4 estetika

8/19/2019 4 Estetika

1/9

Prvi deoDanas zavr!avamo sa Platonovom estetikom. Do sad smo radili Platonovu teoriju lepote,pre svega dijalog Hipija Ve"i, pro!li put radili smo dijalog Ijon i sada bih pre!ao na Dr#avu isva pitanja koja su vezana za estetiku, ne sva nego neka od, koja su pokrenuta u dijaloguDr#ava. Za slede"i put po$nite da $itate Aristotelovu poetiku, kad sa tim zavr!imo,dogovori"emo se sa prvim kolokvijum.

Glavne Platonove rasprave u vezi sa umetno!"u iz dijaloga Dr#avase nalazi u II i III knjizi,a zatim u prvoj polovini X knjige Dr#ave. Zapravo rasprava o umetnosti po$inje u II knjizioko 336a pa nadalje i ide do kraja druge knjige sve do III knjige do 403c. Ono !to trebaimati u vidu u vezi sa Platonovom raspravom o umetnosti jeste specifi$an kontekst u komse ovde govori o umetnosti. Taj kontekst je pedago!ko-politi$ki kontekst, najpre potpunopedago!ki ali to za nas ne predstavlja iznena%enje. Sva velika pitanja Platonove filozofijeprete#no su razvijana radi razvijanja politi$kih ideja. &itava Platonova filozofija je zapravovo%ena prakti$no-filozofskim interesom. Tako da i ova esteti$ka pitanja i problematika vrlo$esto ima taj i takav kontekst. Odnosno, Platon nema neku raspravu koja je nezavisnoposve"ena esteti$koj problematici kao takvoj. Sa druge strane, Aristotel ima nezavisnuraspravu posve"enu problemima pesni$ke umetnosti, pisanja tragedije. Kod Platonaimamo specifi$an dijalo!ki kontekst. Me%u pismima poznato je sedmo Platonovo pismogde na po$etku pisma obja!njava vrlo star Platon, obja!njava !ta mu se de!avalo !ta ga jemotivisalo od punoletstva do 40. godine. Bez obzira da li neko stilizuje svoju sopstvenubiografiju, Platon ka#e kako je od rane mladosti bio zainteresovan za politiku i javni #ivot.A sam je bio iz ugledne porodice, pa mu se ukazala rano prilika. Kada je do!lo dopromene vlasti u Atini, vlast tridesetorice, ponu%eno mu je da u$estvuje u vlasti. Odbio je,ali je ve" tada pa#ljivo posmatrao kako "e se pona!ati i kako "e na druga$iji na$in voditidr#avu. Ispostavilo se da je prethodno dr#avno ure%enje bilo pravo zlato u odnosu na ovuvlast. Drugim re$ima, on gotovo da ni!ta drugo i ne pominje u svojih prvih 40 godina osimda je bio istinski zainteresovan za prakti$no-filozofska pitanja. I njegova razli$ita putovanja

na Siciliju, Sirakuzu i da tamo uti$e na Diona kao vladara, da uspostavi bolje ure%enje, pa je zavr!io u ropstvu itd. govore o sna#nom interesu za politiku. Pa se i ova pitanja iz II i IIIknjige Dr#ave, pitanja u vezi sa estetikom kre"u se u okviru politi$ke tematike.Kakvaumetnost je po#eljna radi vo%enja dobrog #ivota?Rasprava po$inje sa razmatranjem pesnika. Potrebno je i gimnasti$ko vaspitanje tela imuzi$ko vaspitanje du!e, ali da pre svega deci govorimo razli$ite mitove. 377e: "To je kadpesnik govore"i o bogovima i herojima kakvi su napravi r%avo pore%enje kao kad slikarslika sliku koja nimalo nije sli$na onima koje je hteo da naslika." Pore%enje sa likovnimumetnostima je $est kod Platona, #iva je analogija izme%u pesni!tva i poezije sa jednestrane i likovnih sa druge. Ovde $ak i kao da se pozitivno vrednuje sli$nost sa onim !to jenaslikano - slikari koji uspe!no naslikaju ono !to #ele, pa tako i pesnici koji uspe!no pevaju

ono !to #ele da izraze. Uglavnom, problem sa poezijom za Platona se sastoji pre svega utome !to se r%avo ili lo!e govori o bogovima. To je prva primedba poeziji. 379 se prvi put javlja da takvu gre!ku ne mo#emo dopustiti, ne smemo ni Homera da primimo u dr#avuako govori lo!e o bogovima, a to se kod njega $esto de!ava. Ne smemo dopustiti dapesnik ka#e kako su oni koji su pretrpeli kaznu nesre"ni i da je bog uzrok tome,... Nemo#emo pri$ati da su bogovi zli, ako su ga kaznili kaznili su ga zato !to je taj neko tozaslu#io. Treba zabraniti da neko ka#e kako je bog koji je dobar nekome kriv za njegovunesre"u. Dakle, govoriti lo!e o bogovima je neprihvatljivo i jedan od razloga 371a i spoljniuticaji "e zbuniti i promeniti i najrazumniju i najhrabriju du!u. Me%utim, u III knjizi se ovajspektar onoga zbog $ega poezija nije vrlo $esto prihvatljiva za Platona !iri. Pored $injenice

da ne treba da se govori lo!e o bogovima, ne bi trebalo pevati o svim u

#asnim stvarimakoje nas $ekaju u Hadu, podzemnom svetu, ne bi trebalo ljude pla!iti onime !to "e im se

dogoditi posle smrti, time mogu samo da se razmek!aju, da hrabri postanu manje hrabri ida ne budu spremni da brane svoju otad#binu. Lo! govor o bogovima plus ova

Predavanje iz Estetike od 15.11.2011

Predava!: Dr. Prof. Neboj"a Grubor


2/9

zastra!uju"i govori !ta nas $eka nakon smrti sve su to stvari zbog kojih ponovo 377b:zamoli"emo homera i druge pesnike da se ne ljute !to ta i sli$na mesta bri!emo, ne zato!to nisu pesni$ka, nego zato !to... Ovo je zna$ajno brisa"emo ta mesta iz Homera i drugihpesnika. Drugim re$ima Platon se ovde koleba oko pravog pristupa pesni!tvu, i zala#e seza cenzuru - problemati$na mesta izbaciti a ne!to od poezije dopustiti. Efekat je negativan,a ne zna$i da ta mesta nisu pesni$ka.

Ovo je dosta va#no jer "e u X knjizi odnos prema poeziji biti dosta radikalniji, ne"e sezadr#ati na cenzuri, nego "e zahtevati proterivanje svih pesnika sem manjeg njihovogsloja. Pored lo!eg govora o bogovima, razli$iti pesni$ki opisanih pretnji onim !to sedoga%a nakon smrti, jo! jedna stvar je za Platona neprihvatljiva u poeziji naro$ito tragediji392b: zato !to mislim da bismo morali re"i da pesnici najve"ma govore r%avo o ljudima.Oni govore da ima mnogo nepravi$nih a sre"nih a da su pravi$ni ljudi jadni, itd. Ponovo,ovaj moralno-pedago!ki argument ali na drugi na$in uobli$en - neprihvatljivo je danepravi$ni ljudi budu sre"ni. To je jedna kritika pre svega tragi$kog pesni!tva, $esto sede!ava u tragedijama da oni koji ne poseduju vrlinu koji su lo!i dobro pro%u, a obrnuto oniza koje smatramo da su dobri uzorni, nastradaju u tragediji. Ova moralna kritika tragedijeima"e veliki odjek zadr#a"e se i kod Aristotela. Grcima je bilo te!ko da iza%u na kraj sa

$injenicom da nepravi$ni mogu da budu sre"ni a da pravi$ni stradaju. Ovi su argumentidosta moglo bi se re"i jasni jednostavni, drugo je pitanje da li se sla#emo ili ne sa njima,Platon je $esto zbog ove kritike umetnosti bio na lo!em glasu. Ali pravi rasprav u II i IIIknjizi po$inje kada se uvede pojam podra#avanja.393c pa nadalje: a kada pesnik ne!to ka#e kao da govori neko drugi zar ne"emo re"i dataj svoj govor prilago%ava nekom drugom itd. Ovde se uvodi sad tematski pojampodra#avanja (mimesis, imitatio, predstavljanje, prikazivanje). Da li je podra#avanjenajzgodniji termin da se prevede termin mimesis, to se mo#e ostaviti po strani, za nas jeuobi$ajeno da se mimesis prevodi sa podra#avanjem. Me%utim, ve" vidite iz ovogkonteksta kako je uvedeno podra#avanje i !ta ono na ovom mestu za Platona predstavlja.

Pona!ati se glasom i dr#anjem onako kako se pona!a neko drugi. Da bi dalje to razjasnioodnosno poku!ao da pesni!tvo i poeziju objasni preko podra#avanja, on na 394b-c uvodipodelu poezije moglo bi se re"i s obzirom na princip podra#avanja shva"en u ovomzna$enju. Ono !to bismo mi najbli#e nazvali glumom. Ovo mesto je veoma $uveno,zna$ajno je ne samo za filozofiju i estetiku, ve" i za teoriju knji#evnosti, jer imamo prvurudimentarnu teoriju knji#evnih rodova koja "e ostati va#e"a za naredna stole"a: vrlodobro, rekoh, i mislim da sam ti sad objasnio ono !to ranije nisam mogao, da postoje trivrste: $isto podra#avanje (tragedija i komedija), jednostavno pri$anje pesnikovo - ditirambi,tre"a vrsta me!avina - epske pesme. Dakle, imamo $isto podra#avanje, zatim jednostavnopri$anje i me!avinu pri$anja i podra#avanja. Prvo su tragedije i komedije, drugo ditirambi itre"e epske pesme. Drugim re$ima, ono !to "e zapravo biti dramska, lirska i epska poezija

ili pesni!tvo. Dakle, ovde je ne samo na$injen ovaj korak da se jedna vrsta poezije razumepreko pojma podra#avanja, ve" da se preko njega napravi i klasifikacija svih drugih oblikapoezije. Ovde se pojavljuju kasnije i ovi rapsodi koji su ujedno i glumci, ona vrstarecitatora, glumaca i ujedno tuma$a poezije o kojima smo govorili u vezi sa dijalogom Ijon.Ali ono !to je ovde karakteristi$no u III knjizi Dr#ave, da glavni element opasnosti koji pretiod poezije proizlazi od ovog elementa mimesisa koji ona sadr#i u ve"oj ili manjoj meri.Naro$ito je uticaj poezije negativan ne samo s obzirom o $emu se u toj poeziji govori, !tase u njoj pi!e, !ta se iznosi, ve" da ti sadr#aji o kojima peva poezija i o kojima su mitovi iepske pesme, da ti sadr#aji postaju utoliko opasniji i maligniji i nezgodniji za dru!tvo moralvaspitanje ukoliko su sprovedeni putem podra#avanja odnosno $istog mimesis-a. Problemkoji u tome vidi Platon je slede"i: da su ljudi takvi da je ljudska priroda takva, a naro$itoomladina, pa $ak i oni koji imaju neku vrlinu, najhrabriji, da "e najlak!e do"i pod uticajnegativnih uticaja pesni!tva ukoliko posmatraju $isto podra#avanje, bi"e pod uticajem




3/9

negativnih uzora ukoliko ih usvajaju na taj na$in ako ih posmatraju kako podra#avaju ipredstavljaju druge ljude.Ne"emo dopustiti da mladi"i o kojima se staramo koji treba da postanu vrli ljudipodra#avaju #ene itd. Opasno je pesni!tvo zbog sadr#aja, zbog onoga o $emu se radi ali je taj sadr#aj posebno poguban ukoliko se prezentuje u odre%enoj formi i odre%eni na$in, anajopasniji na$in koji ljudi nesvesno usvajaju od svoje mladosti je na$in glume, odnosno

$istog podra#avanja.'ta da radimo i ho"emo li u ovoj dr#avi primiti sve ove na$ine ili samo jedan itd? Po mommi!ljenju primi"emo $isto podra#avanje kojim se opona!a $estit $ovek (paradoks).Najprijatniji je me!ovit na$in i sad idu argumenti 378 na kraju i po$etku 379. U dr#avisvako radi svoje, za !ta je sposoban, treba se dr#ati onih razli$itih znanja, podra#avanjemne treba da se neko prika#e kako mo#e i najrazli$itije stvari da radi, ali ovde je vrloindikativno u ovom delu do sad da naro$ito iz ovog Adeimantovog odgovora: primi"emo$isto podra#avanje, gde kao da zaboravlja ono !to je Sokrat rekao da direktno uti$e naljudsku du!u i njeno oblikovanje. Ukoliko se prikazuju $estiti ljudi, prihvati"emo. Ono !to sezapravo na tom mestu vidi je ono oko $ega se u osnovi Platon koleba, jedan uvid da jemo" umetnosti, mo" poezije, a naro$ito mo" podra#avanja u u#em smislu, veoma velika,da uticaj koji mo#e da ostvari na omladinu je intenzivan i neposredan. Me%utim Platon nijesiguran !ta da radi sa tim uvidom. Da li da proba da ga pozitivno koristi za obrazovanjemla%ih nara!taja, ili da potpuno zabrani poeziju naro$ito ovu koja se oslanja napodra#avanje. U II i III knjizi Platon poku!ava da na%e srednji put, da napravi cenzuru. To!ta preostaje ovde se sad neobi$no me!a sa dodavanjem muzike kao drugim sredstvomoblikovanja. 385b pa nadalje. Poezija, mitovi, muzika i gimnastika su ono $ime "e bitiobrazovana omladina.Svaka pesma je sastavljena od re$i melodije i ritma. Kod Grka po svemu sude"i nije bilone$eg !to bismo mogli smatrati $isto instrumentalnom muzikom, to je naj$e!"e bilo usklopu pevanja odre%enih sadr#aja. Muzika se sastoji iz ova tri dela re$i, melodija i ritam.

'to se ti$e re$i tu ne postoji nikakva razlika izme%u pevanih i recitovanih, za njih va#e isteodredbe. Za muziku u smislu kombinacije teksta melodije i ritma za tekst "e va#iti istapravila koja ina$e va#e za poeziju. S druge strane, melodija i ritam se upravljaju prematekstu. Kazali smo da nam pesme naricaljke i tugovanke nisu nimalo potrebne. Dakle, onepesme u kojima se tuguje pla$e nari$e, to ne bi trebalo prihvatiti. Te vrste pesama imajusvoje vrste. Uglavnom, miksolidijska i jo! neka bi trebalo da se odbace. To je ono !to nekoriste $ak ni #enama takve vrste melodija, koje tako%e treba da su odva#ne kao i ljudi.Jonska i lidijska - mlitave. Ostaju nam dorska i frigijska vrsta melodija. Zadr#i jedan tonskina$in da se poka#e kad je $ovek u miru, bogove moli, blag itd. Drugim re$ima, odbaciti imelodije koje nisu adekvatne, dakle, sve !to dovodi do plakanja do tu#balica i svegaostalog odbaciti, treba zadr#ati otprilike himne bogovima i herojima, pohvalne pesme vrlim

ljudima. Na ovome se Platon ne zadr#ava. Pre nego !to pre%e na adekvatne ritmove, ongovori koji su instrumetni pogodni da ostanu u dr#avi. Ne trebaju nam sa mnogo #ica.Odbacuju se frule, ostaju samo lira i kitara.Najzad, imamo ponovo na kraju ritmove i u ritmovima Platon vr!i odre%ene intervencije ina kraju zaklju$uje da ritmi$ka umerenost zavisi od dobrog teksta, a neumerenost odr%avog. Drugim re$ima, Platon je poku!ao sa vrlo $vrstim kriterijumima rezonima danapravi jednu obuhvatnu cenzuru i poezije i muzike i da ostavi jedan uzak spektar tadapostoje"e umetnosti da ga rezervi!e za obrazovanje omladine. Kriterijum je dakle, on senajbolje mo#da vidi na kraju, 401b potrebno je vr!iti nadzor i nad drugima koji ne!tostvaraju da bismo i njih spre$ili u r%avom delanju itd. I drugi oblici ljudskog stvarala!tvamogu da se posmatraju iz ove perspektive da li je korisno za dr#avu moral i vrlinu. Sve jeproblemati$no i u muzi$kom obrazovanju 402c. Ovo su ta poznata mesta zbog kojih jePlaton sa manje ili vi!e razumevanja vrlo $esto u filozofiji i dru!tvenim naukama kritikovan.




4/9

Za nas je ovde va#no da osim ovih osnovnih rezona imamo u vidu uvo%enje mimesisa kaoprincipa na$ela obja!njavanja umetnosti. Mimesis u uskom smislu u smislu koji je blizakop!tegr$kom shvatanju te re$i. Mimesis kao jedna vrsta dramske umetnosti glume, ali i$injenica da je preko mimesisa napravljena ova prva podela prva teorija elementarnaknji#evnih rodova. Ono !to se dalje de!ava kod Platona je za nas mnogo zanimljivije.Naime, vidimo da je Platon video mogu"nost da izme%u likovnih umetnosti i poezije postoji

analogija. Ono !to "e on poku!ati je da ovaj princip mimesisa koji je primenio za pesni!tvoi to ne celo, operacionalizuje i da putem njega objasni i druge umetnosti, pre svega likovneumetnosti. U tome "e ga kasnije slediti Aristotel. To "e voditi to neobi$nih zapleta urazumevanju umetnosti na taj na$in !to "e s jedne strane omogu"iti obja!njenje umetnosti,ali zbog ovog malo negativnog prizvuka vodi"e do toga da i druge umetnosti budu likovneumetnosti budu ne!to !to je u odre%enom smislu problemati$no za Platona. I to ne tolikosada iz ovih u#e moralno-politi$kih razloga ve" iz jednog na$elnog filozofskog razloga -zbog njihove udaljenosti od istine. Me%utim, u krajnjoj liniji to dovodi do jo! jednogpreokreta, da se sada veliki deo poezije mo#e smatrati podra#avala$kim, i da razlogodbacivanja ne bude samo u neposrednom mimeti$kom dejstvu na ljude, ve" da ovajpoku!aj !irenja mimesisa na druge umetnosti, bude dodatni razlog da sve umetnosti kojeimaju u vezi sa mimesisom, predstavljaju udaljenost od ideja, i da ih zato treba odbaciti.Na kraju "e Platon, i to se onda smatra kao zaklju$ak $itave rasprave, re"i $ak "emo injenim za!titnicima koji nisu pesnici nego samo prijatelji poezije da u prozi govore i u njenukorist, a mi "emo ih prijateljski slu!ati, pa i nama samima bi bilo od koristi itd. Kadapodvu$e crtu izme%u svih svojih analiza, upu"uje izazov da neko poku!a da brani poeziju,ne od samih pesnika koji se njome bavi, nego da u prozi govori u njenu korist. Drugimre$ima, da filozofski brani poeziju, i mi bismo sami voleli da vidimo da ona mo#e da bude ikorisna a ne samo slatka. U X knjizi tako ga je vodila argumentacija kao da zaklju$uje kadodmeri mo" poezije i umetnosti, mora"u da podvu$em crtu i ka#em pesnici nam ne trebajuizbaci"u ih. I onda na kraju dopu!ta ovu mogu"nost. Smatra se da je Aristotel poku!ao da

odgovori na izazov formulisan u 607d-e. Poku!aj da se filozofskim sredstvima odbranipoezija i korist koju mo#emo imati od poezije.X knjiga Dr#ave. Za nju ina$e nije najjasnije kako pripada ostalih 9 knjiga Dr#ave. Imanekih shvatanja i tuma$enja da je ona naknadno napisana. Da je to jedna vrsta, to sad nijeprimereno govoriti savremenim terminima, kao da je to jedna vrsta pogovora, dodatka, barza odre%ene aspekte !to je bilo re$eno u prethodnim. S obzirom o $emu raspravlja oumetnosti i s druge strane, mit o Eru. Vezano za ovu na!u problematiku vidi se prili$noodstupanje u stavovima vezanim za poeziju. Odstupanje od prethodnih stavova, jednoradikalizovanje. To se sad obja!njava na razli$ite na$ine, da je Platon ranije mislio to i toali sada kad se uverio na osnovu novih umetnosti odlu$io je da sa umetno!"u raskrsti.Ona ima ne!to od onog karaktera teksta koji se Platonu zamerao u dijalogu Ijon, koji je

smatran kao jedna vrsta preteranog jednostranog ismevanja suprotne pozicije. I ovde imapomalo ne!to od tog pamfletskog moglo bi se re"i pristupa koji sledi Platon. I on ovde sanekim mo#da preterano nagla!enim dramatur!kim sredstvima poku!ava da istakne ono do$ega mu je posebno stalo.Pogledajte kako po$inje. Tako !to ono !to podra#ava mi uop!te nismo hteli da ga primimo- nije ta$no, ako je pesni!tvo podra#avala$ko najopasnije je, ali nije istina da u potpunostinije prihva"eno u dr#avi. Nakon razvijene filozofije, na osnovu uvida revidira svojestanovi!te o poeziji. Jo! je jasnije da takvo pesni!tvo uop!te ne treba primiti. Ovde uvodisad i drugo merilo koje "e biti glavno u X knjizi a to je da je poezija opasna za one kojinemaju u svojoj du!i protivlek za eventualne njene pogubne uticaje, a taj protivlek sesastoji u stvarnom znanju, du!a koja nema uvid u istinu, bi"e naro$ito podlo#na, opasnaza razum "e biti mimeti$ka poezija. Homer kao ne samo najve"i pesnik i pisac epova i kaorodona$elnik tragi$ara, kao da je utro put u istorijskom pogledu kasnijim piscima tragedija.Ali $oveka ne smemo ceniti vi!e nego istinu, ne smemo ceniti vi!e Homera iako ga




5/9

po!tujemo jo! od detinjstva. I zato treba da ka#emo ono !to mislimo. Da li mi uop!temo#e! re"i !ta je to podra#avanje? Ni ja sam ne znam odre%eno !ta bi ono moglo dabude. Problematizovano podra#avanje, do sad smo imali odre%enje podra#avanja uranijim knjigama. A sada kao da naprosto ne zna Platon !ta je to podra#avanje. Jedan jedinstveni oblik za sve pojedina$ne stvari itd. Ovde "e poku!ati da ispita poeziju ipodra#avanje a i sve druge umetnosti ispostavi"e se ne naprosto time kao u II i III knjizi

poku!ati da od spolja primeni ovaj moralno-politi$ko-pedago!ki okvir, ve" tako !to "eosobenom filozofskom metodom traganja za oblikom svih stvari za formom svih stvariidejom, da poku!a da utvrdi !ta im je sve zajedni$ko.Po$inje jedna varijanta Platonove teorije ideja, s jedne strane dosta pojednostavljenoizgleda, ali mo#da i nije toliko jednostavna za razumevanje kao !to izgleda. Uzmimo sadaono mno!tvo stvari, ima mnogo kreveta i stolova, ali samo dve ideje - jedna za krevetdruga za sto, zanatlija izra%uje tako !to se ugleda na oblik pa pravi krevet ili sto, ideju ioblik po sebi ne pravi zanatlija niti bi mogao tako ne!to. Ovde je ovaj izraz zanatlijademiurgos - onaj koji ne!to pravi, ali ovaj izraz je za Platona i bog demiurgos. Ovde jeva#no ne!to drugo i ovo je tako%e imalo velikog uticaja ne samo na Aristotela nego i na$itavu zapadnu filozofsku tradiciju. To je $injenica da se stvari oko nas ili bar odre%enisegment stvari oko nas posmatra u horizontu onog !to bi se moglo nazvati horizontproizvodnje. Stvari se razumeju kao proizvedene na$injene stvari. Kod Aristotela imateorija o $etiri uzroka: formalni, materijalni, eficijentni i finalni. Najefektnije se zapravoobja!njava kako se sve zapravo proizvodi preko ta $etiri uzroka ako se posmatra zanatskaproizvodnja. Zanatlija ima u glavi formu, oblik odre%enih stvari i na osnovu nje on oblikujematerijal, drvo na prime, na takav na$in da mo#e da proizvede koliko god stolica, on sam je eficijentan uzrok i najzad radi $ega je ne!to nastalo, stolica za sedenje itd. Ova ideja obi"u, o onome !to jeste, s obzirom na proizvodnju, ne!to je !to je vrlo zna$ajno za Platona,ali i Aristotela i ne!to je !to "e se ugraditi u $itavu hri!"ansku tradiciju. Postoje i razli$itimodeli kod modernih filozofa, shvatanje prema ne$emu !to je napravljeno. Ne"e ni!ta

menjati na tome !to "e pored ove sfere bi"a ili bivstvuju"eg u kom je nesumnjiva $ovekovaintervencija ono !to on sam proizvodi poseduju"i odre%eno znanje, zanatlija posedujetechne, ve!tina zanat znanje umetnost. Bez obzira na to i fisis s druge strane, imamo sferugde ljudi protiv techne proizvode, i fisis s druge proizvodi ne!to iz same sebe. I techne ifisis su zajedni$ki sve je to jedna vrsta poiesis-a, ne poiesis u smislu poezije, nego jednavrsta nastajanja pravljenja u !irem smislu. Ono na !ta ne mo#emo da uti$emo, $iji principne zavisi od nas ljudi, o tome mo#emo da imamo teorijsko kontemplativno znanje, a onimao kojima mi uti$emo imamo poieti$ko znanje. I tre"a vrsta znanja, prema Aristotelu,prakti$no znanje, domet prakti$ne filozofije... U teorijskoj filozofiji princip koji vlada upredmetu ne zavisi od nas ljudi matemati$ka zakonitost, kretanje u prirodi, ni ono !to seti$e naj$asnijeg roda bi"a. U poieti$koj filozofiji bavi se stvarima koje stoje u odnosu prema

$oveku kako, va#no je da su ti predmeti na! proizvod, u nama je tajna njihovog principa. Esad, !ta je u prakti$noj filozofiji, s jedne strane delimi$no uti$emo, ali delimi$no i ne zavisiod nas. Cilj teorijske filozofije je istine, a prakti$ne je delo, ergon, $in. Prakti$na filozofija nedaje recepte za pona!anje, prakti$na filozofija poku!ava da kako ljudi sebe razumejupomogne i sl.Ovde je od samog po$etka uveden ovaj princip i pogled na stvari da se stvari nekakoproizvode s obzirom na ideje koje o njima imamo. Jedna ideja stola prema kojoj pravimokoliko ho"emo stolova itd.

Drugi deoProizvo%a$i: (ogledalo) slikar, zanatlija, bogProizvodi: (privid) slika, krevet, ideja krevetaPlaton postavlja ironi$no i retori$no pitanje, do!li smo do mesta 596b. Zanatlija se ugledana ideju kreveta pa proizvodi krevet pojedina$ni. Zanatlija ne pravi ideju kreveta, niti bi to




6/9

mogao. Ovde se iznosi hipoteza o jednom $udnovatom i mo"nom $oveku koji bi mo#damogao ne samo da pravi stolove i stolove nego i sve ono !to raste iz zemlje i #ivota, tvoravneba zemlje bogova, itd. Po tvojim re$ima to je jedan stvarno $udotvoran sofist. Ogledalo -kao $udotvorni proizvo%a$, sve, ali samo prividno. Platon izvodi i ovu mogu"nost ironi$nukoji bi mogao da uzme ogledalo i odrazom proizvodio sve stvari oko nas. !ta ovde stoji kaoosnovna Platonova teza? Treba razlikovati tri razli$ita nivoa stvarnosti ili tri razli$ita kreveta

ili stola u ovom slu$aju, svakako tu nastaju ka#e on tri kreveta jedan koji po prirodi jeste,za koji rekosmo kako mislim da je delo boga ili nekog drugog, jednog koji je napravio stolari jednog koji je napravio slikar. U daljoj argumentaciji se postavlja pitanje koja je vrstarelacije izme%u ove tri vrste stvari i tri na$ina njihove proizvodnje. Zanatlija proizvodi krevetali ono na !ta se on ugleda i !to posmatra je ideja kreveta, odnosno posmatraju"i idejukreveta on proizvodi krevet. Slikar posmatra gotovu stvar, sam krevet on pravi slikukreveta. Ovde ima najmanje dva detalja i momenta koji su dosta va#ni.Prva veoma va#na stvar je da se uop!te ovaj argument i ovo pobijanje ili dovo%enje upitanje umetnosti iz tri razli$ite perspektive iz ontolo!ke epistemolo!ke i psiholo!ke, ka#eslikar zanatlija i bog to su tvorci triju kreveta. Naravno, misli on pod idejom kreveta na idejukreveta i ovde na zbilja postoje"i krevet i na sliku, ali ve" iz ovoga naro$ito u vezi salikovnom umetno!"u ova slika kreveta "e se u celini tuma$iti i obja!njavati dovodi u pitanjehvaliti na takav na$in !to "e akcenat biti na slici kreveta, a ne na slici. Krevet je ovde glavnikoji se proizvodi. Naslikan krevet. Neverovatno je skoro da Platon takore"i namerno ne#eli ne"e da vidi da se i ovom nivou i u ovoj ravni zapravo proizvode nekakva posebnabi"a, posebne stvari, tj. umetni$ke slike. Ne, ta bi"a ti proizvodi se mere pre svega iliisklju$ivo samo s obzirom na sadr#aj onoga !to je u njima naslikano. Samo pod tompretpostavkom da se ovde ne ra$una da je to nekakav poseban na$in da se predstavi izdruge perspektive drugi krevet, nego da je to slika kreveta ina$e poznatog koji je nastaood strane zanatlije, omogu"ava da od 595a-597a kritikuje umetnost. S obzirom na statuspostojanja njenih proizvoda. Koja je Platonova argumentacija? Naslikan krevet ima manje

stvarnosti u odnosu na postoje"i krevet, manje bi"a, u kom smislu manje? Na slici jedvodimenzionalno a u stvarnosti trodimenzionalan, zbilja postoje"i sto vidimo iz razli$itihperspektiva, na slici iz jedne, vi!e bi"a vi!e postoje"i. Ideja kreveta ima jo! vi!e bi"a zbogtoga !to va#i za sve mogu"e krevete, svi kreveti su na neki na$in sadr#ani u svimmogu"im oblicima dimenzijama s obzirom na ideju kreveta.597d - Slikar kao podra#avalac onoga !to su zanatlije stvorile. Relacija izme%u slikara ikreveta je relacija podra#avanja.Druga va#na stvar ovde jeste opasnost da se ovo slikarsko ume"e ili ve!tina shvati na jedan na$in suprotan Platonu. Naime, ono !to je bilo zapravo u ovoj Platonovoj teorijilikovnih umetnosti veoma provokativno jeste mogu"nost da slikar preska$e ovu stepenicuzbilja postoje"e realnosti i da eventualno mo#e direktno zahvataju"i u ideje da napravi

naslikan krevet, sliku kreveta. Ono !to je u istoriji likovnih umetnosti bilo provokativno iliplodno u ovoj Platonovoj ideji je upravo ta mogu"nost koja zapravo kod Platona nijeformulisana na taj na$in - mogu"nost da sam umetnik pravi neko umetni$ko delo neposmatraju"i realni postoje"i svet nego sagledavaju"i putem neke svoje sposobnosti(naj$e!"e se smatralo da je to sposobnost ma!te, imaginacije, fantazije), da putem njesagledava same ideje i posredstvom ma!te i fantazije proizvodi ova umetni$ka dela i timebi se otvorila mogu"nost koja je zaista plodna za likovne umetnosti i razumevanjeumetnika, naime mogu"nost da se ne samo podra#ava stvarnost oko nas uspe!nije ilimanje uspe!no ve" da na osnovu samih ideja u umetnosti ona mo#e da budeidealizovana. Ova ideja ukoliko uop!te mo#e nekome da se pripi!e, mo#da bi moglaAristotelu, ali kod Platona ju je te!ko braniti. Mesto na koje se poziva 501a-b, kada Platongovori o tzv. slikanju dr#ave. Ali kako ti zami!lja! to slikanje dr#ave? Uzeli bi dr#avu iljudske naravi prirodu kao da!$ice za pisanje pa bi ove o$istili pri tome bi se oni razlikovaliod drugih itd. Drugim re$ima, neko ko bi trebalo da nacrta konstitui!e neko novo dr#avno




7/9

ure%enje on bi s jedne strane raspolagao datim ljudskim materijalom, ljudske naravi kaoda!$ice za pisanje najpre o$istili - pobolj!ali, s druge strane bismo posmatrali same idejepre svega ideju pravde i poku!avali da napravimo takvo ili da naslikamo takvo dr#avnoure%enje u kom bi ove prirode bile na najbolji na$in uklopljene u shemu tog ure%enja. Ovaanalogija da se konstitui!e dr#ava ili da se slika dr#ava analogija sa slikarem i ovo !to bise taj slikar dr#ave ugledao na ideje i na fakti$ki !to poseduje dala je neke argumente u

korist ovog tuma$enja. Me%utim, tu se upravo zanemaruje ono !to je kod Platona u stvariveoma va#no i jednostrano koncipirano i zato je i provokativno i prihvatljivo i neprihvatljivoitd. Zapravo kad bi to moglo da se realizuje na mesto ideje kreveta nama bi trebalo da stojikoja ideja, $ega bi to trebalo da bude ideja da bi slikarska umetnost direktno referisala nasvet ideja - kad bi ta mogu"nost bila otvorena - ideja slike same. Pogledajte, ova analogijaizme%u zakonodavca poku!aja da se uspostavi paralela izme%u njega i slikara, po$iva nakategorijalnoj gre!ci, zakonodavac barata sa istinskim ljudima i na osnovu ideje pravde dakonstitui!e ideju pravde, slikar bi morao da referi!e na ideju idealne slike a ne onoga !toslika da bi analogija bila potpuna. To Platonu uop!te ne pada na pamet. Platonegzistenciju slike razja!njava jedino s obzirom na njen sadr#aj. Kad bismo na slicirazlikovali temu slike i slika kao objekat, sama slika, kako procenjuje Platon u ovoj X knjizivrednost slike, s obzirom na temu ili objekat, u potpunosti s obzirom na temu slike. Zatoka#e proizvode tri kreveta, ne ka#e sliku kreveta, to je sporedno. Platon nema ni!ta protivmimesisa kao relacije koja postoji izme%u zbilja postoje"ih stvari i ugledanja, mimesis jeudaljen od onoga !to se podra#ava, sama relacija podra#avanja nije problemati$na, negoudaljenost od istine. Taj krevet je lo!iji u odnosu na ideju kreveta jer ima manje bi"a, akrevet koji je naslikan jer on ima jo! manje bi"a. Sama relacija mimesisa nije negativna,negativne su njene posledice. To mi se $ini dosta zna$ajno da se uo$i da slika kao objekat,$injenica da je slika nekakvo posebno bi"e, poseban na$in posmatranja, to Platon nedozvoljava da do%e do re$i. Vrlo sli$no kao u Ijonu nije dozvolio da rapsod peva o svimstvarima. Jer sve stvari su sve stvari te vrste ko !ta zna, ko se $ime bavi. On ne

dozvoljava da se o tome svemu posmatra iz drugog ugla na drugi na$in, !to Ijon sugeri!eali ne mo#e da se izbori za tu poziciju. Tako ni Platona ovde slika ne zanima kao posebanobjekat, ve" tema, sadr#aj te slike.On zaklju$uje !to se ti$e podra#avalaca slo#ili bismo se, da li slikar podra#ava ono !topostoji ili dela zanatlija, dela, onako kako one jesu ili kako izgledaju, kako izgledaju.I tu od 597c,598a,b po$inje razmatranje drugog argumenta drugog prigovora protiv likovneumetnosti. Podra#avanje je do sad upotrebljavano u !irem smislu od II i III knjige, ovde jepodra#avanje jedna vrsta preslikavanja, kopiranja, imitacije. Sad sledi ovaj argument kojise mo#e nazvati epistemolo!ki u smislu u kom su i prigovori protiv rapsoda Ijonaepistemolo!ki, tamo neko peva o ne$emu o $emu ne zna, a ovde neko slika ne!to o $emune poseduje istinsko znanje. 598b,c - svaka umetnost daleko od istine sve !to ona mo#e

da izrazi od svake stvari obuhvata samo jedan njen mali deo i to njen izgled, daleko je odistine itd. Tako na primer slikar crta obu"ara ili stolara, a da se pritom ni!ta ne razume unjihovu ve!tinu, ali ako je slikar dobar on "e stolarovom slikar koju izdaleka pokazuje pa "estvoriti verovanje da je to zaista stolar. Prvo mu prigovara da crta slikara ili stolara a ni!tane zna i ni!ta se ne razume u njihovu ve!tinu. Ako je dobar stolarevom slikom izdalekapokazuju"i mo#e da prevari decu i ove koji malo nisu pri sebi i kod njih "e stvoritiverovanje da je to zaista stolar - ukoliko je ve!t slikar i nekako naslika dobro a ne znamo!ta dobro jer on ne zna tu ve!tinu, on "e uspeti ove da prevari. Klju$ pomalo daje, dakle,argument meni izgleda prili$no nezgrapan, klju$ pomalo daje ova argumentacija izApologije, Protagori itd., i ovde dakle, ali mi se $ini da kod svih tih stvari moramo mislitiovo, ako $ujemo da je neko na!ao $oveka koji sve razume itd. Ovaj argument koji sepojavio i kod rapsoda, i kod Homera - pi!e i o le$enju ljudi i o pravljenju !tita i brodova itdali sam ne zna ni!ta od toga, otkud mu pravo to da radi? Isto tako slikar slika i ovog i onoga ni!ta od tih stvari ne zna. 'to se ostalog ti$e (kasnije na sl strani u Dr#avi)... Ovde je




8/9

bitno da razumemo tu perspektivu bez obzira na rogobatnost epistemolo!kog prigovora. Asada bez ikakvih otpora od 590b i nadalje. Homer kao podra#avalac. Pogledajte u !ta sepretvara ovaj prigovor, izvedena je analogija izme%u slikara kao mimeti$ara i pesnika, islikari slikaju ono o $emu ni!ta ne znaju i Homer peva o onome o $emu ni!ta ne zna. 'tase zapravo de!ava !ta je prigovor? Prigovor je prvo na ovom mestu da ni!ta nije u$inio u javnom i privatnom #ivotu.

U#asna je ovo kritika umetnosti, mnogo gora nego ona iz II i III knjige da "e se cenzurisatine!to !to ne odgovara op!toj predstavi o moralu. Ono !to je za nas umetnosti, likovna ipoezija za Platona tek treba da doka#e neku svoju korist za dr#avu. Ovako je kaopodra#avanje potpuno beskorisna, udvaja stvarnost, slika ne!to o $emu ni!ta ne zna, varadecu i maloumne.'ta su Platonovi motivi u vezi sa pesni!tvom i Homerom, dosta je jasno. Ovde je otvorena jedna velika borba oko toga ko "e imati pravo i ko "e biti vaspita$ nacije. Platon je sasvojom varijantom filozofije i dijalektike otvorio je dva fronta - protiv tradicionalne upotrebeHomera u obrazovnom sistemu, a time i protiv umetnosti i s druge strane, protiv sofistakao onih koji poku!avaju da prodaju odre%eno znanje i nekoga da nau$e vrlini. Tanetrpeljivost prema konkurenciji koju Platon vidi u sofistima i pesnicima ga nagoni naovako o!tar obra$un sa poezijom. Dakle, ova operacionalizacija pro!irivanje principamimesisa na umetnost uop!te omogu"ava da napad na poeziju bude mnogo jasniji.Ko poseduje neku vrstu pravog znanja (601c i dalje) i tu imamo jednu vrstu Platonovepodele umetnosti. Videli smo ve" da slikari slikaju sva!ta !to ne znaju hajde pazi sad mitvrdimo da slikar podra#avalac ne razume ni!ta od onoga !to stvarno jeste nego samonjegovu pojavu itd. Slikar slika uzde i %em, a njih pravi sara$ i kova$, da li onda slikar znakakve treba da budu, nego to mo#da ni sara$ ni kova$ ne znaju nego tek jaha$ koji senjima slu#i. Mimetike techne, poietike techne to poznaje i poseduje ovaj koji proizvodiopremu za jahanje. Chresomene techne poseduje onaj ko zna da koristi opremu za jahanje. Najiskusniji onaj koji "e se ovim predmetima slu#iti. On tvorcu treba da objasni

kako da izradi taj predmet. Dakle, pravo znanje, vidimo tri razli$ite ve!tine, a pravo znanje je upotrebljavanje on je zna$ajnije od proizvodnje i zna$ajnije od podra#avanja. Zanimljivo je i to da je i mimesis nekakvo techne, drugim re$ima nekad je Platon toliko radikalan da biza rapsodsku ve!tinu rekao da to uop!te nije techne, da to uop!te nije ve!tina, ovde tonekakvo ka#e jeste neko znanje da se podra#ava itd.Sad ovde ide jedna optu#ba, 602b koja se u stvari nije pojavljivala, do sad je bilaargumentacija u II i III podra#avanje je opasno naro$ito gluma$ko mo#e da neposrednouti$e na mlade ljude i njihovu du!u, direktno ih oblikuje itd. Ovde sa !irim pojmom je biloda samo prave udaljene predstave, da se ne poseduje pravo znanje itd. Imamo ovajdodatak pravo znanje poseduju oni koji upotrebljavaju itd. Sad ka#e evo dakle u $emusmo postigli dovoljno saglasnosti o stvarima koje podra#ava na! mimeti$ar ne zna ni!ta

!to bi bilo vredno pomena, podra#avanje je igra a ne pravi posao, itd. Ovde opet kao da sevra"a na u#i pojam podra#avanja ali uvodi ne!to drugo da je podra#avanje a time iumetnost neka vrsta igre. Neka vrste neobavezne aktivnosti, ne!to !to je neozbiljno, ne!to!to bi mo#da u drugom kontekstu moglo da se razume luksuzom itd. 'ta je priroda te igre ikakva je to igra mimeti$ka umetnost? Onda se ovaj posao podra#avanja odnosi ne!to !to je ve" tre"e iza istine, ali !ta je u osnovi ta mo" koju podra#avanje ime i na koje je svojstvo$oveka ta mo" usmerena, itd. Drugim re$ima, slikarstvo ali i pesni!tvo je igra i to igra saprividom koja ra$una na slabost na!e du!e odnosno slabost prirode, slabost onoga kakva je na!a du!a da smo podlo#ni tim razli$itim utiscima, da smo skloni tome da nas varaju$ula. Koliko su jake ove struje u shvatanju umetnosti kroz zapadnu filozofiju mo#da "etenajbolje videti da se ove formulacije ponavljaju kod Kanta, 51 paragraf, Kritika mo"isu%enja. I kod Platona se na neki na$in ka#e tako ne!to. Jer ova igra da ve"e izgleda kaomanje, da krivo izgleda kao pravo, perspektiva koja je otkrivena u to vreme, su sve stvarikoje po Platonovom mi!ljenju uve"avaju privid, predstavljaju stvari uobrazilje, kao stvari




9/9

razuma. 53 paragraf KMS, Kant. Pesni!tvo se igra prividom koji sama proizvodi. Odavdese polako pravi prelaz ka tre"em prigovoru. Prvi je bio ontolo!ki s obzirom na statuspostojanja umetni$kog proizvoda, drugi saznajni s obzirom na vrstu znanja bolje re"ineznanja koje poseduju umetnici podra#avaoci. Tre"i je psiholo!ki argument koji se uvelikoj meri vra"a na II i III knjigu, na $injenicu da se umetnost i poezija obra"aju $oveku injegovoj du!i ali jednom njenom delu.

U X podela du!e podela samo na razumni ili umni deo du!e, najbolji deo du!e i na slabijideo du!e, neumni deo du!e pla$ljivi deo du!e i ka#e mimeti$ki pesnik prirodno nije sklontom boljem delu du!e i njegov talenat se ne usmerava da se ovom dopadne, nego seusmerava na !aroliku narav koja se lako uzbu%uje jer se ba! ona mo#e dobro podra#avati.Pesnik mimeti$ar pravi dela koja su s obzirom na istinu bezvredna i ovo je novo obra"a seonom delu du!e koji nije najbolji, a ja$a onaj deo du!e koji razara razumnost. Dalje, sli$noonome ko bi vladavinu dr#ave prepustio r%ama itd. Mimeti$ki pesnik du!i svakog pojedincadaje itd. Najte#a optu#ba - najstra!nije je to !to ona mo#e da pokvari i odli$ne ljude.Drugim re$ima, najte#a optu#ba je ne samo da lo!e uti$e na omladinu ne samo !toproizvodi ne!to daleko od istine, ne samo !to proizvodi ne!to o $emu navodno zna ne!to ane zna ni!ta, ve" najte#a optu#ba da i one koji poseduju vrlinu mimeti$ka umetnost mo#eda pokvari. Citira dalje. Po njemu je ovde sa#aljenje !tetna emocija, ako gledamo dela ukojima se razvija sa#aljenja i sa#aljevamo nekad onda i u odre%enom trenutkusa#aljeva"emo i sami sebe itd. Kod Aristotela klju$na emocija. Isto tako pesni!tvo uti$e naljubavni #ivot, radosti itd. Ono gaji i zaliva ono !to bi trebalo da se osu!i. Ono nam zagospodare odre%uje ono !to treba da bude sluga ako ho"emo da budemo bolji i sre"niji.Vra"a se na ove istorijske motive i okolnosti koji ga nagone na ovu kritiku: a da nas pesnicine bi optu#ivali itd. Dozvoli"emo da oni koji su prijatelji pesni!tva u prozi govore o poezijiitd.Tako se zavr!ava ova Platonova kritika umetnosti posebno kritika podra#avanja, odnosnomimeti$ke umetnosti. On je na drugim mestima tako%e govorio o nekim temama i pitanjima

koja su relevantna za esteti$ku problematiku, u dijalogu Sofist ima brojnih zanimljivihmesta, u Filebu ima nekih aspekata Platonovog u$enja koje mogu da se razumeju kaoanaliza estetskog iskustva lepote i pozni dijalog Zakoni su naro$ito u II knjizi pro#eti nizomdruga$ijih ne radikalnih ovoliko refleksijama o umetnosti.



4 estetika

Documents