Од Мајског преврата до Великог рата (1903 – 1914)

1.2.2005. oblast rada 2

УводПромена династије није само означила повратак Карађорђевића на историјску сцену у Србији, већ и прекретницу у унутрашњој и спољној политици Србије.На унурашњем плану значила је увођење парламентаризма, а на спољном сучељавање са Аустро –Угарском и вођење активне националне политике.

Краљ Петар I Карађорђевић

краљ Петар Први

рођен: 11. јул, 1844.Београд, Србија

преминуо: 16. август, 1921.Београд, Србија

Краљ Петар I Карађорђевић

3

Краљ Петар Први Карађорђевић (такође познат и као краљ Петар Ослободилац) рођен је као пето дете кнеза Александра и кнегиње Персиде (из чувене породице Ненадовићи) из Бранковине на Петровдан, 11. јула 1844. године.

Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви.

По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић Петар се уписује у париски Колеж Сен-Барб, а 1862. у чувену војну Академију Сен-Сир коју завршава 1864. године.

У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање.

Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институцијама.

Почетком 1868, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила О слободи, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.

Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина. Кнежевић Петар придружио се Легији странаца француске војске 1870. и са њом учествовао у

бројним борбама због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком

устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност. У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су краља Александра и

краљицу Драгу. Војска је извела државни удар, и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије,

што је својим избором потврдила Народна Скупштина 2. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју.

1.2.2005. oblast rada 4

Краљевина Србија 1903 -1914

1.2.2005. oblast rada 5

6

Политички чиниоци Раскид са апсулутизмом; Активирана Народна скупштина, која је вратила устав

из1888.године Краљ Петар I Карађорђевић ( 60 година) Краљ Србије (1903 – 1918) и краљ Краљевине СХС (1918-1921) Парламентарна демократија Популарност у народу – ”чика Пера”.

Надмоћни положај имала Народна радикална странка Новоформиране странке : Српска сељачка слога и

Српска социјал-демократска странка нису угрожавале превласт радикала.

Расцеп НРС 1901.године 1904.године млађа група радикала формирала у скупштини клуб

посланика и Самосталну радикалну странку. То је био најзначајнији догађај у српској политичкој историји након

преврата. Како су странке на изборима биле изједначене примењен је француски

модел –постојање више странак, насупрот енглеском од две странке

Политички живот

Преврат 1903.год потврдио је значајну улогу војске у политичком животу Србије.

Борба за превласт војске и грађанских кругова.

Због краљева убиства побунили се Европа са В.Британијом.

Пензионисањем високих официра наормализовани односи са В.Британијом 1906.године

Никола Пашић

1.2.2005. oblast rada 7

Царински рат (1906-1911)

1.2.2009. oblast rada 8

Почетком 20 века престају да важе многи трговински уговори

Притисак у А-У да се смањи увоз пољопривредни производа из Србије

Србија жели економску самосталност.

1904 и 1905.г.потписује трговинске уговоре са Немачком и Османским царством.

Склапа трговински савез са Бугарском , реакција А-У

Ултиматум да се овај уговор раскине.

Никола Пашић (Зајечар, 18. децембар 1845—Београд, 27. новембар 1926

Економска блокада Економски притисак праћен и

политичким, Изговор - сточна зараза у Србији. А-У је 1908.г.забранила увоз стоке

из Србије и високе царине за жито, што је значило почетак “царинског рата”

Србија мора да тражи ново тржиште.

Променила структуру извоза (класична индустрија и фабрика

конзерви)

Солун постаје главна лука за извоз робе.

Негодовање аустриског министра спољних послова грофа Голуховског упућен немачком амбасадор у Бечу, због сарадње са Србијом, он је одговорио “посао је посао”

Србија се економски осамосталила од Аусро Угарске

1.2.2005. oblast rada 9

Анексиона криза 1908 -1909

Анексиона криза (1908-1909), такође позната и као Босанска

криза, појавила се у јавности 5. октобра 1908. када је Бугарска прогласила независност, а већ следећег дана, 6. октобра Аустроугарска објављује да анексира

Босну и Херцеговину . Русија, Отоманско царство, Француска, Велика Британија,

Италија, Србија, Црна Гора, Немачка су такође на неки начин учествовали у овоме догађају.

Берлинским споразумом из априла 1909. ова криза се завршава. Ова криза је на неко време пореметила односе између

Аустроугарске на једној страни и Русије и Србије на другој. Такође, ова криза се сматра уводом у Први светски рат.

-

1.2.2005. oblast rada 10

Демонстрације у Србији

Протести у Београду,

(спаљиване аустроугарске заставе)

Расположење се најбоље може описати речима барона Форгача аустроугарског посланика у Србији

“ СВИ СУ СПРЕМНИ ДА ГИНУ”.

1.2.2005. oblast rada 11

Сукоб око наследства Анексиона криза скренула

је пажњу око борбе за власт

Престолонаследник Ђорђе дао је абдикацију (оставку) у корист малађег брата Александра.

( 27. марта1909.) Он је био необузданог

карактера, сукобио се са радикалима и давао изјаве које су штетиле Србији током кризе.

1.2.2005. oblast rada 12

Принц Ђорђе Карађорђевић (26. август 1887, Цетиње

17. октобар 1972, Београд), први син краља Петра I и Зорке,

кћери црногорског краља Николе I.

Принц Ђорђе Карађорђевић (26. август 1887, Цетиње

17. октобар 1972, Београд), први син краља Петра I и Зорке,

кћери црногорског краља Николе I.

Опленац

1.2.2005. oblast rada 13

Године 1903. Краљ Петар I Карађорђевић је изабрао место 337 метара високо, на врху Опленца као локацију за своју задужбину, цркву Св. Ђорђа. 1. маја 1910. године започета је градња цркве, према плановима Косте Ј. Јовановића. У јесен 1912. године црква је већ била скоро довршена и чекала на освећење. Архиепископ српски Димитрије је освештао цркву.

У затишјима између балканских ратова 1913. године и Првог светског рата 1914. године наступио је застој у довршењу цркве. Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однет бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.

По повратку у ослобођену Отаџбину и стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов наследник, Краљ Александар I Карађорђевић лично се старао о њеном завршетку. Црква је поново освештана 9. септембра 1930. У њој је обављано богослужење до 1947.

1.2.2005. oblast rada 14

1.2.2005. oblast rada 15

1.2.2005. oblast rada 16

1.2.2005. oblast rada 17

1.2.2005. oblast rada 18

1.2.2005. oblast rada 19

1.2.2005. oblast rada 20

1.2.2005. oblast rada 21

Kraj

1.2.2005. oblast rada 22

Rezime– Komentar 1– Komentar 2