2.9.2013. : 1....1.2.1.влада основном техником читања...

ДНЕВНА ПРИПРЕМА НАСТАВНИКА ЗА ЧАС СРПСКОГ

ЈЕЗИКА

Датум: 2.9.2013.

Основна школа: ,,Јелица Миловановић“ Сопот

Учитељ: Лидија Виденовић

Наставна тема: Језичка култура

Редни број часа: 1. Наставна јединица: Најлепши тренутак са распуста-говорна вежба

Корелација: Ликовна

култура- илустрација, Свет

око нас- Насеља

Претходна наст.јед.: -нема-

Иновације : причање по плану,

тематско записивање

Наредна наст. јед.: ,,На крају лета „ Г. Илић

Евалуација: усмени разговор

саученицима на крају часа,

еволуциони штапић

Тип часа: обрада

Циљ часа: Истицање битног у причању и описивању, редослед причања, јасност, сликовитост,

доживљеност; истицање осећања радости и задовољства.

ЗАДАЦИ ЧАСА

Образовни:

Подстицање слободног и спонтаног причања о

доживљају,истицање битног у причању (време, место,

учесници…),богаћење речника.

Васпитни: развијање говорне културе

Функционални: Примена причања доживљаја по плану

Образовни стандарди: 1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање

Очекивани исходи: Ученик на занимљив начин прича о својим доживљајима са летовања

Облик рада: Индивидуални, фронтални

Наставне методе: вербална, текстуална, илустративна, демонстративна

Наставна средства: Читанка, Радна свеска, Језичке поуке, фотографије на којима су летњи пејзажи,

шкољке, каменчићи, морска звезда...

Инструменти праћења напредовања ученика:

Како је први час ученике ћу пратити тако што ћу

записати учешће њихово у причању (инструмент за

праћење постигнућа ученика за српски језик)

Начин праћења напредовања ученика: Током целог наставног часа (одговори, учешће у

причању, дискусија, изношење закључака, анализа

причаног)

Литература:

,,Методика наставе српског језика“ Милија Николић, ,,Методика разредне наставе“

Ђорђе Лекић, ,,Дидактика1,2,3“ Младен Вилотијевић, ,,Методика наставе српског језика

и књижевности у разредној настави“ Вук Милатовић, ,,Методика српског језика“ Стана

Смиљковић, ,,Ауторска бајка“, Стана Смиљковић

АКТИВНОСТИ

Наставника

Планира,подстиче ученике,објашњава,мотивише

ученике,подучава ученике како да анализирају свој и туђи

рад,омогућава примену наученог,прати ефекте сопственог рада,

проверава рад ученика, усмерава их на причање по плану, црта,

показује апликације

Ученика

слуша,примењује,поставља питања, одговара на

питања,прича,примењује знања, пише, анализира, стиче навике,

дискутује, прича по плану

Ар

ти

ку

ла

ци

ј

а ч

аса

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Ем

оц

ио

нал

н

о

ин

тел

екту

ал

на п

ри

пр

ем

а

- Мотивациона активност: на табли пре уласка ученика исписати стихове: После лета ∕

песак у мом џепу. Нацртати таласе, сунце...

Н

аја

ва

наставн

е

јед

ин

иц

е

Ученицима најављујем да ћемо данас причати о њиховом летовању. Пишем наслов на

табли а ученици у свеске: ,,Најлепши тренутак са распуста-говорна вежба“

Давањ

е п

лан

а

пр

ич

ањ

а

- Слободно и спонтано причање доживљаја са летовања (сусрети, познанства, нове

игре, играчке, справе, књиге, нове речи које су научили...).

- Истицање битног у доживљају и приповедању (време, место, учесници),

редослед у причању, природност, живост казивања, лична осећања, јасност

реченица. Записивање плана причања на табли. Слободно и спонтано ученичко

причање о доживљајима са летовања – о томе где су били, шта су видели, шта су

радили, шта им се посебно лепо десило, кога су упознали, с ким су се дружили,

коју су нову игру научили… При томе, ученици показују и описују разгледнице,

сувенире и друге предмете које су донели

Изл

ага

ње у

чен

ика

и з

аје

дн

ич

ки

ко

мен

тар

Заједничко коментарисање испричаног и наставниково дискретно истицање важности

наглашавања битног у причању − време, место, учесници, редослед догађања,

природност и живост казивања, лична осећања, јасност реченица.

Уп

утство

за

пи

см

ен

о п

ри

чањ

е

Припрема за писање домаћег задатка: састављање тематског речника (летње речи).

Сваки ученик, у складу са својим летовањем, саставља речник (место летовања, превозно

средство којим је путовао, временске прилике, активност којом се бавио, игра коју је

научио − нпр. воз, перон, локомотива, возна карта, вагон, спаваћа кола, купе, тунел; море,

таласи, брод, чамац, маестрал, бура, понта, галеб).

Сам

остал

ни

и

ствар

ал

ач

ки

рад

уч

ен

ика

Ученици пишу неколико реченица о летовању. Читање реченица.

Чи

тањ

е и

ко

мен

тар

и

сањ

е

уч

ен

ич

ки

х р

ад

ова

Усмени разговор о прочитаним реченицама, увиђање грешака. Оцена часа путем

еволуционог штапића.

До

маћ

и

зад

атак

Упутство за домаћи задатак односиће се на избор доживљаја, одговарајућег наслова (На

распусту сам прочитао нову књигу..., На распусту сам научио нову игру..., На распусту

сам се први пут возио возом...), редоследа причања, важност описа и осећања, јасност и

повезаност реченица, правописна правила, уредност задатка.


ЈЕЗИКА

Датум: 3.9.2013.



Наставна тема: Књижевност

Редни број часа: 2. Наставна јединица: ,,На крају лета „ Г. Илић



око нас- Годишња доба

Претходна наст.јед.: Најлепши тренутак са распуста-говорна вежба

Иновације : рад у групама Наредна наст. јед.: Представљам вам мој најлепши тренутак са распуста





Циљ часа: Тумачење и анализа дате песме


Образовни:

–Самостално саопштавање утиска о књижевном делу.

–Разумевање, тумачење и доживљавање песме „Једнога дана“;

–Упознавање ученика са животом и делом Љубивоја

Ршумовића;

–Понављање теоријских знања о строфи, стиху и рими.

Васпитни:

–Усвајање моралних норми везаних за рад и труд;

– Стварање читалачких навика код ученика;

– Богаћење речника.

Функционални:

Подстицање ученика на дубље тумачење и разумевање

прочитане песме; –Оспособљавање ученика за самостално

саопштавање утисака о књижевном делу;–Подстицање ученика

на самостално језичко стваралаштво; Оспособљавање ученика

да књижевном делу приступају доживљајно, критички и

стваралачки;–Вежбање изражајног читања песме ; –Развијање

способности за анализу и синтезу;–Оспособљавање ученика за

разумевање мање познатих речи из контекста;–Развијање ,

неговање и интересовање љубави према поезији;

Образовни стандарди:

1.2.1.влада основном техником читања ћириличког и латиничког текста 3.2.1

препознаје фигуративно значење у тексту 2.2.2.процењује садржај текста

на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли му је за-нимљив; да ли

постоји сличност између ликова и ситуација из тек-ста и особа и ситуација које су му

познате; издваја речи које су му непознате 1.2.3.познаје

и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора; садржај, реч-ник)

1..2.4.одређује основну тему текста

2.2.2.процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да

ли му је за-нимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из тек-ста и

особа и ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате 3.2.2.изводи

једноставне закључ-ке у вези са текстом,анализирају-ћи и обједињујући информације

исказане у различитим деловима текс та (у различитим реченица -ма, пасусима,

пољима табеле)

Очекивани исходи: Ученик анализира песму уз образлагање одговора

Облик рада: Индивидуални, фронтални, групни


Наставна средства: Читанка, Радна свеска, Језичке поуке, фотографије на којима су летњи пејзажи ,

Читанка, стр.6

Инструменти праћења напредовања ученика: Инструмент за праћење постигнућа ученика на часу

српског језика

Начин праћења напредовања ученика:

Током целог наставног часа (одговори, учешће у


причаног)













Ученика

слуша, примењује, поставља питања, одговара на



Ар

ти

к

ул

ац

иј

а ч

аса

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Ем

оц

ио

нал

но

ин

тел

екту

ал

на

пр

ип

рем

а

- Мотивациони разговор: Ученици именују слике које се асоцијативно буде у

њима када изговоре реч лето.

- Како се осећате на крају лета?

- Које доживљаје нећете заборавити?

- Лето има своје боје, мирисе и звуке. У незаобилазне звуке лета убраја се и песма

зрикаваца. Знате ли шта су зрикавци или попци? Шта мислите где они нестану

када мине лето?

Наја

ва

наставн

е

јед

ин

и

це

Данас ћемо радити једну песму о лету ,, На крају лета“ Гордане Илић. Запис на табли, а

ученици у свеске. Питам ученике да ли знају ко је Гордана Илић. Причам о песникињи.

Изр

аж

а

јно

чи

тањ

е -Читам песму.Говорим ученицима да лепо седну, исправе се и пажљиво ме слушају док

им ја изражајно читам песму .

Разг

ово

р о

неп

оср

ед

но

м

до

жи

вљ

ају

Након краће психолошке паузе постављам ученицима питања:

Какво расположење ствара ова песма код вас? Шта вам се допало у овој песми? Шта вам

је било посебно занимљиво? Шта вам је смешно у овој песми? Шта вам се није допало?

(Овим питањима желим да ученици изнесу своје доживљаје.)

Ти

хо

,

усм

ер

ен

о

чи

тањ

е Говорим ученицима да отворе читанке и текст прочитају у себи и да подвуку непознате

речи уколико их има.

Ту

мач

ењ

е

неп

озн

ати

х р

еч

и и

изр

аза

Питам ученике да ли има непознатих речи. Ако их има, кажем ученику да прочита цео

строфу у коме је непозната реч и тако на основу контекста покуша да открије њено

значење. Ако ни тада не схвати значење речи, питам остале ученике да ли знају значење

те речи, а тек ако нико од ученика не зна, онда ја објашњавам.

Ан

ал

иза

песм

е

- Како гласи назив наше песме? Тумачити песму уз помоћ питања из Читанке

(ПИТАМО, ПРИЧАМО, Читанка стр. 7).

- Свака строфа је једна песничка слика.

- Ученици их замишљају и дају им назив.

Јези

к и

сти

л Постављам ученицима питања: На основу чега знамо да је ово песма? (Зато што је

записана у стиху). Како се зове један део у песми? (строфа). Од колико строфа се састоји

ова песма? Како се зове један ред у песми? (стих). Од колико стихова се састоји прва

строфа? Које се речи римују (слично звуче) у првој строфи? Ово питање понављам за

сваку строфу.

,, На крају лета ” Гордана Илић

1. Колико песма има строфа?________________________________

2. Колико песма има стихова?______________________________

3. У првој строфи песникиња нам приказује песничку слику:

_____________________________________________________

4. Наведи које све речи су уочио/ла у песми које те подсећају на протекло лето:

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

5. По чему ћеш ти памтити ово лето?

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

________________________________________________________________________

____________________________________

Си

нтеза

Говорим једном ученику да прочита песму, а осталима кажем да га пажљиво слушају.

Сам

остал

ни

и

ствар

ал

ач

ки

рад

уч

ен

ика - Изаберу строфу коју ће илустровати у свесци. Могу унети нове детаље.

- Ученици које би радије да пишу, могу да саставе кратко писамце лету (ТВОЈЕ

РЕЧИ, Читанка стр. 7)

- Евалуација путем евалуционог штапића у евалуционој листи.

До

маћ

и

зад

атак

-За домаћи задатак ученици треба да науче песму напамет.


ЈЕЗИКА

Датум: 4.9.2013.




Редни број часа: 3. Наставна јединица: Представљам вам мој најлепши тренутак са распуста




Претходна наст.јед.: ,,На крају лета „ Г. Илић



Наредна наст. јед.: Употреба великог слова




Тип часа: вежбање




Образовни:

Подстицање слободног и спонтаног причања о

доживљају,истицање битног у причању (време, место,
















причаног)











проверава рад ученика, усмерава их на причање по плану, црта

Ученика




Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Ин

тел

екту

ал

но

–

ем

оц

ио

нал

на

пр

ип

рем

а - На почетку часа се договарам са ученицима о начину рада на овом часу. Основно

правило је да не причају истовремено док неко прича. Ако желе нешто да кажу

треба да се јаве (подигну руку), па ћу их прозвати, као и за читање радова.

Проверавам да ли су ученици урадили домаћи задатак.

Наја

ва

наставн

е

јед

ин

иц

е

Наша данашња тема је доживљај са распуста. Ваш задатак је да одаберете један доживљај и

опишете га. Требало би да користимо што више речи којима ћемо на сликовит начин

дочарати изглед наших доживљаја. Записујем наслов на табли а ученици у свескама:

,,Представљам вам мој најлепши тренутак са распуста“

Чи

тањ

е р

ад

ова

- Задатке читају ученици који то желе.

- Остали пажљиво слушају. Уочавају да ли су ученици у својим саставима

одговорили на тему и испоштовали све композиционе елементе састава (увод,

разрада и закључак).

- Посебну пажњу поклањају томе да ли су ученици описали све дарове лета ( шта

нам је природа даровала и какве нам је све догађаје и доживљаје ом огућило лето,

као и какве је трагове оставило у нама).

- Уколико је неким ученицима тешко да читају пред целим одељењем, могу тихо

прочитати састав свом пару из клупе.

Сам

остал

но

изл

ага

ње

уч

ен

ика и

ко

мен

тар

исањ

е

- Ученици који желе износе своја запажања о саставима својих другова.

Објашњавају зашто је нешто добро и како би неки делови састава могли постати

још бољи.

- На крају часа наставник чита најлепше реченице из састава и најбоље коментаре

које је записивао на табли.

- Износи општи утисак о домаћим задацима. Наглашава шта је добро, али и шта би

могло бити још боље. Говори о граматичкој и правописној исправности састава.

До

маћ

и

зад

атак

-Обновити о писању великог слова.


ЈЕЗИКА

Датум: 5.9.2013.



Наставна тема: Језик

Редни број часа: 4. Наставна јединица: Употреба великог слова




Претходна наст.јед.: Представљам вам мој најлепши тренутак са распуста



Наредна наст. јед.: Знаци интерпункције


саученицима на крају часа Тип часа: обнављање

Циљ часа: Оспособити ученике за правилну употребу великог слова у писању имена, презимена

и надимака


Образовни: Усвајање знања о правилној употреби великог слова у писању

имена, презимена и надимака

Васпитни: Развијање свести о значају писмености у свакодневном

животу

Функционални: Примена правописних правила у писменом изражавању


1.3.3.почиње реченицу великим словом, завршава је одговарају-ћим

интерпункцијским знаком 1.3.4.Употребљава велико слово приликом писања личних

имена, назива места(једно чланих), назива школе 1.3.5.пише кратким потпуним

реченицама једност структуре 2.3.4. употребљава велико слово приликом

писања имена држава и места и њихових становника;

Очекивани исходи: Познаје правописно правило о писању великог слова на почетку реченице, у личним

именима и именима животиња. Уписује одговарајуће знаке интерпункције на крају

реченице. Чита ћирилични и латинични текст наглас и у себи.



Наставна средства: Лингвометодички текст, листић, хамер са стрипом



записати учешће њихово у причању и одговорима на

питања о великом слову (инструмент за праћење

постигнућа ученика за српски језик)




писања великог слова)





Смиљковић, ,,Ауторска бајка“, Стана Смиљковић, Методика Наставе српског језика,

Нова просвета, Београд, 1991.год.








Ученика




Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Ли

нгв

ом

ето

ди

чки

текст -

2 м

ин

.

Лепим папир са својим именом и презименом. Разговор о писању имена и презимена. Кажем

им да сам припремила стрип и да ћемо га прочитати. Лепим хамер са стрипом (прилог 1).

Читамо стрип и разговарамо о њему.

Уо

чавањ

е ј

ези

чке

по

јаве –

4 м

ин

.

„Како се зове дечак?“ „Како се презива?“ Подвлачим име и презиме на хамеру. „Којим

словом почиње име а којим презиме дечака?“ Црвеним фломастером појачавам почетна

слова. „Како се зове девојчица?“ „Има ли надимак?“ Подвлачим име презиме и надимак.

„Којим словима почиње име, којим презиме а којим надимак?“ Почетна слова појачавам.

„Како се зове други дечак?“ „Како се зове његов пас?“ Подвлачим одговоре на хамеру, и

поцртавам почетна слова.

Наја

ва н

аставн

е

јед

ин

иц

е –

2

ми

н

„Да ли можете да наслутите шта нам је данашња тема часа?“ Потврђујем или саопштавам да

ћемо обновити како пишемо имена презимена и надимке. На табли записујем наслов:

Велико почетно слово у писању имена, презимена и надимака. Ученици наслов записују

у свеске.

Утвр

ђи

вањ

е

сад

рж

аја

и

знач

ењ

а–

2

ми

н.

„Шта можемо да закључимо из стрипа? Како пишемо почетна слова имена презимена и

надимака?“ Закључујемо да су то велика почетна слова. Питам их да ли је тако записано и

моје име и презиме?

По

став

љањ

е

пр

ави

ла

и

уо

пш

та

вањ

е –

4 м

ин

.

„Какав закључак можемо да изведемо?“ Инсистирам да ми ученици одговарају пуним

реченицама. Записујем правило на табли а ученици пишу у свеске. Име, презиме и надимак

пишемо великим почетним словом.

Пр

и

мен

а

пр

ав

ил

а у

но

ви

м

си

ту

ац

ија

ма

–

6

ми

н.

Лепим на таблу хамер са реченицама у којима су грешке (прилог 2). Изводим ученике на

таблу . Прво читају реченице а затим црвеним фломастером преправљају грешке.

Изглед табле

ПРИЛОГ 1

ПРИЛОГ 2.

1. Моја другарица сара заљубила се у Петра мишића. Толико јој се свиђа да му тепа перица.

2. Песника јована јовановића сви зову Змај.

3. Мој брат коста каже да је Новак ђоковић ноле најбољи тенисер на свету.

Јези

чка

игр

а –

10

ми

н.

Ученицимa објашњавам правила игре. „Ја ћу вам показивати картоне са написаним речима,

ако је реч тачна подигните зелени папирић. Ако је реч погрешно написана, подигните

црвени папирић.“ Ученици играју за свој ред и тако освајају бодове. Бодове пишем на табли.

Ред који има највише погодака је победио.

Сам

о

стал

ни

рад

и

пр

ов

ер

а –

13

ми

н.

Ученицима делим наставне листиће које самостално решавају, а затим их проверавамо на

табли ( прилог 3).

До

ма

ћи

зад

ат

ак –

2

ми

н.

За домаћи задатак ученици добијају папире на којима је страница из лексикона. Задатак је да

попуне лексикон (прилог 4).

Здраво! Моје име

је Милош

Петровић. Како се

ти зовеш?

Зовем се Катарина

Милосављевић, али

ме сви зову Каћа. Моје име је

Алекса, а ово је

мој пас Леси!

Велико почетно слово у писању имена, презимена и надимака

Име презиме и надимак пишемо великим почетним словом.

ПРИЛОГ 3

1. Напиши правилно :

Марија нешковић __________________________________________

страхиња костић ____________________________________________

небојша неша јаковљевић ____________________________________

Петар Илић _____________________________________________

јелица јела Зарић _________________________________________

2. Препиши правилно следећи текст:

Како је врeме пролазило тини је било све лепше у школи. упознала је нове другаре. Највише се дружила са

јованом Поповић коју сви зову сека.

_____________________________________________________________________________________________

_____________________________________________________________________________________________

________________________

3. Напиши правилно своје име, презиме и надимак.

ПРИЛОГ 4

Moj лексикон

Зовем се:______________________________________________

Мој најбољи друг се зове:_____________________________________________

Моја најбоља другарица се зове:__________________________________________

Мој омиљен глумац (или глумица) је:______________________________________

Мој омиљен певач (или певачица) је:_____________________________________

Мој омиљен спортиста је:_______________________________________


ЈЕЗИКА

Датум: 6.9.2013.




Редни број часа: 5. Наставна јединица: Знаци интерпункције




Претходна наст.јед.: Употреба великог слова

Иновације : рад у групи Наредна наст. јед.: Иницијални тест


саученицима на крају часа Тип часа: утврђивање

Циљ часа: Оспособити ученике за правилну употребу знака интерпункције


Образовни: Усвајање знања о правилној употреби знака интерпункције


животу

Функционални: Примена правописних правила у писменом изражавању са

знацима интерпункције


1.3.3.почиње реченицу великим словом, завршава је одговарају-ћим

интерпункцијским знаком 1.3.4.Употребљава велико слово приликом писања личних

имена, назива места(једно чланих), назива школе

Очекивани исходи: Уписује одговарајуће знаке интерпункције на крају реченице.



Наставна средства: Текст, плакат



записати учешће њихово у причању и одговорима на

питања о интерпункцијским знацима (инструмент за




писања знака интерпункције)

Литература: ,,Методика наставе српског језика“ Милија Николић, ,,Методика разредне наставе“












Ученика




Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Час ћемо радити путем презентације

Презентација о знацима интерпункције. Анализа путем слајдова и записиванје у свеске.

ОШ „Јелица Миловановић”

Сопот

ЗНАЦИ ИНТЕРПУНКЦИЈЕ



ЈЕЗИКА

Датум: 9.9.2013.




Редни број часа: 6. Наставна јединица: Иницијални тест




Претходна наст.јед.: Знаци интерпункције

Иновације : наставни листић Наредна наст. јед.: ,,Школа,, Драган Лукић

Евалуација: оцена ученика у

разговору на крају часа Тип часа: провера

Циљ часа: Проверити знања ученика стечена у првом разреду


Образовни: Провера знања ученика из књижевности и језика


животу



1.4.1.препознаје врсте речи (име-нице, заменице, придеве, бројеве и глаголе)

1.4.2.препознаје врсте реченица по комуникативној функцији (обавеш тајне, упитне,

узвичне, заповедне) и по потврдности/од-ричности (потврдне и одричне)

1.4.3. препознаје граматичке ка-тегорије променљивих речи (род и број заједничких

именица) и глаголско време (презент, пер-фекат и футур)

1.4.4.познаје значења речи и фра-зеологизама који се употребљава-ју у свакодневној

комуникацији (у кући, школи и сл.)

2.4.1.одређује врсте реченица по комуникативној функцији (оба-веш тајне, упитне,

узвичне, запо-ведне) и попотврдности/одрич-ности (потврдне и одричне)

2.4.2. препознаје лице, род и број личних заменица у номинативу

2.4.3..препознаје субјекат и глаголски предикат

3.4.1. препознаје подврсте речи (властите и заједничке именице; описне, присвојне и

градивне придеве; личне заменице; основне и редне бројеве)

3.4.2. препознаје граматичке кате-горије глагола (лице, број и род) и уме да пребаци

глаголе из једног глаголског времена у друго

Очекивани исходи: Зна градиво претходног разреда



Наставна средства: Текст наставног листића и задаци

Инструменти праћења напредовања ученика: Ученике ћу пратити тако што ћу записати учешће њихово

у раду и заинтересованост за рад на тесту

Начин праћења напредовања ученика: Током целог наставног часа ангажовање на часу











рад,омогућава примену наученог,прати ефекте сопственог рада ,



Ученика




Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

На часу ћемо радити тест. Добро читати питања и давати одговоре. Рад на тесту. Разговор о

тежини задатака.


ЈЕЗИКА

Датум: 11.9.2013.




Редни број часа: 8. Наставна јединица: ,,Школа“ Драган Лукић

Изражајно рецитовање и аутодиктат



око нас- Школа некада и сад

Претходна наст.јед.: ,,Школа,, Драган Лукић

Иновације : рад у пару Наредна наст. јед.: Гласови, слова, речи


разговору на крају часа Тип часа: провера

Циљ часа: Проверити знања ученика стечена у првом разреду


Образовни: усвајање појма аутодиктат.

Васпитни:

Развијање свести о значају писмености у свакодневном

животу

развијање маште и креативности; подстицање стваралачких

потенцијала ученика;



1.5.1. препознаје књижевне родо-ве на основу формалних одлика поезије,

1.5.2. препознаје књижевне врсте (бајку и басну)прозе и драме

1.5.3. одређује време и место де-шавања радње у књиж.ум. тексту

1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у

књижевноуметничком тексту

2.5.2. одређује фолклорне форме (кратке народне умотворине - пословице, загонетке,

брзалице)

2.5.3. препознаје риму, стих и строфу у лирској песми

3.5.1. одређује карактеристичне особине, осећања, изглед и пос-тупке ликова; и

односе међу ликовима укњижевноум. тексту

Очекивани исходи: Пише по аутодиктату песму и изражајно рецитује





у раду и заинтересованост за рад на часу










Планира,подстиче ученике, објашњава, мотивише ученике,

подучава ученике како да анализирају свој и туђи рад,

омогућава примену наученог, прати ефекте сопственог рада,



Ученика

слуша, примењује, поставља питања, одговара на питања, прича,

примењује знања, пише, анализира, стиче навике, дискутује, прича

по плану

Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

У

во

дн

и д

ео

часа

- Мотивациони разговор: Подсетити ученике на игру са почетка прошлог часа.

- Доживљај песме и оосећања која је она покренула поново повезати са уводном

игром и личним искуством деце. То би требало да им олакша одговоре на питања из

Читанке ( А САДА ТИ).

- У Читанци (МАШТАРИЈЕ) су два алтернативна задатка. Ученици треба да изаберу

да ли ће писати или цртати.

Гл

авн

и д

ео

часа

Писање аутодиктата. Ученици пишу песму ,,Школа“ Драгана Лукића“ по аутодиктату.

Саопштавам им да воде рачуна где су знаци интерпункције.

Прегледају у пару грешке свога друга из клупе. Саопштавање најчешћих грешака.

Завр

шн

и

део

часа

Рецитовање песмама неизменично сви ученици по једну строфу.

Школа- Драган Лукић

Школе су велике и мирне овце,

које окаче велико звонце,

па звоне, звоне и децу гоне

у велике мале авионе.

Школе су велике и добре маме,

стотину деце негују саме,

напамет знају сву своју децу

и бајке причају о Месецу.

Школе су велики чудни дворци

које освоје храбри основци

сваког септембра пушчаном

паљбом

и оловкама-дугачком сабљом.

Сваког септембра,

кад јесен ступи,

по два су борца

у школској клупи.


ЈЕЗИКА

Датум: 12.9.2013.




Редни број часа: 9. Наставна јединица: Гласови, слова, речи


култура, Свет око нас

Претходна наст.јед.: ,,Школа“ Драган Лукић

Изражајно рецитовање и аутодиктат

Иновације : групни облик рада Наредна наст. јед.: Да ли су деца у стара времена имала играчке


разговору на крају часа Тип часа: обнављање

Циљ часа: Да ученици разликују реч,глас и слово


Образовни:

увођење ученика у појмове глас, слово, реч – уочавање и

разликовање; стицање основних знања о самогласницима и

сугласницима.

Васпитни:


животу





1.1.1.Познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у

њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике

1.1.2.Користи форме учтивог обраћања

2.1.1.уме да преприча изабрани наративни или краћи информа-тивни текст на основу

претходне израде плана текста и издвајања значајн. делова или занимљивих детаља

2.1.2.уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се

теме, јасно структурира казивање (уводни, средиш и заврш део казивања), добро

распоређујући осн и додатне информац.




Очекивани исходи: Уме да подели речи на слогове




















Ученика



по плану

Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Уво

дн

и д

ео

часа

Мотивациона активност: Игра

А,а,а, плаче мали Ивица.

(покрети и мимика којима се имитира плач)

О,о,о, разбио огледало.

(Ивица рукама показује како баца огледало на под)

И,и,и, мајка ће га ружити.

(Суиграч кажипрстом прети Ивици)

Е,е, е, добиће батине.

(Ивица окреће леђа, савија се и од свог пара кобојаги добија батине)

У,у,у, побегао је у шуму.

(Трчећи у месту, Ивица имитира бежање)

а, о, и, е, у

(На крају се повезано певају сви почетни гласови из претходних стихова)

Ова игра игра се у пару. Играчи су окренути један према другоме. Један играч је Ивица, а

други игра његову маму или његовог тату . Они заједно певају или изговарају исти текст.

Сви стихови се понављају по два пута, а сваки играч, према улози коју има, покретима и

мимиком допуњава и обогаћује садржај.

- После одигране игре, која је ученике забавила и активирала, наставник усмерава

њихову пажњу ка основном језичком садржају овог часа.

- Час наставити кратким драматизацијама у којима учествују ученици који су на

претходном часу добили задатак да увежбају разговор телефоном, разговор између

учитељице и ученика и разговор у продавници. Ове игровне активности треба да

послуже као увод у разговор и обнављање знања о људском говору као начину

споразумевања и саопштавања наших мисли, осећања и потреба.

- Посматрати и разговарати о примерима из Језичких поука (стр.5).

- Најава наставне јединице.

Гл

авн

и д

ео

часа

-

- Језик којим говоримо састоји се од различитих гласова. У нашем писму сваком од

тих гласова одговара једно слово.

- Наставник изговара неке гласове које ученици треба да запишу на табли. Нпр. а м е

ч

- Овако изговорени гласови и записана слова не значе ништа. Ако их правилно

сложимо и удружимо шта ћемо добити? Ученици треба да сложе слова у реч маче и

да одговоре на постављено питање. Дати још неколико сличних примера.

- Које гласове сте певали на почетку сваког стиха ове песме и на крају све заједно?

- Хајде да још једном отпевамо сваки од стихова посебно.

- Колико има стихова?

- Сетите се и кажите неку од разбрајалица које сте учили у вртићу или у школи.

- Потом наставник на табли пише неке речи:

- сла-до-лед

- а-ви-он

- у-чи–о- ни –ца

- са-мо-гла-сни-ци

- Изговарајте сада полако ове речи, истичући границе слога, као у разбрајалицама.

- Који гласови се истичу у изговору ових речи?

- Које гласове изговарате слободно, без препрека?

- Дефинисати појмове, глас, слово, речи као у уџбенику. Написане речи састављене

су од слова, а изговорене од гласова.

- Значи, у нашем језику има пет гласова који се изговарају слободно, без

препрека. Те гласове називамо самогласници. То су: а, е, и, о, у.

- Колико има гласова у нашем језику?Колико азбука има слова?

- Ученици говоре азбуку наглас.

- Изговарајте неке од гласова који нису самогласници: ж,т, п,б. њ.

- Ученици треба да осете да се ови гласови изговарају уз препреке. ...

- Гласови који се изговарају уз препреке зову се сугласници. Самогласници су А,

Е, И, О, У, а сугласници су сви остали гласови.

- Указати на поделу гласова на самогласнике и сугласнике. Примери, дефиниције и

одговарајући задаци налазе се у Језичким поукама (стр. 6 и 8).

З

авр

шн

и д

ео

часа - Сада свом другу из клупе на леђима прстом напишите глас који желите.

Његов задатак је да погоди који је то глас, да ли је самогласник или

сугласник и да каже неку реч која почиње тим гласом. Игра се наизменично.

- На табли нацртати саксију и цвет са пет латица у које треба уписати самогаснике.

Сугласнике уписују у саксију. Ученици цртају исти цртеж и у својим свескама.

Бојење могу да доврше и код куће.

- Домаћи задатак: Избор задатака из Језичких поука ( стр. 7 и 9).


ЈЕЗИКА

Датум: 13.9.2013.




Редни број часа: 10. Наставна јединица: Да ли су деца у стара времена имала играчке




Претходна наст.јед.: Гласови, слова, речи



Наредна наст. јед.: ,,Моја играчка“ писмена вежба








Образовни:

Подстицање слободног и спонтаног причања о играчкама,

истицање битног у причању (време, место,
















причаног)













Ученика




Ар

ти

ку

ла

ци

ј

а ч

аса

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Ем

оц

ио

нал

но

ин

тел

екту

ал

на п

ри

пр

ем

а

- - Мотивациона активност: на претходном часу ученицама је речено да са собом

понесу своје омиљене играчке. Пошто је на прошлом часу обрађено слоготворно

р, наставник би час могао да отпочне питањем да ли је неко донео плишаног

зеку и прочита песму Владе Стојиљковића „Зец са говорном маном“ (ПРИЛОГ

бр.3).

- Свако од ученика представља своју омиљену играчку ( чему она служи, како се

са њом игра, зашто му ∕ јој је значајна).

Н

аја

ва

наставн

е

јед

ин

иц

е

Ученицима најављујем да ћемо данас причати о њиховим играчкама. Пишем наслов на

табли а ученици у свеске: ,,Играчке некада и сад“

Давањ

е п

лан

а

пр

ич

ањ

а

- Шта мислите, да ли су деца у стара времена имала играчке?

- Најава наставне јединице и запис на табли (назив текста, књига одакле је

преузет).

- Изражајно читање текста.

- Ученици читају текст.

Изл

ага

ње

уч

ен

ика и

заје

дн

ич

ки

ко

мен

тар

- У итерпретацији текста користити питања из Читанке (ПИТАМО, ПРИЧАМО,

Читанка, стр.20).

ПРИЛОГ бр. 3

ЗЕЦ СА ГОВОРНОМ МАНОМ

Дозивео сам страсну трауму

кад су у насу суму

досли ловци да лове

нас сироте зецове.

Залајасе керови страсно

и грмну ловцева пуска

и видите резултат:

поцео сам да сускам.

За мене као зеца

то је велика несреца

јер сви други зеци

Уп

утство

за

пи

см

ен

о

пр

ич

ањ

е

- Објашњење појма енциклопедија (ЗРНЦА ЗНАЊА, Читанка, стр. 20).

Сам

остал

ни

и

ствар

ал

ач

ки

рад

уч

ен

ика

Ученици пишу неколико реченица о играчкама. Читање реченица.

Чи

тањ

е и

ко

мен

тар

и

сањ

е

уч

ен

ич

ки

х р

ад

ова

Усмени разговор о прочитаним реченицама, увиђање грешака. Оцена часа путем

еволуционог штапића.

До

маћ

и з

ад

атак

- Као припрему за домаћи задатак одговорити на питања из Читанке (ТВОЈЕ

РЕЧИ, Читанка, стр. 20).

- До краја часа ученици цртају своје најдраже играчке.

- Домаћи задатак: Моја најдража играчка.

- Описати како играчка изгледа, чему служи, како се њом може играти, зашто

заузима посебно место у животу свог власника, зашто му је драгоцена, каква

осећања буди у њему, може се описати неки занимљив догађај или анегдота кроз

који су заједно прошли...

правилно изговарају реци.

Одлуцих зато да се лецим

да правилно говорим реци

да ми се не смеју зеци

и цео род псеци.

Овако висе не иде!

Сутра вец – цасна рец! –

идем код психијатра

да видим ста он сматра.

Миодраг Станисављевић


ЈЕЗИКА

Датум: 16.9.2013.




Редни број часа: 11. Наставна јединица: ,,Моја играчка“ писмена вежба



око нас

Претходна наст.јед.: Да ли су деца у стара времена имала играчке

Иновације : писање по плану,


Наредна наст. јед.: Сугласници и самогласници




Тип часа: вежбање

Циљ часа: Истицање битног у писању и описивању, редослед писања, јасност, сликовитост,



Образовни:

Подстицање слободног и спонтаног писања о

играчкама,истицање битног у писању (изглед играчке, зашто

је она битна, како се игра са њом, ко ју је купио....),богаћење

речника.


Функционални: Примена писања о играчкама по плану


Очекивани исходи: Ученик на занимљив начин пише о својим играчкама


Наставне методе: вербална, текстуална, илустративна, демонстративна, писаних радова

Наставна средства: Читанка, Радна свеска, Језичке поуке, фотографије на којима су играчке, играчке...

Инструменти праћења напредовања ученика: Инструмент праћења постигнућа из српског језика




писаног)

Литература: ,,Методика наставе српског језика“ Милија Николић, ,,Методика разредне наставе“











Ученика




Ар

ти

ку

ла

ци

ј

а ч

аса

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Ем

оц

ио

на

лн

о

ин

тел

екту

а

лн

а

пр

ип

рем

а

Ученицима прегледам домаћи задатак тј. читају текст из Читанке ,,Да ли су деца у стара

времена имала играчке“.

Н

аја

ва

наставн

е

јед

ин

иц

е

Записујемо наслов на табли;;Испричаћу необичну причу о мојој играчки“

Давањ

е п

лан

а п

ри

чањ

а

Ученике упућујем на план писања;

- Описати како играчка изгледа,

- чему служи,

- од кога је добијена,

- како се њом може играти,

- зашто заузима посебно место у животу свог власника,

- зашто му је драгоцена,

- каква осећања буди у њему,

- занимљив догађај или анегдота кроз који смо заједно прошли(употребити

машту)

Изл

ага

њ

е

уч

ен

ика

и

заје

дн

ич

ки

ко

мен

та

р

Ученици кратко причају –један пример;

Уп

утство

за

пи

см

ен

о

пр

ич

ањ

е

Следи пидсмено изражавање и писање ученика о играчки;

Сам

ост

ал

ни

и

ствар

ал

ач

ки

рад

уч

ен

ика

Ученици пишу саставе на задату тему.

Чи

тањ

е и

ко

мен

тар

иса

ње

уч

ен

ич

ки

х

рад

ова

- Наставник каже да се припреме ученици који желе да прочитају свој састав.

- Упућује ученике да пажљиво слушају, хвале делове текста који им се допадну и

постављају питања ако им нешто у саставу није довољно јасно. То чине пошто

пажљиво саслушају састав свога друга.

До

маћ

и

зад

атак

-Обновити све о сугласницима и самогласницима.


ЈЕЗИКА

Датум: 17.9.2013.




Редни број часа: 12. Наставна јединица: Сугласници и самогласници


култура, Свет око нас

Претходна наст.јед.: ,,Моја играчка“ писмена вежба

Иновације : индивидуални

облик рада

Наредна наст. јед.: ,,Доживљај мачка Тоше“ Бранко Ћопић


разговору на крају часа,

еволуциони листић


Циљ часа: Да ученици разликују реч,глас и слово, самогласник и сугласник


Образовни:

увођење ученика у појмове глас, слово, реч, самогласник и

сугласник – уочавање и разликовање; стицање основних

знања о самогласницима и сугласницима.

Васпитни:


животу





1.1.1.Познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у

њему и оконча га; пажљиво слуша своје саговорнике

1.1.2.Користи форме учтивог обраћања

2.1.1.уме да преприча изабрани наративни или краћи информа-тивни текст на основу

претходне израде плана текста и издвајања значајн. делова или занимљивих детаља







Очекивани исходи: Уме да подели речи на слогове, разликује сугласнике и самогласнике




















Ученика



по плану

Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Уво

дн

и д

ео

часа

Обновити са ученицима:

Од чега су састављене реченице?

Више гласова шта чини?

Поделити речи на слогове.

Мишоловка, ташна, трактор, мајмун

Гл

авн

и

део

часа

- Рад на листићу; Прилог 1.

З

авр

шн

и д

ео

часа

-Разговор о урађеном на листићу;

ПРИЛОГ 1:

Име и презиме ученика:________________________________

ГЛАС И СЛОГ

1. Допуни реченице

Реченице су састављене од ___ ___ ___ ___.

Више гласова чини ___ ___ ___ ___.

Самогласници су_____________________, сугласника у нашем језику је_______________________, глас

_________ може бити и сугласник и самогласник.

2. Повежи слогове.

3. Растави речи на слогове:

слово ____________________

јагода__________________________

радијатор___________________________

4. Помози пчелици да напише речи.

___________________ __________________ ________________ ____________________

5. Речи се преносе у нови ред.

рука ру -_ шума ______ сунце ______ јесен _____

____ ______ ______ _____

књи га

ле њир таб па

клу ла

ли пче ца да го ја пе ци ла ца Ми ли


ЈЕЗИКА

Датум: 18.9.2013.




Редни број часа: 13. Наставна јединица: ,,Доживљај мачка Тоше“ Бранко Ћопић – ТЕМАТСКО

ПЛАНИРАЊЕ


култура, Свет око нас,

чувари природе

Претходна наст.јед.: Сугласници и самогласници


облик рада, ГРУПНИ ОБЛИК

РАДА, ПРОЈЕКТНИ РАД,

ТЕМАТСКО ПЛАНИРАЊЕ

Наредна наст. јед.: ,,Доживљај мачка Тоше“ Бранко Ћопић –ТЕМАТСКО

ПЛАНИРАЊЕ





Циљ часа:

- разумевање и доживљај приче,оспособљавање ученика да вербални запис претворе у

ликовни (слику), подстицање и развој креативног посматрања ради уочавања изгледа

ликува из текста, развијање стваралачке маште, развој сарадничких односа у групи и

стратегије саопштавања резултата


Образовни:

- анализа текста

- уочавање ијекавског изговора у тексту

- уочавање елемената анализе текста (главни лик, време,

место вршења радње...)

Васпитни:

Развијање свести о значају читања у свакодневном животу



Функционални: Примена изражајног читања


1СЈ.1.2.1. влада основном техником читања ћириличног и латиничног текста

1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања у вези са текстом, проналазећи

информације експлицитно исказане у једној реченици, пасусу, или у једноставној

табели (ко, шта, где, када, колико и сл.)

1СЈ 1.2.5. одређује основну тему текста

1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се

допада, да ли му је занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из

текста и особа и ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате

1СЈ.1.3.5. пише кратким потпуним реченицама једноставне структуре

1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и

драме

1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у


1СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту

1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње,

објашњава расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака

јунака/актера закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)

1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не

допада, због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима

ликова

1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога

1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава

зашто је лик поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја

предвиђања током читања текста, или износи свој став о догађајима из текста)

1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту

1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се

на текст

Очекивани исходи: Уме да анализира дати текст и ликовно га представи



Наставна средства: Текст, презентација, слике

















Ученика



по плану

Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Интелектуално-емоционална припрема

Разговор о Бранку Ћопићу. Подсећање на дела Б. Ћопића која су ученици читали. Мотивациони разговор о тексту који су имали да прочитају за домаћи задатак из српског

језика (Доживљаји мачка Тоше) О чему се у тексту говори, ликови, ко је јунак приче....(5

минута)Најава текста – Наставник записује наслов. Изражајно читање – Ученици су већ

прочитали текстРазговор о доживљају дела

„Који део приче вам је најзанимљивији? Зашто?“

Самостално читање и тумачење непознатих речи

Ученици читају причу у себи, обраћајући пажњу на непознате речи.

Анализа

Наставник води разговор: „Ко су ликови у овој причи? Куда су кренули мачак Тошо и

Шаров? Како је мачак Тошо читао трагове животиња? Шта је Жућа причао кокошкама и

врапцима? Пронађи тај део у тексту. Шта су онда урадили мачак Тошо и Шаров? Како је на

то реаговао чича Тришо? Пронађи у тексту како је изгледао сусрет чича Трише и мачка

Тоше после борбе.“

Подела ученика у групе (исте групе као на часу ликовне културе), 2 минута

Поред картончића са називом групе, на столовима су и цртежи са ликовима из теста

нацртаним на часу ликовне културе (мачак Тоша, Жућа, Шаров, деда Триша, кокошке и

врапци)

2. Кратка размена у оквиру групе, упоређивање одговора на истраживачке задатке које су

имали за домаћи (5 минута)

Повратна ивформација на видео-биму (5 минута)

3. Интерпретативно читање текста (CD)

4. Особине ликова: Свака група добија задатак да на стикерима напишу које су особине лика

из текста који су извукли(физичке и карактерне различитим бојама) и да их залепе на цртеж

(15 минута)

Обрада ликова

„Који су ликови у овој причи? Које су њихове особине?“

Језичко-стилске каракртеристике -Разговор са ученицима о речима пјешаче, ријека,

гдје...Наставник дели наставне листиће да их ученици прочитају.Ученици у паровима треба

да издвоје из текста у Читанци све речи написане ијекавским изговором.

Самостални и стваралачки рад ученика

Ученици самостално решавају задатке из Читанке, стр. 9.

ЗАДАЦИ ЗА РАД УЧЕНИКА (ПРВИ ДАН):

Пажљиво прочитај текст Доживљаји мачка Тоше, а онда одговори на питања:

1.Који је наслов приче коју си прочитао?

___________________________________________

2. Ко је написао ову причу?

_______________________________________________

3. Како Шаров и Тоша читају трагове других животиња?

_____________________________________________________________

4. Коме се пас Жућа хвалио?

_____________________________________________________________

5. Чиме се Жућа хвалио?

Представник групе качи на таблу и презентује резултате рада своје групе

Сви трагамо да ли поједини ликови имају неке исте особине (10 минута)

6. Свака група добија листећ са фабулом приче, али испреметаним редоследом догађања.

Задатак је да испред поднаслова целине ставе одговарајући редни број (3 минута) – слајд 65

7. Повратна информација на видео-биму (2 минута) – слајд 66

8. Групе добијају нови задатак да илуструју по један одељак приче (15 минута)

9. Представници групе каче цртеже на таблу и добијамо причу у сликама према редоследу

догађања ( 2 минута)

10. Ученици су и даље у истим групама. Добијају листић са започетом причом. Задатак је да

се ставе у улогу лика који су добили и да заврше причи у 5 до 10 реченица. (15 минута) –

11. Представник групе чита причу са датим почетком. Коментаришемо, допуњавамо,

хвалимо..(10 минута)

Поруке текста:

Ако имаш друга имаш све

Пријатељство је највеће богатство

Пријатељ се у невољи познаје

(разноврсне поруке које су ученици смислили а односе се на пријатељство, верност,

храброст...)

12. Евалуација (6 минута)

____________________________________________________________

6. Којим речима Тоша, сав накострешен од силне љутње, назива Жућу?

_____________________________________________________________________

7. Какав су план сковали Шаров и Тоша?

_____________________________________________________________________

8. Опиши борбу Жуће и Шаров.

_________________________________________________________________

9. Шта је радио Тоша док су два пса водила борбу?

_______________________________________________________________

10. Опиши деда Тришину радост после борбе Шарова и Жуће

_____________________________________________________________________

11. Ко је храбар у овој причи?

___________________________________________________________________

12. Шта би ти урадио да си био на месту пса Шарова?

________________________________________________________________


ЈЕЗИКА

Датум: 19.9.2013.




Редни број часа: 14. Наставна јединица: ,,Доживљај мачка Тоше“ Бранко Ћопић – ТЕМАТСКО

ПЛАНИРАЊЕ




Претходна наст.јед.: ,,Доживљај мачка Тоше“ Бранко Ћопић –ТЕМАТСКО

ПЛАНИРАЊЕ





Наредна наст. јед.: ,,Рана јесен“-час у природи

(ТЕМАТСКИ ДАН ,,У СВОЈОЈ СМЕЂОЈ КОСИ ЈЕСЕН

НОСИ)




Тип часа: ВЕЖБАЊЕ

Циљ часа:



ликува из текста, развијање стваралачке маште, развој сарадничких односа у групи и

стратегије саопштавања резултата


Образовни:

- анализа текста

- уочавање ијекавског изговора у тексту

- уочавање елемената анализе текста (главни лик, време,

место вршења радње...)

Васпитни:










1СЈ 1.2.5. одређује основну тему текста

1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се

допада, да ли му је занимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из

текста и особа и ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате


1СЈ.1.5.1. препознаје књижевне родове на основу формалних одлика поезије, прозе и

драме

1СЈ.1.5.3. одређује главни догађај и ликове (који су носиоци радње) у


1СЈ.1.5.4. одређује време и место дешавања радње у књижевноуметничком тексту

1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на основу текста (предвиђа даљи ток радње,

објашњава расплет, уочава међусобну повезаност догађаја, на основу поступака

јунака/актера закључује о њиховим особинама, осећањима, намерама и сл.)

1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају текста и образлаже зашто му се допада/не

допада, због чега му је занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не слаже са поступцима

ликова

1СЈ.2.5.6. разликује приповедање од описивања и дијалога

1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту (нпр. објашњава

зашто је лик поступио на одређен начин, или вреднује крај приче у односу на своја

предвиђања током читања текста, или износи свој став о догађајима из текста)

1СЈ.3.5.2. уочава узрочно-последичне везе међу догађајима у тексту

1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у књижевноуметничком тексту, аргументује их позивајући се

на текст





















Ученика



по плану

Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Интелектуално-емоционална припрема

Разговор о Бранку Ћопићу. Подсећање на дела Б. Ћопића која су ученици читали. Мотивациони разговор о тексту који су имали да прочитају за домаћи задатак из српског

језика (Доживљаји мачка Тоше) О чему се у тексту говори, ликови, ко је јунак приче....(5

минута)Најава текста – Наставник записује наслов. Изражајно читање – Ученици су већ

прочитали текстРазговор о доживљају дела

„Који део приче вам је најзанимљивији? Зашто?“

Самостално читање и тумачење непознатих речи

Ученици читају причу у себи, обраћајући пажњу на непознате речи.

Анализа

Наставник води разговор: „Ко су ликови у овој причи? Куда су кренули мачак Тошо и

Шаров? Како је мачак Тошо читао трагове животиња? Шта је Жућа причао кокошкама и

врапцима? Пронађи тај део у тексту. Шта су онда урадили мачак Тошо и Шаров? Како је на

то реаговао чича Тришо? Пронађи у тексту како је изгледао сусрет чича Трише и мачка

Тоше после борбе.“

Подела ученика у групе (исте групе као на часу ликовне културе), 2 минута

Поред картончића са називом групе, на столовима су и цртежи са ликовима из теста

нацртаним на часу ликовне културе (мачак Тоша, Жућа, Шаров, деда Триша, кокошке и

врапци)

2. Кратка размена у оквиру групе, упоређивање одговора на истраживачке задатке које су

имали за домаћи (5 минута)

Повратна ивформација на видео-биму (5 минута)

3. Интерпретативно читање текста (CD)

4. Особине ликова: Свака група добија задатак да на стикерима напишу које су особине лика

из текста који су извукли(физичке и карактерне различитим бојама) и да их залепе на цртеж

(15 минута)

Обрада ликова

„Који су ликови у овој причи? Које су њихове особине?“

Језичко-стилске каракртеристике -Разговор са ученицима о речима пјешаче, ријека,

гдје...Наставник дели наставне листиће да их ученици прочитају.Ученици у паровима треба

да издвоје из текста у Читанци све речи написане ијекавским изговором.

Самостални и стваралачки рад ученика

Ученици самостално решавају задатке из Читанке, стр. 9.

ЗАДАЦИ ЗА РАД УЧЕНИКА (ДРУГИ ДАН): ГРУПНИ РАД

ПРВА ГРУПА

Објасни значење речи:

јакако –

прашити –

стругнути –

распалити –

кланац –

кочоперити се –

ледина –

нахерити се –

Представник групе качи на таблу и презентује резултате рада своје групе

Сви трагамо да ли поједини ликови имају неке исте особине (10 минута)

6. Свака група добија листећ са фабулом приче, али испреметаним редоследом догађања.

Задатак је да испред поднаслова целине ставе одговарајући редни бро ј (3 минута) – слајд 65

7. Повратна информација на видео-биму (2 минута) – слајд 66

8. Групе добијају нови задатак да илуструју по један одељак приче (15 минута)

9. Представници групе каче цртеже на таблу и добијамо причу у сликама према редоследу

догађања ( 2 минута)

10. Ученици су и даље у истим групама. Добијају листић са започетом причом. Задатак је да

се ставе у улогу лика који су добили и да заврше причи у 5 до 10 реченица. (15 минута) –

11. Представник групе чита причу са датим почетком. Коментаришемо, допуњавамо,

хвалимо..(10 минута)

Поруке текста:

Ако имаш друга имаш све

Пријатељство је највеће богатство

Пријатељ се у невољи познаје

(разноврсне поруке које су ученици смислили а односе се на пријатељство, верност,

храброст...)

12. Евалуација (6 минута)

Одреди редослед догађања у причи

уписујући редни број на линији:

______ ЖУЋА И ШАРОВ СЕ БОРЕ

______ МАЧАК И ПАС КРАЈ РЕКЕ

______ ЖУЋА СЕ ХВАЛИ ВРАПЦИМА

______ ЧИTАЊЕ ТРАГОВА ЖИВОТИЊА

______ СУСРЕТ СА ДЕДА ТРИШОМ

______ ДОГОВОР ТОШЕ И ШАРОВА

ДРУГА ГРУПА

Допуни:

ХВАЛИСАВ –

ЛАЖЉИВ –

УПЛАШЕН-









ТРЕЋА ГРУПА

Допуни:

СНАЛАЖЉИВ –

НАКОСТРЕШЕН –

ЗАДОВОЉАН –









ЧЕТВРТА ГРУПА

Допуни:

БРИЖАН –

НЕЖАН –

ВОЛИ ЖИВОТИЊЕ-









ПЕТА ГРУПА

Допуни:

РАДОЗНАЛИ –

ВЕРНИ –

ЗАХВАЛНИ –

На кога се односе ове особине?_____________________________________________________










ЈЕЗИКА

Датум: 20.9.2013.




Редни број часа: 15.

Наставна јединица: ,,Рана јесен“-час у природи

(ТЕМАТСКИ ДАН ,,У СВОЈОЈ СМЕЂОЈ КОСИ ЈЕСЕН

НОСИ)




Претходна наст.јед.: ,,Доживљај мачка Тоше“ Бранко Ћопић –ТЕМАТСКО

ПЛАНИРАЊЕ





Наредна наст. јед.: Слог, подела речи на слогове





Циљ часа:



природе

Циљ је да се знања повежу – интегришу на основу међудисциплинарних

веза и по хоризонтали и по вертикали. Тако утемељено знање делује на раст

креативног потенцијала ученика и на стицање трајнијег знања.


Образовни:

- развијање говорне културе ученика

Васпитни:











1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање

3.2.1 препознаје фигуративно значење у тексту 2.2.2.процењује садржај

текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да ли му је за-нимљив; да

ли постоји сличност између ликова и ситуација из тек-ста и особа и ситуација које су

му познате; издваја речи које су му непознате

1.2.3.познаје и користи основне делове текста и књиге (наслов, пасус, име аутора;

садржај, реч-ник) 1..2.4.одређује основну тему текста

2.2.2.процењује садржај текста на основу задатог критеријума: да ли му се допада, да

ли му је за-нимљив; да ли постоји сличност између ликова и ситуација из тек-ста и

особа и ситуација које су му познате; издваја речи које су му непознате 3.2.2.изводи

једноставне закључ-ке у вези са текстом,анализирају-ћи и обједињујући информације

исказане у различитим деловима текс та (у различитим реченица-ма, пасусима,

пољима табеле)





















Ученика



по плану

Ар

ти

ку

ла

ц

ија

ча

са

ТОК ЧАСА

За

па

жа

ња

о

ча

су

:

Ученици 15 минута бораве у околини школе. Посматрају промене

у природи. Час се одвија изван учионице. У складу са могућностима, наставник организује заједничку шетњу: по шуми, парку, ливади, пијаци, школском дворишту, улици без саобраћаја…

Мотивација - правећи везу са претходним разговорима са ученицима о загађивању природне средине, наставник износи и проблемско питање

да ли то чине и одређени звуци.

Пред одлазак у шетњу ученици добијају налог да се труде да запазе

што више различитих звукова, оних који су пријатни и оних који су непријатни, који нам сметају, замарају нас и сл.

Посматрање, уочавање и доживљавање појава и слика у природи; рана

јесен пуна боја и плодова.

Ученици се, колико то простор допушта, слободно крећу, гледају, слу-

шају, ослушкују, настоје да буду тихи, да не сметају једни другима у откривању и сазнавању. При томе је најбоље да буду распоређени у

групе које ће се кретати по одређеном простору.

Естетски доживљаји визуелних слика, боје (жута, браон, наранџаста)

Доживљаји акустичних слика.

Радови људи у јесен (село, град-уређење паркова, улица, чишћење сувих грана и лишћа)

Повратaк у учионицу.

Уводни део: (Клупе у учионици су орјентисане тако да су

размештене за 6 група од којих 4 групе имају по 5 ученика, а две

групе по 4 ученика. Ученике у групе стављамо по случајном

одабиру путем бројева на цедуљицама које сами извлаче и свако

седа на место где је тај број групе)

Читање песме: ,,Јесен,, ПРИЛОГ 1.

Какво је јесен годишње доба?

Шта сте запазили док смо били у шетњи?

Записивање неколико реченица о раној јесени на основу личног доживљаја на хамерима у групама.

Ученицима треба усмерити пажњу на избор детаља које су уочили у

природи, као и на захтеве који се односе на коректну писменост: јасне

и повезане реченице, избор речи и израза којима ће да опишу слике

природе и лична осећања и расположења.

Читање радова и избор најуспешнијих.

Јесен

И ове јесени слика је иста:

Шума умире и не блиста. Умире лишће, умире трава

и дрвеће иде да спава.

Умиру топли дани и ноћи, ни жбуњу нема помоћи. И рекао би сада свако:

Умире све, то је тако.

Али у јесен рађа се киша, ветар што дува па се стиша,

облак љути што сунце гаси и муња сјајна што кишу краси.

Рађају се животиње многе,

неке добре, неке строге. Живот се ипак у јесен буди, запамтите ово добри људи.

Милош Стефановић

http://www.pesmezadecu.rs/pesme-za-decu/decije-pesme-o-jeseni/jesen.html#tekst

http://www.pesmezadecu.rs/pesme-za-decu/decije-pesme-o-jeseni/jesen.html#tekst

http://www.pesmezadecu.rs/autor/milos-stefanovic.html#vrh

2.9.2013. : 1....1.2.1.влада основном техником читања...

Documents