliku i veliini je svojstven biljnoj vrsti.

Polen je bogat bioloko aktivnim materijama sa poeljnim lekovitimsvojstvima. Nutritivni sastav polena se sastoji: od Vitamina: ProvitaminA, B-1 Tiamine, B-2 Riboflavin, B-6 Piridoxine, Pantotenska kiselina,Biotin, B-12 (cijankobalamin), Folna kiselina, Holin, Inozitol, Vitamin C,Vitamin D, Vitamin E, Vitamin K i Rutin, od Minerala: Kalcijum, Fosfor,Natrijum, Sumpor, Kalijum, Hlor, Magnezijum, Gvoe, Mangan, Bakar,Jod, Cink, Aluminijum, Molibden, Bor i Titanijum, od Enzima: Amilaza,Dijastaza, Saharaza, Pektaza, Fosfataza, Katalaza, Disforaza, Kozimaza,Sistem citohrom oksidaza, LDH, Sukcin dehidrogenaza. 24-Oksidoreduktaze, 21-Transferaze, 11-Liaze, 5-Izomeraze, Pepsin I Tripsin,od Proteina ili Aminokiselina: Izoleucin, Leucin, Lizin, Metionin,Fenilalanin, Treonin, Tryitofan, Valin, Histidin, Arginin, Cistin, Tirozin,Alanin, Aspartamska kiselina, Glutaminska kiselina, Hidroksiprolin, Prolini Serin ali i Nukleinske kiseline, Flavonoidi, Fenolna kiselina, Tarpeni,Nukleozidi, Oksini, Fruktoza, Glukoza, Kinini, Vernin, Guanin, Ksantin,Hipoksantin, Nuklein, Amini, Lecitin, Ksantofili, Krocetin, Zeaksantin,Likopen, Heksodekanal, alfa amino buterna kiselina, Monogliceridi,Digliceridi, Trigliceridi i .Pentozani.

2/28/2014

3

I perga i polen sadre antianemini faktor i poseduju jako antiseptikodejstvo protiv velikog broja patogenih bakterija. Pomae kodporemeaja memorije starih ljudi. Primenjuje se prilikom smetnji u radusrca, infarkta, gastritisa, bolesti jetre, poremeaja u radu lezda saunutranjim luenjem, ira na dvanaestopalanom crevu, smanjenoglibida, muke sterilnosti, alergija, gripa, alkoholizma. Perga popravljaopte psihofiziko stanje organizma, naroito kod dece i starih osoba.Dnevna upotreba polena moe obezbediti neophodne vitamine, aujedno otklanja i poremeaje u varenju (zbog sadraja biljnih vlakana celuloze). Laboratorijska istraivanja na ivotinjama govore o njegovomuticaju na proces reprodukcije i rasta. On se primenjuje kod dijareje,trbunog tifusa, posebno kod trovanja salmonelom (zahvaljujuiantibiotskim svojstvima). Laksativno dejstvo meda se pojaavapolenom, ime se izbegava uzimanje vetakih laksativa, koji iritirajuzidove creva i generalno prouzrokuju zavisnost. Zatvor se takodjeuspeno lei meavinom meda, polena i ljuspica voska. Polen je poznat ikao afrodizijak, zbog svog stimulativnog i okrepljujueg uticaja. Koristise za leenje povienog krvnog pritiska i kao preventiva za prostatu.Polen spada u antioksidanse, zbog znatnog sadraja selena (Se).

Poznat je paradoks u vezi polena kada su u pitanju alergije. S jednestrane, polen noen vetrom (u vazduhu) kod nekih ljudi izazivaalergijsku reakciju. S druge strane, polen koji su sakupile pele sluiza jaanje imunog sistema kod osoba sklonih polenskoj alergiji. Kakobi ublaile neugodne efekte alergije, takve osobe trebalo bi daponu sa uzimanjem manjih koliina polena poveavajui ih.Polen se koristi rastvoren u piu ili pomean sa drugom hranom; uobliku granula, praha, sitno samlevenog, vodenih ili alkoholnihekstrakta ili dijetetskih meavina. Najvie se preporuuje da sekoristi kao hrana pomeana sa medom. Dnevna terapeutska doza zaodrasle je 15 do 20 gr polenovog praha u trajanju od 1 do 3meseca, dok se za odrasle preporuuje jedna supena kaika izjutra ijedna navee, a za decu takoe po jedana izjutra i navee ali malakafena kaika. Polen se najbolje usvaja poteopljen u medu neklikodana, a za svakodnevne terapije izjutra se potapa u jogurt ili plodpomarande, a navee se konzumira i odmah priprema izjutra i takoredom.

MATINI MLEMatini mle je veoma hranljiva, gusta, mleno bela,kajmakasta tenost i secret je hipofaringealnih (poddrelnih)lezdi pela hraniteljica (radilica). Pele radilice lue matinimle lue od 4-6-og dana do 12-15-og dana ivota. Razvoj ifunkcionisanje lezda, koje lue matini mle, nije mogu bezobilne, kvalitetne, belanevinaste hrane. Zato je neophodno,tokom celog perioda dobijanja matinog mlea, snabdevatidrutvom velikim koliinama perge i polena. Matice iveiskljuivo i ekskluzivno na matinom mleu i to objanjava njeneneverovatne dimenzije, plodnost i dugovenost.

Kao i polen, mle je prebogat u hranljivim sastojcima i energiji.Sadri 12-13% proteina, 12-15% ugljenih hidrata, 5-6% korisnihmaterija, ukljuujui i vane masne kiseline i sadri punspektar vitamina. Matini mle je bogat vitaminima Bkomplexa naroito pantotenskom kiselinom, a to objanjavanjegovo antistresno dejstvo. Tu su jo i minerali: Ca, Cu, Fe, P,K, Si i S. Matini mle sadri jo i sterole fosforna jedinjenja iacetil holin. Acetil holing je neophodan za prenoenje nervnihsignala (impulsa) od elije do elije. Takoe, neka od ovihjedinjenja utiu i na razna neuroloka oboljenja ukljuujuuPerkinsonovu bolest, Alchajmerovu bolest i Multiplu sklerozu.

2/28/2014

4

Matini mle je bogat i u aminokiselinama koje su neophodneza ivot ljudi i ivotinja. On sadri 17 AK ukljuujui i 8esencijalnih AK, plus 5 neidentifikovanih srodnih jedinjenja.16.1% u mleu otpada na asparaginsku kiselinu-glavnuaminokiselinu zaduenu za rast i razvoj organizma. Mle sadrii gama-globulin, koji potpomae imuni sistem i borbu protivinfekcija. Polovinu od ukupnih masnih kiselina zauzima 10-hidroksi-2-decenoina kiselina koja utie na procese rasta,telesnu regulaciju i imunitet. Ova kiselina obuhvata 2-15%ukupne teine matinog mlea. Mle takoe sadri feromone ibrojne druge identifikovane i neidentifikovane supstance.Mle je bogat i u RNA i DNA koje imaju ogroman znaaj zaivot oveka i ivotinja. elatin, drugi znaajan sastojak jepretea kolagenu ili vezivnom tkivu. Kolagen je zaduen zapodmlaivanje organizma tako to ini da koa izgleda svee imlae, uspostavlja bolji tonus muskulature i pomae svimunutranjim organima i lezdama u organizmu.

Istraivanja su pokazala sledee:Poveava ivotni vek insekata i sisara za 30-200%Kokoke dupliraju nosivost. Stare nosilje poinju da nose jajaponovo. Stariji pevci postaju ponovo plodni i u polnoj moiene postaju plodne i posle menopauzeImpotentni mukarci postaju ponovo potentniPodmlauje elije i utie na dobro raspoloenjeKod ljudi takoe produava ivot, obnavlja zdravlje, polne ireproduktivne funkcijeVraa koi zdrav izgled i sveinuUblaava zabrinutost i zlovoljuOjaava i stimulie imuni sistemSadri komlex jedinjenja bioaktivnih hormona koji su slinisekretima lezdi u organizmu i tako stimuliu rad endokrinogsistema i pomau u normalizaciji reproduktivnog sistemakako ena tako i mukaraca

Ameriki izvori iz istraivakih centara za hranu i lekove pokazuju damatini mle ima baktericidno dejstvo i to pre svega na mikrobe kao tosu Staphilococus aureus, Bacillus colii, Ebertela typhosa, Bacillus metiensStimulie rast novoroenadi, pogotovo kod nedonoadi i bebama sahipotrofinim promenamaPomae kod arterio i aterosklerozeRegenerie razvoj kostijuPospeuje anabolike procese u tkivima i porastPomae u zaraivanju rana, pri upali beike, smanjuje intenzitet bolaPoveava broj eritrocita i imunih elijaUbrzava izleenje upalnih procesaMoe proizvesti antikancerogeni efekattiti jetru od raznih oboljenjaPoveava apetitPoveava polnu moUblaava zamor i bol u oimaPomae enama u kritinim periodima kao to je trudnoa ilimenopauza

PodmlaujeSmanjuje umorUblaava i esto eliminie bol kod reumePojaava koncentraciju i pamenjeObnavlja reproduktivnu energijuRegenerie iznurene i oslabljene organePomae kod neurolokih i vaskularnih problema kao to jeParkinsonova bolestReaktivira lezdana tkiva i poremeene lezdane elijePotpomae neuroloka oboljenja kao to su cerebralnineuritis i razliite vidove neurozaPomae kod dijabetesa, astme, steriliteta kod ena,impotencije kod mukarca, kod hroninih degenerativnihbolestiJako je dezinfekciono sredstvo

2/28/2014

5

PROPOLISPropolis je smolasta supstanca koju sakupljaju peleradilice sa ivih delova drvea i bunja (lisni pupoljci,rane na stablu). Pele nose propolis na svojim zadnjimnogama do svog drutva u konici gde se on mea sapelinjim voskom. Kao takvog pele ga koriste ukonici gde postaje odbrambeni stub cele pelinjezajednice od razliitih bakterijskih i gljivinih infekcija.U propolisu je do sada identifikovano oko 180razliitih jedinjenja.

Klasa jedinjenja Grupa sastojaka ProcenatSmola Flavonoidi, fenolne kiseline, estri 45-55%

Voskovi i masne kisline Pelinji vosak i vosak biljnog porekla 25-35%Esencijalna ulja Isparljiva 10%

Polen Proteini ( 16 slobodnih AK do 1%Arginin i prolin zajedno 46% od ukupnih AK

5%

Ostale organske materije i minerali 14 minerala u tragovima, Fe, Zn najee, ketoni, laktoni,hinoni, steroidi, benzoeva kiselina, vitamini i eeri

5%

Pregled hemijskih sastojaka propolisa dat je u sledeij tabeli ( Krell, 1996.):

Najznaajniji, farmakoloki aktivni sastojci upropolisu su flavoni, flavonoli i flavononi. Zajednikinaziv za njih je flavonoidi. Tu su takoe i razliitifenoli i aromatina jednjenja. Flavonoidi inaeimaju ogromnu ulogu u pigmentaciji biljaka. Smatrase da flavonoidima pripada najvei deo biolokeaktivnosti propolisa (Grange and Davey, 1990.).Najmanje 38 flavonoida je pronaeno u propolisuukljuujui galangin, kempferol, kuercetin,pinocembrin, pinostrobin i pinobanksin (Schmidtand Buchmann, 1992.). Tu su i fenoli: cinamilalkohol, cinamina kiselina, vanilin, benzil alkohol,benzoina kiselina i kafeina i ferulina kiselina.

Zbog svoje snane antimikrobne aktivnosti, propolis se esto nazivaprirodnim antibiotikom. Veliki broj istraivanja je pokazao inhibitorni efekatna spektru mikroorganizama. Antimikrobni efekti su prikazani u sledeojtabeli (Krell, 1996):

ORGANIZAM KOMENTAR REFERENCABakterijaBacillus larvae Uniten Mlagan i Sulimanovi, 1982B.subtilis Uniten Meresta i Meresta, 1985Helicobacter pylori Inhibiran Itoh i ostali, 1994Mycobacterium tuberculosis Tb Karimova, 1975

Grange i Davey, 1990Staphylococcus sp. Inhibiran Chernyak, 1973Staphylococcus aureus Sinergistiki efekat Kedzia i Holderna, 1986Streptococcus sp. Inhibiran Rojas i Cuetera, 1990Streptomyces Inhibiran Simuth i ostali, 1986S.sobrinus, mutans,cricetus Zubni karijes Ikeno i ostali, 1991Saccharomyces cerevisiae Pivski kvasac Petri i ostali, 1988Escherichia coli Inhibiran Simuth i ostali, 1986Salmonella Mogue izleenje Okonenko i ostali, 1986Giardia lambia Pozitivni efekat Olarin i ostali, 1989Bacteroides nodosus Smanjeno delovanje Munoz, 1989Klebsiella pneumoniae Pozitivni efekat Dimov i ostali, 1991GljiviceCandida albicans Sinergistiki efekat Holderna i Kedzia, 1987Aspergillus niger Pozitivni efekat Petri i ostali, 1988Botrytis cinerea In vitro, fungicidno La Torre i ostali, 1990Ascosphaera apis Inhibiran Ross, 1990VirusiHerpes Inhibiran in vitro Sosnowski, 1984Virus krompira Efektivan Fahmy i Omar, 1989Grip (kod mieva) Smanjeni mortalitet Serkedjieva, 1992

2/28/2014

6

Alkoholni ekstrakti propolisa pokazali su da transformiu kancerogeneelije jetre i materice kod ljudi in vitro i da inhibiraju njihov rast(Matsuno, 1992). Substance propolisa koje proizvode ovaj citotoksiniefekat su kvercentin, kafeina kiselina i klerodan diterpendoid. Klerodanditerpendoid pokazuje selektivnu toksinost na elije tumora.Flavonoidi koncentrovani u propolisu su moni antioksidansi i pokazanoje da su sposobni da izbace slobodne radikale i tako zatite lipide i ostalajedinjenja kao to je vitamin C da se ne oksidiu ili unite (Popeskovic etal, 1988).Dokazano je da propolis stimulie razne enzimske sisteme, metabolizamelija, cirkulaciju i formiranje kolagena, kao i da poboljava zaceljenjeopekotina (Ghisalberti, 1979; Krell, 1996). Ovi efekti propolisa suposledica prisustva arginina u propolisu (Gabrys, et al, 1986). Takoe jepronaeno da su propolis i aloe vera superiorni nad standardnimproizvodima koji se koriste za zaceljenje rana u istraivanjima namievima (Sumano-Lopez, et al, 1989).

Propolis i neki od njegovih sastojaka koriste se i za anestezijukoja je u nekim situacijama 3 puta jaa od kokaina i 52 puta odprokaina, kada je testiranje obavljeno na ronjae zeeva(Ghisalberti, 1979).Dokazano je da propolis stimulie imunu aktivnost mieva(Manolova,et al, 1987). Nedavno su japanski istraivaipokazali da ekstrakt propolisa proizvodi aktiviranje makrofaga,fenomen koji je vezan za imunoloki odgovor kod ljudi(Moryasu, et al, 1993).Koncentrovani ekstrakt propolisa kod mieva, smanjuje krvnipritisak, ima sedativni efekat i odrava serum glukoze (Kedziaet al, 1988).Kod pacova koji su vakcinisani S. sobrinus-om oko 50% zuba jebilo zahvaeno karijesom, dok je karijes znatno smanjen kodpacova kojima je davana voda koja je sadrana ekstraktpropolisa. Tokom ovog istraivanja nije bilo toksinih efekata narast pacova (Ikeno, et al, 1991).

Sirovi propolis sakupljaju pelari prodaju u velikim koliinamakompanijama koje prerauju proizvod u ekstrakt za upotrebu.Najkomercijalnije upotrebe propolisa bazirane su napreparatima sainjenim od ovih ekstrakata. Metode ukljuujuekstrakciju etanolom (EEP), glikolom (GEP), vodom (AEP),uljem (OEP) i derivatima rastorenim u vodi (WEP).Glavne komercijalne upotrebe propolisa su kao dodatakdijetama i u terapijske svrhe. Propolis se prodaje u vidu tableta(odvojeno ili u kombinacijama sa drugim supstancama: polen,mle, proizvodi koje ne proizvode pele) ili tinktura i kaosastojak bombona, krema za kou, ampona, rueva za usne,pasti za zube i vodica za usta.

PELINJI OTROVPelinji otrov medonosnoj peli slui za odbranu konice od prodoradrugih bezkimenjaka, ptica i sisara koji napadaju zajednicemedonosne pele da bi im otele med. U toku jednog uboda u telortve pele ubrizgaju 0.3-0.4 mg otrova. Pelinji otrov je sloenoghemijskog sastava.Pelinji otrov sadri oko 88% vode. Kim i Christopher (1997) su dalisledei hemijski sastav suve materije pelinjeg otrova:Supstance nie molekularne mase:Aktivni amini (histamin, dopamin, norepinefrin, leukotriens)Nepeptidni sastojci (glukoza, fruktoza)Lipidi (6-fosfolipidi)Aminokiseline (r-aminobutirina kiselina, b-aminoizobutirina kiselina)Peptidi:(melitin, apamin, MCD, sekarpin, terciapin, adolapin, inhibitorproteaze, prokain A i B, minimin, kardiopep)Supstance visoke molekularne mase:(fosfolipaza A2, hijaluronidaza, fosfomonoesteraza, glukozidaza,lizofosfolipaza)

2/28/2014

7

Razliiti enzimi kao komponente otrova indukuju lokalnu upaluu zoni uboda. Normalna reakcija se manifestuje na povrinikoe od oko 10 cm, opeenoj i pocrveneloj, koja moe ostatitakva nekoliko dana. Abnormalnereakcije na ubod insekatasu klasifikovane u 4 stepena (prema Muelleru):I STEPEN: iroka lokalna reakcija, otok na mestu ubodaprenika 10 cm koji traje vie od 24 sata.II STEPEN: Osim prethodnih reakcija prisutno je gaenje,munina, povraanje, oseaj stezanja u grlu, vrtoglavica iabdominalni bol.III STEPEN: Osim prehodnih reakcija javlja se i poremeaj udisanju, kripanje u pluima, disfagija, slabost, omlitavelostzbunjenost, gubitak glasa, oseaj neminovne smrti.IV STEPEN: Osim nekih prethodnih simptoma javljaju se i nizakkrvni pritisak, kolaps, gubitak svesti, nemogunostkontrolisanja pranjenja creva cijanoza.

Uz objektivne simptome koji su opisani postoji i niz drugih,subjektivnih simptoma koji mogu biti uzrokovani strahom iuzbuenjem: glavobolja lupanje srca, blaga hipertenzija ioseaj vruine.Prvi simptomi najee se pojavljuju u roku od nekoliko minutanakon uboda i traju uglavnom nekoliko sati ili nekoliko dana. Ureim sluajevima reakcije traju i nekoliko nedelja.Smrt izazvana ubodom pele moe biti prozrokovanaalergijskom reakcijom, toksinou otrova ili usled lokalnogotoka (napr. jednim ubodom u vrat , drelo ili gornje disajneputeve, smrt nastaje usled guenja).Letalna doza za odraslu osobu dobrog zdravlja je verovatnonekoliko hiljda uboda. U jednom zabeleenom sluaju ovek jepreiveo i posle 2.243 uboda.

Tradicionalna terpija pelinjim otrovom odvija se tako to se uzpomo ivih pela, stimuliui ih da ubadaju, tretiraju obolela mestaili apipunkturne take. U zavisnosti od prirode bolesti otrov se koristikao krema, mast ili injekcija. Pelinji otrov je najdelotvorniji kaddolazi direktno iz ivih pela. Vrlo efektan nain aplikovanja je puteminjekcija koje se pripremaju od istog otrova i predstavljajuhomeopatski preparat. Injekcije se daju potkono i njima se vie ilimanje simulira pelinji ubod i u dozi i u efektu.Indikacije leenja pelinjim otrovom su: aritmija, akutni reumatskikarditis, ateroskleroza, periferna vaskularna oboljenja, visok krvnipritisak, spondilartritis, spondilitis, artritis, mijalgija, psorijaza,spondiloartroza, cerebralna tromboza, lumbago, neuralgija, multiplaskleroza, periferni neuritis, iijas ekcemi, melanom, oiljci na koi,seboreja, herpes, hipertireoidizam, hipoglikemija, premenstrualnisindrom, menstrualni poremeaj, AIDS, kancer i dr.

VOSAKVosak je proizvod votanih lezda madih pela radilica starostiod 12. do 18. dana ivota, koje su smetene sa donje stranetrbuha.Vosak se moe podeliti u tri grupe zavisno od porekla: vosakmineralnog porekla, vosak biljnog porekla i vosak ivotinjskogporekla (po D.Jevtiu).U grupu voska mineralnog porekla spadaju: Fosilni vosak,Parafin, Cerezin, Stearin i Kalofonijum. Fosilni vosak poznatkao ozokerit je proizvod destilacije nekih petroleja. Cerezin jebeli mineralni vosak formiran od ugljenih hidrata. Parafin jetakoe bele boje bez ukusa i mirisa rastvorljiv u etru ibenzinu. Kalafonijum koji ima specifian miris i boju, i Stearinkoji ima specifian miris masti i amorfnu strukturu.

2/28/2014

8

U grupu voska biljnog porekla koji nastaju bilo direktnim ubiranjem iliekstrakcijom spadaju: vosak iz Japana, vosak iz Kine, iz Karnaube, saSumatre, sa Bornea, iz Mirte, vosak palmi i vosak Otoba. Vosak izKarnaube koji se dobija iz jedne vrste palme u Brazilu, ileu i Peruu,dugo se koristio za falsifikovanje pelinjeg voska u izradi satnih osnova.Vosak iz Japana je vaan izvozni artikal, a izdvaja se iz plodova jednogdrveta koje sadri 20 % ovog voska. Vosak iz Kine je takoe biljnogporekla i bele boje.Vosak sa Bornea ima karakteristian miris. Vosak izMirte se izdvaja iz biljke Mirica, itd.U grupu voska ivotinjskog porekla spadaju oni koje proizvodi nekolikoinsekata ili nastaju preradom nekih ivotinja, kao to su: Seul,Spermacet, Sanolin, Vosak gede i Pelinji vosak. Od ovih vrsta znaajimaju Cetaceum, Lanolin i naravno Pelinji vosak. Cetaceum se dobija izmasti sa odreenog dela jedne vrste kita. Lanolin se izdvaja iz ovijegkrzna i upotrebljava se u industrijske svrhe, kozmetici i medicini.

Vosak je prirodni proizvod koji ima ugljenika 80 %, vodonika 13% i kiseonika 7 %. Po svom sastavu vosak pripada lipidima isadri oko 300 komponenti, od toga 2/3 su estri viih masnihkiselina i alkohola, a manje od 1/3 su slobodne masne kiseline,alkoholi, zasieni ugljeni hidrati, propolis, polen, vitamini,posebno vitamin A i nedefinisane komponente (pigmenti).Sastav: 1,2% slobodnih alkohola, 2% vode, do 6% propolisa,12% ugljenih hidrata, 14% kiselina, 49% monoestara, 21%drugih estara.U zavisnosti od sirovine, od koje je dobijen, i odorganoleptikih svojstava, vosak se u nekim zemljama deli naetiri kvaliteta: ekstra, prvi, drugi i trei.Danas se koristi u leenju artritisa, upale nosnih upljina,dermatoza, bronhijalne astme. Izgleda da ima i vrlo jakoantibiotiko svojstvo protiv odredjenih bakterija, kao to jeSalmonella.

U kozmetici vosak se koristi za negu koe, u sluajevima kadaje suva i neuhranjena. On isti, smiruje i hrani kou,spreavajui njeno starenje. U dermatologiji je koristan zbogleenja rana i antiupalnog svojstva kod raznih konih obolenja.Melem na bazi voska lei reumatske tegobe i neke vrsteneuralgija. Uglavnom nema neeljenih efekata, mada se uizuzetnim sluajevima mogu pojaviti oteenja na koi, koja sepovlae, odmah po prestanku korienja datog preparata.U stomatologiji slui za jaanje desni, a u protetici za pravljenjezubnih otisaka. Ulazi u sastav zubnih pasti.