24kitchen bestfood online magazin broj 01
DESCRIPTION
24 h kitchen, magazin o kuvanjuTRANSCRIPT
ONLINE MAGAZIN
AVGUST 2013bestfood.rs #01
Rudolfvan VinIZ AMSTERDAMA, S UKUSOM...
ZIMNICA:DUH PROLEĆA
U TEGLICI
SVEŽA PASTA
MORAVIČKI OKRUG
BLOGOVI O HRANI
Cover story
Old&Gold
School
Visiting Srbija
Media • Web
Prepustite se elegantnom dizajnu i prekrasnom krajoliku Kempinski Hotela Adriatic. Provedite dan igrajući golf na prvom profesionalnom igralištu u Istri ili uživajte opuštajući se u Carolea Spa centru na 3000 m2. Kušajate jedinstvenu gastronomsku ponudu restorana. Iskusite novu dimenziju odmora. Uživajte u netaknutoj prirodi.
Nova dimenzija uživanja
www.kempinski.com
Prepustite se elegantnom dizajnu i prekrasnom krajoliku Kempinski Hotela Adriatic. Provedite dan igrajući golf na prvom profesionalnom igralištu u Istri ili uživajte opuštajući se u Carolea Spa centru na 3000 m2. Kušajate jedinstvenu gastronomsku ponudu restorana. Iskusite novu dimenziju odmora. Uživajte u netaknutoj prirodi.
Nova dimenzija uživanja
www.kempinski.com
MENU
BROJ 01 • AVGUST 2013
Rudolf van VinMiroslav Pavlović
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK
Lorejn Paskal
Hrana u teoriji
Iz Amsterdama, s ukusom...
Volim svoju hranu i volim da jedem.
Snikers VS bakin sladak kupus
Cover story
People • Faces
Health
“Nema iskrenije ljubavi do one prema hrani”,rekao je Džordž Bernard Šo.
Mi smo Gdt Publishing, mali i tvrdoglavi, rešili da postanemo veliki izdavač online časopisa. Zašto su naša izdanja dobra? Ma jednostavno je - nastaju iz ljubavi. Pišemo o onome što volimo.
Sasvim je logično, iz svega navedenog, da je ovo jedan iskren časo-pis. Nismo elitisti, ali nismo ni zbirka recepata. Negovaćemo i njih, ali pre svega nam je cilj da vas upoznamo sa ljudima koji se bave kulinarstvom - profesionalno ili amaterski. Neki će vam biti veoma poznati jer ih, verovatno, gledate bez prestanka (a sad su, možda, i na naslovnoj strani časopisa). Mi ćemo vam prenositi razgovore i sa nekim nepoznatim, a bitnim i kreativnim ljudima u svetu kulinarstva. Tu smo i da vam damo savete, podučimo vas nekim tehnikama - tu smo da i vi nas posavetujete.
Poslednjih godina, u Srbiji se ljudi sve više okreću kuvanju. Zanimljivo je to da su mladi ljudi ti koji sve češće, u društvu, upadaju u rasprave o svojim kulinarskim sposobnostima (ko je napravio bolji kapkejk, ko ume da koristi začine ili je majstor za roštilj). Bilo je dobrih i popularnih časopisa, raznih TV emisija, ali ipak najveći pomak je napravio kanal 24Kitchen, postavši u kulinarstvu ono što je Fashion TV u svetu mode.
24Kitchen nam je ukazao poverenje. Mi smo sigurni da ćemo to isto poverenje, kao i ime koje stoji na našoj naslovnoj, strani opravdati i pokrenuti ljude da što više i hrabrije istražuju svet kuvanja.
Ja sam završetak prvog broja proslavio spremanjem pice sa domaćim testom, svežim začinima, seckanim paradajzom i mnogo sira. Nadam se da ćete i vi biti inspirisani našim pričama. Voleli bismo da čujemo i vaše utiske, javite se autorima ili pišite na naš mejl [email protected]
Prijat no.
10
22
56
OSNIVAČ I IZDAVAČ:Gdt PUBLISHING / GOODTIMES d.o.o.
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Miroslav Pavlović
UREDNIŠTVO:Nemanja Mančić • [email protected]
Marin Milosavljević • [email protected]
FOTOGRAFIJA:Nataša Ristić • [email protected]
Nemanja Mančić • [email protected]š Vasiljević • [email protected]
REDAKCIJA:Nataša Ristić • Ivana Sandić • Jovana DimitrijevićMiloš Marinković • Milica Čalija • Jelena Mirković
Marija Pešić • Dejana StojanovićMilica Mančić • Marija Pupovac
MARKETING I PR: Gdt [email protected]
LEKTURA I KOREKTURA:Miroslav Pavlović
DIZAJN: Gdt [email protected]
ADRESA REDAKCIJE:Kralja Uroša Prvog 8/25, Beograd
Sajt: www.bestfood.rsMejl: [email protected]
FB/BestFoodMagazin@BestFoodMagazin
Fotografije u magazinu (ukoliko nije drugačije naznačeno):
FOX ICB
www.bestfood.rs
Zimnica
Sveža pasta
Integralne perece
Belo meso u supi od pečuraka
Duh proleća u teglici
Svako može brzo i lako...
Food • Quick&Easy
Food • Old&Gold
School
76
80
68
Četvrta sezona
People
CoverStory
Rudolfvan VinRudolph Van Veen
IZ AMSTERDAMA, S UKUSOM...Kad smo deca, svi mislimo da ćemo, kad porastemo, postati nešto veoma zanimljivo i uzbudljivo. Neko će biti vatrogasac, neko pilot, neko bi želeo da bude predsednik. Ali, mali broj ljudi bi hteo da bude kuvar, a to je ono što je Rudolf van Vin još kao dečak želeo.
10
Rudolfvan Vin
11www.bestfood.rs
12
CoverStory
Rudolf se proslavio kaoizvrsni televizijski kuvar
Nakon školovanja, odlazi za Švajcar-sku gde je radio pet dana u hotelskom restoranu, jedan dan nedeljno radio je u mesari, i jedan dan u toku nedelje je provodio u poslastičarnici, a sve to da bi naučio što više.
Sa dvadesetak godina, odlazi da uči kod poznatog holandskog kuvara Kaspera Spijkersa. Nakon nekoliko go-dina odlazi u čuvenu poslastičarnicu Huize Van Wely, koju odlikuju najsvežiji i najčistiji sastojci, od kojih kasnije nas-taju prava umetnička dela u vidu bom-bona, čokoladica i kolača.
Sa dvadeset sedam godina postaje SVH Master, što predstavlja najveće zvanje koju jedan Holanđanin može da dobije. Osvajao je četiri puta prvu nagradu na takmičenju Srebrna ku-varska kapa, a kao član holandskog kuvarskog tima, dobio je više nagrada na takmičenjima u Singapuru, Sidneju, Frankfurtu i Londonu.
1999. godine sa još četvoricom kole-ga, osnovao je Holandski tim pekara, koji je na nacionalnom i internacio-nalnom nivou, promovisao pekarski i poslastičarski zanat. Od 2000. godine postaje stalni član žirija na Svetskom šampionatu pekara i poslastičara, koji se na svake dve godine održava u SAD.Rudolf se proslavio i kao izvrsni tele-vizijski kuvar. Šarmantan, zanimljiv i duhovit, preko deset godina pokazuje ljudima kako da kuvaju i spremaju raz-norazna jela, i slana i slatka. Neka jela su laka, dok vam za neka treba malo više truda i strpljenja. Rudolf to sve sa lakoćom sprema, tako da ga je uvek lepo gledati.
Do 2005. godine, bio je na RTL kanalu i tamo kuvao u emisiji „Life&Cooking“ (Život i kuvanje), poznatog voditeljskog para Irene i Karla. Nakon toga, dobija svoju emisiju pod nazivom „Food and Fit“, koja posle nekog vremena prestaje sa emitovanjem. Vraća se kao gost kod Karla i Irene, gde je kuvao svake nedelje.
2011. godine pokreće neprofitnu or-ganizaciju mladih pod nazivom „Bus Stop Bakery“ (Pekara na autobuskoj stanici). Ovde osam maldih ljudi i Ru-dolf idu od grada do grada i prodaju svoje kolače iz školskog autobusa, koji je ofarban u roze i nudi raznorazne po-slastice. Pored toga, oni promovišu i mlade bendove, koji drže koncerte oko autobusa. Ova organizacija daje 10% svojih prihoda u humanitarne svrhe.
13www.bestfood.rs
Rođen 1967. godine, već sa trinaest godina upisuje kuvar-sku školu u Bredi. Dok je išao u školu, pomagao je svom ujaku, koji je imao restoran u Amster-damu. Bio je odličan učenik i završava školovanje 1985. godine, kao đak generacije.
EMISIJE
Laki obroci
Rudolfova pekara
Ukus života
Ukus života - putovanja
IvanaSandić
14
24Kitchen je za kratko vremeprivukao veliki broj ljubitelja u Srbiji.Rudolfa možemo videti u četiri emisije.
Rudolf 2011. godinepostaje stalni člankanala 24Kitchen
De Makkelijke MaaltijdEasy Meals
CoverStory
LAKI OBROCI
De Makkelijke Maaltijd ili Laki obroci - bavi se spremanjem jednostavnih, brzih, ali zdravih obroka za manje od pola sata. Interesantne ideje i još bolji recepti samo neki od razloga zašto je ova emisija izuzetno popularna.
15www.bestfood.rs
16
Rudolph’s bakery
CoverStory
RUDOLFOVA PEKARA
Rudolph’s bakery ili Rudolfova pekara - nastala je iz lične strasti ovog kuvara prema pekarskim proizvodima. U ovoj emisiji Rudolf uči gleda-oce kako da pripremaju ukusne i raznovrsne hlebove, pite i kolače. Pokazuje zanimljive i zdravije varijante ukrašavanja kolača ili slanih jela i uvek uspe da vas inspiriše.
17www.bestfood.rs
18
Taste of Life
CoverStory
UKUS ŽIVOTA
Taste of Life ili Ukus života - do tančina obja-šnjava sveže i zdrave namirnice, koje se mogu naći u Holandiji, kao i primenu raznovrsnih tehnika kuvanja koje gledaoci mogu da nauče korak po korak. Bilo da je reč o paradajzu, svin-jetini, paprici, Rudolf pokazuje nekoliko načina pripreme ovih sastojaka.
Taste of Life - Travel
UKUS ŽIVOTA - PUTOVANJA
Taste of Life - Travel ili Ukus života - putovanja - prati Rudolfove kulinarske ekspedicije širom sveta i njegove susrete s lokalnim tradicijama i kulinarskim tajnama, koje on reprodukuje na svoj način. Šarenilo boja i ukusa je ono što morate voleti kod ove emisije.
19www.bestfood.rs
20
CoverStory
Kada ste shvatili da je kulinarstvo ono čime želite da se bavite?To sam shvatio još kao dete, obožavao sam da pravim različite oblike od pe-civa, kore, torte i već sa dvanaest go-dina sam upisao kulinarsku školu.
Da li vam je majka dala nekisavet o kulinarstvu, a da gapamtite i dan danas?Od majke sam naučio da kuhinja uvrek mora biti čista. To je podjednako važ-no kao i samo pripemanje hrane. Tek kada je sve čisto, možeš početi sa ku-vanjem. Učila me, takođe, da tek kada sa ljudima deliš ti ustvari dobijaš. Bez obzira da li su to sitnice, kada deliš, život ima više smisla.
Kada kuvate u vašim emisijama,to radite bez muke, trudite se da pojednostavite kuvanje, a da lije to zaista tako lako?Naravno, kuvanje je stvoreno za svak-oga! Kuvanje nikad ne bi trebalo pred-stavljati kao nešto što je teško izvesti, to nije nekakav elitistički hobi.
Da li ste imali prilike da probateneke od srpskih specijaliteta?Da, mnogo mi se dopadaju vaše pa-prike i sosevi koji se od njih prave. U sosevima ima dosta povrća koje mu daje nezamenljiv ukus. Sviđa mi se i vaš kupus i način na koji ga pripremate.
Koja je vaša misao vodilja?Uvek ostajem veran sebi i svojim principi-ma, mislim da je to ono što je najvažnije.
Vaša nezdrava navika?Kafa i vino, a i veliki sam ljubitelj peciva.
Da li imate uzora?Petar Pan - zato što je uvek mlad.
Vaš životni moto? „Život je kao pecivo, uvek je svež.“A sveže pecivo i ljubav dajunajbolju kombinaciju!
21www.bestfood.rs
Život jekao pecivo,uvek je svež.
MarijaPupovac
EMISIJE
Lorejn Paskal: Jednostavni recepti
Lorejn Paskal: Mesiti je jednostavno
Lorejnini brzi, sveži i laki obroci
Lorejn Paskal, bivša manekenka jedinstvenog stila kuvanja u svojim emisijama prema publici se postavlja kao prijatelj u kuhinji i do detalja, strpljivo objašnjava sve postupke pripreme recepata. Publiku je lako osvo-jila zahvaljujući vedrom duhu, i osmehu koji nikada ne silazi sa njenog lica. Njena velika ljubav su kolači, i to sa publikom deli u emisiji Mesiti je lako. Njena druga emisija Jednostavni recepti predstavlja sve njene kvalitete - eleganciju u kuhinji i kuvanje bez stresa koje dovodi do vrhunskih rezultata.
Nakon manekenske karijere, oprobala se u mnogim poslovima, čak i kao auto mehaničar, dok se nije pronašla u svetu kulinarstva.
LorejnPaskal
LORRAINE PASCALE
22
Faces
NemanjaMančić
LorejnPaskal
23www.bestfood.rs
Da li misliš da recepti koje spremaš u prvoj epizodi, uključujući soda hleb, kao i “Ne mogu da verujem da si napravila tu tortu”, najbolje pred-stavljaju serijal Mesiti je lako?Svaki recept u svakoj epizodi u pot-punosti oslikava serijal. Takođe, imamo i knjigu koja sadrži veoma neobične, originalne ideje i dodatke klasičnim receptima. Svaki recept je uzbudljiv na svoj način.
Izgleda da se mešenje kod kuće ponovo vraća u modu. Šta misliš da je razlog tome?Sve više ljudi kuva kod kuće. To ih čini srećnim. Svi žele da mese. I ja volim da mesim i da kuvam. Nisu to sve torte, ima i pita, takođe, tako da postoje stvari koje će naterati i muškarce da mese.
Po kojim receptima si najpoznatija?Soda hleb je odličan recept jer veći-na ljudi sve te sastojke već ima u kući - samo ih izmešate u činiji i onda pra-vo u rernu. Takođe, tu je i krem brule od maskarponea i đumbira koji se sprema veoma lako a svi ga oboža-vaju. Ima bogatiji ukus od običnog krem brulea, a ima osvežavajuće iznenađenje zahvaljujući đumbiru. I naravno obožavam da pravim moju mohito tortu!
Da li su samo pekarstvo i po-slastičarstvo tvoja specijalnost?Ne, obučavala sam se u svim sfera-ma kulinarstva ali sam odabrala da se usavršim u ovoj oblasti. Možda za sledeći put odaberem obradu mesa. Volim da pripremam meso, velike odreske svinjetine, jagnjetine i pile-
tine. To bi bilo čarobno. Raditi tako nešto bilo bi veoma drugačije od ovoga što radim u serijalu.
Kojim TV kuvarima se diviš?Volim Inu Garten, bosonogu konte-su, koja ima emisiju na kanalu Food Network (Barefoot Contessa). Volim sve kuvare. Svako od njih ima nešto posebno i drugačije da ponudi.
Da li su tvoji prijatelji iporodica nervozni kadatreba da kuvaju za tebe?Ne, zato što sam ja uvek ljubazna, puna podrške i spremna da im pomognem. Uvek sam bila blaga u kritikovanju njihove hrane, morate ih ohrabrivati i pružati im podršku.
Kao neko ko uvek sve samsprema, da li ikada sebi dopustišda naručiš hranu?Naravno. Obično ispečem nešto na brzinu, kao teleći filet, ili pečenu ribu ili gambore, ali s vremena na vreme naravno da naručim nešto. (smeh)
To je lepo znati! Ali s obzirom nato da si bivši model, da li to znači da u principu vodiš računa oonome što jedeš?Svi mi imamo dobre i loše dane, zar ne? Ja volim svoju hranu i volim da jedem. Danas ću možda spremiti pečenu ribu, a već sledećeg poho-vani Camembert sa belim lukom i ve-liku šniclu sa sve masnim delovima!
Da li je moguće spremiti neke od tvojih recepata tako da imajumanje masnoće/kalorija?Naravno, u svaku emisiju ubacimo
bar jedan takav recept. Jedan od njih zove se Mršavi mali tart i pravi se od lisnatog testa, nemasnog jogurta i voća.
Da li se i dalje bavišmanekenstvom?Većinu svog vremena provodim radeći na knjizi, TV emisiji i vodeći svoju kompaniju. Nemam baš mno-go slobodnog vremena kako bih se bavila nekim drugim stvarima.
Tvoja kompanija jeElina poslastičarnica(Ella’s bakehouse)?Da. Prošle godine sam napravila Božićne kolače za Selfridžes (Self-ridges, lanac robnih kuća), zatim sam počela da pravim kapkejkove i otvor-ila sam radnju u julu 2009. Nalazi se u Kovent Gardenu i veoma dobro na-preduje. U januaru 2011. otvorili smo još jednu u Selfridžu u Birmingamu.
Nakon što si napustilamanekenstvo, nisi odmahuplovila u vode kuvanja, zar ne?Ne, stažirala sam kao mehaničar u zastupništvu Škode u Kentu. Vo-lim automobile pa sam želela da se oprobam u tome, ali ubrzo sam shvatila da to nije ono čime mi je suđeno da se bavim.
Da li kod kuće kuvaš zajednosa svojom ćerkom Elom (14)?Pomaže mi, ona baš voli kulinar-tvo. Često kuvamo zajedno. To je odličan način da zajedno provedemo kvalitetno vreme.
24
Faces
Volimsvojuhranu ivolim dajedem.
25www.bestfood.rs
Četiri epizode u nizu
Places
Četiri epizode u nizu
Ne bi bilo zgoreg spomenuti i kako pamtim priče da je kroz Bulbuderski deo ulice Dimitrija Tucovića tekao potok. Da pomislite kako ovaj tekst nosi duh starog Beograda i žal za mladost. Mogla bih ... Ali neću. Ne zato što bi tekst bio loš, već zato što sigurno i vi imate u svom kraju pe-karu koju volite. I definitivno zato što sve gore navedeno nije razlog zbog kojeg pešačim dvadeset i kusur minuta po svim vremenskim prilikama samo da dograbim vruć burek i zamastim prste.
Bureknije burek,ako nije izTrpkovića
28
Hangouts
BOŽANSTVO BUREKA SLAVI, OVACIJE SE ČUJU KROZ CEO BEOGRAD,DAN JE UPRAVO POSTAO LEP.
Mogla bih pisati o mirisu peciva koji se neodol-jivo širi Slavijom. U ranu zoru, pre nego što isti potisne saobraćaj i graja grupica koje se stan-dardno nalaze “kod Meka”. Tekst bih takođe mogla začiniti opisom starinskog zdanja koji “na radost crvenom” boji i ulice glavnog nam grada. Na kraju krajeva, zašto i da ne spome-nem šarenilo kolača, kroasana, pita i štrudli. Pecivo koje mami uljeze zvane kalorije da vam se uvuku u ormar i u toku noći rašire odeću.
Foto
: Trp
kovi
ć
Trpko je moj ortak, neko sa kim se ne moram videti svaki dan, a opet mu se obradujem k’o navijač FK Du-bočice kad da gol Jedinstvu iz Krn-jeva. Kao seoska mlada, transform-isana od udžerice za koju se pitaš na čemu zaboga stoji, do rumenog i punačkog zdanja i Trpko je prošao svoju transformaciju. Uprkos svim naporima nekih gore kojima je du-bina džepa obrnuto proporcionalna nivou inteligencije, nije se dao. A da smo se družili, družili smo se. Mož-da nemam bore da to i dokažem, ali gomila flekavih majici i šortseva služi mu na čast.
Ako se slučajno nađete u prevoznom sredstvu popularno zvanom trola, brojeva dvadeset osam ili četrdeset, bez panike kad prođete nadvožnjak u pravcu Gradske bolnice. Majstor će uredno da stane na stanicu, istovari džakove krompira zvane putnici (po ovom vremenu poetičnije “prženi krompirići”). Možda se nađe neko dovoljno hrabar i da uđe i nastavi dalje vožnju. Majstor će onda da is-trči sa sve otvorenim vratima i tro-lom u leru da pokupi ručak iz Trpkov-ića. Pa usput dođe još jedna trola, pa još jedna i podnevni krkljanac u Dim-itrijali postaje obeležje kraja, ako ne i cele opštine. Tako da - bez nervoze.
Da se razumemo, otkad je Mehmed Oglu hiljadudevetstočetrdesetosme doneo recept za okrugli burek u Niš i sa njim revoluciju u prehrani ovih prostora, vlada zabluda da je burek svuda ista stvar. E, pa nije. Prvo, ono što se pravi u Bosni se zove burek, ali je umotan i isključivo sa mesom. Ovo uzvišeno jelo o kome ja govo-rim je okruglo, sa tankim vazdušas-tim korama koje se bacaju u vazduh
kako bi se rastanjile i razvukle. (Ne pokušavati u prostorima sa niskim plafonom i lusterima od pre četres-pete, za koji šrafovi više ne postoje ni na slikama). Može biti prazan, sa sirom, mesom ili u modernom ruhu, pizza burek ili sa višnjama, jabukama i drugim voćem.
Sad kad smo to razjasnili, da probam da opišem burek kod Trpkovića. Na-jpre, savršeno je okrugao. Nikada se ne seče tako kako se pekao. Ne, nego devojčica koja radi u najposećeni-jem redu u pekari, zvanom “Red za burek i pecivo” (pri čemu se tekst “za pecivo” gotovo i ne primećuje), burek okrene i prebaci u drugu tep-siju. Sa stranom dole, sad na gore. Slatko malo izvrnuto burekče. Taj mili “klong” zvuk, ukoliko se u pekari zadržite duže od pet minuta, čujete minimum dva puta u okviru tih trista sekundi. Uvek svež. Uvek vruć. Po re-ceptu starih majstora koji se preno-si sa koleno na koleno i ljubomorno čuva pod pretnjom javnog izopšten-ja, linča i ko zna čega još. Salvete koje stoje na pultu, ubeđena sam, tamo i postoje, samo da bi se kupci brisali kad im krene voda na usta dok pro-davačica seče parče po meri. I neka-ko uvek pogode. A presek je čista umetnost. Sloj za slojem tankih kora koje uspavljuju mirisne komadiće sira. Sve ušuškano i zaštićeno zgužvanlukom od hrskave okrajke. I mast, da znam da burek nije jelo za svaki dan. (Pa, ne zaboravite jogurt!). Mast koja se presijava i mami da pri-onete, ne vodeći računa o toj majici ili košulji koju nosite.
- ‘Bro jutro, komšija. - Oooo, koga to moji đozluci vide, ot-kad si otišla na Vračar nema te da de-limo čekanje u redu. - Pa evo, evo, šta ću, veći Kalenić od Đeram pijace. Nego, vidim danas red samo preko jednog semafora, nije regularan haos. - Čuš, naravno da nije, došla gazdar-ica, zamahala rukama i postrojila mlađariju da ubrzaju proces. I ovi sa Novog Beograda došli ranije, pa za-vršili pazar. - Uh, pa i ja bih se ubrzala, nije bakuta za zezanje. A vi, šta ima? - Ma evo, poslala me stara po bavar-ske kifle, pomamila se baba. Taman platim račune i vidim ima li moj bil-mez neku kaznu. Sad će se naređaju od kola hitne pomoći, preko carine i policije, svi stanu u red. Sve završim, ne treba mi opština. - E, komšija, vi ne uzimate štrudlu? - Ne, a što? - Pa da se zamenimo, da dobijem i okrajak taman još jedno parče i onda dobijem krajku za dž. - Može eno profesorke iz Šeste, da opravdam ćeri časove nikad, ćagu dobiti neće. Još da ovim klincima iza podele besplatan žu žu.- Heh, Šesta, šta pravdate, nek kaže zaglavila u redu za pitu s višnjama, tako sam se ja vadila cele 4 godine. Prvo na pitu, a posle na visok šećer. - Ček, ček, tanjir za sve, da vidimo šta su novo sad smislili. Pekar našo đu-vegiju, mladi peko tufahiju ... - Daj dva puta po trista sa sirom i jedan veliki jogurt. Komšija vidimo se i ne zaboravite bavarske.
Božanstvo bureka slavi, ovacije se čuju kroz ceo Beograd, dan je upra-vo postao lep. Jer burek nije burek, ako nije iz Trpkovića.
29www.bestfood.rs
NatašaRistić
Visiting
UpoznajteMoravičkiokrug
HRANA SRBIJE
32
Visiting Srbija
KADA GOVORIMO O GASTRONOMIJI,ZA NAROD OVOG KRAJA MOŽESE REĆI DA SU VELIKI GURMANI.
Na osnovu predmeta izrađenih od kamena, pronađenih na teritori-ji Moravičkog okruga, možemo sa sigurnošću tvrditi da je ovaj prostor naseljen još od kamenog doba. Pored njih brojni su i lokaliteti sa predmeti-ma izrađenim od metala: bakarni vrh koplja, bronzani mač, bronzana sekira i bronzano koplje, koji su svedoci kon-stantnih ljudskih naseobina na ovom prostoru kroz istoriju. Svi pronađe-ni artefakti čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu i čine neprocenjiv deo istorijskog nasleđa naše zemlje.
Prvi narodi koji su naseljavali ovaj kraj bili su Dardanci. Nakon njih naselili su se Tračani koji su Dardance potis-li na jug, a zatim su u ovaj kraj došli i Iliri. O njihovom bitisanju svedoče mnogi arheološki lokaliteti, od kojih se po svom značaju izdvajaju „Ilirske humke” u Atenici kod Čačka. Tu su pronađeni izuzetno vredni ostaci materijalne kulture, razni predme-ti izrađeni od zlata, srebra i stakla. Posebnu vrednost među njima ima-ju točkovi dvokolice, konjska oprema i oružje koji su pripadali kneževskoj porodici. Ovi vredni eksponati iz VI i V veka p.n.e. izloženi su u Narodnom muzeju u Čačku.
Ilire su pokorili Rimljani koji su dugo vladali ovim krajem ostavivši dubok trag čiji su najfiniji obrisi i danas vidl-jivi oku posmatrača. Na više mesta ponađeno je dosta bronzanih i ba-karnih novčića, delova oružja i nakita iz tog doba. Najznačajniji spomenik rimske kulture predstavljaju „Rimske terme” u samom centru Čačka. Ovaj izvanredni lokalitet iz II ili III veka nove ere, svedoči o postojanju većeg Rim-ljanskog naselja na mestu današnjeg Čačka. Kad se Rimsko carstvo podel-ilo, današnji moravički kraj pripao
je istočnom Romejskom Carstvu, u modernom svetu poznatijem kao Vi-zantija. Vizantinci su živeli samo po gradovima, dok su ruralne krajeve naseljavali pokoreni narodi. U nekim selima su očuvana stara groblja, koje naš narod naziva „Grčka groblja“ što je daleko od istine pošto su to groblja naših predaka, raznih srpskih pleme-na koja na ovaj prostor dolaze u velikoj seobi Starih Slovena krajem VI veka. Oni su se uglavnom bavili stočarst-vom, zemljoradnjom, lovom, a bili su i umešni pčelari. Najstariji pouzdano potvrđeni materijalni ostaci života Srba na ovim prostorima, otkriveni su na lokalitetu “Kulina” pod Kablarom i smatra se da datiraju iz X ili XI veka.
Osim lokalitetima i raznim artefekti-ma iz naše davne prošlosti, Moravič-ki okrug se može podičiti narodnom „Moravskom” arhitekturom, nošnja-ma, starim zanatima, kulinarstvom, raznovrsnim običajima i tradicijom.
Kuće su pravougaone sa razvijen-im tremom koji se naziva DIVANA ili AJAT, polovinom IX veka su se po-javili i dekorativni luci na tremu, gde je broj lukova simbolično označavao društveno-ekonomski status. Leti se obavljalo dosta poslova na tremu, tu su se skalanjale alatke i orudja, šušili venci luka, paprike, duvana i sl. Na ogradi su bile poređane saksije i stari lonci sa cvećem. Saksije su se postavljale i na drvene police na slo-bodnim zidovima kuće. Pod u ovim kućama pravljen je od nabijene zem-lje, a tavanica od šašovca ili kolenike.
Jednu od znamenitosti ovog dela naše zemlje predstavlja i Ovčar-sko-Kablarska klisura koja se nalazi na Zapadnoj Moravi. Na ovom pod-ručju se nalaze manastiri koji pred-
stavljaju značajan segment kultur-no-istorijskog nasleđa. Retko gde je na tako malom prostoru sagradjeno deset manastira, zbog čega je ovaj prostor često nazvan i „Mala Srpska Sveta Gora“. Osim manastira, klisura je poznata i po prirodnim lepotama i „uklještenim” meandrima Morave.
Moravički okrug krasi i „Kuća ju-goslovensko-norveškog prijateljstva“ u Gornjem Milanovcu, koja je nastala kao znak prijateljstva izmedju Jugo-slavije i Norveške u vreme nemačke okupacije. Izgradjena je 1987. godine od drveta u Norveškoj, preneta je u el-ementima i montirana na mestu gde se i danas nalazi. Svojim oblikom ona simboliše jedinstvo vikinškog broda i srpske tradicionalne kuće. U sklopu kuće se nalazi muzejska postavka sa eksponatima iz logora u Norveškoj, kao i ugostiteljski prostor.
U samom centru Čačka nala-zi se i Konak Gospodara Jovana Obrenovića koji je pored crkve na-jstarija građevina u gradu. Pred-stavlja mešavinu stare balkanske, is-točnjačke i zapadnjačke arhitekture. Na spoljnoj fasadi ove kuće oslikan je grb Obrenovića u boji – jedini sačuvani grb u našoj zemlji. U njemu je sada muzejska postavka stare gradske kuće.
Jeremića kuća je najstarija zgrada u Ivanjici. 1846. je izbio katastofalan požar u kome je izgrelo 11 kuća, a samo je ona izbegla potpuno uništen-je. Kuća je restaurirana, a pored nje se nalazi bista komadanta Jugoslov-enske kraljevske vojske u otadžbini, generala Dragoljuba Mihailovića.
Kada govorimo o gastronomiji, za narod ovog kraja može se reći da su
33www.bestfood.rs
MarijaPešić
veliki gurmani. Ustaljena je praksa od tri osnovna obroka, koji su često pre-više obilni i u potpunosti odudaraju od saveta lekara i pravila zdrave ishrane.Nije uvek bilo tako… Nekada je na-jvažniji usev bio kukuruz, kako u ish-rani ljudi tako i stoke. On se relativno brzo raširio Moravičkim krajem jer je davao veće prinose od ostalih žitar-ica. On bi bivao samleven u brašno od čega bi se pravio hleb ili palenta, ili kako se to ovde kaže kačamak. On se po pravilu konzumira sa dodat-kom mlečnih proizvoda, kajmaka i sira koji su takođe u ovom kraju veo-ma zastupljeni.
Nekako paralelno sa kukuruzom, kažu u doba Prvog srpskog ustanka, na ove prostore dolazi još jedna latino-američka kultura – krompir. Iako je u početku naišao na otpor crkve i naro-da jer je smatran „đavoljim plodom” jer se krtola vadi iz zemlje, danas se bez njega ne može zamisliti ovdašnja kuhinja. Krompir se danas jede kao
pire, krompir salata, przeni krompir, pomfrit. Nekada je to bilo jednos-tavnije, na žar ognjišta stavio bi se či-tav krompir da se ispeče, ogulila bi se kora, posolio i pojeo uz komad hleba i naravno neizostavnog sira.
Gajenje voća i povrća je takođe bilo i ostalo značajno za svako ovdašn-je domaćinstvo. Od povrća se gaje uglavnom sve poznate vrste karak-teristične za ostale krajeve Srbije. Paradajz, krastavci, paprika, luk, kupus… Jedno od karakterističnih jela u moravičkom okrugu je upravo „Svadbarski kupus”, nazvan tako jer se pripremao na svadbama u velikim loncima na otvorenom plamenu. U toku „Sabora trubača” koji se svake godine održava u Guči nezamisli-vo je otići tamo, a ne probati ovaj specijalitet. Takođe u Mrčajevcima se svake godine u septembru održava takmičenje “Kupusijada”, gde se ku-vari takmiče u kvalitetnom spreman-ju domaćeg kupusa. Tada veliki broj
ljudi iz okolnih mesta poseti ovo malo mesto kod Čačka.
Najzastupljenija voćka je šljiva, od koje se pravi pekmez, dok se des-tilacijom dobija rakija koja je, poput same šljive, karakteristična za ovaj kraj. Ona se tradicionalno pravi za potrebe domaćinstva, mada ima onih koji domaću šljivovicu plasiraju i na tržište, kako Srbije tako i u inostran-stvo. Ne bi bilo pošteno govoriti o šljivama a ne pomenuti “džanariku”, jednu vrstu slatke šljive, crvene boje karakterističnu za ovaj kraj. Pored šljiva zastupljene su i kajsije kojima je posvećen festival „Dani srpske ka-jsije” u selu Miokovci .
Za one koji ne mogu zamisliti obrok bez mesa tu su mnogobrojne „pečen-jare”. U ovim gostiteljskim objektima obično se služe pečena prasetina i jagnjetina, a uz njih se servira „šops-ka” ili kupus salata.
34
Visiting Srbija
Travel
36
Putnička je muka pregolema
MarinMilosavljević
Nije lako putnicima. Treba stići od tačke A do tačke B, živ, zdrav i sit, a odabir mesta na kom ćemo jesti često ume da bude zahtevnija aktivnost od izbora same lokacije na kojoj ćemo provesti tih nekoliko dugo željenih nedelja odmora.
Hrana je važan deo svake kulture, neko bi rekao i suštinski, te je svakako bitno jesti na autentičnim mestima, koja će nam na pravi način dočarati sve lepote grada u kom boravimo. S druge strane, lanci restorana i „brendirana“ hrana pružaju (često, ali ne i uvek) sigurnost u ispravnost namirnica, održavaju nam želudac na poznatom terenu, pa smo ponekad skloni da pođemo „sigurni-jim“ putem i preskočimo eksperimentisanje s lokalnom kuhinjom. Što je zaista šteta.
Možda je, ipak, najbolje naći se negde na pola puta između žel-je i razuma, pa dozvoliti sebi autentično gastronomsko uživanje taman toliko da prija nepcu, a da želudac ostane bezbedan. Up-ravo to je ono što je autor ovog teksta praktikovao na putu od užurbanog Beograda do bajkovite Italije, uz višednevnu pauzu u prelepoj Istri i povratak kući preko uvek prijatnog Zagreba.
Računajući na to da ste do detalja isplanirali svaki segmentu odmora, pa i sam polazak, pod pretpostavkom da na isti idete sopstvenim vo-zilom, verujemo da krećete siti i podmireni za izvestan broj kilometara. No, ako ipak ogladnite, pokušajte da se to desi pre granice sa najm-lađom članicom EU, kako biste stali na nekoj od OMV pumpi i napunili baterije u njihovim Viva kafeterijama, koje su prijatne onoliko koliko kafa i hrana na pumpi mogu prijati. No, kada jednom pređete granicu, potrudite se da držite apetit pod kontrolom tokom prvog dela puta kroz Hr-vatsku, jer Ina pumpe, apsolutni monopolista na ovom delu auto puta, nisu niti prijatne, niti do-bro snabdevene i podsetiće vas na najgore mo-mente socijalizma. Kao prava suprotnost njima, drugi deo putovanja, kada već prođete skretan-je za Zagreb, nudi pauziranje na pumpama koje su sklopile ugovor o ugostiteljstvu sa restoran-ima Marche i, takozvanim, zdravim pekarama. Od prirodno ceđenih sokova i savršene kafe po svačijem ukusu, do sjajnih, zdravih obroka spremljenih od najsvežijih sastojaka – Marche je idealno mesto za pauzu i prava priprema za lepote koje će vam uskoro ponuditi Istra.
Autoput Beograd – Zagreb
37www.bestfood.rs
Bilo da je Istra centalna točka... pardon, tačka, vašeg odmora, ili da planirate samo nekoliko dana da provedete u njoj, a zatim krenete dalje ka Italiji, svakako vam je bitno da te dane odmo-ra provedete što komfornije. Upravo zato, naša iskrena preporuka je Kempinski Hotel Adriatic, gde hedonizam dobija potpuno novo značenje. O samom hotelu nećemo ovde previše pričati, biće prilike za to već u sledećem broju, ali je svakako bitno pomenuti hotelski restoran, Dija-na, koji nudi neverovatno maštovitu kombinaci-ju tradicionalne istarske hrane i internacional-nih delikatesa. Možda najfantastičniji deo vašeg obroka u ovom restoranu, jeste pogled koji oduzima dah – iz njegove bašte, na najseverni-joj tački Istre, imaćete priliku da uživate u po-gledu na još dve zemlje – Sloveniju i Italiju, što će, uz besprekornu uslugu zaista neverovatno srdačnog i efikasnog osoblja restorana, svaki obrok učiniti nezaboravnim doživljajem.
Lepota Istre je u njenim autentičnim, malim mestima, koja se pretapaju jedno u drugo – nećete ni osetiti kako ste prešli vozilom iz jednog gradića u drugi. Naizgled slični jedan drugom, zapravo su veoma različiti, a na nas je najjači utisak ostavio Novigrad, strancima poznat i kao Cittanova. Da li zbog Grašinog koncerta na otvorenom, toplog letnjeg pov-etarca, mirisa mora ili nečeg četvrtog, ali mi smo zaista uživali u morskoj hrani i vinu koje možete probati u bilo kojoj od mnogobrojnih konoba ovog grada. Naša preporuka: nikako nemojte propustiti da prste zamočite u dagnje na buzaru, ali se pre toga naoružajte dovol-jnom količinom salveta.
Povratak s odmora je jedna od onih aktivnosti koja nas istovremeno raduje i rastužuje. S jedne strane, uvek je toliko dragih ljudi koji nas kod kuće čekaju, dok s druge – ko zna kada ćemo nared-ni put imati priliku da pobegnemo “preko grane”. Kako bi sva ta osećanja imala priliku da se sleg-nu, a uspomene s godišnjeg odmora kliknu baš na pravo mesto, često sebi dajemo onu jednu, “dodatnu” noć opuštenosti, negde na pola puta između mesta odmora i stanovanja. U ovom slučaju, Zagreb je idealan izbor za predah. Sam grad je zanimljiv i brz taman onoliko koliko je vama potrebno da bude, a lepih hotela ima sas-vim dovoljno. Naš izbor u Zagrebu je uvek Arco-tel Allegra, dizajn hotel u centru grada, idealan za kratke i aktivne boravke. Sam boravak u hotelu postane još prijatniji prilikom sutrašnjeg doručka u pripadajućem restoranu Radicchio, gde će, u ok-viru sjajnog švedskog stola, i najprobirljivije nepce pronaći nešto za sebe. Lična fascinacija autora ovog teksta su sirevi, kojih u ponudi ovog restora-na ima preko deset, što ostatak ponude švedskog stola, ma kako kvalitetna bila, u očima subjektiv-nog posmatrača, čini potpuno zanemarljivom.
Sasvim smo sigurni da ćete u širokoj ponudi simpatičnih Italijanskih restorana pronaći nešto za sebe, pa se ovde nećemo baviti preporukom takvih mesta. Ono što, ipak, nikako ne smete da zaobiđete, jeste simpatična mala picerija, koja je bazirala ponudu pre svega na hrani “za poneti”, ali možete sesti i uživati u mirisima i za jednom od klupica u samom lokalu. U pitanju je čudan mali lokol pod nazivom Pizza di Verona, odmah pored Garibaldijevog mosta. Pice su ovde neo-bičnog, pravouganog oblika i kupuju se na parče, a plaćaju u odnosu na težinu tog parčeta. Nakon što se odlučite za jednu od sasvim nesvakidašnjih kombinacija ukusa (mi smo ih izbrojali trinaest, ali postoji mogućnost da smo neku i preskočili), vaše parče pice će biti odsečeno makazama, zatim izmereno i posluženo ili upakovano za poneti. Ako se odlučite za parče veličine približne onom koje ćete dobiti na bilo kom domaćem kiosku, to za-dovoljstvo će vas koštati nešto više od četiri evra, što svakako nije malo, s ove tačke gledišta, ali je u odnosu na ostale cele u Italiji – prava sitnica. Uos-talom, da se ne lažemo – znate da ga želite!
Istra, Kempinski HotelAdriatic, restoran Dijana
Istra, Novigrad
Zagreb, hotel Arcotel Allegra, restoran Radicchio
Italija, Verona, Pizza di Verona
novinarnica.net/serije_plus
BESPLATNI ONLINE MAGAZINserije.plus.in.rscinema.plus.in.rstracara.com
SVUDA SA VAMA:
issuu.com/serijeplus • megablog.rsserijala.com • photontide.org • svetfilma.rssanjamarinkovic.com • jkmagazin.com
ZNAMOšta ste
GLEDALIPROŠLOG
VIKENDA
Media
novinarnica.net/serije_plus
BESPLATNI ONLINE MAGAZINserije.plus.in.rscinema.plus.in.rstracara.com
SVUDA SA VAMA:
issuu.com/serijeplus • megablog.rsserijala.com • photontide.org • svetfilma.rssanjamarinkovic.com • jkmagazin.com
ZNAMOšta ste
GLEDALIPROŠLOG
VIKENDA
40
Džejmijevakuhinja
Džejmijevi kuvari
JAMIE‘S KITCHEN JAMIE’S CHEF
Od 15. avgusta, radnim danima u 10.45 Od 26. avgusta, od ponedeljka do petka u 10.45
Je li Džejmi Oliver malo skrenuo? Zamislio je da će za samo sedam meseci naći restoran, rasturiti ga, ponovo ga sagraditi i obučiti 15 nezaposlenih mladih ljudi koji nikad nisu ni kročili u kuhinju da upravljaju njime. Džejmijeva kuhinja je dokumentarna serija koja prati Džejmijevo sedmomesečno putovanje od sulude ideje do otvaranja. Ko od njih petnaestoro može da prođe? Kako će se Džejmi snaći kad budžet restorana izmakne kontroli? I kako će to uklopiti u svoj prepun raspored? Da ne pominjemo rođenje njegovog prvog deteta! Ovaj izazov će čak i opuštenog Džejmija Olive-ra gurnuti do ivice.
Džejmi Oliver je nadgledao diplomiranje više od 50 mladih sa posebnim potrebama iz restorana Petnaest, koji je osnovao u Londonu. Preokrenuli su svoje živote, ali on sad hoće da vidi ko može da se uzdigne do vrha.
Vreme je da temperatura poraste i da ih izazove da se takmiče za šansu da otvore i vode svoj pab i resto-ran Kok In, u Eseksu. Hoće li Džejmi moći da preseče vrpce kecelje kad postane teško?
„Smesta je neodoljivo.” – Gardijan, UK.
Media / TV
41www.bestfood.rs
Pridružite nam se u Srpskom kulinarskom maratonu. Svake sub-ote očekuje vas 2 i po
sata sa najšarmantnijim 24Kitchen kuvarima –
Nenadom Veljkovićem i Ljubomirom Stanišićem.
Od 3. avgusta, subotom od 14:00
42
Najboljiamerički kuvar
Nova nadaposlastičara
MASTERCHEF NEXT GREAT BAKER
Sredom u 21.00, repriza četvrtkom u 13.00 U avgustu subotom i nedeljom u 09.00 ujutru
Nagrađivani kuvar Gordon Remzi, ugostitelj Džo Bastijanić i hvaljeni kuvar Grejem Eliot vraćaju se u trećoj sezoni kulinarskog hita “Najbolji američki ku-var”. Nakon potrage po celoj zemlji, 100 najboljih kuvara amatera u Americi, uključujući berzanskog brokera, profesionalnog operskog pevača, fotogra-fa i prvog slepog kuvara u takmičenju, doleteli su u Los Anđeles u nadi da će osvojiti glavnu nagradu od 250.000 dolara i prestižnu titulu “Najboljeg ku-vara”. Sa izazovima poput spremanja obroka od šni-cli za 101 kauboja na rodeu i učenja načina pripreme morskog ježa, takmičari moraju impresionirati sudije svojim ukusima, originalnošću, kreativnošću, prezent-acijom i istinskom strašću za hranom kako bi prešli u sledeći krug takmičenja.
Badi Valastro se vraća i želi da pomogne u razvoju karijere još jednog perspektivnog dekoratera torti i poslastičara. Pokrenut sopstvenom pričom o uspehu, zvezda serije Stručnjak za torte’ odlučio je da pruži iste mogućnosti svima koji obećavaju. U trećem seri-jalu emisije ‘Nova nada poslastičara’, 13 talentovanih pomoćnika poslastičara stavljeno je na test koji nji-hove veštine pečenja i ukrašavanja proverava kroz niz sve težih izazova. Najbolji američki poslastičari će se zagrejati dok pokušavaju da stvore originalnu tortu remek-delo u pokušaju da rade sa jednim od najus-pešnijih i i najcenjenijih umetnika među poslastičari-ma. Finale sezone je prvo koje će biti održano van Njujorka, u hotelu Venetian u Las Vegasu, odakle će pobednik otići sa 100.000 dolara.
Media / TV
44
Media / Web
SLANO-SLATKIINDIVIDU-ALIZAMNA WEBU
Blogovi o hrani
45www.bestfood.rs
INTERNET KAO MEDIJ JE JE PROSTOR KOJI BRZO RASTE. AKO BISMO INFORMACIONI AUTOPUT POSMATRALI KAO BIBLIOTEKU, UMESTO DEONICU SAOBRAĆAJA, CENTRAL-NU POLICU BI ZAUZIMALI MEGABAJTI KULI-NARSTVA. ŠTO OTVARA LOGIČNO PITANJE - ZAŠTO JE PISANJE O HRANI BITNO?
46
POKAŽITE SVIMA SVOJ KULINARSKI INDIVIDUALIZAM NA VEBU I NEPLAŠITE SE DA ZAPOČNETESVOJ BLOG - URADITE TO!
Media / Web
Pisanje o bilo čemu važnom samo po sebi ne zahteva opravdanje. Ali ljudi pišu i o ekologiji, nije li to pri-marno? Nije li bitnije istraživati uti-caj ugljen-dioksida ili fosilnih goriva na okruženje nego, recimo, pisati o torti sa filom od borovnica? Zalud-no je meriti važnost jedne tematike koja se bavi esencijalnim životnim stvarima poput vazduha, sa drugom bez koje podjednako ne možemo - a to je hrana. Mnogi tekstovi u kojima je hrana protagonista imaju nevero-vatan uticaj na to kako razmišljamo o sebi i sopstvenom životu. Budući da je dotična svuda oko nas, uz-imamo je (ne)zdravo za gotovo do te mere da gojaznost predstavlja i sveopšti zdrastveni problem, mada u moru drugih. Stoga, pored estetsk-og zadovoljstva i konzumentskog hedonizma, pisanje o hrani je neo-phodno za naš opstanak.
Jeste bitno. “Pisanje o hrani je zakrpa plavog u svetu sivih vesti” i šansa da utičete na milione u njihovim sva-kodnevnim izborima. Jedan od nači-na da izrazite svoje viđenje jednos-tavnih, komplikovanih, brzih, lakih, teških (...) obroka koje spremate, je-dete ili prosto gledate jeste blog.
FAMOZNIH TRI B ILIBLOGER BLOGUJE BLOGIzraz “blog” potiče od reči “weblog”, koja je kasnije kasnije razdvojena na dve: “web log”. Možete o njemu razmišljati kao o onlajn dnevniku, sajtu koji predstavlja svakodnevnu pripovedaonicu i podsetnik za svet. Bloger je osoba koja blog piše, dok je blogovanje sam proces pisanja.
Blog o hrani je dnevnik večera, kuli-narski žurnal, virtuozna diskusija o ukusima koja menja oblik interneta, utiče na industriju i potresa tradiciju.
Mogu biti svakakvih oblika i veličina, pisani rukom eksperata u kuhinji ili pak amatera. Svima je jedna stvar zajednička: pisanje o strasti, strasti za ukusom, mirisom i konstantni na-predak.
DIPLOMA, DA ILI NE???Da li jedan bloger hrane treba da poseduje CV prepun poslova u em-inentnim restoranima, kako bi pisao neodoljive kritike i mišljenja o ish-rani? Bez obzira što rad u “jestivoj” industriji čini pisca sa makro pogle-dom na ceo proces pripreme i prez-entacije jela, biti kuvar, konobar ili perač sudova ne čini bilo koga kom-petentnijim za pisanje o hrani. Svako ko jede u restoranima, prođe kroz vrata, primakne stolicu i provede sat i više u ambijentu okružen nepozna-tim osobama, dok pije koktel, kafu ili čaj, stavlja sebe u ruke stranca. Stranca koji kuva, nepoznate osobe koja donosi hranu, i ima pravo da se izjasni o tom iskustvu.
Pojedini će doživljaj preneti nefor-malno u samo nekoliko reči. Drugi će se upustiti u žustre diskusije i duže forme, ne bi li progurali svoju ideju u medijski virtuelni etar. Na-jbolji pokrovitelji trpezarija i kuhinja su toliko dobri u razmišljanju o hrani da svoje misli zapisuju na papir. Te misli se objave u novinama i pročita ih hiljade ljudi.
Koliko god da je onima koji hranu iz-ražavaju perom izraz misli drugači-ji, koliko i obim publike koja ih čita, svi imaju jednu zajedničku osobinu: obraćaju pažnju. Ne sede prosto čekajući svoj sledeći obrok. Oni uži-vaju u mogućnosti razmišljanja o onome što jedu i za njih je impera-tiv da primete na koji je način kuvar složio jelo u tanjir.
AMATER BLOGER VSPROFESIONALNI KRITIČARAko ništa drugo, amateri su podjed-nako, a nekad i strastveniji od profe-sionalaca. Restoranski kritičar velikih
novina uživa u plaćenim obrocima (i to ne iz svog novčanika), plati koju dobija za ono što radi i u lokalnom, ako ne i nacionalnom, priznanju za pamet kojom je nastala ta metafo-ra o ukusu određenog sira. Bloger hrane vidi veoma malo tih nagrada i obroke plaća sam. Konstantno kuva, piše, edukuje se i istražuje. Troši no-vac za fotoopremu i rasvetu, provodi sate odgovarajući na komentare i svakodnevno piše da bi objavio tekst na sajtu koji sam održava, sve sa pi-tanjem “Da li u velikoj šemi stvari ovo bilo ko i čita?”.
Za blogera hrane je, možda više nego za bilo koju drugu kategoriju pisca, stvarna ljubav prema hrani podstrek za ono što radi. Često ne zna kako da školski iseče luk ili pravilno fileti-ra ribu, nema najbolje fotografije, ali razmišlja o tome i nada se poklapa-nju stavova sa onima koji čitaju blog.
Jednom prilikom je uticajni bloger bio noćna mora Ramzijeve Paklene kuhinje. Svako ko je voljan da kon-struktivno razmišlja o hrani ima pra-vo o tome i da piše. Zašto ne biste i vi probali?
ZRNO PO ZRNO... SUFLEPrvo što treba da se zapitate je “Zaš-to pišem blog i o čemu?” Većina ljudi se pisanjem bloga bavi zbog zabave, ali treba znati da je dobar blog više od pukog opisa hrane, postupka kuvanja i liste recepata. To su priče povezane sa stvarima koje život znači, od kupovine do serviranja. Bo-gatije od liste sastojaka ili foto serije čokoladnih mafina.
Primarna stvar je pronaći svoju filo-zofiju i napisati nešto što će ljudi sa uživanjem pročitati i naučiti od vas. Svi smo mi drugačije ličnosti i isti-canje vaše je najvažnija stvar koju možete uraditi kako biste se diferen-cirali od drugih.
Dobijanje velikog broja posetilaca je veliki cilj za mnoge ali to nije ono što
47www.bestfood.rs
NatašaRistić
treba da bude vaš primarni fokus, zasigurno ne na početku. Umesto toga, dajte ljudima razlog da dolaze na vaš sajt. Pišite za čitaoce, ne za Google algoritam. Blogovanje nije takmičenje u popularnosti, te opti-mizacija internet sadržaja za pre-traživače, zbog koje ste prvi ili pe-deseti na spisku prilikom pretrage nije prioritet. Koga biste radije ugos-tili, veliku grupu stranaca koji žele jeftino pivo ili odabranu grupu gosti-ju koja želi finu čašu vina (ili kvalitet-no pivo)?
Ono što blogovanje čini toliko inte-resantnim jeste raznovrsnost stilo-va i prezentacija. Pisanje bloga nije uvek lako ali čitanje i učestvovanje u diskusiji zna i da nagradi. Puko pos-matranje raznolikosti stilova i zastu-pljenih mišljenja je dovoljno uživanje samo po sebi.
SVETO TROJSTVO “UKUSNOG” BLOGA
JEDINSTVENI LIČNI STILUkoliko čitate blogove verovatno imate favorite kojima se iznova i
iznova vraćate. To je zato što vam se dopada prepoznatljiv i jasan glas autora. Blogovi su, u odnosu na kn-jige, više konverzacijski orijentisani, pravila su opuštenija, pa se nemojte plašiti da budete subjektivni i stvari radite drugačije. Pronađite sopstveni ugao, ne opisujte isključivo ono što je na tanjiru. Svi znamo da je supa top-la, bogata, kremasta, tečna, ukusna i bogatija sa mileramom (ako vaša nije, onda možda ne bi trebalo da je objavite). Razmislite šta je to baš kod te supe što će priču učiniti zanimljivi-jom i zašto je toliko volite, pored on-oga što se vidi na prvi pogled.
Blog može da se bavi i rešavanjem problema. Neki ljudi traže isključivo recepte, ali većina želi rešenje za neki problem. Kako da spremi sufle ili pekinšku patku ili, jednostavno, šta da spremi za večeru.
Dajte karakter blogu, biranim rečima. Postoji mnoštvo rasprava o tome šta treba koristiti u prehrambenoj pisanoj formi. Jednoj školi mišljenja reč “ukusno” je veliko ne. Ali ako po-
gledate Food Network, videćete da ta reč ne ide nigde u skorije vreme. Obratite pažnju i na upotrebu reči “lako” i “brzo” jer možda vama jeste tako, a nekom drugom nije. Kod opi-sivanja drugih, do čega neumitno dolazi, jer sa nekim kad tad podelite i mesto za stolom, koristite njiho-va imena, nadimke ili pseudonime poput “moj muž”, “moj sin” jer čitaoci nemaju vremena da kopaju po vašoj arhivi ne bi li utvrdili ko je NN lice.
Pošto blogeri nisu ograničeni pros-torom, skloni su preterivanju. Pro-verite statistiku i vidite koliko se vre-mena čitaoci zadržavaju na vašem sajtu, a zatim merite postove tako da se mogu pročitati u okviru tog vre-mena. Ako niste sigurni, dva minuta je dobar cilj.
Kad dođete kući nakon posla, jer od nečega ipak morate da živite, pod a) mrak je, pod b) gladni ste, pod c) želite samo da naručite kinesku, pod d) nestalo vam je putera i pod e) čeka vas omiljena serija. Pa kad onda pisati? Blog nije domaći za-
48
Media / Web
datak. Ako u tom trenutku nemate šta da kažete, niko vas neće kazniti.
Budite hrabri. Neće se svi složiti ali dobar razgovor i jeste predstavljanje nekoliko tački gledišta. Ono što sle-di treba da bude duhovita i smirena razmena mišljenja. Komentari upra-vo i čine blog zabavnim i razlikuju ih od drugih oblika medija koji nisu interaktivni. Ne morate ići u ekstrem pisanja o pidžami koju nosite, ali odvojite vreme za interakciju sa čita-ocima. Pri tome, ne morate biti Hem-ingvej, ali poštujte osnove pravopisa. Zapamtite, ljudi će pročitati šta ste napisali i taj komentar će predstavl-jati vas i stil vašeg bloga.
VIZUELNI IDENTITETPutnici interneta su svakim danom sve više i više vizuelno orjentisani. Ukoliko im privučete pogled fotografi-jom, veće su šanse da će duže ostati kod vas. Čitaoci imaju visoke standarde, pogotovo što posedovanje naprednih DSLR aparata, koji relativno lako prave pristojne fotografije, više niije privilegi-ja isključivo bogatih. O naprednijim
kamerama u mobilnim telefonima da i ne govorimo.
Koristite fotografije da ispričate priču i podržite tekst, da prikažete korake u receptu koji mogu da zbune, ili da preki-nete velike blokove teksta. Čitaoci ner-etko beže od beskrajnih redova slova i znakova interpukcije, što ne znači da svoje literarno delo trebate zaglupeti, ali učinite ga lakšim za praćenje. Što više škljocate, bolji ste. Što ste bolji, lakše pronalazite svoj vizuelni glas. Nema svako novca da blog “baci” u ruke profesionalnom dizajneru. Srećom, u onlajn sferi - manje je više. Pogledajte samo kako izgleda najposećeniji sajt na planeti Google. Ali morate misliti i na to šta želite postići svojim blogom. Ako zaista želite više posetilaca potrebno je da uložite vreme (i nešto novca). Jedan od načina je da unajmite nekog da vam izdizajnira logo ili zaglavlje ili recimo unajmite studenta dizajna koji sakuplja radove za svoj budući CV ili pak da sami odaberete jednu od stotine hil-jada već postojećih tema. Ipak, kao i u svemu, odaberite kvalitetnu varijantu, ne najjeftiniju.
Rešite se beskorisnih dodataka koji odvlače pažnju, a fokus usmerite na sadržaj i fotografije. Pobrinite se da vam blog bude upotrebljiv. Ne dozvolite korisniku da klikće pet puta da bi došao do sadržaja koji ga interesuje. Svaka prilika da priđe mišu je i klik do toga da ode negde drugde.
UPEČATLJIVI RECEPTIDobro napisani recept će ispričati koliko i sam tekst na blogu. Evo nekih uopštenih pravila kako da vam recepti budu pri-mamljivi kao i samo jelo koje opisuju.1. Navodite sastojke po redu kojim se koriste u receptu. Nemojte izos-taviti neki sastojak.2. Ne pišite skraćenice. Gram je gram ne gr. Obratite pažnju na tačne ko-ličine. Obično se spisak za kupovinu pravi po izdvojenoj listi sastojaka za jelo. Ne želite da nervirate čitao-ca koji je, nakon dolaska kući, tek iz postupka shvatio da mu nije dovoljna jedna kesica vanilin šećera.3. Budite precizni i jasni. Priču os-tavite za kasnije. Na prvom mestu recept, a na drugom zašto vam je bitan i na šta vas asocira.
49www.bestfood.rs
Pisanje bloga nije uvek lako
ali zna i danagradi.
4. Budite sigurni da recept funk-cioniše. Ako niste dovoljno dobro is-testirali recept i on ne uspeva, male su šanse da će čitalac želeti opet da se vrati kod vas.5. Održavajte nazive jela konstant-nim. Ukoliko je naslov jela “Lim-un-tart sa bademom” nije korektno da u tekstu spomenete Bademasti limun tart.6. Uvek koristite jednu reč za istu st-var. Odaberite reč, pa nek instrukcije budu instrukcije, ne jednom metod, drugi put uputstva i slično.7. Pišite jedan recept po strani.8. Ne igrajte se sa vremenom is-probavanja. Nelogično je očekivati od bilo koga da proba sirovo parče mesa ili do pola skuvano povrće.
9. Šta znači začiniti po ukusu? Dodati majčinu dušicu ili kari? Preciznost u začinima vas predstavlja kao ozbil-jnog kuvara koji razmišlja o jelu koje sprema. 10. Ne uzimajte tuđe recepte bez dozvole.
KOMERCIJALNO PROTIVNEKOMERCIJALNOGKako postajete poznatiji kao bloger, počeće da vam se javljaju stručnjaci marketinga raznih restorana, kuvara, proizvođača koji žele da promovišu sebe kroz vaš blog. U marketinškim strategijama blogeri su viđeni kao jeftine i lake mete za marketing poruke, u poređenju sa tradicional-nim oblicima oglašavanja, kao što je
televizija. Blogeri, na prvom mestu, sve rade sami - i dizajn i tekst i fo-tografiju.
Ova pažnja je laskava i verovatno ćete biti u iskušenju da prihvatite svaku ponudu ili pozivnicu koju vam iznesu pred oči. Međutim, provedite neko vreme razmišljajući o tome koji tip bloga želite da stvorite i na kakav biste sadržaj bili ponosni. Da li ćete prihvatiti reklame? Koji tip reklama? Hoćete li pisati sponzorisane tek-stove? Koliko, zapravo, košta vaše vreme i koliko vredi blog? Ne postoji dobar ili pogrešan pristup - morate odabrati sami.
50
Media / Web
Definitivno najpoznatija internet ku-varica je Minja, mama troje sada već profesionalnih “probača” hrane sa kojima bi se sigurno menjalo pre-ko dva i po miliona ljudi koji uredno prate blog Minjina kuhinjica. Dobit-nica je velikog broja nagrada, među kojima su i Web Festove nagrade za najbolji blog u regionu i PC Pressov web top 50, a njene recepte nikako ne želite propustiti. www.minjina-kuhinjica.com
Ukoliko ste zainteresovani za davno napisane recepte, blog Zaboravljene poslastice je mesto za vas. Recepti jedne bake, pisani na ćirilici, fotograf-isani, isprobani, detaljno prokomen-tarisani i prevedeni. Svaki recept prati opaska o mogućim izmenama, utisku i želji o ponovnom pravljenju. Ljubav i trud prosto isijavaju sa ovih stranica.tortatorta.blogspot.com/p/o-nama.html
U kuhinji Andree, autorke bloga Voće i Povrće, naglasak je na zdravim namirnicama i zdravoj pripremi istih. Uz obavezno voće, povrće, žitarice i testeninu, Andrea rado priprema meso i ribu. Voli da eksperimen-tiše sa drugim svetskim kuhinjama, posebno sa indijskom i bliskois-točnom, dok grčku i italijansku kuhin-ju smatra gotovo svojom. Bez obzira što za sebe kaže da je početnik u fotografiji hrane, njeni prikazi jela će vas zasigurno oboriti s nogu.voce-povrce.dobrahrana.jutarnji.hr
Dobitnica Vidijeve nagrade za na-jbolji blog, svoju internet oazu naz-vala je rečenicom koju svi vrlo često izgovaramo: “Da mi je nešto slatko...”. Blog proglašen za jedan od pet na-juticajnihih blogova u Hrvatskoj vodi Ana Marija Bujić, autorka brzih i jed-nostavnih recepata koje i apsolutni početnik u kuhinji može pripremiti sa uspehom. damijenestoslatko.dobrahrana.jutarnji.hr
Tanja’s Cooking Corner je kutak gde će se svaki zaljubljenik u hranu za-držati. Bili početnik ili profesionalac, teško ćete odoleti velikom broju što autorskih što prerađenih recepa-ta. Od klasika poput tufahija, preko domaćeg pudinga od vanile, sve do smele kombinacije bundeve i kokosa u marmeladi.tanjascookingcorner.com
Zbog prenatrpanog rasporeda ne-mate vremena da se svakodnevno hranite zdravo? Onda su Međuo-broci na blogu Jubistacha sekcija koju zapamtite. Obroci koji se lako spreme, pogodni za pripremu “una-pred” i sveži više dana, tačno su dah svežine koja nedostaje svakoj mod-ernoj kuhinji.jubistacha.blogspot.com
Vera dugo sakuplja recepte, prven-stveno iz Vojvodine. U želji da saču-va recepte svoje bake, nane i mame napravila je blog Astal i svima koji vole tradicionalne recepte učinila ve-liku uslugu. Na njenom blogu možete pronaći i segment o pripremi hrane za pojedine praznike i opise običaja. vojvodjanskakuhinja.blogspot.com
Sve što se krčka u kazanu Jovanke Baštovanke možete pročitati i pogleda-ti na blogu Kutlačom po kazanu. A krč-ka se dosta, od veganske ishrane pre-ko recepata za post, slatkiša i peciva.jovankebashtovankekutlacha.blogspot.com
Mesto za sve mame u potrazi za in-spiracijom oko dečijih proslava je de-finitivno Delicious for kids. Poslastice koje ćete protso poželeti da ukradete svojim mališanima.vera-mmmmdelicios.blogspot.com
Ona kuva, peče, jede i još svašta neš-to. I možete je pronaći na blogu Ave Dulcis. Samo pripazite - fotografije su jednom rečju božanstvene, teško ćete odoleti da ne pripremite sve što vidite. A recepata nema malo. ave-dulcis.blogspot.com
Ovo su samo od nekih blogova sa prostora bivše SFRJ - jednostavno nemamo prostora da ih sve pomen-emo i opišemo, ali kako nakon ovog prvog ispred nas stoji još mnogo brojeva, mnogi od njih će se naći na stranicama našeg časopisa.
Posećujte blogove, čitajte, komen-tarišite, učestvujte. Iznad svega, ako ste zaljubljenik u hranu, strastveni po pitanju kuvanja, mućenja seck-anja, blanširanja - nećete pogrešiti. Nije teško, nagradićete i sebe i nas jednim lepim iskustvom. Napravite razliku, jer pisanje o hrani jeste bitno.
Pokažite svima svoj kulinarski indi-vidualizam na vebu i ne plašite se da započnete svoj blog - Uradite to!
51www.bestfood.rs
Blogovi kod nas
Health
SnikersVS bakinsladakkupus
HRANAU TEORIJI:
56
Health
JESMO LI ZABORAVILI DA SE NAJNE- ŠKODLJIVIJA POMOĆ NALAZI BARTRIPUT DNEVNO NA KUĆNOM STOLU?
Nakon verovatno Gugol broja proči-tanih članaka o namirnicama i hrani, jeste li ikada pokušali da definišete u glavi ono suštinsko pitanje: „Koja je zapravo uloga hrane u organizmu?“ Verovatno jeste, a kao odgovor vam se još verovatnije zavrti rulet mo-gućnosti, i nikad ne biste ni pomislili da hrana ostvaruje „svega“ tri uloge u našem telu: gradivnu, energetsku i zaštitnu. Kad se malo udubimo, shvatimo da su nam prve dve po-brojane funkcije zapravo usađivali još od malih nogu: bake su nas „klju- kale“ spanaćem da bismo veliki po-rasli, a današnjoj deci je zahvaljujući plastičnom „rot diva“ nastupu Džoan Kolins i te kako jasno da će ih jedan zalogaj čokoladice Snikers vratiti u život nakon tročasovnog jurcanja sa vršnjacima.
Međutim – zaštitna uloga... Hm, kako? Zar to ne rade lekovi i sve one tablet-ice koje (ne)rado gutamo od oktobra do aprila? Jesmo li zaboravili da se najneškodljivija pomoć nalazi bar tri-put dnevno na kućnom stolu?
Kako bi naš organizam mogao na najbolji način iskoristiti ono što mu pružimo kroz doručak, NE uskra-timo mu kroz ručak (naglašavanje namenjeno pobornicima savre-menog stila i ritma života), darujemo mu kroz užinu i potom zaokružimo večerom – moramo dopustiti da nas kroz svakodnevicu vodi razum, a ne Fashion TV. Danas nije preporučljivo voziti čak ni najnovije automobila „na rezervi“, pa možda nije loše da se zapitamo šta tek „dolivanje gori-va“ nakon krajnjeg celodnevnog is-crpljivanja prouzrokuje daleko kom-pleksnijoj „mašineriji“ (našem telu)!?
Stoga smo rešili da prvi broj ovog izdanja, prepun najlepših ukusa i čarobnih kombinacija, dopunimo i s malo dosadne teorije o ishrani. Naime, današnja nauka o hrani (bro-matologija) čvrsto stoji iza tri osnov-na principa racionalne ishrane koje bismo svi mi bez preterano velikog truda mogli implementirati u svoj dvadesetčetvoročasovni ritam.
Prvi princip ovakve ishrane glasi da hrana koju unosimo treba da sadrži 50-60% ugljenih hidrata (tj. šećera: žitarica, testenine, voća, povrća – pa čak se i Snikers može istolerisati s vremena na vreme), 25-30% masti i 12-15% proteina, tj. belančevina (ove dve grupe namirnica se najčešće un-ose u kombinovanom obliku, putem mesa, jaja itd.). Kad ovo pročitate, da li se i vi setite naših baka koje blagim rečima, daleko manje upućene u potvrđena naučna saznanja, obja-šnjavaju kako možemo da ne volimo sladak kupus sa flekicama i parčetom juneće šnicle, ali kako ga moramo pojesti „jer je dobar za nas“?
Drugi princip racionalne ishrane nam kaže da ne smemo zaboraviti na namirnice koje naš organizam ne može sam da sintetiše, odnosno „napravi“, već ih možemo uneti isk-ljučivo putem hrane (ove namirnice su esencijalne za život, tj. život bez njih nije moguć). U njih se ubrajaju vitamini, esencijalne masne kiseline (par kapi maslinovog ulja u sala-ti su dvostruko korisne – savršen ukus uz neophodnost), esencijalne amino kiseline (izgrađuju proteine, tj. belančevine), određeni elemen-ti (jod nam je neophodan za funk-cionisanje štitne žlezde, gvožđe za
prenos kiseonika putem hemoglo-bina itd.) i hranljiva vlakna.
Treći princip racionalne ishrane pot-vrđuje da je neophodno pravilno balansiranje i umereno unošenje namirnica iz različitih izvora u odgo-varajućim kombinacijama. Tako be-lančevine nije dovoljno unositi samo putem mesa, već su nam neophodne i biljke bogate ovom vrstom jedin-jenja (mahunarke – grašak, pasulj, soja; žitarice – kukuruz). Slično važi i za masti, i iz tog razloga ne smemo dopustiti da maslinovo ulje potpuno istisne maslac sa naše trpeze. Uz vitamine moramo unositi i minerale (npr. vitamin C i gvožđe su odlični saputnici); šumeću tabletu kalcijuma trebalo bi da prati i izvestan unos fosfora, jer ova dva elementa samo zajedno mogu da nam izgrade ko-sti; potrebno je obratiti pažnju da li je kuhinjska so (izvor natrijuma) koju koristimo jodirana kalijum-jo-didom (na taj način obezbeđujemo neophodne sastojke za pravilan rad štitne žlezde, srca...) itd.
Možda vam se čini da nam je za oču-vanje zdravlja putem pravilne ish-rane potrebno mnogo znanja koje je (priznajemo) prilično teško steći kad imamo radno vreme od 9 do 17 sati, dvoje školaraca koji gladni čekaju za stolom i kućnog ljubimca koji se neće sam izvesti u šetnju, pa će se stoga ovaj deo redakcije časopisa koji „li-state“ na svojim gedžetima truditi da (uz vaš iskreni feedback) redovno dostavlja neophodne informacije do znatiželjnih očiju i otvorenih umova.
57www.bestfood.rs
MilošMarinković
dipl. farm
58
Granola barsKod nas su granola pločice i drugi vidovi energetskih pločica veoma skupi, i uglavnom nisu baš tako zdravi i dobri za nas kao što mnoge kompanije to tvrde.
Uglavnom sve sadrže visoko fruktozni kukuruzni sirup, veštačke boje, zaslađivače i druge konzervanse, tako da kad malo bolje razmislite ove takozvane “zdrave” grickalice se skoro uopšte ne razlikuju od običnih čokoladica koje pokušavamo da izbegnemo. Ukoliko želite da sebi i svojoj deci pripremite brzu i pre svega zdravu i zasitnu užinu, ili da povećate svoj nivo energije ne samo za svakod-nevne aktivnosti već i za vašu fitness rutinu, predlažemo vam da isprobate naš recept za granola pločice.
PRIPREMA: Rernu zagrejte na 160oC. U velikoj činiji pomešajte prvih 6 sas-tojaka. U drugoj činiji izmešajte ostale sastojke. Dodajte sve mokre sastojke u suve i dobro izmešajte. Sipajte smesu u pravougaoni pleh obložen papirom za pečenje i vlažnim rukama pritiskajte dok se sve ne rasporedi ravnomerno. Peći oko 40 min. Ostaviti da se skroz ohladi, pa seći na štanglice.
POTREBNI SASTOJCI:
4 šolje ovsenih pahuljica
1/4 šolje integralnog brašna
1/2 šolje kokosovog brašna
1/3 šolje smeđeg šećera
1 šolja komadića crne čokolade
(min. 75% kakaa)*
pola kašičice soli
1/2 šolje biljnog ulja
1 kašičica ekstrakta vanile
1/2 šolje meda DejanaStojanović
*Čokoladu možete zamenitinekim suvim voćem po želji(brusnice,suvo grožđe, kajsije...)
Health
PRAVI FILMSKI MAGAZINJUL/AVGUST 2013
cinema.plus.in.rs
13
MESEC SILVESTERA STALONEA NA UNIVERSAL CHANNEL
60
Health
SalateUkoliko pokušavate da se hranite zdravo i lagano u toku ovih vrelih letnjih dana, predlažemo vam da u svoju svakodnevnicu obavezno uvrstite salatu kao glavni obrok, ili pak kao predjelo, prilog glavnom jelu, a možda i kao dezert.Ukoliko volite da sami eksperimentišete kod kuće, bitno je da znate da ponekad salata može imati više kalorija od bilo kog drugog jela, u zavisnosti od upotrebljenih namirnica, dresinga i slično. Zbog toga vam predlažemo da uvek krenete od osnove za svaku salatu a to je zeleniš. Ovde slobodno pustite maštu na volju i stavite šta god poželite s obzirom na to da je zeleniš bez kalorija a prepun vitamina i minerala. Možete upotrebiti zelenu salatu, običnu ili iceberg, spanać, rukolu, kelj itd. Zatim, bitan sastojak svake salate je i neki vid proteina, što je naročito bitno za osobe koje vežbaju. Imajte na umu piletinu, najbolje grilovanu, ćuretinu, tunjevinu, tofu za vegeterijance ili jaja. Nakon toga možete dodavati i različito povrće kao što je paradajz, kukuruz, pasulj, krastavac, šargarepa, luk, avokado, paprika itd. Posebnu pažnju obratite prilikom dodavanja raznih vrsta sireva, preliva i drugih dodataka kao što su suvo voće, bademi, orasi, susam, masline jer od njih najviše zavisi kalorijska vrednost salate. Kao preliv predlažemo limunov sok ili balzamiko sirće, pomešane sa ekstra devičanskim maslinovim uljem.
Nedavno su studije pokazale da osobe koje svakodnevno konzumiraju salate imaju veće količine antioksidanasa, a samim tim i manji rizik za razvoj različitih bolesti. Šta čekate?! Pred vama je 5 sjajnih recepata koji se spremaju za kratko vreme tako da će vam svakako oduzeti znatno manje vremena od spremanja uobičajenih obroka.
DejanaStojanović
SASTOJCI:• kuvano jaje• šaka zelene salate i malo rukole• pola crvenog luka isečenog na kolutove• pola paradajza isečenog na kriške• 1/4 avokada isečenog na kriške• kao preliv malo maslinovog ulja• so, biber
Salatu i rukolu oprati, procediti i staviti u činiju. Dodati iseckano povrće i jaje isečeno na kriške, dodati malo soli, bibera i preliti sa malo maslinovog ulja.
Za jednu osobu
SALATA SA JAJIMAI AVOKADOM
Foto: VegaTeam
61www.bestfood.rs
SASTOJCI:• 2 šake spanaća• 1 šaka rukole• 1 pomorandža• 1 glavica crvenog luka• sok od pola limuna• maslinovo ulje• so, biber• po želji malo iseckanih oraha i brusnica
Spanać i rukolu oprati i ocediti. Pomorandžu iseći na sitnije kriške. Luk iseći na kolutove. Sve sastojke sjedi-niti. U posebnoj činijici pomešati maslinovo ulje sa li-munovim sokom i dodati malo soli i bibera. Preliti pre-ko salate i promešati. Umesto pomorandže možete staviti mandarine ili čak mango.
SASTOJCI:• 3 šolje lubenice isečene na kockice• 120 g feta sira isečenog na kockice• 1 kašika ekstra devičanskog maslinovog ulja• 10 listića sveže nane• prstohvat krupne morske soli
U činiju staviti lubenicu i fetu, pa lagano preliti uljem. Listiće nane urolati i iseckati ih tako da se dobiju tračice. Njih posuti preko salate i dodati malo soli.
SASTOJCI:• 3 kriške avokada• 3 kriške papaje• 3 kriške dinje• 2 kašike limunovog soka• malo svežeg bosiljka
Avokado, papaju i dinju pre sečenja ohladiti, prelitilimunovim sokom i na kraju posuti bosiljkom.
SASTOJCI:• 2 šolje šargarepe• 1/4 šolje oraha• 1/4 šolje suvog grožđa• 3 kašike limunovog soka• malo narendane kore limuna• 1 kašičica smeđeg šećera• malo soli, cimeta, crvene paprike
i po želji malo ljute papričice• 2 kašike ekstra devičanskog maslinovog ulja
Šargarepu skuvati. U poslednjih 5-7 minuta kuvanja dodati suvo grožđe. Sve zajedno procediti i isprati hladnom vodom. Pomešati šargarepu, suvo grožđe i orahe. U posebnoj činijici pomešati limunov sok, koru limuna, šećer, ulje i začine, pa preliti preko salate.
Za dve osobe
Za dve osobe
Za dve osobe
Za četiri osobe
SALATA OD SPANAĆAI POMORANDŽE
SALATA SA LUBENICOM, FETOM I NANOM
TROPSKASALATA
MAROKANSKASALATA
62 Foto: Jason Howie
Vežbe zaračunaromPoslednjih godina veliki broj ljudi provodi po nekoliko sati dnevno za računarom. Bilo to zbog posla, zabave ili nečeg trećeg, dolazi do bola u ramenom i vratnom delu kičmenog stuba, a često i u krsnom delu kičme.
Za početak, pravilno sedite. Is-pravite se u stolici i probajte da zadržite taj položaj. Uvek se is-pravljajte, ako se malo pogrbite.
Najbolje bi bilo da sedite na stolici bez naslona ili da se okrenete za
90o i da sedite tako.
Glava je u neutralnom položaju, a vežba se izvodi tako što okrećete glavu u jednu i drugu stranu, kao
da hoćete da vidite šta ima iza vas. Između promene strane, obavez-no, napravite pauzu u sredini i tu
udahnite. Izdah je kad okrećete glavu.
Glava je u neutralnom položaju, tj. nije pomerena ni unapred ni pozadi. Vežbu izvodite tako što
pokušavate da dodirnete bradom grudnu kost i vraćate je u neutral-ni položaj. Izdah je kad spuštate
glavu, a udah kad je podižete.
To se dešava zbog nagomilavanja, najčešće, mlečne kiseline, koja se taloži u našim mišićima, stvarajući ukočenost i kasnije bol. Ovo se može sprečiti sa samo par vežbi koje možete uraditi za svega nekoliko minuta, i to dok sedite za računarom.
Prvo i osnovno, vežbe se rade polako, bez naglih ciman-ja i brzih promena. Tako mišići mogu da se pravilno kon-trahuju, a dolazi i do bolje prokrvljenosti. Dišite duboko, tako da udišete na nos i lagano izdišete na usta. Udah treba da traje isto koliko i izdah. Prateći disanje, pokreti će vam biti sporiji i ujednačeniji.
Drugo, nikada, i to podvlačim, nikada nemojte da zabacujete glavu unazad. Mišići koji se nalaze sa zadnje strane vrata su dosta slabi i teže vraćaju glavu u neutralni položaj, a može se desiti i da dobijete blagu vrtoglavicu.
I na kraju, radite ove vežbe čim počnete da osećate zam-or i bol. Svaku vežbu ponovite po minimum deset puta.
Health
1
3
2
IvanaSandić
63www.bestfood.rs
Za sve ove vežbe vam ne treba više od de-setak minuta. Ne morate ih raditi striktno ovim redosledom. Čak ih ne morate raditi ni sve. Dovoljno je da zapamtite nekoliko vežbica i da ih svakodnevno radite, garan-tujem da ćete se osećati bolje.
Ova vežba je ista kao prethodna, samo idete ramenima unapred.
Disanje je isto.
Glava opet u neutralnom položa-ju, a vežbu radite tako što pravite
kružne pokrete od jednog do drugog ramena, tj. brada vam ide od levog ka desnom ramenu, ali ne idete unazad. Može se reći da „kotrljate“ bradom po grudnom
košu. Izdah je dok okrećete glavu, a udah kad ste okrenuti skroz ka jednom ramenu. Slobodno se za-
držite u krajnjem položaju nekoliko sekundi da duboko udahnete.
Šake su na potiljku, laktovi rašireni. Vežbu izvodite tako što pokušavate da spojite laktove. Udah je pre poč-
etka vežbe, a izdah u toku izvodjenja pokreta. Skroz izbacite grudi u toku
udisaja, jer je ovo ujedno i vežba disanja. Jako će vas osvežiti i napu-
niti vam telo kiseonikom.
Prelazimo na rameni pojas. Opet ste ispravljeni, glava je prava i kružite ramenima unazad. Pokret izvodite što sporije, da osetite mišiće kako rade. Verovatno ćete čuti i osetiti blago krckanje oko lopatica. To su nagomilani čvorići vezivnog tkiva, koji često mogu praviti probleme.
Udah je pre započinjanja pokreta, a izdah dok izvodite vežbu.
Ako imate bol u krsnom, tj. lumbal-nom delu kičme, najbolje je da usta-nete i lagano se protegnete. Stanete
sa spojenim nogama i stopalima i polako pustite trup da ide napred, dok rukama ne dodirnete članke,
stopala ili pod. Osetićete prijatno is-tezanje duž cele kičme, a posebno u donjem delu leđa. Kad hoćete da se vratite u stojeći položaj, blago savijte
kolena i lagano idite na gore.
Ako imate radijatorske cevi blizu računara (i nema nikog da vas
vidi), čvrsto se uhvatite za njih i id-ite u duboki čučanj. Ovo je najbolja
vežba za istezanje donjeg dela leđa. Ostanite nekoliko trenutaka u ovom položaju ili koliko vam prija.
Lagano se vratite u stojeći položaj.
6
4 7
5
8
9
ČASOPIS ZADOBAR UKUS
Pratite nas na TWtwitter.com/BestFoodMagazin
School
Kako daočistiteananas?
How to...?
Prvo odsecite dno i vrh ananasa kako biste mogli stabilno da ga postavite na
podlogu.
Zatim nožemoljuštite koru toliko da uklonite zelene delove, ali da ne odbacite previše
ananasa.
SADA OBRATITEPAŽNJU NA ČVORIĆE
NA ANANASU
66
NemanjaMančić
Uklonite središnji, tvrdi i neukusni deo i zatim po želji secite
ananas na kriškeili kockice.
Sada preseciteananas na pola,
a potom ina četvrtinu.
Svaki ispod sebe sadrži semenke koje želimo da
uklonimo. Zasecite nožem spiralno, prateći liniju
čvorića prvo sa jedne, a zatim i sa druge strane formirajući mali kanal.
Ovo je najefikasniji način uklanjanja semenkica bez kopanja po ananasu, i sa garantovano najmanjom
količinom odbačenog mesa ananasa.
SADA OBRATITEPAŽNJU NA ČVORIĆE
NA ANANASU
67
How to...?
NemanjaMančić
SvežapastaSveža pasta u vašoj kuhinji? Možda zvuči komp-likovano i teško, ali nije. Mnogi pravljenje testen-ine smatraju poslom za profesionalce, a zapravo je suprotno. Svako može brzo i veoma lako da napravi sveže kore za lazanje ili pak taljatele ili farfale za omiljeni italijanski pasta sos.
Prednosti sveže testenine su mnogobrojne. Na prvom mestu, praveći ih sami imate potpunu kontrolu nad svim sastojcima koji ulaze u tes-to. Sveža testenina mnogo se kraće kuva od kupovne, sušene, pa je mnogo lakše postići onu savršenu “al dente” strukturu.
68
69www.bestfood.rs
U sredinu stavite jaje, posolite, a zatim viljuš-kom mutite, hvatajući
po malo brašna sa zida. Drugom rukom popravl-
jajte i pridržavajte zid pazeći da se ne sruši i da
jaje ne iscuri.
Kada masa u sredini postane gusta (trebalo bi da ste do sada upotrebili polovinu brašna), ostatak brašna pospite preko jezerceta, pa vrhovima prstiju, pokretima od spolja ka unutra, izmešajte brašno sa jajetom. Vodite računa da se jaje ne izlije previše, jurite ga i skupljajte prstima kako
biste ga zadržali na sredini.
70
How to...?
Za početak treba znati da na jedno jaje ide oko 100g brašna. U zavis-nosti od toga za koliko osoba spremate pastu, trebaće vam jedno jaje
po osobi.
Kada se smesa izjednači, sastružite sve deliće testa sa prstiju, pomešajte sa ostatkom smese i mesite bar 15
minuta, a poželjno je duže. Što se smesa više mesi, testo će biti elastičnije, a to je
veoma bitan faktor dobre paste.
Na sredinu radne površine istresite braš-no na gomilu, a zatim
napravite rupu u centru (brašno treba rasporediti u krug kako bi formiralo zid našeg malog jezera).
Nakon petnaestak minuta, trebalo bi da imate lop-tu glatkog, izjednačenog, elastičnog testa. Sada je trenutak da uzmete oklagiju, pobrašnjavite je, kao
i radnu površinu, i počnete da tanjite testo. De-bljina koju želimo da dostignemo je debljina lista papira, ali ako se umorite ili želite da vaša pasta
bude deblja, rastanjite je po sopstvenoj želji.
Pripremite sebi veliku radnu površinu, pošto
će vam trebati mesta da komotno i bez smetnji
radite s testom.
71www.bestfood.rs
How to...?
72
How to...?
73www.bestfood.rs
Ostatke i ivice testa nemojte bacati, samo ih poređajte po dasci u pređite preko njih nožem ili pica sekačem bez ikakvog reda, unakrsno. Ovakve, nepravilne komadiće italijani zovu mal-taljati (maltagliati), što u prevodu znači “loše isečeni”. Odlični su kao dodatak supama ili čorbama.
Za lazanje secite pravougaone oblike veličine posude u kojoj ćete peći. Uko-liko urolate koru za lazanje dobićete kanelone. Za farfale male pravougaon-ike koje ćete zatim uštinuti na sredini, a za lingvine, taljatele ili fetučine urola-jte testo, a zatim secite na željenu de-bljinu. Obavezno odmah nakon sečen-ja odmotajte kotur testenine.
Kuvanje ovako pripremljene paste isto je kao i sa kupovnom testeninom - na-kon što voda u loncu provri, dodajte kašiku morske soli, promešate kako bi se so rastopila i zatim ubacite pastu. Posle svega nekoliko minuta biće ku-vana, a to znate po tome što ispliva na površinu (kao kada se spremaju njoke). Sada vam samo preostaje da odabe-rete neki dobar sos!
To je to - sve što vam sada preostaje jeste da isečete testo na oblik koji vama odgovara.
Food
76
BELO MESO USUPI OD PEČURAKA
INTEGRALNE PERECE
Uzmite šnicle od pilećeg belog mesa i uvaljajte u krem supu od pečuraka. Pri tom, supu ne treba da kuvate, nego koristite sadržaj kesice onakav kakav je, prah. Sve prelijte sa pola litra mleka, dobro promešajte i poklopite tiganj. Dok provri, naspite sebi čašu dobrog vina (ovaj deo je obavezan) u kom ćete uživati tokom nastavka pripremanja savršenog obroka. Kad provri, smanjite temperaturu i ostavite da se dinsta desetak minuta. Uz ovo možete poslužiti i krompir pire, to je sjajan spoj. Lako za spremanje, a veoma ukusno.
Nabavite po 100g ražanih, ovsenih, ječmenih, pšeničnih pahuljica, susama i pšeničnih klica. To izmešajte sa čašom kisele vode, 50g sojinih ljuspica i čašom ulja pa ostavite da odstoji pola sata. Za to vreme možete pomešati 2 kašike soli, 250g margarina, 600g brašna i prašak za pecivo. Sjedinite ove dve smese i ostaviti da odstoji dva sata, a potom oblikujte i ispecite. Ovo može da prođe i kao sasvim dobar obrok.
Stalno smo u trci sa vremenom, ali to ne znači da ne možete da spremite sjajan ručak za dvadesetak minuta.
Znate koje grickalice sjajno idu uz film? Kokice, znam. Ali i integralne perece.A i nije ih teško napraviti.
Za pripremu potrebno: - fileti od pilećeg belog mesa- kesica krem supe od pečuraka- pola litra mleka
Quick&Easy
Foto: Phil Campbell Foto: troye owens
JovanaDimitrijević
Sunday Menu
78
PREDJELO
DEZERT
Vikend je prava prilika da se cela porodica okupi oko trpeze i uživa u ukusnoj hra-ni za koju se u toku nedelje obično nema vremena. Leto je prava prilika da se uz sveže sezonsko povrće i voće, trpe-za učini bogatom i šarenom, ali i što je najvažnije zdravom. U skladu sa ovim predlaže-mo vam nekoliko recepata koji vam mogu pomoći da svoje ukućane ove nedelje obradujete nesvakidašnjom gozbom.
Za pripremu dobrog ručka veoma je bitna organizacija, pogotovo kada se sprema ve-liki ručak za četvoročlanu po-rodicu zato uvek treba razdeliti posao po etapama. Nabavku namirnica obavite u petak ili subotu, operite i oljuštite sve tako da vam bude spremno i na dohvat ruke za nedelju.
Pošto predjelo treba da odsto-ji možete ga napraviti dan ra-nije, takođe i dezert. Tako ćete rasteretiti sebe i za nedelju ostaviti samo pripremu glav-nog jela, bićete odmorni i puni energije, spremni da uživate u lepoti ukusa hrane koju ste spremili. Svi će se pitati kako vam to polazi za rukom.
Organizacija je pola posla!
Hladna veknaod makarona
SASTOJCI:200 g čipkastih
(reckavih) makarona2 patlidžana
5-6 crvenih pečenih paprika150 g kačkavalja
ulje, so
ZA BEŠAMEL SOS:70 g maslaca
3 kašike brašna400 ml mleka
200 g obarenog isitno iseckanog spanaća
1 jaje1 veći čen
iseckanog belog luka
SASTOJCI:Slatka pavlaka (4 dl)Šećer u prahu (100g)
Maline (250g)Liker od maline ili
neki drugi, po ukusuBanane (2 komada)
Narandže (2 komada)Maline (300g)
1. Napravite sos tako što ćete u istopljenom maslacu razmutiti brašno i dodati mleko. Kada se zgusne stavite i umućeno jaje i mešajte još malo. Ubacite i spanać i beli luk. Posolite.2. Patlidžan oljuštite i isecite uzdužno. Propržite ga na ulju sa obe strane i ocedite od viška masnoće.3. Obarite makarone. Poređajte ih po nauljen-om kalupu za vekne tako da budu prebačeni preko ivica. Ređajte ih tako da ne budu mnogo zbijeni, ali da na dnu nema šupljina.
STAVITE:• sloj sosa sa spanaćem• šnite patlidžana• sos• pečena paprika• patlidžan• paprika• sos
Po vrhu poređajte makarone tako da formiraju poklopac, stavite foliju i ostavite par sati u frižideru da se stvrdne. Kada se ohladi, izvrnite kalup i secite veknu na šnite. Možete ukrasiti seckanim peršunom ili vlašcem.
79www.bestfood.rs
GLAVNO JELO
Letnja čarolija
Teleći ćevapSASTOJCI:
600 g teletine 2 glavice crnog luka
2 paradajza 400 g pečuraka
2 kašike ulja peršun
so, biber
Slatku pavlaku za šlag umutiti sa šećerom u prahu - po ukusu.Odvojiti deo umućene pavlake u koji ćete dodati izgnječene maline i samo blago promešati. Dodati malo likera po ukusu. Banane iseći na kolutove, pomorandže iseći na kockice. Ređati (u visokim čašama ili već po izboru) maline, banane, pomorandže, deo pavlake sa ma-linom, opet voće i na kraju dodati ostatak pavlake bez malina.
Meso isecite na kocke, propržite ga kratko na vrelom ulju da sa svih strana porumeni, pa ga izvadite na tanjir. Isec-kajte paradajz na kriške, luk na rebar-ca, a pečurke na listiće. Luk izdinstajte na ulju, dodajte pečurke, a posle pet minuta i paradajz. Začinite i ostavite da se prži desetak minuta. Dodajte meso, dinstajte oko 20 minuta, zatim sve preručite u posudu za pečenje i pokrijte alu-folijom. Stavite u rernu prethodno zagrejanu na 200 stepeni i pecite 20 minuta. Poslužite toplo, tako što ćete na stolu raseći foliju kako bi jelo ostalo sočno i toplo do pred samo služenje. Ćevap je najukusniji ako se jede s ražanim hlebom ili kao fil u tortilji.
SALATA
Osvežavajućasezonska salata
SASTOJCI:Šargarepa (2 komada)
Svež krastavac (2 komada)Koren celera (100g)
Mladi luk savećom glavicom
Mladi beli luk (1 čen)Paradajz (2 komada)
Zelena salata ili rukola(2 glavice)
Ljuta papričica ( po ukusu)Maslinovo ulje (2 kašike)
So i biber po ukusuLimunov sok po ukusu
Šargarepu i celer izrendati na krupnije rende. Krastavce, papričicu i mladi luk iseckati na tanke kolutove, iseckati beli luk na sitno, iseckati zelenu salatu na trakice, a paradajz na kock-ice, na kraju začiniti limunovim sokom i maslinovim uljem.
DuH PROLEĆA U TEGLICI
Zimnica
Old&Gold
80
81www.bestfood.rs
82
Duh p
roleć
a u te
glici
Old&Gold
Malo sklonište šarenih tegli i posudica koje podsećaju na pro-leće, sunce i vedro nebo. Voće koje se kuva, blanšira, zamrzava, suši, želira, kompotira, kandira... Sve kako bi užitak u njemu trajao čitavih dvanaest meseci. Pod zimnicom podrazumevamo ono što planiramo da jedemo “kad mu vreme nije”, počev od svežih jagoda, pa sve do kompota od dunja i pekmeza od grožđa.
Zimnica je, kako joj i ime kaže, zaliha hrane koja
se ostavlja za zimu.
U današnje vreme...
U današnje vreme, sa napretkom tehnologije konzerviranja i pasterizacije, siste-ma skladištenja i prevoza, ponuda svežeg voća je obilna i dostupna tokom cele godine. Iz tog razloga s pravom se postavlja pitanje zašto uopšte i spremati zimnicu. Pojedini se u avanturu kuvanja pekmeza, slatkog i kompota upuštaju iz čisto ekonomskih razloga - da bi uštedeli. Drugi imaju višak plodova koji sami uzgajaju dok treći zimnicu spremaju iz čisto kulinarski razloga, jer su pobornici hrane sa manje hemijskih i drugih dodataka.
Proizvodnja zimnice oduvek je bio ritual domaćica, ali sve joj se više okreću i kulinarski i nutricionistički osvešćeni entuzijasti. Nije ni čudo, jer zimnica je raj ukusa i savršen deo trenda povratka domaćoj i prirodnoj prehrani. Oni ekstrem-niji pobuniće se i protiv upotrebe belog šećera, ipak, veliki je korak ako zimnicu pripremite samo uz dodatak šećera, sirćeta ili soli, bez konzervanasa i ostalih veštačkih tvorevina za produžavanje trajanja i svežine plodova.
Možda je najvažniji razlog odvajanja vremena za pripremu zimnice ta crta domaćeg koju poseduje tegla zatvorena celofanom i etiketom da nas podseća na trud koji smo uložili. Ukusu, mirisu i teksturi ni jedan kupovni proizvod sa rafova marketa ne može prići - ni blizu! Tradicija pripremanja, dar radosti kroz zalogaj za porodicu i drage nam goste, miris mamine ili bakine kuhinje, prijatno sećanje na detinjstvo i radost otvaranja prve tegle ajvara ili kompota - savršen-stvo u malom. Domaća zimnica ima ukus ljubavi, teksturu porodičnog doma i miris prijateljstva.
Za mene je priprema zimnice, na prvom mestu, zabava. Radost šetnje pijacom u proleće, skakutanje od prodavca do prodavca u potrazi sa savršenom okruglom breskvom, najcrvenijom jagodom i opojno mirisnom kupinom. Razvrstavanje voća, uz poneki zalogaj (obavezno doneti više nego što piše u receptu!), kuvanje, pakovanje i neprevaziđeni ritual smeštanja duha proleća u teglicu.
83
Duh p
roleć
a u te
glici
www.bestfood.rs
KO SE BOJIZIME JOŠ...
NatašaRistić
Ipak kada zima neumoljivo pokuca na vrata ili se košavom okomi na prozore, ko još voli da pomisli na izlazak iz topline doma svoga i korak po korak, kroz smetove, donese kon-zervu kompota. Lakše je skinuti sa police, izvući iz ostave ili odmrznuti. Srećom, mnogo je načina za očuvan-je hrane u domaćoj radinosti. Nisu ni skupi niti zahtevaju previše truda.
Konzerviranjem namirnica omoguća-va se njihovo čuvanje i korišćenje tokom cele godine. Pod samim pos-tupkom podrazumevamo preradu namirnica sa ciljem da se otklone svi činioci koji utiču na menjanje njihovih svojstava, dovodeći do neželjenog ishoda - kvarenja i bacanja. Takođe, olakšava transport daleko od mes-ta uzgoja i prerade, što je sa svežim, zrelim plodovima teže i vremenski ograničavajuće.
Sterilisanje je tehnološki proces pri kom toplina uništava enzime i mikro-organizme. Voće se steriliše na tem-peraturi od 100 stepeni, tri ili četiri puta. U kućnoj radinosti, kuvanjem ne možemo postići apsolutnu ster-
iliziaciju ali i delimična je efikasna i korisna jer ne utiče na kvalitet proiz-voda, dok je rezltat više nego adek-vatan i zdrav. Na primer pasterizacija je delimična sterilizacija prilikom koje se zagrevanje vrši na temperaturi od 65 do 90 stepeni i najčešće se ko-risti za pripremu kompota.
Ukoliko se odlučite za blanširanje, na-jbolji metod je da pripremljeno voće u rupičastoj cediljci spustite u vodu koja vri, izvadite i stavite pod mlaz hladne vode. Na ovaj način skraćujete postupak uzavrenja, ceđenja i rash-lađivanja. Rasporedite na suvo platno da upije vlagu i pakujete u najlon kese istiskujući vazduh. Na kraju kese jed-nostavno složite u zamrzivač.
Zamrzavanje. U pravilno pripremljen-om i spakovanom voću koje se čuva u zamrzivaču ostaje visok procenat biološke vrednosti. Ono zadržva pr-bovitan izgled, boju, aromu i ukus, a u poređenju sa termički načinom kon-zerviranja, u velikom procentu čuva vitamine C i B1. Najvažnije je odabrati kvalitetno i sveže voće. Ne može se od lošeg i uvelog očekivati da zadrži
kvalitet kad je na samom startu izgu-bilo dosta zaštitnih sastojaka.
Iako se bez zamrzivača više ne može zamisliti nijedna kuhinja, neretko se greši pri samom procesu stavljanja st-vari u isti. Najpre, dobro je znati da se u zamrzivaču najbolje održavaju, bor-ovnice, ribizle, maline i slično, dok loši-je prolaze tikve, višnje, trešnje i kruške.
PREDLOG: BOBIČASTO, JAGODIČASTO I DRUGO VOĆE, RECIMO, MOŽETE ZAMRZNUTI UZ DODATAK ŠEĆERA.
Da bi se zamrzlo, mekom voću potreb-no je sedam sati, a da se odmrzne tri. Tvrdom voću potrebno je osam sati za zamrzavanje, dok obrnut proces traje 4 sata. Jednom odmrznute namir-nice ne smeju se ponovo zamrzavati. O trajnosti posebno vodite računa. Na primer, na temperaturi od minus osamnest stepeni, jabuke, kruške i dinje mogu trajati osam meseci, dok trešnjama, jagodama, mali-nama i kupinama rok ističe nakon godinu dana.
PREDLOG: PAKUJTE MANJE KOLIČINE, KOJE NAKON ODMRZAVANJA TREBA ODMAH UTROŠITI.
Teško je u julu mesecu pogledati kroz prozor na “očaravajućih” 35 stepeni u hladui pomisliti kako za svega 3 meseca stiže sneg. Bar po kalendarskom pravilu.
Opšti principi konzerviranja voća
84
Old&Gold
85www.bestfood.rs
Da čokolada nije najslađi i jedini iz-bor slatkiša u zimskim periodima dokazuje sve veći i veći opus kon-zerviranog voća. Sa više soka, suvlje, kremastije, celo ili pasirano - izbor je isključivo na vama.
Kompot je dezert nastao u sedam-nestom veku u Francuskoj i sastoji se od od celih komada voća u šećer-nom sirupu. Sirup može biti začinjen vanilom, limunom, pomorandžom, cimetom, kokosom pa čak i bademi-ma. Može se jesti i topao i hladan, dok je u vreme renesanse služen na kraju večere kao omiljeni dezert.
Mogućnosti za upotrebu kompota su negoraničene. Primera radi smela kombinacija kompota, crvenog vina i pinjola, višnjin kompot sa kriškama sveže jabuke ili neodoljiva kombi-
nacija kompota od breskve sa lim-unom, likerom od kajsije, cimetom i bademima. Sve može. Kompoti se serviraju uz sladoled, palačinke i česti su pratioci torti i kolača. Biskviti će dobiti na sočnosti ukoliko ih preli-jete sokom od kompota dok slana jela obogaćujete egzotičnim slatko - slanim ukusom.
Bez obzira na strah od kalorija, živ-ot bez marmelade bio bi bez smisla mnogobrojnim poklonicima ritual-nog jutarnjeg uživanja u tradicional-nom doručku. No, bez ove poslastice zasigurno bi najgore prošli Škoti, a potom i Englezi. Bez obzira što prve marmelade nisu pripremili oni nego Portugalci i Francuzi, marmelada i dan danas uporno nalazi put na stolove širom Evrope. Prva marme-lada koja je napravljena u petnestom
veku, bila je od dunja i šećera, u obli-ku čvrste paste.
Marmelada je, u osnovi, mekani žele, najčešće zasnovan na citrus-nom voću sa dodatkom drugog oljuštenog voća. Žele je zapravo zaslađen i zgusnut voćni sok sa pektinom* kao želatinoznim sred-stvom i kiselinom iz limunovog soka. Marmelada je čvrsta i ne sadrži ko-madiće voća u sebi.
Džem se od marmelade razlikuje po tome što sadrži komadiće voća, ili kao pire ili sa mekom pulpom. Ug-lavnom se pravi od samo jedne vrste voća. Dobar džem poseduje finu strukturu, svetlu boju, ukus pravog voća i lako se maže, bez razlivanja. U poslednje vreme popularni su ta-kozvani hladni džemovi. Nekuvani ili
*Definicija: Pektin je prirodna želirajuća supstanca koja se nalazi u svakoj vrsti voća a prilikom kuvanja formira želatinoznu masu. Neophodan je za zgrušnjavanje.
Je l’ ima nešto slatko?
86
Old&Gold
minimalno kuvani u trajanju od pet miinuta, zamrzavaju se i poznati su po izrazito svežem ukusu. Tehnologi-ja je uznapredovala do te mere, da umesto mnogobrojnih sati prove-denih za šporetom, džem možete spremiti u mikrotalasnoj rerni.
Da ne zaboravim da napomenem i pekmez koji se u glavnom pravi od krupnog voća (šljive, jabuke, bre-skve). Kuva se dok voće ne postane mekano, zatim se pasira i dokuvava sa šećerom.
Za slatko se smatra da je detalj preuzet od španske jevrejske zajed-nice, običaj služenja gosta slatkim, kome se na taj način izražavala do-brodošlica i gostoprimstvo. Proizvod voća i velike količine šećera, obično u odnosu jedan prema jedan, prava je voćna bomba. Slatko da slađe ne može biti.
Razlike između marmelade, džema i pekmeza nisu toliko bitne, važno je da sva tri odlično krase palačinke. Voće možete sušiti, kandirati, pakovati u vakuum... Koji god način da odabe-rete jedno je sigurno - u zimu vas niko neće naterati da hodate po bljuzgavici po konzervu ili teglicu voća.
MALE TAJNE ZAUSPEŠNU ZIMNICUIako će skoro svaka domaćica sa zagonetnim smeškom da vas pogle-da kada je upitate za recept, sve se slažu u jednom: pravila za stavljan-je zimnice su ispravne tegle, dobar kvalitet voća i adekvatna ostava gde se zimnica odlaže.
Stare dobre Tegle - ćupovi s blagomNajbolje su posude od stakla ali u ob-zir dolaze i glinene, pod uslovom da su glazirane iznutra, drvene, pa čak i metalne, ukoliko im je emajl potpuno neoštećen. Samo za sokove koristite
one sa uskim grlom, za ostale tipove zimnice široko grlo je poželjno kako bi se sastojci lakše stavljali i vadili u toku zime.
Tegle, kao i poklopci moraju, biti bez oštećenja. Možete koristiti potpuno nove ili već korišćene od kupovnih proizvoda. No, u izboru dajte pred-nost onima sa plastičnim ili metal-nim poklopcima sa navojem (twist off oklopci), ili onima sa staklenim pok-lopcima sa gumenim prstenovima i žičanim mehanizmom (patent pok-lopci) U ponudi su i posebni vakuum poklopci koji odgovaraju teglama standardnih veličina. Koje god da odaberete, vazduh vam je neprijatelj. Ispravnost teglice proveriti tako što ih napunite vodom, zatvorite i neko vreme držite preokrenute na krpi kako biste videli puštaju li ili pak drže vodu kako treba.
Gotovu zimnicu stavljajte u tegle čija veličina zavisi od broja ukućana, kako bi se cela količina brže potrošila. Ot-voreni pekmezi, marmelada i slatko mogu stajati i do tri nedelje ako su dobro poklopljeni ali ipak sveže je sveže. Zimnica spremljena sa alko-holom može se otvarati/zatvarati više puta bez opasnosti od kvarenja. Ne koristite tegle veće od jedne litre jer se u njima teže stvara vakum i sa-držaj se lakše kvari.
Sterilizacija posuđa čuva zimicu. Tegle nakon pranja deterdžentom isperite, zatim stavite u veliki sud s vodom (hladnom ili mlakom) i poste-peno zagrevajte, dok ne proključa. Izvadite i stavite na čistu prepegla-nu krpu, sa poklopcem na dole, ili ih zatvorite i (zavisno od recepta) pus-tite ih da se ohlade ili ih punite dok su vruće. Tegle se ne smeju brisati. Zatvarači/poklopci se takođe isku-vavaju. Drugi način sterilizacije je u rerni na 150 stepeni deset minuta, pri čemu se tegle ostavljaju u istoj do upotrebe. Najmoderniji sistem steril-
izacije posuda za zimnicu je mikrota-lasna rerna, pri čemu ih je potrebno ostaviti u njoj dva minuta na najjačoj temperaturi.
Nakon sterilizacije, tegle i poklopce ne dirajte prstima, posebno ne iznu-tra, već ih pažljivo izvadite takođe sterilisanom hvataljkom.
NAPOMENA: Vruće tegle izgledajupotpuno isto kao i one hladne.Nemojte se opeći.
Ideje i saveti:
• Ako baš nemate hermetičke pok-lopce, tegle čvrsto uvežite celofanom ili pergament papirom, koji pre upotre-be malo pokvasite kako bi se prilikom sušenja bolje priljubili uz otvor tegle.
• Tegle možete sterilisati (ali i pobol-jšati ukus zimnice) tako što u njih pre punjenja nalijete malo rakije, zatvor-ite i dobro protresete.
• Prilikom punjenja, tegle držite na mlakom vodom pokvašenoj krpi kako bi bile stabilne a i vi ćete ih lakše puni-ti, posebno ako je zimnica vruća.
• Tegle ne punite do vrha već os-tavite jedan do dva centimetra praz-nog prostora za formiranje vakuuma koji sadržaj štiti od kvarenja.
• Trajnost džema, na primer, dodat-no se povećava ako tegle punite na samom šporetu u posudi sa vrućom vodom.
• Na svaku teglu stavite nalepnice sa napisanim sadržajem, količinom i datumom pripreme.
• Poklopce možete ukrasiti papirom za pakovanje poklona ili naopako okrenutim korpicama za mafine. Stavite gumcu i satensku traku u boji po želji. Interesantno ukrašena teglica može biti atraktivan i zanimljiv poklon.
87www.bestfood.rs
88
Prilikom odabira voća obratite pažn-ju da voće ne bude gnjecavo, prez-relo ilii nedovoljno sazrelo. Plodove pažljivo razvrstajte, najlepši komadi su za kompot, manje lepi za marme-lade i slatko. Oštećeno voće se ne koristi za zimnicu.
Voće pažljivo operite neposred-no pre pripreme same zimnice kako biste izbegli gubitak vitam-ina i promenu boje. Osetljive i sitne plodove (ribizla, borovnica, aronija, kupina, malina...) stavite u cediljku i nekoliko puta uronite u hladnu vodu, pomerajući posudu da voda dopre do svake bobice. Voće perite brzo
da se ne bi raskvasilo i počelo pre vremena da pušta sok. Pre čišćenja voćke osušiti na čistoj krpi ili parčetu gaze. Peteljke se uklanjaju nakon pranja kako bi se sprečilo odlivanje soka i, po potrebi, odstranjuju se i koštice.
TRIK: Kod ljuštenja i usitnjavanja voća dolazi do promene boje na samoj površini što se može sprečiti pre-livanjem limunovim sokom. Limunska kiselina će sprečiti delovanje oksidira-jućih fermenata i pojavu tamnih mrlja.
SAVET: Ukoliko spremate novi recept prvi put spremajte male količine. Kao
što ni Rim nije sagrađen za jedan dan, voće neće nestati čim se i pojavi na drveću, pa ukoliko vam se rezultat dopao, uvek možete spremiti još.
Kuvajte ili u šerpama od nerđajućeg čelika ili emajliranim. Nipošto ba-karnim jer se kiselina iz voća može spojiti sa metalom posude. Mešajte drvenom ili plastičnom kašikom.
Stavljajte propisane količine šećera koje merite na vagi, ne u posuda-ma za merenje. Ako stavite premalo šećera vreme kuvanja se produžava a time voće gubi na kvalitetu, uku-su i boji. U slučaju da koristite sirup,
Postulati dobre voćne zimnice
Old&Gold
89www.bestfood.rs
Rečnikpojmova
obratite pažnju da se šećer do kraja otopio. Ako se odlučite za korišćen-je začina (recimo cimeta, klinčića ili mente), koji imaju jako konzervansno dejstvo, najbolje je da ih upotreblja-vate nesamlevene ili neisitnjene.
OPREZ - KONZERVANSKonzervans birajte pažljivo. Pre svega zbog konzervanasa, aditiva, velike količine soli, esencije, alkohol-nog sirćeta, limuntusa ... koji remete stanje ravnoteže unašem organizmu mnogi zimnicu ne doživljavaju kao zdavu hranu. To jeste tačno ali dos-tupni su nam brojni recepti za zim-nicu bez kuvanja, soljenja i kiseljenja
ZIMNICAZaliha namirnica koje nisu dostupne tokom cele godine, pogotovo ne u zimskom periodu.
KONZERVIRANJEPrerada namirnica kako bi im seprodužio rok trajanja.
KOMPOTCeli komadi voća sačuvaniu šećernom sirupu.
limuntusom. Sa medom, začinima i prirodnim konzervansima. Ipak ako se odličite za neki recept koji zahteva pomenute konzervanse budite škrti u njihovoj primeni.
A NA ŠPAJZ KATANACZimnicu čuvati na hladnom, suvom i tamnom mestu kako bi se dugo održala. Ako su dobro pripremljene pojedine vrste zimnice odlične su i nakon nekoliko godina.
TRIK: Ukoliko vam ostava ili špajz nisu posve suvi, na površinu pekme-za i marmelada stavite sloj od 3-4 centimetra šećera u prahu.
MARMELADAŽelirani voćni proizvod dobijen ukuvavanjem pasiranog voća sa šećerom i dodacima. Ne sadrži ko-madiće voća.
DŽEMDobija se kratkotrajnim kuvanjem krupno (15-20 min) isečenog, pre-polovljenog ili čak celog voća. U džemu se komadići voća jasno vide.
PEKMEZSe dobija dužim kuvanjem voća nego kod džema. Razlika između pekme-za i džema je u tome što je pekmez obično slađi i voće u njemu dosta je sitnije isečeno.
AKO BISMO SLAGALI PO VIDLJIVOSTI VOĆA U SVE TRI VARIJANTE, REDOSLED BI BIO:
(NAJVIŠE U DŽEMU,NIŠTA U MARMELADI)
Džem
PEKMEZ
MARMELADA
Ovo su bile predpripremne radnje, no da bismi dobili najbolju domaću zimnicu potrebni su nam najbolji re-cepti, oni provereni kod baka, mama ili vas lično. Recept koji za krajnji re-zultat ima neponovljivi ukus koji mu svaka domaćica udahne ljubavlju dok svojim spretnim rukama ide po korak po korak, iz faze u fazu do pi-kantne čarolije u tegli.
90
Old&Gold
Njihova veličanstva:kralj Kompot ikraljica Slatka
6 tegli od 700 ili 750g
3 kilograma voća po želji
(breskve, kajsije,
višnje, trešnje, grožđe)
2 kilograma šećera
Slatko se može praviti od gotovo
bilo kog voća, višanja, trešanja
(pri čemu su najatraktivnije bele
trešnje zbog boje ćilibara koja
mami iz teglice) pa sve do kore
lubenica. Neki osnovni princip je
koliko voća toliko i šećera, osim u
slučaju višnji koje su kiselije pa se
količina šećera povećava za 250
grama po kilogramu voća.
Breskve operite, oljuštite i isecite na polovine ili četvrtine. Najbolje je koristiti tan-ji nožić sa oštrim vrhom kako biste lakše odvojili breskvu od koštice. Višnjama i trešnjama se koštice ne čiste.
Savet: Za lakše ljuštenje, breskve i kajsije na par minuta potopite u vruću vodu i odmah nakon toga zalijte mlazom hladne vode.
Šest kašika šećera razmutite u malo vode (ako volite manje sladak kompot smanjite količinu šećera, ali nikako manje od četiri kašike), naređajte voće u te-gle, tako da ima barem dva centimetra od vrha, i prelijte razmućenim šećerom. Sipajte vodu, opet ne do vrha, i dobro zatvorite.
Na dno lonca stavite čistu kuhinjsku krpu (ukoliko je tanje dno i dve) i poređajte tegle tako da ne dodiruju ni zidove lonca ni jedna drugu. Sipajte vodu tako da barem za jedan centimetar prekrije poklopce tegle i uključite šporet na srednju temperaturu (od jedan do šest na tri). Kad se voda zagreje, pojačajte temperatu-ru (na četiri). Od onog trenutka kada proključa započeo je i proces pasterizacije ,koji u ovom slučaju treba da traje 20 minuta.
Tegle izvadite i ostavite da se potpuno ohlade. Kompot gotov.
Predlog: Kutlačom ili većom kašikom odstranjujte deo po deo vode dok ne otkrijete poklopce. Uvijte ruku u čistu krpu ili rukavicu i izvadite tegle. Nakon toga samo prospite vodu i ohladite krpe sa dna i sam lonac za ponavljanje postupka, ukoliko sve tegle niste pasterizovali odjednom.
Voće operite, očistite od koštica i petiljki i ređajte u šerpu po sistemu red šećera na dno, pa red voća i onda opet red šećera, i tako dok ne utrošite sav materijal. Moja neka okvirna mera je tri kilograma, što je sasvim dovoljno za šest teglica od 350 grama. Ostavite preko noći u frižideru.
Sutradan kuvajte, za početak dok se šećer u potpunosti ne otopi, na nižoj tem-peraturi (na dvojci) pa kasnije povećajte temperaturu da slatko provri ali ne preko četvorke (na šporetu gde se temperatura ringle označava podeocima od jedan do šest). Mešanje izbegavajte, najbolje je lagano protresti šerpu.
Slatka poput onih od jagoda i višanja se otpenjavaju. Što znači da ne mrdate od šporeta već kašikom povremeno skupljate penu koja se nakupila po obo-du šerpe. Uz muziku i dobro društvo vreme će proleteti, ipak pitanje koliko će slatka ostati samo za vas, te ne zovite u pomoć više ljudi od broja teglica koje planirate da napunite.
Ne preterujte sa vremenom kuvanja, jer umesto slatka - eto džema u tegli. Neko okvirno vreme od trenutka ključanja pa do sklanjanja slatka sa ringle je do 20 minuta. Za neko voće je potrebno više (jagode) za neko manje (višnje). Pred kraj kuvanja u slatko ubacite nekoliko kriški limuna. U slatku od belih trešanja limun se ostavlja i zajedno se pakuje u tegle, za slatko od jagoda, borovnica, kupina se pusti da kuva oko 5 minuta i onda baca, dok za slatko od višanja limun ne koristite.
Da li je slatko gotovo proveravate tako što malu količinu tečnosti zahvatite kašikom i ohladite. Ako sok pada u teškim kapima, ne curi i na tanjiru ostane crta kada prođete kašičicom kroz njega, slatko je gotovo.
Prekrijte sud u kome ste kuvali vlažnom krpom i ostavite preko noći da se potpuno ohladi. Sutradan sipajte u tegle, prekrite ih plastičnom folijom i dobro zatvorite.
Za kompot je potrebno
Slatko
91www.bestfood.rs
Imajte na umu, ne zove se SLATKO bez veze.
1. Kristali šećera na površini. Zim-nica nije dovoljno kisela, stavili ste je u teglu pre nego što se otopio sav šećer, bilo je previše šećera ili ste pak zimnicu predugo kuvali.REŠENJE: Preslatku zimnicu proku-vajte desetak minuta sa malo soka od limuna. Ako je kristala baš malo dovoljno je neotvorene tegle vrlo pola-ko zagrejati u rerni da se šećer otopi.
2. Plesan ćete verovatno otkriti čim se pojave prve tačkice po površini. U tom trenutku sadržaj nije pokvaren i teglu ne treba baciti. Ukoliko plesni pak ima previše, tegli nema spasa. Razlog zbog kojeg do ove pojave dolazi je to što ste zimnicu najvero-vatnije stavili u vlažnu teglu, niste
Što se mene tiče, bez obzira na to što nam budućnost donosi konstantni napredak u načinu pripremanja i čuvanja hrane, ja ću i dalje sa zadovoljstvom spremati zimnicu. Ko zna, možda sa stanovnikom neke daleke planete razmenim recept. “Hej mali zeleni, kako to misliš centrifugalna pasterizacija slobodnih elektrona?!” A vi? Šta čekate, hajde da zajedno srušimo tabu da je spremanje slatkog i kompota strašno i teško. Pokažite svima kako se od prazne staklene tegle stiže do najbolje domaće zimnice koja nosi pečat vašeg ličnog umeća.
je dobro zatvorili ili ste je čuvali na vlažnom mestu. REŠENJE: Odstranite deblji sloj zim-nice ispod površinskih tačkica plesni i potom zimnicu prokuvajte sa malo šećera. Odmah je potrošite! Ako su se ukus ili miris i najmanje, promenili bacite je bez dvoumljenja.
3. Vrenje. Na površini primeću-jete mehuriće, teglica curi i čuje se šuštanje. Uzrok je loš kvalitet up-otrebljenih namirnica, prekratko kuvanje, nedovoljno trajanje pas-terizacije ili to što ste je čuvali na toplom i vlažnom mestu.REŠENJE. Na žalost, u ovoj situaciji najbolje je zimnicu baciti, mada po-jedini preporučuju da, ukoliko ste
primetili prve znake ovog problema, sadržaj prokuvate uz dodatak limun-ove kiseline i odmah potrošite.
4. Prekuvan pekmez. Svima se desi, ne brinite. Dokle god nije izgoreo, savršeno je upotrebljiv.REŠENJE: Kad otvorite teglu doda-jte pekmezu malo kipuće vode i promešajte. Možete i celu količinu još malo prokuvati sa dodatkom vode i opet vratiti u teglu.
5. Stari pekmez. Jednostavno se stvrdne od vremena.REŠENJE: Pekmez će biti dobar i ukusan ako ga malo prokuvate sa voćnim sokom ili sokom iz kompota.
Barem jednom mesečno pregledajte svoju zimnicu. Ukoliko je proceskvarenja ili promene strukture započeo, ne brinite, spasa ima.
Prva pomoć
92
Old&Gold
Na kraju, nisu svi takve sreće da poseduju vrt sa voćem i povrćem ili da im takvo uspeva. Ni na pija-cama se često ne mogu pronaći dovoljno kvalitetni proizvodi. Ponekad nam nedostaje vremena i za kvalitetnu ishranu a kamoli za pripremu zimnice. Tada svoje poverenje možete pokloniti i gotovim, inudstrijskim ili pak domaćim, ali kupovnim proizvodima. Pri svemu tome, čitajte deklaracije i kupujte od dokazanih i proverenih proizvođača.
93www.bestfood.rs
Podrazumeva se da je zdrava hrana ona koja nema aditive. Ipak, poslednjih godina dešava se da sjajne namirnice biva-ju “okaljane” i da se o njima govori kao o nečemu što treba izbegavati. Ovu sudbinu “doži-veo” je ukusan i zdrav puter.
Puter, buter ili maslac – tri imenai bezbroj blagodeti
94
Facts
MilicaČalija
UKRATKO, PUTER NIJE SAMO BOLJIOD MARGARINA, ON JE, JEDNOSTAVNO, NEOPHODAN ZA ZDRAVLJE!
Foto: DJ-Dwayne
Šta je tome razlog odaberite sami: neki će reći da su zagovornici različi-tih zamena za puter pobornici dijete sa manje masnoća, drugi će tvrditi da je za negativan imidž putera kriva industrija veštačke hrane, pre sve-ga margarina, poznatog i kao biljno maslo, koji, u najboljem slučaju može da ima nizak nivo izuzetno štetnih transmasti, ali ne može biti bez njih. Puter pak, nema trans masti, tačni-je, nema dok ga ne obradite termički na temperaturi višoj od 160 stepeni. Ovo morate imati u vidu i kada ko-ristite druge vrste masnoće, recimo, maslinovo ilje razvija transmasti na 180 stepeni Celzijusa. Svakako je najzdravije i puter i maslinovo ulje koristiti u obliku u kom ih kupite, dak-le, bez termičke obrade.
Ova tema iznenadila bi mnoge narode koji vekovima baziraju ishra-nu na puteru i u mnogome njemu du-guju zdravlje i dugovečnost. Doktor Veston Prajs (Weston Price) tridesetih godina prošlog veka istraživao je ish-ranu različitih etničkih i geografskih grupa. Zaključio je da je puter visoko vrednovan kod statistički najzdravijih naroda, kao što su Šveđani ili Arapi. U Indiji se već hiljadama godina visoko vrednuje pročišćeni puter, takozvani gi (“ghee”), toliko da se čak nudi bo-govima u najsvečanijim ceremonija-ma. Na našem podneblju, u godina-ma nemaštine posle II svetskog rata, kada je puter većini bio luskuz, doktori su savetovali roditeljima da ubrzaju lečenje žutice kod dece uvođenjem putera u ishranu.
Zbog čega je puter tako čaroban?Naše bake govorile su da puter “pod-mazuje” krvne sudove, a prevedeno sa jezika laika, to znači da je puter bogat vitaminom A, koji reguliše rad tiroidne žlezde i nadbubrežnih žlezda, a ove žlezde igraju značajnu ulogu u pravilnom funkcionisanju celog kardiovaskularnog sistema. Takođe bi se moglo reči i da “podma-zuje zglobove”, jer ne postoji druga namirnica koja na isti način sprečava kalcifikaciju zglobova.
Antioksidansi u puteru?? Da!Puter je bogat antioksidansima koji se bore protiv slobodnih radika-la koji oštećuju arterije. Vitamin A i vitamin E, kojima je puter bogat, su poznati kao antioksidansi, a takođe i selen, kojeg u puteru po gramu ima više nego u, recimo, haringama ili u pšeničnom zrnu. Antioksidansi su neophodni našim krvnim sudovima, posebno ako smo ih zakrčili ili ošteti-li uzimanjem previše procesiranih biljnih masti, kao što je margarin. Naime, zasićene masti mogu se naći i u puteru i u margarinu, ali u puteru su prirodno zasićene, a u margarinu su potpuno ili delimično hidroge-nizovane. Serija studija koje se već decenijama sprovode u Americi (gde je margarin u upotrebi još od 40-tih godina), pokazuju snažnu vezu između unošenja hidrogenizovanih masti i kancera. Nasuprot tome, dokazano je da konjugovana linolna kiselina (CLA), višestruko nezasićena masna kiselina kojom je bogat upra-vo puter, predstavlja odličnu zaštitu od kancera.
Puter i osteoporozaVitamini A i D kojima je puter bogat su od esencijalne važnosti za pravil-nu apsorpciju kalcijuma, tj.za jake kosti i zube. U novije vreme, mnogi stručnjaci predočavaju da je jedan od uzroka osteoporoze, bolesti kosti-ju koja se sve češće javlja kod žena u menopauzi, upravo insistiranje na unosu mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, odnosno konzumi-ranje bezmasnog mleka usled dijete.
Puter i štitasta žlezdaPuter je dobar izvor joda, i to u formi u kojoj ga naš organizam najlakše ap-sorbuje. Dokazano je da konzumacija putera u područjima daleko od mora, gde nema drugih izvora joda, spreča-va gušavost. I ponovo čudesni vita-min A: on je ključan za pravilan rad štitne žlezde, ali, ne zaboravimo, i za pravilan rast i razvoj dece!
Puter i gojaznost?Tvrdnja da puter goji je tužna zabluda. Masne kiseline u puteru su masne kise-line kratkih i srednjih lanaca i one se ne čuvaju u masnom tkivu, već ih naš or-ganizam koristi za brzu energiju. Mas-no tkivo kod ljudi se sastoji uglavnom od masnih kiselina dužih lanaca. One dolaze iz polinezasićenih ulja , kao i od rafinisanih ugljenih hidrata.
Naravno, nemojte zaboraviti da SVE što pojedete može da Vas ugoji, ako ste neumereni! Ako jedete kilogram putera na tri vekne hleba dnevno, naravno da ćete se ugojiti! Tajna do-bre linije je u umerenosti.
Takođe, verujem da je za savršeni bal-ans u ishrani najbolje unositi različite vrste masnoća, među kojima pre-poručujem, osim putera, maslinovo ulje, ulje koštice grožđa, ali i prirodnu svinjsku i guščiju mast. Različite masti rade zajedno kao tim koji snabdeva naš organizam neophodnim masnim kiselinama kojima dugujemo dobro zdravlje, dugovečnost, hormonal-nu ravnotežu, čistotu krvnih sudova, oštar vid, zdravu i lepu kožu, pa i en-ergiju. Naravno, bitno je da masti koje unosite budu prirodne, nikako veštač-ki sintetizovane i hidrogenizovane, kao u slučaju margarina.
Idealno bi bilo da jedete sirovi, or-ganski puter, jer pasterizacija uništa-va skoro polovinu korisih nutrijena-ta, ali prodaja sirovog putera je u većini zemalja EU zabranjena, a kod nas ga je gotovo nemoguće kupiti. Ipak, i puter iz prodavnice ima sva pozitivna svojstva koja sam navela. Posebno se savetuje ženama koje su trudne, doje, ili planiraju trud-noću, jer je izuzetno blagotvoran za pravilan razvoj bebnih kostiju, zuba i mozga. Na sajtu fondacije Veston Prajs čak se navode i rezultati studije koji ukazuju na to da puter povoljno utiče na plodnost žena.
www.westonaprice.org/foodfeatures/butter.html
95www.bestfood.rs
Pravi ljudi. Prave priče.
Foto
: NBC
Uni
vers
al
Pravi ljudi. Prave priče.
GENERALNIMEDIJSKI
POKROVITELJ
BESPLATNI ONLINE MAGAZIN
www.magazinrealno.com
ČASOPIS ZADOBAR UKUS
Pratite nas na FBfacebook.com/BestFoodMagazin
Shopping
Shopping
Premia kupovina!
POTROŠAČKAKORPA
Poslednjih nekoliko godina prosečna potrošač-ka korpa prehambrenih proizvoda za jednu porodicu u Srbiji ne sadrži obilje namirnica i svedena je, bukvalno, na osnovno.
Razlog tome jesu cene proizvoda koje svakodnevno rastu. Proseč-na tročlana porodica sa jednim zaposlenim i dva izdržavana člana sa osnovinim prosekom plate u Srbiji koji iznosi oko 40.000 dinara, ne može da podmiri ni najosnovnije životne troškove. Kako bismo vam pomogli da uspete da rešite ovaj problem i sebi priuštite namir-nice koje će napuniti vašu potrošačku korpu uz pristojne cene, za ovu priliku smo konsultovali sajt maxionlineshop.rs i prikazali cene proizvoda njihovog brenda PREMIA. Predlažemo vam plan namirni-ca idealne za kupovinu na nedeljnom nivou, uz pomoć kojih možete da spremite bogate i ukusne obroke za vašu porodicu!
VREME JE ZA DORUČAK!
A ŠTA JE S MESOM?
Predlozi za sedam dana u nedelji:
Predlozi za doručak, ručak i večeru za sedam dana u nedelji:
Mleko Premia Pasterizovano 400g 72, 99 dinara
Jogurt Probiotic Premia 1L 96, 99 dinara
Mleko čokoladno Premia 1L 119, 99 dinara
Sir Mediteran Premia 500g 259, 99 dinara
Kiselo mleko Premia 2,8%mm, 180ml čaša 21, 99 dinara
Kisela pavlaka Premia 12%mm, 180ml čaša 41, 99 dinara
Palenta Premia 500g 72, 99 dinara
Musli Classic Premia 250g 116, 99 dinara
Posebna kobasica mini 400g, Premia 95, 99 dinara
Mini pileća pariska 400 g, Premia 138, 99 dinara
Pileća posebna sa sirom 400g, Premia 163, 99 dinara
Pileća viršla 800g, Premia 398, 99 dinara
Stišnjena šunka 250g, Premia 184, 99 dinara
Pileći batak i karabatak 1kg 280, 34 dinara
Pljeskavica Premia 1kg, 429, 99 dinara
Svinjsko usitnjeno meso II kat. Premia 1kg 499, 99 dinara
Svinjski but II kategorije Premia 1kg 514, 99 dinara
100
Ukupan iznos ovako koncipirane potrošačke korpe koja podmiruje osnovne potrebe prosečne tročlane porodice na nedeljnom novou, uz Premia proizvode, iznosi 6.338,00 dinara.
NAPOMENA: Podaci o cenama proizvoda korišćeni su sa sajta maxionline.rs na dan 21.07.2013.
RUČAK – OBIČAN ILI SVEČANI! I JOŠ SVAŠTA…
UKUPNO: 6.338,00 dinara
GRIC PRED SPAVANJE!
A JE L’ IMA NEŠTO SLATKO?
Predlozi za sedam dana u nedelji: Predlog proizvoda koji su neophodni za jednu sedmicu:
Predlozi za sedam dana u nedelji:
Predlog namirnica za pravljene dezerta u jednoj sedmici:
Smrznuti grašak Premia 450g 96, 99 dinara
Smrznuta boranija žuta Premia 450g 99, 99 dinara
Pirinač Premia kutija 1kg 140, 99 dinara
Pomfrit Premia polupečen 1kg 189, 99 dinara
Smrznuta mešavina đuveč Premia 450g 99, 99 dinara
Supa Premia 65g 28, 44 dinara
Pasulj sa slaninom Premia 400g 152, 99 dinara
Smrznuti riblji štapići Filet premia 250g 192, 99 dinara
Kafa Tradicionalna Premia 200g 165, 99 dinara
Vino belo Premia 2L 279, 99 dinara
Sok nektar Premia Jabuka 1L 72, 99 dinara
Cvekla Premia 200g 114, 99 dinara
Kečap Premia blagi 100g 18, 99 dinara
Majonez Premia 100g 29, 99 dinara
Medenjak Premia čokoladni sa punj. kajsije 350g 198, 99 dinara
Čokladica Premia lešnik krem 30g 24, 99 dinara
Čokoladica Premia mlečni krem 30g 24, 99 dinara
Mini Pizze Premia 500g 170,99 dinara
Smrznuta pita sa sirom Premia 250g, 74, 99 dinara
Smrznuta zeljanica Premia 250g 76, 99 dinara
Kombinovati mesne prerađevine i
mlečne proizvode koji su već predstavljeni
Čokolada Premia za jelo i kuvanje 100g 67,99 dinara
Dzem Premia kajsija 430g 132, 99 dinara
Keks mleveni Premia 300g 148,99 dinara
Šlag pena Premia sa aromom
vanile i pavlake 100g 43, 99 dinara
Maslac Premia I klasa 250g 242, 99 dinara
PREPORUKA
101www.bestfood.rs
102
Shopping
Ručakza 1000dinaraU današnje vreme, osim u stisci sa vremenom, mnogi su u stisci i sa finansijama, pogotovo u doba odmora kada svaki dinar želimo dasačuvamo za putovanje o kome sanjamo.
Evo predloga za ručak za 1000 dinara,koji na stolu sigurno neće delovati tako.
103www.bestfood.rs
ZA ČETIRI OSOBEPOTREBNO JE: • 800g pilećih grudi• 300g kuskusa• 2 veće šargarepe• 2-3 mlada luka• zelena salata• paradajz• kašika meda• limun• 50g semenki golice ili suncokreta
(može i pomešano)
Prvo treba da pripremimo kuskus. Za početak, na malo ulja propržite šargarepu iseckanu na sitne kockice (ili uz pomoć blendera). Uz šargarepu možete propržiti i malo ljubičastog i belog luka. Povrće dinstajte dok ne omekša.
Pripremu kuskusa započnite u dubljoj posudi. Imajte na umu da na svaku šolju kuskusa idu dve šolje vode. Kada povrće omekša, posolite i pobiberite ga i nalijte sa oko 600, 700ml vode (ili premerite kuskus nekom šoljom pa duplirajte broj šolja vode). Kada voda provri sklonite je sa vatre, ubacite kuskus unutra, zajedno sa iseckanim mlad-im lukom, poklopite i ostavite da odstoji desetak minuta.
Za to vreme isfiletirajte piletinu, začinite i ispržite (najbol-je na gril tiganju). Dok se piletina peče, u šoljici razmutite kašiku meda sa malo tople vode. Pred kraj pečenja, pileti-nu sa svih strana premažite glazurom od meda i zapecite je još nekoliko minuta, da dobije slatku mednu koricu.
Do sada je kus kus sigurno spreman. Otklopite ga, ubacite kockicu putera i rastresite viljuškom da bi postao vazdušast.
Na tanjir servirajte kuskus, a preko njega parčiće piletine. Služite toplo, uz zelenu salatu i paradajz, izmešano sa gol-icom i suncokretom, a sve to začinjeno limunovim sokom.
105www.bestfood.rs
106
Shopping
BLENDERI: PRAVI MIX CENA & MODELAMožda više nego u slučaju bilo kog drugog, pomoćnog kuhinjskog aparata, kod kupovine blendera povešćemo se njegovim izgledom, atraktivnim detaljima i „fensi“ dodacima.
Ovo ne čudi, naravno, jer ipak je u pitanju aparat koji, u većini slučajeva, stoji na kuhinjskom pultu i biva uočen čim neko uđe u naše malo, kulinarsko carstvo. No, nije zlato sve što sija, učili su nas stariji, a u slučaju blendera može se slobodno dodati i da visoka cena često nije u srazmeri s kvalitetom uređaja koji kupujemo, kao i da manje znači više, tojest da je bitnije kako blender obavlja funkcije koje ima, nego koliko funkcija ima.
U pokušaju da vam makar donekle olakšamo kupovinu novog blendera, donosimo listu pet modela ispod deset hiljada dinara koji su, po merilima naše Kitchen-patrole, vredni vašeg novca!
Uz snagu motora od 700 W i zapreminu staklene posude od preko jednog litra (1,2L), ovaj blender donosi i opciju „tihog“ rada. Pomalo nesvakidašn-jeg oblika, ovo je model za koji će se lako odlučiti svi zaljubljenici u Gorenje, brend kome stanovnici bivših SFRJ zemalja i dalje bezrezervno veruju.
Izvor: Tehnomanija, tehnomanija.rs
Gorenje B700G CENA
7.690,00 dinara
MarinMilosavljević
NAPOMENA: Cene su nave-dene u skladu sa stanjem u prodajnim objektima27. i 28. jula 2013. godine.
107www.bestfood.rs
Nešto manje snage od prethodnog modela na ovom spisku (500 W), ali uz zapreminu staklenog bokala za mešanje od 1,75 L, ovaj blender donosi i mogućnost drobljenja leda. Mada smo naveli da iz-gled nije presudan, njegova atraktivna crvena boja svakako neće ostati neprimećena.
Zaista snažan motor (600 W), sa jakim sečivima, koja trpe i drobljenje leda. Na sve to, sečiva se lako skidaju, pa je blender jednostavan za održa-vanje. Posuda veliko zapremine (2 L) stavlja ovaj uređaj na prag onog što nazivamo „profesional-nim“ kuhinjskim aparatom. Uz promenljivu brzinu, mislim da će ovaj uređaj pomoći da svi vaši recepti postignu najbolji rezultat.
Ovaj blender je znatno slabiji od ostalih navedenih, ali se na ovoj listi našao zbog zadovoljavajućih per-formansi po zaista niskoj ceni. Skromne, ali pos-tojane snage od 360 W, BL351 dolazi uz posudu kapaciteta konkurentnog mnogim skupljim mod-elima (1,7 L) i funciju drobljenja leda u koju smo se uverili na licu mesta. Ima dve brzine između kojih se uočava jasna razlika u radu i naša je preporuka kada su u pitanju jeftiniji modeli.
Ovaj model ima nerđajuća, multifunkcionalna seči-va, mogućnost drobljenja leda i snagu od 500 W. Poseduje neklizajuću podlogu i dolazi sa posudom idelne, srednje veličine (1,5 L), koja se zaista lako pere. Proizvođač tvrdi da se u njemu savršeno mik-suju sve vrste sastojaka, a kako imamo lepo iskust-vo s drugim Tefal proizvodima – nema razloga da mu ne verujemo.
Izvor: Tehnomanija, tehnomanija.rs
Izvor: Tehnomanija, tehnomanija.rs
Izvor: Uspon, uspon.rs
Izvor: CBT, cbt.rs
Bosch MMB 11R2
Philips HR 2160
Vivax BL351
Tefal BL5201
CENA
CENA
CENA
CENA
8.990,00 dinara
7.399,00 dinara
2.662,00 dinara
8.099,00 dinara
PITANJEMESECA
TANJABOŠKOVIĆ
PROBALI SMO
I JOŠ...
POKLON
DA LI JESRAMOTA GOVORITIO “ONIM”
STVARIMA?
PROLEĆE, CVEĆE,
POVRĆE
CECA, VERICA RAKOČEVIĆ, SNEŽANA SAVIĆ, DRAGANA KATIĆ, GOCA BOŽINOVSKA, TIJANA DAPČEVIĆ, SUZANA MANČIĆ
SKANDALOZNOPRIVLAČNA
MASKARA
SANJIN RECEPT IZ KNJIGE
“MOJA TAJNA”
sanjamarinkovic.com
BROJ 01JUN 2013
LEPOZAVEDISE SREDI I SEBE