Nensi Melon

PUTOKAZ

ZA SREU

Marta

~2~

endi Blejk je oduvek znala da e se njena majka kad-tad vratiti u Pembruk. Govorila je to esto, svima koje je poznavala, sa dubokim uverenjem i iznosei tu pretpostavku kao nepobitnu

injenicu. Niko se nikada nije usudio da joj se usprotivi. Meutim, ono to je ona uzimala zasigurno, ljudi iz njene okoline smatrali su tek

uzaludnim nadama naputenog deteta, kriomice je saaljivo

posmatrajui dok je odrastala.

U tim ruiastim snovima podravao je i njen otac, Edvard, koji ju je podigao sasvim sam, zamenjujui joj oba roditelja. Njihova domaica, crnkinja Sara, bila je Mendi jedini blizak enski lik tokom itavog detinjstva i mladosti provedenog u tom malom gradu na jugu Dordije.

Odrastajui, devojka je bila prilino mukobanjasta, nemirnog duha i tela, i esto zapadala u nevolje. Druila se preteno sa deacima iz kraja, neretko upadajui u tue i odgovarajui na razne izazove koji su njenom ocu, iznad slepoonica, prerano utisnule pramenove sedih vlasi. Ipak, oboavao ju je, zanemarujui sopstveni ivot sve dok Mendi nije pronala sebe. Bar je tako izgledalo, kada je odluila da napusti privatni koled za umetnost i dizajn koji je pohaala u Savani. Otvorila je galeriju u Pembruku i pomalo se bavila skulpturom i fotografijom.

Zaudo, galerija je lepo poslovala - jedina u gradiu, obezbeivala je Mendi sasvim solidnu zaradu i udoban ivot. Nekoliko puta Mendi-ne postavke lokalnih umetnika privukle su panju novinara i javnosti iz

pedeset i pet kilometara udaljene Savane; meutim, devojka nije elela publicitet. Ni uspeh, bar ne onaj koji bi joj omoguio da ode iz provincije i ivi drugaije.

Jedino je njen otac pretpostavio zato je to tako, gledajui kako menja kole i iri krug svojih interesovanja, ne odluujui se ni za ta posebno. Mendi nije elela da se vee za bilo ta, jo uvek, uporno i tvrdoglavo,

ekajui majin povratak... Nameravajui da tada odlui ta e sa sobom. Nije znao kako da je sada, u njenoj dvadeset i etvrtoj godini, izlei te detinjaste iluzije. Napokon, prepustio je Mendi da se sa tim izbori, okrenuvi se sopstvenom ivotu.

M

Marta

~3~

Devojka nije zamerila ocu kada se preselio u njihov stan u Savani, gde je radio u jednoj multinacionalnoj kompaniji, oenivi se Barbarom, svojom koleginicom sa posla. Poelela im je sreu, a zatim renovirala malu, udobnu kuu u predgrau Pembruka, koja je sada bila samo njena.

ekala je i dalje sa onom strpljivou, svojstvenom ljudima koji itav svoj baziivotraju na jednoj elji ili idealu, bez koga bi bili izgubljeni poput amca u oluji.

Nije imala prijatelja, ne onih bliskih. Vedra, energina i optimistina, privlaila je ljude magnetizmom kome je bilo teko odoleti. No, Mendi Blejk ostala je sa svima na srdanoj, no ipak, vidljivoj distanci, i stavom koji kao da je govorio: ja sam ovde samo u prolazu, volite me taman toliko da me sutra, bez tuge, moete pustiti da odem...

Kada je jednog vrelog, avgustovskog dana stiglo pismo iz Vaingto-na, Mendi je sedela u maloj kancelariji iza galerije i sreivala neke papire. Primetivi belu omotnicu bez oznake poiljaoca nasmeila se, istog trenutka znajui da je njenom ekanju doao kraj.

Rukopis joj bio poznat sa redovnih, roendanskih estitki koje je, sa raznih krajeva sveta ali veinom iz Vaingtona, dobijala svake godine. Sada ih je u Mendinoj fioci bilo tano dvadeset; Nora Blejk napustila je Pembruk kada je njenoj keri bilo etiri godine. Iz tog vremena, devojci je ostala urezana u srcu pria njenog oca. Da je mama otila da od svog ivota napravi neto vano i zaista veliko, i da e se vratiti kada to postigne...

Odrastajui, Mendi je shvatila da druge majke, obino, ne rade takve stvari. Da ostaju uz svoju decu, navijaju za njih na fudbalskim utakmicama, prisustvuju svakoj kolskoj predstavi i prave sendvie i limunadu za nedeljne piknike. Meutim, to nije uticalo da zamrzi Noru - naprotiv. Mendi, kao prvo, nije umela da mrzi, i oduvek je nalazila razumevanje za sve oko sebe. Kao drugo, verovala je da upravo ta razliitost ini njenu majku posebnom i drugaijom, i volela ju je jo vie, ekajui dan kada e joj to i lino rei.

Kasnije, traei svoje mesto pod nebom, devojka je shvatila koliko je ivot stvar linog izbora, i koliki neogranieni broj mogunosti stoji pred svakim od nas. Za one talentovane ali neodlune, kakva je bila i sama, otvaralo se tako mnogo puteva da je postojala opasnost da se izgube u meuprostoru. Mendi je elela da bude svuda, i proba sve to eli.

To je, do svoje dvadeset i etvrte, uglavnom, i uradila.

Marta

~4~

Pretpostavljala je da je tu osobinu nasledila od majke, koja joj je, u stvari, i omoguila takvu raskalanost: svakoga meseca, na raun Edvarda Blejka stizale su pozamane svote novca. Od tog novca plaalo se Mendino kolovanje, putovanja irom zemlje svake zime i leta, kao i

jedno u Evropu, kada je napunila dvadeset i jednu. Tim novcem otvorila je i galeriju, kupila sebi crveni, sportski dvosed, i nemilice ga troila na to

da pomogne svima koji bi joj se obratili. Za svoje line potrebe nije troila previe - Mendi Blejk i dalje je bila ona ista, divlja devojica, obuena sportski i neupadljivo, nikada previe naminkana niti luda za nakitom

ili modnim detaljima.

Ono to je najvie volela bila su putovanja, a zabave i izlasci bile su

aktivnosti na koje je troila najmanje vremena. Njene veze sa mladiima bile su zato povrne i kratkotrajne. Nije previe brinula zbog toga. Znala

je da e ljubav doi jednoga dana, ali nije elela unapred da razmilja o tome. elela je da uradi toliko toga pre nego to zasnuje porodicu i

dobije decu; nije nameravala da ponovi greku svoje majke, pokuavajui tako neto prerano i, kasnije, donosei teke odluke.

Da, ipak je smatrala da je Nora pogreila ostavljajui je; iako je nije krivila, odluila je da njen sopstveni izbor bude malo drugaiji.

Osim toga, znala je da e Nora kad-tad biti prinuena da tu svoju greku ispravi, i sa njom provede bar deo vremena koje je propustila u

potrazi za svojim snovima. Dokaz za to svoje verovanje drala je pred

sobom, u vidu kratkog pisma koje je oduvek ekala.

Mislim da je vreme da se vidimo, Mendi, pisala je njena majka.

Ako to eli saekaj let iz Vaingtona na Nacionalnom aerodromu u

Savani, desetog avgusta u 16 h. Nora

Mendi se glasno nasmeja. Majka joj je pisala oputeno i bez ikakve

pompe - kao da su bile razdvojene tek nekoliko kratkih meseci, a ne punih dvadeset godina. Znala je da Nora veruje da e je ona razumeti, sada kada je odrasla, ne shvatajui da Mendi nikada i nije gajila nikakvu odbojnost niti ogorenost u srcu. Imala je sreno detinjstvo, uprkos njenom odsustvu, pomirivi se sa sudbinom. A sada... Sada nije elela da upozna majku, ve enu. Onu od koje potiu njeni geni, njena nesvakidanja lepota koje je bila i te kako svesna, nemirni duh i

nezavisna, vedra priroda. Moda i ona nota neosetljivosti prema tuem manipuli-sanju, i nesposobnost da se vee...

U svakom sluaju, bilo je vreme da dobije neke odgovore. One, koji e joj, moda, pomoi da usmeri svoj ivot u nekom odreenom pravcu. Do

Marta

~5~

sada sve uei na tei nain, iskustvom, Mendi je bila vrsto reena da od majke sazna sve to se moe saznati. I da zatim krene dalje.

Nacionalni aerodrom u Savani, te srede, nije bio pretrpan kao obino. Mendi je stigla jedan sat ranije, neko vreme neodluno tumarajui okolo. Zatim je potraila toalet, kako bi se umila i osveila. Vruina jeste bila nesnosna; meutim, u aerodromskoj zgradi, zahvaljujui mnogobrojnim klima ureajima, temperatura je bila vrlo prihvatljiva. Devojka se znojila od uzbuenja, koje je oseala mada to nije sebi htela da prizna.

Pred ogledalom, podigla je pogled na svoje mokro, tek umiveno lice.

Njene krupne oi, malo razmaknute i plave poput razlika, bile su irom otvorene. Plaila se; to joj je sada bilo sasvim jasno. Ona vlanim

rukama zagladi nekoliko pramenova guste, prirodno crne i uvijene duge kose, koju je tog jutra nemarno vezala na temenu. Pokuala je da se na-smei svom odrazu u ogledalu, ali njene izrazito pune, senzualne usne

samo blago zadrhtae.

Namrtila se, a tanke, uglasto izvijene obrve skupie se, pravei nekoliko malih bora na elu. Prela je nadlanicom preko njega, uzdah-nuvi. Bila je zaista ljuta na sebe, ali je znala da joj to nee pomoi. Mora se pribrati, odmah, pre nego to je Nora Blejk vidi i pomisli da je njena

ker odrasla u nekakvo nesigurno, plaljivo bie.

Mendi shvati da ne zna ni kako se njena majka sada preziva; roendanske estitke koje je dobijala, kao i jueranje pismo, bile su potpisivane samo imenom, i bez povratne adrese. Novac koji je i dalje stizao na raun njenog oca, bio je poslat od strane nekakvih korporacija, ne uvek istih, mada su oni znali ko ga alje. Da li se njena majka ponovo

udala? Moda ima i jo dece?...

Pri toj pomisli Mendi se sanjalaki nasmei. Izraz lica joj se potpuno izmeni, i ono zablista voeno unutranjom radou. Imala je pravilne zube i oaravajui osmeh, onaj koji obasjava i menja itavo lice. Njene plave oi, oiviene nezamislivo dugim trepavicama, smeile su se od tog trenutka nadalje, dok je uspravne glave koraala ka izlazu za putnike

- bilo je ve vreme da njena majka stigne.

Kako bi bilo zabavno imati brata ili sestru, mislila je. Neobinog, i pomalo tekog karaktera, Mendi nije uspela da odri nijedno

prijateljstvo.

Marta

~6~

Niko od ljudi koje je poznavala nije je jo dovoljno zainteresovao da

mu pokloni punu panju. Malo ko je mogao da prati njen ritam, as ubrzan i energian do krajnjih granica, as oputen i gotovo lenj. Sve vreme bila je zaokupljena raznim stvarima, ne uspevi da upozna

nijednu osobu sa kojom bi o svemu tome mogla makar da razgovara, a da ne bude doekana uenjem. Bilo je tu i zrnce ludila, kako je Mendi nazivala nepredvidivost u ponaanju i karakteru, udljiva raspoloenja i

zanesena, gotovo deija opinjenost ivotom. Moda bi neko moje krvi mogao bolje da me razume, ponada se ona u tom trenutku, nestrpljivo izvirujui preko glava putnika prispelih iz Vaingtona.

Jedan visoki, smeokosi mukarac u svetlom odelu strogog kroja i sa akt-tanom u ruci gotovo je obori dok je prolazio kraj nje.

- Hej, gledaj kuda ide! - odreza Mendi, primetivi kako se, upadljivo i prilino nepristojno, zagledao u njeno lice.

- Mendi Blejk? - upita on umesto odgovora.

Devojka se tre. Do tada ispratila je pogledom sve putnike; nije bilo

ena srednjih godina koje bi se poklapale sa njenom predstavom o Nori-nom izgledu. Ve je nameravala da prie jednoj punakoj gospoi sa onduliranom kosom i isflekanom bluzom, jedinom koja je, bar po godinama, odgovarala eni koju je ekala, kada se dogodio ovaj incident.

- Zavisi... - ree ona neodreeno, podigavi jednu obrvu dok je odme-ravala neznanca.

- Od ega? - upitao je, dok su je njegove zelene oi, takoe, zainte-resovano posmatrale.

- Od toga ko eli da zna!

Mendi zakljui da na tom utogljenom, isuvie savrenom mukarcu hladnog, glatko izbrijanog lica nema niega interesantnog. Kako je znao njeno ime, bilo je sve to ju je zanimalo.

- Da, ti mora da si Mendi - nasmejao se odjednom, kao da zna neku alu koju drugi ne shvataju.

- A ti mora da si izuzetno nepristojan, nekulturan i nevaspitan - pro-cedila je. Nije znala zato je njegov smeh toliko nervira.

- Zato? - sada je stajao tik do nje, gledajui je pravo u oi.

Mendi ne uzmae.

- Ako to moram da ti objanjavam, onda je sasvim jasno da sam u pravu! - prezrivo je iskrivila usne.

- Ja sam Hari Preston - pruio je ruku umesto odgovora.

Marta

~7~

Mendi je ne prihvati, a on produi, nimalo se ne zbunivi:

- Imam trideset i dve godine, po zanimanju sam pravnik, iz Vaing-tona...

- Ne udajem se - prekide ga devojka, sada sa izrazom dosade na licu. - Dakle, tvoje generalije me ne zanimaju... Kako zna moje ime?

Lice mu se ponovo razvue u osmeh. Mendi poele da ga udari.

- Samo ker Nore Blejk-Doson moe da ima tako lepe oi, i tako prgav karakter - namignuo joj je, to devojku jo vie iznervira.

- ta ti ima sa mojom majkom?

- Da si dozvolila da zavrim, znala bi...

- Prestone! Da li ijedan pravnik na svetu razume jezik obinih smrtnika?

- Samo kada to njemu odgovara - usledio je brz odgovor.

- Ima tri sekunde... - poela je ve sasvim crvena od besa.

Nije znala da li je vie ljuta na ovog iscerenog, nevaspitanog,

samouverenog i nalickanog tipa, ili na svoju majku zbog toga to nije dola.

- Vreme je isteklo - suzila je pogled, odluivi da ponovi pitanje jer su je zelene Prestonove oi radoznalo posmatrale. - Kakve li veze ima sa mojom majkom, dakle?

- Radim za nju - stie odgovor koji je i oekivala.

- Pa, radi i dalje - slee Mendi ramenima, okrenuvi mu lea. Ja odoh!

- Stani...

Uhvatio ju je za nadlakticu, ali ledenohladni pogled koji mu je dobacila preko ramena natera Harija Prestona da je odmah pusti.

- Saekaj da uzmem torbu, a onda emo otii na neko mimo mesto i porazgovarati - ree on mnogo pomirljivijim tonom.

- Sluaj, drukane - Mendi se okrete i podboi, sevajui oima. -Neemo ti i ja ni o emu razgovarati... Ja sada idem kui, a ti slobodno moe da se vrati odakle si i doao! to se Nore tie, porui joj da u razgovarati samo sa njom, i ni sa kim vie!

- Mendi, sasluaj me - zamolio je. - Tvoja majka je ena sa puno obaveza! Trenutno je spreena, i...

- Onda neka doe kada ne bude spreena - sasee ga devojka. -Na kraju, bolje i da ne doe, nego da mi alje svoje klovnove u skupim odelima i bez imalo oseaja za pristojnost!

Marta

~8~

- Nisi ni ti ba nekakva cveka, Mendi Blejk - ljutnuo se, sevnui pogledom svojih smaragdnozelenih oiju.

- Molim?!

Ovo nije oekivala, tako da zastade u pola pokreta.

- ula si me... Optuuje me za nedostatak opte kulture, a sve vreme sike na mene poput zmije otrovnice!

U svakoj drugoj prilici, Mendi bi njegove oi proglasila zanimljivim, lepim i vrednim panje - kao i mukarca pred sobom. No, sada to nije bio sluaj. Oekivala je svoju majku, enu koju je jedva pamtila, i njena trema i uzbuenje zbog tog dugo oekivanog susreta upravo su dostigli vrhunac.

injenica da Nora nije dola inila je nepoznatog, nalickanog advokata izuzetno neprivlanim i odbojnim devojci.

- Ne pada mi na pamet da stojim ovde i sluam kako me vrea! -prosiktala je ispod glasa.

- Zato? Ja radim to isto - podsmehnuo joj se.

- Da, sa tom razlikom to je to tvoj posao - nasmeja se Mendi trijumfalno.

Sad sam mu doskoila, pomisli.

- Pa, onda me pusti da ga radim kako treba!

- Ne pada mi na pamet! - frknula je. - Ne elim da razgovaram sa tobom ni o emu, ponajmanje o svojoj majci. Razume?

- Ali...

- Ne ujem te! - prekinula ga je, pokrivi ui dlanovima.

- Morae - zapretio je, ali ona se samo nasmeja.

- Evo ta e sada biti - ree otro. - Ja u otii kui, a ti idi... gde god zna. Ako samo pokua da me sledi, vritau koliko me grlo nosi. Ovde u Savani ne vole mukarce - napasnike... Sumnjam da e te tvoje pravne vetine brzo izvui iz zatvora, nakon to ja ispriam svoj deo prie!

- Lagala bi? - pogledao ju je ispod oka.

- O, ne moe ni da zamisli, mister - iskezila se.

- Podlo od tebe!

- Samo sam iskrena - slegnula je ramenima. - Znai, dogovorili smo se?

Marta

~9~

Polako je uzmicala, ne okreui mu lea i pretei ga posmatrajui. Njemu ne preostade nita drugo nego da je gleda kako odlazi, dok je

zbunjeno vrteo glavom.

Ovo e biti mnogo tee nego to je Nora pretpostavljala, pomislio je kada se devojka izgubi u guvi na izlazu. Dobio je mnogo vremena da ovo obavi za Noru, i oekivao je prijatno provedeno vreme u provinciji i mali predah od svog svakodnevnog, zamornog posla u seditu Norine

kompanije u Vaingtonu. Nije mogao pretpostaviti da je ker njegove efice toliko lepa, i uz to toliko prgava devojka...

Znao je da je Mendi odrasla bez majke, no nije joj to uzeo kao olaka-vajuu okolnost. Njoj je potrebna dobra lekcija, pomisli. Iako je bio ljut, na licu mu se pojavi zagonetni smeak. Hari Preston oduvek je voleo

izazove, a ovaj koji je pred njim mogao se pokazati kao izuzetno zabavan.

- Izvinite, moete li mi dodati...

Mendi se ljubazno nasmei mladiu u prolazu, koji se sae i pokupi

nekoliko narandi sa plonika. Vratila ih je zatim u jednu od dve velike papirnate kese koje je nosila u rukama, gunajui neto za sebe. Tog jutra je zaista nespretna!

Bila je oigledno neispavana, mada je odavno prolo njeno uobiajeno vreme za buenje.

Snenobela trenerka koju je obukla jo vie je naglaavala tamnu boju

njenih podonjaka. Tanke obrve bile su joj sve vreme ljutito skupljene, a usne stisnute zbog jueranjeg razoarenja na aerodromu.

No, nije bilo svrhe razmiljati o tome.

Pogledala je na svoj mali runi sat optoen siunim safirima. Nekoliko narandi ponovo se razletee po trotoaru, ali Mendi na to ne obrati panju. Oi joj se rairie u neverici: ve je prolo deset, vreme kada je, obino, otvarala galeriju. Da li je Lili uzela klju, zapita se, neodluno zastavi na ivici trotoara. Mala, simpatina osamnaestogodinjakinja koja joj je pomagala u galeriji bila je draga osoba, ali uvek zaljubljena i vei deo vremena prilino zaboravna i nespretna... Pa, kao ja sada, pomisli devojka sa uzdahom.

- Da li su ove nestane narande pobegle iz vaih ruku? - zau se mek muki glas tik iza Mendinih lea.

Marta

~10~

- Da - rekla je, lenjo se okreui. - Nestane su jedina vrsta koju kupujem...

I pre nego to je pogledala ko je iza nje, znala je ije e lice videti. Nekako, nije bila iznenaena: oseala je da advokat njene majke ne pripada soju ljudi koji tako lako odustaju.

- Da li za to postoji neki poseban razlog? - upitao je, kada ga je pogledala u lice.

Bilo je nasmejano i vedro, svee i glatko izbrijano, kao i jue. On se, oigledno, dobro naspavao, za razliku od nje. Bio je u odelu, sa kravatom, to je delovalo pomalo smeno na ulici u tom delu gradia, i jo u to doba dana. No, nije nita drugo ni oekivala. Dosledan, utogljen

i uporan, tako ga je definisala ve ranije.

Dodue, bilo je tu jo neega u vezi sa Harijem Prestonom, neega to se nije dalo definisati a to ju je pomalo plailo. I nikako nije bila sigurna da li je to toliko negativno, koliko je htela da veruje. Jer, njegov izraziti seksepil nije bilo lako porei uprkos strogom nainu odevanja. Jaka brada i vilica odavale su odlunost, a iskrice u zelenim oima nekakav nestaluk, naizgled, neprimeren advokatovom izgledu i godinama... Bila

je to opasna kombinacija, zakljui Mendi. Od onih koje slamaju enska srca kao drvca ibice...

- Naravno da postoji razlog - i ona se slatko nasmei, odluivi da mu ne da povoda da je zadirkuje. - Uvek putam svoje narande da malo skakuu po trotoaru od supermarketa do moje kue, a ja iz toga izvlaim dvostruku korist!

- Pretpostavljam da sada treba da pitam kakvu - utivo je izjavio, preuzimajui kese iz Mendinih ruku. Dopustila mu je to, posmatrajui ga ispod oka.

- Ionako u ti rei - iscerila se, odluivi da mu ne persira. Nije vide-la nita u nastupu tog mukarca to bi zasluivalo njenu distancu ili

potovanje; ili je bar elela da on tako misli.

- ekam - ako je i primetio podsmeh u njenom glasu, nije na njega reagovao.

Poli su niz ulicu, rame uz rame. Mendi je morala da podigne glavu

kako bi ga pogledala; bio je prilino visok.

- Pa, iz narandi koje su malo skakutale plonikom kasnije lake iscedim sok - trepnula je, znaajnim pogledom naglasivi dvosmislenost svoje izjave. - A usput se i dobro zabavim...

Marta

~11~

- Muka tehnika - sauesniki se iskezio, to nimalo ne umanji blistavu lepotu njegovog osmeha - Zaboravila si trei razlog, Mendi...

Trgla se kada ju je oslovio imenom. Melodian, za nju neobinog akcenta, glas mu je zazvuao poput muzike.

- Da? - ni sama ne znajui zato, skrenula je pogled.

- Tako moe da upozna neke zanimljive ljude... Mislim, nijedan pravi dentlmen nee sebi dozvoliti da proe pored lepotice ije namirnice imaju nezgodnu naviku da bee po trotoaru!

- Ti to sebe naziva dentlmenom, Prestone? - ovoga puta od srca se nasmejala.

- Pa, moram nekako da se iskupim za ono od jue - slegnuo je ramenima. - ini mi se da smo pogreno zapoeli nae poznanstvo, Mendi Blejk...

- teta to mu je sueno da se zavri pre nego to je poelo - patetino je uzdahnula, zastavi. - Ja ovde ivim. I, ovde...

- Rastajemo se? - vratio joj je kese sa namirnicama.

- Pronicljiv si - narugala mu se. - Da, ovde se rastajemo...

- Nee me pozvati na doruak?

Napadno je virnuo u jednu od dve papirne kese, onu iz koje se irio

miris toplih kroasana - uz med i maslac, Mendin omiljeni doruak.

- Ne dorukujem sa neznancima - lakonski je uzvratila, okreui mu lea i otvarajui kapiju na drvenoj, belo ofarbanoj ogradi. Iza te kapije bila je kua u kojoj je odrasla, tamo ju je ekala Sara, nekada dadilja a sada domaica, i tu niko nije imao pristupa. Bilo je to njeno malo carstvo i utoite od ostatka sveta.

Verovatno se to naslutilo i u tonu kojim je govorila, jer glas Harija Prestona zvuao je mnogo meke kada joj se ponovo obratio.

- Da li i prvi susedi spadaju u neznanca?

- Molim?!...

Okrenula se na peti i pogledala ga, usta otvorenih od iznenaenja.

- Zatvori usta, Mendi, uletee ti ptiica unutra!

Nasmeio se, pruajui ruku i neno joj milujui obraz. Usput, palcem je preao preko devojinih usana. Vidno se trgla, malo odmahnuvi

glavom; nije mogla da uradi nita drugo, jer iza nje je bila kapija, a ruke

su joj bile pune namirnica.

Marta

~12~

- Kakve... Kakve su to gluposti, Prestone? - namrtila i ustremila na njega, setivi se da je napad najbolja odbrana. Nadala se da mi tako nee primetiti koliko ju je zbunio njegov dodir.

- Nisu gluposti - slegnuo je ramenima, a izraz lica nije mu odavao da je bilo ta primetio.

Ipak, njegove zelene oi svetlele su nekako... bezobrazno, pomisli Mendi. Kao da se igra sa mnom, i sve mu je jasno.

- Od danas ivim ovde - objavio je sveano, pokazujui na malu, svetlouto obojenu kuu neto nie niz ulicu.

- Ta kua se prodaje!

Bilo je to vie pitanje, nego konstatacija. Mendi je napeto posmatra-la svog sagovornika. Nije valjda?...

- Ubedio sam vlasnika da mi je iznajmi na neko vreme - ree on ozbiljno.

- Dokle?

- Mislim da na to pitanje i sama zna odgovor, lepa moja kominice

- iscerio se, okrenuvi se ka njoj. - Na sat, dan, mesec.. Koliko god vremena da bude potrebno da te ubedim da poe sa mnom u Vaington!

- Onda moe da se iseli odmah - izjavila je, gledajui ga pravo u oi. - Ili da potpie ugovor o doivotnom zakupu...

- Zato?

- Zar nije jasno? Onda mi itaj sa usana: ja sa tobom ne idem nikuda!!!

- I to je neto, za poetak.

Mendi ga zbunjeno pogleda, odmahnuvi glavom u neverici.

- Kako to misli?

- Pa, recimo da mi je dosta devojaka koje bi sa mnom pole i na kraj sveta - namignuo joj je.

- Vie voli da bije izgubljene bitke? - izazivala ga je.

- O, ne... Iz mog linog, i, moram da dodam, veoma bogatog iskustva, kada ena kae: ne, to znai moda. A to je ve pola uspeha...

- Samouveren si!

- Ne bez osnova!

Stajali su na trotoaru licem u lice, gledajui se u oi poput dva boksera u ringu. Oboje kao da su smetnuli s uma da se tu ne radi o igri

Marta

~13~

udvaranja i zavoenja, ve o injenici da je on advokat njene majke koji ima zadatak da je odvede do nje...

-Pa, videemo ta e biti - suzila je pogled. - Moj ti je savet da pozo-ve Noru u Vaington, ili, jo bolje, da se vrati tamo, i kae joj da ja iz

Pembruka ne mrdam izuzev ako ona sama doe po mene!

- Ne prihvatam savete osoba mlaih od sebe - nije ni trepnuo. - Evo tebi jednog saveta, Mendi Blejk: poni odmah da se pakuje, tako e i meni i sebi utedeti dosta vremena i nerava!

Mendi razbesne njegova aluzija na njene godine. Koliko je, ono, on rekao da ima? Napregla je mozak. Trideset i dve, setila se. Samo osam vie od nje, a smatra da je sa nekim maginim napitkom popio svu pamet ovog sveta!

- Vremena imam na pretek, Prestone - procedila je. - A to se nerava tie... Pa, nama mlaima oni su u jo netaknutom stanju! Znai, nemam potrebe da tedim ni na jednom, ni na drugom. A ti?

Trepnula je, skupivi snage da se slatko osmehne. Odmah zatim lice

joj se smrai kao nebo pred oluju, a plave oi prostrelie ga pogledom:

- A sada me izvini, molim te... Zna, za razliku od nekih ljudi kojima je profesija da proganjaju druge, ja imam ivot koji treba iveti!

- Da li to znai da, ipak, neu biti pozvan na doruak? - dobacio je, smejui se, dok je Mendi ljutito marirala stazom ka kui.

Unutra, crnkinja Sara zaprepaeno je posmatrala svoju mezimicu kako, poput furije, ulee u kuhinju i sa treskom sputa namirnice na radni sto. Usput, mogla se zakleti da iz devojinih usta uje, promrmlja-ne, neke izraze kojima je ona nikako nije nauila... niti, ikada, oekivala da e ih uti od Mendi. Stavila je ruke na svoje iroke bokove i zavrtela glavom, otvarajui usta i mrtei se u znak prekora i neodobravanja. Onda ih, ipak, ponovo zatvori, zakljuivi da se deava neto nesvakidanje i da je pametnije da uti; Mendi e joj i sama, kasnije, verovatno ispriati ta ju je toliko naljutilo.

Devojka sve to i ne primeti, besna do krajnjih granica, dok joj se sve vreme inilo da joj u uima odzvanja Prestonov podrugljivi smeh.

Ugledavi je namrtenu navratima galerije, Lili je nita nije pitala. Za

divno udo bila je tu, u lakoj, narandastoj haljinici od krepa i sa

Marta

~14~

crvenom kosom povezanom u konjski rep. Skakutala je tamo-amo po galeriji, briui prainu i razmetajui eksponate, dobacivi svojoj efici samo jedno stidljivo zdravo.

Za razliku od nje, Mendi je bila pod punom ratnom opremom" lako je napolju temperatura prelazila trideseti podeok, na nogama je nosila grube izme sa po dvanaest kopi sa strane; uz to kratku, konu suknju, takoe crnu, a gore sivu majicu bez rukava sa crnim, geometrijskim aplikacijama otrih linija. Kosu je vezala na vrh glave, a zatim je uplela u vrstu pletenicu koja joj se sputala niz lea. Lice joj je bilo bez minke, a

jedini ukras su bile srebrne minue u obliku munja sa granitima, koje su dopirale sve do Mendinog nenog, belog vrata.

Lili je znala da kod njene efice autfit, obino, ide uz raspoloenje, i

pretpostavljajui da neto nije u redu, bila je tiha i trudila se da joj se sklanja s puta. Mendi na nju i ne obrati panju - pojurila je pravo u svoju kancelariju, podigla noge u izmama na ovalni sto od abonosa i dohvatila telefonsku slualicu.

Pre toga, iz svog konog ranca je izvadila papir sa brojem telefona

vlasnika kue u njenom susedstvu, kue u koju se uselio nametljivi advokat njene majke. Prepisala ga je u prolazu, jer tabla sa natpisom prodaje se jo nije bila skinuta sa ograde.

Pa, ako se Hari Preston dvoumi da li da pouri sa povratkom za

Vaington, treba mu u tome malo pomoi, pomisli ona sa zlokastim smekom na licu. Okrenula je broj, zatraivi vlasnika kue.

Predstavivi se kao dobronamerna susetka iznela je svoje sumnje u

vezi useljenja novog stanara, kao i po pitanju njegovog integriteta i namera.

Kada ju je zaprepaeni ovek upitao na ta to tano aludira, Mendi, izmenjenim i priguenim glasom, poe da sugerie Prestonovu povezanost sa mafijom u Vaingtonu, i iznese sumnju da je u Pembruk

doao radi irenja njihovog ogranka tu, na njihovoj teritoriji.

- Zato ba Pembruk? Ovo je mali grad... Nije nikome zanimljiv! uo se neodluni glas sa druge strane ice.

Mendi shvati da joj ba i ne uspeva da ga uveri.

- Ovde je sigurnije za mafiju nego u Savani - uveravala ga je. Daleko od javnosti i policijskih istraga, odavde se moe upravljati svakakvim

kriminalnim aktivnostima! Verujte, iz pouzdanih izvora znam da je gospodin Preston... pa... jedan od njih!

- I? ta oekujete da uradim, gospoice?...

Marta

~15~

Ovo je ekala!

- Gospoa - nakalja se Mendi, trudei se da joj glas zvui to promu-klije. - Mislim da bi najbolje bilo da odmah oterate tog oveka iz vae kue, a i da se pobrinete da ne odsedne nigde drugde...

Znala je da je gospodin Feris, njen doskoranji sused, veoma uticajan

u gradu.

- Sve dok je taj Preston u naem susedstvu, i naem gradu, mi neemo moi mimo da spavamo... I ne govorim samo u svoje ime, verujte! Pomislite samo na gomilu nedune dece, i...

- E, sada je dosta!

Jedna muka ruka prekri telefonski aparat prekidajui vezu. Mendi podie glavu i poskoi, sklanjajui noge sa stola.

- Do sada je ovaj razgovor, donekle, i bio zabavan... Sada ve postaje je patetina!

- A ko je tebi dao to pravo da prislukuje moje telefonske razgovore?

- krenula je u napad, nemajui drugog izbora; izgleda da je Hari Preston sve uo.

Ona oseti kako crveni, ali skoi na noge i visoko podie glavu

- Mislim da sam ja, ovde taj, koji ima vie prava da negoduje -odrezao je, unevi joj se u lice. - Ipak, rei u ti ta se dogodilo: galerija je bila prazna kada sam uao, tako da sam se naao na vratima tvoje kancelarije

sasvim sluajno. Sa druge strane, ti si ta koja se slui niskim sredstvima da bi me preselila na drugi kraj sveta, a moda i do oblinjeg zatvora...

Hm... Kada malo bolje razmislim, preti mi reetkama od kako smo se

upoznali!

- Moda si zasluio da se nae iza njih? - trepnu Mendi, nakrivivi glavu na jednu stranu. - Lili! Doi na trenutak, molim te!

- Odmah! - zau se iz udaljenog ugla galerije, nekako odozgo. I shvati zato devojka nije primetila Harijev ulazak - bila je u gornjem delu, verovatno, po obiaju, zaneta u misli o svojoj najnovijoj ljubavi dok je brisala prainu.

- Uzalud se trudi da me diskredituje, Mendi Blejk - ree Preston mimo. Pokazao sam gospodinu Ferisu sva svoja dokumenta... On zna ko sam, kao i zato sam ovde - to znai da e, najverovatnije, pretpostaviti i ko je ta misteriozna enska osoba koja me ne eli u gradu!

Marta

~16~

- Zato ja ne bih elela da vidim izaslanika moje majke, one iste koju sam godinama ekala da se javi, ili vrati u Pembruk? - iscerila Nedostaje mi motiv...

- To se i ja pitam - uzvratio je zamiljeno. - Mendi, reci mi...eli li ti, uopte, da se vidi sa Norom? Mislim, razumeu ako...

Lih ue u tom trenutku, popravljajui nabore svoje kratke haljinice Odmerila je nepoznatog mukarca jednim dugim, ljubopitljivim

pogledom, i sada se zadovoljno smekala, oigledno zakljuivi da je vredan njenog zanimanja.

Tek tada, Mendi shvati da je Hari Preston obuen sasvim drugaije nego jue, ili tog jutra; bila je previe zateena, tako uhvaena"na delu", a da bi to ranije primetila. Sledei Lilin pogeld, i koristei injenicu da se Hari okrenuo da pogleda devojku kada je ula,.....ona odmeri njegovu visoku priliku.

Crne, zategnute farmerke preko uzanih kukova i sportske cipele na nogama... Nije mogla da doe sebi od zaprepatenja - delovao je toliko drugaije nego u svom uobiajenom, strogo krojenom odelu. Gore, siva koulja kratkih rukava sa srebrno veenom kragnom, raskopana do polovine grudi. Mendi trepnu, primetivi njegova jaka, maljava prsa i

snane ruke. Bio je graen poput sportiste, sav u ilama i miiima, i, zaudo, prilino preplanuo. Jo neto joj upade u oi: boje za koje se opre-delio - siva i crna. Ba kao i ona. Sluajnost?...

Mora da me je video kada sam prolazila ulicom, pomisli, ali to ne uspe da odagna iznenadni oseaj nelagodnosti koji je osetila. Da li zbog Prestonove privlanosti, sada jo i ovako naglaene, ili zbog te neobine sluajnosti ako je to, uopte, i bila? Nije znala ni to, a, priznade sebi, ni mnogo toga drugog. Ovaj njegov iznenadno ljubazni nastup, i pitanje eli li ona, uopte, da se sretne sa svojom majkom, ostavie je bez teksta.

- Lili, isprati, molim te, gospodina do izlaza iz galerije.

Ton joj je bio hladan, dok se trudila da sakrije pravu prirodu svojih misli.

- Naravno!

Devojka je shvati bukvalno, zatresavi glavom od ega joj poskoie crvenkaste lokne na temenu. Ona uhvati Harija pod ruku, zavodljivo ga posmatrajui kroz polusputene trepavice.

- Gospodin nikuda ne odlazi - mukarac se nasmeja krajikom usana, dobacivi Mendi jedan brz, ljutiti pogled.

Marta

~17~

Zatim nenim pokretom, koji nije promakao Mendi, skloni Lilinu ruku sa svoje miice.

- Molim te, lepotice, ostavi nas same na kratko... Obeavam, uskoro u ti se pridruiti u galeriji. elim da kupim poklon svojoj sestri... sliku

ili skulpturu, ti odaberi. U redu?

- Dogovoreno, mister! - zacvrkuta Lili i udalji se, praena Mendinim zaprepaenim pogledom. Za koga ona radi, za mene ili za Prestona, upita se devojka zapanjeno.

Tada ga zamiljeno pogleda. Nije bilo sumnje da ene pred njim

padaju na kolena, gde god se pojavi. Mala Lili bila je za to oigledan dokaz.

- Slatko devoje ima ovde - isceri se on, kao da je pretpostavio o emu razmilja. - Kladim se da vam prodaja ide fantastino!

- Nisam znala da voli maloletnice - izlete joj.

- Maloletna je? - u glasu mu se italo naglaeno razoarenje. - teta, zaista!

- Prestani!

- Sa im? - naivno ju je posmatrao.

- Zna ti dobro...

- Ne znam - on prie i uhvati je za miice. - A ni ti ne zna mnogo toga o meni... u stvari, gotovo nita. I neka na tome i ostane, u redu?

- Niko nee biti sreniji od mene! - spremno je uzvratila. - Hoe li sada otii?

Zamiljeno ju je pogledao, kao da svojim zelenim oima pokuava da

joj prodre u duu. Mendi je oseala toplinu njegovih aka na svojim

nadlakticama, kao i neko udno treperenje u dnu stomaka. Ipak, nije uzmicala; sada je nosila potpetice, i oi su im bile u, bar priblino, istoj visini. Pogled joj, meutim, i nehotice pade na njegove usne. Kakvog li su ukusa njegovi poljupci, pomisli i protiv svoje volje. Prolo je mnogo

vremena od kako ju je neki mukarac tako zbunio ali i zainteresovao, bilo na pozitivan, bilo na negativan nain. Sa Harijem Prestonom nije bila sigurna ta je u pitanju.

- Ja o tebi moram da saznam jo nekoliko stvari pre nego to odem

- ree on napokon. Pustio je, inilo se, sa tekom mukom.

Devojci se, ak, uinilo da je uzdahnuo; nije mogla pretpostaviti ta misli, jer mu je izraz lica bio sasvim neodreen.

Marta

~18~

- Zato? - upitala je ozbiljno, odjednom izgubivi svaku elju da se svaa sa njim.

- Ako ne eli da poe sa mnom u Vaington, ja tu ne mogu nita, Mendi - i on je, zaudo, odjednom bio veoma ozbiljan. - Ah, nadam se da u tebi ima bar toliko razumevanja za zadatak koji mi je poverila tvoja majka, da...

-I dalje ne razumem zato ona nije dola... - promrmlja Mendi, preki-nuvi ga.

Ona spusti pogled, skrivajui razoarenje koje je osetila pri pominja-nju Nore Blejk-Doson.

elela je da zna toliko stvari o njoj... Da li je srena u braku sa tim Dosonom, da li ima jo dece... Napokon, elela je da zna, bar, kako joj

majka sada izgleda... Ali, nije elela da o tome pita potpunog stranca, pa makar on bio i tako vraki privlaan, i uporan poput Harija Prestona!

- Kao to sam ti rekao jue na aerodromu, tvoja majka je veoma zaposlena ena - objasni on strpljivo, i, inilo se, sa primesom nenosti u glasu. - ivi sama, ali vodi kompanije koja joj je ostala od pokojnog supruga, kao i nekoliko velikih, dobrotvornih drutava od kojih je neka

sama i osnovala. Stalno putuje i uvek je prezauzeta. Poslala je mene jer su iskrsli nekakvi problemi sa stizanjem pomoi deci June Afrike, u poslednjem trenutku. Nije videla nita loe u tome da ti doe i pridrui

joj se u Vaingtonu...

- Pa, sada zna da neu - ponovi devojka tvrdoglavo.

Sve to je ispriao njoj je delovalo kao loe reiran film. No, prihvatila je da je Nora sada udovica, da nema vie dece ali da zato ima gomilu

obaveza. Zato ih ne bi zanemarila na kratko, zbog svog jedinog deteta?

To joj nije ilo u glavu.

- U redu, preneu joj tvoje elje - oglasi se Hari. - Ali u te zamoliti za jednu uslugu...

- Da? - nepoverljivo ga je pogledala. Ovo je bio prvi put da moli, umesto da nareuje.

- Doi sutra kod mene na veeru - ree, a zatim podie ruku primeu-jui da Mendi namerava da se pobuni.

- Znam da petkom galerija radi krae, i nadam se da e odvojiti malo vremena za mene, Mendi. Molim te...

- Zato bih? - namrtila se.

Pitala se ta li se krije iza tog napadno ljubaznog predloga.

Marta

~19~

- Tako e mi dozvoliti da ti pripremim jedan od svojih specijaliteta, i na taj nain se izvinim za sve neprijatnosti koje si u ova dva dana doi-vela zbog mene. Istovremeno...

- Aha! Znala sam da ima neka ,,kvaica! - ubacila je trijumfalno, namerno razbijajui ovu novu, gotovo sentimentalnu atmosferu meu njima.

Pogledao ju je pomalo zaueno, ali produi:

- Kao to rekoh, Nora je veoma zaposlena ena. Znam da insistira da ona doe po tebe, ali to se moe dogoditi tek kroz nekoliko nedelja, ili vie... U meuvremenu, prirodno, pitae me o tebi, i...

Zastao je na trenutak, kao da mu je ponestalo rei.

- Hteo bi malo informacija za poneti" - odlui Mendi da mu skrati muke.

Znala je da bi bilo jednostavnije da od njega zatrai telefon ili adresu

svoje majke, no ve je vie puta tvrdoglavo izjavila da eli da Nora doe po nju, i sada je bilo glupo odstupati od te svoje odluke. Osim toga, htela to ili ne, morala je priznati da sve vie uiva u arkama sa ovim neobinim, ali zanimljivim mukarcem, i da e joj biti pomalo ao kada on nestane iz njenog ivota. Zato odlui da pristane na njegovu igru.

- To, i jo...

- Ima jo? - osmehnula se.

Sada, kada su bili blizu nekakvog dogovora, napetosti je nestajalo. Naravno, ukoliko ne rauna onu udnu napetost u dnu stomaka, koja nije poputala sve vreme dok joj je Hari bio toliko blizu, kao u tom

trenutku.

- Ako bi mi dozvolila da te fotografiem? - moleivo je upitao. -Da ponesem...

- Nori, znam - osmehnu se devojka. Pogledala ga je ispod oka, pitajui se da li je to sasvim tano.

Tek tada pade joj na pamet da i ona, moda, njega privlai koliko i on nju. Ta pomisao je zabavi.

- Ako si upola toliko dobar fotograf koliko si dobar advokat, pozirau ti dok ne padnem u nesvest - iskreno se nasmejala. - Fotografija mi je jedan od hobija, ali, retko imam priliku da se sama naem ispred objektiva... To moe biti zanimljivo!

- Kako zna da sam dobar advokat?

- Pa, postigao si dogovor, zar ne? Ipak e biti po tvom...

Marta

~20~

- Ne oseam se kao pobednik - poalio se sa tunim smekom. Ipak, oi su mu svetlucale opasnim sjajem.

- Vuk u jagnjeoj koi - Mendin osmeh postade jo iri. - Ne trai previe, Prestone, da ne bi, na kraju, ostao bez iega!

- Zapamtiu to - obeao je. Zatim se okrenu i izae iz kancelarije, ostavljajui devojku da zamiljeno gleda za njim.

Trenutak kasnije, iz galerije se zau Lilin smeh, povremeno prekidan njegovim dubokim, senzualnim glasom. Mendi se jedva uzdra da ne izae i pridrui im se, oseajui neke udne probode u grudima.

Da li je ona, to, ljubomorna???

Pozvonila je na vrata kue u kojoj je Hari Preston odseo tano u dogovoreno vreme. No, pre toga, odvojila je nekoliko sekundi za brz, kritiki pogled u ogledalo koje izvadi iz tanice.

Pustila je kosu da joj slobodno pada niz lea, i sada joj je uokvirivala lice u mekim, crnim uvojcima. Oi, naglaene plavom olovkom, blistale su safirnim sjajem. Ona malo popravi ru nenoruiaste boje, u nijansi identinoj sa bojom haljine koju je odabrala za to vee; uska u gornjem delu, otvorenih lea, a dole iroka i leprava, fantastino joj je pristajala. Uz nju je obula bele sandale sa mnotvom kaiia i visokih potpetica -dopadalo joj se da Harija Prestona gleda direktno u oi, a to, zbog njegove visine, nije mogla u ravnoj obui.

Dok je vraala ogledalce u belu tanicu optoenu silnim biserima, Mendi dobi utisak da je neko posmatra. Ona brzo podie ka maloj,

svetlouto okreenoj kui, iji je gornji deo zauzimala ogromna, drvena terasa. Nije videla nikoga; tek igru senki velikog oraha u dvoritu, koji je

na fasadi kue pravio najneobinije are. Vrata terase, koja su vodila u kuu, bila su otvorena. No, ni tu nije bilo nikoga. Moda joj se samo uinilo?

Pogledom je ponovo obuhvatila itavu okolinu. Iznad kronje oraha ugledala je tamni somot neba prekriven zvezdama; kao zakaen o nekakav nevidljivi stub, nad krovom kue sijao je pun mesec. Iako je ulino svetio bilo tik ispred tog dvorita, orah je veinu kue i okoline ostavio u polutami. Nasmeila se, oseajui se romantino i nestvarno.

Dok je ila ka ulaznim vratima, meka, leprava tkanina haljine

milovala joj je butine. Oseala je lelujanje slapova kose na golim leima, i

Marta

~21~

senzualan miris svog omiljenog parfema koji je maloas dodatno nanela na vrat.

Mendi se upita da li je preterala sa doterivanjem - napokon, radilo se o obinoj veeri, i to sa nekim koga ne poznaje sasvim dobro. A ona se obukla, i sve vie oseala poput Pepeljuge koja je pola na bal... Da li je to

bilo samo zbog injenice da e je on fotografisati, kako bi slike odneo njenoj majci? Napokon, Nori e, verovatno, biti svejedno kako je ona obuena na tim fotografijama. Mendi je znala da je lepa, i da to ne moe sakriti pa makar na sebe navukla i crnu vreu. Otkud veeras elja da izgleda zaista posebno?

Zatresla je glavom, sada ve pomalo ljuta na sebe. Ponaam se kao tipina provincijalka, pomisli dok je zvonila na vrata. Novo lice pojavilo se u gradu, i ja sva treperim u elji da mu se dopadnem...

Ta pomisao je nasmeja. Ko bi eleo da se dopadne tom nadobudnom,

vaingtonskom advokatu?

Onaj o kome je tako, nimalo pohvalno razmiljala, otvori vrata u tom

trenutku. Pogled mu se susrete sa njenim nasmejanim ozarenim licem, a usne razvukoe u osmeh. Ono to Mendi najvie privue panju, bile su

njegove oi: u polutami, sijale su arobnim sjajem... i posmatrale je sa neskrivenim divljenjem i iznenaenjem. Tako, da su svi njeni veeranji napori da dobro izgleda, odjednom, postali vredni truda.

- Ui, lepotice - pozvao je, pomerivi se u stranu.

Bilo je neeg samozadovoljnog u njegovom izrazu lica, neeg to devojku natera da zajedljivo primeti:

- Ne deluje mi ba previe iznenaeno to me vidi ovako doteranu... Da li ti je maca pojela jezik, ili bi jednostavan kompliment u znak dobrodolice bio previe za tvoj pravni, suvoparni jezik kojim se obino slui?

- Nazvao sam te lepoticom, zar ne? - nije ni trepnuo, samo mu je osmeh postao neto iri.

- Pa, pretpostavljam da u i time morati da se zadovoljim - iskrevelji se Mendi prolazei kraj njega.

Nije video njenu grimasu, no, ni ona nije primetila kada je Hari Pre-ston, na trenutak, zamurio dok mu je njena kosa, u prolazu, dotakla

obraz. Zatvorio je vrata, duboko udiui vazduh.

- Da sam ti rekao da mislim da veeras izgleda jako zavodljivo, ili da me uzbuuje miris tvog parfema, optuila bi me da ti se udvaram! -

Marta

~22~

promrmljao je kada su krenuli ka malom, ukusno ureenom i jarko osvetljenom salonu.

- Pa, hoe li?

Okrenula se na peti i pogledala ga pravo u oi. Lice joj je bilo blago nasmeeno i vedro, ali plave oi malo su suzile svoj pogled u oekivanju odgovora.

Provokacija, pomisli Hari. Sa ovom devojkom treba biti jako oprezan...

- Ne, neu - rekao je mimo, trudei se da mu pogled ne pobegne nanie, du meke linije njenog vrata i prilino otvorenog dekoltea. - Ovo je isto poslovna veera...

Zadovoljno je trepnula, vidno se opustivi.

- A ovo jako osvetljenje je, pretpostavljam, tu zbog fotografisanja?

- Smeta ti? - Hari se nasmei sa olakanjem; izgledalo je da je proao test.

- Pa... Da budem iskrena, pomalo...

- To emo odmah srediti!

Pourio je do zavese koja je odvajala salon od trpezarije, i smesta se

vratio sa fotoaparatom u rukama. Mendi iza njega ugleda sto postavljen za dvoje, dekorisan sa prilino ukusa i ukraen buketom belih rua.

- Fotografisau te odmah, a onda moemo da smanjimo osvetljenje

- objasnio je. - Jesi li za neko osveenje pre toga?

- Ne. Gde e me slikati?

Zavrtela se oko sebe, na ta se ruiasta tkanina haljine omota oko njenih vitkih nogu. Fotoaparat kljocnu.

- Tu, svuda... Samo se ti krei - uputi je Hari, koji se brzo i neujno pokretao iz jednog dela prostorije u drugi, fotografiui je iz svih uglova.

- Tako... sada sedi u fotelju...

Mendi je sledila njegova uputstva, shvativi da je sve ovo mnogo

zabavnije nego to je oekivala da e biti. Usput, kako bi je nasmejao, Hari joj je ispriao nekoliko anegdota sa studija. Stalno ju je premetao ovamo ili onamo, ali to joj nije smetalo. Kretala se lako i gotovo i ne oseajui silu gravitacije i sopstvenu teinu; kao da ju je njegovo drutvo i zvuk njegovog glasa uinio spremnom da poleti.

Kada je itav film bio ispucan, to je bio znak da su zavrili, Mendini obrazi bili su rumeni a pogled sjajan. Hari Preston odloi fotoaparat i pogleda je sa ushienjem, koje devojci nije promaklo.

Marta

~23~

- eli neto da mi kae? - podigla je jednu obrvu.

- Samo to, da si ti neto najlepe to sam ikada fotografisao...

Skrenuo je pogled u stranu, vadei film iz aparata.

- A u svom ivotu napravio si, ukupno, stotinak fotografija? - nasme-jala se.

- Ne ba - uzvratio je, ne podiui glavu, kao da se plai da je pogleda. - Vidi, i meni je fotografija neto kao hobi...

Mendi je bila zainteresovana da uje sve o tome. Nije krila svoje iznenaenje, i zasula ga je masom pitanja. U meuvremenu, Hari je ugasio veliki luster i neke od svetiljki na zidu, i upalio svee na trpezarijskom stolu. Sada je bilo mnogo prijatnije; ne previe romantino, ali mnogo toplije i intimnije...

Za veerom su, nakon razmene iskustava sa fotografijom, priali o svemu i svaemu. Mendi se jako iznenadila promenom u Harijevom nainu izraavanja, kao i time koliko zabavan i drag on moe da bude ako to eli. Tu i tamo postavila bi mu poneko pitanje o svojoj majci, i na veinu dobijala zadovoljavajue odgovore.

Nisu ni primetili kada se razgovor usmerio iskljuivo na njih dvoje, i priu o ljubavi.

- Kako to misli: siguran si da jo nikoga nisam volela? - Mendi napui usne i pogleda ga ispod oka.

- Nemoj me pogreno shvatiti - toplo se nasmeio. - Hteo sam samo da kaem da u tebi primeujem toliko nevinosti i ivotne radosti, da sam

gotovo siguran da ti jo niko, nikada, nije slomio srce!

- Pa, i nije - slegla je ramenima. - Nadam se da i nee...

- Pepeljuga eka svog princa? - osmehnuo se.

- Zato da ne?

- Pa, recimo... moda zato, to on ne postoji!

- Upravo gledam u njegov prototip! - izletelo joj je.

- Dopadam ti se, Mendi? Da li to hoe da kae?

- Ne... U stvari, ne znam...

Zbunila se. Mora da je popila previe vina! Bilo je crno i slatko, a Hari joj je itave veeri netedimice punio au.

On ustade i obie oko stola, pruivi joj ruku.

- Kako bi bilo da malo proetamo batom?

Marta

~24~

Sloila se bez rei, zahvalna to on nije nastavio taj razgovor koji je poeo da joj biva pomalo neprijatan. Seti se ko je on, grdila je sebe. Jedan samouvereni, bezobrazni i bezduni advokat iz kompanije njene majke,

koji je spreman na sve kako bi doao do svog cilja i obavio povere-ni mu zadatak. A verovatno se ne bi bunio ni da se, usput, malo zabavi...

Ipak, nakon prijatno provedenih par sati u drutvu Harija Prestona,

Mendi je bilo zaista teko da ga posmatra na taj nain. Dok je iao ispred

nje ka velikom vrtu iza kue, zamiljeno je gledala u njegova iroka ramena ispod sive, svilene koulje. Ko je on u stvari, zapitala se. inilo joj se da je veeras upoznala sasvim drugaiju osobu od one na aerodromu.

Neko vreme etali su utei, jedno uz drugo. Devojku iznenadi veliina vrta; nikada, pogledom sa ulice, ovek ne bi pogodio da ta mala kua ima toliko prostora iza, niti da je on ispunjen sa toliko rua, ukrasnog grmlja i najrazliitijeg cvea koje je ispunjavalo vazduh svojim mirisom. Svuda okolo, na neki nain ograujui taj zadnji deo ogromnog dvorita, u polutami svetlucala su bela, vitka stabla breza. Njihovo lie aputalo je na blagom povetarcu koji je dolazio sa mora. Mendi se

ponovo oseti nestvarno...

Hodala je kraj Harija, kada joj noga zape za nekakav kamen i ona posrnu. Ispustila je tanicu, i brzo unu da je dohvati - istovremeno kada i on.

Lica im se naoe savim blizu jedno drugog. Polako su ustali, netremice se gledajui. Napetost koja je zatreperila u vazduhu mogla se gotovo opipati u tom bezvremenom trenutku spajanja njihovih pogleda...

Sve to je Mendi znala bilo je da su se od tog trenutka stvari odvijale nezamislivom brzinom. Ona se nala u Harijevom naruju, sa njegovim rukama vrsto ovijenim oko svog vitkog struka. Ljubio ju je vrelim i poudnim, uzbudljivim poljupcima kao niko do sada; i ona mu je spremno uzvraala.

U glavi joj se vrtelo, ali njoj je to bilo svejedno. Sve to je elela bilo je

da ne prestane da je ljubi, i da ti trenuci potraju zauvek... U njenom srcu Hari Preston je te veeri ili, moda, jo ranije, zapalio plamen koji je sada bilo nemogue ugasiti poljupcima. Ipak, njoj je to bilo sasvim dovoljno. Lebdela je negde u svetu nenosti i romantike, sasvim ponesena

magijom i iluzijom te arobne noi. Ni o emu nije razmiljala, nita drugo nije elela do da sve ostane tako kako jeste, i da se ti dragoceni

Marta

~25~

trenuci produe to je vie mogue. I u svakom od njih maksimalno je uivala...

U ukusu Harijevih poljubaca, u oporom, uzbudljivom mirisu njegovog losiona; u njegovom nenom, ali snanom zagrljaju i toplom

povetarcu koji im je milovao zajapurena lica dok ih je meusobna blizina nosila do nesluenih visina... Mendi se inilo da je u sebi akumulirala toliko te magine, pozitivne energije da e se prosto rasprsnuti od sree.

Osvestila se tek kada je shvatila da je njegove ruke sve vre steu uz svoje miiavo i napeto, uzbueno telo. Ljubio ju je po vratu i nenoj koi dekoltea, vlanim, strasnim poljupcima. Usne su mu bile vrele a

dah ubrzan, i mogla je da oseti snane otkucaje njegovog srca ispod

tanke, svilene tkanine koulje.

ta mi to radimo, zapita se Mendi i pokua da ga odgurne. Mi se i ne

poznajemo... Ovo je sasvim pogreno!

No, ma koliko da se otimala, Hari Preston nije je pustio. Umesto toga, podigao je u naruje i poneo ka kui, promrmljavi:

- Tiho, lepotice... Ne moe se sada povui... Obeavam ti da e ovo biti no koju e pamtiti!

Ove rei sasvim je osvestie. Mendi se nekako izvue iz njegovog naruja, jedva se odravi na nogama. Podigla je ruku i sa treskom ga oamarila, a zatim, pre nego to se Hari snaao, odjurila ka kapiji.

ula je kako on neto vie za njom, ali nije se zaustavila sve do kue. Tanije, do svoje spavae sobe, u kojoj se bacila na krevet ubrzano diui, dok joj se inilo da e joj srce iskoiti iz grudi. ta se to, zaboga, upravo dogodilo?!!!

Ujutro, Mendina prva misao bila je da je opet zakasnila u galeriju. Zatim se seti da je subota, i baci nazad na jastuke.

Trenutak kasnije, postala je svesna injenice da je obuena, i da na sebi jo uvek ima ruiastu haljinu koju je nosila prole noi. Malo-- pomalo, vrati joj se i seanje na sve to se dogodilo, zajedno sa jakom, nepodnoljivom glavoboljom.

Jedva je smogla snage da se odvue pod tu, sipajui kletve na raun tog umiljenog, nepodnoljivog tipa koji zamilja da je nekakav Kazano-va. Glavobolja je svedoila o mamurluku; napio ju je a da to nije ni

Marta

~26~

primetila, uljuljkao u sigurnost zabavnom i oputenom konverzacijom

pokuavajui zatim da to iskoristi i odvue je u krevet! Kako je samo ispala naivna...

Sa pekirom vrsto omotanim oko glave i u belom, frotirskom bade-mantilu, pojavila se u kuhinji.

Sara joj ponudi aspirin, shvatajui da je bolje da je ponovo nita ne pita.

- Ne gledaj me tako... sve je u redu! - odbrusi Mendi svojoj domaici, primetivi da zabrinuto stoji kraj nje sa aom vode u ruci.

- Ako i nije sada, bie... - uzvrati stara crnkinja zagonetno, odbijajui da prui dalja objanjenja.

- Sve ti zna - proguna devojka preskaui doruak, i odlazei da se obue.

- Prednost koju nam daju godine - nasmeja se domaica za njom.

Mendi zastade na vrhu stepenita, zamislivi se. Zar je mogue da je Sara neto naslutila? Njena dadilja od malih nogu, poznavala ju je bolje

nego iko drugi. Devojka je, na asak, bila na ivici odluke da se vrati i baci joj se u naruje, kao kada je bila mala. I dobro isplae, pove-ravajui joj ta se dogodilo...

. Odbila je od sebe taj iznenadni poriv i odluno krenula ka svojoj sobi. Ne sme to uraditi! Mora dokazati Sari, a i sebi, da je dovoljno odrasla da se nosi sa svim nevoljama koje joj ivot postavi na put. U protivnom, izgubie i ono malo samopotovanja to joj je ostalo nakon prethodne veeri.

Nakon to je za dlaku izbegla da postane jo jedna pobeda,

beznaajna recka u dnevniku tog nadobudnog vaingtonskog advokata...

Ostatak toga dana provela je u svom studiju kraj garae, u dnu dvorita, uzaludno pokuavajui da od jednog povelikog komada gline napravi neto to je liilo na skulpturu. Napokon, kasno predvee pobacala je sve to u smee. Odluila je da pokua neto da pojede, a zatim da rano legne u nadi da e glavobolja tako bre proi, zajedno sa seanjem na prethodnu no.

Hari Preston nije se javio.

Marta

~27~

Nedeljni dan osvanuo je prelep i sunan, i Mendi se probudi oseaju-i se mnogo bolje. Toga jutra uspela je da dorukuje, a sva munina i glavobolja netragom su nestale.

Kamo sree da je tako bilo i sa seanjem!

Jo uvek je bila ljuta na Harija; sada je znala da je on namerno nije

zvao prethodnog dana, dajui joj vremena da sredi utiske i nadajui se, moda, da e tako njena reakcija biti manje burna. Pa, dokazae mu da se prevario! Samo da mu uje glas...

Dan je prolazio, i Mendi shvati da ne radi nita osim to se beskorisno

mota po kui, povremeno gledajui u pravcu telefona. Ona, koja je uvek imala pune ruke posla, masu stvari koje je volela da radi i ljudi sa kojima je elela da se vidi, sada se vukla okolo poput krpene lutke ne znajui ta

joj se deava!

A ta ako je on otiao nazad u Vaington?...

Ta pretpostavka, bliska realnom stanju stvari, paralisala ju je na mestu. Zaista, nije bilo razloga da Hari Preston i dalje ostane u Pembru-ku. Imao je njene fotografije, i gomilu informacija o njenom detinjstvu i mladosti, koje je mogao da prenese Nori Blejk-Doson. Operacija usputnog zavoenja Mendi nije mu uspela, i...

Ve pomalo u panici, devojka pojuri ka telefonu. A, ne! Nee se valjda sudbina tako okrutno poigrati sa njom, i dozvoliti Prestonu da se, nakon svega, tako lako izvue? Ona je elela ansu da se osveti, da mu pokae da nije takva naivna, provincijska glupaa za kakvu ju je, izgleda, smatrao!

Tek to se maila telefona on zazvoni. Mendi se tre, a zatim duboko

udahnu vazduh. Grudima joj se, i protiv njene volje, razli uzdah olakanja - nekako, oseala je da je to on.

- Zdravo, lepotice... kako si danas? - veselo se oglasio im se javila, a zatim nastavio, ne dajui joj vremena da odgovori:

- Danas je nedelja, i znam da ne radi. Kako bi bilo da mi pokae grad?

Umesto da ga smesta napadne, Mendi u svoj glas kako mu, gotovo prebacujuim tonom, govori da je to i jue mogao da je pita. Brzo je uu-tala, pitajui se ta se to deava sa njom.

- Jue? - nasmejan Harijev glas odjeknu iz slualice. - A ne, nikako! Popili smo toliko vina, da me je itav dan bolela glava... Sa tobom u drutvu, lepotice, mukarac moe da zaboravi na meru, zna!?

- I na lepe manire - procedi Mendi sebi u bradu. Ali, on ju je uo.

Marta

~28~

- Lepi maniri su neto to nikada nisam ni imao, sea se? - vedrina u njegovom glasu ostala je nepomuena. - Za to si me optuila jo na aerodromu...

- Kako lak nain da zaobie izvinjenje zbog svog nepristojnog ponaanja! - konano se razbesnela. - Zove me tu, pravei se kao da se nita nije dogodilo, a ovamo...

- Ovamo - ta? ta pokuava da mi kae, Mendi? - i on se, napokon, uozbiljio. - eli li da mi saopti da ti nije bilo lepo u mom drutvu?

- Zna ti dobro ta ja hou da kaem, Prestone! - prosiktala je. -Doao si ovamo da te podsetim, kao zastupnik moje majke... Nora te je poslala da me dovede u Vaington, a ne da me napije i zavede, tretirajui me kao komad mesa u izlogu koji samo eka tebe da ga pokupi!!!

- Za sve to se dogodilo bilo je potrebno dvoje, lepotice - glas mu postade opasno tih. - I ja bih isto tako tebe mogao da optuim da si me zavela... Da si me zavodila itavo vee, mamila i izazivala, a zatim jednostavno otila udarivi me posred lica kao da sam samo ja kriv zato to je dolo do nekoliko poljubaca...

- Nekoliko poljubaca?! - Mendi se histerino nasmeja. - Praktino si pokuao da me siluje, ti... Ti, napasnie!

- Smiri hormone, malecka - usledi grub odgovor. - Nisam uradio nita to nisi elela. Verujem da si se na kraju sebe uplaila, ne mene! No, ako

ne eli da se trenuci nae, hm... bliskosti ponove, dovoljno je da mi to

lepo kae!

-I ti e me posluati? - podrugljivo je upitala. - Dokle?... Dok ponovo ne dobije ansu da me obrlati, kako bi do kraja ostvario svoju nameru...

Sa druge strane ice zau se glasan smeh.

Mendi je uutala, uzbueno diui, pitajui se da li da saeka odgovor ih, jednostavno, spusti slualicu. Tada se ponovo zau Harijev glas, odjednom dalek i hladan:

- Ma ta ti mislila o sebi, Mendi Blejk, nisi ba toliko neodoljiva da bih ja zbog tebe pribegavao tako komplikovanim igrama! Ne znam oko ega si se toliko uzbudila, ali jedno neka ti bude jasno: devojka vie ih manje,

meni nita ne znai! Pogotovo kada se radi o provincijalki koja zamilja da se oko nje vrti itav svet, i da je toliko zanosna da svaki mukarac koji je sretne mora da poludi za njom, i da je ima po svaku cenu! Spusti se na zemlju, mala... Daje sebi previe slobode ovde...

- Ah, tako? - procedila je, oseajui kako se zajapurila od besa.

Marta

~29~

- Upravo tako - hladno je uzvratio. - A sada, kada smo to raistili, ponoviu svoje pitanje: ostajem jo danas u Pembruku... eli li da mi pokae ima li se ta vredno videti u ovoj zabiti, ih da potraim prijatnije

drutvo?

Usledio je trenutak utanja. Mendi izbroja do pet kako bi povratila mo govora, a zatim odbrusi, otrovnim glasom:

- Pokazau ti ja put u pakao, Hari Prestone! Kada malo bolje razmislim, ini mi se da bi tamo bio u najprijatnijem drutvu!!!

Tiha, nedeljna no obavijala je itav grad. Bila je davno prola pono; na ulicama predgraa u kome je Mendi ivela nije bilo ni ive due. Na veini kua prozori su bili u tami, oznaavajui da su njihovi vlasnici u dubokom snu, prikupljajui snage za sutranji poetak jo jedne radne sedmice...

Priliku u crnom, koja se pojavila tiho koraajui trotoarom, zanimali su samo prozori svetlouto okreene kue na kraju ulice, kao i oni u njihovom neposrednom komiluku. Kretala se meu njima poput senke, paljivo osmotrivi taj deo ulice.

Sve je bilo mirno i tiho, ba kao to je Mendi i oekivala. Ona prebaci ranac na drugo rame, i spretno preskoi ogradu oko kue u kojoj je Hari Preston, nadala se, jo uvek bio. Prikrala se zidu, a zatim spustila ranac kraj sebe.

On e meni rei da sam se nepotrebno uzbudila... Da se spustim na zemlju... Da se svet ne vrti oko mene... On, jedan obian napasnik i siledija! On, koji ne ume, ak, ni jedno izvini da kae nakon to je

jedno arobno vee pretvorio u kompletni fijasko svojom nasrtljivou!...

Takve i sline misli prolazile su joj kroz glavu, dok je paljivo otvarala ranac pazei da ne proizvede nikakav zvuk. Izvadila je jedan od mase pripremljenih sprejeva u boji, pakosno se nasmejavi. Nije mogla da u njemu izazove nimalo ljudskosti i pristojnosti, izgleda... Ali e zato, definitivno, uspeti da ga naljuti. Bar onoliko, koliko je i sama bila ljuta...

Pokuavala je da zamisli Harijev izraz lica kada bude video njeno

remek-delo. I, jo gore, kada bude gospodinu Ferisu morao da objasni kako to da je njegova kua dobila novu fasadu za vreme Harijevog boravka. Na stranu to, to e morati da plati ponovno kreenje...

Marta

~30~

Mendi duboko udahnu, odmeravajui zid pred sobom, osvetljen tek delimino svetlou uline svetiljke. Za njene namere, sasvim dovoljno. Ponovo se nasmejala, bez glasa; zubi joj blesnue u tami.

Svuda oko nje, grane oraha bacale su lelujave senke, ali Mendi Blejk, ovoga puta, nije zurila u njih kao nekakva zanesena, romantina luda; one su joj sada bile saveznici, i zaklanjale je od neeljenih, eventualnih

pogleda nekog sluajnog prolaznika sa ulice.

Navukla je crnu kapu dublje na elo, a zatim podigla prvu boicu spreja... i pustila mati na volju.

Mendi se inilo da nijedan ponedeljak ujutro za nju nije bio lepi od tog, petnaestog dana avgusta. Pola je do galerije pevuei, onom stranom ulice kojom, obino, nije prolazila; razlog za to bio je veoma jednostavan - nije odolela a da, izbliza i na dnevnom svetlu, ne pogleda svoje remek-delo jo jednom.

U dvoritu male, nekada jednolino mada vedro, svetlouto okreene kue u njenoj ulici, sve je bilo tiho i bez pokreta. To je moglo znaiti da se Hari Preston jo uvek nije probudio... Ih da je ve otiao da pronae gospodina Ferisa, vlasnika kue, i izvini mu se za njen novi izgled pre nego to za njega uje od zaprepaenih suseda.

A takvih je bilo, ak i sada, iako je ve bilo pola deset, i veina ljudi iz komiluka je otila na posao. Desetak domaica na prolasku za pijacu ili supermarket, neto deurlije i prolaznika... Neki od njih su se pravili da ne gledaju u tom pravcu; usporenog hoda, tek, bacali su kradomine poglede na veselo obojeni zid, dovoljno vidljiv iza starih, orahovih

grana. Drugi su otvoreno zurili u splet linija, cvetova, leptira duginih boja i raznih apstraktnih slika za koje se nije moglo rei sa sigurnou ta predstavljaju...

Neki od tih nerazumljivih grafita bih su, ipak, dovoljni da

razigrana mata po koje smerne domaice natera crvenilo u njene obraze, i prisili je da postieno spusti pogled.

Mendi se smejuljila, primetivi to. Deca, kako je i elela, osim duge,

reka i cvetnog polja nita nisu razumela, tek tu i tamo se gurkajui lakto-vima i veselei arenolikom prizoru, dok je nekoliko retkih, mukih posmatraa vrtelo glavama i suzdravalo smeak, trudei se da pokae neodobravanje zbog ovakvog naina umetnikog izraavanja.

Marta

~31~

Da li je iko od njih pomislio da je novi stanar Ferisove kue to lino uradio, Mendi i nije bilo toliko vano. Prola je uurbanim korakom, na trenutak, tek, zastavi da sa izrazom uenja na licu napadno pogleda u fasadu kue.

- Neuveno! - glasno je prokomentarisala, kako bi sa sebe otklonila eventualne sumnje. Zadovoljno se nasmeila, zauvi par odobravajuih uzvika, i produila svojim putem.

Nije bilo opasnosti da nju bilo ko povee sa novim izgledom te kue, sve da su ljudi i saznali zbog koga je Preston tu doao. Iako ne ba na

glasu kao smerna i tiha osoba, nije bila poznata po bilo kakvim inovima bliskim vandalizmu; ljudi su je potovali, zbog njenog oca ako ne zbog nje same, i voleli, na neki nain. Pomagala je svima, i sa svima ivela u miru... A Preston je bio stranac.

Dodue, Mendi se ne bi libila ni da javno prizna ovo svoje nedelo

- svaka cena koju bi morala da plati bila bi mala u odnosu na zadovoljstvo koje je osetila kada je, na kraju ulice, videla mercedes gospodina Ferisa, sa namrtenim vlasnikom za volanom.

Da li ga je pozvao lino Preston, ili neko od suseda? U ovom drugom sluaju, dragi Hari imae ne ba prijatno buenje... Dodatnu satisfakciju pruala joj je injenica da e on, sasvim sigurno, znati ko je jedini krivac za sve.

Hoe li to rei Ferisu? Zabavljalo ju je, ak, i da nagaa u vezi toga. Da li e Preston, poput svakog dosadnog i ispravnog graanina rei da je dolo do nesuglasica meu njima dvoma, i da smatra da je ovo njen nain da mu se osveti? Hoe li tako svaliti krivicu na nju - uzgred budi reeno, krivicu koju nikako nee uspeti da dokae, jer su prazne boice sa bojama ve bile bezbedno smetene na dnu kontejnera na drugom kraju grada. Uz to, Mendi je bila sigurna da je niko nije video.

Gotovo da je bila sigurna i u to, da e Hari Preston sve preutati i podneti izvinjenja i objanjenja koja e morati da da, i trokove kreenja... No, u tom sluaju, morala je biti spremna na nekakvu osvetu sa njegove strane.

elela je, od sveg srca, da on ispadne pravi dentlmen. Da sve to

podnese i plati, a zatim da je potrai i izvini joj se zbog svog grubog

ponaanja prethodnog dana, i onih uasnih rei koje joj je rekao preko telefona. Samo, nekako... Oseala je da je malo verovatno da e se ba to i dogoditi. I zato je odluila da bude spremna na sve.

Marta

~32~

No, iako je Mendi, zbog svega, vreme provodila kao na iglama, dan joj je, zaudo, protekao mirno i bez ikakvih uzbuenja. Nije imala strpljenja da radi bilo ta konkretno; muvala se neko vreme po galeriji, a

zatim vreme posvetila sreivanju nekih zaostalih rauna - neto, za ta ve nedeljama nije imala strpljenja niti vremena. Ruala je u malom restoranu kraj reke sa jednom poznanicom.

Napola sluajui njene beskrajne monologe, a napola razmiljajui o strancu zelenih oiju i iskriavog pogleda, bila je, vei deo tog vremena, zagledana kroz prozor u talase.

Nije znala mrzi li ga nakon svega. Dobila je svoju osvetu, i sada je oseala da se neto mora dogoditi, kako bi se sve reilo. Na kraju, Mendi priznade sebi da, u stvari, eli da on nekako reaguje. Sve bi bilo bolje od

toga da njen mali nestaluk proe mirno, zatakan, i da se Norin

advokat prosto vrati u Vaington. U dnu srca znala je da je itav ovaj mali rat sa njim zabavlja, i da je svet mnogo vedriji i svetliji sa Harijem Prestonom na slici... Makar je samo nervirao ili vreao. Zato, to je ose-ala da on zaista tako ne misli, i da i ona u njemu budi ista ona pomeana oseanja kao on u njoj.

U vezi tog poslednjeg, svim srcem je prieljkivala da je oseaj ne vara, i da je u pravu. Uprkos njegovim grubim reima nije mogla da zaboravi onaj arobni, nestvarni i treperavi oseaj maginog u njegovom zagrljaju, i nije elela da veruje da je to bilo samo jednostrano.

Hari je u jednom bio u pravu: neto u njoj odbijalo je da prihvati da je

on jedini mukarac koga je do sada srela, a koji je bio imun na njene

drai. Pogotovo zato, to se zaista potrudila da mu se dopadne one veeri... Kao i on njoj, i to nije mogao da porekne. Tek sada bila je gotovo spremna da mu sve oprosti i poveruje da on, moda, nije ni eleo da je

zavede, kako je prvo pomislila... Ve da je zaista, kao i ona, bio ponesen arolijom trenutka... U tom sluaju, znala je, njegova reakcija na ovo danas bie sasvim adekvatna.

Jo deo popodneva provela je u galeriji, sa glavom punom takvih

sanjarenja.

Na trenutke proglaavala je sebe romantinom ludom, a zatim bi se ponovo nasmeila, zamiljajui zelene oi tog dojueranjeg neznaca kako ljutito iskre, dok on smilja kako da uzvrati udarac... Ili se

opravda i izvini. Nije znala ta e dalje biti, a nije se time ni zamarala. Ono to ju je ve pomalo ljutilo, bila je injenica da se dan bliio kraju, a nita se nije dogodilo. Od Harija Prestona ni traga, ni glasa.

A tada je dola kui.

Marta

~33~

Izdaleka primetivi grupicu ljudi na ulici, pomislila je da su okupljeni iz

istog razloga kao i jutros; tada je, pribliivi se, shvatila da oni stoje pred njenom kuom.

Ubrzala je korak, odjednom ljuta to na posao nije otila svojim

sportskim kolima, tako da bi sada mogla da nagazi papuicu za gas i skrati sebi ovu muku iekivanja. Ipak, sve je saznala dovoljno brzo... I ukoila se u mestu, na pedesetak koraka od svoje kapije.

Odatle dobro se videla fasada njene kue, jo tog jutra idilino bela meu cveem i zelenilom koji su je okruivali. Sada se tu arenilo itavo bogatstvo boja, no slika koju su te boje doarale bila je ona, koja na Mendino lice natera rumenilo stida i besa: radilo se o paru u ljubavnom zagrljaju, ne ba bezazleno naslikanom... Devojka, ije se lice nije jasno videlo - za razliku od torzoa i dela oblih bokova i vitkog struka - imala je dugu, crnu i prirodno uvijenu kosu, poput njene...

Ona zapanjenim pogledom, mahinalno, prelete preko lica prisutnih posmatraa, koji su se smejuljili, primetivi je.

Pocrvenela je, ali nije spustila pogled. Tamo, u njenom dvoritu, bilo

je nekoliko ljudi u bojama umazanim kombinezonima, koji su upravo uklanjali skelu sa svog zavrenog rada. I njihovo komeanje otkri devojci i poslednji, ali ne manje uasavajui detalj: na dnu slike, koja je pokrivala gotovo itavu fasadu njene kue, pisalo je crvenim, tamno uokvirenim slovima: Mendi, volim i ja tebe...

Ostala je sasvim bez daha, i mogunosti da hoda ili se pokrene. E, ovo, stvarno...

Nije znala ta da misli, niti kako sada da reaguje. Bilo je kasno da se

povue, ve primeena od strane nasmejanih suseda, i radnika u dvoritu. ta da im kae? Verovatno su bili dobro plaeni za svoj posao... Da pita ko im je dao nalog, a zatim prijavi Prestona policiji?...

Kako, kada je do sada svima bilo jasno da je majstorstvo na kui u kojoj je on odseo - delo njenih ruku?!!! A da je ovo sada njegova osveta... Iako nije bilo dokaza za to, nakon ovoga nita ih ne bi moglo uveriti u suprotno!

Da, zaista je to majstorski izveo... U sebi, Mendi skide kapu Hariju

Prestonu, no to ne umanji ni njen bes, niti njenu zbunjenost. Kao u mag-

Marta

~34~

novenju, setila se da mu je one veeri, koju su proveli zajedno, rekla da Sara ponedeljkom ima slobodan dan. Sama mu je ostavila slobodno polje delovanja, ni ne sanjajui da bi se ovako neto moglo dogoditi. ta sada, za ime sveta?...

Udahnula je duboko, pokuavajui da se smiri. Tada, meu radnicima koji su izlazili iz dvorita, primeti iscereno lice Harija Prestona. Bio je tu!!! ta vie, sasvim mimo je stajao kraj njene kue, odmeravajui uinak svog truda, sa zadovoljnim izrazom lica.

Jo je nije primetio.

U trenutku, Mendi kao da dobi krila, i projuri ulicom do kue. Sudarila se sa par radnika koji su nosili merdevine, ne potrudivi se da

im se izvini, niti da kae bilo ta drugo.

Krivac za sve bio je pred njom, i, kako se inilo, nije ni nameravao da pobegne sa mesta zloina...!

- Ti! Kako se usuuje?... - prosiktala je ispod glasa, kada se, napokon, nala pred njim. Poslednjim deliem razuma bila je svesna ljudi koji ih posmatraju, tako da se obuzdala da ne zavriti ove rei koliko je grlo nosi.

- O, zdravo, Mendi - rairio je rake, kao da oekuje da e mu ona pasti u zagrljaj. - Stigla si upravo na vreme... ta kae?

irokim pokretom ruke pokazao je na sliku iza sebe, smejui joj se u lice, izigravajui srenog, zaljubljenog mladia koji je za svoju draganu uinio neto zaista divno.

Mendi oseti kako se, tek sada, i bukvalno trese od ljutine. Jo i ovo!

- U kuu. Za mnom. Smesta!

Procedila je to izmeu stisnutih zuba, koji samo to nisu zacvokotali od navale besa. Bila je na ivici da izgubi kontrolu nad sobom, i osetila je to; okrenula se na peti i umarirala u kuu.

Za divno udo, Hari ju je posluno sledio. I dalje sa osmehom na licu, zaustavio se u predsoblju, gde ga je Mendi ekala sa rukama na bokovima i pogledom koji je mogao da ubije... Da su samo njene elje

bile stvarnost.

- Hajde, lepotice, smiri se... - prekrstio je ruke na grudima, zainte-resovano, i pomalo zaueno je posmatrajui.

Kao da je ona nekakav simpatian, ali ne ba detaljno ispitan prime-rak ivog sveta sa neke druge planete.

- Da se smirim?! Nakon svega, ti mi predlae DA SE SMIRIM???

Marta

~35~

Povisila je ton, a zatim naglo uutala, shvativi da je to najpametnije to u ovom trenutku i moe da uradi. Ali, kako?...

Okrenula se i pola ka kuhinji, gde natoi sebi au vode i srui je u grlo. Hari Preston ju je u stopu pratio.

- Vidi, ja sam se ovog jutra slatko nasmejao kada mi je gospodin Feris pozvonio na vrata i prekinuo me u pakovanju... Kada sam shvatio da sam propustio let za Vaington... Kada sam uvideo da u osim zakanjenja u kompaniju gde sam najavio svoj dolazak i propale avionske rezervacije imati i dodatnih trokova ovde... I posla sa

molerima!

- Ja, zaista, ne znam o emu govori, Prestone!

Ta la joj je izletela, i pre nego to je stigla da razmisli.

- O? - nasmejao se, kao da je, upravo, uo neki dobar vic. - Znai, nisi ti bila ta, koja je onako divno oslikala fasadu kue gospodina Ferisa, i izmamila mi poslednji, i najslai osmeh?... teta...

- Kako to misli: teta?!

Sada je bila zaista zapanjena njegovom reakcijom. Polako se vraala iz stanja potpunog oka u normalu, ili neto to je, bar priblino, tome

nalikovalo. Sve to je oseala bilo je iznenaenje i doza sumnjiavosti: da li se on poigrava sa njom? Naravno... Nije moglo biti u pitanju nita

drugo! Zaboga, samo to joj ne kae hvala, za sve to mu je priredila!

Dodue, kako i ne bi, pomisli Mendi sa uzdahom. Upravo je dobio

svoju osvetu... Mora malo i da likuje, zar ne?

Ponovo je usmerila svu svoju panju na Harija, dok je on objanjavao:

- Vidi, lepotice... Bio sam toliko oduevljen onim za ta sam mislio da je tvoje remek-delo, da sam smesta odluio da ti vratim uslugu! I da jo malo proirim svoje trokove, time to u pomenute majstore zaposliti na jo jednoj fasadi, osim Ferisove... Nju su, naalost, morali da prekree u staru, jednolinu boju, na insistiranje vlasnika kue, ali su ovu, zato, sasvim lepo oslikali... Zar ne misli?

- Ja, zaista...

Nije nalazila rei za ono to eli da kae. Preston to iskoristi, i brzo produi:

- Da, i ja mislim da su odlino uradili svoj posao. To je bilo upravo ono to sam eleo! Samo ja, za razliku od tebe, ne beim od onoga to

sam uradio! Kao svaka odrasla osoba, prihvatam odgovornost za svoje postupke, i elju da nekome ulepam dan...

Marta

~36~

Mendi odmahnu glavom u neverici.

- Ti... Ti si sasvim lud!

On se nasmei, ovoga puta pomalo pretei, i prie joj.

- Ne lui od tebe, moja provincijska divlja ruo... Reci mi, zar ti se nova fasada ne dopada?

- Da, oduevljena sam...

Suzila je pogled, pitajui se ta li sada smera. Ve joj je bio opasno blizu; njeno srce, tek malo umireno, sada je ponovo poelo svoj divlji ples. Ovoga puta ne zbog besa...

- Natpis na dnu posebno mi je zanimljiv - smogla je snage za provokaciju, ne uzmiui, i netremice ga posmatrajui.

Jedno je morala da mu prizna: nije se predavao tako lako! Bilo je to neto to nikada ne bi glasno izgovorila, ali... Uprkos svem ponienju

kome ju je upravo izloio, divila se njegovoj smelosti.

- Izjava ljubavi? - osmehnuo se, pruajui ruku i sklanjajui joj jedan nestani pramen kose sa ela. - I ja mislim da je to dalo posebnu dra svemu!

- Ja bih samo primetila da ne odgovara istini... Kao ni itava slika, uostalom! - huknula je.

- A umetnika sloboda? - smeak mu postade naivan, i gotovo dobroudan. - Uostalom, ti ne zna koliko je moja izjava ljubavi istinita, lepotice... Samo nagaa!

- Ljubav! Kao da ti zna ta je to! - frknu Mendi, uzmiui.

Zavrtela je glavom, odjednom se pitajui o emu oni to, zaboga, razgovaraju. I to u ovakvoj jednoj... tragikominoj situaciji!!!

Ne zna ni ti, to je sigurno - slegnuo je ramenima. - Tako da istinitost moje izjave na zidu tvoje kue uopte nije diskutabilna, meu umna... Kao ni tvoji... Oprosti: oni crtei sprejom za koje sam verovao da su

tvoje autorsko delo, na fasadi Ferisove kue... Zna li kakvu poruku alju, ili e mi sada rei da ih nisi ni videla?

Lice mu ponovo poprimi miran izraz, kao da pria o vremenu.

Devojka trepnu u neverici. Pa, ovaj mukarac je stvarno... Ni u

mislima nije uspela da nae prave rei!

Okrenula mu je lea, skupljajui sve svoje snage da okona ovu, odjednom munu situaciju. Kakve svrhe sad ima raspravljati o svemu? I, uopte, kakva je ovo iznenadna pria o ljubavi?...

Zato je TO postala tema njihovog razgovora?

Marta

~37~

- ta ti, u stvari, hoe, Prestone?

- Pogreno pitanje - proaputa glas tik kraj njenog obraza, koji dotae vrelina Harijevog daha, dok je nastavljao da apue:

- Ti si prva poela, Mendi... ta si elela? Da me naljuti? Uvredi? Kazni za grubost preko telefona? Jesi li oekivala izvinjenje?... Ravnodunost?... Bes?... Kakvu si reakciju elela da izazove... I kakva je

to bila poruka koju si mi poslala? Ja sam odgovorio na nju onako, kako sam je shvatio...

Izmeu svakog pitanja po jedan vreli poljubac dotakao je devojin obraz, a zatim i vrat. Oseala je kako se njegov glas gubi negde u daljini, dok su je dve snane, tople ake obuhvatale vrsto oko struka, tako da joj je ponestajalo daha.

Umesto odgovora iz grla joj se zau muklo jecanje. Njeno telo, pomalo bez kontrole u trenucima besa koji su je obuzeli pre toga, sada je spremno i bez rezerve reagovalo na Harijeve poljupce... Milovanja... Osetila je kako gubi tlo pod nogama.

Polako ju je okrenuo ka sebi. Uinilo joj se da vidi zadovoljni smeak na njegovom licu, pre nego to su joj se oi u magnovenju sklopile, a itavo bie se predalo vanvremenski nenom poljupcu koji je usledio. Taj nemogui, uasni a, ipak, tako privlani mukarac milovao ju je tako, da ju je usred ovakve nemogue situacije, usred bela dana, nate-rao da se osea poput marionete u njegovim rukama.

Da mu svojevoljno ovije ruke oko vrata i privije se uz njega, ne elei nita drugo sem njegove blizine i dodira, koji su inili da zaboravi na sve ostalo... i poeli da mu se sasvim preda. A sada nije bilo magije noi, vina, niti opravdanja za Mendine elje...

- eli me vie od svega, zar ne? - proaputao je glasom promuklim od strasti.

Potvrdila je nemim klimanjem glave, ne otvarajui oi.

- I ja tebe elim, toliko jako da to boli...

- Pa?... - protisnula je pomalo nestrpljivo.

Nije znala ta on eli da kae ili dokae. Usne su joj plamtele od enje za njegovim poljupcima... A itavo telo gorelo od udnje za njim.

Nije elela da prestane...

- Ko je onda od nas dvoje merodavan da govori o ljubavi? - upitao je, neto pribranije, dok je polako sklanjao njene ruke sa svojih ramena, i odmicao je od sebe. - Moda ovakvu ekstazu samo ljubav i moe da ponudi... Ljubav na prvi pogled, sa isto toliko smisla i besmisla koliko i

Marta

~38~

sve ostale ljubavi na svetu! Govor tela, koji je samo prethodnica i opravdanje govoru srca i due... Nema iskustva da na to pitanje

odgovori, oseam. Ali, ja imam...

Prisiljena da otvori oi, Mendi se polako spustila na zemlju. I nije joj se previe dopalo ono to je videla: jo uvek drei njene ruke u svojima, Hari Preston netremice ju je posmatrao. No, na njegovom licu nije bilo ni traga ekstazi o kojoj je govorio. A njegov pogled... Bio je nekako dalek i nedokuiv...

Trgnuvi se, uzmakla je za korak. Zatim dva, tri... Nije pokuao da je

sledi. Tek kada se nala kraj vrata koja su vodila dalje od njega, na slobodu, Mendi zastade, ponovo vladajui sobom.

- elim da mi ti tvoji umetnici ponovo okree fasadu kue u belo

- rekla je tvrdo, kada je malo umirila misli i telo.

- Naravno, draga moja Mendi - spremno je uzvratio. - Ali, pod jednim uslovom...

- Da ja platim za kreenje kue u kojoj si stanovao?

- Ne - nasmejao se. - Zato bi? To ti nisi uradila, bar si mi tako rekla... Sea se?

Porumenela je, ali ga je i dalje posmatrala, ne trepnuvi.

- Onda... ta eli?

- Da poe sa mnom u Vaington, i upozna svoju majku. To je sve to elim...

To je, verovatno, sve to si ikada i eleo, pomisli devojka, i ta misao

probode joj grudi poput dobro naotrene strele. Sve ostalo samo je

parada izmanipulisanih igara, flerta u dokolici i usputne zabave...

Ona savlada kratak, otar bol u grudima jednim osmehom, koji mu uputi uz moleivi pogled, koga ni sama nije bila svesna:

- U redu, Prestane. Ali bez daljih trabunjanja o ljubavi... Ili bilo emu slinom. I bez drugaijeg kontakta osim neophodnog meu nama...

- Obeavam!

Rekao je to prebrzo, a da bi zvualo istinito. Mendi ga pretei pogleda.

- asna skautska! - nasmejao se sa nestanim iskricama u zelenim oima.

Ponovo se egaio, shvatila je.

- Onda, nita od naeg dogovora...

Marta

~39~

Napola mu je okrenula lea, kada se on pokrenu, i u dva koraka nae kraj nje.

- U redu je, Mendi. Slaem se - glas mu je ovoga puta bio sasvim ozbiljan.

Devojka ga pogleda ispod oka.

Stajao je sasvim blizu, ali nije ni pokuao da je dotakne. Da li joj je

drago ili ao zbog toga?... Da li je samo odluio da ispotuje njenu odluku, ili se sve vreme samo igrao sa njom?...

Nije znala. I bilo joj je potrebno vreme da o tome razmisli. Mnogo vremena. A njegove sledee rei nisu razjasnile nita od nedoumica u Mendinoj glavi...

- Govoriemo o ljubavi samo onda, kada ti to bude poelela. Tanije: ako to, ikada, poeli! - uveravao ju je. - Sada te ostavljam da se spaku-je. Ne brini, fasada e, pre nego to krenemo, biti ponovo bela kao

sneg... Kao i tvoja reputacija.

Otiao je, ostavljajui je sasvim zbunjenom - kao nikada ranije. A Mendi Blejk nije navikla da bude zbunjena!

Ve par sati kasnije, dok se pakovala i obavljala neophodne telefonske razgovore pred put, bila je opet ona ista, odluna i energina devojka koja zna ko je i ta eli. Sve misli bile su joj usmerene ka skorom susretu sa majkom... A svi dogaaji u vezi sa Harijem Prestonom zaboravljeni - ili, bar, sasvim potisnuti u drugi plan.

U vreme kada je, sledeeg dana, Hari Preston doao po nju, snagom volje i potujui sopstvenu odluku, bila je sasvim mirna i hladnokrvna. Ponovo je u njemu videla samo pravnika iz kompanije Nore Blejk-Doson, i nita vie od toga. Ih je, bar, ona tako elela da veruje...

Vonja do Savane, iznajmljenim kolima Harija Prestona, protekla je u

utanju, brzo i gotovo bezbolno i za Mendi i za Harija.

To se nije moglo rei za nastavak puta, bar, po sceni koja se, nakon to je iznajmljeni auto vraen a oni nastavili dalje, odigrala na aerodromu. Sve do samog ulaska u aerodromsku zgradu, devojka je bila sasvim mirna. Odsutna u mislima, gledala je nekud kroz prozor... Sve dok se taksi nije zaustavio na aerodromu, a Hari mimo uneo njihove torbe u zgradu. Tada je podivljala poput furije, pojurivi za njim.

Marta

~40~

- Zato mi nisi rekao da emo ii avionom? Kako si se samo usudio da tako neto odlui bez mene!!! - besnela je Mendi, ljutito gledajui u svog sagovornika. Osim mlakog pozdrava koje su razmenili tog jutra, bile su ovo prve rei koje mu je uputila.

Hari Preston je zbunjeno pogleda.

- Rezervisao sam karte za ovaj let jo jue... U emu je problem, Mendi?

-Jue... Jo gore! - huknula je. - U redu, dozvoli mi da preformuliem pitanje: zato si, za ime sveta, rezervisao avionske karte a da mene ne

pita?

- A zato ne bih? - iznenaeno ju je pogledao.

- Moda ja nisam elela da do Vaingtona doem avionom?...

- Ne, mislila si da emo se tih triavih hiljadu kilometara voziti taksijem! - podsmehnuo joj se, gubei strpljenje.

- Otkud ja znam... - slegla je ramenima. - to se mene ticalo, mogli smo i mojim kolima... da si me samo lepo zamolio!

- Ne radi se o tome! Zato bih se vozio, ako mogu da letim?

- Da leti?... Ha! Pusti snovi - nasmejala se gotovo histerino, sada ga sasvim iznenadivi.

- Ne moe ti da leti, Prestone, zar ti to niko nije rekao? - produila je glasom prepunim ironije. - Ono to leti je ona... Ona mala, limena konzerva, u koju eli da me smesti bez mog pristanka!

Tek tada, Hari shvati o emu se radi. On zabaci glavu i grleno se nasmeja.

- Mendi Blejk! Pa ti se plai letenja!!!

- Nije tano! - zajapurila se od ljutine.

- Jesi li ikada letela avionom? - pogledao ju je ispod oka, i dalje se smejui. - Ili, bolje da pitam... Jesi li se ikada makla dalje od Savane?

- Ti... Ti si preterano drzak, Prestone! - nije nalazila rei za ono to eli da mu kae. Bar, ne rei koje bi pristajale jednoj dami...

- Je li to bilo da ih ne?

- Naravno da sam... koristila avion kao prevozno sredstvo - progutala je knedlu, koja joj zastade u grlu prilikom podseanja na prethodne letove. - Inae, za tvoju linu evidenciju, obavetavam te da sam propu-tovala svaki kutak Severne, i deo June Amerike... A bila sam i u Evropi!

To sve ne moe se samo vozom ili kolima, zar ne?

- Na tvoju alost - isceri se Hari. - Kako si putovala, drogirana?

Marta

~41~

- Ne koristim opojna sredstva!

Mendi spusti pogled. Ovo, ba, nije bila ista istina - pre svakog putovanja avionom, uzimala je, uz saglasnost svog lekara, povelike doze valijuma... Ali, to ne bi, ni u snu, priznala Hariju Prestonu! Strah od letenja bio je, po Mendinom linom miljenju, jedina greka u njenom, inae sasvim uravnoteenom karakteru. Nije znala odakle potie, ni kako ga se osloboditi.

- U redu, Mendi, verujem ti - Hari joj prie, i spusti ruke na njene miice.

- Ali?... - prkosno ga je pogledala, trgnuvi ramenima i uzmakavi korak. Toplina njegovih aka na njenim golim miicama neobino joj je prijala, no nije elela da je on tu tei... Kao nekakvo uplaeno dete!

- Zato onda sad panii? - nije reagovao na njeno uzmicanje, pravei se da nita nije primetio. - Idemo...!

On se sae i podie njihove torbe, tako da Mendi nije imala drugog

izbora do da krene za njim. Svaka ast, glupao, grdila je sebe u mislima. Uverila si ga da se ne plai, i sad se snalazi kako zna...

Neko vreme kopala je po svojoj torbici, proveravajui da, sluajno, nije ponela neku tabletu valijuma sa sobom. No, unapred je znala da je to malo verovatno. Prilikom pakovanja bila je previe obuzeta planovima

za susret sa majkom, i nastojanjima da zaboravi i potisne u drugi plan sve to joj se dogodilo sa Harijem Prestonom... Zaboga, nije, ak, ni razmiljala o tome kako e stii do Vaingtona! Dodue, nije znala da su Harijeva kola iznajmljena u Savani...

ta u sada, pomislila je panino. Gotovo da je krenula da ga povue za rukav, i zamoli da pronau neki drugi nain putovanja. Tada kraj njih proe par, koji se estoko svaao.

- Zna koliko se plaim letenja, Frenk - cvilela je plavokosa devojka njenih godina. Bila je doslovno okaena o ruku neto starijeg mladia, koji je nestrpljivo kolutao oima.

- Popij neto za smirenje - ree on, mirnije nego to se moglo oekivati, s obzirom na njegov izgled.

- Popila sam, i ne pomae! - zaskia devojka histerino. - Avion e se sruiti, sigurna sam! Poginuemo, Frenk!

Zaplakala je, i niz njeno lice cedili su se crni tragovi maskare. Njen pratilac prui joj maramicu.

- Ako ne stignemo danas u Vaington, izgubiu posao, Lola! Ti si insistirala da ostanemo due ovde...

Marta

~42~

- Za sve sam ja kriva, kao i uvek! - devojin glas sada je bio sasvim histerian. - Neu da uem u taj prokleti avion! Ne-u! Eto ti! ta e sad?

- Zatraiu od stjuardese jo neko umirujue sredstvo za tebe, obeavam...

Frenk se izvinjavao ostalim putnicima u redu, koji su jedva obilazili da se ne sapletu o isprueno telo njegove devojke ili ene. Ona je ve bila na kolenima, preklinjui ga da je ostavi tu, na aerodromu, i pretei da e ga ostaviti zauvek.

- Ma, ostavi je tu - promrmlja neko sa strane.

- Ostavi je na pustom ostrvu! - dobaci jedan momak sa slualicama na uima - i on je sve uo.

Nekoliko prisutnih se nasmeja. Dooe i ljudi iz obezbeenja, jer plavokosa Lola je ve vritala, upajui kosu i udarajui naslepo rukama sve oko sebe.

- Mislim da bi psihijatrijska klinika bila pravo reenje za to jadno bie... - promrmlja jedna bakica, tik iza Mendinih lea.

- Izvinite, ljudi... - Lolin pratilac nije vie znao kuda da pogleda. -Onaje, inae, divna osoba, i uopte nije sklona ovakvim ispadima!... Ah, plai se letenja, i tada obino popije malo vie tableta, i poneko estoko

pie... Zato je ovakva...

Mendi je sve vreme oseala kako se rumenilo na njenom licu pojaava do take usijanja. O, da, mogla je da razume histerini napad nepoznate devojke... I sama bi u tom t