TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU

Konferencija32000 aak

9-11. Maja 2008.

UDK: 37.018.4 Struni rad

KOLSKO RAZVOJNO PLANIRANJE U SLUBI INSET-A

eljko Papi1, Rada Karanac 2

Rezime: kolsko razvojno planiranje je strateki proces kontinuiranog planiranja u kolama i osnova za ostvarivanje neophodnih promena u svim segmentima kolskog ivota. Daje podrku profesionalnom razvoju nastavnika koji se u kolama ostvaruje putem razliitih organizacionih oblika In servisa. Kvalitet nastavnika se odreuje pomou profesionalnih kompetencija koje se u Republici Srbiji definiu kroz pojam standarda zanimanja nastavnika.

Kljune rei: obrazovanje, INSET razvojno planiranje, standard zanimanja nastavnika, standard uenikih postignua, nastavnik, uenik.

SCHOOL DEVELOPMENT PLANING IN INSET SERVICE

Summary: School development planning is a startegic related to continous planning in schools and a baseline for accomlishing all necessary changes in all segments of school life. In supports a profesional development of teachers to be realised in schools by means of different organisational profiles Inservices. Teacher quality is provided through different profesional scopes which are, in Republic of Serbia, defined through concept related to educator`s profesional standard.

Key words: education, development planning, INSET, teacher profesional standard, student accomplishment standard, teacher, student.

1. UVOD

Reforma obrazovanja se moe definisati kao skup organizovanih mera na prilagoavanju sistema obrazovanja zahtevima drutva, a iz razloga uspenijeg ostvarivanja drutvene uloge obrazovanja u odreenim uslovima. Nacionalna strategija reforme obrazovanja u Republici Srbiji postavlja pred sebe, kao izazov decentralizaciju i depolitizaciju sistema obrazovanja, koji treba da bude efikasan, kreativan, koji je usmeren na uenje i zasnovan na ishodima koji proistiu iz standarda obrazovanja, sistem koji e promovisati kulturu evaluacije, kvalitetan program, ali i sistem u koji je ukljueno doivotno uenje, koje prestavlja niz aktivnosti uenja tokom celog ivota, sa ciljem unapreenja znanja, vetina i sposobnosti. Razvoj sistema obrazovanja utie na intezivno razvijanje koncepta INSET-a, 1 Dr eljko Papi, Regionalni centar za profesionalnih razvoj zaposlenih u aku, Cara Duana bb, aak, office@rc-cacak.yu 2 Rada Karanac, savetnik za razvojno planiranje kolska uprava aak, Cara Duana bb, aak, rada.k@eunet.yu

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. eljko Papi, Rada Karanac.

243

(In-servis Education for Teachers), u okviru koga se ostvaruje permanentno struno usavravanje nastavnika.

Sve ove promene trae detaljnu analizu i preraspodelu uloga i zadataka kole i zaposlenih u obrazovanju. kola postaje jedinica promene jer sve njene interesne grupe grade i razvijaju zajedniku misiju i viziju kojoj tee. Reforma obrazovanja otvara prostor za aktivno uee zainteresovanih za proces obrazovanja, podstie autonomiju kole i obezbeuje uslove za kvalitet ishoda obrazovanja.

2. SISTEM PROFESIONALNOG RAZVOJA NASTAVNIKA

Jedan od najbitnijih oslonaca reforme obrazovanja Republike Srbije je izgradnja sistema profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika. U Srbiji je do sada struno usavravanje bila lina stvar nastavnika, iako je Zakonom, bio u obavezi da pohaa odreene programe strunog usavravanja. Nastavnik je imao struna (predmetna) znanja, a pedagoko-psiholokim, metodikim vetinama i saznanja gotovo da nije posveivao ni vreme ni panju. Imali su jasno propisan program i plan kojeg su se pridravali bez odstupanja.

Razvojnim planiranjem se vri dopuna dotadanjeg - tradicionalnog naina planiranja. Za razliku od ciljeva koje je neko postavio spolja, sada ciljeve definiu nastavnici i to na osnovu potreba, problema i zajednike misije i vizije. kola postaje organizacija u kojoj postoji kontinuirano uenje i saznanje, koje je podstaknuto novim nainom miljenja. U tom integrisanom procesu menja se i ideja i praksa uenja. Stvara se potreba za otvorenou i stalnom spremnou za usvajanjem novih znanja i vetina, tokom celog ivota.

U dokumentu (Markovi i dr., 2005:10), se pojavljuje termin uenje u razliitim ivotnim kontekstima koji ukazuje na tri oblika edukacije u savremenom drutvu: 1. Formalno obrazovanje (eng. Formal Education) predstavlja ogranieno, redovno,

hijerarhijski strukturisano uenje, koje vodi sticanju svedoanstava i diploma, u osnovnim, srednjim kolama i na fakultetima.

2. Informalno obrazovanje (eng. Informal Education) - predstavlja neplanirano, individualno, najee lino inicirano obrazovanje. Stie se na osnovu svakodnevnog iskustva, socijalizacijom, itanjem knjiga i literature, komunikacijom sa drugim ljudima, praenjem emisija edukativnog karaktera. Nekada se posmatra i naziva sluajno uenje ili uenje u hodu.

3. Neformalno orazovanje (eng. Non-formal Educacion) - predstavlja organizovane i planirane sadraje koji se odvijaju van formalnog sistema obrazovanja (seminari, obuke, kursevi...). To su aktivnosti koje podstiu individualno uenje, sticanje razliitih znanja, vetina, razvoj stavova i vrednosti, aktivnosti koje su komplementarne formalnom obrazovanju.

Kretanja ka informatikim sistemima, globalnoj razmeni informacija kao i mnogobrojni specifini zahtevi modernih tehnologija, uslovili su potrebu za prilagoavanjem obrazovnog sistema, a samim tim i nastavnika okruenju. Izmenjena uloga nastavnika postala je imperativ u drutvu, a doivotno uenje nastavnika i profesionalno napredovanje prioritet. Profesionalni razvoj nastavnika, podrazumeva poveanje nastavnikove svesnosti o tome ta, kako i na koji nain moe da unapredi u vaspitno obrazovnom procesu. Profesionalni razvoj nastavnika definisan je i izgraen na etiri komponente (Klanja S. i dr.,2006:20):

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. eljko Papi, Rada Karanac.

244

Zapoinje obaveznim obrazovanjem i periodom pripravnitva, i ta faza se zavrava polaganjem ispita za licencu. Na taj nain se i zvanino potvruje sposobnost nastavnika da moe samostalno da obavlja posao. Sledea faza je struno usavravanje, odvija se u skladu za Pravilnikom o stalnom

strunom usavravanju i sticanju zvanja nastavnika, vacpitaa i strunih saradnika (Sl.glasnik RS, br.14/2004 i 56/2005), koji navodi da nastavnik, vaspita i struni saradnik ima pravo i dunost da se struno usavrava, a ustanova ovabezu da obezbedi ostvarivanje tih prava.

Trea faza je sistem monitoringa i evaluacije. Cilj monitoringa je modifikacija, usavravanje, unapreivanje prakse. Zato je potrebno evaluirati ne samo rezultate, ve i proces koji je do njih doveo. Evaluacija pretstavlja osnov intervencije, akcije. Rezultati do kojih dolazimo nakon evaluacije slue nam kao korektori za dalji rad.

etvrtu fazu ini napredovanje kroz sticanje zvanja, koje ima za cilj da omogui i da podrku linom profesionalnom razvoju nastavnika, aktivnom uestvovanju u planiranju i ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja, razvijanju strune samostalnosti i razvijanje i podizanje kvaliteta obrazovno-vaspitnog sistema. Sticanje zvanja u ustanovi mogue je samo putem strunog usavravanja i primene nauenog u praksi. Zakonom su propisana etiri zvanja, koja nastavnici mogu, a ne moraju da steknu: pedagoki savetni, mentor, instruktor i vii pedagoki savetnik.

I u tradicionalnim i savremenim modelima profesionalnog razvoja nastavnika, prihvaeno je da nastavnici moraju da razvijaju nove mogunosti i stavove koji su neophodni za postizanje profesionalnih zadataka na kompetentan nain. Uspenost realizacije obrazovanja uenika u velikoj meri zavisi od sistema znanja, umenja, sposobnosti i vetina nastavnika tj. od profesionalnih kompetencija.

Profesionalne kompetencije nastavnika su svrstane u tri osnovne kategorije: pedagoke, programske i komunikacijske kompetencije.

Profesionalne kompetencije nastavnika u Republici Srbiji se definiu kroz pojam standard zanimanja, vetina i sposobnosti nastavnika. Standard zanimanja nastavnika su drutveno oekivane uloge nastavnika i trebalo bi da budu osnova za pruanje pomoi fakultetima u definisanju sadraja obuke potrebne za budue nastavnike, pruanje pomoi mentorima za rad sa pripravnicima. Uvoenjem standarda profesije nastavnika podrazumeva osposobljenost za nove naine rada u vaspitnom obrazovnom procesu, osposobljenost za zadatke u vannastavnim aktivnostim, osposobljenost za razvijanje novih kompetencija i znanja kod uenika, razvijanje sopstvene profesionalnosti i primena informatiko komunikacione tehnologije. Cilj profesionalnog razvoja nastavnika je da usmeri razvoj uenika, tako da on postane sposoban i obrazovan, intelektualno samostalan i socijalno integrisan (Alibabi, 2006).

Iz standarda zanimanja nastavnika treba da proizau obrazovni standardi uenikih postignua (katalog znanja). Obrazovni standardi predstavljaju sutinska znanja, vetine i umenja koja uenici treba da poseduju na kraju odreenog ciklusa obrazovanja. Opisani su na tri nivoa zahteva. Svaki nivo obrazovnih standarda opisuje zahteve za uenike odreene teine i odreenog obima znanja i vetina

Po prvi put, procesom stratekog-razvojnog planiranja, kola preuzima inicijativu i odgovornost za sopstveni razvoj i uspeno povezuje sve aktere kolskog ivota oko zajednike ideje (vizije), i na taj nain organizuje sopstveni INSET sistem obrazovanja (In-

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. eljko Papi, Rada Karanac.

245

servis Education for Teachers). Koncept INSET-a u obrazovanju, se poslednjih godina razvija u gotovo svim evropskim zemljama, a u okviru njega se ostvaruje kontinuirano profesionalno usavravanje. INSET je koncipiran i kao nadgradnja osnovnog i strunog obrazovanja. Nadgradnja osnovnog profesionalnog obrazovanja podrazumeva unapreenje teorijskog i praktinog znanja nastavnicima koji nisu zavrili neki od nastavnikih fakulteta, ili eventualno nisu stekli dovoljno neophodnih pedagokih znanja. Sticanje (inoviranje) znanja se odnosi na proirivanje znanja iz odreenih nastavnih predmeta. Period pripravnitva, pripremanja i polaganja ispita za licencu, koji se obavlja pod nadzorom mentora, je deo INSET-a. In-servis obrazovanja predstavlja jedan komunikacijski sistem koji obezbeuje saradnju i kontakt izmeu nastavnika i obezbeuje unapreenje vetina koje e im omoguiti da poboljaju kvalitet rada. Ovakvo odreenje naglaava razmenu iskustava kroz uenje, praktian rad i istraivake delatnosti, kroz koje se dopunjuju znanja, vetine i sposobnosti. In-servis se u razvojnom planiranju sprovodi putem sledeih organizacionih oblika (Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Vodi za kolsko razvojno planiranje,2002.): klasinim kursevima ili obukama (informatiki kursevi, kursevi za uenje stranih

jezika...) seminarima (struni seminari, komunikacijski, metodiki...) studijskim putovanjima (najee u drave u kojima je ve reformisano obrazovanje, sa

ciljem i sticanjem uvida i unapreenje znanja vezanih za vaspitno obrazovni rad posetama drugim kolama i ustanovama (sa ciljem razmene iskustava i novih saznanja

i primene u praksi) saradnjom sa drugim institucijama (sa ciljem upoznavanja uenika sa odreenim

sadrajem na neposredan i oigledan nain strunom literaturom-enciklopedije, publikacije, prirunici...) oglednim nastavnim asovima (koristei naueno iz oblasti multimedija) konsultacijama (podrazumeva objektivnu analizu nekog problema i davanje

neposrednih saveta i preporuka u vezi sa sadrajem reenja odreenog problema) sastancima (odravanje redovnih sastanaka- Aktiv za razvojno planiranje, Tim za

samovrednovanje, Struna vea) predavanjima (gostujui predavai iz drugih kola, sa fakulteta, institucija) akcionim istraivanjem (primenjujui SWOT analizu Strenghts Weaknesses

Opportunities Threats- reavaju problemske situacije u koli) strunom literaturom (odabirom i korienjem literature za profesionalni razvoj i za

unapreenje kvaliteta (van)nastavnih sadraja uvoenjem i korienjem interneta i stalnim ureenjem sajta kole inovativnim projektima (inicirani od strane Strunog aktiva za razvojno planiranje, koji

poseduje ideju koju je potrebno dalje razvijati u radu) In-servisom, na nivou kole najee upravlja tim: Struni aktiv za razvojno planiranje, Tim za samovrednovanje....

Struni aktiv u procesu razvojnog planiranja postupno izrauje dokument, razmenjujui meusobno informacije i iskustva i na taj nain ui i ovladava vetinama. lanovi tima prenose iskustva ostalim lanovima kolektiva i na taj nain ih podstiu da razmiljaju, da se razvijaju i da delaju drugaije. Podstiu sve u koli i van nje da razmiljaju o viziji.

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. eljko Papi, Rada Karanac.

246

Struni aktiv za razvojno planiranje, koji upravlja In-servisom obrazovanja, je formiran vodei rauna o sposobnostima, perspektivi, poloaju, vetinama, jer svrha tima nije da tei istovetnosti, ve kombinaciji razlika. Osnovna karakteristika timskog rada je jasna vizija i usmerenost na zadatak, podela odgovornosti i uloga. Pored ovih karakteristika, funkcionisanje tima odlikuje i meuzavisnost i empatija meu lanovima tima i razreavanje internih tenzija i konflikata.

Jasna podela uloga obezbeuje veu produktivnost tima, efikasniji proces i bolje odnose meu lanovima. Prilikom formiranja tima potrebno je da se zapitamo ko nam je potreban u timu. Predlaemo da timovi imaju sledee osobe (po Belbinu): kordinatora, modelatora, mislioca, istraivaa, procenjivaa, timskog radnika, finiera i specijalistu.

Potreba za razliitim osobama u timu neophodna je zbog donoenja odluka, koje postaju sinteza razliitosti. Bilo kakva doneta odluka nije nametnuta, ve je zahtevala ukljuenje celog tima koji pronalazi reenje koje je prihvatljivo za sve. Timski rad doprinosi boljem ostvarivanje profesionalnog razvoja nastavnika. Timski rad je nain preko koga se ostvaruju mnogi oblici uenja i razvijaju razliiti pristupi reavanja problema i realizaciji ciljeva.

Da bismo doli do glavnih oslonaca kontinuiranog profesionalnog razvoja nastavnika, potrebno je sagledati motivaciju, kao jedan od bitnih faktora koji podstie i odrava stalnost strunog usavravanja. Motivacija za profesionalni razvoj nastavnika, ne zavisi samo od pojedinca, ve i od okruenja. kola koja na razliite naine motivie zaposlene da se usavravaju, doprinosi i odravanju postojeeg interesovanja i ukljuuje i ostale nastavnike u proces, a sve to vodi ka poveanju kvaliteta obrazovno vaspitnog rada.

Pored timskog rada i motivacije za profesionalni razvoj nastavnika bitan je i lini profesionalni razvoj i horizontalno uenje.

Kada se govori o planu linog profesionalnog razvoja nastavnika misli se na izradu raznih dokumenata koji pomau nastavnicima da unaprede obrazovno-vaspitni rad u koli. Lini plan profesionalnog razvoja treba da bude zasnovan na analizi sopstvenih profesionalnih potreba, kao i na analizi potreba kole.

Horizontalno uenje ili uenje jednih od drugih, podrazumeva razliite vidove organizovanog i planiranog prenoenja znanja ili razmeni profesionalnih iskustava izmeu nastavnika u koli i izmeu nastavnika iz ostalih kola. Ostvaruje se putem izvoenja oglednih asova, izvetaja sa strunih skupova i seminara, odravanjem seminara kolegama u koli. U praksi se pokazalo da su odlini rezultati profesionalnog razvoja nastavnika, ostvareni primenom razliitih vidova horizontalnog uenja.

3. ZAKLJUAK

Razvijanje autonomije kole i vea participacija svih aktera kolskog ivota, predstavlja principe koji vode kvalitetnijim ishodima vaspitno obrazovnog rada. Donosei vane odluke koje se tiu razvoja kole, kola utie na mnoge okolnosti vezane za sopstveni rad ime se i ostvaruje vei stepen autonomije. Kretanja ka informatikim sistemima, globalnoj razmeni informacija kao i mnogobrojni specifini zahtevi modernih tehnologija, uslovili su potrebu za prilagoavanjem obrazovnog sistema, a samim tim i prilagoavanje nastavnika. Cilj razvoja nastavnika je ostvarivanje kvalitetnijih rezultata u obrazovanju. Nastavnik postaje aktivan uesnik unapreenja vaspitno obrazovnog rada i razvija otvorenost prema

Tehnika i informatika u obrazovanju, TIO08. eljko Papi, Rada Karanac.

247

stalnom (permanentnom) uenju. Profesionalni razvoj nastavnika je dugoroan proces u toku koga se putem uenja, praktinog rada i istraivake delatnosti dopunjuju znanja i razvijaju vetine i sposobnosti. Profesionalni razvoj nastavnika je otvoren, dinamian i trajan proces koji podrazumeva i prenoenje novog znanja iz razliitih profesionalnih oblasti i naunih disciplina u svet prakse, kao i praenje evropskih trendova u pogledu poboljanja kvaliteta obrazovanja. Poslednjih godina se kontinuirano profesionalno usavravanje nastavnika se ostvaruje u okviru INSETa, koji obezbeuje unapreenje znanja, vetina i sposobnosti nastavnika.

4. LITERATURA [1] Bjeki D. (1999). Profesionalni razvoj nastavnika, Uice: Uiteljski fakultet. [2] Bjeki D., Bjeki M., Papi M. . (2007.). Praktikum - Prirunik za Praktian rad u

koli, aak: Tehniki fakultet. [3] Peter R., Klanja S., Lajovi B., (2006). Struno usavravanje (iskustva edukatora za

edukatore), Beograd, Draslar partner [4] Institut za drutvena istraivanja u Zagrebu-Centra za istraivanje i razvoj obrazovanja

(2007.), Prirunik za samovrednovanje kola, Zagreb. [5] Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2004). Kvalitetno obrazovanje za sve

izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Beograd. [6] Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2004). Kvalitetno obrazovanje za sve-

put ka razvijenom drutvu, Beograd. [7] Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2002). kolsko razvojno planiranje:

Put ka koli kakvu elimo: Vodi za kolsko razvojno planiranje: Vodi kroz pisanje kolskih projekata, Beograd.

[8] Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije (2005). Prirunik za samovrednovanje i vrednovanje rada kole, Beograd

[9] Mre S. I dr., (2004). Twinning tehnikarijum:, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, CulturKontakt Austria (2004), Beograd.

[10] http// www.mps.sr.gov.yu/propisi/htm [11] http://www.zuov.sr.gov.yu/Centartri/Konkurskonferencija.aspx [12] http://www.ceo.edu.yu/publikacije.html [13] http://www.vetserbia.edu.yu/strateska_dokumenta.htm [14] http://www.balkankult.org.yu/per-03-obraz_sr-yug-ser-srb-t02 [15] http://www.see-educoop.net/portal/id_serbia.htm [16] http://www.hajdeda.org/nfo_u_evropi_publikacija [17] http://www.reformaobrazovanja.org/VODIC_za_unapredjenje_rada_nastavnika_i_sko

la