31 bilten cirilica -...

Solidarnost je jedan odosnovnih principa EU ipredstavqa op{ti ciq

svih evropskih dru{tava.Izgradwa {to

inkluzivnije Evrope odkqu~nog je zna~aja za

realizaciju ciqeva EU:odrìvi ekonomski rast,

otvarawe novih ikvalitetnijih poslova ive}a socijalna kohezija.

Lideri EU uspostavili suproces socijalnog

ukqu~ivawa kako bi {toefikasnije doprineli

iskorewivawu siroma{tva.Vlada Srbije aktivno

u~estvuje u procesusocijalnog ukqu~ivawa

sa ciqem unapre|ewakvaliteta ìvota svih

gra|ana i gra|anki Srbije. Vlada je uspostavila Timza socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva, koji

pruà podr{ku Vladi iresornim ministarstvima

da se izrada i primenapolitika socijalnog

ukqu~ivawa i smawewasiroma{tva odvija na

koordiniran i {tokvalitetniji na~in.

BRANKICA JANKOVI], DRÀVNA SEKRETARKA, MINISTARSTVO RADA, ZAPO{QAVAWA I SOCIJALNE POLITIKE

Dugotrajna nega u Srbiji

Vlada RepublikeSrbije

14.BILTEN O SOCIJALNOM UKQU~IVAWU

I SMAWEWU SIROMA{TVA

JAN

UAR

2013

.

Objavqena studija „Budu}nost sela

u Srbiji“STRANA 2

Rezultati Ankete o radnoj snazi

STRANA 2

Unapre|ewe sistemaalimentacije

STRANA 5

Konkurs u okviru Programa „Evropa zagra|ane i gra|anke“

STRANA 7

Konferencija

“Regionalna saradwa u oblasti

statistike obrazovawa”STRANA 8

EK za osnivawe novog fonda za pomo} najugroènijima

EU donirala Srbiji 172 miliona evra

Vestiiz EU strana

3

Starewe kao proces, starost kao ìvotni period ikvalitet ìvota starijih su teme koje posledwih godinaprivla~e pa`wu mnogih nau~nih radnika, istraìva~a,stru~waka razli~itih profila, ali i politi~ara, pa i{ire javnosti, ali bi – kada je u pitawu Republika Srbi-ja – problemi za{tite starijih trebalo da zauzimaju pr-vo mesto na lestvici nau~nih istraìvawa i svakodnev-nih, politi~kih, sociolo{kih i drugih razmatrawa.

Razlozi za to su brojni, a pre svega oni koji su najo~i-tiji kroz demografske podatke prema kojima je vi{e ne-go o~igledno da ìvimo u zemqi starijih, u kojoj, premanezvani~nim podacima posledweg popisa, ìvi1.250.316 gra|ana starijih od 65 godina, odnosno17,40% ukupne populacije, dok je, istovremeno, brojdece, starosti od 0 do 14 godina, 1.025.278, odnosno14,27% u~e{}a u ukupnom broju stanovnika.

Ostali razlozi logi~no proizilaze iz ovakve demo-grafske strukture stanovni{tva i odnose se na materi-jalni poloàj starijih, wihovu funkcionalnu zavisnostod razli~itih vrsta i oblika tu|e pomo}i, pitawa odr-ìvosti sistema penzijsko-invalidskog osigurawa, pro-bleme dugotrajne nege i dr. Ovih nekoliko podataka po-vod su za aktivan i druga~iji pristup u kreirawu novihpolitika koje }e re{avati izazove vezane za dugotrajnunegu, koja }e u vremenu koje dolazi sigurno posati naj-aktuelnije pitawe starewa u Srbiji. Dugo vremena ovom

pitawu nije poklawana dovoqna pa`wa, {to nikako nezna~i da dugotrajne nege nije bilo – naprotiv, pruàociusluga dugotrajne nege su u datim okolnostima funkcio-nisali dosta stabilno, a pojedinci i porodice kojima jeova vrsta pomo}i bila potrebna snalazili su se u skladusa svojim mogu}nostima, potrebama i znawima.

Danas usluge dugotrajne nege pruàju 45 gerontolo-{kih centra i domova za penzionere u dràvnom i 109ukupno u privatnom vlasni{tvu, od ~ega 96 u Srbiji i 13u Vojvodini). Kapacitet privatnih domova je 2.843 (uàSrbija 2.554 i APV 289), a kapacitet u dràvnimdomovima je 8.894 mesta.

U 82 op{tine u Srbiji funkcioni{e servis Pomo} uku}i, koji finansiraju lokalne samouprave, dok se u oko40 op{tina ova usluga finansira projektno, {to zna~i dawena odrìvost nije u potpunosti obezbe|ena. U najve-}em broju slu~ajeva ova usluga ne funkcioni{e kao ku}na,odnosno formalna nega koju pruàju formalni negovate-qi, ve} samo kao usluga pomo}i u ku}i, koja podrazumevapomo} u obavqawu svakodnevnih ìvotnih aktivnosti. Usistemu zdravstvene za{tite, pri pojedinim domovimazdravqa organizovana je ku}na nega, ali ne kao konstant-na usluga potrebna gra|anima kojima }e ovaj vid uslugebiti potreban vi{e godina, pa i decenija, dok samo uBeogradu postoji specijalizovan Zavod za gerontologiju,i ku}no le~ewe i negu. Nastavak na strani 4

U Republici Srbiji broj stanovnika opada sa7.576.837 (1991. godine) na 7.180.307 (2011. godine),beleì se opadawe nataliteta sa 9,6/1000 stanovnika u2006. godini na 9,4 u 2010. godini. Tako|e, stopa prirod-nog prira{taja pokazuje pad sa -4,3 2006. godine na -4,8u 2010. godini. S druge strane, o~ekivano trajawe ìvo-ta ima blagu tendenciju rasta i u 2010. godini iznosiloje 74,01 godina.

Demografski trendovi predvi|aju i daqi porast za-stupqenosti starijih, kao i produèwe o~ekivane duì-ne ìvota {to }e dovesti i do zna~ajnog uve}awa zastu-pqenosti starijih lica koja imaju 80 i vi{e godina. Sastarewem populacije pove}ava se i zastupqenost sta-rijih, hroni~no obolelih i funkcionalno zavisnih, sveve}i broj starijih koji ìve sami i sve mawi broj dece.

U skladu sa nacionalnom zdravstvenom politikom ko-jom je predvi|eno ukqu~ivawe palijativnog zbriwava-wa u sistem zdravstvene za{tite i sprovo|ewe palija-tivnog zbriwavawa kao sastavnog dela rada ku}nog le~e-wa i nege, Vlada je 2009. godine usvojila Strategiju zapalijativno zbriwavawe sa Akcionim planom. Razloziza dono{ewe Strategije su rastu}e potrebe za ovimvidom zdravstvene za{tite nastale kao posledica sta-rewa stanovni{tva Srbije i sve ve}eg broja obolelih odbolesti koje imaju progresivni tok. Palijativno zbriwa-

vawe u 88 domova zdravqa sprovode slu`be ku}nog le~e-wa i nege, timovi koje ~ine lekar/sestra, socijalni rad-nik, psiholog, volonteri, fizioterapeut, sve{tenici, au 70 domova zdravqa su to izabrani lekari. Svi timovisu podr{ka pacijentu i wegovoj porodici sa ciqempoboq{awa kvaliteta ìvota. Pacijent moè biti upu-}en u jedinice za palijativno zbriwavawe hospis u okvi-ru odeqewa za produèno le~ewe i negu.

Strategija za palijativno zbriwavawe u RS se oslawana porodicu pacijenta, stoga je plan Ministarstva zdra-vqa da u saradwi sa lokalnim samoupravama na~ini„drugi korak napred“ u dugotrajnoj nezi:

a) angaòvawem medicinskih sestara radi zdravstve-nog nadzora bolesnih starijih, koje pripadaju slu`bamaku}nog le~ewa i nege. Ciq ovakvog vida brige je da bole-sni stariji ostanu u svom okruèwu, u svojoj ku}i,

b) osnivawem „ku}a za zdravstvenu negu“ u pet grado-va u Srbiji, u kojima medicinske sestre pruàju zdrav-stvenu negu (previjawe rana, uzimawe lekova, terapijabola, hrawewe sondom, merewe i registracija vitalnihfunkcija, zdravstveni nadzor nad neformalnom negom),

v) klubovi za stare, dnevni boravci za stare,g) osnivawe Zavoda za gerontologiju i palijativno

zbriwavawe u Kragujevcu, Ni{u i Novom Sadu,d) preventivni program ranog otkrivawa demencije.

DR DUBRAVKA [ARANOVI]-RACI], POMO}NICA MINISTARKE ZDRAVQA

Dugotrajna nega – “korak napred“ u zdravstvenom sistemu

Dugotrajna nega starijih u Srbiji Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, u saradwi sa Centrom za

liberalno-demokratske studije, privodi kraju analizu o dugotrajnoj nezi starijihu Srbiji sa ciqem da podrì razvoj sektora dugotrajne nege u Srbiji. Osim kompar-ativne analize ovog sektora u razvijenim zemqama EU i detaqnog opisa postoje}egstawa u Srbiji, wome }e se otvoriti va`na pitawa za izmenu i unapre|ewe pruà-wa dugotrajne nege u Srbiji, ali i ukazati na mogu}e pravce razvoja ovog sistema.

Dugotrajna nega se u Srbiji pruà u vidu nov~anih transfera (naknada za tu|unegu i pomo}), kao i kroz usluge namewene ovom delu populacije.

Naknada za tu|u negu i pomo} se pruà ili kroz PIO fond (za osigurana lica –prema Zakonu o PIO), ili iz sredstava republi~kog buxeta (za neosigurana lica –prema Zakonu o socijalnoj za{titi). Ukupno je 107 hiqada korisnika nov~anih na-knada, od kojih je vi{e od 62 hiqade korisnika starijih od 65 godina, a 28 hiqadastarijih od 80 godina. Sistem usluga ukqu~uje institucionalni i porodi~ni sme{taj(finansirano kroz republi~ki buxet), palijativnu negu i ku}nu negu (finansiranokroz zdravstveni fond) i usluge u zajednici (iz buxeta lokalnih samouprava).

Starewe populacije u Srbiji otvara brojna socio-ekonomska pitawa. Prema pro-jekcijama Republi~kog zavoda za statistiku, u~e{}e populacije starije od 65 godina}e se sa 17,1% u 2009. godini, pove}ati do 2050. na 23,2%, a starije od 80 godina sa3,3% (244,6 hiqada lica) na 6,2% (405,5 hiqada lica). Demografska kretawa, u kom-binaciji sa sve ve}om individualizacijom dru{tva i napu{tawem tradicionalnogporodi~nog modela, uz izraène migracije, ukazuje na va`nost unapre|ewa sistemadugotrajne nege uz istovremeno obezbe|ivawe finansijske odrìvosti.

Krajem novembra odràna je i dvodnevna radionica o reformi nacionalnogsistema dugotrajne nege, organizovana uz podr{ku Instrumenta za tehni~ku pomo}i razmenu informacija (TAIEX) Evropske komisije i Tima za socijalno ukqu~ivawei smawewe siroma{tva.

BILTEN O SOCIJALNOM UKQUÎVAWU I SMAWEWU SIROMAŠTVA2

ANALIZA UTICAJA JAVNIH POLITIKA

Objavqena studija „Budu}nost sela u Srbiji“

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva pri Kabinetu potpredsed-nice Vlade za evropske integracije zavr{ava drugi ciklus analiza uticaja poli-tika sa ciqem da promovi{e i podstakne izradu i primenu politika zasnovanih napodacima koje }e doprineti smawewu siroma{tva, pove}awu socijalne ukqu~eno-sti i kvalitetu ìvota gra|ana Srbije. Ova inicijativa doprinosi uvo|ewu poli-tika aktivnog ukqu~ivawa u skladu sa politikama EU i treba da omogu}i da Srbijarealizuje ciq inkluzivnog rasta definisan u Strategiji Evropa 2020, kao i razvi-jawe odrìvog postkriznog modela ekonomskog rasta.

Prva objavqena analiza je studija „Budu}nost sela u Srbiji“, realizovana usaradwi sa SEEDEV-om.

Ciq studije je da kroz multidisciplinarni pristup analizira trenutno stawe,oslika heterogenost ruralnog prostora i razli~itost poloàja za razli~ite grupestanovni{tva. Studija sadrì mno{tvo preporuka i dragocen je izvor podataka ismernica na osnovu kojih su izdvojeni potencijali i predloèni strate{ki prav-ci delovawa ka pove}awu kvaliteta ìvota stanovni{tva na selu.

Nalazi i preporuke ove i ostalih analiza su osnov za reformisanu agendusocijalnog ukqu~ivawa koju }e zastupati i realizovati Vlada Republike Srbi-je, a i sam proces izrade ovih analiza utica}e na izgradwu kapaciteta institu-cija za redovno analizirawe uticaja mera javne politike i uspostavqawe kon-tinuiranog procesa, kojim se isti~e posve}enost stvarawu demokratske i odgo-vorne vlade.

Finalne verzije Analiza uticaja javnih politika bi}e dostupne na sajtuwww.inkluzija.gov.rs.

Po~ela izrada sistema licencirawa pruàlaca usluga socijalne za{tite

Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike objavi-lo je poziv stru~noj javnosti da se ukqu~i u izradu sistema licen-cirawa organizacija socijalne za{tite i stru~nih radnika.

Sistem licencirawa garantuje stru~nost, kredibilitet i pou-zdanost svih organizacija i stru~nih radnika u socijalnoj za{titi.

Izdavawe licenci }e trajati od januara do kraja 2013. godinegodine. Bi}e licencirano oko 2.200 stru~waka i sve dràvne,lokalne i privatne ustanove socijalne za{tite, kao i nevladineorganizacije koje se bave pruàwem takve vrste usluga.

U Srbiji ima pribli`no 500.000 korisnika usluga socijalneza{tite, pruà se vi{e od 400 razli~itih vrsta usluga, postoji 45dràvnih gerontolo{kih centara i 90 privatnih ustanova.

Licencirawe se sprovodi u okviru projekta „Uspostavqawe iprimena sistema licencirawa pruàlaca usluga socijalne za{ti-te u Srbiji“, uz podr{ku Vlade Norve{ke. Kontakt: Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politikewww.minrzs.gov.rs

NALED: Ukinuti radne i zdravstvene kwiìceRadna i zdravstvena kwiìca su dokumenti koji nemaju nikakvu upotrebnu vred-

nost i zbog toga bi ih trebalo ukinuti, navodi se u najnovijem izdawu Sive kwigeNacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). U obrazloèwu za ukida-we radne kwiìce navodi se da bi privreda godi{we u{tedela 3,6 miliona evra.

U Ministarstvu rada, zapo{qavawa i socijalne politike ocewuju da ne trebaukidati radnu kwiìcu, jer ne postoji evidencija koja bi mogli da je zameni.

U Sivoj kwizi, koja sadrì 76 birokratskih procedura, preporu~uje se vlastimai da gra|ane rasterete obaveze stalnog podno{ewa izvoda iz mati~ne kwige ro|e-nih i uverewa o dràvqanstvu. Kontakt: Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, tel: 011 33 73 063www.naled-serbia.org

Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, tel: 011 311 46 05www.inkluzija.gov.rs

U Srbiji ìvi 7.186.862 stanovnikaU Srbiji prema Popisu stanovni{tva, doma}instava i stanova iz

2011. godine ìvi 7.186.862 stanovnika, {to je za 311.139, odnosnoza 4,15 odsto, mawe nego po popisu iz 2002. godine.

Prema popisu u Srbiji ìvi 21 etni~ka zajednica.Srba ima 5.988.150, odnosno 83,32 odsto, uz napomenu da je broj

pripadnika srpske nacionalnosti mawi za 224.688.Ma|ara ima 253.899, Roma 147.604, Bo{waka 145.278, Jugoslove-

na 23.303, a muslimana 22.301.Mu{karaca ima 3.499.176 i prose~no su stari 40,9 godina, dok je

èna 3.687.686 i u proseku imaju 43,5 godina.Udeo lica starih 65 i vi{e godina u ukupnom stanovni{tvu izno-

si 17,4%, a udeo mla|ih od 15 godina je 14,3%, {to ukazuje da seSrbija nalazi u poodmakloj fazi demografskog starewa. Informacije: Republi~ki zavod za statistiku Srbijetel: 011 2401 284, www.stat.gov.rs

Rezultati Ankete o radnoj snaziAnketa o radnoj snazi sprovedena je u oktobru 2012. godine, na

uzorku od oko 8000 doma}instava, na podru~ju Republike Srbije.Anketirano je ukupno 22.705 lica, a za 20.072 lica, stara 15 i vi{egodina, prikupqeni su i podaci o wihovoj radnoj aktivnosti.

Stopa nezaposlenosti, koja predstavqa u~e{}e nezaposlenih uukupnom broju aktivnih stanovnika, iznosila je u Srbiji 22,4%(21,5% za mu{ko i 23,7% za ènsko stanovni{tvo). Stopa neza-poslenosti u Beogradskom regionu iznosila je 20,1%, u APVojvodini 25,7%, u Regionu [umadije i Zapadne Srbije 20,3%, dokje u Regionu Ju`ne i Isto~ne Srbije iznosila 23,8%.

Stopa zaposlenosti predstavqa procenat zaposlenih u ukupnomstanovni{tvu starom 15 i vi{e godina, i u oktobru 2012. iznosilaje 36,7%. Od toga je stopa zaposlenosti za mu{karce iznosila44,0%, a za ène 29,8%. Najve}a stopa zaposlenosti bila je uRegionu [umadije i Zapadne Srbije i iznosila je 40,3%. UBeogradskom regionu stopa zaposlenosti bila je 35,8%, u RegionuJu`ne i Isto~ne Srbije 35,1% a u Regionu Vojvodine 34,9%.

Stopa nezaposlenosti u oktobru 2012. godine mawa je za 3,1% uodnosu na april 2012. godine, a za 1,3% je mawa u odnosu na okto-bar 2011. godine, dok je stopa zaposlenosti porasla za 1,4% u odno-su na oktobar 2011. i za 2,4% u odnosu na april 2012. godine. Izvor: RZS, www.stat.gov.rs

Nove starosne granice za odlazak u penziju Do sada su mu{karci sa 40 godina staà mogli da se penzioni{u

najranije sa 53 godine i osam meseci ìvota, a u 2013. godini }e seova starosna granica podi}i za ~etiri meseca.

Od naredne godine ène }e u penziju mo}i najranije sa 53 godine i~etiri meseca ìvota i sa 34 godine i ~etiri meseca staà.

Osnovni uslov za odlazak u starosnu penziju se ne mewa, a to je zamu{karca 65 godina ìvota i 15 godina staà, a za ènu 60 godinaìvota i 15 godina staà.

Ukupan broj korisnika penzija u Srbiji je 1.690.000.Kontakt: Republi~ki fond za penzijsko i invalidsko osigurawe,www.pio.rs

BROJ 14JANUAR 2013 3

EU modernizuje mreù za traèwe posla

Lokalne samouprave uprocesu pristupawa EU

Uloga lokalnih samouprava i uti-caj procesa pristupawa Srbije u EU nalokalne samuprave i Stalna konfe-rencija gradova i op{tina (SKGO) kaonacionalna asocijacija lokalnihvlasti, bili su glavna tema 40. Skup-{tine SKGO koja je pod nazivom „Lo-kalna samouprava u procesu pristupa-wa Srbije EU.

U~esnici ove skup{tine razmatra-li su koje korake lokalne samoupravemoraju da preduzmu da bi spremnodo~ekale, ravnopravno u~estvovale iblagovremeno zastupale svoje intere-se u procesu pristupawa EU.Izvor: Stalna konferencija gradovai op{tina, tel: 011 32 23 446www.skgo.org

Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za ispuwavawe preporuka Evropske komisije

Vlada Republike Srbije na sednici 6. decembra usvojila je „Akcioni plan za ispuwava-we preporuka Evropske komisije sadrànih u Godi{wem izve{taju o napretku RepublikeSrbije u procesu evropskih integracija za 2012. godinu“.

Akcioni plan predvi|a aktivnosti za ispuwavawe preporuka koje je Evropska komisijaiznela u Godi{wem izve{taju o napretku, objavqenom u oktobru 2012.

Plan sadrì pregled najva`nijih preporuka i nedostataka na koje je ukazala Evropskakomisija, kao i pregled nadle`nih institucija, mera i rokova za sprovo|ewe tih preporu-ka i aktivnosti predvi|enih planom. Odnosi se na period od oko 10 meseci, do septembranaredne godine, a udarni period u sprovo|ewu aktivnosti bi trebalo da budu prole}e ipo~etak leta 2013. godine. O ispuwenosti plana Kancelarija za evropske integracije }epripremati izve{taje u aprilu, julu i septembru naredne godine.Izvor: Kancelarija za evropske integracije, tel: 011 30 61 100; www.seio.gov.rs

Rast siroma{tva u EUVi{e od 24 odsto stanovni{tva EU se tokom 2011. godi-

ne suo~avalo ili sa niskim primawima, ili sa izuzetnolo{im uslovima ìvota, objavila je evropska statisti~kaslu`ba Eurostat.

Vi{e od 27 odsto dece se sada nalazi u opasnosti odsiroma{tva ili socijalne iskqu~enosti u EU, {to je ve}ipostotak nego kod ukupnog stanovni{tva, izjavio je kome-sar za zapo{qavawe EU Laslo Andor.Izvor: http://euobserver.com

Evropska komisija odlu~ila je da modernizuje i unapre-di mreù za traèwe posla Eures kako bi podstakla ve}umobilnost radnika u EU, stvorila jedinstveno evropsko tr-ì{te rada i pomogla qudima bez posla da lak{e stupe ukontakt sa poslodavcima. U fokusu reforme bi}e mladi isektori i zanimawa za kojima je tra`wa ve}a od ponude.

Prema desetogodi{wim prognozama portala, broj rad-nih mesta koja zahtevaju niì nivo obrazovawa smawi}e sedo 2020. godine za 20%, a o~ekuje se da }e se nastavitipove}ana tra`wa za lekarima, medicinskim sestrama inegovateqicama, IT stru~wacima i inèwerima.

Predvi|eno je i preure|ewe portala Eures na kome jetrenutno registrovano 725.795 slobodnih radnih mesta,999.712 radnih biografija i 29.312 poslodavaca. Portal jedeo strategije EK „Ponovno promi{qawe o obrazovawu“.

U EU ima vi{e od 25 miliona nezaposlenih, ali i daqepostoje nepopuwena radna mesta. Stopa nezaposlenosti uEU u septembru je bila 10,6%, odnosno, u EU je bilo nezapo-sleno 25,75 miliona qudi, od toga 5,52 miliona mladih. Kontakt: ec.europa.eu/eures

Za socijalnu za{titu Srbija daje 24,6%, a 27 ~lanica Evropske unije 29,4% BDP

Konkurs za projekte razvoja Dunavske regije

Objavqen je javni poziv za prijavu projektnihpredloga za Grant {emu projekta „Socijalno eko-nomski razvoj Dunavske regije u Srbiji“.

Projekat, finansiran iz IPA fonda EU, poku{ajje da se iskoriste mogu}nosti za socijalno-ekonom-ski razvoj Dunavske regije u Srbiji i Srbije u celi-ni. Finansira}e se projekti koji pomaù razvoj ipromociju preduze}a u sektorima turizma, ìvotnesredine, obrade hrane i rukotvorina i pruàju po-dr{ku delotvornijem iskori{}ewu kulturnih i tu-risti~kih prednosti.

Donacija EU za Grant {emu je 2,5 miliona evra.Austrijska razvojna agencija (ADA) }e doprineti sadodatnih milion evra.

Rok za predaju prijava za konkurs je 28. februar2013. godine.Kontakt: Kancelarija za evropske integracije,www.evropa.gov.rs

Nestaje novca za Erazmus MundusJedan od najpoznatijih programa za razmenu i stipendi-

rawe studenata na univerzitetima u EU, Erazmus Mundus,mogao bi da ostane bez sredstava, te poslanici Evropskogparlamenta traè od ~lanica EU da pove}aju izdavawa zaovaj program stipendirawaIzvor: www.euractiv.rs

EK predlaè osnivawe novogfonda za pomo} najugroènijima

Evropska komisija predloìla je osnivawe novog Fon-da evropske pomo}i za najugroènije koji bio obezbediokontinuitet po zavr{etku programa Hrana za najugroèni-je, koji }e biti prekinut na kraju 2013. godine.

Komisija je predloìla da iz buxeta EU za novi fond bu-de izdvojeno 2,5 milijardi evra od 2014. do 2020. godine.

Trenutno u Evropi ima 40 miliona qudi koji nemaju do-voqno hrane i najmawe ~etiri miliona osoba bez krovanad glavom.

Predlog Komisije predvi|a obezbe|ivawe hrane za naj-ugroènije osobe, kao i drugih osnovnih potreba za besku}-nike i materijalno ugroènu decu. Predloèni fond bipredstavqao dopunu Evropskom socijalnom fondu, a rea-lizacijom na terenu bi upravqale dràve ~lanice EU.Izvor: www.europa.eu

Crna Gora zatvorila prvo poglavqe pregovora sa EU

EU je 18. decembra u Briselu privremeno zatvorila pogla-vqe o nauci i istraìvawu u pregovorima o prijemu CrneGore, s obzirom na to da Evropska komisija nije imala pri-medbe na rad crnogorske vlasti u tom sektoru.

Pregovori se nastavqaju u oblastima vladavine prava,sloboda, reforme pravosu|a, qudskih i mawinskih prava.

EK je u sklopu pretpristupne pomo}i Crnoj Gori odobri-la 21,3 miliona evra za reforme u procesu pristupawaEvropskoj uniji.

[ef delegacije EU u Beogradu Vensan De-èr i direktor Vladine Kancelarije za ev-ropske integracije Milan Pajevi} potpisalisu 21. decembra sporazum za Nacionalni pro-gram u okviru instrumenta za pretpristupnupomo} EU vredan 172 miliona evra.

Od ove sume }e za pravosu|e i policiju bi-ti izdvojeno 32,5, a za reformu dràvne upra-ve 16 miliona evra. Finansira}e se obuka su-dija i tuìlaca i projekti u vezi sa efikas-no{}u sprovo|ewa sudskih odluka. Javno tu-ìla{tvo dobilo je opremu u vrednosti od2,3 miliona evra za poboq{awe sistema zaupravqawe slu~ajevima i statistikom .

Za zatvarawe svih kolektivnih centara iizgradwu monta`nih ku}a za interno raseqe-

na lica bi}e izdvojeno 17,5 miliona evra, dokje za socijalno ukqu~ivawe i zapo{qavawenameweno 24 miliona. Za za{titu ìvotnesredine i obnovqive izvore energije izdvoje-no je 57,4 miliona evra.

Srbija }e u narednoj godini za 13 projekataizdvojiti 27 miliona evra, {to sa IPA fon-dovima EU ukupno iznosi 199 miliona evra.

EU }e uloìti još i 11,5 miliona evra uprojekte prekograni~ne saradwe, za regio-nalni sme{taj izbeglica 10, za programe Tem-pus i Erasmus sedam, a za projekte gra|anskogdru{tva dva miliona evra, ~ime }e u 2012.biti izdvojeno ukupno 202 miliona evra.

EU je najve}i donator u Srbiji, sa vi{e od2,4 milijarde evra, uloène od 2000. godine.

EU donirala Srbiji 172 miliona evra

Na socijalnu za{titu Srbija je u 2010. go-dini utro{ila 24,6% bruto doma}eg proizvo-da (BDP), a 27 ~lanica EU u proseku 29,4%.

Prema podacima Eurostata, najve}i deo BDPza socijalnu za{titu u EU izdvajale su Francu-ska, Danska i Holandija, dok su izdaci za neza-poslenost u posledwe vreme porasli su za tre-}inu.

Izdvajawa EU za socijalnu za{titu pove}a-na su sa 26,1% u 2007. godini, na 29,6% BDP u2009. godini, da bi se u 2010. godini blagospustila. Na izdvajawa za starosne i porodi~-ne penzije odlazi 45% ukupnih socijalnihizdvajawa u EU, dok u Srbiji za te svrhe ide53,7% ukupnih socijalnih izdvajawa.

Izdavajawa za zdravstvo i beneficije poosnovu invalidnosti ~inila su u 2010. godini37% ukupnih socijalnih beneficija u EU, a uSrbiji 35,2%.

Porodi~ne beneficije u proseku ~ine 8%ukupnih socijalnih izdvajawa u EU, dok u Srbi-ji beneficije za brigu o deci i porodici ima-ju udeo od 5,4%. Najmawi udeo u ukupnim soci-jalnim izdacima u EU imaju izdvajawa za sta-novawe i socijalno iskqu~ene, od 4% u pro-seku, dok su u u Srbiji na nivou od 2,1%.

Beneficije za nezaposlene prose~no odne-su 6% ukupnih socijalnih izdvajawa u EU, a uSrbiji 3,6%.Izvor: www.euractiv.rs


BLOG Nikoleta Kosovac: MOJ KOM[IJA BEZ KROVA

Integralni tekst, kao i jo{ autorskih tekstova moète pro~itati na sajtu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva www.inkluzija.gov.rs/blog

Ignorisawe ~iwenice da besku}ni{tvo posto-ji i kod nas i da postaje sve rasprostrawenije, do-datno doprinosi iskqu~enosti besku}nika. U po-sledwih godinu dana su se istraìvawem potrebaove socijalno ugroène grupe bavili Hausing cen-tar (Centar za unapre|ewe stanovawa socijalnougroènih grupa) iz Beograda, kao i aktivistiCrvenog krsta op{tine Palilula, a podaci iz obaova istraìvawa pokazali su da su pojedinci kojisu se na{li u situaciji besku}ni{tva socijalno ipravno jedna od najugroènijih, najrawivijih i„najusamqenijih“ dru{tvenih grupa.

Tome u prilog govore slede}i podaci o koris-nicima Prihvatili{ta: svaki tre}i korisnik tudolazi iz bolnice jer nema gde drugo da ode;

duplo je vi{e onih koji o~ekuju pomo} od dràvenego od porodice/prijateqa, vi{e od polovinene zna od koga moè/ treba da o~ekuje pomo}, 60%korisnika Prihvatili{ta ìvi samo, 65% nedobija ni~iju i nikakvu pomo}, a 44% korisnikaPrihvatili{ta ima psihi~ke probleme.

âk 76% besku}nika sa ulice misli da ne moèni{ta da uradi kako bi promenilo svoju trenutnusituaciju, 62% besku}nika koji ìve na ulicitvrdi da im nalaèwe mesta za kupawe pred-stavqa problem, 46% nikada nije imalo prilikuda bude negde sme{teno, bez krova nad glavom su uproseku 10 godina i 6 meseci, a samo 11% besku}-nika koji ìve na ulici ima bra~nog partnera.Ne{to vi{e od polovine besku}nika koji ìve na

ulici nije zdravstveno osigurano, 58% wih nika-da nije primilo nikakvu vrstu pomo}i, 6,7% bes-ku}nika su pravno potpuno nevidqivi, ~etvrtinaìvi potpuno usamqeni~kim ìvotom, a 87%besku}nika koji ìve na ulici su mu{karci...

Sa prijateqima iz organizacije Crveni krstPalilula i agencije D Kit, pokrenuli smo nefor-malnu online zajednicu kako bismo kroz razne ak-cije omogu}ili direktnu pomo} na{im sugra|a-nima bez krova nad glavom.

Kako moète da se prikqu~ite akciji? Mi smona: www.facebook.com/mojkomsijabezkrova i Twi-tter – @mojkomsijabezkrova. Jednostavnim i qud-skim razgovorima, otvaramo vrata „domova“ kojisu tamo gde i dobra dela koja ~inimo...

Investiciona ulagawa za domove zdravqa u Srbiji

Ministarstvo zdravqa dodelilo jefinansijska sredstva za podr{ku inve-sticionim ulagawima, u vrednosti od 55miliona dinara. Sredstva su obezbe|enakroz realizaciju projekta Ministarstvazdravqa „Pruàwe unapre|enih usluga nalokalnom nivou – DILS“ koji se finansiraiz kredita Svetske banke.

Dodeqena sredstva od po 1.277.000dinara ustanove }e mo}i da iskoriste zaizvo|ewe gra|evinskih radova, za nabav-ku medicinske opreme itd, kao i za osna-ìvawe kapaciteta u prelaznom perioduka uspostavqawu decentralizovanogsistema zdravstvene za{tite.

Pored toga, dodeqena su sredstva zapodr{ku procesu akreditacije za 76domova zdravqa, za nabavku sertifikova-nog softvera za 162 ustanove primarnezdravstvene za{tite. Za realizaciju pro-jekata za pove}awe dostupnosti zdrav-stvene za{tite osetqivim populacionimgrupama, sredstva su obezbe|ena za 42doma zdravqa.

Rezultati projekta o brizi za starijeCrveni krst Srbije je u partnerstvu sa holandskom

nevladinom organizacijom Janos javno zdravqe okon-~ao projekat „Briga za starije u lokalnoj zajednici“koji je finansijski podrào program za socijalnutransformaciju za centralnu i isto~nu Evropu (Matra)Ministarstva spoqnih poslova Holandije.

Obuku je pro{lo 200 profesionalaca iz lokalnihsamouprava, centara za socijalni rad, predstavnikaprivatnog sektora, volontera Crvenog krsta i samihstarijih ~lanova zajednice.Kontakt: www.redcross.org.rs

Mali broj starijih zaposlen Srbija je me|u zemqama sa najstarijim stanov-

ni{tvom u Evropi, a na dnu lestvice po ukqu~i-vawu starijih osoba u trì{te rada, re~eno je14. novembra na predstavqawu izve{taja o po-loàju starijih osoba u svetu – „Starewe u 21.veku“, koji su pripremili UNFPA i HelpAge Inter-national. Istraìvawe je pokazalo da je najmawetre}ina starijih osoba u Srbiji i svetu iskusilaneki vid diskriminacije. Danas u svetu svaka de-veta osoba ima 60 i vi{e godina, dok }e 2050. tobiti svaka peta osoba. Izvor: www.euractiv.rs

Za{titnik prava pacijenata izme{ta se

iz zdravstvenih ustanovaNacrt zakona o pravima pacijenata

predvi|a izme{tawe za{titnika pravapacijenata iz zdravstvenih ustanova, pri~emu }e najverovatnije biti promewen iwihov naziv.

Na javnoj raspravi o ovom, kao i oNacrtu zakona o za{titi osoba sa mental-nim smetwama, re~eno je da za{titnikprava pacijenata ne sme biti prostornovezan za zdravstvenu ustanovu, niti daprima platu od Republi~kog fonda zazdravstveno osigurawe (RFZO), jer utakvim okolnostima nije u poziciji danepristrasno {titi prava pacijenata.

Osnovna poruka Nacrta zakona oza{titi prava pacijenata i za{titi oso-ba sa mentalnim smetwama jeste da paci-jent nije samo osiguranik, ve} i partnerkada je re~ o wegovom zdravqu, te da shod-no tome mora da ima sve informacije osvojim pravima.Kontakt: Ministarstvo zdravqa tel: 011 36 16 596, www.zdravlje.gov.rs

Nastavak sa strane 1Broj tzv. neformalnih negovateqa („nestru~na li-

ca“ koja pruàju negu) nije mogu}e ta~no utvrditi, sobzirom na to da je udeo sive zone trì{ta rada uovoj oblasti relativno veliki. U ovom smislu, ne-stru~nost ne zna~i uvek i „neznawe“, odnosno nedo-statak ve{tina za obavqawe ovih poslova, po{toveliki broj medicinskih radnika koji „~ekaju posao“ili su u penziji obavqaju ove poslove u ku}ama koris-nika, {to govori o tome da bi u budu}nosti jedna odmogu}ih politika bila da se ovaj vid organizovawadugotrajne nege „legalizuje“ i istovremeno u ovojoblasti stvori mogu}nost za zaposlewe odre|enogbroja nezaposlenih lica. Trebalo bi uvesti sistemlicencirawa ovih poslova po uzoru na sistem licen-cirawa pruàlaca usluga i profesionalaca u siste-mu socijalne za{tite, koji je upravo u fazi uvo|ewa.Bezbednost okruèwa i kvalifikovani negovateqi,kako u ku}nim uslovima tako i ustanovama za sme{taj,su kqu~ni elementi visoko kvalitetne nege.

Centri za povremenu negu ili tzv. dnevni centri,mogu biti jedno od dobrih re{ewa i alternativaustanovama za celodnevno zbriwavawe i, svakako, ubudu}nosti treba raditi i na razvijawu ovakvih

usluga. Pored wih, mogu}e je organizovati i centre zaobuku neformalnih negovateqa, gde bi ~lanoviporodice koji obavqaju negu mogli da se obu~e i dobi-ju neophodnu stru~nu pomo}, ali i psiholo{kupodr{ku za obavqawe ovog posla, potrebnu i zasuo~avawe sa novonastalom ìvotnom situacijom.

Na~in finansirawa dugotrajne nege, tako|e jejedno od izuzetno zna~ajnih pitawa u vo|ewu soci-jalne politike, s obzirom da ne postoji jedan uni-verzalno primenqiv model i da su re{ewa problemanu`no kontekstualna. Cena dugotrajne nege zavisi odvelikog broja faktora, me|u kojima su broj lica kojaimaju pristup uslugama, stepen u~e{}a u finansir-awu usluga, kvalitet usluga, odnos institucionalnogzbriwavawa u odnosu na usluge u ku}i, oslawawe naneformalne pruàoce itd.

Jedan od mogu}ih modela finansirawa u budu}-nosti je i, ve} u svetu poznat, model obaveznog osigu-rawa za slu~aj nege.

Izazovi koji pred nama stoje svakako su komplek-sni i zahtevaju ozbiqan pristup, u kome izme|u osta-log treba ~uti i tu|a iskustva . Organizacija konfe-rencija, radionica, okruglih stolova na ovu temu mo-è biti od velikog zna~aja.

BRANKICA JANKOVI]: Dugotrajna nega u Srbiji

Podr{ka resocijalizaciji dece sa problemima u pona{awu

Me|unarodna mreà pomo}i (IAN) u oktobru je pokrenula proje-kat „Ostavi druga~iji otisak na svet“ ~iji je ciq da deci i mladi-ma sa problemima u pona{awu obezbedi podr{ku da usvoje sistemvrednosti koji ukqu~uje pozitivan odnos prema obrazovawu i radu.

Ciq projekta jeste da se maloletnima u~iniocima krivi~nihdela i prekr{aja, deci i mladima sa asocijalnim pona{awem imladima u riziku da do|u u sukob sa zakonom ponudi adekvatan pro-gram kako bi im se pomoglo da se integri{u u dru{tvenu sredinu.

IAN projekat sprovodi uz podr{ku nema~ke fondacije SchülerHelfen Leben. Izvor: Me|unarodna mreà pomo}i (IAN), www.ian.org.rs

Nagrade UNICEF za izve{tavawe o deci

UNICEF je na Svetski dan deteta igodi{wicu Konvencije UN o pravimadeteta, dodelio godi{wa priznawa zaprofesionalno i eti~no izve{tavaweo deci i de~ijim pravima na temu nasi-qe nad decom i me|u decom, sa fokusomna nasiqe u {koli. Dobitnice nagradesu novinarke lista Press,TV Pirot iRadio Zrewanina.

Nagrada se dodequje od 2004. godine.Izvor: UNICEF, tel: 011 3602 147www.unicef.org/serbia


Konkurs za projekte za unapre|ewe statusa Roma

ISTRAÌVAWE: Kriza uzrokpove}anog nasiqa

Da je glavni uzrok pove}anog nasiqaposledwih godina u Srbiji lo{a eko-nomska situacija smatra 74 % gra|ana,pokazalo je istraìvawe Beogradskogcentra za bezbednosnu politiku pred-stavqeno 23. novembra.

Gotovo polovina gra|ana smatra dasu za nasiqe u dru{tvu odgovorni drà-va i Vlada, ali da uskoro ne}e biti „nimirnih demonstracija“, a tipi~an odgo-vor ispitaniika je „mi smo narod kojimoè mnogo da trpi“.Kontakt: Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)tel: 011 32 87 226, www.bezbednost.org

Formirawe dràvnogtima za borbu protivnasiqa nad ènama

Policija je za deset meseci ovegodine podnela 2.555 krivi~nih prija-va zbog nasiqa nad ènama, a u poro-di~nom nasiqu ubijene su 23 ène.

Na javnom slu{awu u Skup{tiniSrbije, odrànom povodom 25. novem-bra – Me|unarodnog dana borbe protivnasiqa nad ènama, navedeno je da je54 odsto èna bilo izloèno nekojvrsti nasiqa.

Na skupu je najavqeno formirawedràvnog tima za borbu protiv nasiqanad ènama i nasiqa u porodici.Izvor: Vlada Srbije, www.srbija.gov.rs

Srbija 50. u svetu po rodnoj ravnopravnosti

Konkurs za osnaìvawe èna na seluPokrajinski sekretarijat za privredu, zapo{qavawe i ravno-

pravnost polova raspisao Javni poziv za dodelu bespovratnih sred-stava za finansirawe projekata namewenih programima i aktivno-stima udruèwa èna na selu u Vojvodini.

Ciq konkursa bio je ekonomsko osnaìvawe ̀ ena u ruralnim sre-dinama. Konkurs je bio otvoren do 9. novembra. Izvor: www.vojvodina.gov.rs

Unapre|ewe sistema alimentacije Autonomni ènski centar i Tim za socijalno ukqu~ivawe i sma-

wewe siroma{tva pri Kabinetu potpredsednice Vlade za evropskeintegracije odràli su 20. novembra okrugli sto o inicijativi zaunapre|ewe sistema alimentacije.

Osnovni ciq inicijative je uspostavqawe novog modela naplatesistema obaveznog izdràvawa, koji bi doprineo ostvarewu pravaizdràvane dece i wihovih roditeqa.

Skupu je pristustvovalo 30 predstavnika dràvnih institucija,nezavisnih mehanizama, Kancelarije UNDP u Srbiji i medija.

U Srbiji je zvani~no registrovano 56.000 samohranih roditeqa, aprema procenama Udruèwa samohranih majki, realno ih ima vi{e od75.000. Prema izve{taju Autonomnog ènskog centra, alimentacijune dobija 85 odsto dece.

Okrugli sto organizovan je u okviru projekta „Ka socijalnoj kohe-ziji – uticaj na politike socijalnog ukqu~ivawa za vi{estruko mar-ginalizovane grupe èna `rtava nasiqa“, koji finansira EU.Kontakt: Autonomni ènski centar, tel: 011 26 45 328 www.womenngo.org.rs

Srbija je 50. po rodnoj ravnopravnosti me|u 135 dràva na listi Svetskog eko-nomskog foruma na kojoj predwa~e nordijske zemqe, dok su na za~equ ̂ ad, Pakistani Jemen.

Godi{wi Globalni izve{taj o rodnim razlikama za 2012. godinu, prvi u koji jeukqu~ena Srbija, pokazao je da su zemqe sa vrha liste smawile jaz me|u izme|u è-na i mu{karaca za vi{e od 80%, dok one s kraja treba da popune po jo{ gotovo 50%.Izvor: www.weforum.org

Rizici od siroma{tva za ène sa iskustvom nasiqa

Kqu~ne inicijative za unapre|ewe politika socijalnog ukqu~ivawa èna saiskustvom nasiqa i drugih marginalizovanih grupa èna u zemqama Zapadnog Bal-kana i EU predstavqene su na me|unarodnoj konferenciji „Rizici od siroma{tvaza ̀ ene sa iskustvom nasiqa i za vi{estruko marginalizovane grupe ̀ ena“ odrà-noj 8. novembra u organizaciji Autonomnog ènskog centra.

Konferencija je zavr{na aktivnost projekta „Ka socijalnoj koheziji – uticaj napolitike socijalnog ukqu~ivawa za vi{estruko marginalizovane grupe èna i`rtve nasiqa“, koji finansira EU. Kontakt: Autonomni ènski centar, tel: 011 26 45 328; www.womenngo.org.rs

Dodeqena nagrada „Pravi mu{karac“Marko Somborac, autor stripa u dnevnim novinama „Blic“

dobitnik je nagrade Centra E8 „Pravi mu{karac“ za 2012. godinu.Nagrada „Pravi mu{karac“ dodequje se pojedincu koji se svojim

delovawem zalaè za afirmaciju principa qudskih prava, rodneranopravnosti, tolerancije, humanosti, nenasiqa i demokratije.

Dodelom nagrade „Pravi mu{karac“ po~ela je istoimena kampa-wa koju je Centar E8 sprovodio tokom novembra i decembra.Kontakt: Centar E8, tel: 011 36 26 302, www.e8.org.rs

@ene u sektoru bezbednosti }ute i trpe@ene u sektoru bezbednosti ne prijavquju diskriminaciju, a glavna paro-

la je „}uti, jer se ni{ta ne}e promeniti“, oceweno je 30. novembra u Beogra-du na skupu o mehanizmima za{tite od rodne diskriminacije u sektoru bez-bednosti koji je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Glavni razlozi neprijavqivawa su strah od odmazde, te{ko}e u dokazi-vawu i slabost mehanizama za{tite od diskriminacije unutar samih insti-tucija. @ene u vojsci kra}e ostaju i ne napreduju kao mu{karci.Kontakt: (BCBP),tel: 011 32 87 226, www.bezbednost.org

Anketa o poloàju èna sa invaliditetomOrganizacija za za{titu prava i podr{ku ènama sa invaliditetom .„...Iz

kruga“ – Beograd pokrenula je onlajn anketu sa ciqem da se ispita stav dru{tvao poloàju i izazovima sa kojima se suo~avaju ène sa invaliditetom u Srbiji.

Anketa je pokrenuta sa ciqem da se {to boqe proceni na koji na~in je potreb-no uticati na poboq{awe poloàja ̀ ena sa invaliditetom u Srbiji. Anketa tra-je do 31. decembra 2012. godine, nakon ~ega }e biti objavqeni rezultati.Informacije: Organizacija za za{titu prava i podr{ku ènama sa invaliditetom „...Iz kruga“, tel: 011 34 48 044, www.izkruga.org

U Srbiji Romi najdiskriminisaniji

Romi su najdiskriminisanijagrupa u Srbiji, a potom slede siro-ma{ne osobe, osobe sa invalidi-tetom, starija lica, ène i pri-padnici LGBT populacije, pokaza-lo je istraìvawe CeSID-a pred-stavqeno u Beogradu povodom Me-|unarodnog dana qudskih prava.

U poku{aju da na|u pravdu gra-|ani se obra}aju Evropskom sudu zaqudska prava u kome je trenutnogotovo 10.000 predstavki koje seodnose na Srbiju {to je svrstavana prvo mesto po broju predstavkiu odnosu na broj stanovnika.Kontakt: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju tel: 011 24 43 402, www.cesid.org

Kancelarija za qudska i mawinska pra-va raspisala je Konkurs za projekte udruè-wa za unapre|ewe poloàja i statusa Roma.

Konkurs se raspisuje za dodelu finan-sijskih sredstava udruèwima koja dostavepredloge projekata kojima se ostvaruju sle-de}i ciqevi: prevencija i pomo} u spro-vo|ewu politika u oblasti azila i read-misije, sa posebnim naglaskom na unapre-|ewe prevencije, efikasnija implementa-cija postoje}ih strate{kih dokumenatakoji se ti~u poloàja i statusa Roma uSrbiji, unapre|ewe kvaliteta ìvotaromske populacije kroz kreirawe i promo-visawe integralnih lokalnih usluga/ser-visa/programa itd. Informacije: Kancelarija za qudska i mawinska prava, www.ljudskaprava.gov.rs

Omogu}ena prijava prebivali{ta za RomeNa predlog Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, do-

net je Zakon o prebivali{tu i boravi{tu gra|ana koji je stupio na snagu29. novembra 2011. godine, kojim je omogu}eno da se gra|ani, ukolikonemaju drugi zakonski osnov, prijave na adresi ustanove u kojoj su trajnosme{teni, odnosno Centra za socijalni rad na ~ijem se podru~ju nalaze.

S obzirom na to da je prebivali{te preduslov za izdavawe li~nih do-kumenata, ovim je stvorena mogu}nost da se pripadnicima romske mawi-ne u Republici Srbiji izdaju li~na dokumenta uz ispuwavawe propisa-nih zakonskih uslova.Kontakt: Ministarstvo unutra{wih poslova, www.mup.gov.rs

Liceulice proslavilo drugi ro|endanPovodom proslave drugog ro|endana, Liceulice, regionalna platfor-

ma aktivizma, 20. decembra je u Galeriji 12 Hub organizovalo regionalnuizlo`bu plakata i infografa na temu besku}ni{tva „Iz dobrih razloga“.

Liceuliceu saradwi sa SMart kolektivom, pokrenula je ovaj programkako bi mladi dizajneri radili na dru{tveno odgovornim projektima, akroz susret kreativnih pojedinaca, profesionalaca i timova sa insti-tucijama, donatorima, nevladinim sektorom i medijima. Kontakt: Liceulice, tel: 011 24 40 096, www.liceulice.org


Fond EU za preduze}a na Zapadnom Balkanu Novopokrenuti program za razvoj i inovacije preduze}a na Zapadnom Bal-

kanu (WB EDIF) obezbedi}e vi{e od 300 miliona evra za inovativna i malai sredwa preduze}a sa velikim potencijalima na Zapadnom Balkanu.

Ciq fonda je i stvarawe regionalnog trì{ta preduzetni~kog kapitalakoje }e doprineti ubrzavawu otvarawa i rasta malih i sredwih preduze}a.

O~ekuje se da sredstva budu na raspolagawu od idu}e godine.Kontakt: www.euractiv.rs

Status frilenseraOvogodi{wi Q&A Confe-

rence 2012 odràn je 22. no-vembra u Beogradu, a temakonferencije bili su fri-lenseri i wihov status, pro-blemi sa kojima se susre}u ikako ih prevazilaze.

Skup na kojem su postavqe-na pitawa iz oblasti dizajna,frilensera, zakona, IT i po-slovawa u Srbiji uop{te,organizovale su kompanijeGreenDesign.rs i Krojac.com. Izvor: www.qaconference.com

Norve{ka ambasada proglasila najboqe projekteU decembru su progla{ena tri najboqa projekta u Srbiji u 2012. godi-

ni, koje je finansirala norve{ka vlada.Fondacija Srpske pravoslavne crkve „ôvekoqubqe“ dobila je nagra-

du za unapre|ewe kvaliteta ìvota qudi koji ìve u udaqenim mestima,Šumadija press iz Kragujevca za gra|ansku odgovornost, a za postignu}anagra|ena je Ekumenska humanitarna organizacija iz Novog Sada.

Potpisano je jo{ 12 novih ugovora za projekte koje }e finansiratinorve{ka vlada, a koji se odnose na za{titu ìvotne sredine i recikla-ù, energetsku efikasnost, obnovu i renovirawe objekata od zna~aja, kaoi pomo} medijima.Izvor: www.blic.co.rs

Odràn Tre}i CSR ForumU organizaciji Foruma poslovnih lidera Srbije, odràna je tre}a

me|unarodna konferencija CSR Forum, o dru{tveno odgovornom poslova-wu (DOP), koji je okupio je predstavnike svih sektora i kroz iskustva izrazli~itih zemaqa pruìo uvid u najnovije trendove u ovoj oblasti.

U~esnici su imali priliku da se upoznaju sa najnovijim tendencijamaiz oblasti DOP i da ~uju iskustva direktora multinacionalnih i doma}ihkompanija i predstavnika poslovnih udruèwa, Vlade, diplomatskih mi-sija i me|unarodnih organizacija.

Skup su podràli USAID i Institut za odrìve zajednice (ISC).Kontakt: Forum poslovnih lidera, tel: 011 24 40 096, www.fpl.rs

Konkurs za Virtus nagradu 2012Balkanski fond za lokalne inicijative uz finansijsku podr{ku

USAID u partnerstvu sa Institutom za odrìve zajednice i Timom zasocijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva Vlade Srbije, ove godine}e dodeliti Virtus nagradu {esti put za redom.

Na konkursu koji je zavr{en u novembru, mogle su da u~estvuju doma}e istrane kompanije, korporacije, javna i dràvna preduze}a, mala i sred-wa preduze}a, medijske ku}e, korporativne fondove i fondacije, sa izu-zetkom neprofitnih organizacija, javnih ustanova i organa uprave.

Pobednici Konkursa bi}e progla{eni u januaru 2013. Informacije: Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), tel: 011 26 22 511 www.bcif.org

Za {irewe mreè sakupqa~a u 2013. godinibi}e izdvojeno i do dva miliona evra

Operater za upravqawe ambala`nim otpadom Ekostar pak iz Beogradaplanira da u 2013. godini uloì 1,5 do dva milona evra u opremawe i {ire-we mreè sakupqa~a.

Jedan od ciqeva tog ulagawa je da mreà upravqawa ambala`nim otpa-dom postane efikasnija i dostupnija gra|anima. Planovi ulagawa vezani suza postizawe nacionalnog ciqa za reciklirawe ambala`nog otpada, a u2013. godini mora}e da se reciklira 23 odsto od ukupno plasiranog ambala-`nog otpada, odnosno, sedam odsto vi{e nego pro{le godine.Izvor: www.zelenasrbija.rs

Zapadni Balkan napredovao sa reformom sektora malih preduze}a

Zemqe Zapadnog Balkana na putu ka EU i Turska znatno su popravile po-slovnu klimu u posledwe tri godine, a lideri po reformama u sektoru malihi sredwih preduze}a su Srbija, Hrvatska i Turska.

Srbija je napredovala za devet mesta, na 86. poziciju me|u 185 zemaqa,{to je razultat sprovedenih reformi u tri oblasti, navodi se u najnovijemIzve{taju o uslovima poslovawa za 2013.godinu (Doing Business). Napredak jeostvarila u re{avawu nesolventnosti, primeni ugovora i otpo~iwawu biz-nisa {to je Srbiju svrstalo me|u prvih deset zemaqa na svetu koje su najvi{enapredovale u regulatornim reformama, navodi se u izve{taju Svetske bankei Me|unarodne finansijske korporacije.

Prema izve{taju, Srbija je po preprekama za dobijawe gra|evinskih dozvo-la, me|u najlo{ije pozicioniranim u svetu, na 179. mestu od 185.Kontakt: www.doingbusiness.org

Ulagawa u 2012. godinioko milijardu evraStrana ulagawa u 2012. godini mo-

gla da dostignu od milijardu do 1,2milijarde evra, re~eno je na konfe-renciji „Investirajte u Srbiji“, kojuje organizovao Privredni pregled.

Pro{le godine je u Srbiju inve-stirano 1.827 milijardi evra, {to je5,5% BDP-a ili 251 evro po stanov-niku, a mogu}nost za ve}e investici-je leì u investirawu u energetiku,telekomunikacije i u saobra}ajnu in-frastrukturu. Izvor: www.euractiv.rs

FOTO VEST Entuzijazam: NEDEQA DOBROG DELA

Vi{e uspe{nih primera moète pro~itati na sajtu Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva www.inkluzija.gov.rs/primeri

Branimir @ivkovi},Andrea Petrovi} i Borko Veskovi}

Op{tine i zapo{qavaweNacionalna slu`ba za zapo{qavawe pozvala

je lokalne samouprave da se ukqu~e u sufinansi-rawe programa i mera aktivne politike zapo-{qavawa u 2013. godini, podno{ewem zahtevaMinistarstvu rada, zapo{qavawa i socijalnepolitike, preko filijala NSZ. Rok za podno{eweprijava je 31. januar 2013. godine.

Nacionalnim akcionim planom zapo{qavawasufinansira}e se programi za mlade, za osobekoje se teè zapo{qavaju i socijalno ugroène,javni radovi, kao i subvencije za samozapo{qa-vawe i poslodavcima – za novo zapo{qavawe.Kontakt: Nacionalna slu`ba za zapo{qavawetel: 034 50 55 00, www.nsz.gov.rs

Konkurs: Poslovna stvarnosti mladih

Portal iSerbia raspisao jekonkurs za tekst o poslovnojstvarnosti sa kojom se mladi uSrbiji suo~avaju. Deset najbo-qih dobi}e mesec dana kari-jernog savetovawa i statusiSerbia Tim kolumnisti, a najbo-qi od svih }e dobiti pravo dabesplatno slu{a ceo programna Internet Akademiji. Prvikrug prijema tekstova traje do15. februara 2013. godine.Kontakt: www.iserbia.rs

U okviru gerilske akcije, kuvali su ~aj i napravili sendvi~e i delili ih na punktovima

u Beogradu gde se okupqaju besku}nici

Troje mladih iz Beograda su od 13. do 20. novembra u Kulturnom centru Grad, bez buxeta, organizovali niz akcija pod nazivom Nedeqa dobrog dela, sa ciqem prikupqawa pomo}i za besku}nike, ali i iz èqe da

ukaù na to kako se samoinicijativom u vremenu krize i siroma{tva moè pomo}i naugroènijima.Troje prijateqa iz Beograda, mladih entuzijas-ta i altruista, re{ili su ne{to da preduzmu ipromene, da pokaù da svako moè mnogo togada u~ini za qude oko sebe. Pozvali su pri-jateqe, osmislili program i kontaktiralimedije, a Borko Veskovi} iz KC Grad besplatnoim je ustupio prostor. Pozvali su qude dobrevoqe da donesu toplu garderobu, konzerviranuhranu, sredstva za li~nu higijenu.Otišli su u Institut za transfuziju krvi da bidali krv, obišli Centar za prihvatawe odras-lih u Kumodraškoj, a sa decom iz Svratišta i

aktivistima Centra za integraciju mladih pra-vili su pala~inke za najmla|e bez krova nadglavom. U KCG organizovali su projekcije fil-mova i tribine na temu besku}ništva, a govor-nici su bili volonteri Crvenog krsta sa Pali-lule, okupqeni u grupu „Poja~aj” Centra za in-tegraciju mladih.Nedeqa dobrog dela završena je koncertom, aprihod sa nastupa Kraqa Cacka, Horkestra, Ra-momaka i DJ „Str8 Mickey & The Boyz” poslat jebolesnoj, siroma{noj devojci, jednoj porodici –da popravi ku}u i jednom besku}niku.


Izve{taj o dodeli sredstava OCD

Kancelarija za saradwu sa civilnim dru-{tvom predstavila je prvi „Godi{wi zbir-ni izve{taj o utro{ku sredstava koja su kaopodr{ka programskim aktivnostima obezbe-|ena i ispla}ena udruèwima i drugim or-ganizacijama civilnog dru{tva iz sredsta-va buxeta Republike Srbije u 2011. godini“.

Izve{taj sadrì podatke koji prikazujustawe, iznose i odnos planiranih i dode-qenih sredstava podr{ke, pregled proce-dura dodele, programe, projekte aktivnostii korisnike sredstava za wihovo sprovo|e-we, oblasti koje su finansirane, kao iteritorijalnu raspore|enost finansira-nih programa i projekata.

Konkurs u okviru Programa „Evropa za gra|ane i gra|anke“ Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom

Vlade Srbije postavila je na svoj vebsajt Pregledkonkursa i rokova u okviru programa „Evropa zagra|ane i gra|anke” kojem je Srbija pristupila 9.novembra 2012. godine.

„Evropa za gra|ane i gra|anke” je programEvropske komisije ~iji je ciq da Evropu pribliìgra|anima i omogu}i im aktivno u~e{}e u izgrad-wi i ostvarivawu evropske ideje.

Kroz ovaj program gra|ani dobijaju mogu}nost

da u~estvuju u transnacionalnim razmenama isaradwi i doprinesu razvijawu ose}aja pripad-nosti evropskim vrednostima i ja~awu evropskihintegracija.

Nacionalna kontakt ta~ka za projekat Evropaza gra|ane i gra|anke je Kancelarija za saradwusa civilnim dru{tvom.

Za vi{e informacija o rokovima i uslovimakonkursa posetite http://civilnodrustvo.gov.rs/evro-pa-za-gradjane-i-gradjanke/.

Prevencija trgovine qudima Crveni krst Srbije organizovao je seriju in-

formativnih radionica u okviru Programa pre-vencije trgovine qudima.

Informativne radionice na {tandu Crvenogkrsta na Beogradskom sajmu 25. oktobra realizo-vali su vr{wa~ki edukatori Crvenog krsta i bi-le su jedna u nizu aktivnosti obeleàvawa okto-bra – meseca borbe protiv trgovine qudima.

Vr{wa~ku edukaciju Crveni krst Srbijesproveo je u vi{e od 100 gradova i op{tina, pre-ko mreè koja broji oko 500 obu~enih volontera. Kontakt: Crveni krst Srbije, tel: 011 30 32 125www.redcross.org.rs

Socijalnim ukqu~ivawem spre~iti trgovinu qudima

Trgovinu qudima najboqe je predupreditiobezbe|ivawem novih radnih mesta i zapo{qa-vawem, smawewem siroma{tva i ukqu~ivawemu dru{tvo socijalno iskqu~enih i diskrimini-sanih osoba, izjavio je premijer i ministar unu-tra{wih poslova Ivica Da~i}, otvaraju}iizlo`bu plakata „Ono {to Srbija ne vidi“,povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe pro-tiv trgovine qudima.Izvor: www.srbija.gov.rs

Poziv za odre|ivawe prioriteta podr{ke OCDKancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom Vlade Republike Srbije i Delegacija Evropske unije

u Republici Srbiji pozvale su organizacije civilnog dru{tva da se aktivno ukqu~e u konsultativniproces sa ciqem odre|ivawa prioritetnih tematskih oblasti za naredni poziv u okviru Programapodr{ke civilnom dru{tvu 2011–13. ~ije raspisivawe je planirano za februar 2013. godine.

Program podr{ke civilnom dru{tvu za period 2011–13. godine treba da doprinese stvarawu „dina-mi~nijeg civilnog dru{tva koje aktivno u~estvuje u javnoj debati o demokratiji, qudskim pravima, soci-jalnoj inkluziji i vladavini prava i koje poseduje kapacitet da uti~e na politike i na proces dono{ewaodluka u Republici Srbiji“, ~ime se obezbe|uje ve}a korist za civilno dru{tvo, poboq{an dijalog sadràvnim institucijama, pove}awe kapaciteta mreà OCD za ukqu~ivawe gra|ana u na~ine vr{ewauticaja na proces reforme dràvne uprave (putem analiza, monitoringa, zagovarawa itd), kao i olak{a-vawe pristupa finansijskim sredstvima i wihovog namenskog tro{ewa za lokalne organizacije i ini-cijative. Program doprinosi i ekspertizi razvijenijih organizacija civilnog dru{tva i mreà.

ASTRA: Aktivnosti u borbi protiv trgovine qudimaNevladina organizacija Astra – Akcija

protiv trgovine qudima organizovala je uproteklom periodu vi{e akcija u domenusvoga delovawa.

Povodom Evropskog dana borbe protivtrgovine qudima, Astra i OEBS pokrenulisu kampawu „Stop radnoj eksploataciji“~iji je ciq uspe{nija prevencija i suzbija-we trgovine qudima.

Sa Republi~kim javnim tuìla{tvom,Astra je organizovala seminar „Uloga tuì-laca u krivi~nim postupcima u vezi sa kri-vi~nim delom trgovine qudima“, a u sarad-wi sa stru~wacima iz Holandije realizo-vala je trening za pripadnike policije natemu unapre|ewa ve{tina komunicirawasa `rtvama trgovine qudima.

Astra je okon~ala i trogodi{wi proje-kat „Za{tita qudskih prava ̀ rtava trgovi-ne qudima i/kroz pruàwe pravne pomo-}i“, kojim su osvetqeni problemi sa kojimase `rtve suo~avaju u toku sudskog procesa.Kontakt: ASTRA, tel: 011 33 47 817,www.astra.org.rs

DEBATA: Uticaj dràve na rad NVOGra|anske inicijative organizovale su javnu de-

batu na temu nepovoqnijeg poloàja organizacijacivilnog dru{tva (OCD) uzrokovanog najavqenimizmenama nekoliko zakona va`nih za rad ovih orga-nizacija. Postoje}i zakoni i izmene Zakona o buxet-skom sistemu, predloène izmene Zakona o ra~uno-vodstvu i Zakona o porezu na dobit direktno uti~u narad OCD, ograni~avaju}i ih u sprovo|ewu redovnihaktivnosti.

Osim predstavnika organizacija civilnog dru-{tva, u debati su u~estvovali predstavnici donato-ra i dràvnih institucija. Kontakt: Gra|anske inicijative, tel: 011 32 84 164www.gradjanske.org

Udruèwu „Roditeq“ nagrada „Zvezda Beograda“ Na dodeli priznawa „Zvezde Beogra-

da”, Udruèwe Roditeq nagra|eno je zaprojekat „Roditeqski info-centar – pr-ve godine su najva`nije“ – intergisanogcentra za podr{ku roditeqima dece uperiodu ranog razvoja.

Priznawe, koje po tre}i put dodequ-je Agencija za evropske integracije isaradwu sa udruèwima za najboqe pro-jekte finansirane iz buxeta grada Beo-grada u 2012. godini, dobilo je 15 OCD.Kontakt: Udruèwe Roditeqtel: 011 31 65 375, www.roditelj.org

Kontakt: Vlada Republike Srbije, Kancelarija za saradwu sa civilnim dru{tvom, tel: 011 311 38 95, www.civilnodrustvo.gov.rs

BCIF osnovao prvufinansijsku zadu`binu

Balkanski fond za lokalne inicijative je u 2012.godini osnovao prvu finansijsku zadu`binu u Srbiji.Finansijska zadu`bina je trajni fond u koji }e BCIF ioni koji ga podràvaju ulagati nov~ana sredstva koja }ezara|ivati kamatu i iz kojih }e se finansirati progra-mi BCIF-a. Stvarawe ove zadu`bine jeste jednostavanna~in da se osigura trajno ulagawe u lokalne zajednicekoje BCIF podràva od 2004. godine. Kroz programAktivne zajednice BCIF je kao doma}a fondacija pomo-gla 237 projekata u 78 zajednica.

BCIF poziva pojedince i organizacije da svojim do-nacijama doprinesu postizawu kratkoro~nog ciqa dase do kraja januara 2013. godine prikupi 25.000 dolara.Za sva donirana sredstva, ârls Stjuart Mot fondaci-ja }e donirati duplo toliko. Na ovaj na~in, donatoripostaju i partneri u kreirawu finansijske zadu`binei stvarawu boqeg ìvota za sugra|ane.

Donacije je mogu}e uplatiti na ìro ra~une, prekosajta www.bcif.org, kao i putem FB stranice BCIFSrbija.

Sedam organizacija u CentrifugiU 2012. godini, preko programa Centrifuga koji

su pokrenuli Erste banka i Balkanski fond za lokal-ne inicijative, podràno je sedam organizacija:udruèwe „Svetionik“ iz Jagodine, poè{ka nefor-malna grupa „Trag na drumu“, neformalna grupa„C6H6 Kid“ iz Pan~eva, Interetni~ka omladinskaalijansa iz Novog Pazara, Ekolo{ko dru{tvo„Obru~“ iz Poàrevca, vr{a~ka Organizacija zaalternativnu kulturu „Transform“ i neformalnagrupa arhitekata iz Kragujevca.

Glavni ciq programa Centrifuga jeste da dode-lom donacija aktivira mlade uzrasta od 15 do 30godina da pokrenu kreativne kulturne sadràje.

Od 2007. do 2011. godine ukupno 35 lokalnih ini-cijativa mladih iz 22 op{tine i grada. Ukupna sumauloèna u realizaciju i razvoj programa za {estgodina je 15.933.475 dinara.

Kontakt: Balkanski fond za lokalne inicijative(BCIF), tel: 011 26 22 511, www.bcif.org

OCD ne treba da otvaraju namenski ra~un

Uprava za trezor obavestila je Kancelari-ja za saradwu sa civilnim dru{tvom da OCDne treba da otvaraju poseban namenski ra~unu okviru sistema konsolidovanog ra~una tre-zora za sredstva koja im se prenose iz buxeta.

Istraìvawe o isplativosti pred{kolskog obrazovawaUvo|ewe univerzalnog obuhvata decu uzrasta

od 3-5,5 godina pred{kolskim obrazovawem kroztro~asovne ili ~etvoro~asovne programe finan-sijski je mogu}e i isplativo, pokazali su rezulta-ti studije „Ulagawe u obrazovawe u ranom detiw-stvu u Srbiji – Modeli finansirawa univerzal-nog obuhvata pred{kolskim obrazovawem“.

Upis sve dece uzrasta 3-5,5 godina koja suizvan sistema pred{kolskog obrazovawa u 3-4-~asovne programe iziskivao bi ulagawe od 46

miliona EUR, odnosno otprilike 60% sredstavakoje se iz lokalnih buxeta trenutno izdvajaju zapred{kolsko obrazovawe, a obezbedilo bi najve-}e {anse da se dopre i do najugroènijih.

Tekst studije i saètak u vidu bro{ure nalazise na adresi www.unicef.org/serbia.

Studija je nastala u saradwe Unicefa i Mini-starstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja.Kontakt: Unicef Srbija, 063 33 62 83www. www.unicef.org/serbia

NOVA BAZA PODATAKA DEVINFO 6.0 ZA OP{TINELak{i pristup podacima

Na sajtu Republi~kog zavoda za statistiku dostupnaje nova baza podataka DevInfo 6.0.

U bazi se nalaze podaci Republi~kog zavoda za sta-tistiku i drugih institucija za 142 indikatora (vi{eod 95.000 podataka), za svih 178 op{tina u Srbiji.

Podaci za svaku od op{tina prikazani su i kroz op-{tinske profile, tj. dokumente koji sadrè tabele igrafikone sa podacima iz oblasti stanovni{tva, eko-nomije, zapo{qavawa, obrazovawa, zdravstvene i soci-jalne za{tite, pravosu|a, saobra}aja i infrastrukture.

Bazi podataka se moè pristupiti na adresihttp://devinfo.stat.gov.rs/diSrbijaKontakt: Republi~ki zavod za statistiku Srbijetel: 011 24 12 922, www.stat.gov.rs

Platforma Moj odbornikVeb portal www.mojodbornik.rs i istoi-mena mobilna aplikacija je mehanizam zadirektnu komunikaciju izme|u gra|ana iwihovih izabranih predstavnika u lokal-nim parlamentima iz 20 gradova i op{ti-na. Gra|ani }e od januara 2013. godine mo-}i da koriste portal kao virtuelnu sobuza sastanke i da ukaù na probleme iz svo-je lokalne zajednice. Uz podr{ku Institu-ta za odrìve zajednice projekat realizu-je ni{ka organizacija Proaktiv.Kontakt: Proaktiv, tel: 018 24 48 94 www.proaktiv.org.rs

EU donirala opremu {kolama koje u~estvuju u „Drugoj {ansi“EU je donirala novu tehni~ku opremu 71 osnovnoj {koli koje u~estvuju u realizaciji funkcional-

nog osnovnog obrazovawa odraslih u okviru EU projekta „Druga {ansa“. Ukupna vrednost donirane opreme je 200.000 evra. [kolama je distribuirano 68 kopir aparata,

139 lap top ra~unara, 69 personalnih kompjutera, 91 video projektor, 80 platna za projekciju, 83digitalnih fotoaparata, 116 flip ~art tabli i 65 beì~nih rutera za internet.

Projekat „Druga {ansa“ Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja i EU sprovodi se od2010. do septembra 2013. godine. Projekat finansira EU kroz pretpristupne fondove sa 4 milionaevra.Kontakt: Projekat „Druga {ansa“, tel: 011 26 36 026, www.drugasansa.rs

Tim za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tvaPalata Srbije, kancelarija 122 Bul. Mihajla Pupina 2, 11 070 Beograd

Tel: (+381 11) 311 46 05, 311 47 98Faks: (+381 11) 213 97 54

e-mail: [email protected], www.srbija.gov.rs

Objavqivawe ovog biltena finansirano je sredstvima [vajcarske agencije za razvoj i saradwu

KALENDAR va`nijih datuma

JANUAR27. Dan se}awa na holokaust31. Dan bez duvanskog dima

FEBRUAR04. Me|unarodni dan borbe protiv raka15. Svetski dan dece obolele od raka 20. Svetski dan socijalne pravde21. Dan materweg jezika22. Me|unarodni dan `rtava

MART01–08. Nedeqa borbe protiv raka08. Me|unarodni dan èna21. Me|unarodni dan eliminacije

rasne diskriminacije24. Svetski dan borbe protiv tuberkuloze

OECD: Utvrditi kriterijume za zapo{qavawe nastavnika

Nadle`ni u Srbiji treba {to pre da defini{ukriterijume za zapo{qavawe nastavnika jer je per-cepcija javnosti da wihovo zapo{qavawe zavisiod politi~kih veza i li~nih simpatija, a ne odstru~nosti, ocenio je OECD u izve{taju o integri-tetu i korupciji u obrazovawu Srbije.

Preporu~uje se i preispitivawe sistema pri-vatnih ~asova da ne bi postali uslov za polagaweispita ili boqu ocenu, kao i uvo|ewe mehanizameza finansijsku kontrolu, budu}i da {kole prikri-vaju jedan deo prihoda i do novca ponekad dolazekr{e}i zakon, kao {to je rentirawe {kolskih sala. Izvor: www.euractiv.rs

OKRUGLI STO: Prevencija ranog napu{tawa obrazovawa

U organizaciji Unicefa u Beogradu odràn jeokrugli sto „Razvoj mehanizama za prevenciju ranognapuštawa obrazovawa na nivou škole i na nivouzajednice“ na kome su razmatrana pitawa defini-sawa osipawa iz obrazovawa, pouzdanosti posto-je}ih podataka, postojawa i adekvatnosti meha-nizama i procedura na lokalnom nivou, itd.

U radu su u~estvovali predstavnici nadle`nihministarstava, Zavoda za socijalnu zaštitu, Timaza socijalno ukqu~ivawe i smawewe siromaštva,Unicefa, Instituta za psihologiju i drugi.Kontakt: Unicef Serbia, tel: 011 36 02 104www.unicef.rs

Tri „Hakaton“ aplikacijeU okviru projekta „Hakaton za promene“

aktivisti su zavr{ili tri aplikacije.Najnovija, www.ostaviovde.com („Ostaviovde“) omogu}ava svima koji ̀ ele da volon-tiraju ili doniraju hranu, ode}u ili opre-mu institucijama ili besku}nicima, dalako lociraju objekte i mesta okupqawa.

„Mapa pristupa~nosti“ pruà infor-maciju o pristupa~nosti objekata, a „Vodira~una o vodi“ o tome kako {tedeti vodusa stanovi{ta ekologije, ali i kako {te-de}i vodu, u{tedeti i novac.

Ciq projekta „Hakaton za promene“ kojipovezuje aktiviste i IT profesionalce izSrbije je da kreiraju 15 dru{tveno koris-nih aplikacija. Projekat organizuje SEEICT iz Beograda, uz podr{ku Instituta zaodrìve zajednice (ISC) i USAID-a .Kontakt: Hakaton, tel: www.hakaton.rs

Konferencija “Regionalna saradwa u oblasti statistike obrazovawa”

Konferencija „Regionalna saradwa u oblastistatistike obrazovawa“ odràna je po~etkomdecembra u Beogradu.

Ciq konferencije bio je doprinos integrisa-wu statisti~kih sistema zemaqa Zapadnog Bal-kana u zajedni~ki evropski statisti~ki sistemkroz razvoj, izradu i distribuciju statisti~kihpodataka u oblasti obrazovawa na osnovu jedin-stvenih standarda i uskla|ene metodologije.

Na konferenciji su aktivno u~estvovale dele-gacije Albanije, Bosne i Hercegovine, Makedoni-je, Crne Gore, Turske i Srbije, kao i predstavni-ci Eurostata, Centra za obrazovna istraìvawai inovacije (CERI/OECD), Evropske agencije za

obuke (ETF), Nacionalnog prosvetnog saveta Fin-ske, Me|unarodne mreè centara za obrazovnepolitike, Kulturkontakta, UNICEF-a, Centra zaobrazovne politike i Univerziteta u Beogradu.

Skup su organizovali Tim za socijalno ukqu-~ivawe i smawewe siroma{tva pri Kabinetupotpredsednice Vlade za evropske integracije usaradwi sa Ministarstvom prosvete, nauke i teh-nolo{kog razvoja i Republi~kim zavodom za sta-tistiku, uz podr{ku Evropske komisije – TAIEXprograma.Kontakt: Tim za socijalno ukqu~ivawe ismawewe siroma{tva, tel: 011 311 46 05www.inkluzija.gov.rs

Biblioteke za novo dobaSa ciqem da biblioteke u Srbiji i Hrvatskoj

postanu centri znawa, Me|unarodna mreà pomo}i(IAN) iz Beograda i Gradska kwi`nica i ~itaonica izVinkovaca zapo~ele su projekat Biblioteke za novodoba, usmeren na razvoj kapaciteta i podr{ku razme-ni iskustava izme|u srpskih i hrvatskih biblioteka.U projektu u~estvuju biblioteke iz In|ije, StarePazove, Kule, Vukovara, Drenovca, @upawe i Iloka.

Projekat se finansira iz sredstava prekograni~-nog programa Srbija–Hrvatska, uz podr{ku Tima zasocijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva.Konakt: IAN, tel: 011 76 17 197, www.ian.org.rs

Sedmi poziv za program ICT PSPU okviru programa Program podr{ke razvoju politi-

ke informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP)otvoren je Poziv 7, sa ukupnim buxetom od 125.700.000evra. Poziv je otvoren do 15. maja 2013. godine. Detaqio pozivu dostupni su na adresi: http://ec.europa.eu/rese-arch/participants/portal/page/call_CIP?callIdentifier=CIP-ICT-PSP-2013-7&specificProgram=ICT-PSP, a Info dan zaPoziv 7 bi}e odràn 15. januara 2013. godine u Briselu.

ICT PSP ima za ciq da pospe{i razvoj inovativnihIKT re{ewa u oblastima od javnog zna~aja i novih po-slovnih mogu}nosti, naro~ito za mala i sredwa predu-ze}a. Umesto direktnih subvencija, ovaj procesobezbe|uje stvarawe uslova za {irewe trì{ta, kao ipoboq{awe usluga.

Ukupan buxet ICT PSP programa za period od 2007. do2013. godine iznosi 728 miliona EUR.Vi{e informacija: www.digitalnaagenda.gov.rs

31 bilten cirilica -...

Documents