Положај жене у римском праву

Положај жене у Римском праву

Садржај

Увод Правни положај жене у античком Риму Положај жене у Риму Госпођа Конкубнине Литеретура

страна 3 страна 4 страна 6 страна 10 страна 11 страна 13

2

Положај жене у Римском праву

УводПре него што је започело истраживање довођено је у питање у ком правцу би требало кренути у погледу елаборације теме положаја жене у римском праву: а) да ли жена као равноправни или неравноправни члан правне,друштвене и брачне заједнице или пак, б) да размотримо све факторе који су на одређени условљавали начине живота,као и жену у њему, покушавајући да се вратимо у оно време.

Неколико битних карактеристика живота жене у породичном праву: а) животни век је био,у односу на данашње време, изузетно кратак, 20-30 година; б) пре Диоклецијановог пописа становништва Римско царство уопште не убраја жене у попис.

3

Положај жене у Римском праву

Правни положај жене у античком Риму

Када је у питању правни положај, римско право не нуди дефиницију жене јер се оне сматрају „бићима слабог ума“ (imbecillitas mentis). Ожењени мушкарац и жена сматрали су се оцем и мајком (pater familias i mater familias) али нису нужно морали бити родитељи у правном погледу. Такође,правни статус жене и права која је морала поштовати нису била увек јасно дефинисана, али се област жениног правног деловања искључиво ограничавала на њу саму, то јест нису могле представљати никог другог као ни утицати ни на кога. Неравноправност је посебно била могла изражена кроз законску и политичку инфериорност жене. Није имала никаква политичка права,ни пасивно ни активно право4

Положај жене у Римском правугласа.Била је изузетно ограничена по свим питањима:није могла саставити тестамент,није могла бити свестеник,вец само весталка,последња је поѕивана на наслеђе осим уколико је имала „положај кћери“,односно имовинска права је добијала само ако се остварила као мајка и супруга. Са друге стране,жене које се нису удавале зависиле су од добре воље своје породице,по правилу оца или брата којима је морал налагао да их издржавају. Једно време чак није било дозво ено да се женама остав а имовина путем тестамента осим супругама и кћерима,али чак су и оне путем опште формуле могле бити искључене из наследства. Ни пословна способност није била у бољем положају чему сведочи то да жене нису могле почети ниједан посао у судници,а да као заступника немају мушкарца. Данак незнању у погледу ствари које се тичу јавног живота као и слабости свог пола, плаћале су тиме што себе нису могле представљати у правним пословима. Сматрано је да су неспособне да би се позвале као сведок у било којој области правне науке. Гледане су као другоразредне, сличне робовима којима је било забрањено да буду сведоци. Као неудата, жена је потчињена породичном старешини, а удајом долази под власт (manus) мужа. Једине које су имале нешто повљнији положај, али ни тада нису биле потпуно самосталне и морале су да имају сагласност тутора, биле су богате удовице и имућне наследнице. Још једна неповољност у односу на мушкарце била је та што је само у изузетним ситуацијама могла да усвоји дете, на пример у случају када изгуби своје да би утешила.

5

Положај жене у Римском правуПоложај жене у браку

Брак представља чињенично стање с правним дејством. При склапању брака установљавао се мираз и други потези којима су супружници показивали своје намере, на пример муж је супругом називао жену која је живела са њим; на сведоцима је било да потврде да су присутвовали свечаности склапања брака...У случају да супруга и супруг желе да се разведу довољно је било да једно од њих само напусти брачну заједницу. Није било потребно чак ни да се бивши супружник обавести о разводу тако да су се често сретали мужеви који нису ни знали да се њихова жена развела од њих. Чињеница која нам говори да је у погледу брака имала нека права је та да је жена у случају да се развела или да је отерана, имала је право да понесе свој мираз уколико га је било. Деца су увек остајала са оцем Прва брачна ноћ је поразумевала да жена остаје „увређена од мужа“ , али је постојао и обичај да се супруг уздржи из обзира према жениној срамежљивости. У старом моралу, супруга је била „машина за рађање деце“ и служила је за одржавање домаћинства. Нови морал брак карактерише као пријатељство и трајну приврженост две особе које љубав воде једино у циљу продужења врсте, а никако ради личног задовољства.

6

Положај жене у Римском правуБрак је ,према старом моралу, схваћен као обавеза двоје људи да имају потомство. Супруга је до те мере представљала предмет да је чак могла бити размењивана међу пријатељима. Муж је био господар своје жене која је била третирана као велико дете, али које се ипак морало штедети због мираза и угледног оца. Ако је жена неверна, то је била велика срамота и најчешће се због тога пребацивало оцу или супругу грешнице. Тако је он имао обавезу коју је установио император Август, да исприча љубавне доживљаје своје супруге или кћери и јавности стави до знања како се са тим не слаже. Римљанима није сметало да се ожене разведеном женом или да се поново ожене женом која се у међувремену удавала за другог човека. Али било је извесних покушаја да се удовицама забрани да се поново удају. Постojале су различите врсте брака :1. Coemptio – симболична куповина жене као ствари која долази под власт мужа. 2. Confarreatio

–

брак

који

је

био

намењен

само

вишим

слојевима

карактеристчног религијског обреда.3. Usus – у колико мушкарац и жена живе заједно годину дана сматрају се

венчаним. Ако жена три ноћи за редом преноћи ван куће до брака не дође.4. Concubinat – заједница која није законом призната. 5. Manus brak – у њему жена има сличан положај као кћерка у породици (filiae

locus). Жена следи domicil свог мужа док се не уда своме имену додаје име оца, а када се уда додаје име мужа. Муж има право да жену, уколико почини неки деликт, казни, понекад чак и смртном казном. На пример, поред прељубе, жена је и за испијање вина кажњавана истом. Власник имовине је био paterfamilias мужа. Све што је жена наследи припало би мужу, односно његовом paterfamiliasu.6. Брак без мanusa – укида се туторство то јест осамостаљење жена. Веома битна

промена је она која се тиче имовине. Заправо, жена задржава и статус и имовину коју је имала пре скалапања брака. Власт мужа над женом је знатно

7

Положај жене у Римском правусмањења, на пример прељуба се не третира исто – муж може подићи тужбу (actio popularis). Развод Претпостављало се да је све што жена има припадало мужу. У почетку су разводи били ретки у старом Риму, али касније су постали учестали. Развод протеривањем жене називан је repudium. То протеривање је могло бити и без разлога. Форма развода се спроводила супротно од венчања. Такође разлози за прекид брака могли су бити смрт неког од супружника или губитак статуса слободног човека. Жена је била дужна да у жалости након смрти мужа проведе десет месеци, а касније годину дана. Разлог је био избегавање turbatio sanguinis. Много је било теже започети поступак развода од када је прихваћено хришћанство у живот и право Рима. Поред тога важан фактор су „кривци“. Од Јустинијановог времена развод се могао тражити : када оба супружника то траже споразумно, једностраним раскидом без кривице или једностраним раскидом због кривице. У колико је жена крива за развод, она губи право на поклон propter nuptias и повраћај мираза. За разлику од ње муж ће у истом случају бити кажњен новчано до једне четбртине имовине.

О порођају Упркос бројним компликацијама које су биле могуће у току порођаја и саме трудноће жене су се више бојале стерилности јер је једна од главних функција римске породице била репродукција. Смртност новорођенчади је био велики проблем свих друштвених слојева (двеста на хиљаду новорођене деце). Сматрало се да је ће трудница у седмом месецу трудноће имати лак порођај.

Деца Женска деца су била исто третирана као мушка само што су била под patria potestasom paterfamiliasa. Била су искључивана из наслеђа општом клаузулом, док су мушка деца морали поименице бити искључени.

8

Положај жене у Римском правуУ браку sine manu мајка се није сматрала сродником своје деце. Такође, уколико дође до развода није имала права на децу.

Гoспођа

9

Положај жене у Римском праву

Велики број мужева,али не сви,супругама препуштају бригу о домаћинству и кључеве од касе јер је сматрају достојном тога. Лекари препоручују женидбу и себе подредити ауторитету супруге јер је хигијенски да супруга има неку активност пошто богате жене нису имале шта да раде. Непрестано су уз себе имали робове који су били ту да спрече и најмањи покрет госпође. Спавала је сама,али је недалеко од постеље била робиња или више њих. Овакав положај госпође окарактерисан је као „покретни затвор“ који је свуда прати,али се ипак рачунао као частан,јер је била велика част бити мати породице. Кћери богатих људи су од очева наслеђивале понос и имовину која је само њена и не прелази мужу,дакле,има свој мираз и супругу је једнака у наследности и оставини. Својим богатством су могле престигнути мужа па па одбијају његову власт,а понекад чак играју важну политичку улогу подржане својим присталицама. Биле су способне и да бране част своје породице ако се супруг нађе у изгнанству или слично. Али могле су да имају и мање похвално држање.

Конкубине10

Положај жене у Римском правуНајпре су се конкубинама називале жене које су биле у везама са мушкарцима било да су они ожењени или не. Сви друствени слојеви су могли имати везу са конкубином,међутим само се они нижи нису могли њоме и оженити. Правници су сматрали да жена која има статус конкубине не треба бити презрена и да се конкубинат треба поистоветити са браком. У суштини, конкубина је слободна жена и када је у вези са мушкарцем, та веза мора бити моногамна. За ожењене мушкарце било је незамисливо да имају конкубину или бити са њих две у исто време. Деца рођена у конкубинату су слободна, али не носе очево већ мајчино име. Конкубинат жени не пружа ништа сем достојанства, али само ако је у стабилној и моногамној вези. У том случају би била веома поносна што је „мати породице“,али ће увек остати свесна своје инфериорности.

ЗакључакУ Римском праву жена је била ограничена влашћу мушкарца – paterfamiliasa, мужа или тутора, али то им није сметало да пре стичу духовну зрелост него мушкарци. Све у свему

11

Положај жене у Римском правуоно што углавном карактерише одлике жене у Римском праву је садржано у следећем цитату :

„Ако жена има храбрости пред животом Колико чевек име пред смрћу То је што има непоколебљиво веће самопоуздање у своју гипкост, Него човек у своју снагу.”Јован Дучућ „ Благо цара Радована“ На крају остаје када жена почне старити одржава брак рађањем и лепоту супруге надокнаћује угледом мајке.

12

Положај жене у Римском праву Литература1. Римско право, др Обрад Станојевић, Београд, 1994. 2. Римско приватно право, др Драгомир Сојчевић, Београд, 1978.3. Family and Familia in Roman Law and Life, Jane F. Gardner, Oxford, 1998.

4. Women in Roman Law and Society, Jane F. Gardner, Midland book, 1991.5. www.wikipedia.com 6. www.womenintheancientworld.com 7. Enciklopedija Encarta

13