29 nikolina matijević Žene obrazovanjem do elite situacija u srbiji u xix veku

Nikolina Matijevi4

ENE OBRAZOVANJEM DO ELITE: Situacija u Srbiji u XIX veku

(osvrt na knjigu Lj. Trgovevi Planirana elita)5

Obrazovanje je jedno od fundamentalnih obeleja modernog doba. Brojne teorije o modernizaciji, nastale pred kraj XX veka, obrazovanju pridaju ogroman znaaj, zato to njegovim irenjem nastaje veina odlika modernog drutva. To, pre svega, podrazumeva visok stepen pismenosti, tehnoloku revoluciju, dru-tvenu mobilnost, profesionalizaciju poslova i slino. Veina istraivaa je proces modernizacije ispitivala u razvijenim drutvima i na osnovu njihovih primera iz-gradila postojee teorije, te su i samu pojavu vezali za vreme kada se ona odvijala

u drugoj polovini XIX veka. U to vreme poinje prevlast racionalizma, a s njim i uvaavanje razliitih znanja, ukljuujui nauku i obrazovanje.

Devetnaesti vek je vek borbi za slobodu, ljudska prava i obrazovanje, koje tada, u veini modernih drutava postaje obavezno. Veliki znaaj obrazovanje je imalo u stvaranju novih drutvenih slojeva elita/1/, koje se umnoavaju. Nove elite nasta-jale su kao pokretai modernizacionih promena, pa tako nastaju tehnoloka, biro-kratska, privredna, intelektualna, i studentska elita. One nastaju kao proizvod pro-fesionalizacije i sistematizacije znanja u svim sferama ljudske delatnosti.

Srbija je poetkom XX veka bila u grupi evropskih drava sa najveim bro-jem nepismenih, i imala je svega 7% pismenih ena. (Lj. Trgovevi. 2003: 185) Neke od tih obrazovanih ena, u evropskim razmerama, bile su pionirke enske profesionalne emancipacije; to su bile malobrojne devojke, koje su prve stekle najvie obrazovanje, a zatim se i dokazale u svojim strukama.

Planski do elite

Tokom prve polovine XIX veka, u Srbiji je postojala oigledna potreba za obrazovanim graanima. Nova drava je morala iz osnova da gradi svoje institucije,

4 Studentkinja doktorskih studija na Univerzitetu u Beogradu Fakultetu politikih nauka. Asistentkinja na Fakultetu za pravne i poslovne studije u Novom Sadu.e-mail: [email protected]

5 Tekst primljen 07. oktobra 2010. godine.

534 FPN | GODINJAK BR. 5, JUN 2011. | IV DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

a one nisu mogle da postoje bez uenih ljudi. Iz tog razloga, knez Milo je poeo povremeno da alje mladie u inostranstvo na kolovanje. Meutim, kolovanje u inostranstvu nije bilo plansko, jer je knez po svom nahoenju delio stipendije. Prvo plansko kolovanje poelo je od jeseni 1839. godine, prema planu tadanjeg ministra prosvete. Od te godine, Srbija je skoro svake naredne slala po nekoliko mladih na studije u inostranstvo.

Dravni pitomci su birani na osnovu potreba odreenih slubi, pa je tako svako ministarstvo imalo odreeni broj aka na stranim kolama. Stipendisti su bili odgovorni ministarstvu iju su pomo primali, pa su tako imali i odreene obaveze. Pre odlaska na studije su morali da potpiu Uputstva, gde su obaveze bile tano navedene. Vremenom su pravila bila menjana. Takoe, nastajanjem graanstva i socijalnom diferencijacijom, sve vie mladih iz Srbije je bilo prisutno na stranim univerzitetima. Izbor kola je zavisio od informisanosti samih stude-nata, dok je u sluaju stipendista to zavisilo od davaoca stipendije.

Oko 70% srpske inteligencije XIX veka obrazovalo se u inostranstvu./2/ Sve do poetka XX veka studenti su se vie odluivali za studije u zemljama Srednje Evrope. Odlazak na strane univerzitete za veinu mladih je bio prvi susret s razvijenijim svetom i drugim kulturama. Vraajui se u zemlju oni su sa sobom donosili mnoge ideje, steene u tim zemljama i kulturama. Prihvatali su naueno, prilagoavali ili prevazilazili. Promene i nove ideje unoene su i u svet politike. Voe srpskih liberala svoj su pokret zasnivali na iskustvima re-volucija iz 1848. godine i nastalim promenama u Nemakoj i Francuskoj, gde su ih i doiveli. Socijalistike ideje, izgradnja demokratskih institucija, sloboda tampe, organizacija kolstva, i mnogo drugih stvari, u Srbiju je stizalo putem njenih studenata.

Osnivanje enskih kola

U nerazvijenom drutvu, u prvim decenijama XIX veka nije bilo obra-zovanih ena. Smatralo se da je enama pismenost potrebna samo za kores-pondenciju, ali se 1832. godine meu malobrojnim beogradskim acima nalo i 16 devojica.

Poetkom sledee decenije esto je postavljano pitanje otvaranja poseb-nih enskih kola. Prvo je to, bezuspeno, uinilo samo Popeiteljstvo 1840. go-dine, predlaui Savetu osnivanje kola u Beogradu i drugim gradovima. Tek 1845. godine, Popeiteljstvo je odobrilo otvaranje kola i za devojice. U to vreme, i kolsko zakonodavstvo je poelo da uvaava tu potrebu, pa se u jed-nom od prvih kolskih zakona Kneevine Srbije iz 1844. godine, spominje kolovanje devojica, s tim to se za njih predviaju posebne kole, a ukoliko ih nije bilo, posle navrene desete godine one se nisu mogle kolovati zajedno sa

535Nikolina Matijevi | ENE OBRAZOVANJEM DO ELITE: SITUACIJA U SRBIJI U XIX VEKU

deacima. Posebna uredba o enskim kolama je doneta 1846. godine, i njom se predvialo estogodinje kolovanje koje je, osim opteobrazovnih predmeta, obuhvatalo uenje vetina koje su se tradicionalno vezivale za enski pol (pe-vanje, runi rad, lepo ponaanje). Prva enska kola otvorena je u Parainu 1845. godine. Kasniji zakonski akti nisu znaajnije menjali tu podelu, ali su unoene izmene koje su pribliavale nivoe opteg obrazovanja u mukim i en-skim kolama. Poetkom 1883. godine, donet je najvaniji zakon tog vremena, kojim je pravno regulisano ova oblast. Obrazovanje je postalo jedno od optih prava i dunosti svih graana, a drava je bila duna da im to pravo obezbedi. Na inicijativu Stojana Novakovia, donet je Zakon o osnovnim kolama, kojim je uvedeno obavezno estogodinje kolovanje sve dece u Srbiji. Iako je Zakon i dalje bio restriktivan prema enskoj deci, sam in uvoenja obaveznog ko-lovanja je bio vrlo znaajan napredak, ali tadanje srpsko drutvo nije bilo do-voljno razvijeno za tako veliki korak. Jo uvek nije bila prihvaena injenica da i enska deca treba da se koluju. Modernizacija jo nije bila u uzletu, profesi-onalizacija jo manje, tako da drutvo nije osealo potrebu za kvalifikovanom snagom oba pola. Meutim, ini se da je presudan znaaj imalo siromatvo srpske drave, ija nerazvijena privreda nije mogla finansijski da podnese nove zakonske obaveze. Tek je 1906. godine zakonski uvedena mogunost zajedni-kog kolovanja devojica i deaka. Ali, razlike u polovima nisu bile potpuno ukinute, jer su ostale podele u nastavnim predmetima.

Srednje obrazovanje devojaka u Srbiji je poelo osnivanjem Vie enske kole u Beogradu, 1863. godine. Ona je predstavljala i obrazovnu i vaspitnu in-stituciju. Osim opteg obrazovanja, ona je kao zadatak imala da pripremi i ui-teljice za rad u enskim osnovnim kolama, a njene nastavnice su bile neke od prvih visokoobrazovanih ena u Srbiji. Vaspitni zadatak kole je ostvarivan na razne naine. U tome je aktivno uestvovala i crkva. Crkva je spadala u vankol-ske inioce koji su u ivotu kole imali najvaniju ulogu. Svojim prisustvom u ivotu kole, crkva je nastojala dozirati emancipaciju ene. Sa ciljem ostvarivanja svog vaspitnog zadatka, Via enska kola je najvei znaaj pridavala etiko-na-cionalnim vrednostima koje su odgovarale potrebama tog doba.

Po ugledu na beogradsku, osnivane su iste kole po Srbiji. Osnivanjem enske uiteljske kole 1900. godine, ta kola je izgubila znaaj. Od 1879. godi-ne, radila je i prva enska zanatska kola u okrilju enskog drutva iz Beograda, a bila je namenjena obuavanju siromanih devojaka za razliite zanate. Pred Prvi svetski rat otvorena je i Trgovaka kola. Veliki problem za nastavak vieg kolovanja bio je nedostatak gimnazijskog obrazovanja, koje je bilo uslov za upis na fakultet, a sve do 1905. godine, nije postojala enska gimnazija. Devojke su od 1879. godine mogle da pohaaju muke gimnazije i privatno da polau ma-turu, ali su retko dobijale odobrenje njihovih direktora.


Osim dravnih postojale su i privatne kole, koje su imale strane lai-ke i religiozne zavode za vaspitanje devojaka. Jedna od najpopularnijih je bila

paekova kola. Kasnije se izdvojio Vii Zavod za vaspitanje devojaka, a zatim Vaspitni zavod za ensku decu, Zavod za srpsku siroad i dr. Bile su dostupne i specijalizovane kole, kao to su umetnike, muzike, povremeno otvarani dram-ski i glumaki studiji i drugi privatni zavodi dueg ili kraeg trajanja.

Iako se u odnosu na prve decenije, kada ih uopte nije bilo, krajem veka broj pismenih ena poveao, velika veina je i dalje bila nepismena i neobu-hvaena kolskim sistemom. S urbanizacijom, kao jednim od pokazatelja na-pretka, rastao je i broj pismenih ena u mlaoj populaciji i gradovima. Sve vea pismenost je bila meu mladima i rastao je broj pismenih meu onima koje su sklapale brak.

Univerzitetsko obrazovanje

Pojavom industrijalizacije i nastankom potreba za novom radnom snagom, poetkom XIX veka, ene su poele da rade van kue i da postepeno naputaju tradicionalne uloge majki i domaica. U poetku su radile manje sloene poslove i slabije plaene, dok su prve kvalifikacije za zanimanja stekle u okviru svojih en-skih uloga uiteljice, bolniarke, negovateljice, Usponom graanstva, nesta-jale su dotadanje klasne razlike, umanjivala se polna nejednakost i sve vie ena je teilo da stekne obrazovanje i potrai svoje mesto u drutvu. Pojavom enskih pokreta drugom polovinom XIX veka, ene su zahtevale svoje pravo na obrazo-vanje. Do tada su ga dobijale u posebnim enskim kolama, a najvia kvalifikacija se sticala kolovanjem u enskim gimnazijama. Na univerzitetima, koji su sma-trani samo mukim ustanovama, nije bilo mesta za ene, stoga se u zahtevima za ensku ravnopravnost isticalo i pravo na fakultetsko obrazovanje.

Prve ene s diplomama doktora medicine, bile su sestre Elizabet i Emili Blekvel, kojima je 1833. dozvoljen upis na Medicinsku kolu Oberlin koleda, drava Ohajo. Njihova duga borba za pravo na rad rezultirala je otvaranjem enske i deije bolnice u Njujorku 1857. godine. Kao prvi nauni enski ko-led, 1860. godine, otvoren je Vasar-koled, gde je bila izabrana i prva ena za profesora. /4/

Francuski univerziteti su 1863. godine prvi omoguili studiranje enama, a etiri godine kasnije, 1867. godine, i Univerzitet u Cirihu. U narednih nekoli-ko godina taj talas je zahvatio celu Evropu. Meu poslednjima koji su dozvolili kolovanje enama bili su Austro-Ugarska, Nemaka i Rusija.

Potreba ena za obrazovanjem bila stvarna, to je dokazivalo njihovo pri-sustvo na univerzitetima, koje je iz godine u godinu konstantno raslo. To je pra-vo ostvarivano vrlo teko, a omoguilo je enama da postanu inioci politikog


i svih sfera javnog ivota. Zbog toga je postojao toliki otpor prema enama na univerzitetima, pokazala je anketa koja je 1889. bila sprovedena na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Bazelu. Najei odgovori su bili da nema dovoljno prostora na univerzitetu, strah od uticaja stranaca, kao i da ene pripadaju po-rodici i da imaju manje intelektualne mogunosti od mukaraca, kao i bojazan od konkurencije ena na tritu rada. Argumentacija tadanjih uenih ljudi je odslikavala stanje duha tog vremena. (Trgovevi. 2003: 192).

Situacija je bila slina i u Srbiji, gde je, takoe, univerzitetsko obrazova-nje ukljueno u jedno od prava, koja su zahtevali narasli enski pokreti. Sam upis na fakultete beogradske Velike kole, bio je pravno nejasan, jer nije posto-jala odredba koja bi se odnosila na studentkinje, to je iskoristila Dragi Ljoi da se jo 1871. godine, kao vanredni slualac upie na Filozofski fakultet. Posle jednog semestra, ona je otila u Cirih. Naime, po propisu su svi studenti mo-rali imati poloenu maturu, a poto nije bilo enskih gimnazija, devojke su taj zavrni ispit mogle da polau samo privatno, to direktori mukih gimnazija nisu prihvatali; a, ukoliko bi to i uradili, za upis na fakultet bila je potrebna i saglasnost rektora. Ovo je bilo dovoljno da obeshrabri malobrojne devojke koje su htele da studiraju, a za neke su ovi uslovi bili premostivi. Osnivanjem Beogradskog Univerziteta 1905. godine, devojkama je bilo omogueno redovno studiranje, tako da su one u godinama pred Prvi svetski rat inile 10% stude-nata, to je bilo, priblino procentima studentkinja na univerzitetima Nemake ili Francuske, ali manje nego u susednoj Bugarskoj, gde je svaki etvrti student bila devojka! (Lj. Trgovevi, 2003: 193)

Devojke iz Srbije na stranim univerzitetima

Devojke koje su teile kvalitetnom obrazovanju, pre odlaska u inostran-stvo, studirale su u Beogradu, jer je uslov da se postane dravni stipendista bio zavrena Velika kola, to je bila vrsta garancije o sposobnosti za studira-nje. Neke devojke su odlazile na studije uz pomo roditelja, ali su esto tokom studija molile vlasti za sredstva koja su im bila potrebna za okonavanje ko-lovanja. Jo se ne zna tano koliko je studentkinja iz Srbije bilo u inostranstvu, dok se ne istrae dokumenta univerziteta za koje se zna da je na njima bilo studentkinja iz Srbije.

Oko 5% svih studenata, od ukupnog broja stipendista, koje je posle 1882. godine Kraljevina Srbija poslala na studije u inostranstvo, bile su ene. Najvei broj studenata iz Srbije iao je na studije u Austro-Ugarsku, Nemaku, Rusiju i Francusku, dok su se studentkinje odluivale za vajcarsku, prven-stveno, zatim za Habzburku monarhiju, a neke i za austrijske zanatske kole.(Lj. Trgovevi. 2003: 195)


Svojevrsna slovenska kolonija, drugom polovinom XIX veka, bio je Cirih, poznat kao izuzetno liberalna sredina, gde se lako prelazila linija od studentskih ka politikim skupinama. Prva se od studentkinja iz Srbije u jesenjem semestru 1872/3. godine, na Medicinski fakultet upisala Draga Ljoi, sestra takoe ciri-kog studenta, ure Ljoia. Za vreme srpsko turskog rata, prekinula je studi-je, da bi radila kao lekarski pomonik u Srbiji. Studije uspeno okonala 1879. godine, odbranivi doktorat, postavi prva ena s tom titulom u Srbiji. Kako to obino biva, po povratku u domovinu nije mogla lako da dobije slubu, da bi tek 1881. godine, postala lekarski pomonik u Dravnoj bolnici u Beogradu. Posle nje, prilian broj devojaka iz Srbije stekao je doktorsku titulu.

Iskustva ena iz Srbije na stranim univerzitetima je slino s iskustvima studentkinja iz drugih zemalja. One su u svojoj domovini ostvarile pravo na vi-soko obrazovanje, u priblino isto vreme kao i ostale Evropljanke, pre Nemica i Austrijanki, mada su enski pokreti u tim sredinama bili mnogo jai nego u naem patrijarhalnom drutvu. Takoe, bile su jedne od prvih na stranim uni-verzitetima na kojima su im bile dozvoljene studije, i to ne samo u vajcarskoj, ve i na nemakim univerzitetima. Ako ih poredimo sa drugim balkanskim stu-dentkinjama, bilo ih je vie od Grkinja i Turkinja, dok je meu studentkinjama bilo vie Bugarki i Rumunki. Moe se rei da su srpske vlasti relativno rano, meu stipendiste uvrstile i devojke, mada je, njihovo kolovanje bilo esto na nivou individualnih napora, to je, ipak, bitan faktore modernizacije e krajem XIX veka na tlu Srbije.

ene deo elite

Iz zemlje sa velikim brojem nepismenih graana, neke su mlade de-vojke krenule u svet da bi meu prvima stekle visoko obrazovanje. Draga Ljoi je, kao prva Srpkinja, 1879. godine, zavrila Medicinski fakultet, posta-la prva srpska lekarka, spada prve Evropljanke koje su stekle visoko obrazo-vanje. Meutim, u to doba, visoko obrazovanje nije podrazumevalo i jednako pravo na zaposlenje, naroito u dravnim slubama, koje su bile prvenstveno namenjene mukom polu.

Sve ove devojke su teile sticanju znanja, uprkos problemima vezanim za postojee drutvene okolnosti. One su se borile i da ostvare pravo na rad, koje su izuzetno dugo i postepeno osvajale. Draga Ljoi se prva susrela sa pro-blemom po povratku u Srbiju, poetkom 1879. godine, kada je uputila mol-bu Ministarstvu unutranjih dela, da joj se izda dozvola za obavljanje privatne prakse. Pomenuto je ministarstvo sastavilo komisiju, kojoj je naloeno da pro-veri strunost podnosioca molbe! Budui da nisu mogli da joj nau zamerke, velikoduno su se sloili da joj mogu priznati steeno zvanje! Meutim, Draga


Ljoi e 1881. prvo postati lekarski pomonik u beogradskoj Dravnoj bolnici, da bi posle izvesnog vremena, svoju karijeru nastavila kao lekar. Primer Drage Ljoi e omoguiti drugim devojkama da je prate, i da, postepeno, steknu pra-vo da se ukljue u rad u svojim profesijama. Ogroman broj lekarki je tako najpre radio privatno, da bi tek kasnije dobile dravnu slubu. ene koje su zavrile fi-lozofske fakultete, posao su najpre dobijale u enskim, dok su muke jo dosta godina bile zatvorene za njih.

Visoko obrazovanih ena do 1914. godine su bile retkost, moe se pro-ceniti da ih je bilo manje od sto.(Lj. Trgovevi. 2003: 208) Ovaj broj je neg-de oko desetine od ukupnog broja obrazovanog srpskog graanstva, ali taj broj nije drastino razliit od broja fakultetski obrazovanih ena u evropskim dravama toga doba.

Znaajni primeri drutveno i profesionalno uspenih ena vrili su ogroman uticaj na promenu poloaja ena, a napori neke individue, sa srenim ishodom, bili su uzor kojem se kasnije teilo. Tako je Draga Ljoi, 1903. godine, pokrenula zakonski projekat o zapoljavanju ena, sa istim uslovima kao i njihovih mukih kolega, sa isto kolskom spremom. Predlog zakon je odbijen, ali je bio ogromnog znaaja, te podran od strane mnogih ena. Dodatnim izmenama Zakona o sred-njim kolama 1912. godine, ta inicijativa je bila usvojena, enama je dozvoljeno polaganje profesorskog ispita, te su one, u kolama, bile jednake sa mukarcima. Uvreeno miljenje o tome da karijera ometa ene u obavljanju njihovih poro-dinih obaveza, ako analiziramo primer prvih srpskih ena strunjaka, moe se osporiti (iako je uzorak relativno mali). Tako je 62.8% ena bilo udato, dok je po-sao posle udaje napustilo 22%. Veina ovih ena je posle udaje zadravala svoje prezime, dodajui muevljevo. Suprunici su takoe bili intelektualci, na poetku uglavnom socijalisti, kasnije i stranci. (Lj. Trgovevi. 2003: 209)

Uprkos otporu patrijarhalne sredine, poetkom XX veka, ene su u Srbiji stekle pravo na sve vidove obrazovanja. Na taj nain su stekle i pravo na rad, iako jo uvek manje vrednovan nego onaj od strane jaeg, mukog pola. ene nisu osvojile druga graanska prava, posebno politiku emanci-paciju, posebno i nisu postale ravnopravne s mukarcima, meutim, obrazo-vanjem su postepeno, ali i neumitno, ulazile u vekovnu sferu, rezervisanu za pripadnike mukog sveta.

Poetkom veka, obuhvatnost enske dece kolovanjem bila je 17%, a udeo nepismenih meu enama 93%. ene su inile upola manji broj pismenih nego mukarci, dok je u gradovima svaka trea ena bila pismena. Podaci o enama koje su stekle najvia obrazovanja, jedan su od bazinih pokazatelja razvoja tada-njeg srpskog drutva, koje eli da nadoknadi vekovnu zaostalost, izmeu ostalog i planskim stvaranjem elite, potrebne da ovu vekovnu zaostalost to pre prevazie. Obrazovanjem enskog dela populacije, ovo pitanje dobija na intenzitetu.


Umesto zakljuka

Proces modernizacije, koji se poeo iriti Evropom sredinom XIX veka, zahvatio je pred sam kraj stolea i Srbiju. U Srbiji, on se uglavnom manife-stovao u vidu planskog kolovanja omladine. Od polovine devetnaestog veka, srpska drava je planski slala, svake godine, nekoliko mladia na kolovanje u inostranstvo. Po povratku u zemlju, oni su sa sobom donosili uticaje koji su se povoljno odrazili na postojee stanje u politici, privredi i drutvu uopte. Oni su bili nosioci drutvenih promena.

Plansko kolovanje ena, u odnosu na ostale evropske zemlje, zapoeto je dosta rano. Iako je otpor prema kolovanju ena bio prilino izraen, uvoenjem obaveznog kolovanja sve dece 1883. godine, Zakonom o osnovnim kolama, ono je ipak sprovedeno. Osnovno kolovanje trajalo je est godina. Nastavni plano-vi za deake bili su drugaiji u odnosu na one za devojice. Dalje zajedniko kolovanje deaka i devojica nakon ovog estogodinjeg, nije bilo mogue. Za devojice su bile predviene posebne kole. Ova odluka e biti na snazi sve do donoenja novog zakona 1906. godine.

Srednje obrazovanje devojaka zapoelo je osnivanjem Vie enske ko-le 1863. godine u Beogradu. Vremenom, sline kole otvarane su irom Srbije. Krajem XIX veka broj pismenih ena, u odnosu na poetak istog, bio je znatno vei. Veina kolovanih ena bila je u gradovima.

Fakulteti toga doba su bili rezervisani samo za mukarce. Da bi upisa-le fakultet, devojke su morale imati zavrenu gimnaziju i odobrenje rekto-ra. Zbog brojnih prepreka veina njih je odustajala na samom poetku. One koje su bile istrajnije, osigurale su put kasnijim generacijama. Nakon zavr-etka Velike kole, veina devojaka je odlazila na dalje kolovanje u inostran-stvo. Problem je nastajao kad bi se vratile, jer iako im je bilo priznato pravo na kolovanje nisu imala ista prava na zaposlenje, posebno u dravnim slubama. Vremenom, one su se izborile za pravo na rad, koji je ipak bio manje vrednovan u odnosu na muki.

Mlada srpska drava je u relativno kratkom periodu uspela da izgradi vane institucije i zapone proces modernizacije. To to je meu prvima uvela obavezno osnovno kolovanje za svu decu, svedoi o njenom naprednom shva-tanju drutvenih potreba. Iako je broj pismenih ena jo uvek bio zanemarljiv u odnosu na broj pismenih mukaraca, on pokazuje veliki napredak. U pogledu broja obrazovanih ena, Srbija je bila ravnopravna sa nekim, u to vreme, mnogo razvijenijim dravama Evrope.

Uspeh pojedinih ena pruao je primer drugima i bio njihov podsticaj. Ovi pojedinani primeri, drutveno i profesionalno uspenih ena, imali su uticaj na promenu poloaja drugih ena. Prva srpska lekarka, Draga Ljoi je


1903. godine pokrenula zakonski projekat o zapoljavaju ena pod istim uslo-vima kao i mukaraca, sa istom spremom. Mada je zakon odbijen, sam in nje-govog pokretanja imao je odjeka i bio je podran od strane ena. Stereotipna miljenja o tome da karijere ometaju ene u obavljanju njihovih porodinih obaveza, negirana su na primerima prvih ena strunjaka. Suoene sa otpo-rom patrijarhalne sredine, poetkom XX veka, ene su u Srbiji stekle pravo na sve vidove obrazovanja. Na isti nain su stekle i pravo na rad, koji je jo uvek bio manje vrednovan nego muki. Iako se nisu izborile za druga graan-ska prava ni politiku emancipaciju, one su obrazovanjem postepeno osvajale prostor unutar muke sfere interesa.

Objanjenja

1. Elita od latinske rei eligere to znai izabrati, a u naem jeziku se odomaila preko francuskog izraza elite to znai najbolje u svojoj vrsti D. Radosavljevi. 2001: 11.2. Lj. Trgovevi. 2003: 443. Vidi vie: L. Perovi. 1985. knj. 1 i V. ubrilovi. 19824. H.-W. Prahl, I. Schmidt-Harzbach 1981. DIE UNIVERSITAT. Eine Kultur und Sozialgeshichte, Munchen-Luzern, cit. prema: Lj. Trgovevi. 2003: 190

LITERATURA

T. Botomor. 2008. Elite i drutvo, Novi SadV. ubrilovi. 1982. Istorija politike misli u Srbiji XIX veka, BeogradLj. iri-Bogeti, M. orevi. 1980. Iz politike istorije jugoslovenskih naroda XIX i XX vek, BeogradM. orevi. 1979. Srpska nacija u graanskom drutvu, BeogradM. orevi. 1991. Politike i dravno-pravne ustanove Srbije od kraja XVIII do poetka XX

veka, BeogradB. Krev. 2008. Istorija ekonomskih i pravnih odnosa, Novi SadL. Perovi. 1985. Srpski socijalisti 19. veka, knj. 1 i 2, Beograd L. Perovi 2006. Izmeu anarhije i autokratije srpsko drutvo na prelazima vekova (XIX- XXI), Beograd D. Radosavljevi. 2001. Elite i transformacija, Novi SadD. Radosavljevi. 2005. Sociologija elita, urnal za sociologiju 3, Novi SadLj. Trgovevi. 2003. Planirana elita, Beograd

29 nikolina matijević Žene obrazovanjem do elite situacija u srbiji u xix veku

Documents