28. duhovna lira - vladika nikolaj velimirović.pdf

DUHOVNA LIRA

Vladika Nikolaj Velimirović

Sadržaj

Predgovor

PESME BOGU I RODU

o Skini s mene brige mnoge

o Govori Gospode

o Hajte braćo beloj crkvi

o Kada Srbin slavu slavi

o Pesma Svetoj majci Angelini

o Znaš li ko te ljubi silno?

o Smrt Svetoga Save

o Oj Srbijo

o Bogomoljačka pesma

o Vera pravoslavna

o Deca besmrtnosti

o Koga ću da hvalim?

o Šta je najslađe?

o Četa Hristova

o Hajte, deco, Hristos zove!

o Crkva

o Molitva blagom Hristu

o Isuse mili

o Usliši nas, Bože naš

o Molitva Sinu Božjem

o Svetlosti nam treba

o Sve je tvoje, Bože

o Sve imamo u Hristu

o Gospode Bože moj

o Podaj, Gospode

o Odbrani me, Gospode

o O prečista

o Zar smem da ćutim

o Nebeski svet

o U veri se znanje krije

o Najvažnije znanje

o Alfa i omega

o Otac i sin

o Majka i ćerka

o Brat i sestra

o Sveštenik pastvi

o Budi hrabar i slobodan

o Svete čete

o Ne bojte se

o Ustanite, deco Božja

o Trubači večni

o Svetitelju Savo, moli Boga za nas! .

o Reči Svetog Save

o Državotvorac

o Najviša planina

o Pojas pravoslavlja

o Crkva naša – majka naša

o Narod crkve Bogu diže

o Gora visoka

o Srodnici smo Božji

o Ne tugujte, deco

o Sve će dobro biti

o Himna milijarde Hristu vernih

o Deset Božjih zapovedi

o Vladaj Bože

o Oj, badnjače, badnjače

o Tri cara

o Istok sa visine

o Molitva

o Pesma Svetom Savi

o Molitva Svetog Nauma

o Sveta Srbija

o Neka Srbe opet sloga krasi

o Pesma Srbima

o Pesma Kajmakčalana

o Vjera naša, vjera stara

o Molitva Bogu

o Srpska sloga

PESME SVETITELjIMA

o Svetom Jovanu

o Sveti Georgije, velikomučenik i pobedonosac

o Sveti Vasilije Ostroški

o Sveti Joakim i Ana

o Krstov dan

o Sveta Petka

o Sveti Luka apostol i evanđelist

o Sveti Kozma i Damjan

o Sveti Jovan Zlatoust

o Prepodobni Alimpije Stolpnik

o Sveti Nikolaj, Arhiepiskop mirlikijski

o Sveti prvomučenik Stefan arhiđakon

SEDAM TAJNI

o Sedam tajni

o Krštenje

o Tajna krštenja

o Tajna miropomazanja

o Tajna pričešća

o Tajna braka

o Tajna sveštenstva

o Tajna pokajanja

o Tajna Jeleosvećenja

GUSLARSKE PESME

o Nebesna liturgija

o Zidanje Ljubostinje

POSMRTNE PESME

o Mitarstva

PESME ZA RECITOVANjE O SVETOM SAVI

o Svetosavska himna

o Sveti Sava

o Moja vera

o Molitva

o Molitva male Danice

o Sveti Sava

o Na Svetoga Savu

o Sveti Sava

o Sveti Sava

o Pod ikonom Svetog Save

o Na Vračaru

o Otadžbina

o Mati i sin

o Svetome Savi

o Na Svetoga Savu

o Sveti Sava

o Srpska slava

o Na Svetog Savu

o Želja Svetog Save

o Sveti Sava

o Molitva Svetitelja Save

Predgovor

"Pojte Bogu, pojte;

pojte caru našemu, pojte;

Jerje Bog car

od sve zemlje, pojte pesmu,"

(Psalam 47, 6-7)

Knjiga duhovnih pesama je hrana za naše duše, knjiga najlepših pesama Vladike

Nikolaja, koje su napajale žedna srca hiljade i hiljade bogomoljaca širom naše crkve

je sada pred vama. Zato Pravoslavna narodna hrišćanska zajednica, čiji je Sv. Vladika

Nikolaj i osnivač i utemeljivač, nastavlja taj Bogougodni put i priređuje ovo izdanje,

da povrati veru kod našeg srpskog naroda. Da pojeći i čitajući ove

najlepše pesme Vladičine, dopunjene pesmama o našem najvećem srpskom

prosvetitelju i učitelju Sv. Savi, duhovno se usavršavaju i bogate u veri.

Evo sigurnog kompasa na uzburkanom moru našeg vrtoglavog ovozemaljskog života.

Evo svetih, divnih i zlatnih primera za ugled, za podražavanje, za divljenje koje nam

pružaju naši Svetitelji i pesme koje su u narodnu dušu Boga uselile, da se njima

napajamo, da se njima ponosimo, da sa njima idemo u jednu svetliju i lepšu

budućnost. Evo Duhovne lire, drugog Jevanđelja u naše kuće, u naše porodice, da se

osveže, da se osnaže i snabdeju duhovnom hranom i snagom i uspešno koračaju

Hristovim

putem koji vodi u večno blaženstvo, bolji i lepši život.

Zato sada, dragi naši bogomoljci i dragi vernici , prigrlite ovo štivo neka se ne odvaja

od Vas da ime Božije, ime majke Božije i svetitelja naše crkve slavite i veličate u sve

dane vašeg ovozemaljskog života.

Urednici

Pesme Bogu i rodu

Skini s mene brige mnoge

Skini s mene brige mnoge

Ne mogu ih nositi

Nikog nemam da pomogne

Nemam koga moliti

Brinem danju, brinem noću

Briga brigu doziva

Mnogi vide moje suze

Malo ko se odziva

Ja ne tužim Tvoje ljude

Ti si svima Sudija

Svako nosi svoje breme

Svak uzdiše ko i ja

Ti pomozi svima brižnim

O Isuse Bože moj

Pa najposle k meni dođi

Gle i ja sam sluga Tvoj

Skini s mene teške brige

Znam da hoćeš i možeš

Klanjam Ti se, molim Ti se

Da i meni pomogneš!

Govori Gospode

Govori Gospode, sluga Tvoj Te sluša

Tebe, samo Tebe, željna mu je duša

Nemoćan je sluga da vidi i čuje

Dok u njemu Tvoje ne zastruje struje

Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu,

Slava Ocu, Sinu i Svetome Duhu!

Govori Gospode, pre svršetka puta

Da mi s pravog puta duša ne zaluta

Govori mi tiho, al nek bude jasno

Govori Preblagi, dok ne bude kasno

Pomozi mom vidu, pomozi mom sluhu


Znam: govorio si, al opet govori,

Dok od Tvojih reči srce se razgori,

Dok se vid otvori, i sluh se osnaži

O govori Oče, slugu Tvog ublaži



Znam: govorio si kroz Proroke davne

I kroz Sina svoga i kroz svece slavne,

Al, smiluj se crvu, govori ponovo,

Na jeziku Tvome, staro biva novo.



Neka reči Tvoje u meni zabruje

Da Tvoj sluga čuje i braći kazuje

Govori Gospode, sluga Tvoj Te sluša

Tvoga slatkog glasa željna mu je duša



Hajte braćo beloj crkvi

Hajte braćo beloj crkvi, da se Bogu pomolimo

Darodavcu svih dobara, da se smerno poklonimo

Ostavite brige male, odmorite ruke vredne

Setite se duše svoje, duše gladne, duše žedne

Ostavite sitne zlobe, blagi Bog je Otac sviju

On sve traži, On sve zove, carstvo večno da dobiju

Danas jeste, sutra niste, ta spasti vas neće blago

Spasen biće koji tvori, što je večnom Bogu drago

Kad u crkvi Boga slave, dobri ljudi i anđeli,

Bog milosni na tom zboru i vas braćo videt želi

Hajte braćo beloj crkvi, da se Bogu pomolimo

Darodavcu svih dobara da smerno poklonimo!

Kada Srbin slavu slavi

Kada Srbin slavu slavi

On uz kolač sveću stavi

Pa preliva kolač vinom

I sve sveti svetim činom

Kolač mu je slika Oca

Svakog dobra davaoca

Sveća mu je slika Sina

Slika Duha – sila vina

Pred Trojicom Srbin stane

Pa skrušeno on uzdahne

Care večni blagoslovi

Svi su Tvoji dari, ovi

Narod složi i umnoži

Nek svi ljudi budu Božji

Nek svi slave Ime Tvoje

Tvoga Suda nek se boje

Ko hleb nek su srcem blagi

Ko sveća dušom pravi

Ko vino nek su jaki

Blagi, pravi, jaki, zdravi

Znaš li ko te ljubi silno?

Znaš li ko te ljubi silno

Ko te čuva dan i noć,

Ko ti daje izobilno

Da odoliš vragu moć?

Znaš li ko ti život dao,

Oca, majku, brata tvog,

I ko te je obasjao

Svetlim zrakom Duha svog?

Znaš li ko je umro za nas,

Na Golgoti, znaš li to,

I radosti obećate,

Ko ti sprema znaš li to?

Moraš znati ko to čini,

Ko to tako ljubi nas,

To je Gospod sa visine,

To je Hristos svima Spas!

Zato i ti, oh, seti se,

Pa mu srce svoje daj,

Kad mu skriviš, zaplači se,

I zamoli oproštaj!

U toj suzi pokajanja

Zablistaće Hristov sjaj,

Imaj u Njeg pouzdanja,

Otvoriće tebi raj!

Smrt Svetoga Save

U Trnovu gradu, usred zimske ciče

Službu služi Svetac iz ibarske Žiče.

Ogrnuo zlatnu, odeždu na pleća,

Na glavi mu mitra, treperi ko sveća.

Vojordanje poje, a voda se ledi,

Bugarski patrijarh, pokraj njega sedi.

Staračke mu usne, od hladnoće modre,

Ali sa njih sleću, ove reči bodre:

Počujte me braćo, poslednji i prvi

Po jeziku veri, mi smo jedne krvi.

Mi smo jedne krvi, sestra nam je sloga,

Jer smo deca Hrista, jednog istog Boga.

Tako je zborio, sveti Sava tada,

A posle šest dana, sasvim iznenada,

Puče glas po gradu, umro sveti Sava.

Zaplakaše Srbi s mora i Dunava

Zabrujaše zvona pre zorina java,

Javljajuć gubitak Srpskog Velikana!

Oj Srbijo

Oj Srbijo majko mila

Da bi vazda srećna bila

Deca Tvoja Tebe vole

Za Tebe se Bogu mole

Zemljo slave i slobode

Sve me misli Tebi vode

Sve me želje Tebi kreću

Sve za Tvoju činim sreću

Zemljo palih praotaca

Vitezova i Svetaca

Za krst časnih mučenika

Za slobodu zatočnika

Grob do groba sveto groblje

Tu počiva srpsko roblje

I sve oltar do oltara

Zadužbine srpskih cara

I Kosovo tužno stoji

Petvekovno ropstvo broji

Spomen slave i junaštva

I nesloge i izdajstva

Na Kosovu Gračanica

Kraj Morave Ravanica

U Kruševcu Lazarica

Na planini Studenica

I sve megdan do megdana

Pre i posle Vidovdana

Sva si krvlju zalivena

Sva si slavom okićena

No ne boj se mila Mati

Bog će Tebi dobro dati

Pa ćeš biti najsretnija

I od sviju najslavnija!

Bogomoljačka pesma

Bogomoljci zašto ne pojite

Sluge Božije koga se bojite?

Ne pevate da se veselite

Već dolazak Hristov da javite.

Javljajte ga širom na sve strane

Ustanite protivu satane

Gospod mili naređuje s neba

Da se samo greha bojat treba.

Jer vremena još malo imamo

A reč Božju treba da javljamo

I u pesmi i u propovedi

Doće Gospod da nas sve pregledi

Zato svako neka čvrsto stoji

Nek se bure nikakve ne boji

Nek reč Božju na sve strane širi

A buru će Gospod da umiri

Zato pojte nikog se ne bojte

U ljubavi svi Gospodnjoj stojte!

Vera Pravoslavna

Vera naša, vera davna,

Vera davna, vera čista

Testament je Živog Hrista -

Vera naša pravoslavna.

Puna tajni mada javna,

Apostoli razvejaše,

'Vanđelisti opisaše -

To je vera pravoslavna.

Ljubav k Bogu, dužnost glavna,

Njom se sveci prosvetliše,

Mučenici veseliše -


Naša vera, vera slavna,

Njom se pretci proslaviše,

Višnjem Bogu ugodiše -


Vera naša, vera davna,

Njom slavimo Hrista Boga,

Cara carstva besmrtnoga -


Deca besmrtnosti

Mi smo deca besmrtnosti,

Za besmrće stvoreni,

Krst nas spase od trulosti,

Mi smo Krstom vođeni -

Mi smo Krstom rođeni,

Hristom preporođeni.

Usred mraka i očaja

Mi svetlost imamo,

Usred bola i vapaja

Mi pesmu pevamo -

Mi pesmu pevamo,

Hrista proslavljamo.

Sred zabluda i neznanja,

Grabeži, lenosti,

Mi smo srećni od nadanja

I od poslušnosti -

I od poslušnosti

Hristovoj svetlosti.

Na visokoj svetoj gori

Bog nas žudno čeka,

Na kristalni praizvori

Od meda i mleka -

Od meda i mleka,

Slava Mu do veka!

Mi smo deca besmrtnosti,

Za besmrće stvoreni,

Krst nas spase od trulosti

Mi smo Krstom vođeni -

Mi smo Krstom vođeni,

Hristom preporođeni.

Koga ću da hvalim?

Koga ću da hvalim

Sem živoga Boga?

Koga ću da slavim

Sem gospoda moga?

U Njega je svetost,

U Njega je sladost,

U Njega je krepost,

U Njega je mladost,

U Njega je java,

U Njega je budnost,

U Njega je slava -

Slatka milozvučnost!

Serafimi blizu

Oko Njega stoje,

Angeli u nizu

Oko Njega poje.

Zemlja pesmu čuje

I eho odaje,

No eho tuguje -

Pesmi zaostaje.

I sve novi pojci

Na nebesa stižu,

U svetloj povorci

Sa starim se nižu.

To su sveti ljudi

Što pomreše juče

I svih strasti ludi

Slomiše obruče.

Cela vojska peva,

Peva: aliluja!

To što zemlja sneva

Od tog nebo buja.

Slava Ocu blagom,

Ocu premilome,

Slava Sinu dragom

I Duhu Svetome!

Šta je najslađe?

Slatko je pevati planini i cveću

I zvezdama sjajnim, i toplom proleću,

Al' šta slađe može u svem svetu biti

No Bogu pevati, i Boga slaviti?

Slatko je slušati vodene žubore,

I pesmu slavuja iz zelene gore,

I mudrost mudraca kad se s usta lije, -

Al' od reči Božje ništa slađe nije.

Slatka li je ljubav brata i drugara,

Još je slađa ljubav roditelja stara -

Al' slađe od svega u muci životnoj

Jeste ljubav Božja prema deci Svojoj.

Sladak li je odmor posle teška rada,

Uteha je slađa posle gorkih jada, -

Al' slađe od svega u životu celu

Jeste znanje da se Bog javi u telu.

Slatko je ćutanje posle razgovora

I san sladak posle truda i zamora -

Al' slađe od svega na ivici veka

Jeste vera da nas bolji život čeka.

Zemaljske su slasti slatke na početku

A gorke i bone na svome svršetku, -

Trajnu slast ispija u životnoj bedi

Ko Gospoda vidi gde nad svetom lebdi.

Četa Hristova

Mi smo četa Živog Hrista,

Velika je naša lista,

Oko Hrista sveci stoje,

Svi pravedni tu se broje.

Mi za Hrista svi stojimo,

Nikoga se ne bojimo!


Od angela sva se blista.

Mi smo borci protiv greha,

Hristos nam je sva uteha,

U Hristove ko se broji

Taj se samo Boga boji.





Mi smo četa Najmoćnijeg,

Mi smo sluge Najsvetijeg,

Kad kraj kucne ovoj noći

U dvor ćemo Njegov poći.





Zato, braćo, pohitajmo:

Duše svoje spasavajmo,

Sve nas zove Hristos nebu -

To je jedno na potrebu.









Hajte, deco, Hristos zove!

Hajte, deco, Hristos zove,

Pevajte Mu slavoslov!

On vas zove na darove

I na Božji blagoslov.

Ostavite plač i viku

Kad vas traži Spasitelj,

Služite Mu svi na diku!

On je vaš izbavitelj.

On angele vaše znade

Što vas prate dan i noć

Da vas zli duh ne ukrade -

On ih šalje u pomoć.

Njegovi su dari ovi:

Mir, dobrota i krotost,

A još kad vas blagoslovi:

Vera, krepost i mudrost.

On je za vas muke podn'o:

Na Krst dignut i propet.

- Slava! pojte, sad je zgodno,

- Slava! opet i opet.

Hajte, deco, Hristos zove,

Pevajte Mu slavoslov!

On vas zove na darove

I na Božji blagoslov.

Crkva

Crkva sveta osnovana

Na ljubavi, nadi, veri -

Stub što zemlju s nebom veže

I večnošću vreme meri,

A Hristos je Crkvi glava,

Njemu nek je večna slava!

Crkva sveta – telo Hrista

Sa bezbrojnim članovima,

Krasno telo ukrašeno

Sa bezbrojnim darovima,



Crkva sveta ispunjena

Silom Duha Presvetoga -

Kroz nju Bog svet oživljava,

I svet kroz nju slavi Boga,



Crkva sveta, tajanstvena:

Kroz nju Gospod svet obnavlja,

Kroz nju Gospod ljubav Svoju

Objavljuje i ponavlja,



Crkva sveta i stradalna:

Stradanje se kroz nju slavi,

Ko za Hrista voljno strada

Tog će Crkva da proslavi,



Crkva sveta i pobedna

Prebrodiće mutne reke,

Pobediće sve dušmane,

Razoriće sve prepreke,

Jer je Hristos Crkvi glava,


Crkva sveta nevesta je

Hrista cara i ženika:

Sav svet krasi sa krasotom

Hristovoga sjajnog lika,



Molitva Blagom Hristu

Pomozi nam, blagi Hriste,

Da nam duše budu čiste

I ljubavlju zagrejane

A istinom obasjane.

Znamo da će obasjani,

Znamo da će zagrejani,

Znamo da će očišćeni

U raj biti uvedeni.

Pomozi nam, blagi Hriste,

- Izmiču se naši dani, -

Da bi i mi mogli biti

U Tvoj narod ubrojani.

Isuse mili

Isuse mili, izvore sreće,

Od sviju blaga blago najveće,

Od svih imena ime najslađe,

Od svih imena ime najslađe,

Isuse mili, izvore sreće!

Isuse slatki, slađi od zore,

Od tvog imena srca nam gore,

Nebesni oganj svetli u nedri'

Od tvog imena razum se vedri;

Isuse slatki, slađi od zore!

Isuse blagi, tebe želimo,

Tebe želimo, tebe ljubimo;

Pred tvoje noge da nam je pasti.

Od tvog pogleda kušati slasti,

Isuse blagi, tebe želimo!

Usliši nas, Bože naš

Usliši nas, Bože naš,

Kad Ti vapijemo;

Pomiluj nas, Oče naš,

Kada uzdišemo!

Ti si svetlost istine,

Osvetli nas istinom;

Pošlji milost s visine,

Ispuni nas milinom!

Da bi smelo hodili

Putem Hrista, Sina Tvog,

S anđelima slavili

Tebe večnog Oca svog.

Molitva Sinu Božjem

U telu si k nama doš'o,

Za nas na krst strašni poš'o

Grob te nije održao,

Iz groba si vaskrsao; -

Spasitelju Hriste, čuj nas,

Sine Božji, pomiluj nas!

Vartimeju vid si dao

Te je slepac progledao,

Zakheju si oprostio

I Petra si ispravio;



Gubave si očistio

I gladne si nahranio,

Hananejku Ti si čuo

A Lazara vaskrsnuo;



Svetlosti nam treba

Svetlosti nam treba, o Gospode neba,

Svetlosti nam treba k'o nasušnog hleba.

Od naših se dana svetlost zaklonila,

Nad njima je tama krila raskrilila.

Zbunjeni od tame putnici se glože,

No šta tama može protiv tebe, Bože?

Ispred karavana nešto divno blista!

Daleko, daleko, kao lice Hrista.

On je; i glas Njegov: "Zašto ste sumorni?

Ja vas čekam, deco, hodite umorni!"

Požurimo, braćo, gle vidi se meta -

On što vazda zbori: Ja sam svetlost sveta!

Sve je tvoje, Bože

Tvoje je nebo i zemlja Tvoja,

Sunce i mesec, zvezde bez broja,

Tvari što stoje, plove i lete,

Anđeli sveti, i duše svete;

Stvorenja sva su Tvoja, svojina,

Nebo i zemlja – Božja gradina.

I mi smo Tvoji, kandila mala,

Ruka nas Tvoja, Bože, sazdala.

Ruka nas Tvoja, Bože, sazdala,

Ognja Tvog iskra u nas je pala,

U nas je pala i zasijala,

Zažegla naša kandila mala.

O Tvorče večni, duh nam raširi,

Duhom ga Tvojim Svetim raspiri.

Kad si nam Otac, i kad smo Tvoji,

Imena Tvoga da smo dostojni.

Sve imamo u Hristu

Sve u Hristu nalazimo,

Sve što duša želet može;

Zato Njemu svi kličemo:

Pomozi nam, Hriste Bože!

U Hristu je sva istina,

Sva istina i sva snaga,

Život, radost i krasota

Bezbrojna druga blaga.

Sve što traže neznabošci

I što nikad naći neće

Mi smo našli u Isusu -

Sva bogatstva i sve sreće.

Zato sada duša naša

Ništ ne želi osim Njega.

Kad imamo Tebe, Hriste,

Tad imamo sve i svega.

Gospode Bože moj

Gospode Bože moj,

Blagoslovi narod tvoj,

Blagoslovi grad i selo

Da nam bude sve veselo.

Gospode Bože moj,


I težaka i vojaka

Da ih mine muka svaka.

Gospode Bože moj,


I orača i kopača,

I kosača i kovača.

Gospode Bože moj,


I u domu domaćina

I u polju čobanina.

Gospode Bože moj,


I putnika namernika

I za pravdu stradalnika.

Gospode Bože moj,


Bolesnike u bolnici,

I sužnjeve u tamnici.

Gospode Bože moj,


Blagoslovi sveštenike

I narodne trudbenike.

Gospode Bože moj,


Sve državne graditelje,

Roditelje, učitelje.

Gospode Bože moj,


Đake, čatce, bogoslovce

I pravedne bogomoljce.

Gospode Bože moj,


Rodna polja i livade

I grozdane vinograde.

Gospode Bože moj,


I pevače i guslače

I nas, tvoje proslavljače.

Podaj, Gospode

Podaj, Bože, tvome rodu,

Tvome rodu i narodu

Hrabro srce da se bori

Za krst časni i slobodu.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Vernim tvojim podaj, Bože,

Nad nevernim odolenje;

Nek se javi tvoja sila

I kroz naše pokolenje.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Daj slugama tvog oltara

Da zatrube pokajanje

I za svako dobro delo

Svenarodno ojačanje.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Podaj melem blage sloge

Svim dušama bogomoljnim

A neslogom nek se soli

Svaki ručak bogobornim.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Ti što vedriš i oblačiš,

Čas osuši, čas nakvasi,

Kad je čemu vreme, daruj,

Od gladi nas, Bože, spasi.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Ti što ognju gospodariš

I što imaš mač najduži,

Rat otkloni, mir pokloni,

I tvoju nam pomoć pruži.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Ti što pesmom zvezde zaž'že

I u naš se pep'o saže

Da smrt svojom smrću satreš,

Daj nam večni život, Blaže.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Svrstaj tvoje svete čete

Od anđela i od ljudi,

O Isuse Spasitelju,

Bio si nam spas, i budi!

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

O Trojice presvetaja,

Oče, Sine, Duše Sveti,

Osnaži nas, zakrili nas,

I postidi rod prokleti.

Podaj, Gospode,

Podaj, Gospode!

Odbrani me, Gospode

Odbrani me crnih misli

Što me jedu dan i noć,

U teskobi Tebi vičem:

Priteci mi u pomoć!

Crne misli i pomisli

Iz mraka su paklenog;

Ti si svetlost, Tebi vičem:

Osvetli me malenog!

Crne misli, lude misli,

Lude slike i sećanja,

Dolaze mi bez poziva,

Bez poziva i mog znanja.

U dušu mi uvlače se,

U duši mi nemir prave,

Puna mi je duša mraka

I nekakve bolne strave.

Sam ne mogu da se branim,

Ja bih hteo al' ne mogu,

Zato k tebi hitam, vičem,

Spasitelju i mom Bogu.

Od mene je pak'o jači

Senkama me svojim guši,

Al' od pakla Ti si jači -

O pomozi mojoj duši!

O Prečista

Snegovi su na planini

Čisti, čisti, čisti, beli;

Od snegova na planini

Šta je belje i čistije?

Ti si belja i čistija,

I čistija i svetlija,

Ti, Majčice belog Hrista,

Smiluj nam se, o Prečista!

Prekrasno je šarno cveće

Po šarenim livadama;

Od šarenog cveća toga

Šta je lepše i krasnije?

Ti si lepša i krasnija,

Kićenija i milija,



Mirisno je cvetno seno,

Pokošeno, osunčeno,

Od tog sena pokošena,

Šta je draže, mirisnije?

Ti si draža, mirisnija,

Ti si blaža, čarobnija,



Zar smem da ćutim

Sva priroda bruji

I tvar svaka viče -

Tebi, Tvorcu svome,

Slavopoje kliče.

Nebesa i zemlja

Ćutati ne mogu

No pesme i hvale

Svom uznose Bogu.

Zar ja sam da ćutim

Ja, Božija slika,

Dok se ori krugom

Vasionska vika?

Dušo moja bedna,

Preni se i zapoj

S vasionom celom

Gospodu slavopoj!

Nebeski svet

Nebeski je svet beskrajan

U svetlosti Beskrajnoga,

Svet čudesan, i svet sjajan,

Svet duhovni večnog Boga.

Tu su vojske od anđela,

Tu narodi pravednika,

Tu je slava neuvela

Oko glave mučenika.

Svakog dana nebu stiže

jato duša, četa nova,

Sa zemlje se k nebu diže

Kao jato golubova.

Ka' varnice od badnjaka

Lete duše iz pepela,

Svaka duša bistra, laka,

Svaka svetla i vesela.

Na prestolu Hristos sedi,

Na prestolu posred Raja,

Nove duše ljupko gledi

Iz večnoga Svoga sjaja.

Blažen ko se žurno sprema

Za večitu domovinu,

Ko ni u kom nade nema

Do u večnom Božjem Sinu.

U veri se znanje krije

Istinu je Hristos kaz'o

I spasenja put pokaz'o,

Otvorio dveri neba;

Šta nam jošte, braćo, treba?

Istina je večno ista,

Večno svetla, večno čista;

Istina se javlja svima,

Al' ona se verom prima.

Pravim putem taj putuje,

Svome vođi ko veruje;

Put spasenja to je Vođa,

To je Hristos – Putovođa.

Hristos ima večno znanje,

Lično znanje i saznanje,

On poznaje sve početke,

Sve početke i svršetke.

Mirno brodi i putuje,

Vedro gleda, ne tuguje,

Ko veruje mašinistu.

Veruj i ti, brale, Hristu.

Veruj Hristu, On put znade,

Svu istinu On imade,

U veri se znanje krije,

Najvažnije, najmilije.

Najvažnije znanje

Od početka sakriveno

Kroz Hrista je otkriveno.

Nekad tajno sad je javno, -

To je naše znanje glavno.

Što proroci provideše,

Apostoli što videše,

To je naše znanje glavno,

To učenje pravoslavno.

Sazdani smo mudrim Tvorcem,

Poslati smo blagim Ocem,

Bog nas šalje, Bog nas čeka;

Božija su oba veka.

Vek zemaljski put je kratak,

Vek nebeski odmor sladak;

Svak će žnjeti što posije:

To je znanje najvažnije.

Alfa i omega

Pitaš li se, dete moje,

Odkad svetu starost broje

I na čemu osovine

Vasione ove stoje:

Ko o svetu brigu brine,

Da ne padne, ne pogine?

Pitat možeš samo Njega

koji reče, mili sine:

- Ja sam Alfa i Omega.

Pitaš li se o početku,

O početku i poretku,

Što u svetu svuda vlada?

Ko sazdade čudnu, retku

Harmoniju ovog grada

Zvezdanoga? Roj parada

Ko pokrete? Pitaj Njega

Koji reče, dušo mlada:

- Ja sam Alfa i Omega.

No pre tvojih svih pitanja,

Pre tvog java i lutanja

Odgovore On je dao

Iz riznice svoga znanja,

Krvlju svojom zapisao

I sve tebi zaveštao,

Jer te ljubi iznad svega

On koji te večno znao -

Hristos – Alfa i Omega.

Otac i sin

- Kaži meni, slatki tata,

Ima l' skuplje što od zlata,

I što tvrđe od čelika,

Ima l' slađe što od meda,

Ima l' dublje što od mora

I od cveća išta lepše,

Ima l' bolje što od slave,

I od groma što zvučnije,

I od noći što mirnije,

Ima l' jače što od smrti,

I od tvoga toplog krila

Ima l' igde većeg milja?

- Ima, sine, od tog svega

I većega i slađega.

Istina je skuplja mnogo

I od srebra i od zlata,

Pravda tvrđa od čelika,

Od meda je milost slađa,

Od mora je srce dublje,

A od cveća duša lepša,

Od slave je čednost bolja,

Od groma je još zvučniji

Vapaj pravde pogažene,

I od svake tihe noći

Mirnija je savest čista;

Od smrti je ljubav jača,

A od moga toplog krila

Mnogo više ima milja

U očinskom krilu Onog

Što nas s neba blagosilja.

Majka i ćerka

- Kaži meni, slatka nano,

Je l' od Boga tako dano,

Da nam ovaj život pruža

Više trnja nego ruža?

Je li tako Božja volja

Da nas prati svud nevolja?

Da živimo sve u strahu

I u sumnji i uzdahu?

Kad će ovo vreme proći?

Da l' će ipak bolje doći?

Duša mi je ustrašena

Kao tica ulovljena.

Pa kad si me ti rodila,

Ohrabri me, majko mila.

- Ne boj mi se, kćeri moja,

Nek se stiša duša tvoja.

Više trnja – skuplja ruža,

Taj mi nauk život pruža,

A nevolje što su veće

To je lepše lice sreće.

Golgotska je gorka stena

Dver na hramu vaskrsenja.

Lek od straha i uzdaha

Jest, i biće, vera jaka.

Lek od sumnje, kćeri mila,

Od uvek je nada bila.

U veru se ti obuci

I štap nade drž' u ruci,

Pa zapevaj, ti i nana:

"Nismo same, Bog je s nama!"

Brat i sestra

- Kaži meni, mili brale,

Što se mnogi ljudi hvale

Svojom slavom, svojom snagom,

Svojim znanjem, svojim blagom?

A kad umru sve propada,

I to tako od vajkada.

Što se onda hvale ludo -

Veliko je za me čudo.

- Kazaću ti, sejo mila,

Ta što si se začudila?

Ko se hvali svojom slavom

I premudrom svojom glavom,

Svojim znanjem, svojom snagom

I sabranim teškim blagom -

On je duhom vrlo mali,

Jer se samo krađom hvali:

Od Boga je sve pokrao

Il' on znao il' ne znao.

Slava, snaga, blago, znanje,

Božije je to imanje,

Večna slava u Bogu je,

Večnim blagom Bog blaguje,

Večnom snagom Bog caruje,

Večnim znanjem Bog umuje:

Zar se može hvalit' grana

Da bez stabla stoji sama?

Zato sada, sejo moja,

Nek je živa duša tvoja,

Gospodu se poklonimo

I ovako zavapimo:

Slava tebi, večni Bože,

Bez tebe se ništ' ne može,

Niti iko išta znači

Tvojim sjajem ko ne zrači!

Sveštenik pastvi

Kaži nama, svešteniče,

Svešteniče, duhovniče,

Kad je Hristos u svet bio

Šta je ljude On učio?

Šta je ljude savetov'o?

Šta je svetu dao novo?

Kazaću vam, deco mila,

Da bi navek živa bila.

Kad je Hristos u svet bio

Istinu je objavio

Da je ljubav vrh vrhova.

Zapovest je ovo nova.

Ljubite se, reče tako,

Da bi u svet znao svako,

Da ste moji učenici,

Da ste moji sledbenici.

U službu se ljubav stavlja,

Kroz službu se ljubav javlja,

Ko god ljubav pravu ima,

Gordošću se ne nadima.

Ko god ljubi, taj i služi,

Na život se taj ne tuži.

Za pravo se on ne bori

Nit' o pravu i govori,

Njemu pravo samo hita

Ka' za carem carska svita.

Pored prava još i slava

Glavu sluge uvenčava,

I vlast i čast i gospodstvo

I u večnost s Bogom srodstvo.

Tako služba sve dobija

Kad se kroz nju ljubav sija,

Ljubav sveta, ljubav čista

Po primeru svetog Hrista.

Budi hrabar i slobodan

Budi hrabar i slobodan,

Reče Gospod Navinu,

Ja ću za te vojevati,

Samo drži istinu.

To i sada Gospod zbori

Svakom pravom Srbinu:

Ja sam s tobom, budi hrabar

I održi istinu.

Istina je što ljudima

Jevanđelje kazuje,

Ko istinu krepko drži

Nad zlom svakim caruje.

Istina je sa slobodom

Neraskidno vezana,

Obojima jedna pesma

Od Srba je spevana.

Za krst časni i slobodu -

To je srpska lozinka;

Bez to dvoje – život što je?

Srbin nema počinka.

Budi hrabar i slobodan,

Bog ti zbori, Srbine,

Ja ću za te vojevati,

Samo drž' se istine.

Svete čete

Skupite se, svete čete,

Svete čete Hristove,

Sa svih strana nek dolete

Čete nove i nove.

Glave dole priklonite

Pred svevišnjim Gospodom,

Srca k Njemu uzdignite

Sa sinovskom slobodom.

Zaklicajte, zapevajte,

Sa jutarnjim zvezdama,

Okitite ime Božje

Vencem svetih pesama.

Slava Ocu, i Sinu,

Slava Duhu Svetome,

Svetom Trojstvu besmrtnome,

Slava Bogu jednome.

Ne bojte se

Ne bojte se, Gospod reče,

Kad čujete glasove

Da se dig'o brat na brata

U krvave ratove.

Ne bojte se, Višnji reče,

Ja sam Bog nad vojskama,

Ja ne spavam; oko moje

Bdi nad ljudskim borbama.

Ne bojte se, Hristos reče,

Ja sam s vama do kraja,

Ko bez Mene borbu vodi

Borba mu je bez sjaja.

Nek se crna zemlja stresa,

Neka gori kamenje,

Mi čekamo sa nebesa

Obećano znamenje.

A kad sijne krst na nebu,

Kad zatrube anđeli,

Tad će Gospod vence slave

Svojim vernim da deli.

Ustanite, deco božja

Ustanite, deco Božja,

Proslavite višnjeg Boga,

Složno pesmu zapevajte, -

Nek je živa sveta sloga.


Uzdignite srca gore,

Gde prestoli večni stoje,

Gde anđeli tajne zbore,

Tajne zbore o Trojici,

Njenoj sili, njenoj slavi

I životu i blaženstvu

I zanosu i ljubavi;

Tajne zbore o Prečistoj,

O jutarnjoj zvezdi jasnoj

Što objavi Sunce pravde

U svetlosti večnoj, krasnoj;

Tajne zbore i romore

O Isusu Spasitelju

Što s prestola večnog siđe

Nas da digne k Roditelju;

Da nas vikne i dovikne

Kao stado izgubljeno

I za sobom u Raj zbere

Svoje stado izbavljeno.


Proslavite višnjeg Boga,

Složno pesmu zapevajte. -

Nek je živa sveta sloga.

Trubači večni

Trubači večni spremaju trube

Dolazak Hristov svi da zatrube,

Svi da zatrube, zemlji da jave

Končinu sveta prepunu strave.

Trubači večni, anđeli čudni,

Zbor će zatrubit' u dan presudni,

U dan presudni – da svi ustanu

Pred svoga Tvorca na Sud predstanu.

Grešni i sveti, svi do jednoga,

Hitno će poći pred svoga Boga,

Pred svoga Boga, pred zbor anđela,

Platu da prime za svoja dela.

Trubači večni već spremni stoje

I čas vremena za časom broje.

Prebrojte i vi, o braćo moja,

Prebrojte grehe i dela svoja.

Prebrojte grehe sa pokajanjem,

Prebrojte dela sa uzdisanjem

Dockan – kad tama navali gusta,

Trubači trube stave na usta!

Skrenite hitno sa puta krivog,

Milost izmol'te od Boga živog.

Dockan – kad zvezde počnu padati

I trubna jeka svet potresati!

Prosti mi, brate, sad uzviknite!

Prosti mi, Bože, sad zavapite!

Dockan – kad nebom krst se zablista,

I večne trube objave Hrista!

Svetitelju Savo, moli Boga za nas!

Prozreo si rano u suštinu stvari

Mudrošću kojom te Stvoritelj obdari.

Nebo se ne spušta na gomile briga,

U nebo se raste na trnju podviga.

Na Atonu, starom duhovnom megdanu,

Kroz podvig si stek'o dušu obasjanu.

Narod te je gled'o ka' Davida svoga

Golijata kako savlađuje zloga.

Zato ti kličemo, i juče i danas:

Podvižniče Savo, moli Boga za nas!

Vencima okićen pobede i sile

Posluš'o si poziv otadžbine mile:

S krstom i 'vanđeljem, oružijem moćnim

Došao si na strah strašilima noćnim.

Srbiju si zemlju krstom prekrstio,

Istinom si Božjom narod prosvetio.

Nisi odmor isk'o nit u goste pošo'o,

Apostolskim poslom k svojima si doš'o,


Apostole Savo, moli Boga za nas!

Naučen od Duha učio si druge:

Velmože i sebre, kneževe i sluge.

Učio si narod božanskoj mudrosti,

Učio ga trudu, poštenju, milosti.

S ljubavlju i nadom i čeličnom verom

Učio si rečju, primerom i perom.

Nauka je tvoja izvor nepresušni.

I za gladne duše pravi hleb nasušni.


Učitelju Savo, moli Boga za nas!

Stradalnik si bio za života svoga

Radi žive vere i krsta časnoga;

Bez stradanja nema ni pesme ni slave,

Na nebu od suza biseri se prave!

Tebi ni grob nije za odmor služio:

Na Vračaru nekrst telo ti spalio

Da bi se na nebu mučenik obreo;

Da sve vence primiš – tako Bog je hteo.


Mučeniče Savo, moli Boga za nas!

Reči Svetog Save

I ja dete bejah, znadoh za veselje

Sa decom se igrah, ljubih roditelje,

Al, kad videh decu gorko uplakanu

Gde majci il' ocu idu na sahranu,

Od bola se stresoh, i ja prolih suze:

- Ko to maloj deci roditelje uze?

- To ih Tvorac uze, odgovor mi, dođe.

Ja ubrisah suze, i žalost me prođe,

Prilepih se srcem Ocu nebeskome

Sa ljubavlju većom nego zemaljskome.

I ja mladić bejah u društvu mladića

Okružen i laskan kitom od plemića.

Jeste mladost krasna, al' okove kuje,

U strast okovana strastima robuje.

Mlad se čovek sprema i na megdan hiti

Zamišljen kako će drugog pobediti.

Sve ovo videći ja ću sebi reći:

- Ko pobedi sebe, junak je najveći.

Zato megdan sebi ja od sebe stvorih

I posebnim ključem nebesa otvorih.

I ja starac bejah, sa starcima hodih,

Razgovore slušah, razgovore vodih.

Začudih se mnogim na ivici groba

Gde se hvale sobom iz prošloga doba.

Udovi od žena al' ne od sujete

Malo neki od njih" smrti da se sete:

A ja sebi viknuh: smrt je blizu sada,

Prošlost su ti gresi a budućnost nada,

S pokajanjem hitaj dok su žive kosti,

S disanjem se moli: Gospode, oprosti!

Državotvorac

Narodna se lađa kolebala teško,

Nemoćna unutra, spolja razbijena.

Trebala je glava i srce viteško

Da učvrsti lađu oda sviju strana.

I rodi se srce i javi se glava:

I vitez i mudrac i svetitelj – Sava.

Nemoćni su bili župani i knjazi

Što bojeve biše i širiše međe,

Nemoćno im zlato i sitni penjazi,

Država im bješe k'o od slabe pređe,

Narod im nestrojan, glavari nesložni,

Polu – neznabožni a polu dušu tjelu,

Da Božijim duhom i zida i vilu – pobožni.

Tad se javi Sava da da dušu tjelu

U srcu mu nebo, zvezda mu na čelu,

Pun čednosti bjele i devičkog stida,

Pun ljubavi nežne i pun krsne tuge,

Javi se u vidu – narodnoga sluge.

Oduhovi telo, i preradi građu,

Oboreno diže, neravno uravna,

Kroz hridove smrtne on provede lađu,

I učini dela velika i slavna -

Otac srpskog roda što mu dušu dade

I duhovnog carstva što nikad ne pade.

Mnogi cari biše u srpskome rodu,

Trudiše se mnogo za narod Nemanjin

I postaše slavni po dobrome plodu;

Trud je bio njihov, a blagoslov Savin;

Svak po jednu krunu ponese na glavi

No sve krune carske pripadaju – Savi.

Najviša planina

Najviša planina kojom sunce sjaji

To nisu Karpati, nisu Himalaji,

To Ararat nije nit' Olimp kraj mora

Vrh se njen podiže iznad sviju gora.

Iz nje teku vode kao kristal jasne,

Rjeke i potoci i bezbroj izvora

A pod njom se šire doline prekrasne,

Toj planini divnoj nebo je uzglavlje

Ime joj je vječno – Sveto Pravoslavlje.

Jednoj rjeci ime Rjeka Apostola

Ona leči bolne od svakoga bola,

A druga je rjeka Rjeka Mučenika

Njen je žubor prepun pobjednih usklika,

A treća je rjeka Rjeka Svetitelja

Ona se preliva od vječnog veselja,

A četvrta jeste Rjeka Djevojačka

Prozračna je, divna, cjelebna i laka.

No pre sviju rjeka čet'ri su izvora,

S ovih svaki putnik najpre piti mora.

Dok s prvog ne pije drugi mu se ne da

Nit ga uhom čuje nit ga okom gleda,

A kad s prvog pije drugi se kazuje

I žuborom svojim k sebi primamljuje;

Tako se i treći i četvrti javlja -

To su četir vrela Svetog Pravoslavlja.

Prvi izvor jeste Izvor Pokajanja

On je sav od suza i suznog blistanja,

A drugi je izvor Izvor Očišćenja,

Posred cvjeća teče i bjela kamenja,

A treći je izvor Izvor Molitava

On teče koritom od samog tamjana,

A četvrti jeste Istočnik Milosti

Njegov je početak i kraj u vječnosti.

Tu i druge vode u bezbrojnom jatu

Niz planinu s' nižu k'o đerdan o vratu.

Tu se nečist kupa, žedan slatko pije,

Ranjav rane leči, grešnik grjehe mije,

To su svete vode samim Bogom dane

I Hristovim krstom navjek osveštane;

Ni planine ljepše ni boljega slavlja

Tu planinu zovu – Gora Pravoslavlja.

Pojas pravoslavlja

Od Soluna grada do Uralskih gora,

Od Uralskih gora do Tihoga mora,

Tkanina je jedna svetinje i slavlja,

Neprekidni pojas svetog Pravoslavlja.

Jedna ista vera, jedna ista nada,

Od Japanskih stena do Soluna grada,

Narodima svetli i srca im zgreva;

Jedna ista crkva istog Boga peva.

Od Afrike žarke do Alaske ledne

Oltari su mnogi svete crkve jedne.

Bez pojasa toga svet bi se raspas'o,

Bez te Božje crkve svet se ne bi spas'.

To je crkva čudna, apostolskog kova,

Vasionska, večna, ni stara ni nova.

Nit je ona tvoja nit pripada meni -

Radujmo se, braćo, zato što smo njeni.

Crkva naša – majka naša

Crkva naša, majka naša,

Duhovnog je puna mleka,

Puna hrane za sve duše,

A za bolne puna leka.


Kao harfa sa sto struna,

Strune ječe, duše leče,

Muzike je svete puna.


U dva sveta dece ima,

I na nebu i na zemlji,

Sve ih drži na očima.


Hiljade je leta stara,

Al' opet je uvek mlada

Ka' nevesta večnog Cara.

Crkva – starim snažna mladost,

Crkva – mladim mudra starost,

Crkva – tužnim prava sladost,

Crkva – svima večna radost.

Narod crkve Bogu diže

Narod crkve Bogu diže,

Da je svome Tvorcu bliže,

Da mu crkva dušu blaži

I molitva srca snaži.

Narod crkve Bogu stroji,

Jer se živog Boga boji,

Da mu Gospod grehe prosti

Da oživi mrtve kosti.

Narod crkve Bogu zida,

Da mu crkva rane vida,

Da mu bole ublažava,

Da mu muke olakšava.

Narod crkve Bogu pravi,

Da u njima Boga slavi,

Večnog Boga Stvoritelja

I narodnog Spasitelja.

Gora visoka

Uzdigla se gora čarna

gora visoka,

I na gori kula bela

kula plamena.

Udarili zli vetrovi

goru visoku

Da preture onu goru

goru visok.

Bučale su strašne bure

bure strahotne

Da obore belu kulu

kulu plamenu.

Al' se gora održala

gora visoka

I na gori kula bela

kula plamena.

To ne bila gora čarna

gora visoka

Ni na gori kula bela

kula plamena

Već to bila crkva Božja

s krstom pobednim,

S kubetima od nebesa

s krstom Hristovim.

Srodnici smo Božji

Srodnici smo Božji,

Deca besmrtnosti -

Otac naš nebeski

Otac je svetlosti.

Otac je svetlosti

I večnog života -

Od njega nam zrači

Svetlost i toplota.

Svetlost i toplota

Od Boga nam zrači;

Time decu Svoju

Bog Sebi privlači.

On Sebi privlači

Duše Sebi srodne,

A nesrodne neće -

Nisu mu ugodne.

Nisu mu ugodne

Duše odmetnice

Nebu nesrodnice

Duše zloradnice.

A mi smo od Boga

I svetih otaca,

Srodnici anđela

I sviju svetaca.

Poreklo je naše

S nebeskih visina,

Na nebu je naša

Večna otadžbina.

Tamo gde caruje

Hristos s anđelima

I sa svetim Savom

I srpskim svecima.

Tamo gde je razum,

Istina, krasota,

Tamo gde je pravda

I večna dobrota.

Ne tugujte, deco

Ne tugujte, deco, niste sirotani,

Vaš nebesni Otac hrani vas i brani.

Uzdignite srca, uzdignite ruke,

On spasava hitno od bede i muke.

Ne tugujte, majke, obrišite suze,

Milostiv je Gospod što vam decu uze.

Uzo ih u carstvo života i milja,

U krilu ih svome blago blagosilja.

Ne tugujte, sestre, živa su vam braća,

Što od Boga dođe, to se Bogu vraća.

U onome svetu gde sveci pevaju

Mila vaša braća tamo vas čekaju.

Ne tugujte, braćo, za svojim sestrama,

One su u raju; nadaju se vama.

S anđelima svetim one mole Boga:

Svaka mila seja za brata miloga.

Ne tugujte, ljudi, za ovim životom,

Za prolaznim blagom i hudom lepotom.

Spremio je za vas Gospod život bolji:

Gospodnjoj se smernoj poklonite volji.

Spremio je za vas Gospod blago veće

I lepote večne i bezbrojne sreće

U nebesnom svetu, u raju slatkome.

Poklon'te se zato Ocu nebesnome.

Sve će dobro biti

Bog otaca naših Bog je i sinova,

Čuvar zemlje naše i naših domova.

Kroz čudesa strašna, kroz paklene strave,

On je oce naše doveo do slave.

Stopu sve po stopu, kroz oganj i vodu,

Darivo im milost, snagu i slobodu.

Zato niko od njih ne hte veru kriti:

"Naš je Tvorac s nama – sve će dobro biti!"

Bog đedova naših Bog je i unuka:

Iscelitelj rana, Pobeditelj muka.

Uvek isti Gospod, Gospod nad vojskama;

Ka'no đedovima – pomaže i nama.

Ka'no svetom Savi tako i Dušanu,

Ka'no Milutinu tako Strahinj banu.

Pretci i potomci, i gladni i siti,

Jedan jezik znaše: "Sve će dobro biti!"

Uskliknimo i mi: Sve će dobro biti!

Ta navek će zora ponoć naslediti.

Sve će dobro biti! neka mladić rekne,

Sve će dobro biti! neka starac jekne,

Sve će dobro biti! pevali su sveci,

Sve će dobro biti! pevaj, majko, deci.

Sve će dobro biti! sveštenici, pojte.

Sve će dobro biti! narodi, utrojte.

Šta je jezik srpski? Šta srpski zboriti?

To su čet'ri reči: Sve će dobro biti.

Himna milijarde Hristu vernih

Mi stojimo svi za Hrista,

Protiv laži i nasilja.

Tvorac sveta laž ne voli

Nit' nasilje blagosilja.

Za istinu mi stojimo

- Istina je Božje ime -

I kada se mi borimo

Moć je naša moć istine.

I za ljubav mi stojimo

- Bog ljubavi zna i čuje -

Pa kada se mi borimo

Ljubav kroz nas pobeđuje.

A kad padne zmija laži,

Kada mine mrak nasilja,

Svet će ljubav tad da traži

A istinu blagosilja.

Deset Božjih zapovedi

Zapoved je prva: Veruj jednog Boga

Nema drugog boga sem Boga jednoga.

Aliluj, Aliluj,

Bože blagi pomiluj!

Zapoved je druga: Ne poštuj idole,

Prokleti su oni što se njima mole.



Aliluj, Aliluj,


Zapoved je treća: Svetkuj Božje ime,

Ne psuj i ne huli, ne šali se njime.





Aliluj, Aliluj,


Zapoved četvrta: Sedmi dan nedelju

Svu posveti Bogu svome Stvoritelju.







Aliluj, Aliluj,


Zapoved je peta: Poštuj roditelje

Da naslediš život i večno spasenje.









Aliluj, Aliluj,


Zapoved je šesta, zapamti Ne ubi

Kain brata ubi i dušu izgubi.











Aliluj, Aliluj,


Zapoved je sedma: Ne čini preljube

Gadi se preljube kao strašne gube.

Zapoved je šesta, zapamti: Ne ubi












Aliluj, Aliluj,


Zapoved je osma, pamti: Ne ukradi

Nemirne je duše ko se krađom sladi.















Aliluj, Aliluj,


Zapoved deveta: Da se ne kleveta,

Ne svedoči krivo, Božja je osveta.

















Aliluj, Aliluj,


Zapoved deseta: Tuđe ne poželi,

I zavišću crnom susede ne cveli.

Zapoved deveta: Da se ne kleveta,

Ne svedoči krivo, Božja je osveta.

















Aliluj, Aliluj,


Vladaj Bože

Vladaj, Bože, Ti kroz mene

I upravi stope moje:

Bez promene i bez smene

Nek se čuju reči Tvoje.

Nek se čuju reči Tvoje

Kroz nemoćna usta moja;

Nek uz reči dela stoje,

Nek se vide dela Tvoja.

Nek se vide Tvoja dela

U delima ruku moji'

Da bi znala zemlja cela

Tebi slavu da zapoji.

Da zapoji, da zatrubi:

Gle sin Oca kako ljubi!

Da zatrubi, da objavi:

Kroz sina se Otac slavi!

Oj, badnjače, badnjače

Oj, badnjače badnjače, ti naš stari rođače,

Dobro si nam došao i kuću ušao!

Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,

Badnjače, badnjače, rođače, rođače.

Donosiš nam mnogo sreće, svakog dobra pune

vreće.

Ti nam Hrista objavljuješ, Njega slaviš i

kazuješ;



Kolko, kolko varnica, tolko, tolko srećica

I toliko ovaca, i toliko janjaca;



Hristos nam se rodio, u pećinu spustio,

Da svud ljubav posije i ozeble ogrije;



Tri cara

Do tri cara, tri zvezdara,

Tri mudraca odabrana,

Za Zvezdom su na put pošli

Od istočnih toplih strana.

Car Valtazar bela lika,

Car Melhior crne boje,

I car Gaspar žuta lika.

U svakom se misli roje.

U njima se misli roje

Misli razne, misli mnoge,

Nije čudo, put je dalek

Do pećine te uboge.

Pa će reći car Valtazar:

Šta mislite, o drugovi,

Kakve li je boje lica

Kakve boje car taj novi?

- Žut je, mislim kao zlato,

Nema boje izbranije;

Takvo mnjenje Gaspar dade,

- Kao zlato, drukči nije!

Car Melhior tada reče:

- Crn k'o smola biti mora,

K'o izmirna skupocena

Od arapskih kršnih gora.

Car Valtazar najzad zbori:

- Ja bih smeo reći vama,

Da je beo novi care

K'o dim beli od tamjana.

U pećinu kad stigoše,

Novog Cara sagledaše,

Smerno mu se pokloniše,

Darima ga darivaše.

Kad se doma povraćahu

Opet govor otpočeše,

Pa drug svaki druga pita:

- Kakav beše? Kakav beše?

Svak odgovor isti daje

Iz riznice svog sećanja:

- Ne videh mu pravu boju

Od svetlosti i blistanja.

Lice mu se presijava:

Čovek li je? Čovek li je?

U mladencu tome carskom

Božanska se tajna krije.

Kad ga gledaš, na te liči,

Čoveku je svakom sličan,

Al' kad gledaš i još gledaš

Od svakog je On različan.

Takvog Cara u svet nema,

No o takvom sav svet sneva;

Vaistinu rodi nam se

Sin Božiji, Car careva.

Istok sa visine

Istok nam se sa visine javi

Večnu svetlost svetu da objavi,

Večnu svetlost i večno sijanje,

Večnog Boga večno postojanje.

Sin se javi Oca da objavi

I Duh siđe Sina da proslavi.

Trijedina slatka harmonija

Ljudska srca ljubavlju zagrija.

Večni Istok večitoga dana

Na istoku sunčanom zarudi

Od sna ljude teškoga probudi.

Snoviđenja lažna iščezoše,

Mračne seni u ad pobegoše.

Hristos dođe, ljude strava prođe;

Hristos reče, pakao uteče;

Kad postrada, satanu savlada;

U smrt pade, u život ustade. -

Grob se strese, kad Hristos voskrese.

Molitva

Sveti sveti sveti, o trisveti Bože,

Niko nas van Tebe prosvetit ne može.


Niko nas van Tebe prostiti ne može.


Niko nas van Tebe proslavit ne može.


Niko nas van Tebe složiti ne može.


Niko nas van Tebe spasiti ne može.

O smiluj se na nas zbog naših otaca,

Tvojih vernih slugu i Tvojih svetaca.

Prosveti nas Bože, prosti i proslavi,

Bez Tebe smo slični sasušenoj travi.

Složi nas i spasi, Hriste Spasitelju

I privedi tvome večnom Roditelju

U nebesno carstvo, svrhu sviju svrha,

U poslednju metu svih zemaljskih trka.

Jedno tek želimo: Tebi da služimo,

Mesiju i Spasa službom da slavimo.

Jer ko Tebi služi taj najboljem služi,

Na patnje i muke nikom se ne tuži.

Bez Tebe su ljudi ka bez očnjeg vida:

Bez puta, poštenja, bez nade i stida.

Ti si temelj svemu, Ti si smiso svemu

Ko sleduje Tebi, duh je Tvoj na njemu,

I blagoslov večni i život bez kraja

I slava i pesma usred Tvoga Raja.

Pesma Svetom Savi

Gospod blagi zbori kad po zemlji hodi

O duhovnom piću i o živoj vodi:

Blažen ko nju pije u ovome veku,

Reke će od njega žive da poteku.

U srpskome rodu niko znao nije

Živom vodom sebe k'o ti da opije.

Zato su iz tebe reke se izlile

I svu zemlju srpsku divno natopile:

I milost i pravda i istina sveta,

I nada i bratstvo i smerna prosveta,

Snažno rodoljublje, nežno bratoljublje

To su tvoje vode, sve dublja od dublje.

Pojio si njima živi ti rukosad,

Pojio si do sad, pojićeš i od sad.

K'o što Misir nema vode izvan Nila

Tako ni bez tebe tvoja domovina.

Molitva Svetog Nauma

Sveti Naum Boga moli

Za sav mili narod svoj:

- O svevišnji Stvoritelju,

Spasi mili narod moj!

Izbavi ga od zla duha,

Od poplave i suše,

I daruj mu zdravlje krepko,

Zdravlje tela i duše.

Sve što slavi tvog Nauma

Blagoslovi, Gospode,

Da žitejsko burno more

Sretno, lako prebrode.

Nek poteče iscelenje

Iz čudesnog groba mog,

Da sav narod slavi Tebe,

Milostivog Boga svog.

Sveta Srbija

Neka druge zemlje ponose se silom

I bogatstvom svojim, svojom veličinom:

Neka drugi sebe sa Rimom sravnjuju,

Zlatne krune sebi, drugim lance, kuju;

Ti si naša mati od zore milija,

Milokrvna, verna i sveta Srbija.

Zavetom otaca: Bogu verni biti

I časnome krstu život posvetiti.

Ti si osveštana, ti si opravdana,

Suzama i krlju od greha oprana,

Pa džinovski rasteš kao kći Božija

Dok ti oba sveta ne priznadu ime:

Sveta Srbija.

Neka Srbe opet sloga krasi

Sad il' nikad, Bože nad vojskama,

Sad il' nikad, Ti se smiluj nama.

Pokaj narod, pomiluj i spasi,

Neka Srbe opet sloga krasi.

Stara sloga ustaničkog kova

Nek' zasija opet kao nova.

Brat nek' bratu pruži obe ruke,

Složne ruke savladaće muke.

Nek' brat brata hvali a ne kudi,

Bog pravedni svakom će da sudi.

Mnoge sveće od jedne su jače;

Tama beži ispred složne braće.

Svetlost sloge strašilo je tami

Kad se braća zdrave: "Bog je s nami!"

O narode srpski krstonosni,

Primi ovaj nauk spasonosni,

To je nauk Božije Biblije,

To i nauk tvoje istorije.

Pesma Srbima

Kud gođ Srbi hodili

Pa se Bogu molili

Svud su dobro stizali

I s pesmom se vraćali.

Kad se nisu molili

Sa puta su shodili

I dugo su lutali

I s plačem se vraćali.

Što gođ Srbi tvorili

Pa se Bogu milili

Svud su srećni bivali

I složno su pevali.

Kad se nisu molili

Vratove su lomili

Pa su gorko plakali

Dušmani se smejali.

Kad su Srbi zborili

Pa se Bogu molili

Bratski su se složili

Braćom su se slovili.

Kad se nisu molili

Zle su reči zborili

Zborisali s lupnjavom

Vraćali se s kuknjavom.

Pomolimo se braćo i mi

Da se Srbi slože svi

Kud hodili hodili

Što tvorili tvorili

Što zborili zborili

Da bi Boga molili

Da ih Bog blagoslovi

Svojom decom oslovi.

Pesma Kajmakčalana

Kajmakčalan bela gora

K'o zastava pobodena,

Bez šumora, bez rumora,

S dva pokrova pokrivena,

S dva mrtvaca na leđima:

S belim snegom i kostima.

Stražar sluša: Neko peva!

Tiha pesma ispod gore!

- Da l' planina bunca, sneva,

Il' pod snegom mrtvi zbore?

Sluša stražar – varka nije -

Pod snegom se pesma vije.

"Oj Srbijo, majko mila,

"Jesi l' srećna? Jesi l' jaka?

"Jesi li se odmorila?

"Da li imaš još junaka?

"Kaži nama, mila mati,

"Da bi mogli mirno spati!"

Mesto glasna odgovara,

Stražar gleda, dobro vidi,

Ljudima se pokri gora -

Hromi, bedni invalidi:

"Mirno spite, druzi mili,

Junaci smo i mi bili!"

Ispod snega hor povika:

"Vi ste Juče, vi ste prošli,

"Stara gardo ranjenika!

"No da li su novi došli?

"Oj Srbijo, mila mati,

"Ne možemo mirno spati!"

Stražar gleda: gora pusta.

Obuze ga stara tuga.

No najednom – masa gusta

Pokri goru, drug do druga:

"Evo i nas, novog kova,

Mi smo srpska vojska nova!

Mi smo kita od junaka,

Ne brinite, braćo, za nas,

Srbija je kroz nas jaka!" -

"O pa vi ste samo Danas!

"Ne možemo mirno spati,

"Oj Srbijo, mila mati!"

Stražar gleda pun bojazni

Kako i te vojske nesta,

I gora se sva isprazni

Ali pesma još ne presta:

"Oj Srbijo, gora poji,

"Na kom tvoje Sutra stoji?"

Stražar začu uzdisanje

Gde junaci slavni leže,

Ispod snega ču jecanje,

Gorčina mu srce steže,

U tom munja silna sinu

I obasja džin planinu.

Zasija se džin planina,

Nova vojska na nju slete:

Srpska deca, omladina,

Za četama vrve čete.

Zaklicaše deca mala:

"Oci naši, vama hvala!

- Odmarajte vaše kosti,

Baš mnogo ste prepatili,

I Bog da vam duše prosti,

Vitezi ste divni bili!

Mi ćemo se potruditi

I junaci k'o vi biti".

Tad zabruja iz grobova

Pesma jeknu iz dubine:

"Deco naša, snago nova,

"Vi ste Sutra otadžbine!

"Oj Srbijo, mila mati,

"Sad možemo mirno spati!"

Vjera naša, vjera stara

Vjera naša vjera stara,

Vjera naših svetih cara,

Vjera puka i knezova

I narodnih vitezova.

Vjera večna, vjera slavna

Naša vjera pravoslavna.

Viteze je izrodila

I svece je odgojila

Narod srpski prosvetila

Zemlju našu osvetila.



Vjera ova duši prija

I razumu ljudskom sija,

Srce blaži, volju snaži -

Ko još od nje bolju traži!



Molitva Bogu

Pomozi nam, višnji Bože,

Bez Tebe e ništ' ne može,

Ni orati ni kopati

Ni za pravdu vojevati.


Bez Tebe se ništ' ne može,

Ni roditi ni umreti

Niti bolest preboleti.



Ni grešniku pokajati

Niti s bratom zapevati.



A s Tobom se sve postiže

I u večni život stiže. -

Srpska sloga

Srbin ima jednu miso

U srce mu Bog upiso:

Da on svakom dobra želi,

Da sirotu ne ucveli,

Da daruje ko mu traži

I bol svačij da ublaži.

Samo Srbin nema sloge,

Otuda mu bede mnoge.

Srbin ima prošlost slavnu

Ima veru pravoslavnu,

Ima jezik – biser sjajni,

Ima pesmu – đerdan bajni,

Ima pamet – da caruje,

I veštinu – da vojuje.

Samo Srbin nema sloge


Srbin ima bistro oko

I brzinu kao soko,

Što naumi učiniće,

Što pogreši popraviće,

Svuda stiže, sve postiže,

Niko Bogu nije bliže.

Samo Srbin nema sloge,


Al' kad Srbin stekne slogu,

Miliji će biti Bogu,

I majke će u daljini,

U Indiji i u Kini,

Svojoj deci govoriti:

- Želite li srećni biti

Na Srbe se ugledajte

Srpskom slogom zablistajte!

Pesme svetiteljima

Svetom Jovanu

7. januar

O sveti Jovane

Divni Krstitelju

Ti Preteča beše

Slavnom Spasitelju.

Ti čistotom tvojom

Ljudske duše teknu

I ko strašna truba

Sa Jordana jeknu.

Budeć ljude od sna

I poroka lena,

Kad sekira beše

Blizu do korena

Ja se tebi klanjam

Ja se tebi molim

Pomozi da svakoj

Napasti odolim.

Daj mi od tvog srca

Lavovske jačine,

Daj mi od tovog duha

Angelske beline.

Daj mi tvoje moći,

Da postanem probom,

Bogu se pokorit

i vladati sobom.

Krstiti se postom

Čistiti se bdenjem

Sladiti molitvom

I nebesnim zrenjem.

I bez straha hodit

Mučeništvu svakom

Sa hrabrošću tvojom

I sa verom jakom!

O sveti Jovane,

Božji Ugodniče

I za višnju pravdu

Slavni Mučeniče

Ti koga se vojske

Nečastivih boje,

Nemoj se oglušit

O moljenje moje.

No ukrepi mene

Molitvama tvojim,

Da ko sveća pravo

Pred Gospodom stojim!

Sveti Georgije velikomučenik

i pobedonosac

23. april

Georgije mučeniče,

Georgije pobedniče:

Kroz muke si pobedio

I kroz smrt se proslavio.

Sve si smatr'o jevtinije

Od Istine, Georgije,

Vlast i čast si zemnu dao,

Uz živog si Hrista stao.


Georgije pobedniče,

Trven, lomljen strašnom mukom,

Ti bi držan Božjom rukom,

Te sve muke behu lake:

Zbog Božije ruke jake.

Svi se tebi poklanjamo,

Tvoje ime proslavljamo.


Georgije pobedniče:

O smiluj se Sveče nama,

Zaštiti nas molitvama,

Pred prestolom Hrista Boga,

Našeg Spasa svemoćnoga:

Da se muke ne strašimo,

Da trpljenjem pobedimo!

Sveti Vasilije Ostroški

29. april

Sveti Vasilije, Božji Ugodniče

I od svake muke čudni celebniče.

Silom Hrista svoga Kog vozljubi mnogo,

Najteže bolnike ti si lečit mogo,

To i sada možeš svakom ko te štuje

I u živog Boga ko tvrdo veruje.

Ne prestaj pomagat slavo srpskog roda

Ne prestaj za grešne moliti Gospoda.

Ti si svetac Božji u nebeskoj slavi

A sveci su ljudi duhom celi, zdravi.

U tebi vidimo mi pravog čoveka,

Slobodnog od greha, i prepunog leka,

U kom oganj gori Duha Svesvetoga,

U kom ljubav stoji Hrista Vaskrsloga.

Zahvalni smo tebi, i Bogu Svesilnu,

Što kroz tebe lije milost preobilnu,

Kroz svog sveca čudna i angelolika -

Vasilija srpskog, Božjeg ugodnika.

Sveti Joakim i Ana

9. septembar

Veseli se nerotkinjo,

Veseli se stara Ano!

Ti ćeš začet i roditi

Čedo čudno, izabrano.

Kao negda stara Sara,

Kao majka Samsonova,

Kao majka Samujlova,

Kao majka Jovanova -

Slavnija ćeš od svih biti,

Jer ćeš rodit od bedara

Divnu Devu, jedinstvenu,

Divnu Majku Višnjeg Cara.

Veseli se Joakime,

Oče majke neviđene,

Koju Tvorac želi slavom

Neviđenom da odene.

Zakon gubi svoju silu

Kad Bog hoće i gde hoće,

Ko će s Bogom da se pravda,

Da se pravda s Bogom – ko će?

Ne po ćudi no po ljubavi

Bog zakone menja svoje,

Pred ljubavlju svi zakoni

Stoje ko da ne postoje.

Kad gladuju ljudi – Gospod

Suhu njivu čini rodnom,

Zbog duhovne gladi sveta

Nerotkinju čini plodnom.

Na spasenje ljudi Gospod

Sve najbolje ustrojava,

Za to cela crkva svetih

Kliče Njemu: slava, slava!

Krstov dan

14. septembar

Spasi Bože ljude svoje,

Spasi Gospode,

Krstom časnim Ti nam svetli,

Krstom na vodi!

Krst je sila i znamenje,

Krst je spasenje.

Spasi Bože narod Srpski

I sav njegov dom,

Daj mu snage da posluži

Tvom krstu časnom!


Krst je spasenje.

Spasi Bože i sve one

Što su na vlasti,

Krst presveti nek ih čuva

Crne propasti!


Krst je spasenje.

Spasi bože i sav narod

Što ti se moli,

Neka krstom svakoj muci

Brzo odoli!


Krst je spasenje.

Sveta Petka

14. oktobar

Čisto srce Gospod želi,

Jevanđelje tako veli.

Čista deva ti ostade,

Čisto srce Bogu dade,

O predivna svetiteljko,

Naš uzore, Sveta Petko!

Um prečisti Gospod traži,

Bez maštanja i bez laži,

Ti Mu dade um prečisti

K'o anđelski – takav isti,


Čuj nam molbe, sveta Petko!

Dušu čistu Gospod ište

K'o nebesno svetilište,

Takvu dušu ti odgaji

Što na nebu sad se sjaji,


Pomozi nam, sveta Petko!

Pomozi nam molitvama

U životnim nevoljama,

U oblačnoj zemnoj tuzi

Zasvetli nam, slično duzi,

O predivna čedna devo,

Sveta majko Paraskevo!

Sveti Luka

apostol i evanđelist

18. oktobar

Božestveni Luka, i uman i učen,

Dragovoljno beše za Gospoda mučen.

Izbeći mogaše poruge i muke,

No svet ne bi imo velikoga Luke.

Luka mladi vide Božiju Istinu,

Predade se srcem Božijemu Sinu

Sluša Učitelja, gleda Čudotvorca,

I u Njemu pozna svog besmrtnog Tvorca,

Vide Vaskrsloga i govori s Njime,

Čudesa sotvori u Njegovo Ime .

I Hristos mu posta jedinstvena radost,

Žrtvova mu Luka um, blago i mladost.

Kad ostari Luka, mlad Hristos bejaše,

Od Hrista primaše i svetu davaše,

Pa kad svetu dade što mogaše dati

Tad mu svet, po Pismu, nemilošću plati

O maslini staroj visi starac Luka

S osmejkom na licu, prekrštenih ruka,

Sa neba se pruži ruka samog Hrista

I prihvati dušu svog Jevanđelista.

Sad u raju svetlom, s drugi Apostoli,

Za crkvu se svetu sveti Luka moli.

Sveti Kozma i Damjan

1. novembar

Crkva slavi čudotvorne Vrače,

Sjajne zvezde što Gospodom zrače,

Svetog Kozmu i svetog Damjana,

Dva hrišćanska divna velikana

Todotiju majku uz sinove,

Što odhrani ovakve divove.

Slavna braća zakon ispuniše

I milošću Hristu ugodiše,

Ugodiše Hristu milosnome

Najvećemu Vraču bezmednome.

Dar primiše, lekari postaše,

Dar primiše, al ga ne prodaše.

Dare Božje bednim darivahu,

Imenom ih Hristovim celjahu.

Tako bilo, tako i sad biva,

Vreme svece tamom ne pokriva,

Niti pokri čudotvorne Vrače,

Oni danas ko i nekad zrače,

I pomažu bolnim i nevoljnim

Molitvama moćnim, dobrovoljnim,

Pred Hristovim Prestolom nebeskim

Čast i slava Vračima čudesnim!

Sveti Jovan Zlatoust

13. novembar

Crkva slavi svetoga Jovana

Zlatousta, Bogom darovana,

Hristovoga velikog vojnika

Što je Crkvi i ponos i dika.

Dubokoga i srca i uma

a na reči harfa zlatostruna.

On poroni u dubine tajni

I izvuče biser zvezdosjajni,

On se diže nebu u visine

I objasni božanske miline,

Istoriji sagleda dužinu,

Svu je dade Božijemu Sinu.

On nam otkri grehovne užase

I vrline što čoveka krase,

Pokaza nam najmilije tajne

I sve slasti Raja milobajne.

Jevanđelist, Tumač jevanđelja,

I nosilac duhovnog veselja,

K'o apostol revnova za Hrista,

Ni uz jedan porok on ne prista;

K'o mučenik on primi mučenje,

Mučenje je zalog za spasenje -

Hristov sluga pokaza se pravi,

Zato Crkva Zlatousta slavi.

Prepodobni Alimpije

Stolpnik

26. novembar

Odvezan od strasti, odvezan od sveta,

Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta,

Sav predan molitvi i bogomisliju -

To donese slavu svetom Alimpiju.

Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže,

Tek dalje od zemlje – Bogu bliže, bliže!



Nek gromovi grme, pogoditi neće,

Gromovima Gospod upravlja i kreće.



Molitvom prosija kao sunce jasno

I ime mu osta kroz vekove glasno.

Misao o Bogu stvori besmrtnika,

Alimpija divnog, Božjeg ugodnika.

Na nebu se sada stolp veliki sija,

To je svetla duša svetog Alimpija

I sada molitvi sav je predan za nas

Alimpije stolpnik – i juče i danas.

Od njega se i sad zli duhovi kriju,

A mi radujemo – svetom Alimpiju.

Sveti Nikolaj,

arhiepiskop mirlikijski

6. decembar

Svetog oca Nikolaja

Četir stane sveta slave

Ko viteza silne vere,

Vere Božje, vere prave.

Od kolevke Bogu predan

Od kolevke sve do kraja;

Pa proslavi i Bog njega,

Svoga vernog Nikolaja.

Za života slavan beše

A po smrti još slavniji,

Moćan beše i na zemlji

A sa neba još moćniji.

Svetla duha, čista srca,

On hram beše živog Boga;

Narodi ga zato slave

Kao sveca čudesnoga.

Bogat slavom Nikolaje

On svečare svoje voli,

Pred prestolom večnog Boga

Za njihovo se dobro moli.

Blagoslovi Nikolaje,

Blagoslovi ljude tvoje,

Što pred Bogom i pred tobom

Na molitvi smerno stoje.

Sveti prvomučenik

Stefan Arhiđakon

27. decembar

Na Stefana duhom obasjana

Navališe Jevreji krvnici.

Krvav Stefan na kolena kleče

I povika k nebu iza glasa:

O Gospode, što s krsta oprosti

Greh najveći što zemlju potrese,

Greh najveći što ga nebo vide,

Što oprosti svojim krvnicima,

Sad i mojim oprosti Preblagi!

Šta je ovaj zločin spram onoga?

I ja šta sam spram Gospoda moga?

To izreče, duh Bogu predade.

Gnevni starci, grdne plašljivice,

Kad ubiše, tad se razbegoše.

Tad angeli s neba se sletiše

Oko tela prvomučenika,

U horu mu pesmu otpojaše

Rajsku dušu u Raj uznesoše.

Sedam tajni

Sedam tajni

Sedam ima tajni, kroz njih Duh se javlja

Te kroz njih čoveka staroga obnavlja:

Kroz sveštanu vodu, i kroz sveto miro,

Kroz hleb zakvašeni i kroz čudno vino,

Kroz stavljanje ruku, i kroz čin venčanja,

Kroz reči kajanja, i jeleosveštanja.

Sedam ima tajni i sedam darova,

Čovek kroz njih biva Božji čovek s nova.

Nije voda tajna kad se s gore sliva

No kad Duh njom grehe s krštenoga smiva;

Nit je miro tajna niti što kazuje

Osim kad Duh kroza nj dušu ukrepljuje;

Niti ima tajne u hleba i vina,

Sem kad Duh predstavi kroz njih Božjeg Sina;

Polaganje ruku onda nešto znači

Kada Duh svesilni kroz to silom zrači;

Spajanje dva tela bila b' skotska veza

Da je ne osvešta Svetog Duha jeza;

Reči ispovesti i reči kajanja

Bez Svetoga Duha bila bi bajanja;

Pomazanje maslom tela bolesnoga

Podiže i leči dejstvom Duha Boga.

Sedam ima tajni razne materije,

To su sve kanali, kroz njih Duh se lije.

Sedam ima tajni, sve su jedna tajna -

Tajna dejstva Duha, čudesna i bajna.

Ko poznaje Duha, i tajne će znati,

I još uz to znaće Crkvu poštovati.

Ko zavoli Duha, tajne će voleti,

Od neznanja taj se neće razboleti.

Krštenje

Matej 3,11

Vodom smo se mi krstili,

Vodom svetom, vodom čistom,

Duhom smo se osvetili,

Umrli smo mi sa Hristom,

U vodu se pogruzili,

Sad smo sluge Hristu istom.

Kršteni smo mi u Hristu,

Sad držimo dušu čistu!

Krštenje je Jovanovo

Bilo samo k pokajanju,

A krštenje ovo novo

Duhovnu nam dalo banju,

Sve u ime u Hristovo

Privelo nas osveštanju.



Pre krštenja sluge besmo,

Sluge besmo zemljanosti

Krštenjem se zarekosmo

Odbaciti sve slabosti,

Demona se odrekosmo

I grehovne debelosti.



Duh Presveti odabra nas -

Što k'o golub jednom sleti, -

Svojom silom pomaza nas

Duh Svesilni, Duh Presveti,

Svojom plamom zagreja nas

I razgori oganj sveti.



Tajna krštenja

Krštenjem je Hristos vodu osvetio,

Vodu osvetio, ljude prosvetio.

Duh Sveti nad vodom Jordanom letaše,

Od njega se voda sjajem prelivaše,

Duh i sada leti nad vodom krštenja

I svršuje čudnu tajnu očišćenja.

On omiva dušu od bolesti stare,

Od bolesti stare, zmijinje prevare,

Kojom Adam prvi skliznu iz Raja

I obnažen beše od božanskog sjaja.

Duh otvara duši carstvo blagodati,

Novom Silom, Silni, On dušu bogati.

Sa satanskog puta dušu vraća Bogu,

Ponovo je stavlja na slobodnu nogu,

Da slobodno bira Put od mnogih puta -

Krštenjem se čovek piše za regruta,

Za regruta vojske što 'no Hristos vodi,

Što 'no Hristos vodi, u carstvo uvodi.

O Presveti Duše, Gospodaru sveta,

Ti osveti dušu krštenog deteta,

Osveti mu dušu, srce mu ukrepi,

Um mladenca slaba uz Hrista prilepi,

Da nam regrut brzo postane vojnikom,

Da revnost za Bogom bude mu navikom,

Da ka' vojin Hristov vek ovaj odživi,

Da delima dobrim narode zadivi,

A Ti, blagi Hriste, podrži mladenca,

S ljubavlju ga neguj k'o pastir agneca!

Tajna miropomazanja

Ko se mirom pomazuje,

U veri se utvrđuje,

Taj uz Hrista bliže stoji

I Hristov se vojnik broji,

Duh Sveti ga od zla skriva,

Svojom silom čuva živa.

Molimo se Duhu Svetom

Da bdi vazdan nad detetom.

Duh što skrepi apostole,

Koga sveci žarko vole -

Tom se Duhu poklonimo,

Za mladenca zamolimo:

Molimo se Duhu čistu

Da priljubi dete Hristu,


Da bdi vazda nad detetom.

Duh od Crkve drži krmu

Na njezinom putu strmu,

Taj Duh Crkvu rukovodi,

K'o nevestu Hristu vodi -

Tom se Duhu mi klanjamo,

Toga Duha proslavljamo -


Da bdi vazda nad detetom.

Tajna pričešća

Tajna sveta, tajna mila!

Kroz nju teče Božja sila -

Hraneći se hlebom, vinom,

Hranimo se Božjim Sinom;

Hrana čudna, hrana čista -

Telo i krv Živog Hrista!

Ko se hrani ovom hranom,

Ovom hranom odabranom,

Taj se zdravljem pričešćuje

I sa Hristom sjedinjuje.



Hleb je telo živog Cara

I znak sume svih dobara,

A vino je znak istine

Što s' ne menja i ne gine,



Svi Hristovi pričasnici

Ljubavi su zatočnici,

Jednim Duhom sjedinjeni,

Jednom čašom zbratimljeni

Čaša čudna, čaša čista,


Hristos koren a mi grane

Iz korena što se hrane;

Grana plodna, grana zdrava,

Dok joj koren hranu dava.



Hristos srce, a mi udi,

Mi kršteni Božji ljudi,

Krv iz sebe srce lije -

Blažen onaj što je pije!

Piće zdravo, čudotvorno,

Piće krasno, bogotvorno!

Tajna braka

Bračna ljubav Boga slavi,

Od dva srca jedno pravi.

Bračnu vezu sam Duh sklapa,

Dva u jedno biće stapa -

Brak je čestan i neskveran

I ljubavi simvol veran.

Hristos Sebi crkvu stroji,

On je Svojom krvlju poji,

On je hrani, On je greje,

U njoj ljubav Svoju seje -



Duh tvorački brak pohađa,

Jer brakom se nov svet rađa,

Čedan brak je sveza troga,

Treći to je – Duh od Boga. -



Tajna sveštenstva

Sveti Duh pokreće vaseljenu celu,

U celosti njenoj i u svakom delu;

U zvezdama sjajnim i u zemnom prahu,

Kad se ne protivi Njegovome dahu.

Kanalima slabim sveta telesnoga

Duh se moćni kreće radi dejstva Svoga.

U tajni sveštenstva rukama se služi,

Rukama jednoga – da dar drugom pruži,

Da tim zasvedoči bratstvo vernih ljudi,

Da poslušnost bratsku i vernost probudi.

On je skriven tajnik, On tajna jedina,

I u tajni ovoj ka' u drugim svima.

Blagodaću Svojom stvara Božjeg slugu,

Uzdiže čoveka angelskome krugu,

Za oltar ga Božji veže i venčava

I vernome sluzi venac obećava,

Čistotom ga krepi, snagom ga oblači

Da od drugih ljudi duhom bude jači,

Da milošću zrači, da radošću blista,

Da je uvek gotov umreti za Hrista,

Da bez straha hodi i da Boga nosi,

Da se svojom službom – ne sobom – ponosi,

I da moćan bude na delu i reči -

Jerihonska truba što o nebu ječi.

Za to, Care Duše, slava Ti i hvala

Što takovim činiš Ti čoveka mala,

I što voljno shodiš u našu nizinu -

Slava Tebi Duhu, i Ocu i Sinu! Amin.

Tajna pokajanja

Pokajanje – duši olakšanje,

Pokajanje – ponovno rađanje.

Smrtan čovek grehom je uprašen

Ka drum stari kolima ugažen.

Ispovešću čovek dver otvara,

Dver od srca gde se greh i stvara,

Pokajanjem greh iz srca goni

A molitvom napolje izgoni.

Mesto greha Duh se nastanjuje

I svetlošću srce ozaruje.

Duh ispovest svaku lično sluša

I treperi kad se kaje duša -

Od radosti k'o golub treperi,

Raduje se kajanju i veri.

Zna Duh Sveti da gresi bolest,

On pokreće dušu na ispovest,

On kajanje grešnika začinje,

On ga leči strahom od svetinje,

On oprašta i On podmlađuje,

On darove duhovne daruje.

Sve što grešnik duhovniku zbori

Sve pred Duhom Božijim govori,

A Duh znade istinu rečenu

I istinu lažju prikrivenu.

Sveti Duše, Care od istine,

Nek istina u nama zasine,

Daj blagodat, primi pokajanje,

Vrati duši prvo rajsko stanje!

Tajna jeleosvećenja

Jakov brat Gospodnji, crkve starešina,

Što međ prvim prizna Božijega Sina,

Napisa nam mudro, kako da se leči:

- Boluje li kogod, njegove su reči,

Starešini crkve neka se prijavi,

Da mu čita molban, jelejem pomaže,

Jelejem pomaže po telu i glavi,

I biće pomožen – to Apostol kaže, -

I diće ga vera i molitva prava

I Duh će kroz jelej učinit ga zdrava.

Duh je izvor snage, Duh je izvor zdravlja,

Duh izvor radosti, Duh istočnik slavlja.

Kad se duh izmakne, bolest se primakne,

I tela i duše muka se dotakne;

Kad se Duh približi, muka beži kleta,

Duh donosi radost, Duhom zdravlje cveta.

Sveti Duh i bolest ne stanuju skupa:

Duh je vrtar zdravlja, bolest zdravlje čupa.

Jelej milost znači, Duh je milostivan,

Na stradanje ljudi On je žalostivan.

Kao dete hodi s fenjerom u ruci,

Gde se On zasvetli – kraj je svakoj muci.

Fenjer sa jelejem nikad se ne gasi:

Milost tamo svetli gde ječe uzdasi.

Svetlost bolje vide žitelji u tami,

Duha bolje znaju jadnici u čami.

Duše, Care zdravlja, pomaži nas bolne -

Jelejem milosti isceli nevoljne!

Guslarske pesme

Nebesna liturgija

1

Haj, šta se ono čuje iz daljine:

Dal su vjetri, dal su vihorovi,

Il šumore gore javorove,

Il sa zemljom trava razgovara,

Il pjevaju na nebesi zvjezde?

2

Nit su vjetri, nit su vihorovi,

Nit šumore gore javorove,

Nit sa zemljom trava razgovara,

Nit pjevaju na nebesi zvjezde,

No služi se sveta liturgija

U nebesnom carstvu Hristovome.

3

Službu služi Jovan Zlatouste

I sa njime tri stotin vladika,

Sve vladika zemnih mučenika

I tri hiljad časnih sveštenika,

Sveštenika Božjih ugodnika.

Đakonuje đakone Stevane

I sa njime sveti Lavrentije.

Sveti Pavle čita Poslanije,

Sveti Luka sveto Vangelije,

Krste drži care Konstantine

A rapide sveti stratilati

Dimitrije i s njim Prokopije,

Georgije i s njim Jevstatije

I ostali mnogi stratilati.

Oganj nosi Ognjena Marija,

Tamjan pali Gromovnik Ilija,

Sveti Vrači pomazuju mirom

A Krstitelj vodom pokropljava.

Heruvimi poje Heruviku

A Car slave sjedi na prestolu

Licem svojim nebo osvetljava.

S desna mu je sveta Bogomajka

Ogrnuta zvjezdanom porfirom,

Sveti Sava žezal pridržava,

A naroda ni broja se ne zna,

Više ga je no na nebu zvjezda.

Izmješani sveci s anđelima

Pa se ne zna ko je od kog ljepši.

4

Kad se sveta liturgija svrši

Svetitelji Hristu prilazili

I pred njime poklon učinili,

Najposlednji svetitelju Savo

I sa Savom Srbi svetitelji.

Sveti Savo metanije pravi,

Al se ne hte svetac da uspravi

Već ostade na zemlji ležeći.

Tad prilazi sveta Bogomajka

Da podigne svetitelja Savu,

Jer joj Savo Hilendar posvjeti,

Al se Savo diže na koljena

I dalje se dići ne hoćaše

Već ostade pred Hristom klečeći.

5

Blagi Hristos Savu milovaše

Od milošte vako mu zboraše:

"Čedo moje Nemanjiću Save,

Što si mi se tako rastužio,

Što si mi se tako rasplakao,

Nikad tako ti plakao nisi,

Nisi tako plako za Kosovom

Kad je srpsko potamnjelo carstvo,

Potamnjelo carstvo i gospodstvo.

Kazuj meni, moje čedo drago,

Kako stoji sada Srbadija:

Kako stoji vjera u Srbalja,

Jesu l Srbi kano što su bili

Ili su se Savo izmjenili,

Poju li mi mnoge liturgije,

Dižu li mnoge zadužbine.

Kano nekad u vreme Nemanje

I sina mu svetitelja Save,

I slavnoga Milutina kralja,

I Stevana milog mi Dečanca,

I Lazara moga mučenika

I Milice slavne Ljubostinjke,

Angeline majke Krušedolke,

I ostalih cara i kneginja,

Da l se i sad tako Bog poštuje,

Da l Srbijom svete pjesme bruje,

Jevanđelje da l se moje širi,

Srpska zemlja da l tamjanom miri,

Svetli li se obraz u Srbina

Pred ljudima i pred anđelima,

Velikaši da l pravedno sude,

Bogataši da li milost djele,

Da l susjeda susjed opravdava,

Da l nejakog jaki podržava,

Poštuje li mlađi starijega,

Da l djevojke drže djevojaštvo,

Da l popovi po svetinji žive,

Kaluđeri da l za narod kleče

I da l greju peštere suzama

I za narod toplim molitvama.

Da li narod nedelju svjetkuje,

Da l praznikom crkvu ispunjuje?

Kazuj meni, dični svetitelju,

Srpskog roda drugi spasitelju,

Kakva ti je golema nevolja

Te ti roniš suze niz obraze,

Pjesmu neba plačem završavaš?"

6

Tad govori svetitelju Savo:

"O Gospode veliki i silni,

Pred kime se tresu heruvimi,

Ima l išta tebi nepoznato?

Ta ti vidiš srce u čovjeku

I poznaješ najtajnije misli.

Vidiš crva pod korom grmovom,

Pod kamenom guju otrovnicu,

Na dnu mora svako zrno pjeska.

Ne mogu se od tebe sakriti

Tamnih ljudi tamna bezakonja,

Zbog kojih si na krstu visio;

Ali tvoja ljubav sve prekriva,

Iz ljubavi neznanije javljaš,

Iz ljubavi ti o znanom pitaš,

Da ti kažem što ti bolje znadeš."

7

"Nisu Srbi kano što su bili.

Lošiji su nego pred Kosovom,

Na zlo su se svako izmjenili.

Ti im dade zemlju i slobodu,

Ti im dade slavu i pobjedu,

I državu veću Dušanove,

Al darom se tvojim pogordiše,

Od tebe se licem okrenuše.

Gospoda se srpska izmetnula,

Na tri vjere okom namiguju,

Al ni jednu pravo ne vjeruju,

Pravoslavlje ljuto potiskuju.

Odrekli se srpskoga imena,

Odrekli se svojih krsnih slava,

Svece svoje ljuto uvredili.

A ko diže crkvu zadužbinu,

Ne diže je tebi nego sebi.

Crkve dižu da ih vide ljudi,

Crkve dižu, Bogu se ne mole,

Nit Božiji zakon ispunjuju.

Velikaši pravdu pogazili,

Bogataši milost ostavili,

Ne poštuje mlađi starijega,

No se mlađi pametniji gradi,

Nit nejakog jaki podržava,

Već ga lomi dok ga ne salomi,

Nit susjeda susjed opravdava,

Već se kune krivo za nepravdu

Zbog blatnjave zemlje od aršina.

Sveštenici vjerom oslabili,

Kaluđeri poste ostavili,

Nit djevojke drže djevojaštvo,

Svilu nose, grehom se ponose,

Mladi momci poštenju se smiju,

A svoj razvrat ni od kog ne kriju,

Niti narod za nedjelju mari,

Ni za praznik ni običaj stari,

Nit praznikom crkve ispunjuje,

Prazne crkve ka pećine puste,

Prazne duše, pa prazne i crkve;

Svud se crni crno bezakonje,

Stid me jede i stid me izjede,

Zbog grijeha naroda mojega,

Što i mene držiš blizu sebe.

Zato plačem moj predragi Spase,

Vječnost mi je kratka za plakanje,

Volio bih i u paklu biti,

Samo Srbi Bogu da se vrate."

8

Mirno Gospod saslušao Savu,

Pa podiže svoju svetu glavu;

I mislima nebesa potrese.

Zablistaše munje i gromovi,

Naduše se garavi oblaci,

Led se prosu o Petrovu danu,

Sva pobjele zemlja Srbinova,

Ka od gube gubava griješnica.

Zakukaše Srbi u nevolji,

Al se živog Boga ne sjetiše,

Niti Boga ni svojih grijeha.

A sve Savo na koljena kleči,

Blijedo mu lice od užasa.

9

Tada Gospod usteže oblake,

Da ne padne kiša ni rosica,

Blago sunce u žar se obrati,

Sva sagore zemlja Srbinova,

Presušiše rjeke i potoci,

Prekapiše duboki kladenci.






10.

Tada Gospod vaši popustio,

Po voću se vaši uhvatiše

Obrstiše šljive i jabuke,

Sasušiše pitome voćnjake

Po pitomoj zemlji Srbinovoj.






11.

Tada Gospod pomor popustio,

Da pomori i staro i mlado.

Udariše ljute bolezanje,

Tesna groblja a malo grobara,

Grobarima otežaše ruke.






12.

Tada Gospod krizu popustio.

Puna zemlja svakoga obilja,

A svi viču: nigdje ništa nema.






13.

Tad Satanu Gospod odrješio,

Iz pakla ga na Srbe pustio,

Da do roka svoju volju vrši,

I da čini što je njemu drago,

Sa državom i sa srpskim tjelom,

Samo da se ne dotiče duše.

A Satana vojske podigao,

Od zvjerinja svoga i ljudskoga,

Sve od samih Božjih protivnika,

I svojijeh jednomišljenika,

Kojih bi se marva zastidjela,

I veprovi divlji posramili.

Paklenim ih ognjem naoružo,

Poveo ih na zemlju Srbiju.

14.

Pljunu oganj iz adovih žvala,

Pa zapali kuću Srbinovu,

Sve razgradi što je sagrađeno,

Sve proždera što je umješeno,

Sve odnese što je izatkano,

Sve razgrabi što je ušteđeno,

Sve raskući što je zakućeno,

Sve popljuva što je osvećeno,

A gospodu u okove veza,

Starješine vrže na vješala,

Il umori glađu u tamnici,

Pobi momke, zacrni đevojke,

Zgrči majke nad koljevke prazne,

Nad koljevke prazne i krvave.

Još zaveza jezik u Srbina,

Da ne smije pjevat ni kukati,

Niti Božje ime spominjati,

Niti brata bratom osloviti;

Još zaveza noge u Srbina,

Da ne smije slobodno hoditi,

Osim tamo kud ga konop vodi,

Konop vodi ili kudak goni;

Još zaveza ruke u Srbina,

Da ne smije raditi van kulaka,

Niti sjesti, niti hljeba jesti

Bez satanske gorde zapovjesti,

Niti đecu svoju svojom zvati,

Nit slobodno mislit ni disati.

15.

Tako išlo zadugo zemana

Dok nabuja zemlja Srbinova

Od mrtvijeh srpskijeh tjelesa,

I od krvi srpskih mučenika,

Ka tijesto od jakoga kvasca.

Tad anđeli Božji zaplakali,

A Srbi se Bogu obratili,

Jedinome svome prijatelju,

Jedinome svome spasitelju,

Višnjem Bogu svetome Savi.

Tad se Savo strese od užasa,

Skoči, viknu iza svega glasa:

"Dosta, Bože, poštedi ostatak!"

Tad je Gospod poslušao Savu,

Na srpsko se roblje ražalio,

Te Srbima grijehe oprostio.

16.

Zasija se lice Srbinovo,

Zazvoniše zvona na veselje,

Zamirisa zemlja od tamjana,

Zablista se Hristova istina,

Zacari se milost i poštenje,

Anđeli se sa neba spustiše,

Pa Srbiju zemlju zagrliše.

17.

Haj, šta se ono čuje iz daljine?

To se opet služi liturgija,

U nebesnom carstvu Hristovome.

Službu služi svetitelju Savo,

I sa njime tri stotin vladika,

I tri hiljad srpskih sveštenika.

Đakonuje arhiđakon Stevo,

A sa njime đakon Avakume

Što na kocu za Hrista postrada,

Na bairu usred Biograda.

A car slave sjedi na prestolu,

Dok sa zemlje grmi ka oluja,

To Srbija kliče – Aliluja!

Blago majci koja Savu rodi

I Srbima dok ih Savo vodi.

Zidanje Ljubostinje

Haj, Bože mili a Bože jedini

Šta se ono čuje iz daljine

Dal to zveče sablje agarjanske

Il jauče sirotinja raja

Niti zveče sablje agarjanske

Nit jauče sirotinja raja

No to čekić o kamen udara

Teški čekić Rada neimara

I njegovih trista kamenara

Čekić tuče, čarne gore huče

Čekić bije, zverinje se krije.

1

Kad je Rade poso počinjao

Sabrao je pet stotin majstora

Pa ovako njima govorio:

"Braćo moja i družino draga

Pozvala me carica Milica

Najslavnija srpska udovica

Da joj zidam crkvu Ljubostinju

Njenoj duši vječnu zadužbinu

Ko što zidah slavnome Lazaru

Zadužbinu crkvu Ravanicu

Da se i njoj poje liturđija

Ovog svjeta kano i onoga.

2

"Al čujte me moja braćo draga

Nije zidat crkvu ka džamiju

Nit je zidat crkvu ka ćupriju

Kad se crkva pravoslavna zida

Prvo duša od greha se vida

Pa se kadi tamjanom molitve

Opasuje pasom uzdržanja

I svetijem pričešćem zalaže

Tako samo i Gospod pomaže

Eto vas je pet stotin majstora

Prije nego crkvu otpočnemo

Da postimo neđeljicu dana

Da postimo i Boga molimo

Sedmog dana da se pričestimo

Svetom Krvlju Hrista Spasitelja.

3

"I još braćo zavjet da činimo

Da držimo petak i srijedu

I ostale poste po zakonu

Od zlih djela da se ustegnemo

I od psovke, đavolje ulovke

I od svake zlobe u mislima

U mislima tajnim u srcima

Odvojeni od svojijeh ljuba

Da živimo strogo po hrišćanski

Po hrišćanski i po manastirski

Više sada nego li ikada

Dok zidamo crkvu Ljubostinju

Caričinu carsku zadužbinu

Tako nam je ostalo od starih

Kad je Savo svetu Žiču zido

Kralj Vladislav crkvu Mileševku

A kralj Stevan Visoke Dečane.

4

"Pa sad braćo da se razumijemo

Ko je voljan ovaki zavjet dati

Taj će moći sa mnom rabotati

Nek ostane, nek u Rada gledi

Rade će se njemu odužiti

A carica Radu neimaru.

Koj drugače misli i umje

Taj nek ide, prosto neka mu je

Neka zida po kalu kaldrme,

Begovima kamene konake

Handžijama niz drume hanove

I hodžama arapske džamije

Pa nek radi nek se hljebom hrani

Za tog nema posla ni dinara

U družini Rada neimara".

5

Kad to čuše pet stotin majstora

Dvje stotine njih se izdvojiše

Na ramena alat zaturiše

Pa odoše kude koji znade

Ostadoše tri stotin majstora

Ostadoše zavjet položiše

Zavjet Bogu i Bogorodici

A svom Radu vjernost i poslušnost.

6

Mnoge majke rodiše junake

Mnoge majke rodiše vještake

Neke majke rodiše i care

Neke opet svete patrijarhe

Al je jedan Boroviću Rade

Srpske zemlje protoneimare

Što mu ravna u svijetu nije

Po vještini sa vjerom vjenčanoj

Blago majci koja ga rodila

Srpskoj zemlji što ga odhranila.

7

Zida Rade crkvu Ljubostinju

Muški zida, ženski ukrašuje

Đevojački po mermeru veze

Po mermeru kano po đerđefu

Rukom zida, srcem Boga moli

Da zaštiti crkvu oda svuda

Te da traje do Strašnoga Suda.

8

A Milica pokraj Rada stoji

Svaki kamen miluje i broji

Na svakome voštanicu pali

Suze lije, vako namjenjuje:

"Ovaj kamen neka spomen bude

Mom Lazaru čestitom koljenu

Vojskovođi krstonosne vojske

Što za Hrista pade na Kosovu

Da se vječno pjeva i spominje

U nebesnom carstvu Božijemu

I u svakom domu Srbinovu.

9

"Ovaj drugi neka spomen bude

Mom babajku starom Jug Bogdanu

Ćutljivome starcu na jeziku

Ali glasnom u viteškom boju.

O moj babo, spomen ovaj mali,

Al suzama ja ga više zali

Nego krečom Rade neimare.

10.

"Ovaj treći mojoj staroj majci

Miloj majci mojih devet brata

Devet brata devet Jugovića

Što iz oka suze ne pustila

Ni za jednim sinom ni rođakom

Dok joj srce puče za Damjanom

Kad joj gavran pusti iz oblaka

Iz oblaka pa u krilo majci

Mrtvu ruku mog brata Damjana.

Tebi majko ovaj kamen mali

Suzama ga tužna ćerka zali

Vrele suze s vrelim krečom smeša

S vrelim krečom Rada neimara.

11

"A sad Rade, slavni neimare

Glačaj meni devet kamenova

Nek blistaju ka sestrinske suze

Sve za spomen mojih devet brata

Devet brata devet Jugovića.

Glačaj dletom a ja ću rukama

I rukama i čelom i licem

Nek osjete njine svete duše

Koliko ih miluje sestrica

Sad žalosna robinja Milica.

Evo palim na svakom kamenu

Od mirisna voska voštanicu

Da Bog prosti moga milog Boška

Barjaktara sve careve vojske

I Vojina, Vlatka i Damjana

I ostale Bog da prosti redom...

Reč je slaba – jezik mi se suši

Ali eto – lakše mi je duši".

12

Kad to čuo Rade neimare

I njegovih trista kamenara

Opustiše čekići mistriju

Zaplakaše kano đeca mala

Pa je Rade kroz plač besjedio

"Gospo naša carice Milice

Ti jedina rodu uzdanice

Ta ne plači, srce nam ne paraj

Ne slabi nas i ne malaksavaj

Ova crkva treba da je pjesma

Pjesma Bogu iz doline plača.

Pjesma snaži ruke neimara

Težak poso pjesma olakšava

Ka što biva među žeteoci

Međ kopači i među orači

Među tkalje i među vezilje

I ja gospo bejah na Kosovu

A sa braćom i rodbinom cjelom

Svi ostaše grobom na bojištu

Sam se vrati potucalo Rade

Da sam hteo za njima plakati

Obadva bi oka isplakao

Te ti ne bih danas ovđe bio

Ni zidao tvoju zadužbinu

Slijep ne zida svojijem rukama

Teke pipa tuđu zidariju.

Nego pjevaj Gospo ili ćuti

Primi savjet, na me se ne ljuti.

13.

"No počuj me što ću besjediti

Što je prošlo niko ne povrati

Što će doći niko ne odvrati

Nego skupi trista udovica

Sve kosovskih sinjih kukavica

Da pjevaju pjesmu budućnosti

Da pjevaju srpskom vaskrsenju

Tako ćemo, o carice svjetla,

Nosilice svenarodnog bola

Svenarodnog bola i nadanja

Tako ćemo tvoju zadužbinu

Brzo svršit i srećno dovršit".

14.

Milica je mirno saslušala

Pa je Radu vako besjedila

"Mudra glavo, neimare Rade

Mudro misliš i mudro govoriš

Poslušaću kako me sjetuješ

Al dopusti crkvi do slemena

Da ja sama plačem za Kosovom

Da oplačem kosovske junake

Da ožalim prošlost Srbinovu

A po tome Boroviću Rade

Od slemena do vrha kubeta

Nek se ori pjesma budućnosti.

15.

"A sad Rade ovaj kamen velji

Nek je spomen vojvodi Milošu

Mome zetu, slavnom Obiliću.

Oj Miloše, sunce međ zvjezdama

Oj Miloše, diko vitezova

Sad oprosti čestitome knezu

Što posluša Brankovića Vuka

Poslušao pa se pokajao.

Ovaj kamen Toplici Milanu

Ovaj do njeg Kosančić Ivanu

Miloševim do dva pobratima

Krv im pečat vjernosti Lazaru

Moje suze – od mene uzdarje.

16

"Ovaj kamen nek je spomen dragi

Strahiniću vitezu bez mane

Što pogubi silnog Vlah Aliju

Te čast opra domu Jug Bogdana.

Ovaj do njeg Hercegu Stjepanu

Što napravi pokor od Turaka

A sa svoji kršni Hercegovci.

Ovaj do njeg Musiću Stevanu

I bratu mu Musiću Lazaru

Sinovima Muse vojvode

I Dragane sestre car Lazara.

Ovaj kamen Vaistinu slugi

Što pogibe kraj svog gospodara.

Ovaj do njeg Vasojević Stevi

Što opozda stići na Kosovo

Što opozda ali ne odocni

No boj novi otpoče sa Turci

Dok poslednje oboji božure

Krvlju svojom i krvlju Azijskom

I sve hrabre đece Vasojeve

Te se tako oslobodi kletve

I Lazina primi blagoslova.

17.

"Ovaj kamen Relji od Pazara

Čudnom Relji, krilatom junaku

Što potvrdi slavu Srbinovu

Svojom slavom i svojim junaštvom.

Ovaj do njeg Vladeti vojvodi

Što mi prvi donijeo glasa

Sa Kosova polja božurnoga

Đe božuri bjeli rastijahu

Dok od bjelih postaše krmezli

Obojeni krvlju od junaka.

Ovaj do njeg slugi Golubanu

Što voljaše za krst umrijeti

Neg ostati sa mnom u Kruševcu.

Ovaj do njeg Orloviću Pavlu

Ranjenome do smrti vitezu.

Ovaj do njeg Kosovci đevojki

Što umrije lečeć ranjenike -

Glačaj Rade ovaj kamen bjeli

Nek se blista srpsko đevojaštvo

Ka jutarnja zvjezda međ zvjezdama."

18

Tako Gospa redom spominjala

Spominjala kosovske junake

Svaki kamen spomenik jednome

Jal dvojici jal desetorici

Desetini jal buljuku cijelom

Sa njihovim slavnim vojvodama

Dok sto tisućnije nabrojala

Izginule na Kosovu vojske

Svaki kamen plačem oživjela

Na svakome svjeću upalila.

19

Tako išlo po zadugo vrjeme

Dok je Rade crkvu izgradio

Od temelja dori do slemena

A kad Rade do slemena dođe

Tad carica svika udovice

Svikala je trista udovica

Sve kosovskih sinjih kukavica

I sa njima njine siročiće

Sokolova palih sokoliće.

20

Pa kad ih je carski pogostila

I darima mnogim obdarila

Ovako im smjerno besjedila

"Sestre moje, tužne udovice

Pogledajte crkvu Ljubostinju

Dok je Rade do slemena zido

Ja sam svaki kamen namjenila

Junacima palim na Kosovu

Za krst časni i slobodu zlatnu

Jali mome jal vašem babajku

Jali mome jal vašem vojinu

Jali mojoj jali vašoj braći

Jali mome jal vašem rođaku

Jali kumu jali prijatelju

Jal velmoži jal njegovom slugi.

Nad svakim sam suze isplakala

I svakome svjeću zapalila

Nek svak ima spomenik u crkvi

Bašu ovoj bjeloj Ljubostinji

Kao da su živi uzidani.

Njine duše neka ovdje sljeću

Neka budu blizu moje duše

Neka štite svetu Ljubostinju

Nek slušaju srpske uzdisaje

I molitve sirotinje raje

Pa neka ih u nebo uznose

Pred Gospoda i Bogorodicu.

21

"Sestre mile, ja vas nisam zvala

Da plačete i da naričete

Nad kosovskim dragocjenim grobljem

Milica se za vas isplakala

Dok je Rade Ljubostinju zido

Od temelja dori do slemena

Dokle crkvu nije pretvorila

A u srpski veliki suzarnik.

Danas vaše suze uštedite

Još će biti dana za plakanje.

22.

"A sad Rade gle kubeta zida

Vitka, svjetla, visoka i krasna

Da nam budu spomen budućnosti

Budućnosti svjetle Srbinove

Izidane na gorkoj prošlosti

Na mukama mnogih mučenika

Na žrtvama mnogih vitezova

Na suzama mnogih udovica

I na pisku mnogih siročića.

Sada sestre pjesmu zapjevajte

Zapjevajte pjesmu radosnicu

Zapjevajte srpskoj budućnosti

I budućim srećnim koljenima

Što će doći posle ropske noći

Zapjevajte srpskom vaskrsenju

Dokle Rade uzdiže kubeta

Na bijeloj Ljubostinji crkvi."

23

Kad to čulo trista udovica

U grlu su suze ustavile

Pa drhtavim glasom zapjevale

Zapjevale pjesmu radosnicu

Radosnicu srpskoj budućnosti

"O svevišnji Bože nad vojskama

Nad vojskama nebesnih anđela

I vojskama srpskijeh ratnika

Blagoslovi srpska pokoljenja

Što će doći posle ove noći

Da s' umnože s Tvojom pomoći

Kad Ti htedneš i Ti kada rekneš

Suho drvo ozelenjet mora

Kad Ti htedneši Ti kada rekneš

Srpski će se vaskrs zablistati

Tvojom slavom Srbi proslaviti

Porušeni dvori opraviti

I kandila hladna upaliti

Uprljano ime Isusovo

Opraće se vodicom od ruža

Uspravit se slomljeni krstovi

A zamukla zvona zazvoniti

Zemlja će se krstom osvještati

Narod će se Hristu pokloniti

Zavladaće pravda i sloboda

Zacariti ljubav i istina

Naša sela pjesmom napuniti

S mladićima starci će igrati

S nevjestama bake likovati.

Hvala Bogu i Božjoj milosti

O da divne srpske budućnosti

Krasne, svjetle, visoke i slavne

Ka kubeta carice Milice

Što ih gradi neimare Rade.

Sve će tako biti ako Bog da

I bijela crkva Ljubostinja

Naše mile Gospe zadužbina."

24

To sve sluša Rade neimare

Pa od milja i on zapjevao

Još povika na trista majstora

Da i oni glasno zapjevaju.

"Kad kosovske, braćo, udovice

Pjevat mogu narodu i Bogu

I u noći čekati svanuće

A u ropstvu sreću i slobodu

Šta j' ostalo nama junacima

Što sa Lazom bismo na Kosovu?

No pjevajte, braćo moja draga

Sve pjevajte i opet pjevajte

Dok na crkvi kubeta svršite

Kubeta nas sa nebom vezuju

I sa svetom Nebesnom Srbijom

I sa svjetlom našom budućnošću

Tako reče gospođa carica

I ostalih trista udovica."

Tad zapjeva tri stotin majstora

Zapjevaše muški glasovito

Čekićima pjesmu udvojiše

Sve pjevaše i popijevaše

Dokle svetu crkvu dovršiše.

25.

Eto tako, Srbi i Srpkinje,

Ljubostinja kako se gradila

Pola s plačem a pola s pjevanjem

To je sudba pravoga čovjeka

I to vam je sudba Srbinova

Bez plakanja nema radovanja

Bez trpljenja nema ni spasenja

Bez Golgote nema Vaskrsenja

Jedno s drugim kada se udruže

Liče trnju oko rujne ruže.

To je znala carica Milica

Ljubostinjska slavna ktitorica.

Sad ne nebu ko zvezda se sija -

Sveta srpska mati Evgenija.

Posmrtne pesme

Mitarstva

kako ih je objavila prepodobnom Grigoriju blažena Teodora

posle svoje smrti

Mitarstvo prvo

Greh jezika mitarstvo je prvo

Na kome se duša istjazava

Od demona zloglasnih trubača.

Svaka rečca što je jezik rek'o,

Nit se gubi nit se zaboravlja,

Zvuk i slika njezina ostaje

Da pred dušom po smrti se javi.

Sramne reči, reči bogohulne,

Psovke strašne, psovke bujeslovne,

I uzvici praznog hohotanja -

Sve će duša čuti ponovljeno

Što je ikad na zemlji izrekla

Grdeć sebe, Boga ili ljude,

A za što se nije pokajala

Pre rastanka sa životom ovim:

Sve će čuti od crnih demona

A pred Božjim svetlim angelima.

I stid će je kao plamen peći,

No s tog mesta ne može uteći,

Dok se duša nečim ne opravda

I grehove svoje ne iskupi.

Nemadne li duša opravdanja,

Nemadne li drugih dobrih dela,

Nemadne li vere i kajanja,

Duša sebe opravdat ne može,

Nit koraka naviše kročiti,

No u krilo pada demonima:

U noć strašnu, u noć bez svitanja,

U dom plača, večnog škrgutanja.

Ako l' ima drugih dobrih dela,

Ako l' ima vere i kajanja,

Ako l' ima straha i molitve,

Tad se duša u visinu diže,

Uznošena Božjim angelima.

Mitarstvo drugo

Druga straža još crnjih demona,

Gde se duša za laž istjazava,

Za sve laži što je pomislila

I za one što je iskazala,

Za sva mrska lažna svedočenja,

Lažne kletve imenom Božijim,

I sve laži jezikom prosute -

Sve će duša čuti ponovljeno,


A pred licem Božijih angela,


No s tog mesta ne može uteći






Duša sebe opravdat ne može,

Nit koraka naviše kročiti









Mitarstvo treće

Treća straža još crnjih demona

Gde se duša strašno istjazava

Za osudu brata i suseda,

Za osudu tuđih bezakonja,

Za osudu greha u bližnjega,

Za smejanje nad tuđom slabošću,

Za gorđenje nad komšijskim stidom,

Za gaženje na zemlju paloga

Da se grešnik više ne uspravi.

Za to duša biće istjazana -

Jer je druge grešnike sudila,

Svoje grehe vešto prikrivala.

Sve to duša čuće ponovljeno,




No stog mesta ne može uteći






Milosrđa i blage krotosti,

I skrivanja greha u bližnjega,

I pohvale njegovih vrlina,

Duša sebe opravdati neće -








Milosrđa i blage krotosti -



Mitarstvo četvrto

Četvrta je jošte crnja straža,

Tu demoni istjazuju dušu

Za pijanstvo i za oblaporstvo

I k'o glumci pred dušom igraju

Sve pijanke i sve terevenke,

Sve smešnosti pijana čoveka

I svu gadost od mnogog jedenja,

K'o psi gadni okolo urlaju

Oko duše strahom ustrašene

A na usta svoja povraćaju

Ona pića i ona jestiva

Što su dušu na greh navodila

I debelost telu joj davala

A mršavost srcu i razumu -

Sve će duša videt ponovljeno

Što je ikad na zemlji činila

I sve čuti od crnih demona

A pred licem Božjih angela,









Božjeg straha s mnogo molitava -

Duša sebe opravdati neće,








Božjeg straha s mnogo molitava -


Uznešena Božjim angelima.

Mitarstvo peto

Peta straža još crnjih demona

Što za lenost istjazuju dušu:

Za sve dane leno proležane

I preduge noći prospavane,

Za svu tuđu muku pojedenu

I za dužnost svoju nesvršenu,

Za lenivost i tela i duha,

Za bezbrižnost na delu spasenja,

Za kajanje uvek odlagano,

Za molitve nikad nepočete,

Božje službe vazda propuštene,

Dobra dela vazda odocnjena -

Sve će duša videt ponovljeno,

Sve će čuti redom nabrojano,









Mnogo vere, suza i kajanja

Bar na strašnom času smrtnome,

Nemadne li straha ni molitve,








Mnogo vere i suza kajanja

Bar na strašnom času samrtnome,

Mnogo straha, mnogo molitava,




Mitarstvo šesto

Šesta straža još crnjih demona

Što za krađu istjazuju dušu,

Od detinjstva do časa smrtnoga

Za sve što je kad ukrala duša,

Il' rukama il' tajnim željama,

Il' kradljivim čestim pomislima,

Sve kradeći, Boga s' ne bojeći

I komšiju svoga žalosteći -


Sve kako je na zemlji činila,

Sve čuti od crnih demona
























Mitarstvo sedmo

Sedma straža još crnjih demona

Za sebičnost istjazuju dušu,

Za sebičnost i za srebroljublje,

Za tvrdičluk prema sirotima,

Za suvišno zbiranje novaca,

Za nenužno sticanje imanja

Dokle drugi od gladi grcaju

I suzama dane zalevaju -


I poznati sve grehove svoje,






















Mitarstvo osmo

Osma straža još crnjih demona

Što za lihvu istjazuju dušu,

Za interes uziman od zajma,

Za bogatstvo lihvom zgomilano

A na štetu malih i sirotih,

Što po nuždi zajam uzimaju

I po nuždi interes plaćaju. -











Nemadne li straha i molitve,

Nemadne li samopreziranja,

I praštanja tuđih pregrešenja

U krotosti i smirenosti -









Ako l' ima samopreziranja


U krotosti i u smirenosti -



Mitarstvo deveto

Deveta je jošte crnja straža,


Za klevetu na nevine duše,

Za klevetu i potvoru crnu,

Za osudu ljudi bez nepravde,

Za bacanje greha na drugoga

Da bi grešnik izbeg'o kaštigu

A pravednik mesto njega strad'o.

Takav greh je mio demonima,

A mrzak je svetim angelima,

Njim se zakon Božiji potire,

Zbog njeg' dušu pakao proždire.

Svoj greh duša jasno će videti

I čuće ga od crnih demona









Nemadne li straha Božijega,

Mnogo straha i mnogo molitve,

I delenja mnoge milostinje,

I praštanja tuđih pregrešenja -








Ako l' ima straha Božijega,


I delenja mnoge milostinje,




Mitarstvo deseto

Deseta je jošte crnja straža

Gde se duša strašno istjazava,

A za zavist i zlobnu nenavist,

Što je kome zavidela duša:

Na lepoti ili na bogatstvu,

Na junaštvu il' na blagovanju,

Il' na zdravlju ili na uspehu,

Na mudrosti ili na počasti,

Il' na njivi rodnoj il' livadi,

Il' na rodu ili na porodu.

Od zavisti sva je duša crna,

Sva je crna kao ugljen crni.

Sve će duša videt predstavljeno,

Sve će čuti ponovljeno,

Ponovljeno od crnih demona,


I stid će je kao plamen peći










I deljenja mnoge milostinje,











Milosrđa i blage krotosti

I deljenja mnoge milostinje,




Mitarstvo jedanaesto

Jedanaesta jošte crnja straža,

Gde demoni istjazuju dušu

Za bezumnu gordost i oholost:

Za gorđenje Božjim darovima,

Za gorđenje zdravljem i junaštvom,

Za gorđenje stasom i lepotom

Što će crvi u zemlji razjesti,

Za gorđenje vlašću i bogatstvom,

Čemu svemu smrću konac biva,

Za oholost naspram roditelja,

Za oholost naspram prijatelja,

Za oholost naspram siromaha,

Za oholost naspram neznalica,

Za oholost spram Božjeg zakona,

Za oholost spram Božije crkve,

Za oholost kojom Eva zgreši,

Adam pade i Raj se zatvori.

Sve to dušu u okove veže

I drži je i dužnu i tužnu.

To će duša videt predstavljeno,

To će duša čuti ponovljeno,



I stid će je kao oganj peći,






Mnogo vere i suza kajanja,

Božjeg straha, mnogo molitava,

I premnogo dela milosrđa,









Božjeg straha, mnogo molitava,

I premnogo dela milosrđa




Mitarstvo dvanaesto

Dvanaesta jošte crnja straža,

Gde se duša za gnev istjazava,

Za gnev brzi i nepokajani,

I za jarost i srditu ljutnju

Od koje se zažaruje duša,

Zažaruje paklenim plamenom,

A skriva se za Božiju svetlost.

Gnevom Kain ubi brata svoga,

Gnevom Saul gonjaše Davida,

Gnev je iskra pakla ognjenoga

I preteča svađe i ubistva,

Te za gnev je teško istjazanje,

Za gnev duše protiv brata svoga,

Za gnev duše protiv Boga svoga,

Za gnev duše protiv roditelja,

Za gnev duše protiv prijatelja,

Za gnev svaki osim protiv greha.


Sve će čuti ponovljeno,




No s tog mesta ne može uteći

Dok se duša nečim ne opravda,

I grehove gneva ne iskupi.






I praštanja tuđih pregrešenja,

I još uz to molitve svetaca,

I Božije Majke hodatajstva,

I vapaja braće i srodnika -




U noć tamnu, u noć bez svitanja,




Mnogo straha, mnogo molitava



I još uz to molitve svetaca

I Božije Majke hodatajstva




Mitarstvo trinaesto

Trinaesta jošte crnja straža,


Za osvetu i za zlopamćenje,

Gospod reče: moja je osveta!

No grešni se mimo Boga svete,

Greh plaćaju sa dvostrukim grehom.

Zlo plaćaju sa zlom, i sa gorim.

I zato se duša istjazava,

Jer je mnogo duša zlopamtila,

Zlo pamtila i o zlu mislila,

Zlom se grdnim puna napunila

Kao bunar vodom zamućenom,

K'o livada otrovnim zmijama.

Grešna duša greh će svoj videti,





























Mitarstvo četrnaesto

Četrn'esta jošte crnja straža


Za ubistvo strašno dušegubstvo,

Za učešće u tuđem ubistvu,

Za nagovor brata na ubistvo;

Za ubistvo žene il' čoveka,

Il' nejaka čeda u kolevci,

Il' živoga ploda u utrobi,

Za ubistvo puškom iz zasede,

Ili nožem il' mučkim trovanjem,

Za ubistvo rukom ili srcem:

Ko smrt želi k'o da je ubio.

Svoje grehe duša će videti

Na ovome strašnome mitarstvu,









Mnogo vere i suza i kajanja,









Mitarstvo petnaesto

Petnaesta jošte crnja straža,


Za gatarstvo i za vračarije,

Za bajanja i za odbrajanja,

Prizivanja u pomoć demona,

I traženje pojave duhova,

I za to se duša istjazava,

Sve će duša čuti ponovljeno

Što je ikad na zemlji gatala,

Sve će čuti od crnih demona,





I dok svoje grehe ne iskupi.

























Mitarstvo šesnaesto

Šesnaesta jošte crnja straža,

Gde se duša za blud istjazava,

Za strast strašnu što skrnavi telo,

Telo skverni a duh pomračava

I čoveka celog raslabavlja.

I za to se duša istjazava -

Za blud telom, za blud pomislima,

Il' maštanjem, pesmom, il' rečima,

Za grešenje i na greh mamljenje,

Za venčanje duha sa prašinom.

Sve će svoje bludne prljavštine,

Sve će duša videt predstavljene,

I sve će ih čuti iskazane,

Iskazane od crnih demona,









I grehova svojih ispovesti,










U noć crnu, u noć bez svitanja,




I grehova svojih ispovesti,









Mitarstvo sedamnaesto

Tad dolazi jošte crnja straža

Gde demoni istjazuju dušu

Za preljubu smradnu i pagubnu,

Za preljubu venčanih supruga,

Za preljubu s venčanim čovekom,

Za preljubu sa ženom venčanom,

Greh je ovo Bogootpadništva,

Greh je ovo idolopoklonstva,

Greh je ovo krađe i neverstva,

Pronevera ponajveće tajne,

Greh je ovaj teško iskupiti,

I za to se duša istjazava.










Nemadne li vere i molitve,

Nemadne li suznih pokajanja,


I premnogo dela milosrđa

Naspram bednih i naspram nevoljnih,




Tad se duša opravdati neće,




U dom plača, večnog škrgutanja,


Ako l' ima vere i molitve,


Ako l' ima suznih pokajanja,








Mitarstvo devetnaesto

Tad dolazi jošte crnja straža,

Gde demoni istjazuju dušu,

Za jeresi i kriva učenja

I od svete vere odstupanja,

Odstupanja od vere Hristove,

Kako nam je Hristos ostavio,

Apostoli sveti rašili,

Mučenici krvlju potvrdili,

Svetitelji slavom proslavili.

I za to se duša istjazava,

Za ohola svoja mudrovanja,

I dogmata svetih izvrtanja

Po zemaljskom umu i pameti,

Mimo sveto Božje otkrovenje,

Zavođenja ljudi od istine,

Zavođenja, kriva tumačenja,

Verovanja u zla nagađanja,

I slavljenja ludih učitelja.

Sve što duša u tome sagreši

U ovome veku kratkoročnu,




















U dom plača, večnog škrgutanja,


Ako l' ima suza pokajanja,








Mitarstvo dvadeseto

Tad dolazi jošte crnja straža,


Za nemilost i nemilosrđe,

Za nemanja blagog sažaljenja,

Za nemanje srca ni milosti

Naspram ljudi grešnih il' pravednih,

Uvek prosi u Boga milosti:

Milost prima no milost ne daje,

Milost prima, a nemilost seje,

Takva duša sa Bogom ratuje,

Sa svecima i sa angelima.

I zato se duša istjazava,










Nemadne li vere ni molitve,





I vapaja braće i srodnika,

Metanija dobrih duhovnika -







Ako l' ima vere i molitve,


Ako l' ima suznih pokajanja,



I vapaja braće i srodnika,

Metanija dobrih duhovnika -



Prođe l' duša sva ova mitarstva

Sa angelom svojim hraniteljem,

Opravda li sebe za nedela,

Za nedela u ovome veku,

U ovome kratkoročnu veku,

Imadne li više dobrih dela,

Više dobrih nego li paklenih -

Tad će duša veselo se dići

I pred presto Višnjeg Boga stići,

U Raj ući među svetitelje,

Svetitelje i krasne angele:

I krasotu kojoj slike nema,

I u život kom sravnjenja nema,

I u radost kojoj kraja nema,

I u slavu zemlji nepoznatu,

Da blaguje i da se raduje,

I sa Hristom u večnosti živi,

Stvoritelju večno da se divi,

Da se divi i da Ga proslavlja -

To je nauk Svetog Pravoslavlja.

KRAJ I BOGU SLAVA!

Pesme za recitovanje

o Svetom Savi

Svetosavska Himna

Uskliknimo s ljubavlju

svetitelju savi,

srpske crkve i škole -

svetiteljskoj glavi.

Tamo venci tamo slava,

Gde naš srpski pastir Sava:

Pojte mu Srbi

Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo

Puna si ljubavi

Prema svome pastiru

Svetitelju Savi.

Celo Srpstvo slavi slavu

Svoga oca Svetog Savu:

Pojte mu, Srbi,

Pesmu i utrojte!

S neba šalje blagoslov

Sveti Otac Sava.

Sa svih strana svi Srbi

S mora i Dunava,

K nebu glave podignite

Savu tamo ugledajte:

Savu srpsku Slavu

Pred prestolom Tvorca...

Da se srpska sva srca

S tobom ujedine,

Sunce mira, ljubavi

Da nam svima sine;

Da živimo svi u slozi,

Sveti Savo ti pomozi:

Počuj glas svog roda,

Srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je

U ropstvu čamio

Svetitelja Save

Ime je slavio.

Sveti Sava Srbe voli

I za njih se Bogu moli:

Pojte mu, Srbi,

Pesmu i utrojte!

Sveti Sava

Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira

na kapiji zatvorenoj svetogorskog manastira?

"Već je prošlo davno veče, i nema se ponoć hvata

sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata.

Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge,

klonulo je moje telo, umorne su moje noge.

Al' je krepka volja moja, što me noćas vama vodi

da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.

Prezreo sam carske dvore, carsku krunu i

i sad evo svetlost tražim u skromnome manastir;

Otvor'te mi, časni oci, manastirska teška vrata;

i primite carskog sina k'o najmlađeg svoga brata.

Zaškripaše teška vrata, a nad njima sova prnu

i s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.

A na pragu hrama svetog, gde se Božje ime slavi

sa buktinjom upaljenom, nastojnik se otac javi

On buktinju gore diže, iznad svoje glave svete

i ugleda, čudeći se, bezazleno boso dete.

Visoko mu bledo čelo, pomršene guste vlasi,

ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.

Za ruku ga starac uze, poljubi mu čelo bledo,

a kroz suze prošaputa: "Primamo te, milo čedo".

***

Vekovi su prohujali od čudesne one noći,

vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći.

Al' to dete jošte živi, jer njegova živi slava,

jer to dete beše Rastko, sin Nemanjin – Sveti Sava.

Moja vera

Zapitaju mene često:

što sam uvek vedra lika,

kako grubu sudbu snosim

bez vapaja i bez krika?

Kažem tada: u mom srcu

jedna svetla iskra ima,

koja zvezda daje smisla

mom životu i snovima.

Samo s pravom verom čovek

i u bedi mira nađe,

s puta pravde i istine

u životu retko sađe.

Jer i kad nas sudba kinji,

a nevolja gruba tera,

patnje će nam lakše biti

kad nam život štiti vera.

Vera ne zna šta je mržnja,

šta samoća, šta dosada,

Vera diže, vera krepi,

ko veruje ne propada.

Vera dušu našu bodri,

od niskih je strasti čista,

ko veruje ne zna šta su

gadne zlobe i zavisti.

U najvećim stradanjima

nad njima se vera nija,

kada misliš nesrećan je

blaženstvo mu dušu vija.

Eto, stoga u životu

kada klone duša meni

moja vera došane mi:

čovek budi ! napred kreni !

I zato sam uvek vedar

jer mi vera život sladi

a vera je životvorna

od čoveka diva gradi.

Molitva

O, moj Bože dragi,

malen Ti se molim:

pouči me kako

da sve ljude volim;

dok sam jošte 'vako

u danima mladim,

od jutra do mraka

da veselo radim;

da naučim nauk

što za život trba,

da umem zaslužit'

nasušnoga hleba,

i da snosim voljno

sve što mi se desi.

Čuj molitvu moju

Oče na nebesi!

Molitva male Danice

Dobro jutro, dobri Bogo!

ja sam mala,

ja ti ne znam ništa reći,

samo hvala!

Hvala što je zora tako

lepa, mila!

Hvala što me majka moja

poljubila!

Hvala što je otac dobar -

za nas radi,

hvala što nam kora hleba

tako sladi!

Hvala što se igrat mogu

s bratom malim,

Hvala što se mogu na svem

da zahvalim.

Sveti Sava

Zbor zborila gospoda rišćanska

Kod bijele crkve Gračanice:

"Bože mili, čuda velikoga!

"Kud se đede car – Nemanje blago,

"Sedam kula groša i dukata?"

Tu se desi Nemanjiću Savo,

Pa govori gospodi rišćanskoj:

"Oj Boga vam, gospodo rišćanska?

"Ne govor'te o mom roditelju,

"Ne govor'te ne griješ'te duše:

"Nije babo raskovao blago

"Na nadžake ni na buzdovane,

"Ni na sablje ni na bojna koplja

"Ni dobrijem konjma na ratove;

"Već je babo potrošio blago

"Na tri slavna Srpska manastira:

"Jednu babo sagradio crkvu;

"B'jel Vilindar nasred gore Svete,

"Krasnu slavnu sebe zadužbinu,

"Vječnu kuću na onome sv'jetu

"Da se njemu poje liturđija

"Onog sv'jeta, kao i ovoga;

"Drugu babo sagradio crkvu:

"Studenicu na Vlahu Starome,

"Svojoj majci carici Jeleni,

"Krasnu slavnu majci zadužbinu,

"Vječnu kuću na onome sv'jetu,

"Da s' i njojzi poje liturđija

"Onog sv'jeta, kao i ovoga;

"Treću babo sagradio crkvu:

"Milješevku na Hercegovini,

"Krasnu slavnu Savi zadužbinu,

"Vječnu kuću na onome sv'jetu,

"Da s' i njemu poje liturđija

"Onog sv'jeta, kao i ovoga".

U glas viknu gospoda rišćanska:

"Prosto da si, Nemanjiću Savo!

"Prosta duša tvojih roditelja!

"Prosta duša, a čestito t'jelo!

"Što nosili, svijetlo vam bilo

"Što rodili, sve vam sveto bilo!"

I što reče gospoda rišćanska

Na sastanku kod bijele crkve,

Što gođ rekli, kod Boga se steklo.

Na Svetoga Savu

Maleno sam đače, maleno mi znanje:

tek sam upoznala bukvar i čitanje,

ali već znam i ja za Svetoga Savu

i razumem lepo današnju proslavu.

Sveti Sava beše sin kraljevske krvi;

veliki učitelj, prosvetitelj prvi;

on je otvarao prve crkve, škole

i učio Srbe da se Bogu mole.

Zato celo Srpstvo danas slavu slavi

i s ljubavlju kliče Svetitelju Savi,

pa mu i ja kličem, iako sam mala:

"Svetitelju Savo, slava ti i hvala!"

Sveti Sava

Nad atonskim hramom, još u davno vreme,

podiže se bura usred noći neme.

I dok mračnim krilom za nebo se hvata,

neko živo lupnu u hrastova vrata. -

Iguman se diže. Na ulasku samom

stajalo je momče, uvijeno tamom.

U njegovoj ruci, što je gore diže,

s upaljena luča rujni plamen liže.

Dim se vije, mota – i koturi jure

u kapiju tvrdu i zidine sure.

Ko je ovo momče? koji jad ga slama?

i šta traži noćas od Božijeg hrama?

Crn, sebarski plašt mu mlada pleća krasi,

po kome su pale srebrnaste vlasi.

A po vitkom stasu što ga diči tako,

tvrdom se je likom opasao jako.

I on smerno stoji. O njegovu vratu

samo krst treperi u suvome zlatu.

To bejaše Rastko. Sin Nemanjin to je,

što je carske dvore ostavio svoje -

Jer ga ljubav goni, jer ga želja slama,

da postane slugom Božijega hrama.

Crn sebarski plašt mu mlada pleća krasi,

po kome su pale srebrnaste vlasi.

I nad lepom glavom, u dubini mraka,

sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.

Pod ikonom Svetog Save

Bolna leži dobra majka,

ne silazi s odra svoga,

udovica j' dece ima,

jedno manje od drugoga.

Druga nema, – dece ima

za decu bi život dala,

ali ako dušu pusti,

šta će, šta će deca mala?

Mrak bi bio, ali nije:

bolesnici više glave

kandioce tiho gori

pred ikonom Svetog Save.

Il' je zebnja, il' je strava,

il' je slutnja, il' što više;

Oko majke deca s' kupe,

majka vrlo brzo diše.

Ponoć kuca, deca blede,

najstariji i najjači,

kad otare suze svoje,

tare suze svojoj braći.

Majka b' htela decu spasti

od zla što se na njih sprema,

htela bi im nešto kaz'ti,

ali glasa više nema.

Ko bi znao misli njene,

ko bi znao njene muke!

Najstariji sinak priđe

i ledne joj ljubi ruke.

Ti poljupci daše snagu

dahom mlade duše zdrave,

majka diže ruku nagu

ka ikoni Svetog Save.

"Znaš li što bih htela reći?"

to govori, ruka pada;

oko staje, srce staje,

ali jošte ima nada.

Ima nade u prvenca,

da će znati, da će hteti -

"Razumem te majko draga,

i držaću u pameti.

U grud'ma će mojim živet'

mis'o tvoja, tvoja želja,

ja ću vodit' braću svoju

putem ovog svetitelja.

Okaljat' nam obraz neće

ni sto ljudi, ni sto beda,

shvatićemo, pamtićemo

da smo srpske majke čeda".

Ove reči zamedljaše

gorki pehar zadnjeg časa:

na ustima bolne majke

blag se osmeh zatalasa.

Kandioce zatrepeta

pred ikonom Svetog Save

deca stoje, cvet do cveta -

venac oko mrtve glave.

Na Vračaru

Nadvio se oblak gusti

svu Srbiju da opusti,

i samo se nebo, ljuti

a Srbija – strepi, ćuti.

Na Vračaru vatra gori,

vatra gori, bes se ori,

a Srbin se s dušom bori.

Ko će sili odoleti?

Ko će bole preboleti?

Svetinja se srpska ništi,

u Srbina srce pišti:

"Avaj, srce Obilića!

avaj, snago Kraljevića!

gdje si pusta da u mahu

kraj učiniš ovom strahu?

Višnja silo, tvoja pravda

Srbima je krepka nada,

pusti groma vatrenoga,

smlavi stvora paklenoga,

da pred licem Stvoritelja

ne sažiže Svetitelja!

Tako Srbin sebi zbori,

njega ljuta bolja mori;

vatra gori – Sinan viče:

"Gori, gori, svešteniče!"

to si od nas zaslužio

što si raju prosvetio,

pa na svoga gospodara

smelo diže svog handžara

i za veru voljno gine,

ubojiti kaurine;

još se ne da u sindžire

brani svoje manastire.

A sad srpski sveče Savo,

što si Srbima škole davo,

nema tebi više traga

pašće tvoga roda snaga.

Vatra gori... Sinan viče

"Gori, gori, svešteniče!"

Sava zgori... al Sinanu

u pameti s' vako stvara:

stao Sava sred oltara,

pa Srbima progovara:

"Ne bojte se, deco mila,

što vas kinji vraška sila:

mrtvom telu ko se sveti

tom i prazna senka preti.

Ništave su ljudske strasti

kod Božije večne vlasti.

Ja ostajem u svom rodu

dok vojuje za slobodu,

dok mu crkva srce blaži

dokle duh mu škola snaži,

Produžite moja dela

ma kakva vas beda srela:

to će Srpstvo prosvetiti

pa i mene osvetiti.

Otadžbina

I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što preteć' suncu, dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujući nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

Vekova tamnih to su tragovi,

Te crne bore, mračne pećine;

A kamen ovaj, ko piramida

Što se iz praha diže u nebo,

Kostiju kršnih to je gomila,

Što su u borbi protiv dušmana

Dedovi tvoji voljno slagali,

Lepeći, krvlju srca rođenog,

Mišica svojih kosti slomljene

Da unucima spreme busiju,

Oklen će nekad smelo preziruć',

Dušmana čekat' čete grabljive.

I samo dotle do tog kamena,

Do tog bedema,

Nogom ćeš stupit', možda poganom.

Drzneš li dalje?... Čućeš gromove,

Kako tišinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju;

Razumećeš ih srcem strašljivim,

Šta ti sa smelim glasom govore,

Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu

Brijane glave teme ćelavo

U zanosnome strahu lupati...

Al' jedan izraz, jednu misao

Čućeš u borbe strašnoj lomnjavi:

"Otadžbina je ovo Srbina"!...

Mati i sin

"Šta ćeš, starka, ovde, gde kuršumi lete,

Na poljani smrti, sred krvi rumene?"

"Tražim moga Jovu, moje milo dete!

"I nosim mu lepe čarape šarene!"

"O vrati se, stara! Zalud žuriš tako

"Iz dalekih svojih šumadijskih strana:

"Jedinac ti, bako oboleo lako,

"I u Skoplje prenet pre nedelju dana!"

Zabrinuta starka u Skoplje se diže...

Preko bezbroj polja, brda i suvata

Prečacima žuri, i, napokon, stiže

I zakuca alkom o bolnička vrata.

"Ko je," – ču se. – "Ja sam ratnikova mati!

"Roditeljska ljubav dovela je mene!

"Tražim moga Jovu, moje milo dete!

"I nosim mu lepe čarape šarene!"

- "Tu je!" Ona uđe, i dršćući, gleda

Sve postelje redom što oko nje stoje;

„Bože, da l' je ovde? kamo moga čeda?"

Dok, odjednom, kliknu: "Jovo, oči moje?"

"Kako naši doma?" pita sin polako.

"Šta te nagna, nano, čak dovde do mene?"

"Zdravo su! Ne brini! Ja dođoh... tek tako.

"I nosim ti evo, čarape šarene!

"Da ti ih navučem ded' ovamo brže!

"Nosićeš ih s dikom – nek je slava Bogu!"

Pa pokrivač diže, al' hitro se trže

Jer spazi patrljke – otsečenih nogu!

No uzdrža srce da bol ne poteče,

I ne dade suzi, da iz oka kane,

Već pokrivač spusti, i s ponosom reče:

"Živ mi bio, sinko, i srećne ti rane!"

Potom se jedincu nadnese nad grudi

I bledu mu glavu oberučke uze

I ljubljaše dugo... Svi prisutni ljudi

Posmatrahu ćutke, i brisahu suze...

Svetome Savi

Ostavio babov zamak

I varljive dvorske sjaje,

Otišao s duhovnici

U neznane tuđe kraje.

Na atonskoj isposnici,

U inočkoj crnoj rizi

Provodio dane duge

U molitvi i podvizi.

Srce ti je za rod bilo,

Čistoćom si vere sjao,

Milom rodu i Gospodu

Na službu si sebe dao,

Među braćom utulio

Žestok plamen borbe lične,

Postavio glave crkvi

I temelje nepomične.

Otrok, sebar i vlastelin

Pred tobom su bili ravni,

Svi članovi jednog tela

Nerazumni, punopravni.

Besedama tvojim, oče,

Treptala je sveta Žiča,

Ah, što stara, hladna, ne zna

Da ih tvojoj deci priča.

Oko sobe skupljao si

Decu malu, srpsku nadu,

Učio ih reči Božjoj,

Sitnoj knjizi, svetom radu;

Sejao si te njivice

Jedrim zrnom Božjih slova,

A žetvu si iščekiv'o

Od Božjega blagoslova.

O, nauči i nas slabe

Uzor, Srbe, sveče vrli!

Vaspitati i učiti,

Vršit' pos'o neumrli;

Odricat se taštih časti,

Krst tereta snosit voljno,

A u grud'ma vazda nosit,

Srce čisto, zadovoljno...

Na Svetoga Savu

Kad ste juče, mila deco,

Svi radosni bili,

Čistom dušom svete pesme

Ugodniku vili,

Pesme vili na njegovu

I na svoju diku,

Svetom Savi , srpskog roda

Prvom prosvetniku,

Na me pade, ne znam zašto,

Neka briga ljuta,

Uzda'no sam toga dana

Nekoliko puta.

Seć'o sam se crna mraka

I borbe krvave,

Pa sam gled'o u ikonu

Svetitelja Save.

Odvele me brižne misli

Do onih krajeva

Gde još ni sad srpskoj deci

Srpske škole nema.

Kako je to njima teško

Lutati po tami, -

U tuđini, u nesvojti

Videti se sami.

Blago vama , mila deco,

Kojima se daje

Da u svojoj dragoj školi

Pribirate znanje!

Gde s' jezikom mile majke

Svaka vrlost budi,

Gde s' učite da budete

I Srbi i ljudi.

Štujte škole kao temelj

Budućnosti prave,

Srpsku školu k'o amanet

Svetitelja Save.

Blago vama iduć' k znanju

Po srpskome putu,

Al' ja plačem kad god vidim

Granu otrgnutu.

Sveti Sava

Ti ostavi: biser, smaragd i rubine,

kojima tvoj otac Nemanja te zasu,

mesto carske krune – uze kamilavku,

a mesto porfire – uze crnu rasu

i ode, čak tamo, u Hilandar sveti,

da poznaš života odrečenje pravo,

da slušaš i vršiš zapovedi Božje,

ugodniče Božji, Svetitelju Savo!

Al' borba međ' braćom – zla kob naša stara

ne mogade, ipak, tvom sluhu izmaći:

ti, s krstom u ruci, čak iz Hilandara,

dođe svojoj krvno zavađenoj braći,

i, s ljubavlju krotkom, međ' noževe njine

ti, stade, ko Božje oličenje pravo,

i svakome pruži po grančicu mira,

krotki mirotvorče, Svetitelju Savo!

"Na spalište Vlaha!" – Sinan paša grmnu.

Doneše tvoj život... potpališe grane.

Ali vetar dunu i diže tvoj pep'o

i raznese svetom, na četiri strane,

i svud, gde god pade trunka tvoga praha,

onamo se diže – k'o za čudo pravo -

ili srpska škola, ili crkva sveta,

izbraniče Božji, Svetitelju Savo!

I sad tvoja himna pobednički zvoni

puna krepke vere, poleta i maha:

to je ljubav tvoja, razneta po svetu

kroz čestice tvoga mučeničkog praha,

i ta živa pesma, što kipi k'o reka

dižući se k tebi, čak u nebo plavo,

slaviće te gromko od veka do veka,

večna naša slavo, Svetitelju Savo!

Danas, kad srpska omladina cela

pristupa ti, s puno pobožnosti svete,

da najlepši venac od najlepšeg cveća

oko tvoje drage ikone oplete,

i dok sveća slavska treperi i gori

pokliči se dižu do u nebo plavo:

"Oče srpske škole i crkve nam svete,

slava tebi, slava, Svetitelju Savo!"

Srpska Slava

Danas širom belog sveta,

svugde gde se srpski zbori,

"Uskliknimo Svetom Savi"

pobožna se pesma ori.

Danas svaka srpska kuća,

uz molitve Bogu svete,

Svetom Savi sveću pali

i zelene vence plete.

Danas Srbi, svi i svuda,

slave jednu istu slavu:

proslavljaju svetitelja

svoga srpskog – Svetog Savu.

Na Svetog Savu

Gde god ima srpsko dete

Venac slave danas plete,

Gde se srpski piše, zbori,

Tamo sveća danas gori.

Gde su srpske crkve, škole,

Danas Srpčad Boga mole

Da im pruži ruku svetu

Da dostignu željnu metu.

Slave deca svoju slavu

Carskog sina – Svetog Savu.

Lica su im puna milja,

Jer ih Svetac blagosilja.

Želja Svetog Save

Dvadesetog ovog veka

Sveti Sava na nas čeka.

Sa visine on nas gleda,

Gde brat bratu mira ne da,

Pa se moli Višnjem Bogu

Da nam dade ljubav, slogu.

On poziva braću milu

Da čuvaju srpsko slavlje

I da drže pravoslavlje.

Da se srpski jezik širi,

Da se brat sa bratom miri,

Da se slavi srpska slava

To nam želi Sveti Sava.

Sveti Sava

Jutros me je probudila,

veleć moja majka draga:

"Ustaj kćeri moja, osviće nam

srpskog roda Sveti Sava".

Ustala sam, obukla se,

pošla rado, evo, amo

da zajedno mili gosti,

Svetog Savu proslavimo.

Svaki Srbin danas peva:

"Uskliknimo s ljubavlju"

a njegova pesma leti,

u nebesa Svetom Savi.

Molitva Svetitelja Save

Pred prestolom Svevišnjega

Sveti Sava Boga moli,

Boga moli, suze roni

I ovako on govori:

"Rod je srpski dragi Bože,

U poslednje ove dane

Teško Tebi sagrešio,

Od Tebe se otpadio.

Ali imaj jošte srca

Koja Ti se, Bože mole:

To su deca, deca srpska,

Ona Tebe, Bože vole.

Stariji su zanemogli,

Srcem svojim otežali,

A deca su himne Tebi

Ponajlepše ispojali.

I za njih se, Bože, molim:

- Daj im, Bože, snage nove

Da obnove crkvu srpsku,

Tvoju slavu na vekove."

28. duhovna lira - vladika nikolaj velimirović.pdf

Documents