3. april 2021.

Stvaranje sveta.

Stvaranje ljudskog bića.

Odnos između Boga i čovečanstva.

Test lojalnosti.

Raskid i nada.

Bog traži društvo. Ne zato što je usamljen. On voli da bude u kontaktu sa drugim bićima i pokazuje i prima ljubav. Zato je odlučio da stvori novu rasu bića koja će voleti i od kojih će primati ljubav.

Pripremio je dom u kome će živeti, sa ljubavlju ih obli-kovao, i naučio ih kako da žive da bi bili srećni sa Njim.

Ovo je naša priča. Mogla je da bude srećna priča, koja traje večno...

Govoreći o stvaranju u 1. Moj. 1,1-2,3, Bog ne pokušava da dokaže da je On stvorio Zemlju ili kako je On učinio da život počne na njoj. On samo potvrđuje da je On to učinio.

Očigledno, nijedno ljudsko biće to nije videlo, tako da je verovanje da je Bog to učinio pitanje vere (Jevrejima 11:3).

Poznati naučnik (neki kažu da je to bio Bertrand Rasel) jednom je održao javno predavanje o astronomiji. Jedna starija dama je ustala i rekla da je svet ravna ploča koja leži na leđima kornjače. Naučnik je odgovorio: „A načemu stoji kornjača?" „Pa kornjače su skroz dole!", reče stara dama. Ona je iskreno verovala u to, ali za to nije imala nikakve dokaze.

Bog od nas ne zahteva da slepo verujemo . Ostavio je dokaz inteligentnog dizajna u stvaranju, tako da imamo dokaze da verujemo ako to želimo.

“I stvori Bog čoveka po obličju svojemu, po obličju Božjemu stvori ga, muško i žensko stvori ih” (1. Mojsijeva 1,27)

Postojalo je vreme kada je nastao dom u kome je trebalo da ljudi žive. Bog je svojim rukama oblikovao muškarca, a potom i ženu (1. Mojsijeva 2,7.22).

Oblikujući ženu, Bog je zaključio svoj kreativni rad. Na kraju se pokazalo da sve „dobro beše veoma„ (1,31).

Ljudsko biće je bilo jedinstveno, ne samo zbog načina na koji je stvoreno, već zato što je bilo jedino živo biće stvoreno "po obličju Božjem". Šta ovo znači?

Naša fizička, mentalna i duhovna priroda na određen način odražava našeg Tvorca.

U stanju smo da se poistovetimo sa Bogom i napravimo moralne izbore.

I muškarac i žena dele ovu božansku sliku. Oni su oboje Bogu jednako vredni (1 Kor. 11,12).

Elen Vajt, Patrijarsi i proroci, str. 46. original

“I blagoslovi ih Bog, i reče im Bog: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji.” (1. Mojsijeva 1,28)

Šta su podrazumevali Božji blagoslov i instrukcijekoje su date Adamu i Evi u 1. Moj. 1,28-30?

Bog je preduzeo prve korake u stvaranju odnosa sa čovečanstvom. Ne samo da ih je blagoslovio, već im je poverio sve što je stvorio da bi oni o tome brinuli.

Ovaj odnos je vremenom rasao, jer je Bog svakog popodneva sa njima "šetao po vrtu" (1. Moj. 3,8).

Uspeli su da se razmnože kao vrsta.

Dodeljen im je posao: briga o svemu što je bilo stvoreno.

Dato im je uputstvo čime da se hrane.

Zavisili su od blagoslova i brige Tvorca.

Imali su sve što im je bilo, potrebno. Nisu trebali da nešto urade da to zasluže.

“Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi: jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.” (1. Mojsijeva 2,17)

Zadovoljavajući odnos između dve strane moguć je samo na osnovu međusobnog poverenja. Iz tog razloga Bog im je dao jednostavan test lojalnosti: "Dozvolio sam vam da jedete sa svakog drveta, ali ovo pripada samo meni, ne jedite njegovo voće."

Izdavši božansko poverenje, saznali su šta je zlo. Kaorezultat toga podlegli su otuđenju, usamljenosti, frustraciji i smrti.

Naš odnos sa Bogom može biti efikasan i trajan samo pod uslovom da slobodno prihvatimo Njegovu volju.

Čovečanstvo je dobilo od Boga sposobnost da slobodno donosi moralne odluke, i urođenu želju da ga posluša. Dakle, ovaj test nije bilo teškopoložiti.

“A Gospod Bog reče ženi: Zašto si to učinila? A žena odgovori: Zmija me prevari te jedoh” (1. Mojsijeva 3,13)

Da se sotana prvo pokazao Evi, ona mu ne bi poverovala. Zbog toga je iskoristio biće sa kojim je Eva bila upoznata (1. Moj. 3,1). Međutim, Adam nije bio prevaren, već je svoju odluku doneo sa punim znanjem o tome šta radi (1. Moj. 3,6; 1. Tim. 2,14). Kakve su bile posledice nihovog čina?

Izgubili su zaje-dnicu sa Bogom i pobegli od Njega (3,8).

Izgubljeno jemeđusobnopoverenje(3,12).

Pojavile su se užasne posledicegreha (3,16-21).

Uprkos prekidu njihovog odnosa sa Bogom, On im je ostavio nadu: jedan od Evinih potomaka će pobediti greh i uspostaviti prekinuti odnos sa Bogom(3,15).

"Prvi nagoveštaj koji je čoveku bio dat o njegovmotkupljenju čuo se u presudi koja je izrečenasotoni u vrtu [1. Moj. 3,15]. Ova rečenica,izrečena u prisustvu naših prvih roditelja, za njihje bila i obećanje. Iako je najavila rat izmeđučoveka i sotone, u njoj je najavljeno da će moćvelikog neprijatelja na kraju biti uništena… Iakoće morati da pate zbog sile svog velikogneprijatelja, oni mogu sa nadom da očekujukonačnu pobedu"

Elen Vajt, Patrijarsi i proroci, str. 65. original