DRUMSKI VOROVI Drumski vor je podruje gde se spaja vie drumskih pravaca i gde se omoguavaju svi sao braajni manevri. Obzirom na nain izvodjenja, delimo ih na dve osnovne grupe: vorove u nivou (povrinske) i vorove van nivoa (denivelisane). Obzirom na saobraajnu funkciju i geometriju kod obe osnovne grupe vorova razlikuje mo prikljuke i raskrsnice (ukrtaje). U principu vorovi moraju biti oblikovani i izv edeni tako: da se zadovolje svi saobraajni zahtevi, da je kapacitet takav da nijednom uesniku u saobraaju vreme ekanja nije predugo, da su trokovi za dostizanje neophodne bezbed nosti i kapaciteta u saglasnosti sa postignutim uspehom. Da bi vor bio bezbedan mora biti: blagovremeno vidljiv, pregledan, da ga je mogue obuhvatiti jednim pogledom i jedn ostavan za odvijanje saobraaja.

DRUMSKI VOROVI KARAKTERISTINE VRSTE MANEVARA

DRUMSKI VOROVI OSNOVNI OBLICI (TIPOVI) RASKRSNICA Na svakoj raskrsnici je manje ili vie ugroena b ezbednost, jer se na njoj sueljava vie saobraajnih pravaca. Povrine konfliktnih zona

DRUMSKI VOROVI KONFLIKTI VOZILA Broj konfliktnih taaka rapidno raste sa brojem krakova u raskrsnici. Trokraki pri kljuak je sigurniji nego etvorokraka raskrsnica a broj krakova vei od 4 nalae razmat ranje nekih drugih reenja (kruna raskrsnica). Za manevre ulivanja i izlivanja prep oruuju se uglovi izme u tokova do 5. Za ukrtanja preporuuju se uglovi izme u 75 i 105. 75 Za spajanje tokova preporuuje se ugao od 20 do 60. 20 60 .

DRUMSKI VOROVI U zavisnosti od tipa raskrsnice, zbog bezbednosti i ekonominosti treba teiti da uk rtaj puteva bude to upravniji (75 do 105). Ako to nije sluaj, sa malim korekcijama os ovine mogue je postii znaajne efekte.

DRUMSKI VOROVI ULAZI, IZLAZI, PRIKLJUIVANJE POLJSKIH I UMSKIH PUTEVA: Zbog bezbednosti saobraaja i uticaja veeg broja ovakvih prilaza na kapacitet u principu se preporuuje izgradnj a paralelnih saobraajnica i poveanje kontrole pristupa. Orijentaciono mogu se kori stiti sledee preporuke: Kod puteva sa dve saobraajne trake: Vp < 50 km/h, prikljuci poljskih i umskih puteva su doputeni. 50 Vp < 80 km/h, prikljuci poljskih i umskih puteva su mogui ali u manjem broju i pri planiranom saobraajnom optereenju do 1000 vozila u oba smera. Vp 80 km/h, prikljuci poljskih i umskih puteva su dozvoljeni p od uslovom da nema posebne opasnosti. Razmak tih prikljuaka mora biti najmanje 50 0 m. Prikljuci moraju biti blagovremeno uoljivi, a bezbednost je potrebno poveati p ostavljanjem horizontalne i vertikalne signalizacije. Putevi sa etiri ili vie saob raajnih traka: Vp < 50 km/h, prikljuci poljskih i umskih puteva se ne mogu izvesti bez dodatne saobraajne trake za levo skretanje. 50 Vp < 70 km/h, mogu se izvesti samo uz primenu traka za usporenje i ubrzanje. Vp 70 km/h, prikljuenje umskih i po ljskih puteva nije dozvoljeno. Prikljuivanje na saobraajne povrine uslunih objekata (moteli, odmorita, benzinske pumpe) je mogue samo uz primenu traka za usporenje i ubrzanje.

DRUMSKI VOROVI OSNOVNI TIPOVI PRIKLJUAKA I RASKRSNICA U NIVOU VOR TIPA I: Izvodi na putu sa dve s aobraajne trake, kada saobraajna traka za leva skretanja nije potrebna. Prikljuak s e po pravilu konstruie bez kaplje i saobraajnih ostrva. Sporedni put mora u podruju raskrsnice na duini od najmanje 25 m imati dve saobraajne trake. Raskrsnica se ug lavnom konstruie na sporednom putu ali bez ostrva. Prikljuak bez kaplje se izvodi ako je ukrtanje sa putem u pravcu i ukoliko obim sa obraaja u picu ne dostie 20 voz/h. Ukoliko nije mogue izvesti dijametralnu raskrsnic u, treba oblikovati dva prikljuka tako da su ose sporednih puteva smaknute najman je 30 m. Raskrsnica tipa I Prikljuak tipa I

DRUMSKI VOROVI VOR TIPA II Raskrsnica i prikljuak tipa II sa i bez trake za desno skretanje Izvodi se na putu sa dve saobraajne trake ako je potrebna traka za leva skretanja . Po pravilu na sporednom putu je potrebno izgraditi kaplju i levo od nje ostrvo u obliku trougla. Potreba za saobraajnom trakom za desna skretanja se utvrdjuje saobraajnim dimenzionisanjem raskrsnice. Uglavnom se primenjuje kod semaforizovan ih raskrsnica.

DRUMSKI VOROVI VOR TIPA III Izvodi se na putevima sa etiri i vie saobraajnih traka. Semaforizacija je obavezna. Za vozila koja skreu levo ili desno, potrebno je predvideti dodatne saobraajne tr ake, ako se glavni, direktni tokovi odvijaju u po dve saobraajne trake ispred i n akon samog vora. Prikljuak i raskrsnica tipa III

DRUMSKI VOROVI VOR TIPA IV vor tipa IV se preporuuje ako je: Zadovoljena topografija Ako to zahteva prognoza saobraajnih tokova sa stanovita bezbednosti i kapaciteta. U pogledu topografije ov aj tip vora se preporuuje ukoliko putevi koji se ukrtaju, zbog konfiguracije terena lee u dve razliite ravni. Sa gledita saobraajnih tokova vor tipa IV se preporuuje u s ledeim sluajevima: Ako se u voru ukrta saobraaj koji je razliit po svom izvoru, npr. aobraajni tok obilaznice sa saobraajnim tokom regionalnog puta. Ako u voru, pri vel ikom saobraajnom optereenju preovladjuju saobraajni tokovi koji se ukrtaju. vor tipa IV sa i bez trake za desno skretanje

DRUMSKI VOROVI VOR TIPA IV Ukoliko elimo da ostvarimo vezu izmedju upadnog puta u grad i obilaznice, tako da druge veze sa upadnim putem i obilaznicom nisu potrebne. Ukoliko se putem sa dv e ili vie saobraajnih traka povezuju dva autoputa. Sa gledita kapaciteta ovaj tip vo ra se preporuuje ukoliko, zbog intenziteta saobraaja, ne bi bilo mogue odvijanje sa obraaja bez semaforizacije, a to bi se kosilo sa karakteristikama puta. Sa gledita bezbednosti, ako se direktni saobraajni tokovi ukrtaju van nivoa, ukrtanje je bezb ednije nego u nivou, a prikljuci u nivou su bezbedniji od raskrsnica. Primeri kor ienja vora tipa IV vorove treba predvideti na takvim razdaljinama da zavisno od brzi ne i obima saobraaja imaju dovoljno duge deonice za sigurno preticanje.

DRUMSKI VOROVI KRUNE RASKRSNICE Primenjuju se kada svi pravci imaju slian znaaj, kada nije poeljno usporavanje ili zaustavljanje toka, ili kada se u voru sustie vie od 4 pravca (ne vie od 6). Posebno su pogodne kada prilazni kraci imaju veliki broj skretanja, posebno levih skret anja. Omoguavaju i polukruno okretanje. Imaju vei kapacitet od raskrsnica sa signal izacijom odre enim prioritetom.

DRUMSKI VOROVI Me usobno rastojanje vorova ima veliki uticaj kako na nivo usluge puta tako i na bezbednost saobraaja. Kao osnovna minimalna vrednost me usobne udaljenosti vorova kod vangradskih puteva moe se uzeti 500 m, ili 10 Vr, ali da minimalne razdaljine n e slede jedna za drugom. Ukoliko ove uslove nije mogue ispuniti, treba pokuati dva vora tako pribliiti da od njih do sledeeg vora ima dovoljno duga deonica za pretica nje. U naelu razdaljine izme u vorova bi morale prekoraiti sledee vrednosti: Vr (km/ h) Min. razdaljina izmedju vorova (m) 50 160 60 190 70 225 80 260 90 290 100 315 Pri tome treba uzeti u obzir da vor predstavlja podruje koje obuhvata poetak odnosn o kraj saobraajnih traka za prestrojavanje.

DRUMSKI VOROVI KOMPLIKOVANI VOROVI Ako se u voru ili pak u njegovom podruju stiu tri ili vie puteva, vor se mora oblikov ati po jednom od osnovnih oblika datih u donjem pregledu:

DRUMSKI VOROVI LOKACIJA VORA: U SITUACIONOM PLANU: Idealna lokacuja vora u situacionom planu je na pravcu. Poloa j u krivini stvara probleme: Preglednost je smanjena. Od ukupnog koeficijenta tr enja jedan deo je angaovan kao radijalna komponenta, te je umanjena komponenta ra spoloiva za koenje. Postoji vea mogunost konflikta za vozila koja pokuavaju da pre u prioritetni put. Proirenje kolovoza u krivini i vitoperenje kolovoza jo vie komplik uju situaciju. U UZDUNOM PROFILU: Idealno, prilaz raskrsnici ne bi trebalo da ima vei nagib od 3%, maksimum 6%, iz razloga preglednosti, komfora putnika u vozilu koje treba da se zaustavi na raskrsnici i radi omoguavanja vozau da ispravno proce ni potrebnu promenu brzine. Raskrsnica ne treba da se nalazi u blizni ili u samo j vertikalnoj krivini. Promena uzdunog nagiba na prilazu raskrsnici ili u samoj r askrsnici ne treba da pre e: 2% za brzine vee od 70 km/h, 4% za brzine od 50 km/h , ukoliko je obezbe ena preglednost, Za brzine od 30 km/h razlika moe biti do 6%.

DRUMSKI VOROVI UZDUNI I POPRENI NAGIBI U PODRUJU RASKRSNICE USKLADJIVANJE OSOVINE I NIVELETE

DRUMSKI VOROVI OSNOVNI PRINCIPI U PROJEKTOVANJU VANGRADSKIH VOROVA Kod projektovanja vangradskih vorova prioritet ima bezbednost, dok je kod urbanih prioritet efikasnost i kapac itet. Zbog toga se kod vangradskih vorova mora: vorova Obezbediti preglednost kako na prilazu tako i u samom voru. Projektovanje elemenata vora mora biti zasnovano na raunskoj brzini glavnog toka. brzini Striktno se mora izbei primena otrih krivin a i velikih uzdunih nagiba. uzdunih IZBOR TIPA VORA zavisi od vie faktora, a osnovni su: tip puta, okolina puta, kapacitet i cena kotanja Po pravilu u zemljama u koj ima se vozi desnom stranom prednost imaju vozila koja dolaze sa desne strane. im aju Ovaj nain regulisanja saobraaja, koji se esto sree kod sekundarnih urbanih saobr aajnica ne moe se sekundarnih primenjivati kod vangradskih saobraajnica, osim ukoli ko je obezbedjena dobra preglednost i ukoliko se radi obezbedjena o veoma malom intenzitetu saobraaja. Najjednostavniji nain odredjivanja prioriteta na vangradski m putevima je fiksiranje prioriteta jednog puta putevima nad drugim primenom sao braajne signalizacije, znakova STOP ili TROUGLA i to kod puteva sa nerazdvojenim kolovozima. Broj nezgoda izmedju vozila sa pravom prvenstva i bez, zavisi uglavn om od broja vozila bez prava prvenstva. uglavnom Semaforizovane raskrsnice su uo biajeno reenje kod urbanih saobraajnica, dok kod vangradskih nisu saobraajnica, uobia jene, predstavljaju iznenadjenje i zbog toga su opasne. Jo jedan nain odredjivanja prioriteta su krune raskrsnice, uobiajene u urbanim i suburbanim zonama: uobiajene Vozila koja se nalaze u krunom toku imaju prednost u odnosu na ona koja ekaju da u u. Mogu se prilagoditi za vie krakova (uobiajeno do 6) a uestanost nezgoda je dal eko manja nego kod ostalih tipova raskrsnica.

DRUMSKI VOROVI NA OSNOVU TIPA PUTA Na autoputevima dolazi u obzir primena samo denivelisanih ra skrsnica. raskrsnica. Na glavnim magistralnim i regionalnim putevima ne dolazi u obzir primena signalisanih raskrsnica (osim u izuzetnim sluajevima) ili raskrsni ca sa pravilom desnog prvenstva. Preporuuje se primena krunih raskrsnica i raskrsn ica sa signalizacijom odre enim pravom signalizacijom prvenstva. Kod puteva nieg reda mogua je primena raskrsnica sa pravom prvenstva desnog i signalizacijom prve nstva odre enog prvenstva. Pri tome ne treba jednom pravcu sistematski davati pr avo prvenstva jer to davati dovodi do poveanja brzine i smanjenja bezbednosti. Be zbednost i broj nezgoda zavise u prvom redu od vozila sa sporednog toka. sporedn og OBZIROM NA OKOLINU Prihvatljiv tip raskrsnice su: Krune raskrsnice, osim kod o dvojenih kolovoza sa vie od dve saobraajne trake u svakom smeru, raskrsnice poto se prekida kontinuitet; u ovom sluaju raskrsnica mora biti veoma pregledna i prepoz natljiva i mora se na prilazima smanjiti brzina. Saobraajnim znakom odredjen prio ritet. Na glavnim vangradskim putevima, raskrsnice sa znakom odredjenim priorite tom imaju daleko manji nivo bezbednosti, tako da kod velikog obima saobraaja kruni m raskrsnicama treba dati prednost. Takodje se pri znatnijem intenzitetu saobraaj a ili pri postojanju problema u pogledu bezbednosti preporuuju krune raskrsnice, a li pod uslovom da je ostrvo jasno uoljivo i da je omoguen manevar velikim vozilima . Ukoliko se primenjuje raskrsnica sa prioritetom fiksiranim znakom to treba da bude T a ne Y raskrsnica.

DRUMSKI VOROVI OBZIROM NA KAPACITET: KAPACITET TIPOVA RASKRSNICE: TIP RASKRSNICE KAPACITET Pravilo desnog Fiksirani prioritet Kruna sa jednom trakom Kruna sa vie traka Semafo rizovana (pa/d) 1000-1500 5000-12000 20000-28000 35000-? 20000-80000 NA OSNOVU CENE KOTANJA Cena gradjenja i okupacija zemljita kod krunih raskrsnica su relativno vei, to nije prednost u odnosu na ostale tipove raskrsnica. Manji su tr okovi eksploatacije i odravanja u odnosu na signalisane raskrsnice, a u sluaju potr ebe mogue je dodati jo jedan krak, ukoliko je rastojanje do tog novog kraka dovolj no sa stanovita bezbednosti.

DRUMSKI VOROVI PREGLEDNOST U RASKRSNICI Tri najea sluaja ispitivanja daljine preglednosti za vozila iji se pavci kretanja ukrt aju su: 1. 2. 3. Ukrtanje bez znaka za obavezno zaustavljanje ili nekog drugog oblika signalizacij e. oblika Ukrtanje sa znakom za obavezno zaustavljanje ili nekim drugim oblikom s ignalizacije. oblikom Omoguavanje zaustavljenim vozilima da predju glavni putni p ravac. pravac. Najmanje duine kateta u trouglu preglednosti, u zavisnosti od brzine vozila i pre laznog vremena (ovde ukupno 3 sekunde) iznose: Brzina (km/h) Rastojanje (m) 30 4 0 50 60 70 80 25 33 42 50 58 67 90 100 110 75 83 92 Ukrtaji bez znaka STOP i bez mogunosti vozila da se zaustavi:

DRUMSKI VOROVI Ukrtanje sa trouglom i sa mogunou vozila da stane: Ovde voza vidi raskrsnicu i ima dovoljno vremena da stane. Vg brzina vozila na gl avnom putu Vs brzina vozila na sporednom putu Lzs zaustavni put vozila na spored nom putu Lk irina kolovoza glavnog puta Lv duina vozila Lg = Vg ts Omoguavanje zaustavljenim vozilima da predju glavni putni pravac: ts = L/Vs

d = 0,278

V (tp + ta)