Doc dr Ugrenović Slađanamaj 2009.g.

U morfološkom pogledu nervni sistem se deli na centralni (CNS) i periferni nervni sistem (PNS).CNS (systema nervosum centrale) čine mozak (encephalon) koji je smešten u lobanjskoj duplji i kičmena moždina (medulla spinalis) koja se nalazi u kičmenom kanalu (canalis vertebralis).PNS (systema nervosum periphericum) čine moždani živci (nervi craniales) i kičmeni živci (nervi spinales).

U funkcionalnom pogledu nervni sistem deli se nasomatski i autonomni nervni sistem.

mozak (encephalon) ikičmenu moždinu (medulla sinalis)

Tokom evolucije CNS čoveka je dostigao je najviši stepen razvoja i ne samo da reguliše rad svih organa i delova tela većsu i njegove karakteristike visoko razvijena svest i sposobnostapstraktnog mišljenja. Kora velikog mozga je najviši stepen razvoja sive mase CNS-a, sedište svesti, volje, osećanja, visoko interlektualnih i stvaralačih sposobnosti

Mozak se deli na tri dela: zadnji mozak (rhombencephalon):

- produžena moždina (1. medulla oblongata s. myelencephalon)- moždani most-(2. pons)- mali mozak- (3. cerebellum)

srednji mozak (4. mesencephalon) i prednji mozak (prosencephalon):

- međumozak (5. diencephalon) i - veliki mozak (6. telencephalon)

1

234

5

6

Truncus encephali (moždano stablo)- Medulla oblongata- Pons i - cerebellum

U središnjim, centralnim delovima CNS-a postoje šupljine, moždane komore

- ventriculus lateralis 1, - ventriculus tertius 2, - aqueductus cerebri 3, - ventriculus quartus 4,koje su povezane u moždani komorni

sistem koji je ispunjen cerebrospinalnom tečnošću (liquor cerebrospinalis).

Sredinom KM pruža se centralni kanal (canalis centralis medullae spinalis).

1 23

4

NS se razvija iz primitivnog ektoderma. Začetak nervnog tkiva javlja se krajem 3.nedelje intrauterinog života kada se od jednog posebnog dela ektoderma koji se naziva neuroektoderm od koga se razvija mozak, kičmena moždina i PNS. Osnovna forma CNS-a čoveka kompletira se oko 6.nedelje gestacije nakon čega sledi faza ćelijske proliferacije i migracijeIndukcija – oko 16.dana intrauterinog razvoja od mezoderma se formira notohorda koja određuje uzdužnu osovinu embriona i indukuje ektoderm koji je pokriva da se formira neuralna ploča.Neurulacija – od neuroektoderma se formira neuralna ploča (lamina neuralis), krajem 3.nedelje IUR. Ona se postepeno udubljuje i formira neuralni žleb (sulcus neuralis) čiji krajevi zadebljavaju pa se formiraju neuralni grebenovi (cristae neurales). Oko 20.dana neuralni grebenovi se sustiču i formiraju neuralnu cev (canalis neuralis).

Primarne moždane vezikule (4. nedelja IUR)

- prosencephalon (prednji mozak),

- mesencephalon (srednji mozak) i

- rhombecephalon (zadnji mozak).

- Na spoju rhombencephalona sa kičmenom koždinom postoji nagib –cervikalna krivina, kao i u nivou mesencephalona-cefalična krivina.

Sekundarne moždane vezikule – u toku 5.nedelje IUR pojavljuju se dodatne krivine koje primarne vezikule dele na 5 sekundarnih m.vezikula.-Pontinska krivina deli rombencefalon na mijelencefalon i metencefalon. -Telencefalična krivina deli prednji mozak na diencefalon i telencefalon.

Telencefalon počinje da se razvija krajem 5.nedelje iz dva lateralna proširenja koje se označavaju kao telencefalične moždane vezikule. U 10.nedelji su sve glavne strukture CNS-a se jasno raspoznaju po svojoj morfologiji, a sve strukture mozga prisutne su krajem prvog trimestra razvoja.Ventrikularni sistem nastaje proširivanjem lumena cefaličnih delova neuralne cevi. Od šupljine telencefaličnih vezikula nastaju lateralne komore, šupljina diencefalona postaje III komora, a rombencefalična šupljina IV komora.

Nervno tkivo (textus nervosus) čine nervne ćelije, neuroni i potporne ćelije tj. glija ćelije. Nervna ćelija-neuron je osnovna morfološka i funkcionalna jedinica nervnog sistema. Nervna ćelija ima telo i nastavke. Telo nervne ćelije (soma) sadrži citoplazmu u kojoj su uronjeni jedro i brojne organele. Različitog je oblika (zvezdast, piramidalan, kruškast) i veličine. Citoplazma nervne ćelije okružena je plazma membranom og koje se odvajaju nastavci koji mogu biti:kratki kada se nazivaju dendriti idugi, kada se nazivaju aksoni (ili neuriti).

soma

dendriti

axon

aksonski brežuljak

inicijalni segment

telodendron

kolateralne grane

Prema broju nastavaka neuroni se dele na: neuron (preudo)unipolare poseduje jedan nastavak oblika slova T koji poseduje kratko zajedničko stablo koje se veoma brzo deli na jedan centralni i jedan periferni nastavak. Smatra se da nastaju iz bipolarnih neurona, spajanjem dva nastavka u zajedničko stablo (neuroni spinalnih gangliona kičmenih živaca i senzitivnih gangliona kranijalnih živaca).

neuron bipolare poseduje jedan dendrit i jedan akson koji polaze sa suprotnih krajeva tela (bipolarne ćelije ganglijskog sloja retine, ganglion VIII kranijalnog nerva, olfaktivna sluzokoža).

neuron multipolare poseduje veći broj razgranatih dendrita i jedan akson. Većina neurona CNS-a je ovog tipa.

Prema dužini aksona neuroni se dele na:neuroni Goldži tip I- koji poseduju dugačak aksonneuroni Goldži tip II- poseduju kratak akson

Glijalne ćelijeNeuroglija je drugi najbrojniji ćelijski sastavni elemenat nervnog tkiva. Njena uloga je potporna (popunjava prostore između tela i nastavaka nervnih ćelija), odbrambena, uloga fagocitozi i uloga u stvaranju mijelina. makroglija - koja se deli na

- astrocite (astrocytus), membrana limitans glialis superficialis et perivascularis) i

- oligodendrocite (oligodendrocytus)Mikroglija (gliocytus)Ependimne ćelije (ependymocytus)

Veza između dva neurona u lancu ili neurona i efektornih organa (mišići i žlezde) naziva se sinapsa. Sinapsa je funkcionalna veza koja omogućava prenos impulsa sa jedne na drugu ćeliju. U zavisnosti od toga koji delovi neurona ostvaruju sinaptički kontakt razlikuju se :

synapsis axodendriticasynapsis axosomaticasynapsis axoaxonalis

synapsis somatodendriticasynapsis somatosomaticasynapsis dendrodendritica

Kora velikog mozga sadrži oko 14 milijardi neurona a svaki od njih formira približno 1000 sinapsi!

Sinapse mogu biti hemijske i električne. Najčešće su hemijske sinapse. Hemijska materija koja prenosi ili zaustavlja nervni impuls naziva se neurotransmiter. Najpoznatiji neurotransmiteri su: acetil-holin, noradrenalin, adrenalin, glutamat, dopamin, serotonin, gamaaminobuterna kiselina, enkefalin, supstanca P. U zavisnosti da li ove hemijske supstance omogućavaju prenos impulsa ili ga koče nerotransmiteri se dele na ekscitatorne i inhibitorne.

Tipična hemijska sinapsa se sastoji iz:presinapričkog dela (pars presynaptica)-1sinaptičke pukotine (fissura synaptica)-2postsinaptičkog dela (pars postsynaptica-3)

-12

3

Ekscitatorne sinapse

Inhibitorne sinapse

Siva masa (substantia grisea), nju grade tela nervnih ćelija, nemijelinizovani nastavci (dendriti i početni delovi aksona) i glijalne ćelije. Bela masa (substantia alba) nju grade dugi nastavci neurona koji su obavijeni mijelinskim omotačem. retikularna formacija (formatio reticularis) sastoji se iz manjih ili većih ostrvaca sive mase međusobno razdvojenih brojnim snopovima bele masepihtijasta masa (substantia gelatinosa), Pihtijastu masu čini siva masa u kojoj se nalazi velika količina neuroglije.

columnae nuclei,laminae

cortex

Putevi bele mase:Tractus, nervni put koji predstavlja grupu aksona koji najčešće polaze iz istog dela CNS-a, imaju određeni položaj i smer pružanja, završavaju se u drugom delu CNS-a i pripadaju istom funkcionalnom sistemu (npr. tr. corticospinalis)Fasciculus, snop vlakana koji sadrži aksone različitog porekla, koji pripadaju i različitim funkcionalnim sistemima (npr. fasciculus longitudinalis medialis)

Morfološki sve puteve možemo grupisati u tri osnovna tipa:

asocijativni putevi (tractus nervosi associationes)- povezuju sive mase na istoj strani (ispilateralne) CNS-a. Ima ih u velikom broju u svim delovima CNS-a.komisuralni putevi (tractus nervosi commissurales) spajaju kontralateralna područja istog dela CNS-aprojekcioni putevi (tractus nervosi projectiones) povezuju udaljene različite delove CNS-a. Prema pravcu prenošenja impulsa projekcione puteve možemo podeliti na motorne (eferentne, nishodne) i senzitivne (aferentne, ushodne).

neuroaxis

pruža se od luka prvog vratnog pršljena (C1) do visine L1-L2 pršljena. Oblika je cilindra (vrpce) blago spljoštenog u sagitalnoj ravnidužine 42-45cm, poprečnog prečnika 10-12mmsagitalnog 8-9mm

Njoj se opisuju 2 zadebljanja:1. vratno zadebljanje

(intumescentio cericalis) od C4 (C3)-Th1 (Th2) segmenta kičmene moždine

2. slabinsko-krsno zadebljanje (intumescentio lumbosacralis) od L4-S3 segmenta kičmene moždine

intumescentio lumbosacralis

Intumescentiocervicalis

conus medullariszavršna nit (filum terminale) koja je tvrdom moždanicom (dura mater) podeljena na unutrašnji deo (filum terminale internum) i spoljašnji deo (filum terminale externum).

Prednja stranaprednja uzdužna pukotina (fissura mediana anterior)

Zadnja stranazadnji središnji žleb (sulcus medianus posterior)Bočne strane:

• prednje spoljašnji (sulcus anterolateralis)• zadnje spoljašnji (sulcus posterolateralis)• u gornjem delu kičmene moždine (vratni i

gornje grudni deo) nalazi se još jedan žleb (sulcus intermedius posterior)

Pod segmentom se podrazumeva deo tkiva kičmene moždine iz kog izlazi jedan par kičmenih živaca i može se smatrat njenom morfološkom i funkcionalnom jedinicom.

Kičmena moždina je podeljena u segmente:8 vratnih (segmenta cervicalia), 12 grudnih (segmenta thoracica), 5 slabinskih (segmenta lumbalia), 5 krsnih (segmenta sacralia) i 1-3 trtična (segmenta coccygea).

Iz kičmene moždine izlazi 31 par kičmenih živaca (nervi spinales):8 vratnih (nervi cervicales), 12 grudnih (nervi thoracici), 5 slabinskih (nervi lumbales), 5 krsnih (nervi casrales), i 1 trtični (nervus coccygeus).Cauda equina

radix anterior s. ventralis - GSE (generalno

somateoeferentna) I - GVE vlakna (generalno

visceroeferentna)

radix posterior s. dorasalis,njemu je pridodat spinalni ganglion (ganglion spinalae)

- GSA (generalno somatoaferentna)

- GVA (generalno visceroaferentna

GSE

GVE

GSA

GVA

MIOTOMDERMATOM

Oba korena se spajaju i grade spinalni živac koji ima kratko stablo, napušta kičmeni kanal kroz intervertebralni otvor i deli se na 4 završne grane:r.meningeus-r.anterior s.ventralis r.posterior s. dorsalis r. communicans albus

Siva masa (substantia grisea)

- Columnae griseae

Bela masa (substantia alba)

- projekcioni, komisuralni i asocijativni putevi

Stubovi sive mase - columnae griseae1. columna anterior - cornu anterior 2. columna posterior - cornu posterior 3. columna intermedia- cornu lateralae, od C8-L2 segmenta4. commisura grisea

1

2

34

substantia intermedia centralis

substantia intermedia lateralis

formatio reticularis

canalis centralis

substantia gelatinosa

Zadnji rogovi- cornu posterior(senzitivni rogovi)

Zadnjim rogovima se opisuju sledeći delovi: 1.vrh (apex), 2.glava (caput), 3.vrat (collum, cervix), i 4.baza (basis). U njima se načaze senzitivna jedra gde se završavaju centralni nastavci neurona smeštenih u spinalnim ganglionima koji prenose osećaje bola, dodira i temperature.

1234

U prednjim rogovima se nalaze motorna jedra (alfa-motoneuroni za mišićna vlakna i gama-motoneuroni za mišićna vretena)

Prednji rogovi- cornu anterior(motorni rogovi)

1. nucleus anterior2. nucleus anteromedialis3. nucleus anterolateralis4. nucleus centralis5. nucleus posteromedialis6. nucleus posterolateralis7. nucleus retroposterolateralis8. nucleus n. phrenici (C4-C7)9. nucleus spinalis n. accessorii

(C1-C6)

21,3

4,8

567

9

Prednji rogovi- somatotopska organizacija

• Iz medijalno postavljenih jedara plaze vlakna koja inervišu mišiće trupa dok iz lateralno postavljenih jedara vlakna koja inervišu muskulaturu ekstremiteta, dok vlakna nc. retroposterolateralisa mišiće šake i stopala. Istovremeno prednja grupa jedara reguliše funkciju ekstenzora a zadnja grupa jedara funkciju fleksora

• nucleus anterior• nucleus anteromedialis (ekstenzori trupa)• nucleus anterolateralis (fleksore i ekstenzore nadlakta i natkolenice)• nucleus centralis• nucleus posteromedialis (fleksore trupa)• nucleus posterolateralis (fleksore i ekstenzore podlakta i potkolenice)• nucleus retroposterolateralis (za mišiće šake i stopala)

Simpatički centar (centrum sympathicum) se pruža od C8-L2 segmenta kičmene moždinenc. intermediolateralis koji se pruža od od Th1-L2 segmenta KM. Iz ovog jedra polaze vlakna (GVE-Sym) koja preko prednjih korenova kičmenih živaca i belih komunikantnih grana uspostavljaju vezu sa ganglionima simpatičkog stabla.). centar za širenje zenice (centrum ciliospinale- Budge) od C8-Th1 segmenta, odakle polaze vlakna za inervaciju m.dilatatora pupullae, simpatički centar za rad srca od Th2-Th4 segmenta, odakle polaze simpatička preganglijaska vlakna za inervaciju srca.

Bočni rogovi- cornu lateralae(autonomni rogovi)

Parasimpatički centar (centrum parasymphaticus) se takođe nalazi u bočnim kolumnama u visini S2-S4 segmenta kičmene moždine, (nuclei parasymphatici sacrales), centar za mikciju, defekaciju i erekcijuIz parasimpatičkog centra polaze preganglijska vlakna -nn. splanchnici pelvici koji odlaze do karličnog spleta (plexus pelvicus) za inervaciju karličnih organa.

Bočni rogovi- cornu lateralae(autonomni rogovi) Siva masa kičmene moždine je prema

Rexedu podeljena u X lamina (laminae spinales). Lamine se razlikuju po rasporedu, veličini, vrsti nervnih ćelija kao i prema funkciji (citoarhitektonska podela). U zadnjim rogovima nalaze se lamine od I-VI (lamina IV-nc.proprius, lamina I-nc.marginalis). Lamina VII odgovara sivoj spojnici i spoljašnjem rogu.

- nc. intermediomedialis čitavom dužinom kičmene moždine i u njemu se završavaju aferentna viscerosenzitivna vlakna .

- nc. intermediolateralis koji se pruža od od Th1-L2 segmenta KM. Iz ovog jedra polaze vlakna (GVE-Sym) koja preko prednjih korenova kičmenih živaca i belih komunikantnih grana uspostavljaju vezu sa ganglionima simpatičkog stabla. U ovom delu od S2-S4 se nalaze sakralna parasimpatička jedra (nuclei parasymphatici sacralesU prednjim rogovima sive mase KM nalaze lamine VIII i IX, lamina X je deo sive mase oko centralnog kanala. (GVA). 1 2

Bela masa KM sastoji se od 3 snopa:prednjeg (funiculus anterior), bočnog (funiculus lateralis) i zadnjeg (funiculus posterior) prednja (commisura alba anterior) i zadnja (commisura alba posterior).

FA

FL

FP

Belu masu KM grade putevi. Prolazni, projekcioni putevi su postavljeni više prema površini KM, dok su bliže sivoj masi postavljeni asocijacioni i komisuralni. Asocijativni putevi povezuju delove sive mase na istoj strani KM, mnogobrojni su i grupišu se u intra i intersegmentalne, i nose naziv

- fasciculus proprius anterior, - fasciculus proprius lateralis, - fasciculus proprius posterior.

Komisuralni putevi povezuju delove sive mase na kontralatralnim stranama KM i prolaze kroz prednju i zadnju belu spojnicu.Projekcioni putevi povezuju udaljene strukture nervnog sistema sa KM (ushodni tj senzitivni i nishodni tj. motorni).

fasciculus longitudinalis medialis (ASICIJACIONI)tractus corticospinalis anterior (NISHODNI), neukršteni deo piramidalnog putatractus tectospinalis anterior (NISHODNI) polaze iz gornjih kolikulusa i idu do 1-4 vratnog segmenta, koordiniše pokrete očiju i glavetractus vestibulospinalis (medialis et lateralis) (NISHODNI) medijalni polazi iz medijalnog vestibularnog jedra do grudnog dela KM, reguliše tonus mišića vrata i gornjih ekstremiteta, funkcija lateralnog nije poznata kod ljuditractus interstitiospinalis (NISHODNI), polazi iz Cajalovog intersticijalnog jedra unutar f.l.m, nedovoljno poznata funkcijafibre olivospinales (NISHODNI), nisu identifikovane kod ljudifibrae reticulospinales (NISHODNI), descedentna vlakna bulboretikulospinalnog puta, neidentifikovana kod čovekatractus pontoreticulospinalis (tr. reticulospinalis medialis) (NISHODNI), polazi iz pontinskih retikularnih jedaratractus raphespinalis anterior, (NISHODNI) eferentna vlakna f.l.m. iz nc. raphe pallidus i nc. raphe obscurustractus spinothalamicus anterior (USHODNI), prenose utiske površnog senzibiliteta trupa i udova

funiculus anteriorfuniculus anterior--između prednje središnje fisure

i prednjih rogova sive mase

prednji deo spoljašnjeg funikulusa (funiculus anterolateralis), koji se nalazi ispred i spolja u odnosu na prednji rog prolaze:tractus spinothalamicus lateralis (USHODNI) uglavnom za osećaj bola i temperaturetractus spinocerebellaris anterior (USHODNI), duboki nesvesni senzibilitet donje polovine telatractus spinotectalis (USHODNI) neka vlakna idu do gornjih kolikulusa aneka do periakveduktalne sive mase i retikularne formacije mesencefalonatractus spinoreticularis (USHODNI), do retikularne formacije M.O. za emotivnnu konotaciju bolatractus spinoolivaris (USHODNI), do donjeg olivarnog jedra, prenose impulse iz kože i proprioceotivni senzibilitettractus reticulospinalis (lateralis), NISHODNI

funiculus lateralisfuniculus lateralis--nalazi između prednjih i zadnjih

rogova sive mase KM i korenova kičmenih živaca.

zadnji deo spoljašnjeg funikulusa (funiculus posterolateralis), koji se nalazi spolja u odnosu na zadnji rog i središnje sive mase prolaze:tractus corticospinalis lateralis, (NISHODNA) ukrštena vlakna piramidalnog putatractus tectospinalis (NISHODNA) tractus reticulospinalis lateralis (NISHODNA), tractus rubrospinalis (NISHODNA) ukrštena vlakna iz magnocelularnog dela crvenog jedratractus spinocerebellaris posterior (USHODNA) duboki senzibilitet donje polovine tela

fasciculus proprius posterior fasciculis gracilis- USHODNI (celom dužinom funikulusa) duboki svesni senzibilitet donje polovine trupa i donjih udovafasciculus cuneatus – USHODNI (tek od nivoa Th 8 i naviše) duboki svesni senzibilitet gornje polovine trupa i gornjih udova

funiculus posteriorfuniculus posterior--između zadnje središnjeg žleba i zadnjeg roga sive

mase KM

Povreda gornjeg vratnog dela KM:-spastička kvadriplegija, hiperrefleksija-gubutak senzibiliteta ispod nivoa povrede

Povreda donjeg vratnog dela KM: -slabost i arefleksija mišića gornjeg ekstremiteta-spastička parapareza i hirerrefleksija donjih ekstremiteta-gubutak senzibiliteta ispod nivoa povrede

Povreda grudnog dela KM:-spastička parapareza, hiperrefleksija-gubutak senzibiliteta ispod nivoa povrede

Povreda slabinskog dela KM:-slabost mišića, arefleksija mišića donjih ekstremiteta-gubutak senzibiliteta ispod nivoa povrede

Povreda jedne polovine KM:Braun-Sekarov sindrom:-hemiplegija ispod mesta lezije sa iste strane-kontralateralni gubitak osećaja bola i temperature

Produžena moždina nastavlja kičmenu moždinu i pruža se do moždanog mosta (pons).Granice prema skeletu: od luka I vratnog pršljena (atlas) do sredine klivusa (clivus).To je neparna simetrična struktura

oblika je zarubljene kupe širom bazom okrenutom naviše prema ponsu, a užom bazom okrenutom prema KM. PM je početni deo moždanog stabla kome opisujemo 4 strane:

- prednju (ventralnu), - zadnju (dorzalnu) i - dve uzane bočne strane (od

anterolateralnog do posterolateralnog žleba).

1. Granice: A- donja granica mesto gde se

ukršta piramidalni put (decussatio pyramidum),

B- gornja granica prema ponsu bulbopontinski žleb (sulcus bulbopontinus). (VI, VII, VIIbis, VIII)

2. fissura mediana anterior3. foramen caecum medullae

oblongatae4. pyramis medullae

oblongatae (tr. corticospinalis s. pyramidalis)

5. sulcus aterolateralis, sulcus praeolivaris (XII)

6. oliva (nc. olivaris inferior)7. area retroolivaris, sulcus

retrolivaris, sulcus posterolateralis (IX, X, XI)

8. pedunculus cerebellaris inferior

46

68

1A

1B

25

7

1. Granice: A- donja prema KM jeste mesto izlaska

korenčića I vratnog kičmenog živca, B- gornju granicu prema ponsu čine

medularne strije 2. sulcus medianus posterior3. tuberculum gracile (nc. gracilis)4. tuberculum cuneatum (nc. cuneatus)5. tuberculum trigeminale (nc. spinalis

nervi trigemini)6. obex7. fossa rhomboidea, pars bulbaris8. sulcus medianus9. sulcus limitans10. eminentia medialis (jedra kranijalnih

nerava11. fovea inferior12. trigonum nervi hypoglossi (nc. nervi

hypoglossi)13. trigonum nervi vagi (nc. dorsalis nervi

vagi)14. funiculus separans15. area postrema

2 3 4

1B

pars bulbaris

pars pontina

Fossa rhomboidea

Sivu masu (substantia grisea) čine:

1. jedra kranijalnih nerava,

2. relejna jedra i 3. retikularna formacija.

Belu masu (substantia alba) čine:

1. brojni projekcioni, 2. asocijativni i 3. komisuralni putevi

Jedra kranijalnih nerava predstavljaju nastavak sive mase KM pri čemu su stubovi sive mase razbijeni snopovima bele mase na manje celine tj. jedra. Ona se poput vlakana na periferiji dele na:GSA, generalna somatoaferentna jedraGVA, generalno visceroaferentna jedraGSE, generalno somatoeferentna jedraGVE, Psy, generalno visceroeferentna parasimpatička jedraSSA, specijalno somatoaferentno jedro u kome se završavaju vlakna VIII kranijalnog nervaSVA, specijalno visceroaferentna jedra, u kojima se završavaju vlakna za ukusSVE, specijalno visceroeferentna jedra, iz njih polaze motorna vlakna za inervaciju mišića koji nastaju iz škržnih lukova (mimični, mastikatorni mišići, mišići mekog nepca, farinksa i larinksa)

U PM nalaze se jedra XII, XI, X, IX, delimično VIII, i spinalno jedro V kranijalnog nerva.

Stubovi jedara kranijalnih živaca su idući od srednje linije medullae oblongate upolje:o Unutrašnji motorni stub GSE jedara

(nucleus n. hypoglossi, nucleus n. abducentis, nucleus n. trochlearis, nucleus n. oculomotorii), potiče od baza prednjih rogova sive mase

o Srednji stub parasimpatičkih GVE jedara (nucleus dorsalis n. vagi, nucleus salivatorius inferior, nucleus salivatorius superior, nuclei accessorii nn. oculomotorii) koji potiče od bočnog stuba sive mase

o Spoljašnji motorni stub SVE jedara (nucleus ambiguus, nucleus n. facialis, nucleus motorius n. trigeminalis) koji potiče od prednjeg kraja prednjih rogova

o Unutrašnji stub senzitivnih jedara koji potiče od baza zadnjeg roga sive mase obuhvata nucleus tractus solitarii koji prima GVA i SVA vlakna

o Lateralnije se nalazi stub koji sadrži GSA jedra n. trigeminus-a (nucleus pontinus n. trigeminalis, nucleus mesencephalicus n. trigeminalis i nucleus spinalis n. trigeminalis)

o Najlateralnije se nalaze SSA jedra n. vestibulocochlearis-a (nucleus cochlearis anterior et posterior, nucleus vestibularis superior, inferior, lateralis et medialis)

XII - n.hypoglossus1. Jedro podjezičnog živca (nc. nervi

hypoglossi)- GSE,jedro je smešteno na dorzalnoj strani PM (trigonum nervi hypoglossi), iz ovog jedra polaze vlakna koja inervišu poprečno-prugaste mišiće jezika. Lezija ovog jedra dovodi do slabosti i atrofije ipsilateralnih mišića jezika.

XI – n. accessorius1. spinalno jedro (nc. spinalis nervi accessorii) – GSE,

počinje od donjeg dela maslinastog jedra i pruža se niz prednje kolumne KM do VI vratnog segmenta, iz njega polaze vlakna koja obrazuju kičmeni koren živca (radix spinalis nervi accessorii) a koji nosi vlakna za inervaciju m. trapeziusa i m. sternocleidomastoideus-a.

2. ambigusno jedro (nc. ambiguus)- SVE, zajedničko jedro za IX, X i XI kranijalni nerv, iz njegovog donjeg dela polaze vlakna koja obrazuju kranijalni koren živca (radix cranialis nervi accessorii) koja se priključuju vagusu i preko njegovih grana inervišu mišiće mekog nepca, farinksa i larinksa.

X – n. Vagus1. ambigusno jedro (nc. ambiguus)- SVE, jedro za IX, X i XI

kranijalni nerv za inervaciju mišića mekog nepsa, ždrela i larinksa (i navodni izvor GVE vlakana vagusa)

2. Nc. retroambiguualis et nc. dorsomedilais – dva mala jedra na granici medullae spinalis et medullae oblongatae

3. usamljeno jedro (nc. solitarius) – SVA + GVA, je čitav kompleks jedara u kojima se završavaju vlakna solitarnog trakta (tr.solitarius). U gornjem kraju usamljenog jedra završavaju se SVA vlakna za ukus VII i IX kranijalnog nerva pa je taj deo označen i kao gustativno jedro (nc. gustatorius). U donjem delu usamljenog jedra završavaju se GVA vlakna koja predominantno dolaze preko X kranijalnog nerva (iz karotidnog sinusa, grudnih i trbušnih organa). Donji krajevi usamljenog jedra spojeni su posebnim jedrom označenim kao nc. commissuralis nervi vagi.

4. Nc. spinalis n. trigeminalis – GSA u njemu završavaju GSA vlakna iz kože meatus acusticus externus-a, kao i GVA nociceptivna vlakna iz sluzokože ždrela, grkljana i gornjeg dela jednjaka.

5. dorzalno jedro (nc. dorsalis nervi vagi) - GVE- Psy se nalazi ispod trougla vagusa na podu rombaste jame (trigonum nervi vagi), i iz njega polaze parasimpatička vlakna koja preko grana vagusa odlaze do organa grudne i trbušne duplje. Preko ovih vlakana vrši se regulacija sekrecije mnogih žlezdi pa se ovo jedro označava kao vagusni sekretorni centar.

IX – n. glossopharyngeus1. ambigusno jedro (nc. ambiguus)- SVE, za

m.stylopharyngeus i gornji deo m. constrictor pharingis superior

2. usamljeno jedro (nc. solitarius) - SVA + GVA, specijalna visceroaferentna vlakna za ukus iz opšančenih i listastih papila završavaju u gornjem delu usamljenog jedra (nc.gustatorius). Generalno visceroaferentna vlakna dolaze iz baroreceptora karotidnog sinusa preko njegove grane (ramus sinus carotici) dolaze do donjeg dela usamljenog jedra. Odatle se reflek prebacuje na parasimpatičko jedro vagusa i preko njegovih GVE- Psy vlakana do sprovodnog aparata srca i miokarda. Ovaj refleks je označen kao refleks karotidnog sinusa i reguliše krvni pritisak.

3. Nc. spinalis n. trigeminalis – GSA u njemu završavaju GSA vlakna iz kože iza uva, kao i vlakna iz sluzokože srednjeg uva, Eustahijeve tube i delimično ždrela

4. donje pljuvačno jedro (nc. salivatorius inferior) – GVE- Psy iz koga polaze preganglijska parasimpatička vlakna koja će preko otičkog gangliona da inervišu parotidnu pljuvačnu žlezdu.

Sastoji se iz lateralnog i medijalnog dela koji u sebe uključuju veći broj manjih jedaracaU ovom jedru završavaju centralni

nastavci neurona I koji su u vezi sa specifičnim receptorima i receptorima u unutrašnjim organimaU njemu se nalaze neuroni II koji su svojim nastavcima u vezi sa jedrima drugih moždanih živaca, retikularnom formacijom, hipotalamusom i kičmenom moždinomZbog recipročnih veza sa ovim strukturama CNS-a nc. tractus solitarii uključeno je u regulaciju disanja, rada srca, arterijskog pritiska, u regulaciji refleksa salivacije, gutanja, povraćanja, kašlja itd.Rostralni deo lateralnog dela nc. tractus solitarii predstavlja nc. gustatorius, u kome završavaju vlakna n. facialis-a, n. glossopharyngeus-a i n. vagusa poreklom iz gustativnih papila, a nalaze se neuroni II koji svojim nastavcima obrazuju centralni neuron gustativnog puta

Sastoji se iz: › Inspiratornog centra u kaudalnom delu nc.

tractus solitarii› Ekspiratornog centra u nc. retroambigualis n.

vagus-a› Pneumotaksičnog centra za regulaciju

frekvence disanja u parabrahijalnom jedru retikularne formacije isthmus rhombencephali

Inspiratorni centar se nalazi pod uticajem ekscitatornih i inhibitornih impulsa:

› Ekscitatorni impulsi dolaze iz hemoreceptorskih zona u:

Medulla oblongata – neuroni retikularne formacije neposredno ispod površine u nivou mesta izlaska n. glossopharyngeus-a, koji reaguju na promene koncentracije H+ jona u liquor cerebrospinalisGlomus aorticum – ekscitatorni impulsi dospevaju u inspiratorni centar preko n. vagus-aGlomus caroticum – ekscitatorni impulsi dospevaju u inspiratorni centar preko Heringovog živca

› Inhibitorni impulsi dospevaju u inspiratorni centar iz pluća preko n. vagus-a

› Iz inspiratornog centra vlakna vlakna odlaze do jedra n. phrenicus-a i i motornih jedara onih segmenata kičmene moždine koji inervišu mm. intercostalis externi

Ekspiratorni centar je aktivan samo pri forsiranom disanju

› Vlakna iz ovog centra završavaju u prednjim rogovima sive mase onih segmenata kičmene moždine koji inervišu mm. intercostales interni i pomoćnu respiratornu muskulaturu

Predstavlja centar za regulaciju srčanog rada i regulaciju krvnog pritiska› Nalazi se u retikularnoj formaciji

medullae oblongatae, nekim relejnim jedrima, jedrima n. vagus-a; u njegov rad je uključen i nc. tractus solitarii zbog veza sa baroreceptorima

› Sastoji se iz:Presornih zona sa ekscitatornim dejstvomDepresornih zona sa inhibitornim dejstvom

› Baroreceptori se nalaze u:Arcus aortae – odatle preko n. vagus-a dospevaju u nc. tractus solitariiSinus caroticus – odakle preko Heringovog živca dospevaju u nc. tractus solitarii

› Neuroni nc. tractus solitarii daju tri snopa aksona:

Jedan snop završava u delu nc. ambiguus gde se nalaze preganglijski GVE neuroni koji deluju depresorno na srceDruga grupa završava u presornoj i depresornoj zoni vazomotornog centra; odatle polaze vlakna za preganglijske GVE neurone u simpatičkom centru kičmene moždine, koji regulišu rad srca i tonus arteriolaTreća grupa završava u nc supraopticus et nc. paraventricularis hypothalami gde stimulišu lučenje vazopresina koji reguliše tonus arteriola

Relejna jedra moždanog stabla su dobro ograničene grupe neurona koje pripadaju jednom od neuronskih sistema (motornom, senzitivnom ili čulnom). U ovim jedrima se potpuno ili delimično prekidaju vlakna odgovrajućeg sistema puteva i nastavljaju se aksonima relejnog jedra čime se uspostavlja morfološka i funkcionalna celina. Ova jedra nisu samo centri kroz koje prolaze impulsi ili se u njima završavaju već se u njima vrši obrada pristiglih impulsa. Relejna jedra su po svojoj građi i funkciji karakteristična za moždano stablo, nema ih u kičmenoj moždini pa se označavaju i kao nove sive mase.Relejna jedra PM dele se u dve grupe:

relejna jedra maslinastog kompleksa Complexus olivaris inferior

relejna jedra zadnjeg funikulusa

relejna jedra olivarnog kompleksa (relejno jedro malog mozga)

1. nc. olivaris inferior- Donje olivarno jedro izaziva ispupčenje nazvano oliva, dugačko je oko 15mm, naborane je površine i ima hilus (hilum). Oko njega se nalazi razgranata mreža mijelinizovanih vlakana koja mu grade neku vrstu omotača (amiculum olivare). Ovo jedro je ekstrapiramidalno relejno jedro.

Aferentna vlakna su: tr. spinoolivaris, tr. rubroolivaris, tr. tegmentalis centralis.

Eferentna vlakna su: tr. olivospinalis, tr. olivocerebellaris,tr. olivoreticularis.

2. nc. olivaris accessorius medialis

3. nc. olivaris accessorius posterior

relejna jedra zadnjeg funikulusa1. nc. gracilis, izaziva tuberculum

gracile, u njemu se završavaju vlakna fasciculusa gracilisa, puta za duboki svesni senzibilitet donje polovine trupa.

2. nc. cuneatus, izaziva tuberculum cuneatum, u kome se završavaju vlakna fasciculus cuneatusa, puta za duboki svesni senzibilitet gornje polovine trupa.

Iz ova dva jedra polaze lučna vlakna (fibrae arcuate interne posteriores s. dorsales) koja se ukrštaju (decussatio lemniscorum) i obrazuju unutrašnji lemniskus (lemniscus medialis) koji predstavlja centralni neuron puta za duboki svesni senzibilitet trupa i udova

3. nc. cuneatus accessorius – od njega polaze vlakna koja obrazuju neukršten tr. cuneocerebellaris, koji predstavlja centralni neuron puta za duboki, nesvesni senzibilitet gornjeg dela trupa.

Retikularna jedra PM su prema položaju grupisana u:

1. Medijalna zona- jedra smeštena uz samu središnu liniju PM i to su:

A- nuclei raphes: - nc. raphes obscurus, - nc. raphes pallidus, - nc. raphes magnusB- nuclei paramediani2. Intermedijalna ili gigantocelularna

zona- jedra sastavljena od velikih neurona

- nc. gigantocellularis,- nc. gigantocellularis anterior et lateralis, - nc. interfascicularis n. hypoglossi, - nc. reticularis intermedius, - nc. reticularis centralis

Lateralna ili parvocellularna zona, jedra sastavljena od neurona male i srednje veličine

- nc. reticularis parvocellularis,- nc. reticularis lateralis

Belu masu PM čine brojni projekcioni, asocijativni i komisuralni putevi.Projekcioni putevi uglavnom samo prolaze kroz PM i dele se na puteve koji prolaze kroz bazalni deo i puteve koji prolaze kroz tegmentum PM.

kroz bazalni deo PM prolaze

kroz središnji deo tegmentuma PM prolaze:

kroz intermedijalni deo tegmentuma PM prolaze:

kroz lateralni deo tegmentuma PM prolaze:

1. fibrae corticospinales2. fibrae

corticonucleares3. fibrae

corticoreticulares

1. lemniscus medialis2. fasciculus

longitudinalis medialis

3. fasciculus longitudinalis dorsalis

4. tr. tectospinalis5. tr. reticulospinalis

anterior6. tr. raphe spinalis

anterior

1. tr.tegmentalis centralis

2. tr. rubrospinalis3. tr. vestibulospinalis

lateralis et medialis4. tr. spinoreticularis

1. tr. spinothalamicus2. tr. spinotectalis3. tr. spinocerebellaris

anterior et posterior4. tr. cuneocerebellaris

Putevi koji se nastaju u PM su:1. fibrae arcuatae externae ventrales, vlakna koja polaze iz arkuatnog jedra -nc.

arcualtus (grupa nervnih ćelija ispred piramisa), obilaze oko donjeg olivarnog jedra i odlaze kroz donje malomoždane krake.

2. fibrae arcuatae internae ventrales, vlakna koja polaze iz nc. olivaris inferior i nakon ukršatanja kao tr. olivocerebellaris odlaze do malog mozga

3. fibrae arcuatae externae dorsales neukrštena vlakna koja polaze iz lateralnog dela arkuatnog jedra kroz donje malomoždane krake

4. fibrae arcuatae interne dorsales, vlakna koja polaze iz gracilnog i kuneatnog jedra i nakon ukrštanja u decusatio lemniscorum grade lemniscus medialis.