7/21/2019 2kolokvijum Pravo

http://slidepdf.com/reader/full/2kolokvijum-pravo 1/2

1. ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE(OPEC) (Organization of Petroleum Exporting Countries)OPEC je specifičan oblik interesno !o"e#i"$n%$ država koje pripadaju različitim regionima, a zajedničko im je da su veliki proizvoači i izvoznici nafte! "ormirana #$%&! g!Osno"ni &il% %e #$%e'nik$ !olitik$ !roi#"o'n%e i i#"o#$n$te* očuvanje zali'a nafte, zadržavanjem proizvodnje naodreenom nivou, koji i oezedio da se rezerve ovogograničenog resursa racionalno koriste, utvrivanje cena naftena odreenom nivou radi zatite zajednički' interesa država proizvoača i izvoznica nafte!+l$ni&e OPEC,$- *rak, +uvajt, *ran, audijska -raija,.enecuela, /iija, 0jedinjeni arapski emirati, +atar,*ndonezija, -lžir, 1igerija, Ekvador, -ngola i 2aon!Or$ni OPEC,$- 

oneren&i%$ OPEC-  predstavnici svi' država članica! astajese dva puta godinje u 3eču! 0tvruje zajedničku politiku proizvodnje i cena nafte!

/$"et 0"erner$5 po jedan guverner iz svake države članice!6ukovodi Organizacijom izmeu zasedanja +onferencije!

/ekret$ri%$t5 administrativni organ sa seditem u 3eču! Prati iutvruje cene nafte, na nivou teku8e inflacije!

. ME23NARO4NE EONOM/E INTEGRACIJEN$st$n$k- 9E* su rezultat procesa udruživanja nacionalni' privreda u regionalnim i meunarodnim razmerama radi5a) uklanjanja carinski' i necarinski' arijera ) oezeenja sloodnog kretanja ljud i, kapitala i ostali'

faktora proizvodnjec) uspostavljanja jedinstvenog odnosa integrisani'

nacionalni' privreda prema tre8im zemljamaN$st$%0 n$ '"$ n$in$- 

#) !olitiko5 "ol%o5 'r6$"e 4) n$ b$#i s!or$#05$ i#5e70 s0"ereni8 'r6$"$!

Meto'e ost"$ri"$n%$ 5e70n$ro'ni8 or$ni#$&i%$-! Instit0&ion$lne (or5$lne) potrean zvanični

sporazum izmeu zemalja kako i se uklonila odaranaili sva ograničenja u nji'ovoj trgovini i ekonomskimodnosima!

3! /!ont$ne (tr6i9ne)  nastaju pod uticajem anaka idrugi' finansijski' instiutcija, često ez uče8a nji'ovi'vlada doma8ina!

Ti!o"i ekono5ski8 inter$&i%$* !re5$ ste!en0interis$nosti #e5$l%$ l$ni&$-#) /!or$#05 o !reeren&i%$lno% tro"ini  : primena ni6e

&$rinske sto!e u odnosu na carinske stope na uvoz izzemalja izvan sporazuma

4) Zon$ slobo'ne tro"ine :  /"e &$rine u razmeni meuzemljama potpisnicama s0 0kin0te!

7) C$rinsk$ 0ni%$  : ;rgovinski sporazum kojim grupazemalja uvodi zajedničku carinsku tarifu! R$#lik$i#5e70 #one slob. tro"ine i &$rinske 0ni%e- unutar zone slo! trgovine ne postoji odreena zajedničkaspoljna carinska tarifa,

<) Z$%e'niko tr6i9te: sloodno kretanje roe i faktora proizvodnje = kapitala i rada!

>) Ekono5sk$ 0ni%$,  ?ajedničko tržite gde se državečlanice dogovaraju i 'armonizuju svoje ekonomske politike

%) Politik$ 0ni%$: provoenjem jedinstvene ekonomske politike vlade zemalja članica idu ka saradnji i umnogim drugim olastima!

:. /LO;O4NE ZONEPo%$5 -slobo'ne #one s0  prostorno uža područja, ood ostale državne i carinske teritorije u kojisuspendovani carinski,devizni, spoljnotrgovinski i  propisi domicilne zemlje!Cil% slobo'ni8 #on$  je Privlačenje strani' investici povlastice, olakice i stimulacije za industrijsku proizR$#lik$ i#5e70 slobo'ni8 i &$rinski8 #on$,C$rinske #one  omogu8avaju olju i efikasniju maniproom do momenta njenog carinjenja ! Ne5$ &$r!oreski8 ili 'r0i8 ol$k9i&$.3 slobo'ni5 #on$5$ postoje poseni režimi poslovankarakteriu bro%ne &$rinske* !oreske i 'r0e ol$k9i&eVrste slobo'ni8 #on$Pre5$ n$in0 osni"$n%$-autonomnim aktima jedne državemeunarodnim multilateralnim ili ilateralnim ugovorimPre5$ "rsti 'el$tnosti5sa ograničenim funkcijamasa potpuno sloodnim funkcijamaPre5$ ste!en0 !o"l$9<enosti &$rinsko n$'#or$ i re: sa velikim eneficijama za strane investitore: sa manjim eneficijama (zone koje se manjeindustrijskom proizvodnjom) Pre5$ 0kl%0enosti 0 &$rinsko !o'r0%e #e5l%e

#) s$st$"ni 'eo !o'r0%$ zemlje, ali u njima važe o privilegije i stimulansi

4) sa carinskog aspekta iskl%0ene i# &$rinsko !o'r0%$ zePre5$ r$nsko% !ri!$'nosti

#) sloodne trgovinske zone (trgovinsko:tranzitnetranzitne, tranzitne i zone spoljne trgovine)

4) sloodne proizvodne zone7) kominovane sloodne zone

Pre5$ 'el$tnosti #) za smetaj i čuvanje roe4) proizvoačke i izvozno orijentisane,7) sloodne turističke zone!

7/21/2019 2kolokvijum Pravo

http://slidepdf.com/reader/full/2kolokvijum-pravo 2/2

=. AR;ITRA>NO RE?AVANJE ME4J3NARO4NI@PRIVRE4NI@ /POROVAPo%$5 $rbitr$6eArbitr$6$ %e 5e8$ni#$5  reavanja sporova izmeu državaod strane izarani' sudija!onstit0ti"ni ele5enti ustanove aritraže5a) aritraža je izarani sud@ ) sporovi se reavaju na azi meunarodnog prava@c) aritražna presuda je oavezna za strane u sporu3#ro&i n$st$nk$ $rbitr$6ni8 s!oro"$  su neizvrenjeugovorni' oaveza i nedovoljno poznavanje strani' partnera: privredni' sujekata!N$&ion$ln0 (0n0tr$9n%0) $rbitr$60 čini spoljnotrgovinskaaritraža pri Privrednoj komori rije!Vol%$ str$n$k$ #$ $rbitr$6no re9$"$n%e s!oro"$tranke svoju volju o tome mogu ispoljiti na dva načina

a) !0te5 #$kl%0en%$ $rbitr$6no 0o"or$* ) 0 oblik0 $rbitr$6no ko5!ro5is$* 

O're7i"$n%e ele5en$t$ $rbitr$6etranke u sporu moraju da odrede5• mesto aritraže•  procesne norme zemlje u kojoj se vodi postupak• merodavno materijalno pravo

/$'r6$% s!or$ ko%i se re9$"$ !re' $rbitr$6o5a) izor aritraže ) pla8anje naknade aritrimac) jezik na kojem se vodi aritražad) olik aritražne odluke (pismena forma)e) pitanje nitavostif) pravo na pokretanje aritražnog postupka!

Pret!ost$"ke #$ !ri#n$"$n%$ str$ni8 $rbitr$6ni8 o'l0k$Aa i stranka mogla da podnese za'tev za priznanje i izvrenjestrane aritražne odluke, ona mora da podnese5

a) izvornu odluku aritraže!

 ) prevod odluke, odnosno ugovora na jezik suda,c) 0govor o aritraži mora iti punovažan,d) tranke moraju iti oavetene o imenovanju

aritara !e) astav aritražnog ve8a i aritražni postupak 

moraju iti u skladu sa ugovorom o aritraži!ME23NARO4NE IN/TIT3CIONALNE AR;ITRA>Etranke u eventualnom sporu imaju mogu8nost iznoenja predmeta spora i pred nekom od meunarodni'institucionalni' aritraža!A. Arbitr$6ni s0' Me70n$ro'ne tro"inske ko5ore 0

P$ri#0 (osno"$n 1:. .)Osnovna karakteristika5 njegovo meunarodno oeležje! 1jegovo delovanje nema dodira sa nekom državom ili vladom,aritražni postupak se može sprovesti u ilo kom mestu, u ilokojoj državi!3! Arbitr$6$ Tr. ko5ore Ciri8$ (osnovana #$##!g!)

Osnovna karakteristika5 vezanost za vajcarskozakonodavstvo!

Bezik aritraže5 nemački, mada aritražno ve8e može odlučitida se postupak vodi i na nekom drugom jeziku!C. Arbitr$6$ A5eriko $rbitr$6no 0'r06en%$ 0

N%0%ork0: Osnovno oeležje5 reava meunarodne poslovne sporove primenom 9odela ?akona o meunarodnoj trgovačkojaritraži : 01C*;6-/ #$>!?a voenje postupka, primenjuje svoja Pravila i Aopunsku proceduru, kako i voenje postupka moglo da se prilagodisvakom pojedinom slučaju!

4. Me70n$ro'ni s0' !r$"'e 0 @$00 retkim slučajevima, reava i meun! privredne sporove!trane u sporu su isključivo države5 država zastupa preduze8e, ako je to preduze8e povreeno aktom druge države! 1adležan samo za sporove za koje su se države saglasile!9ože dosuditi naknadu tete, a u reavanju sporova, oslanjase na meunarodne ugovore, oičaje, opte principe, praksu!

E! Me70n$ro'ni &ent$r #$ re9$"$n%e in"esti&ioni8s!oro"$ sedite u .aingtonu, -A

:Osni"$- /"etsk$ b$nk$, na osnovu .aingtonske+onvencije o reavanju investicioni' sporova izmeu država idržavljana drugi' država(#$%%)!: Pre'5et on"en&i%e s0 0o"ori o str$ni5 0l$$n%i5$!

:Centar ima sopstvena aritražna pravila i listu sudija!: +ao strane u sporu pojavljuju se države !:trane same odlučuju da li 8e aritre irati sa liste ilidrugačije!

B. O/NIVANJE I ARATERI/TIE /TALNOGAR;ITRAZNOG /34AOsno"$n je na prvoj Dakoj konferenciji #$$!godine!Zn$$% osni"$n%$ /t$lno $rbitr$6no s0'$  sastoji se utome to osnivanjem uda je data mogu8nost da se sporoviizmeu država reavaju na miran način!*ako je osnivanje uda imalo za cilj izegavanje sukoa iratova, ono je podstaklo st"$r$n%e it$"o siste5$ 5irnore9$"$n%$ 5e70n$ro'ni8 s!oro"$!/tr$ne 0 s!or0 mogu iti5

: Ave i li vie država ili: Aržava na jednoj strani i druga pravna ili fizička lica

na drugoj straniO!9te k$r$kteristike s0'$N$'le6nost ud reava sporove koji pripadaju olastima meunarodnog javnog i meunarodnog privatnog i privrednog prava!Pr$"il$ !ost0!k$ud radi na osnovu izorni', neoavezni' pravila postupkaI5eno"$n%e s0'i%$vaka država potpisnica imenuje najvie četiri lica za članoveuda za period od est godina!Ti! $rbitr$6eud ne predstavlja stalni sudijski kolegijum, ve8 postoji listaaritara, koja služi za orazovanje ad 'oc aritraža koje seformiraju za konkretan spor!Pr$"ni st$t0s /0'$ud je neprofitna, meuvladina organizacija sa malim rojemstalnog osolja3 str0kt0ri /t$lno $rbitr$6no s0'$ postoje tri nivoa5#) A'5inistr$ti"ni s$"et 

 1ajvii organ talnog aritražnog suda kome predsedavaministar inostrani' poslova Dolandije! Odlučuje o svimadministrativnim pitanjima vezanim za rad uda!Odlučuje o statusu služenika i kontrolie trokove uda!Odluke se donose ve8inom glasova!4) List$ $rbit$r$ /0'$

/istu aritara čini spisak imena aritara koje države članiceuda dostavljaju administrativnom organu uda(ekertarijatu)!9andat aritrima uda traje est godina, s tim da oni moguoavljati i druge profesionalne aktivnosti!7) Me70n$ro'ni biro i (/ekret$ri%$t)

talni operativni organ uda, koji vodi administraciju, čuvasudsku ar'ivu i sakuplja sve podatke o slučajevimameunarodne aritraže! Pruža usluge registra i administrativnu pomo8 sudovima i komisijama! Oavlja i funkciju posrednikaizmeu -ritraže i država članicaPO/T3PA /34A1. O!re'el%en%e #$ !r$"il$Postupak pred udom  mogu voditi države kao sujektimeunarodnog prava! Pravila uda su iroko pri'va8ena i postala deo oičajnog prava!. Pot!isi"$n%e $rbitr$6no s!or$#05$ u oliku kompromisa, kao osnovni akt aritražnog postupka!:. I#bor $rbit$r$Poto strane u sporu iznesu spor pred aritražu, dužne su daizaeru sa liste aritara, one koji 8e voditi aritražni postupak!Postupak pred udom se pokre8e !re'$%o5 or5$lno $kt$9eunarodnom irou, kao administrativnom organu uda!PRAVILA PO/T3PA

, O!&ion$ !r$"il$ /0'$ o $rbitr$6ni5 s!oro"i5$ i#5e70 '"e'r6$"e.  Ova pravila imaju osnov u -ritražnim pravilimakomisije ujedinjeni' nacija za me! ;rgovinsko pravoO!&ion$ !r$"il$ /0'$ o $rbitr$6ni5 s!roo"i5$ i#5e70'"e str$ne* o' ko%i8 %e %e'n$ str$n$ 'r6$"$. * ova pravilaimaju osnov u -ritražnim pravilima

: O!&ion$ !r$"il$ /0'$ o $rbitr$6i ko%$ 0k5e70n$ro'ne or$ni#$&i%e i 'r6$"e! Ova pra primenjuju i u sporovima izmeu dve meunorganizacije

: O!&ion$ !r$"il$ /0'$ o $rbitr$6i i#5e70 5e70n$or$ni#$&i%$ i !ri"$tni8 li&$@

: O!&ion$ !r$"il$ /0'$ o 5iren%0! Osnovna svr'a im je do mirenja strana u sporu

: O!&ion$ !r$"il$ /0'$ ko%i se o'nose n$ !ost0!$s!ro"o'i o5isi%$ #$ is!iti"$n%e in%eni&$. Ova pr primenjuju kad se strane u sporu sporazumeju d pomo8 od navedene +omisije!

: O!&ion$ !r$"il$ /0'$ o $rbitr$6ni5 !ost0!&i5$ o'nose n$ #$9tit0 !riro'ni8 i#"or$ i sre'ine. 

: O!&ion$ !r$"il$ /0'$ o 5iren%0 0 !ost0!&i5$ ko%i se n$ #$9tit0 !riro'ni8 i#"or$ i sre'ine@

. ZALJ3+IVANJE ME4J3NAROPRIVRE4NI@ 3GOVORATeori%e o #$kl%0i"$n%0 0o"or$

#) Teori%$ !ri%e5$ 0govor je zaključen onog mkada je ponudilac primio saoptenje od ponueno pri'vatio ponudu!

4) Teori%$ i#%$"e 0govor se meu odsutnim licimazaključenim kada je ponueni na ilo koji način j pri'vata ponudu!

7) Teori%$ s$#n$n%$ 0govor je zaključen kada je posaznao za pri'vatanje ponude od ponuenog!

Pon0'$ #$ #$kl%0en%e 5e70n$ro'no !ri"re'no 0 predstavlja izjavu volje odreenog lica = ponudioca kojs"e bitne ele5ente konkretno 0o"or$(kod ugomeun! prodaji roe bitni ele5enti su5 predmet i ceugovora o lizingu su zakupljena stvar i iznos zakupnineadrži i nebitne ele5ente, na pr! rok isporuke, amnačin transportovanjaPon0'$ #$ !reo"ore 0 pravnoj teoriji razlikuje se prod !on0'e! Aaje mogu8nost pregovaračima da podjednako da udu ponuači!Pri8"$t !on0'e Predstavlja  %e'nostr$n0 i#%$"u kučinjena od strane ponuenog, a upu8ena ponudiocu!Pri'vat od strane ponuenog mora da ude ne'"os5islTi!ski k$r$kter meunarodni' privredni' ugovoraa razvojem proizvodnje, transporta i jačanjem meunkorporacija, meunarodni privredni ugovori javljaju setipski', formularni' i standardni' ugovora!A'8e#ioni k$r$kter 5e70n$ro'ni8 !ri"re'ni8 0o"onajče8e su ad'ezioni ugovori tj! ugovori po p ponueni može da pri'vati ili ne pri'vati unapred dateiz ponude!O'st0!$n%$ o' !on07eni8 ele5en$t$ 0o"or$+od ti!ski8 0o"or$ su mogu8a odstupanja od ponugovorni' elemenata!0govorno jača strana koristi unapred odtampane forkoji su usled duge upotree postali tipski ugovori!Mo0<nost 'oo"$r$n%$ o o're'b$5$ st$n'0o"or$Postoje neki tipski ugovori koji se pojavljuju i ustandardni' ugovora, gde su ostavljene odreene prakojima se ugovorne strane mogu dogovarati!/t$n'$r'n$ kl$0#0l$ ko' 0o"or$ #$ o're7en0 br$n0govori u meunarodnom pomorskom prevozu klauzule vezane za tačno odreene garancije i za prevoza!Me70n$ro'ni ti!ski >ene"ski !ri"re'ni 0o"ori 1a meunarodnom privrednom planu javljaju s0nii&ir$ni ti!ski 0o"ori koje je ustanovila Eekonomska komisija O01 sa seditem u enevi!Bavljaju se u olasti kupoprodaje5 investicione ožitarica, žitarica pri prevozu u unutranjem rečnom sao3ržem zaključivanju enevski' ugovora doprinosi čda su 9t$5!$ni 0 "i'0 or50l$r$!0 nji'ovoj izradi učestvovale su zemlje izvoznice i uvoznice! trane ugovornice 5o0 '$ 5enn$'or$70%0 o're'be o"i8 0o"or$!tranama ugovornicama se doputa pri'vatanje$ltern$ti"ni8 re9en%$ koja su data u formularima!