5 jul 2013

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ AD

BROJ 26 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

ÂÂK, 5. JUL 2013. GODINEGODINA LXXX, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

Da li je i novu ustanovu zahvatilo

partijsko zapo{qavawe?

Zdravstveni centar

Tragi~no okon~ani ìvoti kolega i saradnika

Mi{ule Petrovi}a i Dragoslava Jevremovi}a Jera

strana 3.

NESRE]A ZATAMNILAINFORMATIVNO NEBO

DRSKI,A NE

GLADNI

strana 10. strana 19.

Sve u~estalije kra|e hrane, vo}a i povr}a

strana 7.

DRSKI,A NE

GLADNI

DRSKI,A NE

GLADNINOVI

RADNICIZA BOQIKVALITET

USLUGE

ISTINAIZ

„ZRA^KA”

strana 6.

U â~ku odràna 25. sednica GO NS

SRBIJANIJE PREDBANKROTOM

strana 9.

U nasequ „Obre`” zapo~eta gradwa {est

objekata za socijalno stanovawe

NEMA SRE]NIHPORODICABEZ KROVA

NAD GLAVOM

2 PETAK 5. JUL 2013. GODINEMARKETING

marketing 032/342-276

PETAK 5. JUL 2013. GODINE

TRAGI^NO OKONÂNI @IVOTI KOLEGA I SARADNIKA

MILOJKA MI[ULE PETROVI]A I DRAGOSLAVA JEVREMOVI]A JERA

3

Milojko Mi{u-

la Petrovi} je

ro|en u Par-

mencu 16. septembra 1946.

godine, u kome je ìveo do

kraja ìvota i nekoliko

puta bio predsednik mesne

zajednice. Roditeqi su mu

Stanisava i Rajko Petro-

vi}. Osnovnu {kolu zavr-

{io je u rodnom selu, Sred-

wu muzi~ku u Kragujevcu,

Estradnu u Beogradu, a Vi-

{u ekonomsku u Pe}i. U

javnosti je bio prepozna-

tqiv kao profesionalni

muzi~ar, vokalno-instru-

mentalni solista, harmo-

nika{ i peva~. Osnovao je

orkestar “Be}ari” sa kojim

je kao solista snimio 11

gramofonskih plo~a. Jedan

od prvih hitova koji je za-

pevao, igrom sudbine, da-

nas postaje ozbiqno pita-

we: “[ta }e selo kad nesta-

ne mene?” Naslov “Nigde

nema prijateqa” mu je i sam

ìvot demantovao, jer je

bio druèqubiv i imao ne-

brojeno mnogo prijateqa,

ali pesmu “Tu`na je ova re-

ka” videli smo, naàlost,

kao reku po{tovalaca i

prijateqa, na wegovom po-

sledwem putu… Tekstove

su mu pisali Obren Pjevo-

vi}, Atanasije Savi}, Mi-

to Mili} i âslav \oko-

vi}. Nastupao je kao peva~

sa Lepom Luki}, Mirosla-

vom Ili}em i Sre}kom Jo-

vovi}em, i sa orkestrima

Branimira \oki}a i Rada

Ja{arevi}a. Kao svira~,

pratio je na snimawima,

pored ostalih, i Safeta

Isovi}a i Veru Matovi}.

Osnovao je 1989. i prvu

privatnu muzi~ko izdava~-

ku ku}u Sound Galaxy, sa

Romanom Ki{baunom iz

Frajburga u Nema~koj, koja

se bavila i uvozom muzi~-

kih instrumenata, a godinu

dana kasnije i prvu srpsku

privatnu izdava~ku ku}u za

proizvodwu audio kaseta

“Zvuci galaksije”. U ovoj

diskografskoj ku}i su sni-

mali Uro{ Doj~inovi}

(klasi~nu muziku), sastav

“Te{ka industrija” iz Sa-

rajeva (pop i rok muziku),

truba~ki orkestar Mi}e

Petrovi}a, majstori frule

Milinko Ivanovi} i Vla-

de Barali}, dve kasete tek-

stopisaca i kompozitora

Obrena Pjevovi}a, a tu je

snimqena i prva kaseta iz

Srbije za hrvatsku televi-

ziju. Prvu privatnu tele-

vizijsku stanicu TV “Ga-

laksija 32” osniva 1992, a

emitovawe programa zapo-

~iwe na Savindan naredne

godine. Ova televizijska

ku}a ima satelitski pro-

gram i sara|uje sa vi{e TV

centara u Srbiji i svetu.

Pravi podvig za jednu lo-

kalnu televiziju ostvario

je 2004, kada je iz Gu~e rea-

lizovao satelitski prenos

Draga~evskog sabora tru-

ba~a, a snimak je preko in-

terneta videlo oko 2,5 mi-

liona qudi iz celog sveta.

Prvi je na Balkanu iz Gu~e

organizovao i video kon-

ferenciju, kao i radio in-

ternet program iste i 2005.

godine, sa 60 jednosatnih

emisija na engleskom jezi-

ku, pod nazivom “Srbija

koju volim”. Radio stanice

u Gu~i i Gorwem Milanov-

cu otvorio je 1995. godine.

Televizija “Galaksija 32”

bila je i suizdava~ nekoli-

ko monografija, pored

ostalih i one posve}ene

Mi{ulinom zavi~aju, “Ve-

kovi Parmenca”, koju su

priredili Radovan M. Ma-

rinkovi} i Dragoqub M.

Vujovi} 2009. godine. Mi-

{ula Petrovi} je dobit-

nik vi{e od 200 dru{tve-

nih priznawa, a 8. oktobra

2008. godine Sveti arhije-

rejski sinod Srpske pravo-

slavne crkve dodelio je Te-

leviziji “Galaksija 32” i

wenom vlasniku Orden

Svetog Save tre}eg reda.

Visoko odlikovawe usle-

dilo je zbog 680 emisija po-

sve}enih duhovnoj obnovi

na{eg naroda. Zahvaquju}i

kablovskim emiterima,

program Televizije “Ga-

laksija 32”, koja ima lo-

kalnu frekvenciju, vidi se

u Vi{e od 60 gradova Sr-

bije.

Dragoslav Jevre-

movi} Jero, ka-

merman Televi-

zije “Galaksija 32” je ro|en

14. februara 1966. godine u

Zeokama, op{tina Lu~ani.

Po struci je poqoprivred-

ni tehni~ar, osnovnu i

sredwu {kolu zavr{io je u

Gu~i. Radnu karijeru je ot-

po~eo u preduze}u “Milan

Blagojevi}” Lu~ani, rade-

}i u obezbe|ewu proizvod-

we. Posledewih 20 godina

proveo je kao snimateq u

TV Galaksija, prakti~no

od wenog osnivawa. Afi-

nitet prema kameri otkrio

je veoma rano, tako da je pr-

vo otvorio Foto video

studio u Gu~i, a prvi

ozbiqniji snimateqski

rad otpo~eo je u saradwi sa

dugogodi{wim dopisni-

kom vi{e medija iz Draga-

~eva, novinarom Predra-

gom Raovi}em. Bio je veli-

ki radnik, za wega kaù da

nije postojalo radno vre-

me, radio je svih 24 sata.

Bio je ~ovek velikih rad-

nih, moralnih i qudskih

kvaliteta, omiqen u dru-

{tvu, pun duha, ìvota,

radne energije, uvek nasme-

jan i iznad svega spreman

da pomogne drugima. Pored

velikog angaòvawa u po-

slu, gajio je nesebi~nu qu-

bav prema porodici i sti-

zao je da bude dobar sin

majke Grozdane (79) i oca

Svetislava (80) iz Gu~e, su-

prug Olgice, u~iteqice u

O[ “Ratko Mitrovi}”,

otac tri k}erke i Milora-

dov brat. Tako }e ga zauvek

pamtiti porodica, kolege,

prijateqi... “Draga~evac

iz Zeoka, sa Skoka, ~ime se

posebno di~io, do krajwih

granica bio je privrèn

poslu, vrcav, pun duha i

dobrih misli, poznat kao

dobar doma}in. êsto je

bio, ne samo snimateq, ve}

i izve{ta~ sa komentarima

izgovorenim onim narod-

nim jezikom – koji su bili

pam}eni. Prerani odlazak

direktora i glavnog ured-

nika Mi{ule Petrovi}a i

kamermana Jera, je nena-

doknadiv gubitak za na{

kolektiv, wihove porodice

i prijateqe”, kaù u kolek-

tivu Televizije “Galaksija

32”. Z. L. S.

„Svaki ìvot je, koliko god on trajao, kratak,

ali trag od ìvota moè trajati dugo”

(Isidora Sekuli})

Prema izve{tajima MUP-a Srbije

objavqenim u dnevnim medijima, te{ka

saobra}ajna nesre}a, u kojoj su nastra-

dali Mi{ula Petrovi} i Dragoslav Je-

vremovi}, dogodila se u utorak, 2. jula u

15,45 ~asova kod sela Rajkovac na ulazu

u Mladenovac, u blizini restorana

“Da{~ara”. Do nesre}e je do{lo kada je

sivometalik automobil marke “{koda”

~a~anskih registarskih tablica, u ko-

jem se na mestu suvoza~a nalazio Mi{u-

la Petrovi}, a na mestu voza~a Drago-

slav Jevremovi}, iznenada pre{ao na

levu stranu kolovoza i sudario se sa au-

tobusom ATP “Lasta”, koji je od siline

udarca sleteo s puta. U tom trenutku na

“{kodu” je naleteo “jugo” aran|elova~-

kih tablica, u kome niko nije povre|en.

Na mesto nesre}e ubrzo su stigli poli-

cija, vatrogasci i ekipa Hitne pomo}i

koja je konstatovala smrt Mi{ule Pe-

trovi}a, dok je Dragoslav Jevremovi},

te{ko povre|en i sa obilnim krvare-

wem jo{ davao znake ìvota. îm je iz-

vu~en iz smrskanog automobila, Jevre-

movi} je upu}en vozilom Hitne pomo}i

u Urgentni centar, ali je od teìne za-

dobijenih povreda, na putu do Beograda

preminuo. U ovoj saobra}ajnoj nesre}i

na Mladenova~kom putu povre|eno je i

petoro putnika “Lastinog” autobusa,

koji je i{ao u pravcu Beograda. I wima

je pruèna pomo} na licu mesta, a neki

su tako|e upu}eni u Urgentni centar.

KOBNA SAOBRA]AJNA NESRE]A

Te{ko da postoji uteha za ijedan gubitak

u ìvotu, ali ove re~i velike srpske pesni-

kiwe su sigurno istinite, potvr|ene kroz

vreme, trajawe i nestajawe. Vest o tragi~noj

nesre}i koja se dogodila u utorak, 2. jula u

15,45 ~asova kod Mladenovca {okirala je

ovda{wu i {iru javnost. Smrt je odnela dva

vredna ~oveka, prijateqa, a za nas i dobre

kolege, Milojka Mi{ulu Petrovi}a, vlasni-

ka i osniva~a prve privatne televizijske

stanice u Srbiji – Televizije “Galaksija 32”

i Dragoslava Jevremovi}a Jera, snimateqa

u ovoj televiziji od wenog nastanka i osni-

va~a dopisni{tva u op{tini Lu~ani. Janua-

ra ove godine Televizija “Galaksija 32” je

na sve~an i dostojanstven na~in, u prisustvu

visokih zvanica i vode}ih qudi iz dràv-

nog i lokalnog politi~kog, privrednog i

kulturnog ìvota, obeleìla 20 godina po-

stojawa i rada. Niko niji ni pomislio da }e

za wih ova sve~anost biti opro{tajna. Zbog

pionirskih ostvarewa u medijskoj sferi,

wihov doprinos informativnoj delatnosti

na podru~ju â~ka, Draga~eva i ~itave za-

padne Srbije je ogroman i nemerqiv.

Dragoslav Jevremovi} Jero i Mi{ula Petrovi}

na proslavi 20. godi{wice TV Galaksija 32

Komemoracija }e

biti odràna da-

nas, u velikoj sali

Doma kulture u 11

~asova, sahrana

Mu{ule Petrovi}a

u 13 ~asova na

Gradskom grobqu, a

Dragoslava Jevre-

movi}a u 16 sati na

grobqu u Trnavi.

NESRE]A ZATAMNILA NA[E

INFORMATIVNO NEBO

4 PETAK 5. JUL 2013. GODINEGRAD

Nadle`ne gradske uprave i

JP “Gradac” bi trebalo do

kraja godine da izrade pla-

nove generalne regulacije za

Preqinu, Mr~ajevce,Trbu{a-

ne, Slatinu, Atenicu i druga

prigradska naseqa, u kojima

je, zbog nedostatka planske

regulative, onemogu}ena sva-

ka gradwa. Na to ih je svojim

zakqu~kom, donetim na sed-

nici pro{log ~etvrtka, oba-

vezalo Gradsko ve}e, koje je

konstatovalo da se zbog tih

birokratskih i administra-

tivnih prepreka u proteklom

periodu doga|alo da ovda-

{wi privrednici napu{taju

â~ak i proizvodwu “sele” u

druge gradove i zapo{qavaju

tamo{we stanovni{tvo, a po-

tencijalni investitori ga za-

obilaze.

Planom generalne regulacije za

naseqeno mesto Preqina, ~ija

}e izrada, po{to odluku o tome

donese i SG, biti poverena ku}i izabra-

noj na javnom tenderu, “obuhva}eno” je,

kako je ~lanove GV informisao na~el-

nik GU za urbanizam Milo{ Milosa-

vqevi}, ~itavo podru~je ove katastarske

op{tine, izuzev prostora planranog za

aerodrom. Ciq ove odluke je da budu

stvoreni svi uslovi za izdavawe loka-

cijskih i gra|evinskih dozvola, rekao je

on, oceniv{i opravdanom inicijativu

da rok za izradu ovog planskog akta sa

12, bude skra}en na {est meseci. I Mr-

~ajevci zasluùju da dobiju PGR kojim

je, pored ostalog, predvi|eno izme{tawe

te{kog i brzog saobra}aja iz naseqa, ~i-

ju izradu su ve} zapo~eli projektanti iz

JP “Gradac”, naglasio je na~elnik, pre-

do~iv{i GV i predloge odluka o izradi

planova detaqne regulacije dve deonice

op{tinskog puta L- 325.

Ovaj posao ne bi trebalo odugovla~i-

ti, jer budu}i investitori i privredni-

ci bi trebalo da znaju kada }e biti ura-

|eni planovi, da bi mogli da planiraju

i eventualno pro{iruju proizvodwu, in-

sistirali su Ostoja Mijailovi}, Rado-

mir Kru{~i}, Milijan Mini}. Zbog ne-

dostatka planske dokumentacije “Grad

tera investitore i podsti~e sivu grad-

wu”, smatraju oni, {to Mini} dokumen-

tuje i tvrdwom da je ovda{wi “Alumil”

jo{ 2007. godine preselio pogone u Pazo-

vu i tamo zaposlio 226 radnika.

Po{to su na osnovu odluke Vlade Sr-

bije Narodni muzej i Umetni~ka galeri-

ja “Nade`da Petrovi}” dobile status

ustanova kulture od nacionalnog zna~a-

ja, Gradsko ve}e je utvrdilo izmene odlu-

ka o wihovom organizovawu, odnosno sa-

mo dopunilo wihove nazive. Prihva}en

je i predlog Komisije za sport koga je

ve}nicima predo~io wen predsednik

Vladan Mili}, da sa posebne buxetske

pozicije, na kojoj je u 2013. godini za re-

alizaciju programa kojima se ostvaruje

op{ti interes u oblasti sporta izdvoje-

no 32 miliona dinara, preostala suma od

259.741 dinara raspodeli klubovima i

organizacijama u prvoj i tre}oj grupi

sportova. Na tre}i i posledwi javni

konkurs prispelo je 11 prijava, a buxet-

ske pare je dobilo pet klubova i udruè-

wa.

Gradsko ve}e je na 43. sednici donelo

re{ewe i da sa pozicije buxetska rezer-

va bude izdvojeno 460.000 dinara na ime

tro{kova dosada{weg rada i sporazum-

nog raskida ugovora sa Univerzitetom u

[tutgartu, angaòvanom na prikupqa-

wu i analizi podataka upravqawa ot-

padnim vodam, kao osnove za izradu stu-

dije izvodqivosti za izgradwu sistema

za pre~i{}avawe otpadnih voda na teri-

toriji â~ka. I teku}a buxetska rezerva

}e biti “kra}a” za 236.535 dinara, koji

}e biti preba~eni [koli za osnovno i

sredwe obrazovawe “1. novembar” za iz-

mirewe obaveze prema licima angaòva-

nim na realizaciji programa dnevnog

boravka dece i omladine.

M. N.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih ì~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

GRADSKO VE]E UTVRDILO PREDLOGE ODLUKA O IZRADI ÊTIRI PLANA GENERALNE I DETAQNE REGULACIJE

DA NE TERAJU PRIVREDNIKE I INVESTITORE

Iako su i Centar za socijalni rad i Gradsko ve}e, kao pravno neosnovanu,

odbili àlbu Milice Boòvi} kojoj je pravo privremenog stanovawa od godi-

nu dana u “Ku}i na pola puta” prestalo 6. aprila ove godine, ~lanovi gradske

Vlade su doneli zakqu~ak da Grad pomogne ovoj devojci da re{i stambeni pro-

blem i na|e zaposlewe. Po napu{tawu privremenog doma, Milica ìvi u iz-

najmqenom stanu, bez ikakvih prihoda, jer, iako je zavr{ila Sredwu medicin-

sku {kolu, nema posao. Podstanarski ìvot “deli” sa Vukom Gli{ovi}em, ko-

ji je odrstao sa wom u istoj hraniteqskoj porodici i potom tako|e boravio go-

dinu dana u “Ku}i na pola puta”.

Osobama koje izlaze iz hraniteqskih porodica i zapo~iwu samostalan ì-

vot Grad mora posvetiti posebnu pa`wu i wihove probleme re{avati u peri-

odu dok borave u ovoj ustanovi Centra za socijalni rad, stav je Nemawe Trnav-

ca. Grad bi trebalo da donese “op{tu” odluku za sve ovakve i sli~ne slu~ajeve,

zaloìo se Dejan Obradovi}, a Ostoja Mijailovi} je insistirao da Centar za

socijalni rad {to pre izradi socijalne karte koje bi trebalo da pokaù koli-

ko ima ugroènih pojedinaca i starih osoba, posebno na selu, o kojima nema

ko da se brine.

KUDA IZ „KU]E NA POLA PUTA“?

^lanovi Gradskog ve-

}a su, posle veoma

konstruktivne i

poduè diskusije, na sedni-

ci odrànoj u ponedeqak,

utvrdili i SG uputili na

razmatrawe predlog odlu-

ke o sprovo|ewu javnog

konkursa za imenovawe di-

rektora jednog javnog (“JP

“Gradac”) i {est javno ko-

munalnih preduze}a, ~iji je

osniva~ Grad (“Vodovod”,

“Komunalac”, “Moravac”,

JKP “â~ak”, “Gradsko ze-

lenilo” i “Parking ser-

vis”). Svi uslovi predvi-

|eni konkursima preuzeti

su iz Zakona o javnim pred-

uze}ima i wihovih osni-

va~kih akata, a prvenstve-

no statuta, na koje je

saglsnost dala SG, obja-

snila je na~elnica Gradske

uprave za stru~ne poslove

Skup{tine Slavica Kara-

nac, naglasiv{i da je svi-

ma zajedni~ko to {to }e

biti objavqeni u “Slu`be-

nom glasniku”, dnevnom

listu “Politika” i na

gradskom sajtu i da je rok

za prijavqivawe kandida-

ta 20 dana. Osim toga, po-

tencijalni ~elnici JP mo-

gu biti lica koja, osim

{to moraju da ispuwavaju

odgovaraju}e uslove, kada

je re~ o stru~noj spremi,

osposobqenosti i radnom

iskustvu, nisu osu|ivana za

krivi~na dela u oblasti

privrede i protiv kojih

nisu izre~ene mere bezbed-

nosti zabrane obavqawa

posla koji je prete`na de-

latnost javnog preduze}a.

Na~elnica Karanac je is-

takla i da celokupan po-

stupak, od prikupqawa

prijava, do sa~iwavawa

liste kandidata sprovodi

komisija za imenovawe di-

rektora JP, koju obrazuje

SG. Upravo ova komisija je

predstavqala najve}u “ne-

poznanicu” za ~lanove GV

koji su smatrali da je ona

mo`da i precewena (Mila-

din Ristanovi}), da je,

imaju}i u vidu uslove koje

weni ~lanovi treba da is-

pune, takore}i re~ o eks-

pertskom timu (Milijan

Mini}) i da pet qudi, od

kojih je jedan iz nadzornih

odbora ovih firmi, prak-

ti~no treba da budu uni-

verzalno obrazovani i da

poznaju sve delatnosti ko-

jima se bave sedam JP

(ZvonkoMitrovi}).

Iako je i na~elnica GU

za op{te i zajedni~ke po-

slove Nade`da Vuksanovi}

pojasnila da ~lanovi ko-

misije treba da imaju naj-

mawe isti stepen stru~ne

spreme koja se traì od

kandidata za direktore, da

bi mogli uspe{no da ih

ocewuju, Miladin Rista-

novi} je insistirao da za

sprovo|ewe konkursa i

predlagawe direktora, za

svako JP bude imenovana

posebna komisija, imaju}i

u vidu sloènost i razno-

likost poslova kojima se

te firme bave. On je izra-

zio àqewe {to je u ovim

odlukama prakti~no pre-

pisan republi~ki zakon,

na koje lokalne samouprave

nisu mogle da uti~u, te se

tako dogodilo da on uop-

{te ne “tretira” regional-

na JP, poput “Rzava” i “Du-

bokog”. Radomir Kru{~i}

je insistirao da se komisi-

ja prilikom predlagawa

kandidata rukovodi plano-

vima i programima koje su

joj dostavili, baziranih na

tehnici i struci, dok dr

Milan Plazini} smatra

da ~lanovi komisije treba

da imaju visoku stru~nu

spremu, ali da ne moraju da

budu “usko stru~ni” i spe-

cijalizovani za oblast vo-

dosnabdevawa, usluga izno-

{ewa sme}a, ili grejawa.

Gradski ve}nici su na

44. sednici utvrdili i

predlog odluke o radnom

vremenu ugostiteqskih

objekata i SG uputili na

razmatrawe nacrt odluke o

kori{}ewu vodovodnih

mreà i odre|ivawu vr{i-

oca komunalne delatnosti

snabdevawa vodom za pi}e.

Na osnovu we }e, kako je na-

glasila na~elnica GU za

op{te i zajedni~ke poslove

Nade`da Vuksanovi}, no-

voizgra|eni distributiv-

ni vodovod, od izvori{ta

“Gu{evac” u Mr~ajevcima,

do rezervoara sa distribu-

tivnom mreòm za snabde-

vawe potro{a~a u Mr~a-

jevcima, Be~wu, Bresnici,

Dowoj Gorevnici, Mojsi-

wu i Katrgi, koga je sa oko

140 miliona dinara fi-

nansirao Grad, biti pre-

dat na kori{}ewe JP “Mo-

ravac”. Preporu~eno je i

da postoje}i seoski vodo-

vodi, kojima su ranije

upravqali reìjski odbo-

ri, o tro{ku gradskog bu-

xeta budu dovedeni u is-

pravno stawe. Dok mr~aje-

va~ko JP ne bude kadrovski

i tehni~ki opremqeno, ove

poslove }e obavqati ovda-

{wi “Vodovod”, a odnosi

izme|u ova dva JP }e, kako

je, na predlog Miladina

Ristanovi}a, zakqu~ilo

GV, biti regulisani poseb-

nim sporazumom.

M.N.


GRADSKO VE]E UPUTILO SG PREDLOG ODLUKE O SPROVO\EWU JAVNIH KONKURSA

ZA IMENOVAWE DIREKTORA SEDAM JAVNIH PREDUZE]A

5GRAD

Na oglas za prikupqawe pismenih

ponuda za pribavqawe nepokretnosti,

odnosno kupovinu zemqi{ta za izgrad-

wu prihvatili{ta za napu{ene ìvo-

tiwe, objavqen u aprilu, javila su se sa-

mo tri ponu|a~a - iz Mili}evaca, Ka-

trge i MZ “Qubi} poqe”. Po{to ni je-

dan od wih nije ispunio pravno for-

malne uslove (prvi je dao ponudu u evri-

ma po aru povr{ine, dok je oglasom tra-

èno u dinarima po metru kvadratnom,

a preostala dva potencijalna prodavca

nisu prisustvovala otvarawu ponuda),

komisija je predloìla Gradskom ve}u

da oglas bude poni{ten i raspisan nov.

^lanovi GV su ocenili da neke slu-

`be i komisije pet puta rade isti po-

sao, {to Grad izuzetno ko{ta, da vreme

potrebno za realizaciju ove investici-

je “curi”, i izrazili bojazan da }e pri-

hvatli{te doìveti sudbinu deponije,

koje su sve MZ “proterale” sa svog pod-

ru~ja, zbog ~ega gra|ani znatno skupqe

pla}aju usluge JP “Duboko”. Najpogod-

nija je lokacija u Mili}evcima, koja je

znatno udaqena od naseqa, za razliku

od one u “Qubi} poqu”, koja je prema

GUP oprdeqena za malu provredu i

prostora u Katrgi, udaqenog samo oko

150 metara od prve ku}e, objasnila je i

pomo}nik gradona~elnika Mirjana \o-

kovi}.

Posle duè rasprave predlog o izme-

ni odluke i raspisivawu novog konkur-

sa je skinut sa dnevnog reda i donet za-

kqu~ak da komisija na najbrì i naje-

fikasniji na~in, putem neposredne po-

godbe, me|u ve} ponu|enim, izabere naj-

povoqniju lokaciju za izgradwu azila.

SAMO TRI PONUDE ZA AZIL

KOMISIJA PAMETNIJA

OD KANDIDATA?

6 PETAK 5. JUL 2013. GODINE

U Â^KU ODR@ANA 25. SEDNICA GLAVNOG ODBORA NOVE SRBIJE

POLITIKA

Na sednici Glavnog

odbora usvojen je

izve{taj o radu

stranke, izabran novi Iz-

vr{ni odbor od 30 ~lano-

va, na ~elu sa Miroslavom

Marki}evi}em i razgova-

rano o pripremama za obe-

leàvawe 15 godina od

osnivawa stranke i odrà-

vawe sve~ane sednice

Skup{tine NS.

- Na{ ciq je bio vi{e

radnih mesta, boqi ìvot

u Srbiji, vi{e investici-

ja, gradwa infrastrukture

na evropskom nivou, da se-

lo oìvi, da se u Srbiji

radi i gradi, da se suzbija

bela kuga... Uvek smo bili

dosledni, na strani pravde

i po{tewa, {to nas je ~e-

sto i mnogo ko{talo, ali

nismo se obrukali pred

gra|anima Srbije i nikada

ih nismo izneverili, zbog

~ega je na{e bira~ko telo

ostalo stabilno i jako.

Nova Srbija nije velika

stranka, ali je slo`na i je-

dinstvena, {to predstavqa

wenu najve}u snagu - rekao

je predsednik NS, podse-

tiv{i da je ova stranka

uvek bila na ~elu promena

u Srbiji i da se, dok su

drugi “grabili”, nikada

nije otimala za vlast.

Ili} kaè da su pred-

stavnici NS u Vladi, mi-

nistarstvima, lokalnim

skup{tinama, sve {to im je

povereno, uradili najboqe

i naj~estititije i da }e i

ubudu}e “praviti dobar re-

zultat” i kao i do sada

“ostavqati trag” u svakom

gradu i selu:

- Iako je vreme izuzetno

te{ko, uvek }emo imati

{ta da pokaèmo i prika-

èmo gra|anima Srbije.

Sada je to najve}e gradili-

{te u Jugoisto~noj Evropi,

od Beograda do Qiga, gde se

gradi auto put koridora

11. Prvi smo, pod najpo-

voqnijim uslovima, dobi-

li kredit od Kine od 340

miliona dolara za gradwu

deonice od Qiga do Obre-

novca. Auto put je ve} ki-

lometr i po “u{ao” na te-

ritoriju â~ka i do jeseni

}e biti zavr{ena deonica

do Preqine. Pregovarali

smo i za sredstva za jo{ dva

velika projekta, tako da }e

prakti~no za godinu dana

jedna ekipa u Vladi Srbije,

odnosno ministarstvo koje

vodim, sklopiti ugovore,

ili predugovore vredne

milijardu i 300 miliona

evra, od ~ega je polovina

obezbe|ena putem koncesi-

ja, bez zaduìvawa i opte-

re}ewa buxeta.

Ministarstvo na ~ijem

je ~elu, donelo je velike po-

slove Srbiji, koji }e upo-

sliti doma}e gra|evinare,

rekao je Ili}, naglasiv{i

da }e u Iraku nekoliko

projekata, vrednih oko 240

miliona evra, realizovati

samo srpske firme: “Bi}e

posla, i zbog toga pri~e da

je Srbija pred bankrotom

nisu istinite. Finansij-

ski problemi su veliki,

ali }emo ih prevazi}i

upravo zahvaquju}i inve-

sticijama i zdravom ubri-

zgavawu para u buxet, a ni-

kako samo stezawem kai{a,

otpu{tawem radnika i

smawewem ionako malih

plata”, uveren je lider NS.

Doprinos Nove Srbije

je jo{ ve}i, ako se zna da

Ministarstvo urbanizma i

gra|evine kojim rukovodi

wen predsednik, otvara

gradili{ta u sedam grado-

va i op{tina i finansira

gradwu stanova za socijal-

no ugroène gra|ane, vodo-

voda i kanalizacije u mno-

gim seoskim sredinama {i-

rom Srbije, srpskih ku}a...

Donet je i novi Zakon o

planirawu i izgradwi, ko-

ji se, kako je rekao Ili},

mnogima ne svi|a, zbog to-

ga {to }e dozvole biti bes-

platne: “U parlamentu je

ve} u proceduri i novi Za-

kon o legalizaciji koji ne-

}e dozvoliti da gra|ane ne-

ko na startu pqa~ka. Odli-

~an je i Zakon o upisu nepo-

kretnosti u katastarske

kwige, zbog ~ega apelujem

na vlasnike nelegalnih

objekata da ih upisuju. @e-

limo da omogu}imo gra|a-

nima da dozvolu dobiju na

jednom {alteru i to u roku

od 30 dana i da ona bude

besplatna.”

M.N.

Na Vidovdan i penzio-

neri â~ka slave Dan

svoga udruèwa. Ovoga pu-

ta slavili su u subotu, a

osim svojih ~lanova u goste

su im do{li predstavnici

Grada i Moravi~kog okru-

ga i zamenik predsednika

Saveza penzionera Srbije

\uro Pe{i}. Posle sve~a-

ne sednice, dodeqene su za-

hvalnice pojedincima i

mesnim organizacijama ko-

ji su u posledwe vreme naj-

vi{e doprineli radu Udru-

èwa.

- Imamo pet hiqada ~la-

nova, a u gradu ìvi 27 hi-

qada penzionera. Mnogi od

wih prvo pitaju imaju li

neke koristi od ~lanstva u

na{oj organizaciji, ne

shvataju}i da tako mogu

najpre ostvariti svoja pra-

va. Moèmo pomo}i svim

penzionerima da se ìvot-

no osiguraju, trudimo se da

pomaèmo najugroènije.

Pro{le godine smo obezbe-

dili ugaq za 400 svojih

~lanova. Omogu}ili smo

im da plate na rate i obez-

bedili im prevoz ogreva do

ku}e. Ove godine nam je na-

bavka ugqa pod znakom pi-

tawa, ali ne odustajemo.

Odavno smo pokrenuli ini-

cijativu za izgradwu sta-

ra~kog doma u â~ku, jer

imamo dosta penzionera sa-

maca koje prona|emo tek

pet, {est dana posle smrti.

Zna~i nam i to {to smo za

starije sugra|ane uspeli da

izdejstvujemo besplatan

prevoz. Partija ujediwenih

penzionera u â~ku ima

tri odbornika u Skup{ti-

ni grada i jednog ~lana

Gradskog ve}a - podsetio je

predsednik Udruèwa pen-

zionera â~ka i Moravi~-

kog okruga Milorad Ma-

ri}.

\uro Pe{i} je svojim

~lanovima doneo donekle

ohrabruju}e vesti da }e ove

i naredne godine penzije

biti redovne. One bi tre-

balo u oktobru da budu uve-

}ane za 0,5 odsto, {to nije

sasvim izvesno, jer zavisi

od stawa srpske privrede i

ekonomije.

- Formalno, penzije ni-

su zamrznute, ali nema

uslova za wihovo pove}a-

we. Svesni smo da su u broj-

nim porodicama {irom

Srbije penzije jedini izvor

prihoda i zato se borimo

da one budu bar redovne -

napomiwe Pe{i}.

Posle sve~ane sednice i

dodele zahvalnica, sledila

je jo{ jedna u nizu zabava

po kojima su penzioneri

â~ka prepoznatqivi. Z. J.

PENZIJE I DAQE REDOVNE

U Srbiji su proteklih godina mewani zakoni u

oblasti urbanizma, ali nikada nije promewena bi-

rokratija koja je najve}i problem, jer se godinama

u~aurila i radi po starom i “po svome”:

- Urbanizam je rak rana Srbije i urbana mafija

je, posle narkomafije, najja~a u zemqi i gr~evito se

bori da se ni{ta ne promeni. Gde nije sporna imo-

vina, i ako gra|ani na svom placu imaju ku}u koju

koriste 20 - 30 godina, ne postoji ni jedna prepreka

da se upi{e vlasni{tvo. Ne treba donositi nikakve

odluke o tome da li se objekti nalaze na trasi ulice,

u parku, na zelenoj povr{ini, jer je o~ito da su po-

dignuti u formiranom nasequ i da egzistiraju godi-

nama. Moramo razbiti birokratiju i administra-

ciju koja se uparloìla, jer dok isti qudi godinama

isto rade, ne ~itaju}i nove zakone, ne vredi ih ni

donositi.

On je apelovao na gra|ane da upisuju nepokretno-

sti u katastar, jer, u protivnom, “kada Srbija u|e u

EU, oni prakti~no ne}e ni postojati”, a na ~elnike

gradova da olak{aju ovu proceduru, jer }e od poreza

samo na ukwiènu imovinu puniti buxet. Pozvao je

sve gra|ane da mu se li~no jave, ukoliko ne budu mo-

gli da upi{u imovinu ~ije je vlasni{tvo definisa-

no - privatne ku}e povr{ine do 300, vikendice do

200 i lokale do 100 kvadrata.

NEUPISANI OBJEKTI NE POSTOJE!

Pregovori o pristupawu Srbije EU su prakti~no

zapo~eli 28. juna, a glavna konferencija je zakazana

za januar 2014. godine, zbog ~ega bi bilo “nepoèq-

no” da u ovoj fazi priprema budu raspisani izbori,

smatra predsednik NS Velimir Ili}:

- Mogu}e je da }e biti izvr{ena rekonstrukcija

Vlade, o ~emu }e, ipak, odlu~iti premijer i prvi

potpredsednik, nakon analize wenog rada. Vide}e da

li ima slabih ta~aka u radu, da li neka ministar-

stva treba spojiti, ili podeliti, rekonstruisati...

To je wihovo pravo i verujem da }e ve} narednih ne-

deqa po~eti o tome da pregovaraju.

Postoji predlog da bude smawena administraci-

ja, promeweni pojedini dràvni sekretari, pomo}-

nici i direktori nekih javnih preduze}a, koji nisu

dali odgovaraju}e rezultate. Bitno je da je Vlada

uvek bila jedinstvena i da su do sada sve nesuglasi-

ce blagovremeno “peglane” i uvek iznalaèna najbo-

qa re{ewa za Srbiju i wene gra|ane, smatra Ili}.

IZBORI NISU PO@EQNI

Za 15 godina postojawa i 13 godina parla-

mentarnog rada Nova Srbija je nastojala

da svojim programom “nametne” i gradi

novu Srbiju, u~estvuju}i u radu tri vlade

i lokalnoj vlasti u brojnim gradovima i

op{tinama. Za razliku od brojnih strana-

ka koje su mewale opcije i programe, pri-

lago|avale se aktuelnoj vlasti, NS je sve

vreme vodila istu politiku, odolela je

svim napadima i problemima i uspela da

opstane i ostane. Ova stranka je dala zna-

~ajan doprinos i u borbi za ulazak Srbije

u EU i zadovoqna je {to participira u ak-

tuelnoj Vladi upravo u vreme kada je dr-

àva stigla pred vrata Evropske unije, re-

kao je pro{le subote na 25. sednici Glav-

nog odbora Nove Srbije, odrànoj u â~ku,

wen lider Velimir Ili}.

NETA^NE SU PRIÊ

DA JE SRBIJA PRED

BANKROTOM

ÂÂNSKO UDRU@EWE PENZIONERA PROSLAVILO VIDOVDAN


SVE UÊSTALIJE KRA\E HRANE, VO]A I POVR]A

7TEMA

IZVR[NI DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 [email protected]

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

ODBOR DIREKTORA: Svetlana Bojovi}, Vladimir Jova{evi} i Negovan [uti}

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. [email protected]

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 [email protected]

MARKETING: Gordana Jovanovi} i Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 [email protected] Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

Dok su u rani-

jem periodu

lopovi hranu

i pi}e uglav-

nom uzimali

iz prodavnica, u posledwe

vreme iz pekara, restora-

na, picerija kradu peciva,

ka~kavaq, pr{utu, meso, a

~a~anskoj policiji ~ak je

stigla prijava da je iz jed-

ne osnovne {kole nestala

kantica krema. Lopovi vi-

{e ne biraju ni mesto ni

vreme, pa se tako doga|alo

da doma}ini usred dana za-

teknu lopova kako „pra-

zni“ zamrziva~ u samoj ku-

}i. Ove zime zabeleèni su

brojni slu~ajevi kra|a

hrane, pa i stoke iz usa-

mqenih seoskih doma}in-

stava. Letwi meseci done-

li su novu muku poqopri-

vrednicima, jer naj~e{}e

pod okriqem no}i lopovi

ulaze i u povrtarske zasa-

de, vo}wake, plastenike, pa

~ak i u ba{tice pored sa-

mih domova.

ZA NO] „NESTALO“

300 KILOGRAMA

MALINE

Me{tani Trbu{ana i

Prijevora kaù da gotovo

nema jutra da u svojim zasa-

dima ne primete kra|u.

- Tokom no}i u|u i po-

vade nekoliko oxaka krom-

pira ili oberu boraniju,

naj~e{}e sa wiva podaqe

od ku}a. U po~etku smo mi-

slili da su to sporadi~ne

{tete, a sad vidimo da je

vrag odneo {alu, da se radi

o organizovanijim banda-

ma. Ulaze i u plastenike,

poberu ono {to je zrelo.

To ne rade gladni, ve} be-

sni, oni {to bi „’leba bez

motike“, koji bi da zarade

na na{em radu i muci.

Kra|e jo{ ne prijavqujemo

policiji, jer je to po neko-

liko hiqada dinara {tete,

ali ako se ovako nastavi

mora}emo da organizujemo

zajedni~ke straè ili da

traìmo pomo} – rekao

nam je povrtar iz Prijevo-

ra.

Sli~ni problemi sna-

{li su i malinare, poseb-

no u ivawi~kom kraju.

Predsednik Udruèwa

„Vilamet“ iz Ivawice

Milorad Bogdanovi} kaè

da se „ovaj soj“ lopova po-

javio pre nekoliko godina,

ali da su ovog leta „mali-

narske bande“ posebno dr-

ske.

- Narod za sada }uti.

Malinaru iz Prili~kog

Kiseqaka odneli su oko

300 kilograma maline. Ob-

rali je za jednu no}. U dru-

gom selu odneli su desetak

gajbica. Prethodnih godi-

na ojadili su i moj mali-

wak podno Golije. Prija-

vqivao sam policiji, ali

bez rezultata. „Savetova-

li“ su me da postavim ka-

mere ili straè! Radimo

po ceo dan, a onda jo{ da

straàrimo. [ta bih i da

ih uhvatim, da ih slikam i

tuìm? U jeku smo berbe, pa

jo{ o tome da brinemo –

kaè Bogdanovi}

Najvi{e kra|a ima u

podgolijskim selima, iz

maliwaka daleko od ku}a,

u blizini puteva, {uma...

Prema re~ima Bogdanovi-

}a, radi se o grupama, koje

nose „kineske“ {lemove sa

lampicom, kako bi no}u

lak{e brali maline.

- Wihova ra~unica je

prosta: sa po nekoliko gaj-

bica koje verovatno proda-

ju otkupqiva~ima, „ubiju“

i vi{e nego {to bi zaradi-

li za dan u nadnici. Lako

se moè utvrditi ko su ti

lopovi. Svaki otkupqiva~

i hladwa~ar zna ko mu pre-

daje malinu. Bilo je toga i

ranijih godina, ali kriza

je u~inila svoje i pla{im

se da }e ovoga sve vi{e bi-

ti – kaè Bogdanovi}.

LOPOV SE

„IDENTIFIKOVAO“

IZGUBQENOM

LI^NOM KARTOM

U posledwa dva i po me-

seca ~a~anskoj policiji

prijavqeno je 26 kra|a hra-

ne i pi}a. I policajci

smatraju da u kra|u ne idu

gladni, jer se po gradu naj-

vi{e kradu alkoholna pi-

}a i sokovi, sladoledi, ka-

fa i slatki{i. Naj~e{}e

se krade iz prodavnica, ki-

oska brze hrane, trafika, a

dve kra|e su bile iz pomo}-

nih prostorija i ku}a, oda-

kle je odneta rakija. Iz jed-

ne radwe ukradena je cela

korpa sa pecivima, a naj~e-

{}e se tokom no}i obijaju

friìderi sa sladoledi-

ma, odakle se odnose i pi-

}a, pa ~ak i smrznuto testo.

Komandir policijske

ispostave u â~ku Tiho-

mir Salevi} kaè da ove

kra|e obi~no vr{e lica

sklona alkoholu, naj~e{}e

stariji maloletnici ili

mla|i punoletnici.

- To im je neki princip

da se dokaù pred dru-

{tvom kako su „hrabri i

jaki“. Zimus su bile ak-

tuelne kra|e iz vikendica,

lopovi su krali sve {to

im se u~inilo vrednim...

Tu grupu smo uhvatili, ra-

di se o mladim qudima...

Ako neko u tri sata no}u

obije friìder sa slado-

ledima taj sigurno nije

gladan. Leti su posebno

u~estale kra|e po ba{tama

i wivama. Pro{le godine

~oveku iz Zabla}a obrano

je 10 ari paprike... Takve

kra|e je te{ko dokazati,

jer vlasnici do|u na wivu

obi~no posle nekoliko da-

na, kad gotovo nema trago-

va... Jedino kad ih uhvate

na delu, ili kao {to je bio

slu~aj lopova kome je pri

kra|i kupusa ispala li~na

karta u wivu. Iz seoskih

doma}instava kradu se i

jagwad, prasi}i, pa ~ak i

}urke, a imali smo slu~aje-

ve kra|a i pumpi za zaliva-

we – kaè komandir Sale-

vi}.

SVE VI[E

PRIJAVQUJU

„SITNE“ KRA\E

U trgovinama po gradu

~esto kradu isti qudi, za-

kqu~uju u policiji. Za raz-

liku od ranijih godina, sa-

da se ~e{}e prijavquju i

„male“ kra|e, pa i one u za-

sadima i wivama, a razlog

je promena zakonske regu-

lative.

- U â~ku ima nekoliko

lica koji „vole“ da no}u

kradu po prodavnicama.

Sa~ekaju da se radwa za-

tvori, onda

razbiju sta-

klo. Kad u|u unutra „pose-

de i posluè se“ onim {to

vole, uz neki alkohol i on-

da odu, ne odnose}i ni{ta

sa sobom. Ranije je granica

{tete pri kra|i bila

15.000 dinara, a sada je ona

smawena na 5.000 dinara. U

„poqske“ kra|e lopovi

obi~no ne idu sami, ve} u

mawoj grupi. êsto o{te-

}en zna ko je to uradio, ali

je problem {to je ovakve

kra|e te{ko dokazati - za-

kqu~uje Salevi}. V. T.

U ~a~anskoj policiji kaù da su veoma „aktuelne“

kra|e po seoskim crkvama. Lopovi ne prezaju ni

pred Bogom, pa tako kradu novac sa oltara, sa krsto-

va, kao i iz prodavnica sve}a. Sa crkvenih objekata

skidaju oluke, bakarne krovove.

- To rade grupice od 2-3 ~oveka. Krenu po

selima, preko dana vide {ta gde ima, a onda

tokom no}i to ukradu. Tu robu lako „uto-

pe“ otkupqiva~ima sekundarnih sirovi-

na. Ranije su bile u~estale kra|e tele-

fonskih kablova na èlezni~koj

pruzi, posebno od â~ka do

Slatine. Jedno vreme su

masovno krali poklopce

sa {ahti. Ovakvim kra-

|ama ugroàva se bezbed-

nost i pe{aka i vozila,

ali oni mnogo ne brinu o

tome – kaè Salevi}.

NE PLA[E SE NI BOGA

Jedna od „naj~udnijih“ kra|a dogo-

dila se pro{le godine. Me{tanin jednog

sela u okolini â~ka ukrao je kom{ijama

vodu!

- On je do{ao na seoski vodovod i ubacio svoju

pumpu za zalivawe. Kom{ije nisu imale ni za pi}e,

jer je bila su{a. Kad smo do{li zatekli smo ga kako

zaliva ba{tu. Iako kra|a vode ne postoji kao kri-

vi~no delo, podneta je krivi~na prijava jer je osta-

vio bukvalno celo selo bez vode – ispri~ao je za „â-

~anski glas” komandir Tihomir Salevi}.

KRAO KOM[IJAMA VODU

DRSKI, A NE GLADNI

Kao na divqem zapadu

- ZA SVAKOG QUBITE-

QA OPEL AUTOMOBI-

LA INTERAUTO-TRADE

NUDI TEST VO@WE

NAJNOVIJIH MODE-

LA, KAO [TO SU

Opel Astra, Opel Insignia,Opel Adam, Chevroletspark, Chevrolet Aveo iChevrolet Cruze


U ULICI KULINOVA^KO POQE, POTES DVA, U MZ “SVETI SAVA”

ASFALTIRANA DVA PUTNA KRAKA, DU@INE 680 METARA

GRAD


Posle postavqawa

gasovodne mreè i

fekalne kanaliza-

cije, sanirani su rovovi i

prekopi i u utorak zapo~e-

to asfaltirawe dva kraka

Ulice Kulinova~ko poqe,

potes dva, u Mesnoj zajed-

nici “Sveti Sava”, u kojoj

su prvi put posle nekoliko

godina, izvedeni ve}i in-

frastrukturni radovi.

Investitor ovog posla, po-

verenog ~a~anskom predu-

ze}u “Putevi [trabag”, je

javno preduze}e “Gradac”.

- U toku je asfaltirawe

dva putna kraka, duìne

560 i 120 metara, i {irine

tri, odnosno dva i po me-

tra. Osim kolovoznog za-

stora, bi}e asfaltirani i

kolski i pe{a~ki ulazi u

dvori{ta me{tana. Vred-

nost ove investicije, koju

na osnovu skup{tinske od-

luke o vra}awu saobra}aj-

nica u prvobitno stawe i

sanaciji rovova i prekopa,

finansira JP “Gradac”, je

oko 3,3 miliona dinara -

rekao nam je u utorak na

gradili{tu Denis ]ojba-

{i}, samostalni nadzorni

organ iz ovog javnog predu-

ze}a.

Radnici preduze}a “Pu-

tevi [trabag” }e se, po

okon~awu ovog posla, naja-

vio je ]ojba{i}, preseliti

u MZ Qubi}, u kojoj tako|e

treba da rekonstrui{u

ulice o{te}ene tokom

gradwe gasovodne mreè.

Slede potom aktivnosti na

redovnom odràvawu sao-

bra}ajnica, na kojima }e

biti angaòvano preduze}e

“Putevi” iz Poège:

- Narednih dana taj po-

sao }e biti intenziviran i

zapo~eta i rekonstrukcija

Ulice “Stara pruga”, na

relaciji od magistralnog

puta M5, do restorana

“Dva jelena”. Deonica od

ovog objekta do kru`nog

toka u Qubi}u bi}e popra-

vqena nakon pu{tawa u sa-

obra}aj druge trake Ulice

\or|a Toma{evi}a - naveo

je ]ojba{i} jo{ neke pla-

nove JP “Gradac” i putara

koje je ono angaòvalo u

ovoj gra|evinskoj sezoni.

Sve aktivnosti u obla-

sti rekonstrukcije i re-

dovnog odràvawa ulica

na gradskom i seoskom pod-

ru~ju, “Gradac” }e realizo-

vati na osnovu dogovora

postignutog u prethodnom

periodu sa predstavnici-

ma mesnih zajednica, rekao

je direktor ovog JP Neboj-

{a Jovanovi}, koji je u uto-

rak sa saradnicima pose-

tio gradili{te u MZ “Sve-

ti Sava”:

- Nadam se da }emo, bez

obzira na restrikcije nov-

~anih sredstava, ispuniti

plan i omogu}iti na{im

sugra|anma da dobiju

osnovne civilizacijske te-

kovine, poput asfalta, ga-

sa, i ostale neophodne in-

frastrukture.

Zahvaquju}i dobroj sa-

radwi sa novim rukovod-

stvom JP “Gradac”, Savet

MZ “Sveti Sava” je zapo-

~eo brojne aktivnosti u

ovom nasequ, u kome godi-

nama ni{ta nije ra|eno u

oblasti izgradwe infra-

strukturnih objekata, kaè

~lan Saveta Slobodan Jak-

{i}: “Me{tani ovog dela

grada ìve u izuzetno te-

{kim uslovima, jer na te-

ritoriji ove MZ se nalaze

deponija, zgrada op{tin-

skog zatvora, nekoliko as-

faltnih baza, separacija

{qunka... Nikada nismo

dobili neku vrstu nagrade

za to {to nekoliko deceni-

ja ìvimo u neposrednoj

blizini deponije. Na ovoj

teritoriji treba dosta da

se ulaè, jer je krajwe vre-

me da i mi ìvimo kao

ostali stanovnici grad-

skog podru~ja i urbanih

sredina. Asfaltirawe

ovih ulica je prvi korak ka

boqem ìvotu me{tana

Kulinova~kog poqa”, uve-

ren je Jak{i}. On je naja-

vio da }e ~lanovi Saveta

MZ zahtevati da na terito-

riji ove MZ ne bude, kao

{to je planirano, podignu-

ta transfer stanica, ve}

izme{tena na devastirani

prostor u Jelendolu. Od

~elnika Grada, kaè on,

traì}e i da bez saglasno-

sti gra|ana ne prave ni

projekat postrojewa za

pre~i{}avawe otpadnih

voda u wihovoj MZ. M.N.

ASFALT - KORAK KA BOQEM @IVOTU

INTERAUTO TRADE

CHEVROLET VOZILA

SPARK 0.8 --- 5.990 din

AVEO 1.2 --- 6.990 din

CRUZE 1.6 --- 9.190 din

cene su sa PDV-om

OPEL VOZILA

ASTRAH 1.4 - 6.090 din

ASTRAG 1.4 - 6.490 din

CORSA C 1.2 - 6.190 din

ASTRAG 1.7 - 7.490 din

CORSA D 1.2 - 6.190 din

VECTRA C 2.0 - 8.790 din

cene su sa PDV-om

CENE

SERVISIRAWA

CENE

SERVISIRAWA

LETWA EKSTRA AKCIJA

U cenu servisirawa ura~unati motorno uqe, filter

uqa, goriva, vazduha, rad i PDV, kao i besplatan pre-

gled, dijagnostika i prawe vozila. ponuda se odnosi na

vozila van garantnog roka.

Telefoni: 032/382-192, 032/380-000

- BESPLATAN PREGLED I DIJAGNOSTIKA

VOZILA TOKOM SEZONE GODI[WIH

ODMORA, KAKO BI VOZAÎ OPEL

AUTOMOBILA BILI BEZBEDNI NA PUTU

U vreme kolektivnog

godi{weg odmora

zaposlenih u servisu,

od 12. do 22. jula,

preglede vozila

zakazati na telefon

032 380 000

ZA SERVISIRA-

WE VOZILA I DA-

QE VA@E SPECI-

JALNE AKCIJSKE

CENE

Test vo`wa i poseta salonu mogu

se obaviti svakog radnog dana od 8

do 18, a subotom od 9 do 17 ~asova.

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 9DRU[TVO

Posle sastanka predstavni-

cika Grada i op{tina u

Moravi~kom okrugu, usa-

gla{ene su odluke o radnom vre-

menu ugostiteqskih objekata u

â~ku, Lu~anima, Gorwem Mila-

novcu i Ivawici i predloèno

da, umesto do 4, oni rade zimi od

6 do 24, a leti od 6 do jedan sat po-

sle pono}i. Na~elnik Gradske

uprave za inspekcijski nadzor

Stojan Vojinovi} podse}a da je

prethodna odluka, doneta 2002.

godine, “dozvoqavala” vlasnici-

ma barova da ih drè otvorene do

4 sata izjutra:

- Na osnovu izmena Zakona o

registraciji privrednih subjeka-

ta prakti~no svako je mogao da

bilo koji objekat registruje kao

bar i da samim tim radi do 4 sa-

ta. Uo~eno je da se svi problemi -

tu~e, saobra}ajne nesre}e i druge

nezgode de{avaju uglavnom od je-

dan do ~etiri ~asa posle pono}i,

zbog ~ega smo, prvenstveno iz pre-

ventivnih razloga, predloìli

da se skrati radno vreme ugosti-

teqskih objekata. Ukoliko za ovaj

predlog, koga su prihvatili i

predstavnici op{tina u Mora-

vi~kom okrugu, glasaju odborni-

ci SG, svi objekti }e, bez obzira

da li su barovi, ili kafane, re-

storani, ubudu}e raditi od 6 do

24 sata u zimskom, a u letwem pe-

riodu do jedan sat posle pono}i.

Primenu i po{tovawe ove od-

luke, nagla{ava Vojinovi}, kon-

trolisa}e komunalna inspekcija

i komunalna policija, u saradwi

sa policijom. On pretpostavqa

da }e u sprovo|ewu skup{tinske

odluke biti odre|enih problema,

prvenstveno zbog navika gra|ana

i posetilaca, ali veruje i da }e

nadle`ni uspeti da koordinira-

nim radom i redovnim kontrola-

ma primoraju vlasike da tri, od-

nosno ~etiri sata ranije stave

kqu~ u bravu svojih objekata. Vo-

jinovi} demantuje tvrdwe pojedi-

nih gra|ana da inspektori ni ma-

lo nisu fleksibilni, i da pi{u

prijave vlasnicima restorana i

kafana, posebno u centru grada,

~im istekne radno vreme i tako-

re}i dok gosti jo{ ispijaju pi}e:

“Za to nikada nisu pisane prija-

ve, ve} zbog toga {to ugostiteqi,

prvenstveno u centru grada, ne

po{tuju situacioni plan dobijen

od Gradske uprave za urbanizam,

odnosno {to su, umesto pet ili

deset kvadrata, zauzeli znatno ve-

}e povr{ine. Svi smo svedoci ka-

ko se pona{aju vlasnici kafi}a

na Gradskom {etali{tu koji ko-

riste mnogo ve}i prostor nego

{to im je dozvoqeno i onemogu}a-

vaju pe{ake da se normalno kre}u

u strogom centru grada.

U posledwe vreme mnogi gra|a-

ni, posebno oni koji ìve u cen-

tru grada i u zgradama pored

Gradskog bedema i Morave, se sve

vi{e àle i negoduju zbog pregla-

sne muzike i buke koja ~itave no-

}i dopire iz brojnih kafana i ka-

fi}a:

- Mi postupamo po zakonu: is-

pekcija iza|e na teren, naloì

merewe koje obave ovla{}ene or-

ganizacije i zavodi i na osnovu

tih rezultata uglavnom konstatu-

je da je ja~ina zvuka u granicama

dozvoqenog. Gra|ani, me|utim,

naj~e{}e sumwaju u rezultate me-

rewa, negoduju, àle se, i zaista je

te{ko da inspekcija, koja sve ra-

di po zakonu, sama re{i ove pro-

bleme. M. N.

UMESTO DO 4, UGOSTITEQSKI OBJEKTI ]E UBUDU]E ZIMI

RADITI DO 24, A LETI DO JEDAN SAT POSLE PONO]I

Ukoliko ne utvrdi radno

vreme predvi|eno ovom odlu-

kom i ne pridràva ga se,

pravno lice }e biti ka`we-

no za prekr{aj nov~anom ka-

znom od 50 do 500 hiqada di-

nara, a odgovorno lice u

pravnom licu od 2.500 do

25.000 dinara. Osim toga,

odlukom je predvi|ena i ka-

zna na mestu izvr{ewa pre-

kr{aja - za pravno lice 20,

za preduzetnike 10 i za odgo-

vorno lice 3.000 dinara.

KAZNE

Ugostiteqski objekti koji se nalaze u stambenim zgradama,

osim u ulicama ùpana Stracimira, Kuèqevoj i na Gradskom

{etali{tu mogu da rade od 6 do 23, odnosno subotom i nedeqom

od 6 do 24 sata.

Radno vreme ugostiteqskih objekata na èlezni~koj i autobu-

skoj stanici i u sklopu benzinskih pumpi je non stop, svakog da-

na od 0 do 24 ~asa.

IZUZECI

FAJRONT VE] U PONO]

Simboli~nim polagawem

kamena temeqca gradona-

~elnik Vojislav Ili} je u

subotu u nasequ “Obre`”

ozvani~io po~etak izgrad-

we {est lamela sa 24 sta-

na, namewnih za takozvano

socijalno stanovawe. Sve-

~anosti tokom koje je oba-

vqeno i osve}ewe temeqa,

osim ministra gra|evine i

urbanizma Velimira Ili-

}a i Maje Laki}evi}, di-

rektorke Republi~ke agen-

cije za stanovawe, prisu-

stvovali su brojni pred-

stavnici lokalne samou-

prave, privrednici i di-

rektori javnih preduze}a.

Kao i u mnogim drugim, â-

~ak je i u ovom poslu pio-

nir i prvi je u Srbiji za-

po~eo da realizuje ovaj

program stanogradwe, za

koji su resorno ministar-

stvo i Republi~ka agencija

obezbedili oko 12 milio-

na evra.

Usaradwi sa lokalnim sa-

moupravama Ministar-

stvo gra|evine i urbani-

zma i Republi~ka agencija za sta-

novawe finansiraju gradwu sta-

nova za socijalno najugroènije

gra|ane, ali, naàlost, ve}ina

gradova i op{tina koja je konku-

risala za ova sredstva, poput Ni-

{a, Kragujevca, Zrewanina, Subo-

tice, jo{ nije zapo~ela radove,

rekao je ministar Ili}:

- â~ak je prvi grad koji je za-

po~eo ovaj posao. O~ekujemo da

narednih dana radovi krenu i u

ostalim lokalnim samoupravama,

ili }e im, u protivnom, biti odu-

zeta sredstva i usmerena ka onima

koji ho}e i mogu da rade. Velika je

{teta da pare stoje na ra~unima,

dok se oni organizuju. @elim da u

â~ku do kraja godine budu zavr-

{eni ovi stanovi i da na{i naju-

groèniji sugra|ani, a prvenstve-

no samohrane majke, invalidi i

porodice palih boraca dobiju

svoj krov nad glavom, jer znamo da

nema sre}nih porodica bez krova

nad glavom. Ukoliko budemo za-

jedno gradili i radili sa lokal-

nim vlastima, kvadratni metar

stana, po sistemu kqu~ u ruke, ko-

{ta}e, kao u â~ku, oko 400 evra.

To je model po kome bi se u Srbi-

ji mogli napraviti stanovi za sve

besku}nike, jer gra|ani sa malim

platama, nemaju novca i ne mogu

vi{e da izdrè skupu gradwu i

kredite.

Ministar Ili} je najavio da

}e resorno ministarstvo obezbe-

diti jo{ sredstava za stanograd-

wu, apeluju}i na lokalne vlasti

da se pripreme i obezbede povoq-

ne lokacije i infrastrukturu i

zahvaliv{i agenciji, brojnim do-

natorima i bankama koje su zain-

teresovane da podrè jeftinu

gradwu. “Na ovim gradili{tima

zaposli}emo doma}u gra|evinsku

operativu i firme, na koje i ovim

putem apelujem da se boqe organi-

zuju i boqe rade. Ministarstvo

rukovodi i rekonstrukcijom

Gradskog stadiona, ali radovi

sporo napreduju, tako da za godi-

nu dana nije pla}ena ni jedna si-

tuacija. Prakti~no ih molimo da

rade, da bismo im platili. Posla

ima za sve, samo treba raditi,”

smatra Ili}, uveren da }e upravo

poslovi u gra|evinarstvu pokre-

nuti srpsku privredu.

Grad â~ak predwa~i i sposo-

ban je da “iznese” svaki projekat i

prvi ponese i budu}e programe

stanogradwe, zbog ~ega Republi~-

ka agencija za stanovawe “ra~una

da }e on biti prvi” i prilikom

gradwe narednih 1.700 stanova u

Srbiji. â~ak je spreman, sposo-

ban i oran da gradi, rekla je di-

rektorka Maja Laki}evi}: “U to-

ku ovog mesece }e biti usvojena

uredba o tome i zakqu~en spora-

zum i ve} u avgustu raspisan kon-

kurs za urbanisti~ko arhitekton-

ske uslove. Nakon toga, najvero-

vatnije u septembru i oktobru }e-

mo otvoriti nova gradili{ta po

~itavoj Srbiji.”

Posredstvom Mi-

nistarstva gra|evine

i urbanizma sredstva

Republi~ke agencije za stanovawe

preba~ena su Gradskoj stambenoj

agenciji krajem decembra pro{le

godine, nakon ~ega je sprovedena

celokupna zakonska procedura,

tako da je grad prvi startovao, od

svih sedam lokalnih samouprava

kojima su istog dana upla}ena

sredstva, podsetio je Milan Dra-

{ki}, direktor GSA, naglasiv{i

da je ovaj zna~ajan posao poveren

konzorcijumu ~a~anskih firmi

“Proinvest” i “Alfako inèwe-

ring”.

M. N.

U NASEQU “OBRE@” ZAPOÊTA GRADWA [EST OBJEKATA ZA SOCIJALNO STANOVAWE

Rok za zavr{etak radova je 140 dana, odnosno 4. novembra. Plani-

rano je da korisnicima podelimo kqu~eve i nove stanare uselimo 18.

decembra, za Dan Grada, najavio je Milan Dra{ki}. Na ovoj lokaci-

ji, ina~e, bi}e izgra|eno vi{e od 1.800 kvadrata korisnog stambenog

prostora, u kome je prose~na povr{ina jedne stambene jedinice oko 70

kvadrata. Re~ je o drugoj fazi gradwe ovih objekata, u ~ijoj neposred-

noj blizini je pre sedam - osam godina izgra|eno tako|e {est ku}a.

Vrednost ove investicije je ne{to vi{e od 70 miliona dinara, od

kojih je 47 posredstvom resornog ministarstva obezbedila RAS, dok

}e preostala suma biti izdvojena iz drugih republi~kih izvora i

gradskog buxeta, rekao je Dra{ki} i najavio da }e u sklopu izgradwe

1.700 stanova u Srbiji, u â~ku biti podignuto 100 na Qubi}kom ke-

ju, od kojih je 70 opredeqeno za takozvanu neprofitnu prodaju, odno-

sno otkup po liberalnijim i povoqnijim cenama od trì{nih, a pre-

ostalih 30 za socijalno stanovawe.

USEQEWE U DECEMBRU

NEMA SRE]NIH PORODICA BEZ KROVA NAD GLAVOM


DA LI JE I NOVU USTANOVU ZAHVATILO PARTIJSKO ZAPO[QAVAWE?

DRU[TVO

Nimalo ne

iznena|u-

je ogrom-

no inte-

resovawe

javnosti

za zbivawa u “Zra~ku”-

ustanovi za dnevni bora-

vak osoba sa smetwama u

razvoju, jer se kroz wu pre-

lama nekoliko krupnih

problema dràve, odnosno

grada u kome smo primora-

ni da ìvimo. Gotovo da ne

pro|e dan a da nam se ne

obrate roditeqi dece ome-

tene u razvoju, uvereni da

novinari jo{ uvek imaju

nekakvu mo} i moralnu

obavezu prema gra|anima,

naro~ito onima iz katego-

rije poniènih i uvre|e-

nih, sa pitawem kada }e ve}

jednom taj “Zra~ak” po~eti

da radi. O gra|anima koji

nisu imali sre}u da budu

“zdravi i pravi” u Srbiji

se uglavnom brinu ~lanovi

porodica, a oni obi~no

imaju i probleme ekonom-

ske i socijalne prirode.

Zato je ustanova “Zra~ka”

za ove iscrpqene i umorne

qude zaista zrak nade, jer

}e u savremenom i prostra-

nom objektu u Nu{i}evoj

ulici, u ~iju su gradwu

Grad i Republika (~itaj

poreski obveznici) uloì-

li zama{na sredstva, bar

deo dana mo}i da zbrinu

hendikepirane osobe i po-

svete se sebi i drugim oba-

vezama.

GRUJO SE UZDAO

U PO[TEWE

Najuzbudqiviji deo

radwi koje prethode po~et-

ku rada “Zra~ka” nesumwi-

vo je prijem prve grupe rad-

nika. Pravilnikom o si-

stematizaciji predvi|eno

je 32 zaposlenih (defekto-

lozi, psiholog i socijalni

radnici, profesor fiskul-

ture i terapeuti, pravnik,

ostalo administrativno i

pomo}no osobqe), a najpre

je raspisan konkurs za 23

radnika. Nezaposlenost je,

zna se, dobila epidemijske

razmere, pa se na oglas ja-

vilo vi{e od 300 kandida-

ta, a samo za dve sprema~i-

ce konkurisalo je vi{e od

80 nezaposlenih lica,

od kojih neka poseduju

i diplomu vi{ih

{kola. Konkurs, is-

ti~e Angelina

Mandi}, v. d. di-

rektora ustano-

ve, nije ni morao

da bude raspi-

san, jer prijem

radnika je, pre-

ma vaè}em za-

konu, pravo ru-

k o v o d i o c a

ustanove, a za-

konito je i to

{to je objavqen

samo na oglasnoj

tabli NSZ i sajtu

Grada, a ne i u

sredstvima infor-

misawa. Sve kandi-

date je testirao psiho-

log NZS, a do sada ih je

u radni odnos primqeno

svega deset, koliko je po-

trebno da bi se obavile

pripreme za start ustano-

ve. Prijem ostalih je u to-

ku, a o izboru kandidata

direktorka se obavezno do-

govara sa predstavnicima

gradske vlasti. Prva reak-

cija na na~in prijema sti-

gla je od v. d. predsednika

Upravnog odbora “Zra~ka”

Dragomira Grujovi}a, koji

tokom ovog posla nije kon-

sultovan, a Mandi}ka,

opet po zakonu, nije ni

imala obavezu da ga pita za

mi{qewe. Odbijaju}i raz-

govor za “â~anski glas”,

Grujovi} nas upu}uje na

sajt “Glasa Zapadne Srbi-

je”, jer je, kako kaè, jedino

ovom mediju zaista dao iz-

javu, dok su ostali prepi-

sivali i dopuwavali. Na-

ravno da smo posetili sajt

kolega, a tamo pi{e da je

Grujovi} hteo da sve bude

po{teno, da su mnoge stva-

ri name{tene, ura|ene “is-

pod ìta” i po partijskoj

pripadnosti i da je on zbog

toga jako razo~aran i spre-

man da kupi dve ovce i ode

da ih ~uva, jer ne è-

li da u~estvuje

u prevar-

n i m

r a d w a -

ma.

Reakcija ofi-

cira u penziji, istog

onog Gruja koji je 1991. u

blizini Novog Mesta od-

bio da skladi{te municije

preda slovena~koj Terito-

rijalnoj odbrani, uzburka-

la je i dru{tvenu mreù.

Osim re~i podr{ke „Bruka

i sramota, Grujovi}u, sva-

ka ti ~ast” , stiè i dru-

garska opomena: „Daj bre,

Dragomire, nije ti ovo

Slovenija.”

SVE JE RA\ENO

PO ZAKONU

Grujovi}, koji je u izja-

vi “Glasu zapadne Srbije”

najavio napu{tawe stran-

ke, a bio je jedan od 100 pr-

vih ~lanova Nove Srbije, u

me|uvremenu je to i u~i-

nio. Prijemom radnika u

novoj ustanovi u prvi mah

je bio nezadovoqan i Grad-

ski odbor SNS, koji je za-

traìo hitan sastanak ko-

alicionih partnera, ali je

saop{tewe izdato nakon

ovog susreta pokazalo veo-

ma visok stepen sloge i me-

|usobnog poverewa. Prema

mi{qewu direktorke usta-

nove i predstavnika svih

odborni~kih grupa vlada-

ju}e koalicije (SNS, SPS,

NS - DSS i URS) sve je

ura|eno u skladu sa zako-

nom, a Grujovi}eve izjave

su “neodmerene i neta~ne”.

Oficir iz Slovenije im

nije uzvratio.

- Ne}u da mi se neko sve-

ti. Sakupite se vi novina-

ri, pa vidite ko je na spi-

sku primqenih - velikodu-

{no nas je posavetovao.

Poslu{asmo ga, raspi-

tasmo se i zapazismo da me-

|u onima koji su ve} zapo-

sleni ili imaju veliku

{ a n s u

d a

s e

n a | u

ve} u na-

rednoj ekipi

radnika ima i par-

tijaca, i onih koje do stra-

naka vode indirektni pute-

vi, i k}erki i snajki uti-

cajnih gra|ana. Za zapo-

{qavawe bli`wih o~i-

gledno su veoma zaintere-

sovane bile i vladaju}e

stranke i one ~iji iza-

slanici za skup{tinskom

govornicom itekako

o{tro kritikuju vlast i

ustaqeni na~in dobijawa

radnog mesta. Neki od od-

bornika }e, svi su izgledi,

uspeti da udome svoje „kan-

didate”, drugi }e ostati “u

poku{aju”, a ko je kako pro-

{ao narod }e shvatiti ako

u narednom periodu obrati

pa`wu na ono {to wegovi

predstavnici budu govori-

li na sednicama Skup{ti-

ne grada.

USTANOVA STARTUJE

2. SEPTEMBRA

- Trudili smo se da sa-

stavimo dobar tim. Svi za-

posleni imaju traènu kva-

lifikaciju i godinu dana

radnog staà, jer je re~ o

veoma osetqivom poslu, a

na testu su bili najboqi.

Osim toga, prijem se vr{i

na tri meseca i ako neko ne

bude odgovorio poslu,

moè da bude zamewen.

Najva`nije je da usta-

nova radi kvalitetno

i da korisnici budu

zadovoqni, neva-

`no je da li je neko

~lan neke politi~-

ke stranke. Ne

znam ~emu sva ta

uka i buka - rekla

je Angelina Man-

di}, po profesiji

d i p l o m i r a n i

pravnik, a ~lan

URS - a po strana~-

koj pripadnosti.

Ustanova }e, naja-

vquje ona, kona~no

po~eti da radi 2. sep-

tembra (izgradwa objek-

ta okon~ana je pro{le

godine), a do tada }e, kroz

postupak javne nabavke, bi-

ti opremqena kuhiwa i

obezbe|ene po~etne koli-

~ine ìvotnih namirnica.

Za kori{}ewe usluga Dnev-

nog boravka prijavqeno je

56 osoba ometenih u razvo-

ju, o~ekuje ih se jo{ dese-

tak. U tro{kovima sme-

{taja (48.000 dinara mese~-

no) porodica }e, kako je

utvr|eno gradskom odlu-

kom, u~estvovati najvi{e

sa 20 odsto. Maloletni ko-

risnici ne podleù parti-

cipaciji, a za ostale }e se

primewivati skala, kojom

se uzima u obzir ekonomski

i socijalni status porodi-

ce.

E.V.

Povodom proslave dana Beloruske

republike, 26. juna, organizovan

je prijem za istaknute zvanice iz sveta po-

litike, diplomatije, privrede i kulture.

Na poziv ambasadora Beloruske Republi-

ke u Beogradu, wegove ekselencije Vladi-

mira û{eva, delegaciju iz â~ka pred-

vodili su predstavnici Dru{tva Srp-

sko-ruskog-beloruskog prijateqstva Sr-

bije i predstavnici grada â~ka, pred-

sednik Skup{ine grada Veqko Negovano-

vi} i zamenik gradona~lnika Radenko

Lukovi}.

Kako isti~e predsednik Srpsko-ru-

skog-beloruskog prijateqstva Srbije

Dragan Logvinov, ova poseta iskori{}e-

na je za ostvarewe mnogobrojnih kontaka-

ta, a pogotovu na poqu privrede sa istak-

nutim privrednicima iz Rusije. Tako|e,

delegacija iz â~ka obavila je razgovor

sa predstavnicima Ambasade Belorusije.

Ina~e, tradicionalno svake godine

Ambasada Beloruske Republike ovim po-

vodom organizuje prigodan prijem sa zva-

nicama kojih je sada bilo oko hiqadu, a

me|u wima su bili i predsednik Republi-

ke Srbije Tomislav Nikoli}, predsednik

Skup{tine Republike Srbije i ostali

mnogobrojni gosti iz sveta politike i

privrede.

ÂÂNI NA

PROSLAVI

DANA

BELORUSKE

REPUBLIKE

Vr{ilac du`no-

sti predsednika

UO Dragomir Gru-

jovi} napustio

stranku, jer je

hteo da prilikom

primawa radnika

“sve bude po{te-

no”. Predstavnici

stranaka na vla-

sti utvrdili da je

“sve bilo po zako-

nu”. Nova ustano-

va po~iwe da ra-

di 2. septembra

ISTINA IZ „ZRA^KA”

Nekom zra~ak

nekom

naravou~enije!

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 11TRADICIJA

Ogranak Vukove zadu`bine u â~-

ku, odnedavno registrovan kao

Udruèwe “ûvari dela Vuka Ka-

raxi}a”, priredio je na Vidovdan

u Galeriji Narodnog muzeja, a u

okviru programa Letwih dana

kulture - â~ak 2013, program

“Vidovdansko gledawe }ilima”,

posve}en tradiciji srpskog na-

rodnog stvarala{tva koja odumi-

re, i verovawima vezanim za ovaj

veliki praznik Srpske pravoslav-

ne crkve i istorije, neodvojiv od

kosovskog mita i Boja na Kosovu.

Uz prigodne besede i predavawe

predsednika Udruèwa mr Grozda-

ne Komadini}, koja je i magistri-

rala na “Tka~koj leksici Draga~eva” i za-

hvaquju}i woj postala saradnik Ruske

akademije nauka, organizovana je i izlo-

`ba }ilima iz privatnih kolekcija. Bila

je to prilika da se oda priznawe vrednim

tkaqama, majkama i bakama, koje su uz sav

drugi rad oko porodi~nog ogwi{ta, ima-

le vremena i poriva za ru~ni rad. Sve one

su u svoje osnove i potke utkale mnogo qu-

bavi, truda, talenta i ume}a, kako bi ono

{to }e na Vidovdan izneti na svetlost

Sunca, svedo~ilo koliko su vredne, boga-

te, a ako su tkale devojke, i kakav }e miraz

poneti. Izlagawe je obuhvatilo i kratak

osvrt na tehnike tkawa, boje, poreklo lek-

sema i tradicije donete u na{e krajeve sa

istoka. Bilo da su “streka~ki”, izra|iva-

ni najjednostavnijim tkawem, malo savr-

{eniji “sa ornamentima”, ili “balu~eni”,

odnosno tkani iskqu~ivo prstima, bez

~unka, {to se smatra najsavr{enijim po-

stupkom, u svaki od tih }ilima koji su

“~uvani kao svetiwa i tkani za izuzetne

prilike”, ène su “utkale svoju du{u”, is-

takla je Grozdana

Komadini}. ]ilim

je bio i devoja~ki

dar, i “stru~ica”-

dar za bebe, i mlade-

na~ka posteqa, i pa-

tosna prostirka, i

ukopna pokrivka.

Smatran je za drago-

cenost i qubomorno

~uvan u {kriwama i

sanducima, kako re~e

Darko Domanovi},

na~elnik Moravi~-

kog upravnog okruga,

koji je pozdravio i

goste iz izvorne pe-

va~ke grupe “Sveti \or-

|e” iz Novog Gora`da,

kao i sve one koji su na

Vidovdan doneli svoje retke, dragocene i

nasle|ene }ilime, darove predaka. Koma-

dini}ka je tom prilikom predloìla

osnivawe tka~ke radionice u â~ku i ob-

navqawe tradicije tkawa me|u mladim

ènama. Milica Bakovi} se osvrnula na

istorijat svetkovawa Vidovdana u hri-

{}anstvu od Svetog Vita, isceliteqa o~-

nih bolesti i za{titnika vida iz 3. veka,

koga, me|u Balti~kim Slovenima smatraju

vrhovnim boànstvom, do 1892. godine, ka-

da SPC unosi Vidovdan kao praznik u

svoje kalendare. Preplitawe istorije sa

narodnim verovawima potkrepila je i ~i-

wenica da se jedan od najva`nijih doga|a-

ja u srpskoj istoriji, Kosovski boj, dogo-

dio na Vidovdan 1839. godine. Direktor-

ka Muzeja Delfina Raji} podsetila je i

na druge {arenice, krpare, pojaseve, ira-

me, ~uvene Pirotske }ilime i tkaqe, ko-

je su stvarale prava umetni~ka dela, a

motivi i {are su ~esto bili i svojevr-

sni dokument (grbovi, ìgovi, ornamen-

ti i drugi motivi iz ìvota). Iz kwiga

Grozdane Komadini} zasnovanih na na-

rodnoj tradiciji, nastavnica Mila Mu-

tavxi} kazivala je o }ilimu kao motivu

u romanu “Potka od snova”, a novinar i

voditeq programa Zorica Le{ovi}

Stanojevi}, o narodnim verovawima na

Vidovdan iz “Varovnica”. Duhovnom

pesmom program je obogatila Milena

Stoiqkovi}, etnomuzikolog, profesor

muzi~ke kulture u Prawanima.

Z. L. S.

„ÛVARI DELA VUKA KARAXI]A“ O TRADICIJI KOJA ODUMIRE I DAROVIMA PREDAKA

VIDOVDANSKO GLEDAWE ]ILIMA

Fotografije: Miroslav Bojovi}

FOTO GLAS

Zbog olistale kro{we susednog drveta na semaforu

na uglu ulica Cara Lazara i Kneza Milo{a, uvek je

„zeleno“. O~igledno je da se prilikom sadwe drve}a,

a kasnije i rezidbe nije mnogo vodilo ra~una da je u

blizini semafor. Iako predstavqa zanimqiv prizor,

voza~i i pe{aci moraju biti pa`qiviji, jer }e kro{wa,

ukoliko je nadle`ni ne urede kako treba, uskoro sasvim

„pojesti“ svog suseda.

V. T.

NA WEMU JE UVEK

„ZELENO“


��

��

��

�� !��"��#

$%$&'()�*+,!+*,-./,0�+*,-.110�&234)�*+,!,,,-+,50��-#��)��66��7��"��#

+,***��28239��:$;'<��2:$�=1�

��>�?��

��

�� @��>��,*5+!,*5A�B��

��

�� !� � �� " �� "��

� �# �!��$��%"�&��

�;CDEF43E�GH'<H2IE ��J'DC%E�� KH'F�4;CD$(2;2

�(DC4;HEF43'

E(L$M$H4;:'

��

��

��

=A

�%$3;H';$N(E32�E

H28C(2H4;:'

��

�� +,

�'()*+,-*�.*/0(�� #��1��!�� 2��(�'3��4

'�� 5��"��%��!�� %��

�;HC3':(E � E(L$M$H � E(DC4;HEF43'< � E(L$M$H4;:2 � O � 4G$PEF2%E4;2�

'D<':2H2FCQ$<�I'DC%2�

�;HC3':(E � E(L$M$H � $%$3;H';$N(E3$ � E � H28C(2H4;:2 � O � 4G$PEF2%E4;2�

'D<':2H2FCQ$<�I'DC%24

' �� !�� "�� "�� !�� %�� "� � �� 6� � ��

��! � �� "��! � �� ! � �"��!�"�! � ��!� � �#�� 7�&�

�� "��5�� 6�� !�� 8�7�!�� !� ��%��

�� #�!��"�5"��"�!��!� ��!��!�6��9��(�'3��4�

�>HEF2:RE:2M$�32(DED2;2)��'D�5*��D'�,S��FC(2�,*5+��<'DE($��-�S**�D'��5+�**��

��2(<�%E4;$)�GH$%EIE(2H(2�5*��FC%2�!�3'(28(29�5/��FC%2�,*5+��<'DE($9

��GE4�4;CD$(2;2)�'D�*5��D'�*A��'3;'TH2�,*5+��<'DE($��-�S**�D'��5+�**��

�>�?��

�>��J��>��B� ��?�� >�?��

��K��U



IZ IVAWI^KIH ALBUMA

13DRU[TVO

Kada govore o pro-

{losti Crvenog

krsta, dana{wi

aktivisti ove

organizacije u Ivawici s

ponosom isti~u da odbor u

wihovoj varo{i spada me-

|u najstarije u zemqi i da

je vr{wak Crvenog krsta

Srbije, nastalog u Beogra-

du 1876. godine, na inici-

jativu vojnog lekara Vla-

dana \or|evi}a. Bila je to

godina po~etka Javorskog

rata, a na gravuri iz tog

vremena, koja prikazuje è-

ne koje na nosilima preno-

se rawenike u bolnicu, sa

obli`we ku}e se vijori za-

stava ove humanitarne or-

ganizacije. Ivawi~ani se,

ni{ta mawe, di~e i time

{to su iz wihove sredine

potekla ~ak tri predsedni-

ka Crvenog krsta Srbije -

vojni lekar i u~esnik Bal-

kanskih i Prvog svetskog

rata Milo{ Borisavqe-

vi}, Obren Sti{ovi},

{panski borac i general -

pukovnik JNA, i lekar

Aleksandar Nikoli}.

Milo{ Borisavqevi}

pripada generaciji Srba

koja je u drugoj polovini

19. i po~etkom 20. veka

pro{la nekoliko ratova.

Ro|en je u Ivawici, godine

1855, od oca Tome i majke

Stake, a u rodnom mestu je

poha|ao ~etvororazrednu

osnovnu {kolu. Po daqe

obrazovawe uputio se u

Kragujevac, kulturno -

prosvetni centar Kneè-

vine Srbije, gde je zavr{io

pet razreda gimnazije i

U~iteqsku {kolu. Prvo

ratno iskustvo stekao je sa

svega 20 godina. U srpsko -

turskom ratu (1876 - 1878)

bio je pisar {taba Uì~ke

brigade na Javoru. Od tada

pa sve do kraja Prvog svet-

skog rata, u wegovom ìvo-

tu }e se smewivati mirno-

dopski i ratni ciklusi.

Po zavr{etku studija

medicine u Moskvi, Bori-

savqevi} se vratio u Srbi-

ju i ukazom kneza Milo{a

1883. godine stupio u vojnu

slu`bu. Najpre je bio lekar

pri inèwerskoj komandi

i delovo|a u sanitetskom

odeqewu Ministarstva

vojnog u Beogradu, a potom

postavqen na ~elo Vojne

bolnice u Kru{evcu. U

Srpsko - bugarskom ratu

(1885 - 1886) ponovo je uz

srpsku vojsku, a po povrat-

ku sa rati{ta upravqa voj-

nim bolnicama u Kru{ev-

cu, Kragujevcu, Ni{u i Za-

je~aru. Sa bogatim isku-

stvom vojnog lekara i

upravnika vojnih bolnica,

po~etkom novog veka kari-

jeru nastavqa u Sanitet-

skom odeqewu Ministar-

stva vojnog, ~iji je na~el-

nik bio od 1901. do 1904.

godine. Na ovoj du`nosti

preuzimao je opse`ne mere

za poboq{awe higijen-

skih, materijalnih i dru-

gih uslova koji doprinose

zdravqu vojnika, pokrenuo

otvarawe Bakteriolo{ko -

higijenskog zavoda, a svoja

mi{qewa o zna~aju sanite-

ta izloìo u studiji “Voj-

ni sanitet u miru i ratu od

1884. do 1921”. Sa poloàja

na~elnika saniteta postao

je predsednik Vojno - sani-

tetskog komiteta, a zatim

na~elnik Invalidskog

odeqewa pri Ministar-

stvu vojnom. Na sopstveni

zahtev i uz obrazloèwe da

u buxetu “nema vi{e me-

sta”, penzionisan je 1911.

godine, sa ~inom pukovni-

ka. Pred Srbijom su, me|u-

tim, novi ratovi, a dr Bo-

risavqevi}, vra}en u akti-

vu, i daqe u~estvuje u stva-

rawu srpske istorije. U

Balkanskim ratovima, za-

jedno sa kragujeva~kim hi-

rurgom dr Kostom Drago-

mirovi}em, ina~e zetom

vojvode Stepe Stepanovi-

}a, vodi bolnicu i previ-

jali{te kod Jedrena i Pi-

rota. U Prvom svetskom

ratu, iako ve} za{ao u {e-

stu deceniju ìvota, kao

na~elnik saniteta Druge

armije prelazi Albaniju i

dospeva u izbegli{tvo.

Zasluge dr Borisavqe-

vi}a ogledaju se ne samo u

vojnim poslovima, ve} i u

aktivnostima u Srpskom

lekarskom dru{tvu i Cr-

venom krstu. Za predsedni-

ka Srpskog Crvenog krsta

izabran je odmah po izbija-

wu Prvog svetskog rata, a

po{to je u okupiranoj ze-

mqi ovoj organizaciji

ukinuta autonomija, on je

sa Krfa uputio ~uveni

“Proglas prijateqima

srpskog naroda u celom

svetu”:

- Istorija sveta ne pam-

ti ve}e tragedije od one ko-

ju je doìveo srpski narod

... U neravnoj borbi srpska

vojska, brane}i i zalivaju-

}i krvqu svaku stopu svoje

zemqe, morade napustiti

svoju otaxbinu. Narod je i

tu gorku ~a{u isku{ewa

stoi~ki ispio i srpski

vojnici, goli, gladni, pro-

mrzli i izmo`deni, nisu

ni onda izneverili svoje

saveznike. Srpsko dru{tvo

crvenog krsta ostalo je bez

ikakvih sredstava da bi

moglo svoju humanu i hri-

{}ansku potporu i daqe

ukazivati, zato se obra}a

za pomo} svima, kojima

srpska stvar i Srpstvo le-

ì na srcu.

Apel Srpskog Crvenog

krsta u izbegli{tvu uro-

dio je plodom: odbori su

osnivani {irom sveta i

prikupqana pomo} za srp-

ske vojnike, u novcu, ode}i

i sanitetskom materijalu.

Dr Borisavqevi} je tokom

~itavog rata vodio neu-

mornu me|unarodnu aktiv-

nost i zahvaquju}i tome

Me|unarodni komitet u

@enevi je priznao Srpsko

dru{tvo Crvenog krsta na

Krfu. U oslobo|enoj Srbi-

ji, on se jo{ jednom obra-

tio svetskoj javnosti, ape-

luju}i za pomo} stanovni-

{tvu iscrpqenom ratom,

gla|u i bolestima, a pomo}

je i u miru stigla iz svih

krajeva zemqe i inostran-

stva.

Kada je 1921. godine Bo-

risavqevi} predao funk-

ciju, Dru{tvo Crvenog kr-

sta Kraqevine SHS nasle-

dilo je od Srpskog dru-

{tva Crvenog krsta “jak

kapital” u novcu i sani-

tetskom materijalu, dva sa-

natorijuma za osaka}ene i

obolele u ratu - u Vrwcima

i Bawi Koviqa~i, polume-

se~ni “Glasnik Crvenog

krsta” i [kolu za nudiqe.

Ideja da se u Beogradu

otvori {kola u kojoj su se

devojke osposobqavale za

profesionalne bolni~arke

potekla je od dr Borisa-

vqevi}a, a izgradwu je fi-

nansirala Ameri~ka misi-

ja Crvenog krsta.

Dr Borisavqevi} je bio

poznat i kao autor stru~-

nih radova iz oblasti me-

dicine i vojne sanitetske

slu`be, koje je objavqivao

u listu “Ratnik”, a u okvi-

ru Gimnasti~kog dru{tva

“Du{an Silni”, ~iji je ne-

ko vreme bio predsednik,

bavio se fizi~kim i mo-

ralnim vaspitawem omla-

dine. Za zasluge u ratu i

miru dobio je brojna pri-

znawa, po~ev{i od Kara-

|or|eve zvezde do Ordena

Crvenog krsta.

Za ìvotnu saputnicu

odabrao je Darinku, k}erku

pe{adijskog pukovnika

Petronija Te{i}a, ~ija je

mla|a k}i bila udata za

Milana Nedi}a. Milo{ i

Darinka su imali ~etvoro

dece - Milutina, \or|a,

Nade`du i Du{ana.

Dr Milo{ Borisavqe-

vi}, junak u ratu i miru,

preminuo je 1934. godine i

po~iva na Novom grobqu u

Beogradu.

E.V.

Ivawica je u pro-

{losti dala tri

predsednika Crve-

nog krsta Srbije, a

jedan od wih je le-

kar Milo{ Borisa-

vqevi}, ~ovek koji

je vi{estruko za-

duìo svoj narod i

otaxbinu

Se}awe na

DR MILO[A BORISAVQEVI]A

Evakuacija iz Ivawice 1876.godine,

Narodni muzej Uìce

Dr Milo{ Borisavqevi}, sanitetski pukovnik

Obren Sti{ovi},

pukovnik JNA i

predsednik Crvenog

krsta Srbije

Predsednik Crvenog krsta [panije Enrik de la Mata

i Aleksandar Nikoli} predsednik Crvenog krsta

Srbije od 1983. do 1988. godine

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 15OBRAZOVAWE

Na sve~anosti, koju je u

utorak priredio Regi-

onalni centar za ta-

lente, uru~ene su diplome po-

laznicima Centra, u~enicima

osnovnih i sredwih {kola, ko-

ji su bili najuspe{niji na re-

gionalnim i republi~kim tak-

mi~ewima iz sedam oblasti

(matematika, fizika, hemija,

informatika, ekologija, geo-

grafija i biologija). Jedno od

prva tri mesta na regionalnim

takmi~ewima zauzelo je 48 po-

laznika Regionalnog centra iz

â~ka (25 sredwo{kolaca i 23

osnovca), a na nadmetawima

dràvnog nivoa - sedam u~eni-

ka sredwih {kola i ~etiri

osnovca. Diplome je dobilo i

sedam u~enika koji su odli~an

rezultat postigli u kategoriji

istraìva~kih radova, dok je

uru~ivawem zahvalnica odato

priznawe 21 profesoru - men-

toru, ~ije je zalagawe doprine-

lo uspehu takmi~ara.

Najboqi rezultat me|u po-

laznicima u protekloj {kol-

skoj godini ostvario je Nikola

Bo{wakovi}, u~enik Gimnazije

“Takovski ustanak” u Gorwem

Milanovcu, koji je na repu-

bli~kom takmi~ewu iz matema-

tike zauzeo prvo mesto i stekao

specijalnu nagrada za istraì-

va~ki rad “Empirijska (nepot-

puna) i matemati~ka (potpuna)

indukcija”, dok je me|u mento-

rima najuspe{nija bila Vera

Lazarevi}, vanredni profesor

Fakulteta tehni~kih nauka u

â~ku. Sada{wi direktor Cen-

tra Svetislav Markovi} plake-

tu Centra uru~io je svojim

prethodnicima - fakultetskim

profesorima Mili}u \eki}u,

Miroslavu Spasojevi}u i Alek-

si Mari~i}u. Uz ~estitke naj-

boqim u~enicima i mentorima,

on je izrazio o~ekivawe da }e

naredne godine Centar biti u

finansijskoj mogu}nosti da za

svoje najboqe polaznike osim

diploma obezbedi i “druge na-

grade”.

U ime lokalne samouprave

~estitke uspe{nim u~enicima

uputio je gradona~elnik Voji-

slav Ili}, a sve~anosti na

FTN prisustvovali su i pred-

stavnici [kolske uprave i

{kola u Moravi~kom okrugu.

E. V.

- uvereni su polaznici Male

{kola znakovnog jezika “Go-

vor ruku nas povezuje”, koja

se odràva u Domu gluvih u

â~ku

Me|uop{tinsko udruèwe gluvih

i nagluvih ovaj projekat reali-

zuje od sredine maja do sredine

septembra, u partnerstvu sa O[ “Filip

Filipovi}”, a finansira ga Ministar-

stvo rada, zapo{qavawa i socijalne po-

litike.

Interesovawe za poha|awe Male {ko-

le znakovnog jezika iskazalo je 35 tre}a-

ka, ~etvrtaka i petaka, a broj polaznika

sada je, zbog raspusta, mawi nego na po-

~etku. U Udruèwu, ipak, vlada uverewe

da }e diplomu, po zavr{etku nastave, ste-

}i dvadesetak polaznika, koliko je i pla-

nirano prilikom izrade projekta.

- Deca su fenomenalna, ispoqavaju ve-

liko interesovawe za znakovni jezik i

brzo u~e. Predvi|eno je da savladaju

osnovni nivo znakovnog jezika, odnosno

azbuku gluvih i oko 800 pojmova iz svako-

dnevnog ìvota - obave{tava nas, preki-

nuv{i na nekoliko minuta ~as, instruk-

torka znakovnog jezika Katarina Vu~e-

vi}, koja dolazi iz Kragujevca i do sada je

bila angaòvana u vi{e od pedeset sli~-

nih {kola u raznim mestima Srbije.

U~enica ~etvrtog razreda Teodora Pa-

vlovi} uspeva da svoje ime i ostale li~ne

podatke saop{ti ve{to barataju}i pr-

sti}ima, a onda prelazi na “na{ jezik”:

- Prijavila sam se za ovu {kolu jer mi

je zvu~alo zabavno. @elela sam i da nau-

~im ne{to novo.

Ve}inu ove radoznale i marqive grupe

~ine devoj~ice, ali tu je i Veqko Mi}o-

vi}.

- Poznajem decu koja imaju problema

sa sluhom i èlim da se sa wima lak{e

sporazumevam - kaè de~ak - ~etvrtak.

Autor projekta Qiqana Bubawa, ina-

~e sekretar me|uop{tinske organizacije,

smatra da su ovakve obuke od vi{estru-

kog zna~aja.

- Onaj ko savlada jezik gluvih nau~i}e

jedan novi jezik. O~ekuje se da Nacrt za-

kona o upotrebi znakovnog jezika bude

usvojen na jesen, a novi propis }e obave-

zivati sva pravna lica da obezbede pre-

vodioca za jezik gluvih osoba. [kola ko-

ju poha|a bar jedan u~enik sa o{te}enim

sluhom, mora}e da organizuje nastavu i

na znakovnom jeziku - obja{wava Bubaqa.

Najva`nije je, ipak, {to deca poha|a-

ju}i ovu obuku ispoqavaju humanost, do-

daje ona, a potom, u svojstvu prevodioca,

prenosi mi{qewe predsednice udruè-

wa Zorice Petkovi}, koja pripada kate-

goriji lica sa smetwama u sluhu i govo-

ru.

- Mi ne moèmo da govorimo, ali oni

koji govore mogu da nau~e na{ jezik. Ta-

ko }e nam pomo}i da lak{e komunicira-

mo i shvatiti da smo i mi normalni qu-

di - smatra predstavnica gluvih i naglu-

vih lica.

E. V.

U POSETI POLAZNICIMA [KOLE ZNAKOVNOG JEZIKA

SPORAZUMEVAWE JE PREDUSLOV ZAJEDNI^KOG @IVOTA

U REGIONALNOM CENTRU ZA TALENTE

U ime pro-

fesora - mento-

ra, Centru se

na priznawu za-

hvalila Vera

L a z a r e v i } ,

mentor ~iji su

u~enici posti-

gli najboqe re-

zultate na tak-

mi~ewima re-

gionalnih cen-

tara za talente.

- Priznajem

da sam pomalo

iznena|ena. U

Centru sam an-

gaòvana od

2003. godine, a zahvalnicu dobijam prvi put.

Sumiraju}i desetogodi{wi rad sa osnovcima i sredwo{kolcima,

ona je kazala da joj je na po~etku rada sa mladim matemati~arima

osnovni ciq bio da omasovi ovu disciplinu i da joj je za to bilo po-

trebno dosta pedago{ke ve{tine, jer “dolazak u Centar predstavqa

jednu obavezu vi{e za u~enike”.

Profesorka Lazarevi} je naglasila da su matemati~ari iz ~a~an-

skog Centra najboqi rezultat postigli 2007/8. godine, kada se na re-

publi~ko takmi~ewe plasiralo 30, od ukupno 63 takmi~ara, a od 24

republi~kih nagrada osam je pripalo Regionalnom centru â~ak.

Rezultati iz protekle {kolske godine, procenila je ona, “nisu

o~aravaju}i, ali su dobri”. Po broju republi~kih plasmana iz mate-

matike ovda{wi Centar je na tre}em mestu, od ukupno 14 centara u

Srbiji, a pre wega su Beograd 1 i Beograd 2.

Duboko uverena da postojawe Centra ima veliki zna~aj, jer metode

rada koje se u wemu primewuju pomaù polaznicima da razvijaju svo-

je sposobnosti i iskustva, Vera Lazarevi} je obe}ala da }e sa talen-

tovanim u~enicima raditi sve dok Centar bude raspoloèn da je an-

gaùje kao mentora.

OBRA]AWE NAJMENTORA

NAJBOQIM UÊNICIMA

I MENTORIMA DODEQENA PRIZNAWA

Od kada su pre ne-

koliko godina

Pridvori~ani

ponovo po~eli

da slave seosku obetinu, vi-

{e im nikakvi komunizmi,

sloboizmi i razne druge

ideologije ne mogu preki-

nuti tradiciju. Stariji su

im ispri~ali kako je neka-

da bilo, ali su mla|i kre-

nuli i svojim pravcem. Po

obi~aju, ujutru se skupe na

liturgiji u novoj crkvi

kod {kole “Ratko Mitro-

vi}”. Dobro, ne ba{ svi,

ali ih ima. Vi{e ih posle

bude na traktorima, u “kr-

stono{ama”. Krenu od cr-

kve, potom za|u u pridvo-

ri~ki deo oko “Slobode”,

pa kroz selo. Uz put svrate

na nekoliko mesta da sve-

{tenik o~ita molitvu i

ostavi “zapise”. Uglavnom

ih qudi u ~ija dvori{ta

u|u do~ekaju srda~no. Ove

godine su im samo na jed-

nom mestu vrata bila za-

tvorena, jer se nisu pret-

hodno najavili. Bi}e vaq-

da boqe slede}e godine.

Kad u|u u dvori{ta da

ostave “zapise”, snajke se

“polome” koja }e boqe da ih

po~asti. Posle kratke mo-

litve, sledi i mala gozba.

Najvrednije `ene spreme

kao za slavu, predjelo, pe~e-

we, kola~e ... I tako na vi-

{e mesta, u Brekovcima,

kod Kova~evi}a, Prodano-

vi}a, Pekovi}a, Vasilije-

vi}a, To{ovi}a.

Dok su na traktorima, uz

put po ko zna koji put vide

“krstono{e” rupe na putu,

o{te}en asfalt i {ta bi

sve trebalo uraditi u selu.

Ali, ima dana.

Krajwe odredi{te za

“putuju}u trupu” i goste je

mesto Grabqe, kod Vulovi-

}a. [umica, debela hlado-

vina, dobro dru{tvo, jo{

muzika. Ove godine su se za

slavqe i gozbu pobrinuli

Radovan, Dejan i Vladan

Jovanovi}. Do{lo im je do-

sta qudi iz sela, rodbine i

prijateqa. Opet se rastr~a-

le, sada druge snajke, da sve

poslu`e da slavqe protek-

ne “kako vaqa”. Nedo Bog

da posle svega neko zucne

ne{to lo{e. Nadzirale ih

i budne o~i svekrva, tetki,

strina. Dobi{e uglavnom

svi komplimente i mirne

du{e nastavi{e da se vese-

le uz muziku. I tako... sve

do mraka i novog okupqawa

do slede}ih drugih Troji-

ca, kada }e doma}ini biti

Mi{o i Dragan Vasilije-

vi}. Ali, zli jezik autora

ove kratke pri~e ne miruje,

neka bar slede}ih godina

bude vi{e me{tana. Z. J.


NA DRUGE TROJICE U PRIDVORICI

SELO

KAD SE SELO OKUPIKAD SE SELO OKUPI


Zna{ li kako se slavilo

pre 50 godina? - Ne znam

pitaj nekog starijeg!Momak, po|i po jedno ladno

Da godina bude rodna

Vo`wa kroz selo

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 17SELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 40 - 70

pasuq 300

paprika 80 - 120

paradajz 100 - 120

krastavac 40 - 50

tikvice 30

brokoli 200

boranija 170 - 230

gra{ak 200

kupus 50

karfiol 300

per{un 30

{argarepa 80

cvekla 150

zelena salata 30

crni luk 70

beli luk 300

crni luk mladi 20

beli luk mladi 30

VO]E

{qive 70 - 100

jabuke 70 - 100

kru{ke 120

tre{we 100 - 160

jagode 250

maline 250

breskve 80

kajsije 120 - 150

lubenice 55

ju`no vo}e 100 - 220

orasi 1.200

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 90

pili}i 350

jaja 8 - 13

kajmak 500 - 600

sir 250 - 350

pr{uta 1.200 - 1.700

slanina 300 - 800

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici 160 - 170

prasi}i 230 - 250

ovce 100 - 120

jagwad 190 - 200

p{enica 30

je~am 32

kukuruz 30

- Danas na{e selo slavi tradicionalnu

obetinu Beli petak, a Mesna zajednica prvi

put svoj Dan, onako kako slave svi na{i srp-

ski domovi i udruèwa, sa rezawem slavskog

kola~a, sve}om vo{tanicom i slavskim ì-

tom. Danas èlimo da otmemo iz zaborava na-

{e sugra|ane Slobodana Krxi}a i Zorana Ga-

vrilovi}a, koji 1999. godine svoje ìvote po-

loì{e za otaxbinu. U znak zahvalnosti ot-

krivamo spomen-plo~u u dvori{tu {kole, ko-

ja nosi ime na{eg velikog i slavnog vojskovo-

|e Stepe Stepanovi}a... Na{i sugra|ani Zo-

ran i Slobodan upisali su se u nepregledni

spisak vitezova koji svoje ìvote `rtvova{e

radi drugih. Nisu sva imena izginulih, od Ko-

sova do danas, upisana u na{im zemaqskim ka-

lendarima. Wihova imena upisana su u nebe-

skom Boìjem kalendaru zlatnim i neizbrisi-

vim slovima - rekao je, izme|u ostalog, Miro-

slav \erovi}, predsednik MZ Gorwa Gorevni-

ca, pro{log petka, posle otkrivawa spomen-

plo~e, u ~ijoj izgradwi su u~estvovali MZ, su-

gra|anin Ra{ko Veseli~i} i rodbina i prija-

teqi nastradalih, koji su dali ìvote na Ko-

sovu za srpstvo, Srbiju i pravoslavqe.

Pozdraviv{i prisutne i zahvaliv{i svima

koji pomaù razvoj sela i podràvaju akcije

MZ, predsednik \erovi} je tom prilikom

svim u~enicima poèleo sre}an zavr{etak

{kolske godine, jer su, tako|e pro{log petka,

na Vidovdan, dobili |a~ke kwiìce i svedo-

~anstva.

Predsednik je podsetio da Mesna zajednica

postoji skoro ~etiri decenije, naglasiv{i da

su me{tani odlu~ili da se seoska slava - obe-

tina Beli petak, od ove godine obeleàva i

kao Dan MZ. Tim povodom je, pored sve~anog

ru~ka u Domu, organizoavano pravo slavqe, pa

su petli}i i pioniri Fudbalskog kluba “Je-

dinstvo” na turniru odmerili svoje snage.

Ciq novog rukovodstva MZ Gorwa Gorev-

nica, koje funkcioni{e ve} tri meseca, prema

re~ima predsednika je da “mlade qude stimu-

li{u, a stare ne zaborave”, pa su tom prili-

kom zaslu`nim gra|anima za napredak sela,

kao i predstavnicima Grada â~ka i javnih

preduze}a uru~ene zahvalnice.

- Sa gradskim rukovodstvom i ~elnicima

javnih preduze}a imamo odli~nu saradwu. Ne

moèmo biti nezadovoqni onim {to je do sa-

da ura|eno, ali moramo i}i napred. Smatramo

da je Savet MZ servis izme|u gra|ana i Grada

â~ka, pa }emo zajedno poku{ati da re{imo

sve probleme na{ih me{tana. Planiramo da

zavr{imo vodovod od Vrani}a do [i{ovi}a,

tako da }e oko 100 ku}a dobiti vodu sa Rzava.

U kraju od Gorevni~ke reke do Jeqena, ve} je

150 doma}instava tako|e zainteresovano za

uvo|ewe rzavske vode. Planiramo i rekon-

strukciju puteva, Bu|evac - Bare, krak od 750

metara, [ainovi}a put od 350 metara, pripre-

mili smo dva projekta za naredni period, a

predstoji nam da uradimo rasvetu u selu i da

zavr{imo kompletnu elektrifikaciju. Imamo

mnogo planova, a neki od wih su iznena|ewa za

omladinu. Spremni smo i ho}emo da radimo, a

verujemo da }emo i ubudu}e imati podr{ku

Grada - rekao je Miroslav \erovi}.

Sekretar Saveta MZ Miroslav Aleksi},

podsetio je da je Gorwa Gorevnica jedno od 58

naseqenih mesta Grada â~ka i drugo po veli-

~ini (posle Bresnice). Selo se prostire na po-

vr{ini od 24,28 kvadratnih kilometara, ima

oko 400 doma}instava i 1.400 stanovnika, od

kojih su 1.120 bira~a. Prema demografskim

podacima, koji su prikupqeni od 1948. godine

do danas, kontinuirano se pokazuje pad, kako

broja doma}instava, tako i broja stanovni-

{tva.

- Po statistici je 1948. bilo 2.600 stanov-

nika, a 2011. godine 1.400, {to potvr|uje ~iwe-

nicu da naglo opada broj doma}instava i sta-

novnika. Po popisu iz 2002. godine, u Gorwoj

Gorevnici je bilo 101 doma}instvo samo sa po

jednim ~lanom, {to pokazuje da }e u narednih

desetak godina ta doma}instva izumreti.

Na podru~ju Gorwe Gorevnice imamo O[

“Stepa Stepanovi}”, kao mati~nu, sa tri iz-

dvojena odeqewa u Vrani}ima, Mili}evcima

i Miokovcima, kao i jedno izdvojeno odeqewe

Pred{kolske ustanove “Radost”. Selo je po-

znato i po moto-kros stazi Jeqen, koja je u biv-

{oj Jugoslaviji po prirodnoj konfiguraciji

terena bila jedna od najboqih, ~ak je kandido-

vana za Balkansko i Evropsko prvenstvo. Od

1981. godine imamo i FK “Jedinstvo”, koji se

takmi~io od Op{tinske lige do Zone. Sada je

to sportski klub koji je stabilan u Okru`noj

ligi, a ima i svoj podmladak i naravno vetera-

ne - kaè Miroslav Aleksi}.

Sa nadmorskom visinom od 246 do 582 me-

tra, Gorwa Gorevnica je brdovit kraj, a sta-

novni{tvo se bavi uglavnom povrtarstvom i

vo}arstvom. N. R.

U GORWOJ GOREVNICI OTKRIVENA SPOMEN-PLOÂ NASTRADILAMA

1999. GODINE I PRVI PUT PROSLAVQEN DAN MZ

DA MLADE STIMULI[EMO,

A STARE NE ZABORAVIMO


KOMEMORACIJA POVODOM SMRTI PRIM. DR DU[KA [ULUBURI]A,

DIREKTORA DOMA ZDRAVQA LUÂNI

OD PRVOG JULA U ÂÂNSKOJ BOLNICI

ZDRAVSTVO

Pro{log ponedeq-

ka, na komemora-

tivnom skupu u Gu~i,

od doktora Du{ka

[uluburi}a, pri-

marijusa i specija-

liste za plu}ne bo-

lesti, ~lana Srp-

skog lekarskog dru-

{tva i ~lana Op-

{tinskog ve}a, koji

je preminuo 29. ju-

na, oprostili su se

~lanovi porodice,

brojni prijateqi,

predstavnici lo-

kalne samouprave i

kolege.

Doktor [uluburi}

je ro|en 21. decem-

bra 1957. godine u

draga~evskoj Lisi. Osnov-

nu {kolu i Gimnaziju zavr-

{io je u â~ku. Diplomi-

rao je na Medicinskom fa-

kultetu u Beogradu 1983.

godine. Po obavqenom le-

karskom staù, posao je do-

bio u Slu`bi hitne pomo-

}i u Domu zdravqa u â~-

ku, a 1991. godine oti{ao je

na specijalizaciju i po-

stao specijalista za plu}-

ne bolesti. Rad je nastavio

u Domu zdravqa u Gu~i. Za

zamenika direktora Doma

zdravqa Lu~ani imenovan

je 2000. godine, a 2004. po-

stao je i direktor te zdrav-

stvene ustanove. Zvawe

primarijusa za plu}ne bo-

lesti stekao je dve godine

kasnije. Kao veliki prega-

lac i entuzijasta, dr Du-

{ko [uluburi} je uvek

bio zaokupqen strukom.

Wegovi stru~ni i nau~ni

radovi prezentovani su na

kongresima i simpozijumi-

ma u zemqi i inostranstvu.

Snaàn doprinos lokalnoj

zajednici pruìo je kao

~lan Op{tinskog ve}a.

Qudska toplina i veli~i-

na duha, kojima je dr [ulu-

buri} plenio, davali su

nadu da }e se izboriti i sa

opakom bole{}u. Svoju pa-

`wu do posledweg atoma

snage poklawao je pacijen-

tima i wihovim problemi-

ma.

Doktor Nikola Kova~e-

vi}, zamenik direktora

Doma zdravqa, istakao je

da su kroz wihovu zdrav-

stvenu ustanovu pro{li

mnogi lekari, koji su po

odlasku u nove sredine sti-

cali nau~na zvawa i pri-

znawa, ali je dr [ulubu-

ri} bio prvi koji je zvawe

primarijusa stekao ostav-

{i u Draga~evu i potvr|i-

vao ga predanim radom do

posledweg ~asa. Wegova

predanost i posve}enost

radu vodile su nepogre{i-

vo ka novim uspesima. Tako

je Dom zdravqa Lu~ani

2011. ispunio postavqene

standarde i kriterijume

moderne zdravstvene za-

{tite i prvi u ovom delu

Srbije dobio sertifikat o

akreditaciji od strane

Agencije za akreditaciju

zdravstvenih ustanova Sr-

bije.

- Sve nas je fascinirao

wegov entuzijazam, sa kojim

je ulazio u svaki posao ko-

jeg se prihvatio. Ni jedan

zadatak, koji mu je poveren,

nije odbijao. Svemu je pri-

stupao sa velikom ozbiq-

no{}u. Svuda je stizao i

ni{ta mu nije bilo te{ko.

Nije odustajao od posla ni

kada je bolest napredovala,

dok je imao imalo snage.

Suo~eni smo sa neumoqi-

vom istinom da je jedan ì-

votni put prerano zausta-

vqen, da su wegovi i na{i

planovi prekinuti u tre-

nutku kada je mogao najvi-

{e da nam pruì. Na nama

je da nastavqaju}i zapo~e-

to sa~uvamo se|awe na ~o-

veka koji nas je ovih godina

uspe{no vodio i beskrajno

zaduìo - rekao je dr Kova-

~evi}.

Mladomir Sretenovi},

predsednik op{tine Lu~a-

ni, rekao je da }e se dr [u-

luburi}a se}ati po broj-

nim konstruktivnim ideja-

ma i wegovom nastojawu da

stvori jaku vezu lokalne

samouprave i Doma zdra-

vqa.

- Za nas, gra|ane Draga-

~eva, bezgrani~nu vrednost

ima wegov humani doktor-

ski rad, koji je ispoqavao

na bilo kom mestu gde se

na{ao. Pomisao na ~iwe-

nicu koliko je qudskih

ìvota spasao, izle~io,

koliko ìvota produìo

adekvatnim profesional-

nim pristupom prema pa-

cijentima - izaziva bezgra-

ni~no divqewe i po{tova-

we prema wemu. @ivot dr

Du{ka [uluburi}a bio je

trijumf vitalnosti, pame-

ti i odgovornosti - ista-

kao je Sretenovi}.

Doktor [uluburi} je

iza sebe ostavio suprugu

Tawu i sinove, Ogwena i

Ivana, roditeqe i brata

Vojkana. Uvaèni dr Du-

{ko [uluburi} je sahra-

wen u utorka, 2. jula na

Gradskom grobqu u â~ku.

V. S.

U~a~anskoj Bolnici je 25. juna

odjavqena epidemija klostridi-

jom, koja je progla{ena 24. maja, po-

tvrdio je portparol ~a~anske Bol-

nice dr Miroslav Sretenovi}. Pre-

ma wegovim re~ima, stekli su se

uslovi da se situacija vrati na pre-

|a{we stawe.

U toku ovih mesec dana, koliko je

epidemija trajala, jedan pacijent,

koji je bio zaraèn klostridijom, je

preminuo, ali ne zbog bakterije, ve}

zbog lo{eg op{teg stawa organi-

zma.

Iako je epidemija prestala, a posete

na Internom odeqewu ponovo do-

zvoqene, dr Sretenovi} je apelovao

na sugra|ane da po{tuju ku}ni red u

bolnici, dolaze u posete kada je od-

re|eno vreme za wih i da naro~ito

vode ra~una o unosu hrane u bolni-

cu, zbog mogu}ih op{tih infekcija

tokom letwih meseci. I. M.

Zamena papirnih zdrav-

stvenih kwiìca elek-

tronskim karticama po~e-

}e do kraja ovog meseca i

bi}e zavr{ena do kraja

idu}e godine, najavili su

direktori Republi~kog

fonda za zdravstveno osi-

gurawe i Zavoda za izradu

nov~anica.

Nova zdravstvena kartica

}e ko{tati 500 dinara i

ima}e rok vaèwa od deset

godina, a za oko dva milio-

na najsiroma{nijih gra|a-

na bi}e potpuno besplat-

na.

Projekat zamene papirnih

zdravstvenih kwiìca

obavqa}e se u dve faze. U

prvoj fazi, od jula do sep-

tembra, predvi|eno je, u

okviru pilot - projekta,

izdavawe 80 hiqada elek-

tronskih kartica za Kolu-

barski okrug, dok }e druga

faza po~eti od oktobra ove

godine u celoj zemqi.

Najzna~ajnija prednost za

gra|ane i poslodavce je to

{to vi{e ne}e biti neop-

hodno da zbog overe kwi-

ìce odlaze u filijale Re-

publi~kog fonda za zdrav-

stveno osigurawe i preuzi-

maju markice, {to }e zna-

~ajno smawiti vreme koje je

odvajano za te administra-

tivne poslove.

Gra|ani Srbije korupciju u zdrav-

stvu mogu da prijave putem SMS

poruke, na broj telefona 061/24-444-

24, po ceni standardne poruke.

Ministarka zdravqa Slavica \u-

ki} Dejanovi} istakla je u medijima

da se ovo ministarstvo sa zadovoq-

stvom ukqu~ilo u projekat.

- Sama ~iwenica da gra|ani misle

da korupcije ima najvi{e me|u poli-

ti~arima, a zatim me|u zdravstvenim

radnicima bila je „crveno svetlo“ za

Ministarstvo zdravqa i celu Vladu

da preduzmu odre|ene korake. Ovo

Ministarstvo uhvatilo se u ko{tac s

tim problemima, testirali smo gde

ima najvi{e korupcije i ocene su bi-

le da je to kod javnih nabavki i zapo-

{qavawa - kaè Dejanovi}eva.

SMS servis za prijavu ko-

rupcije u zdravstvu pokrenu-

lo je Udruèwe „Srbija u po-

kretu“, uz podr{ku Mini-

starstva zdravqa,

Agencije za borbu

protiv korupcije

i UNDP.

SMS ZA

KORUPCIJUELEKTRONSKE

ZDRAVSTVENE KWI@ICENEMA VI[E

EPIDEMIJE

NEMA VI[E

EPIDEMIJE

OPRO[TAJ OD UVA@ENOG LEKARA,

VELIKOG ENTUZIJASTE I PREGAOCA


ZA POBOQ[AWE KVALITETA ZDRAVSTVENE USLUGE

19ZDRAVSTVO

Prema normati-

vima koje je

Z d r a v s t v e n i

centar dobio

odlukom Ministarstva

zdravqa, uskoro }e u â~ku

posao dobiti 12 lekara.

- Primi}emo specija-

listu dermatovenerologa

za Slu`bu za dermatovene-

rologiju, jednog specijali-

stu za pneumoftiziologiju

za Slu`bu pneumoftizio-

logije i jednog lekara op-

{te prakse za Slu`bu on-

kologije. Ostalih devet le-

kara je predvi|eno za Dom

zdravqa, od toga ~etiri

izabrana lekara, ~etiri za

Slu`bu hitne pomo}i i je-

dan za [kolski dispanzer

- navodi dr Milo{evi}.

Tako|e, prema konkursu,

bi}e primqeno pet radni-

ka sa vi{om stru~nom

spremom u Bolnici i ~eti-

ri u Patrona`noj slu`bi

Doma zdravqa. Ostala rad-

na mesta su za medicinske

sestre, odnosno medicin-

ske tehni~are. Tako|e, bi}e

zaposlena i tri laboranta,

dva u Bolnici i jedan u Do-

mu zdravqa.

Prema re~ima doktora

Milo{evi}a, najve}i broj

radnika }e dobiti one slu-

`be, koje su po normativi-

ma bile najvi{e u mawku sa

kadrom. To je, pre svega,

Interno odeqewe, na koje

}e biti primqeno deset me-

dicinskih sestara, {est }e

biti zaposleno u Slu`bu

anestezije sa reanimaci-

jom, ~etiri u Pneumofti-

ziolo{koj slu`bi...

- Jedan od parametara

merewa kvaliteta zdrav-

stvene usluge je i broj rad-

nika zaposlenih u odre|e-

noj slu`bi. Normalno je da

pri mawku radnika i kva-

litet bude lo{iji. Iskre-

no se nadam da }e se sa za-

dovoqewem kadrovskih po-

treba, i kvalitet rada u

pojedinim slu`bama znat-

no unaprediti. Drugi pa-

rametar jeste kvalitet ka-

dra koji }e biti zaposlen.

Stav na{eg menaxmenta je

da se u Zdravstveni centar

primi najkvalitetniji ka-

dar. Ve}ina ovih medicin-

skih sestara i lekara su

radnici koji su ve} radili

po nekoliko godina u ovoj

zdravstvenoj ustanovi, na

odre|eno vreme. Wihov rad

je prepoznatqiv na odre|e-

nim odeqewima, pa }e ru-

kovodstvo tih odeqewa na-

ma dostaviti mi{qewa i

predlog kandidata - rekao

je dr Milo{evi}. On je is-

takao da o~ekuje da }e se na

konkurs prijaviti vi{e od

500 medicinskih stru~wa-

ka, pa }e samim tim i oda-

bir biti teàk.

- Ne}e biti lako iza-

brati samo wih 70. Bi}e

formirane komisije koje

}e sagledati sve kriteriju-

me i na osnovu wih izabra-

ti kandidate - rekao je dr

Milo{evi}, naglasiv{i

da su ve} stigle prijave

kandidata iz drugih grado-

va, a prema wegovim re~i-

ma, samo na teritoriji

â~ka ima oko 500 nezapo-

slenih sa zavr{enom sred-

wom medicinskom {kolom.

Da bi dobilp dozvolu

Ministarstva zdravqa za

prijem novog kadra, koji se

znatno smawio posledwih

nekoliko godina, odlaskom

u penziju lekara i sredweg

medicinskog osobqa, me-

naxment Zdravstvenog cen-

tra je, prema re~ima dr

Milo{evi}a, Ministar-

stvu slao dopise vi{e od

deset puta. Prema wegovim

re~ima saradwa doma}e

zdravstvene ustanove sa

Ministarstvom je odli~na,

ali dr Milo{evi} uvek is-

ti~e i izuzetnu saradwu sa

gradskim rukovodstvom.

- Mislim da smo jedna

od retkih zdravstvenih

ustanova koja ima ovako

odli~nu saradwu sa grad-

skim rukovodstvom. U pro-

teklih {est meseci smo iz

buxeta Grada dobili oko

15 miliona dinara, zaista

velika sredstva, koja su

utro{ena u objekte, ali i u

savremenu opremu ili sa-

nitetska vozila. Nabavili

smo tri nova sanitetska

vozila, kao i vrhunsku

opremu za Interno odeqe-

we za endoskopiju. Krajem

leta bi trebalo da po~nemo

sa skrining programima za

rano otkrivawe karcino-

ma debelog creva - rekao je

dr Milo{evi}.

I. M.

Epidemiolozi upozo-

ravaju da nepravil-

no odràvawe sistema za

klimatizaciju moè da po-

goduje razvoju bakterija

koje izazivaju te{ke posle-

dice. U sistemima za kli-

matizaciju mogu se razviti

bakterije legionela, koje

izazivaju groznicu, ali i

takozvanu legionarsku bo-

lest.

Tako|e, visok rizik za po-

javu epidemija uzrokova-

nih legionelama predsta-

vqaju hoteli i bolnice gde

se za kondicionirawe va-

zduha koriste sistemi sa

raspr{iva~ima vodenih

kapqica. Bakterija se mo-

è pojaviti tokom cele go-

dine, ali ~e{}e leti i u je-

sen. Legioneloza po~iwe

slabo{}u, malaksalo{}u,

glavoboqom i bolovima u

mi{i}ima. Tele-

sna temperatura

raste i do 39 ste-

peni, bolesnik

ka{qe, ali ne is-

ka{qava. Bolest

naj~e{}e napada starije

osobe i one sa oslabqenim

imunitetom, re|e ène i

mla|e osobe.

Rizik se moè smawiti

odràvawem temperature u

sistemu za toplu vodu iz-

nad 50 stepeni Celzijusa i

kori{}ewem odgovaraju-

}ih biocida za ~i{}ewe

sistema za klimatizaciju.

Legionele su bakterije koje

uzrokuju infekcije kada se

steknu odre|eni uslovi kod

osoba sa smawenim imuni-

tetom. Bakterije izazivaju

infekcije respiratornog

sistema i teìna oboqewa

kre}e se od blage forme

sli~ne gripu (pontija~ka

groznica), do te{ke upale

plu}a sa mogu}im smrtnim

ishodom (legionarska bo-

lest).

Stru~waci ukazuju i da to-

kom leta temperatura u

klimatizovanim prostori-

jama ne treba da bude ispod

24 stepena C, a idealna

razlika spoqa{we i unu-

tra{we temperature, pre-

ma savetu lekara, iznosi

pet stepeni. Nagle promene

temperature izazivaju re-

akcije organizma sli~ne

onima koje proizvodi veo-

ma visok stepen stresa.

Ute{koj saobra}ajnoj

nesre}i koja se dogo-

dila u nedequ rano uju-

tru, oko 4 sata, na magi-

stralnom putu â~ak –

Poèga, u Me|uvr{ju,

tridesetdvogodi{wi S.

[. iz Ov~ar Bawe je izgu-

bio ìvot, potvrdio je

sudija ~a~anskog Osnov-

nog suda Darko Marko-

vi}.

Prema wegovim re~ima

do nezgode je do{lo kada

je S. [. koji se kretao iz

pravca â~ka, prilikom

preticawa udario u te-

retno vozilo, koje se kre-

talo iz suprotnog smera.

S. [. je poginuo na licu

mesta.

- Prema izjavama svedo-

ka, neposredno pre nezgo-

de, S. [. je preticao vo-

zilo “Mazda” i i{ao ne-

prilago|enom brzinom.

Iz za sada nepoznatih

razloga je pre{ao potpu-

no u drugu kolovoznu tra-

ku i udario u kamion, ko-

ji je normalno i{ao iz

suprotnog pravca, brzi-

nom 50, 60 kilometara na

sat. Mogu}e je i da je u

tom trenutku izgubio

kontrolu nad svojim vo-

zilom, po{to su gume bi-

le zimske, pa je moglo do-

}i do pomerawa vozila

levo desno. Najmawa ve-

rovatno}a je da je zaspao,

s obzirom na to da je

prethodno preticao veli-

kom brzinom. Obdukcija

}e pokazati da li je bio u

alkolisanom stawu ili je

izgubio kontrolu zbog

neprilago|ene brzine,

ni{ta drugo nije mogu}e -

rekao je za “â~anski

glas” sudija Markovi}.

I. M.

TE[KA NESRE]A KOD

MANASTIRA VAVEDEWE

POGINUO NA

LICU MESTA

POGODNI ZA NASTANAK BAKTERIJE LEGIONELE

[TETNOST KLIMA URE\AJA PO ZDRAVQE

Doktor Milo{evi} je najavio da bi krajem mese-

ca trebalo da bude otvoreno i Odeqewe palijativne

nege, koje je predvi|eno za najteè bolesnike.

- Ovo odeqewe ima}e osam posteqa. Trenutno se

zavr{avaju gra|evinski radovi na objektu, deo opre-

me nam je nabavilo Ministarstvo, deo }e biti naba-

vqen uskoro. Tako|e, i za ovu slu`bu bi}e potrebno

primiti novi kadar. Odeqewe }e se nalaziti u zgra-

di stare Slu`be dijalize - rekao je dr Milo{evi}.

USKORO ODEQEWE PALIJATIVNE NEGE

ZDRAVSTVENI CENTAR PRIMA

NOVE RADNIKEDirektor Zdravstvenog centra â~ak

dr Radoslav Milo{evi}, raspisao je

konkurs za prijem 73 radnika zdrav-

stvene struke u radni odnos. Konkur-

som je predvi|eno da bude primqeno

12 lekara, a ostala radna mesta su

otvorena za prijem medicinskog oso-

bqa sa vi{om i sredwom stru~nom

spremom. Konkurs traje do subote

NOVI DIREKTOR

DOMA ZDRAVQA

IVAWICA

Tokom ove sedmice ime-

novan je vr{ilac du`no-

sti Doma zdravqa Ivawi-

ca, dr Milo{ \okovi},

ginekolog, umesto dr Mi-

lana Vasovi}a, koji je pod-

neo ostavku.

Dr Radoslav Milo{evi}

20 PETAK 5. JUL 2013. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

â~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,

radno vreme 9-21.

U19. veku ~uveni Gete se sa 73

godine zaqubio u devetnae-

stogodi{wu Ulrike fon Leve-

cov. Iako svestan velikog jaza

me|u wima, on se prepu{ta emo-

cijama na veoma dirqiv na~in.

Dva veka kasnije, nema~ki pisac

Martin Valzer napisao je kwigu

„Posledwa Geteova qubav“, da

bi kroz izmi{qena Geteova pi-

sma Ulrike ispri~ao pri~u o ne-

mogu}oj qubavi. îtalac na kra-

ju saznaje da je Ulrike na samrti naloìla da se uni{te

Geteova pisma, i „tako je u~iweno“. Ono {to u prvom tre-

nutku izgleda kao hod po tankom ledu, deluje na zavr{et-

ku pri~e kao genijalni ma|ioni~arski trik. To omogu}a-

va Valzeru da pripoveda o neuspehu jedne qubavi, koja je

u Marijenbadu po~ela neverovatno inteligentnim razgo-

vorima i jednim gotovo veridbenim poqupcem (i zavr-

{ila se Marijenbadskom elegijom), o qubavi sa stanovi-

{ta ~oveka koji je na kraju vi{e voleo da raskine tu ve-

zu. To je povod da ga wegova qubomorna snaja Otilija vi-

{e ne pu{ta iz kandì kada se vratio u Vajmar. Tako je

odbijena bra~na ponuda zape~atila nesre}u ~oveka koji

voli posledwi put u ìvotu…

Valzer je uspeo da pogodi stil tog doba, a da roman

pri tom ne deluje staromodno. To je klasi~no majstor-

stvo, kojim je autor nadma{io o~ekivawa.

Martin Valzer je ro|en 1927. godine u Vaserburgu, a

ìvi u Iberlingenu kraj Bodenskog jezera. Vaì za jed-

nog od najve}ih posleratnih nema~kih kwièvnika, u

rangu Gintera Grasa i Hajnriha Bela. Dobitnik je veli-

kog broja nagrada za kwièvno delo, izme|u ostalog na-

grade „Georg Bihner“ 1981. i Nagrade nema~kih izdava~a

i kwiàra za mir 1998. godine. Pored toga, dodeqen mu

je orden za zasluge i progla{en je vitezom umetnosti i

kwièvnosti.

Od autorke erotskog romana

„Bekstvo iz harema“, Darije

Haron, stiè jo{ jedan svetski

hit, „Miris ruè“, u izdawu La-

gune. Haronova vaì za jednu od

najpriznatijih spisateqica

kwièvne erotske literature, a

u novom romanu u dekoru fran-

cuskog dvorca iz doba Luja XIV,

Kraqa Sunca, odvijaju se erot-

ske igre koje }e zapaliti ma{tu

svih qubiteqa ànra.

@izlen, lepa gospodarica

dvorca i supruga obolelog gro-

fa od Plesi Fertoka, nesre}na

je u qubavi. Napustili su je redom svi qubavnici sa ko-

jima je delila postequ, ostaviv{i je da ~ezne za detetom

koje bi dalo smisao wenom ìvotu. U dvorcu se iznenada

pojavquje Nikola Levek koji po~iwe da radi na mestu

upravnika, a woj se ~ini da je on idealan mu{karac koji

}e mo}i da ispuni wenu najve}i èqu. @izlen se prepu-

{ta strasti koja se rasplamsala me|u wima ne slute}i da

Nikola krije mra~nu tajnu...

Darija Haron, posle zavr{enih studija etnologije i

romanistike, niz godina je ìvela u Francuskoj. Radila

je kao turisti~ki vodi~, kuvarica, menadèrka i suvla-

snica hotela za pse. Oboàva ~okoladni fondi, plavoo-

ke mu{karce i pozno leto u Provansi.

Darija Haron

MIRIS RU@E

Martin Valzer

POSLEDWA GETEOVA

QUBAV

Usvojoj 82. godini ìvota pot-

pisuje 35 kwiga, kojima obu-

hvata svoje {iroko zavi~ajno

podru~je od Vojvodine i Banatskog

Kara|or|eva do [umadije i â~ka.

“ûdesan je wegov ìvotni put. Is-

puwen je lepotama ìvqewa, topli-

ne, ose}awa prema roditeqima i

bliòj rodbini, brojnim prijate-

qima, prema prirodi, rodnom kraju

i domovini Srbiji. Bilo je ne malo

i ìvotnih te{ko}a, pa i tragi~nih

doga|aja. Uspe{no ih je prevladavao

snagom voqe, nepresu{ne energije i

bogatim stvarala{tvom. I u teku-

}em vremenu tro{i, ali i obnavqa

svoju ìvotnu snagu stvarala{tvom

u privredi, poeziji, prozi, publici-

stici”. Ovim re~ima, recenzent dr

Branko Kova~evi} opisao je kwi-

èvni opus Dragoslava Dragana

Ugar~ine, na promociji wegove po-

sledwe zbirke pesama “Vreme na iz-

maku”, koju je krajem juna u sali

Skup{tine grada organizovalo Dru-

{tvo srpsko-ruskog-beloruskog pri-

jateqstva. O ovom autorskom izdawu

govorili su mr Jelena Kova~evi},

Radovan M. Marinkovi}, Ksenija

Radoji~i}, a biografiju pro~itala

@ivka Dmitrovi}.

Zbirka pesama “Vreme na izmaku”

sadrì ~etiri poglavqa: “ôvek,

pouke, poruke i èqe”, “Domovina,

zavi~aj, porodica”, “Qubav, radost

i tuga” i “Rekli su...”. Sami naslovi

poglavqa svedo~e o wihovom sadr-

àju. U posledwem, sakupqene su be-

le{ke o stvarala{tvu Dragana

Ugar~ine koje potpisuju dr Tode ô-

lak, dr Sa{a Boòvi}, dr Bo{ko Jo-

vi~i}, mr Milojko Veqovi}, dr Da-

ra Vu~ini} i drugi.

- Pretpostavqam da je ovo moja

posledwa kwiga poezije koju obja-

vqujem. Ne}u, mo`da, imati imati

vi{e snage, ni vremena za poetske

avanture. Mo`da se varam? Zbog to-

ga u ovim pesmama iznosim, pre sve-

ga moje poruke i posledwe èqe. Po-

ruke govore da ~ovek bude ~ovek ~o-

veku, a èqe, da nam do|e neko boqe

vreme - rekao je pored ostalog Ugar-

~ina, i primetio da je savremena po-

ezija sve mawe angaòvana, uprkos

zadatku svakog pisca da mewa svet i

uti~e na dru{tvena kretawa, i pod-

sti~e na rad, borbu, solidarnost,

humanizam, istinu i pravdu me|u

qudima. A sve to, po wegovim re~i-

ma, zamewuje jedna re~ - qubav.

Z. L. S.

Udruèwe za negovawe tradi-

cije i kulture “Vidovdan”

proslavilo je pro{log pet-

ka svoju krsnu slavu po kojoj i nosi

naziv, uz prigodan umetni~ki pro-

gram i osvrt na dosada{wi rad.

Tom prilikom Udruèwe je dodeli-

lo ipriznawa medijima koji redov-

no prate kulturna de{avawa u na-

{oj sredini i afirmi{u tradici-

onalne vrednosti. “Bez vas ne po-

stojimo”, rekao je Milan Kova~e-

vi} i dodelio Plakete listu “â-

~anski glas” i Televiziji “Galak-

sija 32”. Udruèwe je u me|uvreme-

nu pro{ireno za izvornu ènsku

peva~ku grupu koju predvodi Lena

Deli}, a u toku je osnivawe i mu-

{ke peva~ke grupe. Nastupali su na

manifestaciji “Raspevano Draga-

~evo” i vi{e drugih sabora narod-

nog stvarala{tva. Kova~evi} je

tom prilikom zahvalio organiza-

ciji penzionera koja im je pro{le

godine ustupila prostoriju za rad

i kao vrsni frula{, zasvirao sa

majstorom frule Slobodanom Vu-

ki}evi}em, a prigodnu patriotsku

poeziju govorio je Dragan Ugar~i-

na. Z. L. S.

PREDSTAVQENA ZBIRKA PESAMA DRAGANA UGARÎNE „VREME NA IZMAKU“

DA ÔVEK ÔVEKU BUDE ÔVEK

UDRU@EWE „VIDOVDAN” NA SVOJU SLAVU

PRVE PLAKETE MEDIJIMA

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 21KULTURA

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbrì i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-

ri Vulkan u Roda centru.

Na praznik Svih sve-

tih 1755. godine,

snaàn zemqotres po-

tresao je Seviqu. Taj do-

ga|aj obeleìo je i sud-

binu dowa Hulije Lopez

de Aro: nakon {to je

preìvela katastrofu,

lepa udovica i vlasnica

najzna~ajnije {tampari-

je u Seviqi, odlu~uje da

okrene novi list u ì-

votu – prepusti}e se

emocijama i obresti u

naru~ju Leona, mladog

Malteànina zaposle-

nog u {tampariji. Sa

ovim misterioznim mla-

di}em okusi}e draì

istinske, nezaustavqive qubavi, ali wegova opasna, ta-

janstvena misija posta}e nasle|e wihovih potomaka – uz-

budqivi preokreti poveza}e tri generacije: drevni pakt

treba da kulminira u samo jednoj partiji {aha, koju, ~ak

{est vekova kasnije, mo}ne sile i daqe spre~avaju da se

odigra.

Strastvena, a istovremeno suptilna i tajanstvena, ova

pri~a na najlep{i na~in otkriva ~itaocu sve ~ari Sevi-

qe iz osamnaestog veka, kao i vanvremenske tajne qudskog

srca koje se nikada ne}e promeniti.

Dve sestre bliznaki-

we rastavqene ka-

da su imale 11 godina.

Dva potpuno razli~ita

ìvota. Isti snovi o

slobodi.

Dok odrastaju u ma-

lom ribarskom selu u

Iranu, jedanaestogodi-

{we Saba Hafezi i we-

na sestra bliznakiwa

Mahtab op~iwene su

Amerikom. Kada jednog

dana iznenada ostane

sama sa ocem, Saba je

uverena da su wena maj-

ka i sestra upravo tamo

oti{le bez we. Usamqena i o~ajna, ona pati za wima, i za

ìvotom za koji smatra da joj je uskra}en.

Od malih nogu u~ili su je da je ‘sudbina u krvi’, {to

je za wu zna~ilo da }e sestra i ona ìveti istim ìvo-

tom, ~ak i ako ih dele silna kopna i mora. Me|utim, suo-

~ava se sa nesigurnostima i tugom, i okrutnom stvarno-

{}u zemqe posle revolucije. Kako vreme prolazi, nepre-

stano zami{qa paralelni ìvot, lep{i i veseliji, kojim

ìvi wena sestra, {to joj daje slobodu o kojoj moè samo

da sawa.

Dina Nejeri

NEVIDQIVE NITI

Nerea Rijesko

IGRA KRAQEVA

Prisustvo @ivorada Nedeqkovi}a promociji we-

gove najnovije zbirke pesama “Talas” u izdawu

IK “Arhipelag”, i jednom od mogu}ih tuma~ewa

wegovog poetskog opusa, a u interpretaciji prosvetnog

savetnika Danijele Miki} Kova~evi}, koja to radi boqe

od profesionalnih kwièvnih kriti~ara, u ponedeqak

uve~e u Galeriji Narodnog muzeja, “osujetilo” je novo

priznawe. Kao ovogodi{wi dobitnik presti`ne pesni~-

ke nagrade “Vasko Popa”, Nedeqkovi} nije bio u prilici

da svedo~i o izuzetnom analiti~kom rastakawu i poeti-

zovanom sublimirawu wegovih skrivenih i neskrivenih

namera u avanturi, koju svi smatraju “esencijom qudskog

duha”, a tako je jednstavno

nazivaju - poezija. Umesto

fizi~kog prisustva, obra-

tio nam se sa velikog ekrana

kroz razgovor sa Tawom Vu-

kovi}, o wegovom poimawu

pesni{tva, wegovim oscila-

cijama i “frekvencijama”,

ali svakako uskra}en za do-

ìvqaj baroknog izlagawa

Danijele Kova~evi} Miki},

~ija je govorna kultura, bo-

gata stilskim sredstvima

izraàvawa, nesvakida{wa

i nenadma{na na ovim pro-

storima po mnogo ~emu. To

{to je ona, ne prvi put kazivala o stvarala{tvu doma}ih

autora, (prethodilo je i ve~e posve}eno Vladanu Matije-

vi}u), pre je li~ilo na nau~ni “traktat” o poeziji, nego

na “\askawe o kwièvno umetni~kom stilu”, kako su or-

ganizatori skromno nazvali ovo kwièvno ve~e. âk i

oni koji su nezainteresovani za poeziju kao kwièvni

ànr, posle ovakvog produbqivawa smisla jednog dela,

bili bi zauvek “kupqeni”. Pra}eno i vizuelno i tonski,

{umom i slikom talasa, tuma~ewe poezije @ivorada Ne-

deqkovi}a, kao i svake druge, Danijela Miki} Kova~evi}

smatra duboko intimnim ~inom. Osvetqavaju}i “talase”

koji su zapqusnuli pesnika da napi{e ovo delo, ona je iz-

rekla “fascinaciju neverovatnim promi{qawem ovog

dela od prvog do posledweg slova”. Re~ je o melanholi~-

noj, meditativnoj poeziji koja zra~i plemenitim humani-

zmom i svetlom melanholijom, koja sija ~ak i u mraku.

Zbirka je posve}ena ocu Radoslavu, ali i filozofima ~i-

ja su ga dela su{tinski dodirnula. Pesnik poziva da se

odupremo zlu, za{titimo slobodu svojih izbora, prona-

|emo svetlost, uìvamo u prirodi i svakom trenutku ppo-

stojawa, podse}aju}i nas u svojoj prolo{koj pesmi “Ta-

las”, da mi “ìvimo kao jedan talas, jesmo prolazni i tre-

nutni, ali smo deo okeana, a talasawe okeana je ve~no, kao

{to je ve~na igra ìvota i smrti”. I publika je, darova-

na strofama ove poezije, bila u prilici da defini{e

svoj subjetivni “talas”, izazvan wihovim ~itawem.

Kwièvno ve~e organizovala je Radionica govorne

kulture “Raskovnik” u okviru Letwih dana kulture, a we-

ne polaznice Teodora \endi} i Milica Terzi} kazivale

su odabrane pesme @ivorada Nedeqkovi}a. Z. L. S.

Polaznici Radionice govor-

ne kulture “Raskovnik” u

utorak su u okviru programa

Letwih dana kulture realizovali

jo{ jedan od nekoliko programa iz

projekta “Ne raspu{taj jezik kad si

na raspustu”, organizovawem zani-

mqivog istraìvawa ulicama grada

za mlade od 10 do 18 godina. Radio-

nica “Grafiti” obuhvatila je izra-

du foto-albuma pod nazivom “Jezik

ulice” i “Oko sokolovo”, nastalim

na osnovu otkrivawa i snimawa gre-

{aka na plakatima, grafitima i

drugim, takozvanim istaknutim

formama. Prikupqawe materijala

trajalo je od devet do 11 ~asova, a ob-

rada u radionici od 11 do 12 ~asova

u Galeriji “Risim”. Javna prezenta-

cija rezultata ove radionice odrà-

na je u ovom prostoru u ve~erwim sa-

tima, a radionicu su vodile i krei-

rale Danijela Miki} Kova~evi} i

Tawa Vukovi}. U~esnici radionice

su svoje istraìvawe lektorskih

gre{aka, nasiqa u jeziku (govora mr-

`we) i nad jezikom (ogre{ewa o je-

zi~ke norme) sproveli u ulicama

Vojvode Stepe, U~iteqa Marinovi-

}a i Amixinoj.

- Osetili smo koliko smo svako-

dnevno okruèni neznawem i baha-

to{}u. Vlasnici pojedinih objekata

nisu blagonaklono gledali na na{e

javno prozivawe, ali smo sve verbal-

ne nesuglasice re{ili nu|ewem svo-

jih besplatnih lektorskih usluga u

podnevnom terminu, upravo ju~e. Sve

vreme sa nama je na ulicama grada

bila i ekipa dopisni{tva RTS-a, a

prilog je emitovan u utorak u emisi-

ji “Ovo je Srbija” i izazvao je pa-

`wu javnosti. Posle {etwe gradom,

vratili smo se u Galeriju “Risim”

gde smo o svemu razgovarali, uo~ava-

ju}i neke odlike razgovornog funk-

cionalnog stila i odigrali radio-

ni~arsku igru “Operi jednu ma{inu

re~i”, u kojoj smo, svako na svoj na-

~in, predstavili po jednu jezi~ku

gre{ku koja nam smeta u govoru

okruèwa i napisali wen pravilan

oblik. Tako ispisane re~i na papi-

rima oka~ili smo na stalak za su{e-

we ve{a i izloìli ih u ve~erwim

satima ispred Galerije, dok je unu-

tra projektovana foto-izlo`ba sa

snimcima gre{aka vi|enih na uli-

cama grada - rekla je Danijela Mi-

ki} Kova~evi}. Z. L. S.

“RASKOVNIÂRI” O NOVOJ KWIZI PESAMA „TALAS”

@IVORADA NEDEQKOVI]A

ZANIMQIVA ISTRA@IVAWA RADIONICE GOVORNE KULTURE „RASKOVNIK”

O „GRE[NOM” JEZIKU ULICE

ZATALASAO DO „VASKA POPE“

22 PETAK 5. JUL 2013. GODINEMLADI

Exit festival u saradwi sa West Fest-

om iz â~ka je u petak, 21. juna, na

terenu KK “@elezni~ar“ organizo-

vao promo doga|aj za ovaj presti`ni festi-

val pod nazivom „Burn Road to EXIT“ na

kome su nastupali: Nathan Coles iz

Londona, Dejan Mili}evi} iz Beograda,

Grab Your Beat (Soulman,Tall i Valter) iz

â~ka, DJ Lale iz Beograda. Nakon ùrke

jedan od organizatora, ali i izvo|a~

Du{an Savi}, poznatiji kao Soulman

odgovorio je na nekoliko pitawa za

“â~anski glas”.

Da li je ta~no da Exit danas i nije ba{

sigurna sredina?

- Kao izvo|a~ i kao posetilac mogu da

demantujem ovu izjavu. Prostor, izvo|a~i,

kao i kompletna organizacija je iz godine

u godinu sve boqa i profesionalnija,

upravo zbog toga Exit spada u sam vrh

najpresti`nijih festivala.

[ta je uzrok okretawa mladih ka

novokomponovanoj muzici?

- Postoji nekoliko razloga, a glavni

uzroci su mediji i nema{tina. Televizija

nam svakodnevno servira muziku peva~a i

peva~ica koji muzi~ki nisu nadareni, a ni

finansijski situirani, dok kroz svoje spo-

tove forsiraju rasko{ i galanteriju.

Konkretno mislim na narodni-dens-turbo-

folk. Kroz svoju muziku propagiraju ki~ i

{und i truju mlade mozgove, koji su osu|eni

da to prate na televiziji, u novinama, na

radiju. Mislim da nam treba jedna muzi~ka

revolucija, da sve krene ispo~etka.

[ta â~ani slu{aju?

- Primetio sam da mnogo mla|e gen-

eracije slu{a rep, {to je izvrsno. Rok i

tvr|i zvukovi su tako|e zastupqeni, samo

ne u toliko velikoj meri kao pre. U â~ku

je pre dvadesetak godina svaka ulica imala

po jedan bend, a smenom generacija sada

mogu da se nabroje na prste, autorski ben-

dovi kojih je sve mawe naàlost.

Elektronska muzika je sve vi{e zastupqena

me|u â~anima, {to pokazuju svi prethod-

ni doga|aji {irih razmera koje je organi-

zovao West Fest. Prepune hale i koncertni

prostori su pokazateq da ovaj novi brend

grada â~ka ume i moè da â~anima i

svim qudima èqnim dobrog provoda,

priredi nezaboravan muzi~ko-scenski

spektakl.

Na koji na~in promovisati rep muziku?

- Mislim da je u ovom trenutku najboqe

preko interneta, jer nema vi{e kanala koji

su promovisali ovaj muzi~ki pravac, tipa:

Metropolis, Balkan media, MTS, 3K i

sli~no, a na ùrkama moè da se ~uje samo

komercijalna verzija ovog muzi~kog prav-

ca. Veliku zaslugu za podizawe rep muzike

u â~ku ima Aleksandar Topalovi} a.k.a.

A-fer.

[ta je glavni faktor u usmeravawu

omladine kada je re~ o muzici?

- Svako treba da slu{a ono {to voli,

odnosno onu vrstu muzike koja godi wegov-

im ~ulima, a ne ono {to mu se name}e.

Muzi~ke tribine, koncerti raznih ànro-

va je upravo ono {to mladima treba.

Da li se o~ekivala ovolika pose}enost?

- Apsolutno, odra|ena je odli~na mar-

ketin{ka kampawa pa smo imali veliki

broj posetilaca iz celog regiona (Uìce,

Poèga, Gorwi Milanovac, Kraqevo,

Kragujevac, Vrwa~ka Bawa...). Bila je

odli~na, pozitivna atmosfera, a posetio-

ci su igrali do ranih jutarwih ~asova.

Teodora Filipovi}

Foto: \or|e Milojevi}

@URKA „BURN ROAD TO EXIT“

NEZABORAVAN

SPEKTAKL

ELEKTRONSKA MUZIKA

Elektronska muzika je svaka muzika

koja ukqu~uje elektronsko proceso-

vawe i ~ije izvo|ewe podrazumeva

intenzivno kori{}ewe ure|aja koji

pretvaraju elektri~ne impulse u zvuk.

Iako svaka vrsta muzike koja nastaje,

ili se modifikuje preko elektri~nih,

elektromehani~kih ili elektronskih

ure|aja moè biti smatrana elektron-

skom muzikom, preciznije je re}i da se

pod elektronskom muzikom

podrazumevaju kompozicije u kojima je

kompozitor unapred odlu~io koji tip

elektronskog procesovawa }e pri-

meniti na svoj muzi~ki koncept, tako

da se u krajwem rezultatu na neki

na~in oslikava interakcija kompozi-

tora sa odabranim medijem.

Prvi put ovog leta Pozajmno, De~-

je i Nau~no odeqewe Gradske bi-

blioteke “Vladislav Petkovi}

Dis” radi}e u dve smene i to od 7,30 do 19

~asova, a subotom od 8 do 13 ~asova. Na

ovaj na~in bibliotekari nastoje da kwi-

ge, ~asopise i internet u~ine

dostupnim svojim ~itao-

cima celog dana tokom

jula i avgusta. Uz do-

bru ponudu kwiga i

radno vreme prilago-

|eno ~itala~koj pu-

blici, lak{e }e se

podneti letwe vru}i-

ne i korisno potro-

{iti vreme odmora i

|a~kog raspusta, kaù u

Biblioteci. Letwa redu-

kovana {ema rada od 8 do

14 ~asova, odnosi}e se samo

na ogranke Biblioteke: u Zabla}u }e ode-

qewe raditi utorkom, u Mr~ajevcima i

Prijevoru ~etvrtkom, a u Preqini pet-

kom.

I ove godine Gradska biblioteka na-

gradi}e besplatnim ~lanstvom odli~ne

u~enike osnovnih i sredwih {kola na

teritoriji ~a~anske op{tine. Ovu pri-

vilegiju odlika{i mogu da iskoriste od

1. jula do kraja oktobra, a prilikom upi-

sa neophodno je da na uvid ponesu |a~ku

kwiìcu.

Od srede, 3. jula u 9 ~a-

sova, na De~jem odeqewu

zapo~ele su sa radom

letwe radionice, dok

}e tokom jula i avgusta

za osnovce biti orga-

nizovano sedam krea-

tivnih radionica sa

zajedni~kom izlo`bom

na kraju. Realizaciju

projekta “Leto u Bi-

blioteci”pomogao je

kroz Letwe dane kulture

Grad â~ak.

Tako|e, tokom leta }e u ~itaonici

Biblioteke u Ulici gospodar Jovanovoj

br. 6, ponedeqkom i ~etvrtkom od 13 do

15 ~asova biti otovrena kancelarija Za-

{titnika gra|ana.

RADNO VREME GRADSKE BIBLIOTEKE

“VLADISLAV PETKOVI] DIS”

AKTIVNO LETO 2013.

MUZI^KO-SCENSKI

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 23KULTURA

Bilans desetogodi{we i jedinstvene manifestacije

fotografije u zemqi kakvi su “Dani fotografije u

Srbiji”, kojima su pod patronatom Foto saveza Sr-

bije, Foto kino klub “â~ak” i na{ grad doma}ini

od 2003. godine, ~ini oko 80 realizovanih papir-

nih izlo`bi, predstavqawe devet inostranih i vi-

{e autorskih kolekcija, i na desetine digitalnih

projekcija, rekao je pro{log petka, prilikom sve~a-

nog otvarawa manifestacije u Likovnom salonu Do-

ma kulture Branislav Brki}, predsednik Foto save-

za Srbije, uru~uju}i tom prilikom nagrade i pri-

znawa najuspe{nijim fotografima na Republi~koj

izlo`bi. Na proteklu deceniju uspe{nog organizo-

vawa manifestacije, kroz koju je pro{lo vi{e sto-

tina fotografa iz zemqe i sveta, u ime doma}eg Fo-

to kluba, osvrnuo se Slobodan Paji}. Konstatuju}i

da je izlo`ba iz godine u godinu sve kvalitetnija,

Dane fotografije je otvorio profesor Fakulteta

primewenih umetnosti u Beogradu, umetni~ki foto-

graf i grafi~ar Branislav Karanovi}, podsetiv{i

na sve one koji su utemeqili umetni~ku fotografi-

ju na ovim prostorima i bili uzori mla|ima, a ni-

su vi{e me|u ìvima, od Stevana Risti}a do Brani-

bora Debeqkovi}a, To{i}a, Marinkovi}a... Iznena-

|ewe kome se obradovao jeste i zna~ajan povratak

autora na crno-belu fotogorafiju, rekao je Kara-

novi}, i zahvalio onoj generaciji fotografa iz

FKK “â~ak”, koja je istrajala 35 godina u radu do-

ma}eg Kluba i omogu}ila postojawe ove republi~ke

manifestacije. Zahvalnost je upu}ena Slobodanu

Paji}u, Zoranu Milo{evi}u, Vojislavu Pe{tercu,

Milenku Savovi}u i drugima.

Iste ve~eri u sredwem holu otvorena je izlo`ba

“10 najaktivnijih autora FSS u 2012. godini”, a

u gorwem holu izlo`bu godi{weg konkursa no-

vinske fotografije “Press Photo Srbije”, otvorio je Zve-

zdan Man~i} i u ime Centra za razvoj fotografije koji

realizuje ovu postavku, pruìo podr{ku autorima koji

rade zahtevne foto reportaè. Usledile su digitalne

projekcije: “In memoriam - Stevan Risti} Rile”, “10 naj-

uspe{nijih klubova FSS u 2012” i autorske izlo`be: dr

Zorana Milutinovi}a, najuspe{nijeg autora u 2012; pro-

jekcije kolekcija autora kojima su 2013. dodeqena umet-

ni~ka zvawa FSS: @eqka \uri}a, MF FSS, dr Zorana

Milutinovi}a, KMF FSS i Fadila [arkija, KMF

FSS.

NAGRA\ENI NA REPUBLI^KOJ IZLO@BI

@iri Republi~ke izlo`be, koji su ~inili majstori

fotografije FSS: Miroslav Predojevi}, predsednik,

Branislav Strugar, Geza Lenert, EFIAP, Aleksandar

Keli} i Zoran Purger, su od prispelih 465 fotografija

i 77 serija, koje potpisuje 119 autora, za izlagawe odabra-

li 90 fotografija i 23 kolekcije. Nagra|eni za pojedi-

na~nu fotografiju su: prvom nagradom Tihomir Draì}

za fotografiju “Popodnevna {etwa”, drugu dele Edo

Igli~i Dejan Iliji}, a tre}u Aleksandra Lekovi}, Vio-

leta Milutinovi} i Vladimir Mili}evi}. Pohvaqeni

su Milan Markovi} i Zeka Slavi{a Stankovi}. U konku-

renciji za seriju, prvu nagradu je osvojila Gordana Haji-

novi} Tekla za kolekciju “Portret stawa”, drugu dele

Aleksandra Lekovi} i Fadil [arki, a tre}u Tihomir

Draì}, Dragan Lap~evi} i Vuk Axi}. Pohvaqene su se-

rije @eqka \uri}a, Du{ka Sre}kovi}a, Sa{e Lazarevi-

}a Kornija.

Tradicionalna fototribina “Snimawe pejzaà” Bra-

nislava Strugara, MF FSS, Kulturno-obrazovnog pro-

grama Doma kulture odràna je pro{log ~etvrtka, a samo-

stalna izlo`ba pejzaà istog autora otvorena je u subotu

u Galeriji Narodnog muzeja. Vi{e o ovom zanimqivom i

edukativnom predavawu u narednom broju “Glasa”.

“MINIJATURE” VOJISLAVA PE[TERCA

U kafe galeriji “@uta ku}a” u subotu je otvorena peta

samostalna izlo`ba fotografija ~a~anskog autora Voji-

slava Pe{terca, KM FSS, koji je ovih dana stekao i me-

|unarodno zvawe AFIAP. Re~ je o izlo`bi 69 odabranih

fotografija malog formata “Minijature”, iz wegovog ve-

likog opusa koji traje vi{e od 35 godina, tj. od osnivawa

FKK “â~ak” 1977, rekao je profesor Vojislav Karano-

vi} prilikom otvarawa izlo`be. Autor je izbegavaju}i

apstrakciju, izabrao nekoliko tematskih celina, kolo-

risti~ki veoma smelih, a tu vrstu eksperimenta mu dozvo-

qava bogato i dugogodi{we iskustvo. Najvi{e je iznena-

dila serija crno-belih fotografija iz Barselone, potom

“razglednice” iz Kotora, “odrazi u staklu” i kolekcija

“senke”, istakao je Karanovi} i podsetio da je Pe{terac

in icijator i jedan od osniva~a najzna~ajnijeg i kultnog

doga|aja u istoriji fotografije, a to su “Dani fotogra-

fije u Srbiji - â~ak” i osniva~ izlo`be “Iskorak”, ko-

ja se u ovom gradu uspe{no organizuje ve} 11 godina.

REFOTO I FOTO IZLET

Izlo`bu “100 NAJ” ~asopisa “Refoto” otovorio je

glavni urednik Milan @ivkovi}, MF FSS, i odrào

predavawe o fotografiji za nalovnu stranu, povodom ju-

bilarnog izdawa ovog ~asopisa posve}enog kulturi foto-

grafije. Stoti broj je ujedno i presek stawa u fotografi-

ji u ovom trenutku, zami{qen je kao svojevrsni foto al-

manah, za koji su izabrane najreprezentativnije i najza-

nimqivije fotografije iz dosada{wih sto brojeva auto-

ra iz celog sveta. “Refoto” je nastao kao plod “doma}e pa-

meti”, po~eo je da izlazi 1996. godine, pa je privremeno

prestao da postoji, ali se redakcija nije raspala, da bi

od 45. broja izlazio dvomese~no, a potom i kao mese~no

izdawe, rekao je @ivkovi} i analizirao vrednosti svake

naslovne fotografije na video prezentaciji. “Refoto” je

do sada publikovan na ukupno 9.224 strane, na kojima je

objavqeno 28.084 fotografije. U subotu pre podne za vi-

{e od 40 fotografa organizovan je foto izlet, ovog puta

u pravcu Gu~e, Gradine, Jeèvice i manastra (crkve) Sve-

tog Nikole, gde su doìveli pejzaè i druèwe za pam}e-

we... Nedeqa je bila rezervisana za tradicionalnu foto

berzu i Skup{tinu FSS.

BA[TA BIV[EG “TAKOVA”

^lanovi Foto kino kluba “â~ak” su uz blagoslov

UTP “Morava” za ovu priliku restaurirali atraktivnu

ba{tu biv{eg restorana “Takovo” u samom centru grada,

u kojoj su se fotografi iz Srbije, Makedonije, Crne Gore

i Republike Srpske druìli skoro ~etiri dana okruè-

ni izlo`bom “Godine rokenrola”, dok je Zvezdan Man~i}

odrào i jedno stru~no predavawe. Bila bi velika {teta

da ovaj prostor, posle svega ostane zatvoren za kulturnu

javnost, tim pre, {to su u toku programi Letwih dana

kulture, a i FKK “â~ak” radi u skromnim uslovima.

Z. L. S.

JEDANAESTI „DANI FOTOGRAFIJE U SRBIJI - ÂÂK 2013.”

ÊSTITKE ZA USPE[NU DECENIJU

Fotografije: Mladen Jawi}

24 PETAK 5. JUL 2013. GODINEBEZBEDNOST

Agencija za bezbed-

nost saobra}aja po-

vodom po~etka let-

we turisti~ke sezone i po-

ja~anog intenziteta saobra-

}aja koji se o~ekuje u dani-

ma predstoje}eg vikenda,

podse}a sve u~esnike u sao-

bra}aju da je najve}i broj

saobra}ajnih nezgoda iza-

zvan nepo{tovawem ogra-

ni~ewa brzine kretawa, ne-

po{tovawem prvenstva

prolaza, preticawem po-

sebno na mestima gde to ni-

je bezbedno i dozvoqeno,

ali i vo`wom pod dejstvom

alkohola i u stawu pove}a-

nog umora voza~a.

Dodatna opreznost je po-

trebna na putevima koji

prolaze kroz naseqena me-

sta, na raskrsnicama put-

nih pravaca, kao i kod od-

mori{ta, pa podse}amo da

vozite brzinom pri kojoj

neophodno zaustavqawe vo-

zila ne}e predstavqati

problem.

Ukoliko kre}ete na put,

potrebno je da prethodno

proverite tehni~ku isprav-

nost vozila, posebno ure|a-

ja za upravqawe i zausta-

vqawe, stawe pneumatika i

elektroinstalacija. Ukoli-

ko je mogu}e, izbegavajte vo-

`wu u no}nim satima kao i

dugotrajnu vo`wu u najto-

plijem delu dana. Poku{aj-

te da svaka dva sata pravite

pauze od 15 minuta, a pri-

likom svakog ulaska u vozi-

lo, prethodno ga provetri-

te. Na put krenite na vreme,

a vreme izgubqeno u saobra-

}ajnoj gu`vi nemojte nadok-

na|ivati brzom vo`wom,

jer }ete pove}avati rizik za

izazivawe saobra}ajne ne-

zgode. Na taj na~in ni{ta

ne}ete dobiti, ali }ete pu-

no rizikovati. Tako|e, ne

preporu~uje se vi{esatno

upravqawe vozilom nakon

radnog dana, zbog premora

organizma koji umawuje

sposobnost procene situa-

cija i reagovawa u saobra-

}aju.

Vodite ra~una i o na~i-

nu na koji koristite klima

ure|aj u kolima. Razlika u

spoqa{woj temperaturi i

temperaturi u vozilu treba

da bude od pet do 10 stepe-

ni, a idealno je oko sedam

stepeni. Ne izlazite iz vo-

zila naglo, ve} pre zausta-

vqawa prvo iskqu~ite kli-

ma ure|aj i lagano otvorite

prozore. Nagla promena

temperature moè izazvati

kolaps i velike posledice

po qudski organizam.

U pauzama tokom vo`we

savetuje se ispijawe dovoq-

ne koli~ine vode i bezalko-

holnih osveàvaju}ih napi-

taka, jer nedovoqna hidri-

ranost organizma kod voza-

~a moè oslabiti sposob-

nost procewivawa i rasu-

|ivawa kao i brzinu reago-

vawa, i izazvati pospanost

i umor. Tako|e, skre}emo

pa`wu na obavezu kori{}e-

wa sigurnosnih pojasava,

kako na predwim, tako i na

zadwim sedi{tima u vozi-

lima i podse}amo da se deca

mla|a od tri godine moraju

voziti u posebnom de~ijim

bezbednosnom sedi{tu.

Apelujemo na sve u~esni-

ke u saobra}aju, posebno vo-

za~e, na pove}anu pa`wu i

opreznost tokom letwih da-

na, jer trenutak nepa`we i

opu{tenosti moè dovesti

do nezgode i tragi~nih po-

sledica. Agencija za bez-

bednost saobra}aja svima

vama koji kre}ete na puto-

vawe èli bezbednu vo`wu

i prijatne dane odmora.

Agencija za bezbednost

saobra}aja

OPREZ, POÎWE LETWA SEZONA!

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 25MARKETING

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 27REGION

Ovogodi{wa turi-

sti~ka letwa sezo-

na je po~ela, a Tu-

risti~ka organizacije op-

{tine jo{ uvek radi na po-

boq{awu dodatnih sadr-

àja, da bi turistima omo-

gu}ila {to kvalitetniji

sme{taj i boravak u Iva-

wici. Regionalna TO Za-

padne Srbije zavr{ila je

projekat ure|ewa i obele-

àvawa biciklisti~kih

staza, privodi se kraju i

plan ure|ewa spomenika

krajputa{a, a veliki iza-

zov predstavqa ure|ewe

Haxi - Prodanove pe}ine,

koja ovom kraju daje pose-

ban turisti~ki zna~aj. Tu-

risti~ka organizacija

Ivawica je, da bi realizo-

vala ovu zna~ajnu investi-

ciju, konkurisala za sred-

stva Ministarstva finan-

sija i privrede, izdvojena

u sektoru za turizam.

Projekat ure|ewa pe}i-

ne podrazumeva ure|ewe

staza u pe}ini i dekora-

tivno osvetqewe. Kako sa-

znajemo od direktora Ra-

domira Li{anina, oba

projekta ko{taju oko 200

miliona dinara i nadle-

`ni o~ekuju da }e resorno

ministarstvo obezbediti

taj novac. Nedavno je u Tu-

risti~koj organizaciji

Srbije u Beogradu ivawi~-

ka TO odràla promociju

i najavu letwe sezone, sa

akcentom na “Nu{i}ija-

du”.

- Imamo oko 1 200 leà-

jeva, od ~ega je op{tinski

kapacitet oko 50 odsto i

ve} u ovom periodu u Iva-

wici se odmara oko 500 -

600 gostiju, {to je potvrda

da za boravak u na{em kra-

ju vlada veliko intereso-

vawe - izjavio je za Iva-

wi~ki radio Radomir Li-

{anin, direktor TO Iva-

wica.

Crveni krst Ivawice je zapo~eo di-

stribuciju 300 paketa, dobijenih

od Crvenog krsta Srbije, a naba-

vqenih zahvaquju}i sredstvima koje je

opredelila Vlada Republike Srbije. Naj-

ve}i broj paketa bi}e podeqen stara~kim

doma}instvima na seoskom podru~ju, koji-

ma je ova vrsta pomo}i neophodna. Pomo}

i podr{ku tokom realizovawa ove akcije

predstavnicima ivawi~kog Crvenog kr-

sta pruàju mladi volonteri CK i zapo-

sleni u slu`bi “Tehni~ki servis - pomo}

u ku}i”, koja radi u sklopu ovda{weg Cen-

tra za socijalni rad.

PAKETI VLADE STI@U

DO NAJSTARIJIH

URE\EWE HAXI

PRODANOVE PE]INE

Prema re~ima Miodraga

Bogdanovi}a iz ivawi~kog

„Vilameta“, u ovom kraju kilo-

gram maline se otkupquje i za vi{e od

200 dinara. Bogdanovi} kaè da se do

kraja berbe o~ekuje da cena dostigne 250

dinara, koliko su malinari i zahtevali

na po~etku otkupa.

-Berba je na nekim mestima tek

po~ela, ponegde je na polovini. Mogu}e

je da cena bude i ve}a, a traì}emo da se

isto toliko plati i sve ono {to je do

sada otkupqeno – kaè Bogdanovi}.

U IVAWICI MALINA „PRE[LA“ 200 DINARA

- U op{tini Gorwi Milanovac,

na Vidovdan, organizovan

prijem za |ake generacije, no-

sioce diploma „Vuk Karaxi}“

i za u~esnike republi~kih

takmi~ewa

Uspeh najboqih gorwomilanova~kih

u~enika, koji su se svojim dobrim

rezultatima izdvojili iz svoje ge-

neracije, predsednik op{tine Milisav

Mirkovi} nagradio je prikladnim kwiga-

ma, poru~iv{i im, uz srda~nu ~estitku za

izuzetan {kolski uspeh, da pored svih

obaveza i marqivog rada ‚‚na|u vremena i

za sebe, za druèwe, izlaske i druge vido-

ve zabave’’. On im je poèleo i da istraju

u budu}im obrazovnim izazovima i budu

odlu~ni u onome {to èle da ostvare.

Nagra|eno je deset |aka generacije, ~e-

trdeset dva Vukovca, sedam u~esnika repu-

bli~kih takmi~ewa i dva u~enika koja su

se kroz sredwo{kolsko obrazovawe ista-

kli na poqu dramskog amaterizma. Kwige

nagra|enim u~enicima uru~io je zamenik

predsednika op{tine Miroslav Milova-

novi}.

Osim kwiga, ove godine |ake generaci-

ja gorwomilanova~ka kompanija „Zvezda

helios“ nagradila je i nov~anim vau~erom

u vrednosti od 6.000 dinara za kupovinu

komjuterske opreme. Darodavci sezonskih

ulaznica za gradski bazen za sve nagra|ene

u~enika bili su i ove godine predstavni-

ci Agencije za organizovawe rekreativ-

no-zabavnih i ugostisteqskih manifesta-

cija „Gradski bazen“.

Uorganizaciji lo-

kalne Kancelarije

za mlade op{tine

Ivawica i Sportskog sa-

veza Ivawice odràn je

„Veliki vidovdanski tur-

nir u basketu 2013“ na ko-

{arka{kom terenu u parku

u Ivawici.

Pobedu „Velikog vidov-

danskog turnira u basketu

2013“, u kategoriji senio-

ra, odnela je ekipa „Kafa-

na kod Zoze“ pobediv{i

drugoplasiranu ekipu

„Frka“. Za pobedni~ku

ekipu igrali su: Nikola

Ivanovi}, Vladeta Ivano-

vi}, Aleksandar Cukavac i

Nenad Maksimovi}. Tre}e

mesto osvojila je ekipa

„Karapanxi} DOO“. U

konkurenciji kadeta pehar

je oti{ao u ruke ekipi „Ro-

manti~ari“. Najboqe pio-

nirke bile su iz ekipe

„Pluton“, a pioniri iz

ekipe „Tik Tak“. U najmla-

|oj konkurenciji, nakon ve-

oma uzbudqive zavr{nice,

najboqa je bila ekipa „Ol

star kids“, dok su kao naj-

borbeniji na turniru pe-

har osvojili de~aci iz eki-

pe „êtvoro fantasti~-

nih“. Organizator se po-

trudio da najboqim ekipa-

ma obezbedi medaqe, di-

plome, pehare, majice, a u

seniorskoj kategoriji eki-

pama za prvo i drugo mesto

obezbe|ene su i nov~ane na-

grade. Pored toga, pobede-

nici turnira dobili su i

besplatno kori{}ewe te-

retane „Hanibal xim“ u

trajawu od mesec dana.

Turnir je okupio 18 ekipa.

IVAWICA: VIDOVDANSKI TURNIR U BASKETU

GORWI MILANOVAC

NAGRA\ENI

NAJUSPE[NIJI UÊNICI

POBEDILA EKIPA

„KAFANA KOD ZOZE“

28 PETAK 5. JUL 2013. GODINELUÂNI

Najmla|i ìteqi Lu~a-

na, koji su ro|eni od

Mladenaca do Vidovda-

na, dobili su od lokalne

samouprave poklon ~e-

stitke u iznosu od 30.000

dinara. Jednokratnu po-

mo} dobilo je 38 beba, 18

porodica vi{e nego za

Mladence. Prijem za be-

be i wihove roditeqe

organizovan je na Vidov-

dan u Domu kulture u Lu-

~anima.

Uproteklih sedam-osam go-

dina Mesna zajednica Lu-

~ani je praktikovala da

svake godine organizuje prijeme

za novoro|ene bebe i wihove ro-

diteqe. Novo op{tinsko ruko-

vodstvo se opredelilo da se ova

lepa praksa primeni kao sistem-

sko re{ewe i da svaka beba u

Draga~evu iz buxeta dobije pri-

godan poklon, a da wihove majke

godinu dana dok gaje novoro|en-

~ad dobijaju 20 odsto prose~ne

plate u Srbiji, ukoliko su oba

roditeqa bez posla. Kako je ista-

kao Mladomir Sretenovi}, pred-

sednik op{tine, na ovaj na~in

lokalna samouprava stimuli{e

rast nataliteta i pomaè rodi-

teqima da svojim bebama obezbe-

de lep{i i boqi po~etak.

- Od Mladenaca do Vidovdana,

hvala Bogu, imali smo 38 beba.

Naka ih do Gospo|indana bude

daleko vi{e i to }e nam pri~i-

niti jo{ ve}e zadovoqstvo. Op-

{tina Lu~ani je na po~etku godi-

ne u buxetu opredelila sredstva

za jednokratnu pomo} roditeqi-

ma novoro|enih beba na podru~ju

Draga~eva. To je skroman dopri-

nos lokalne samouprave, kako bi

se roditeqima pomoglo da na sa-

mom po~etku gajewa dece lak{e

podnesu teret tro{kova - rekao je

Sretenovi}, pozdravqaju}i naj-

mla|e gra|ane Lu~ana i wihove

roditeqe.

Roditeqi su istakli da im go-

di ovakva vrsta pa`we i da im je

drago {to lokalna samouprava

daje podstrek ra|awu.

- Ovaj gest lokalne samouprave

nam puno zna~i. Dobili smo prvu

bebu. Bebi oprema je veoma skupa,

pa }emo novac iskoristiti za ku-

povinu stvari koje jo{ uvek ni-

smo nabavili. Smatram da bi sve

lokalne samouprave u Srbiji

trebalo da slede primer op{tine

Lu~ani, kako bi se podigao nata-

litet - rekla je Tamara I{toko-

vi} na sve~anom prijemu.

- Sve je skupo za bebe. Ova nov-

~ana ~estitka }e pokriti deo naj-

elementarnijih tro{kova. Su-

prug radi, ali bez obzira, tro-

{kovi su visoki, pa }e nam ova

nov~ana ~estitka dobro do}i -

istakla je Sla|ana Babi}.

- Dobili smo drugo dete. Bebi

oprema je poskupela i ovakav gest

lokalne samouprave je zaista lep.

Svima nama koji smo danas na

ovom mestu godi pa`wa, a, narav-

no, i novac }e nam dobro do}i,

jer se svi nalazimo u malo teòj

finansijskoj situaciji. Ovim

novcem }emo pokriti bar deo

tro{kova - rekla je Jelena Tomo-

vi}.

Pokloni za novoro|ene bebe

uru~iva}e se ~etiri puta godi-

{we. Slede}a dodela nov~anih

~estitki za bebe planirana je za

28. avgust. V. S.

U Osnovnoj {koli u

Kotraì na Vidovdan

je uprili~eno sve~ano

uru~ewe diploma i

kwiga u~enicima koji

su {kolsku godinu za-

vr{ili odli~nim

uspehom. Nagra|eno je

ukupno 70 |aka svih

razreda. Uru~eno je

18 posebnih i ~etiri

Vukove diplome. Za

|aka generacije pro-

gla{ena je Teodora

Prtewak. Kwige za

odlika{e obezbedio

je Milija Kosti}, vla-

snik ~a~anske firme

“Interauto-trade”, koji

ve} 20 godina prakti-

kuje da ovako lepim

gestom obeleì kraj

{kolske godine. Ina-

~e, Milija Kosti} je

bio u~enik ove {ko-

le, a 1993. je obnovio

tradiciju nagra|iva-

wa najboqih |aka

kwigama.

- Odli~no se se}am

{kolskih dana i ~ini mi se

kao da je ju~e bilo. Kao i

svako dete sa sela, radovao

sam se kada za odli~an

uspeh dobijem kwigu. Na-

àlost, ta praksa je preki-

nuta 1992. ili 1993. godine,

jer buxet dràve, ali i lo-

kalnih samouprava nije mo-

gao da obezbedi da svi od-

li~ni |aci dobiju kwige.

Tada sam se konsultovao sa

direktorom Osnovne {kole

u Kotraì i prihva}eno je

da budem darodavac kwiga.

Krenuli smo u jednu lepu

akciju, koja se neguje ve} 20

godina. Radujem se svake go-

dine nanovo uspesima u~e-

nika ove {kole i to me po-

sebno motivi{e, jer sam i

ja svoje obrazovawe zapo~eo

u ovoj ustanovi - istakao je

Milija Kosti}, dodaju}i

da uvek nastoji da, u grani-

cama svojih mogu}nosti,

pomogne razvoj Kotraè,

jer je u ovom draga~evskom

selu odrastao.

Zahvalnice i kwige naj-

boqim u~enicima osmog

razreda uru~io je Mlado-

mir Sretenovi}, predsed-

nik op{tine Lu~ani, po-

èlev{i im mnogo uspeha u

daqem {kolovawu. On je

istakao da ovako veliki

broj odli~nih u~enika

predstavqa najboqu potvr-

du kvaliteta rada u ovoj

{koli.

Direktor Osnovne {ko-

le u Kotraì Milan Sari}

je istakao, prilikom, da se

ponosi ostvarenim rezul-

tatima u~enika. Dodao je

da ova obrazovna ustanova

ima odli~ne uslove za rad,

koji se iz godine u godinu

sve vi{e unapre|uju. U~e-

nici ove osnovne {kole su

u proteklih pet-{est godi-

na imali fantasti~ne re-

zultate na razli~itim tak-

mi~ewima. Sari} je, tako-

|e, napomenuo da o uspehu

ove generacije osmaka iz

Kotraè, najboqe govore

rezultati zavr{nog ispi-

ta, iako je on poni{ten.

Bili su najboqi na terito-

riji op{tine Lu~ani, a pe-

ti u Moravi~kom okrugu.

Osnovna {kola u Kotra-

ì je ove godine proslavi-

la 109 godina postojawa.

Ove {kolske godine nasta-

vu je poha|alo 180 u~enika

raspore|enih u deset ode-

qewa, me|u kojima su i dva

izdvojena u Vu~kovici i

Gorwem Dubcu. [kola ima

32 zaposlena radnika.

V. S.

PODSTREK OP[TINE RA\AWU

POKLON ÊSTITKE BEBAMA

OSNOVNA [KOLA U KOTRA@I SVEÂNO URUÎLA DIPLOME NAJBOQIM UÊNICIMA

SVAKOM ODLIKA[U KWIGA

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 29LUÂNI

Lu~ansko preduze}e

“Milan Blagojevi} -

Namenska” u~estvova-

lo je na ovogodi{wem

6. Sajmu naoruàwa i

vojne opreme “Partner

2013” u Beogradu i

predstavilo svoje nove

proizvode. [tand lu-

~anske namenske indu-

strije bio je veoma po-

se}en, a brojni susreti

sa dosada{wim, ali i

potencijalnim kupci-

ma rezultirali su

produètkom starih i

potpisivawem novih

ugovora.

Na ovogodi{wem Sajmu

naoruàwa i vojne opre-

me predstavnici preduze-

}a “MB - Namenska” i kompanije

MDI iz Crne Gore, koja izvozi

barut na Filipine, potpisali su

novi poslovni ugovor. Sa kom-

panijom EMKO iz Bugarske, sa

kojom postoji tradicionalno do-

bra saradwa, produèn je ugovor,

a kako je istakao tom prilikom

Rado{ Milovanovi}, direktor

preduze}a “MB - Namenska”, re~

je o vi{emilionskim ugovorima,

koji obezbe|uju siguran posao za

naredni period.

- Na{ proizvodni program je

veoma interesantan za potenci-

jalne kupce iz ~itavog sveta. To

najboqe potvr|uju gu`ve ispred

na{eg {tanda i poslovni kon-

takti koje smo ostvarili na ovoj

manifestacija. Produìli smo

neke ugovore, sklopili nove i

trasirali put budu}e saradwe sa

potencijalnim kupcima na{ih

proizvoda, a sve to daje nam ja-

sniju i boqu sliku poslovawa u

narednom periodu - rekao je Mi-

lovanovi}.

- Imamo vi{e od 20 godina sa-

radwe sa preduze}em “MB - Na-

menska” i sa direktorom firme

Milovanovi}em. Malo je firmi

u svetu sa kojima imamo tako dugu

saradwu. Oni su prvi u lancu

proizvodwe, a mi smo posledwi,

jer radimo finalne proizvode i

postoji dobra koordinacija me|u

nama. Za nas su ugovori sa wima

primarni. To su dobri ugovori i

ustaqena poslovna saradwa.

Uvek kada nastupamo zajedno na

tenderima pobe|ujemo. Ovde smo

da razgovaramo o novim poslovi-

ma. Sara|ujemo sa mnogim predu-

ze|ima, ali “Milan Blagojevi}”

se izdvaja po odli~nom kvalitetu

proizvoda i po{tovawu rokova

isporuke - istakao je Emilian

Gebrev, direktor kompanije EM-

KO.

[tand lu~anske namenske in-

dustrije posetili su i Rusi iz

firme “Aleksinski hemijski

kombinat”, koji su po prvi put

izrazili èqu da ostvare sarad-

wu sa nekom od srpskih kompani-

ja namenske industrije.

- Imamo u planu da sara|ujemo

sa preduze}em “ Milan Blagoje-

vi} – Namenska”, pre svega u

oblasti transfera tehnologije.

Prvo {to o~ekujemo je da nam po-

mogne u modernizaciji tehnolo-

gije proizvodwe baruta na{ih

kapaciteta u Rusiji. To je za nas

osnovno. Tako|e, razmewiva}emo

iskustva u budu}nosti, jer smo i

jedni i drugi tradicionalni

proizvo|a~i nitroceluloze – re-

kao je Vasilij Belcov iz ruske

kompanije “Aleksinski hemijski

kombinat”, isti~u}i da je predu-

ze}e “Milan Blagojevi} - Namen-

ska” poznato po kvalitetu svojih

proizvoda, pa su ga upravo zbog

toga i svrstali u svoje potenci-

jalne saradnike, sa kojima imaju

nameru da posluju u narednom pe-

riodu.

Sajam “Partner 2013” okupio

je 92 proizvodne i trgovinske

firme, me|u kojima16 inostra-

nih. Kako je istakao Aleksandar

Vu~i}, potpredsednik Vlade Sr-

bije, prilikom otvarawa Sajma,

na{a zemqa je ovom manifesta-

cijom poslala jasnu poruku svetu

da èli da pruì doprinos regi-

onalnoj bezbednosti i saradwi

sa svim partnerskim zemqama.

Osim komponenti za proizvodwu

naoruàwa, posetioci su imali

priliku da vide unapre|eni ra-

ketni sistem “bumbar”, izvi|a~-

ki i senzorski sistem, bespilot-

ne letelice “vrabac” i “pegaz”,

nova terenska vozila, haubice,

sisteme naoruàwa vatrene po-

dr{ke, topove, borbena vozila...

Uz sredstva telekomunikacija i

radio veze, na sajmu su predsta-

vqena i inèwerijska i inten-

dantska sredstva, oprema za pro-

tivteroristi~ka dejstva, oprema

i sistemi za naoruàvawe brodo-

va, sredstva elektronskog izvo|e-

wa i osmatrawa, kao i eksploziv-

ne materije. Pokroviteq mani-

festacije bilo je Ministarstvo

odbrane Republike Srbije, a su-

organizator “Jugoimport -

SDPR”.

- Bio sam na ovom sajmu pre

dve godine. Imam utisak da je

ovog puta izlo`ba proizvoda

na{e vojne industrije jo{ impo-

zantnija. Sve {to je ovde izlo-

èno dokazuje da namenska indu-

strija u Srbiji s pravom nosi

epitet najve}eg izvoznika i ra-

dujem se i {to je ministar od-

brane Vu~i} prilikom otvara-

wa manifestacije najavio daqa

ulagagawa u ovu oblast, {to

prakti~no otvara mogu}nost re-

alizacije novih projekata u

oblasti naoruàwa i vojne

opreme - istakao je Mladomir

Sretenovi}, predsednik op{ti-

ne Lu~ani, nagla{avaju}i da je

sajamski nastup preduze}a “MB -

Namenska” potvrdio da namen-

ska industrija draga~evskog

kraja ide u korak sa modernim

tehnologijama i uspe{no ~uva

ste~eni primat u ovoj oblasti.

Naglasio je i da ga raduje ~iwe-

nica da su predstavnici bugar-

ske kompanije EMKO prilikom

razgovora sa direktorom Milo-

vanovi}em istakli da su vrlo

zadovoqni dosada{wom sarad-

wom i da }e i u narednom perio-

du negovati takvu praksu. Lo-

kalna samouprava itekako zavi-

si od toga u kojoj je meri zapo-

slena fabrika namenske indu-

strije u Lu~anima, naglasio je

Sretenovi}.

Kako je najavqeno na ovogo-

di{wem Sajmu naoruàwa i voj-

ne opreme, u razvoj doma}e od-

brambene industrije u naredne

tri godine bi}e uloèno 160 mi-

liona evra, uz dràvne garanci-

je. Kako je istakao Rado{ Milo-

vanovi}, u kompaniji “Milan

Blagojevi} - Namenska” ne o~e-

kuju mnogo od tog kola~a, ali se

nadaju da }e, ukoliko sklope

ugovor sa Rusima, imati obezbe-

|en posao na duì vremenski pe-

riod.

V. S.

PREDUZE]E “MB - NAMENSKA” LUÂNI USPE[NO NASTUPILO NA SAJMU NAORU@AWA

I VOJNE OPREME U BEOGRADU

PRODU@ILI STARE I POTPISALI

NOVE POSLOVNE UGOVORE

30 PETAK 5. JUL 2013. GODINEENIGMATIKA

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 31HOROSKOP

RAKA JE NEMOGU]E RAZUMETI

Rakove }ete lako prepoznati po veselom i za-

raznom smehu, ako se nalaze u veselom raspolo-

èwu. Kad su melanholi~ni i depresivni takvo

stawe moè potrajati danima, jer poti~e iz naj-

ve}ih dubina wihove prirode. Stalno su pod ja-

kim uticajem Meseca. U vreme punog Meseca su

razdra`qivi i nemirni i skloni nesanici. Sa

malo truda mogli bi nau~iti vladati samim so-

bom, ali oni ostaju uvek isti. Novac mu je jako

vaàn i ni{ta ga ne greje kao trbu{ast bankov-

ni ra~un. On ga fascinira od samog detiwstva,

a {tedwa je za wih mnogo privla~nija od tro{e-

wa. Nemojte se iznenaditi kad otkrijete da je we-

gova prva kasica-prasica jo{ uvek neotvorena.

Nikada novac ne skupqaju zbog statusa ve} zbog

svoje vlastite sigurnosti.

Raku je veoma va`no da ose}a prijatnu atmos-

feru i da je siguran u vrednost onoga {to radi.

Posao }e traìti u firmama koje mu to mogu

pruìti. Najboqe }e se ose}ati ako rade od ku}e

u komociji svoga doma. Retko izlaze i ne druè

se previ{e, a skloni su i radnoj depresiji. Pri-

liku za dodatnu zaradu ili posao odmah }e pri-

hvatiti.

Rakovi imaju razvijen izuzetan umetni~ki ta-

lent

Ne samo {to oboàvaju da se smeju svemu i

sva~emu, oni su i odli~ni komi~ari. Den Ekrojd,

Bil Kozbi i Vil Ferel samo su neka od imena

koja krase duga~ak spisak Rakova koji su nasmeja-

li ceo svet.

Oni nam pruàju priliku da sagledamo ìvot

pod drugim svetlom. Iz svoje melanholije crpe

inspiraciju, {to se vidi iz Armanijevih haqi-

na u filmovima Ingmara Bergmana i melodijama

Karlosa Santane.

QUBAV

Nikada ne}e prevariti partnera, {to ne zna-

~i da ne}e raskinuti sa svojom velikom qubavi

zato {to misle da im se ukazala {ansa za ne{to

potencijalno lep{e. Rakovi su puni qubavi. To-

liko puni, da jednostavno ne razumeju za{to bi

svu svoju qubav dali samo jednoj osobi, ~ak i

ukoliko im je prelepo sa wima. Henri VIII tako

je izmewao pet èna, sa nekima je raskinula gi-

qotina umesto wega, a od nekih se jednostavno

razveo. Ipak, ne smemo mu prebaciti da nije sva-

RAK

RAK

RAK

@ENA RAK

@ena Rak je ludo ose}ajna i ludo impulsivna –

èlite li ostati s wom, prihvatite je ba{ takvu.

Prava je enigma za svakog mu{karca koji joj poku{a

zaviriti u du{u. Na trenutak vesela, na trenutak

setna, a onda opet ne{to sasvim tre}e. I tako iz da-

na u dan, mewaju se weni ose}aji i raspoloèwa, ~e-

sto sakriveni iza maske navodne ravnodu{nosti.

Ali ono {to on mora znati je da joj je uvek nano-

vo potreban dokaz wegove qubavi. Koliko god da je

atraktivna, ona se nikada ne}e ose}ati dovoqno

atraktivnom i ako se oseti povre|enom, sklona je da

se povu~e u svoj za{titni oklop i postane agresivna

i drska. Prema onima koje voli razvija snaàn za-

{titni~ki ose}aj. Spremna je da se `rtvuje za svoju

porodicu, a svog mu{karca ~uva i bude mu iskrena

podr{ka u svim ìvotnim izazovimima. @iveti s

Ra~icom nije jednostavno. Wena beskona~na potreba

za stalnim dokazivawem qubavi moè da izludi.

Ako se izborite sa svim tim wenim bubicama ne}ete

àliti. Sve {to joj budete dali vi{estruko }e da

vam vrati.

DIVNI PRIJATEQI

Ukoliko vas vole, pruì}e vam svoj svet na dlanu.

Uvek }ete mo}i da se oslonite na wihovu voqu, is-

trajnost, mir, intuiciju, hladnokrvnost i izdr`qi-

vost, pa`qivost. Sve veze, pa tako i prijateqske, oni

po{tuju i samopo`rtvovno ~uvaju. Me|utim, morate

imati na umu da ovo ne zna~i da }e jedan Rak kao mu-

va bez glave da sko~i za vama u reku. Oni nisu impul-

sivni. Staloèni su, prera~unavaju sve, sagledavaju

stvari iz razli~itih pozicija. Zbog ovoga moète da

im budete samo zahvalni, jer verovatno ne postoji

osoba koja }e vas iskrenije ute{iti i posavetovati

od Raka.

Horoskopski

znak

RAK

ku pojedina~no beskrajno voleo. Mukarac rak du-

boko po{tuje majku. Mazite ga bar onoliko koli-

ko i ona, a to moè biti puno, jer je on verovat-

no odrastao u uverewu da je zenica wenog oka. Na-

vika da se za wega brine, da se hrani na vreme, da

se nad wim lebdi kad je bolestan i da se ne`no

u{u{ka u krevetu moè od wega stvoriti kom-

pletnog razmaènka. On to nikad ne}e priznati,

ali voli da ga ènska ruka mazi i pazi. Ako vas

bude pitao da li bi èleli videti wegovu majku

ve} slede}eg dana slobodno moète naru~iti po-

zivnice i ven~anicu.

U wegovoj prirodi nije da prenagquje. Moè

maestralno da igra ulogu romanti~nog qubavni-

ka. Po{to je pokazao {to ose}a i da gaji izvesnu

nadu da }e vas osvojiti, wegova stidqivost preko

no}i se pretvara u upornost, pa }ete se na}i

okruèni pa`wom i udvarawem ozbiqnog, od-

lu~nog ~oveka koji ne prihvata NE kao odgovor.

Ako se veza zavr{ila ne wegovom èqom, u stawu

je dugo da pati.

RAKOVE privla~i jarac, dobro mu je sa

{korpijom i ribom, nije lo{e sa bikom i devi-

com, trba da beì od vage, ovna i vodolije.

Vladaju}a planeta: Mesec

Boja: Bela

@ivotiwa: Rak i druga vodozemna stvorewa

Biqke: Lubenica, krastavac

Metal: Srebro

Element: Voda

Dragi kamen sre}e: Biseri i mese~evo kamewe

Glavne osobine: Intuitivan, ali }udqiv

Najboqi poslovi za Raka su socijalni radnik, tera-

peut, programer, dizajner enterijera, pisac, vlasnik ga-

lerije, slikar, moler, trgova~ki putnik, ekonomista i

nastavnik


IVO DANEU U POSETI KK BORAC MOCART SPORT

VEÊ SA MIRKOM DROBWAKOM

SPORT

Prijateqi su ga predsta-

vili kao vrhunskog

sportistu, profesionalca i

nadasve dobrog ~oveka. Mir-

ko Drobwak je 14 godina

igrao za Borac, dve za @ele-

zni~ar, a izborio je mesto u

reprezentaciji u vreme kada

je Jugoslavija imala vrhun-

ske centre, ]osi}a, Jelovca,

[olmana.

- Mirko bi i vi{e posti-

gao u sportu , ali je ~ovek sa

~vrstim stavom. Slu{aju}i

wega, uspeli smo dosta toga

da uradimo u Dru{tvu i po-

kretu “Deci s qubavqu”. On

se uvek zalaè za op{te do-

bro, ne za sopstvene intere-

se. Drago nam je da u svojim

redovima imamo ~oveka koji

oko sebe {iri pozitivnu

energiju, dobre namere i

prijateqstvo. Mirko je bio

izuzetan i u svom poslu, ne

samo na terenu. Mla|e gene-

racije kaù da je u “Dunavu”

bio nepogre{iv u procenama

i da jo{ uvek u~e od wega -

napomenuo je predsednik

Dru{tva prijateqa Srba i

Grka Gojko Vujinovi}.

Mirko Drobwak ne voli

ba{ da pri~a o sebi i sop-

stvenim uspesima. Sad su mu

najva`nije nove generacije,

koje bi prevashodno trebalo

nau~iti da slava nije prio-

ritet sporta. ^lanstvo i ak-

tivnosti u Dru{tvu i fud-

balskom pokretu za Mirka

su plemenita misija. Wemu

je, kao i ostalima, najve}a

èqa da {to vi{e dece vidi

na sportskim terenima.

- Deca su du{a na{eg gra-

da. Kod nas se ne bave samo

sportom, u~e srpski i engle-

ski jezik, pravila lepog po-

na{awa. Znamo koji su sve

poroci dana{wice, a u Dru-

{tvu im je dosta toga do-

stupno besplatno. Volim da

ih vidim na terenima, da

{to vi{e wih trenira. Nije

va`no da li }e to biti ko-

{arka, fudbal ili neki dru-

gi sport - kaè Mirko Drob-

wak.

U vreme dok je on igrao

nije bilo samo mawe poroka.

Wemu se ~ini i da je sport

bio po{teniji.

- Dok sam ìv pamti}u

utakmicu OKK Beograd - Bo-

rac. Igrali smo je na otvo-

renom u Beogradu i za nas je

bila, biti ili ne biti. Tada

je kod wih igrao â~anin

Gordi}, pa smo ih zamolili da nas puste. Ali, oni su

imali Radivoja Kora}a, koji

je do{ao iz vojske samo da bi

odigrao tu utakmicu. Dao

nam je 45 ko{eva, mi smo is-

pali iz lige. Tu utakmicu

pamtim i po tome {to je

sport bio po{teniji nego

danas i znao se neki red. Mi

smo uspeli slede}e godine da

se vratimo u ligu - pri~a

Mirko.

Dru{tvo prijateqa Srba

i Grka i pokret “Deci s qu-

bavqu” dodelili su mu Bla-

godarje. Narednih dana bi}e

nagra|ivani i ostali vrhun-

ski sportisti â~ka.

- Ne èlimo da zaboravi-

mo urbane legende na{eg gra-

da. â~ak je talentovana sre-

dina, {to bi slede}im gene-

racijam trebalo da bude pu-

tokaz kojim pravcem da kre-

nu - smatra Aleksandar Iv-

kovi} [erif, idejni tvorac

projekta “Deci s qubavqu”.

Z. J.

Posle vi{e od 40 go-

dina, nekada{wi re-

prezentativac Jugo-

slavije i ko{arka{ qu-

bqanske Olimpije Ivo Da-

neu posetio je KK Borac

Mocart sport. Ovde je neka-

da sa svojim klubom i gubio

i dobijao utakmice, a na{

grad mu je ostao u lepom se-

}awu i po kajmaku i mladom

siru.

- Doputujemo ujutru iz Qu-

bqane do Beograda i odatle

hvatamo drugi voz za â~ak.

Kada stignemo, samo ostavi-

mo kofere u hotelu i pravac

- pijaca. Tada je kajmak pro-

davan u drvenim ba~vama.

Mi kupimo pune ba~ve i

hleb, najedemo se kajmaka to-

liko da posle toga nismo

mogli da ru~amo - se}a se

Daneu. Kaè da je ovde i u

celoj Srbiji uvek lepo pri-

mqen i svuda ima dobre pri-

jateqe. Direktor Borac Mo-

cart sporta Marko Ivano-

vi} priredio je u utorak go-

stu iz Slovenije susret sa

starim drugom Radmilom

Mi{ovi}em.

- Veliko mi je zadovoqstvo i

~ast videti Iva posle toli-

ko godina. Bio mi je jedini

idol u biv{oj Jugoslaviji.

Uvek smo imali boqi odnos

sa Slovencima i Hrvatima,

nego sa Beogra|anima. Tako

je ostalo i danas. Kopirao

sam Iva u nekoj transforma-

ciji svoje igre i ne znam ko-

liko sam u tome uspevao -

bio je iskren Mi{ovi}.

- Bio si boqi od mene. Da-

vao si vi{e ko{eva - odgo-

vorio mu je stari prijateq.

Olimpija je vi{e puta igra-

la u â~ku. Dogodilo se da je

jednom izgubila od Borca,

na otvorenom terenu, posle

pobede nad Real Madridom.

- Mogli ste pobediti i Real

da ste tada igrali sa wima.

Znam samo da je ovo oduvek

vru} teren - potvrdio je tu

~iwenicu i Daneu. Na wego-

ve re~i usledila je i opaska

doma}ina da su klubovi koji

su pobe|ivali Borac u â~-

ku postajali {ampioni biv-

{e Jugoslavije.

Ivo Daneu odli~no govori

srpski jezik. Kao ~etvorogo-

di{wak, u leto 1941. godine,

izbegao je iz Maribora u Be-

ograd. Vratio se u Sloveniju

1945, ali je kao ve} afirmi-

sani igra~ mesec i vi{e da-

na svake godine provodio u

Beogradu na pripremama.

Zna i da ~ita }irilicu.

- Generacija Iva Daneua,

Radmila Mi{ovi}a i osta-

lih igra~a iz wihovog vre-

mena utrla je put mla|ima.

Cela biv{a Jugoslavija i

danas moè biti ponosna na

wihove uspehe. Dugujemo im

veliku pa`wu i zahvalnost -

re~i su direktora Borca

Marka Ivanovi}a.

Najve}u ulogu u ponovnom

susretu starih prijateqa

imao je Branko Quji}, vla-

snik firme “Interbela”.

Daneu je svratio u â~ak po

povratku sa Zlatibora, za-

nimqivo je da je i Quji} sa

nekada{wim asom u{ao u

halu posle duè vremena. Do

devedesetih godina bio je

sponzor ènskog ko{arka-

{kog kluba. Z. J.

Dru{tvo prijateqa Srba i Grka i fudbalski

pokret “Deci s qubavqu” uspostavili su jednu

lepu tradiciju da redovno nagra|uju i prire-

|uju zabave za uspe{ne sportiste i kulturne

radnike â~ka. Pro{log petka druìli su se

sa legendarnim ko{arka{em Mirkom Drob-

wakom

POÂST URBANIM LEGENDAMA

Slovenija }e u septembru biti doma}in Evropskog pr-

venstva u ko{arci. U~estvova}e svih {est reprezenta-

cija iz biv{ih jugoslovenskih republika.

- Pla{im se za Sloveniju. Na{ najboqi centar Lorbek

je povre|en, a mi smo sa centrima tanki. Srbija i Crna

Gora su jake. Srpski igra~i imaju izvanredan {ut, {to

zna~i da ovde rade dobri treneri i da ko{arka ima per-

spektivu. Makedonija je iznena|ewe, ali mi je jedino

reprezentacija Bosne i Hercegovine ostala nepoznani-

ca. Pla{io sam se da li }e posle raspada Jugoslavije,

opsati kvalitet ko{arke. Ipak, {est reprezentacija na

EP su potvrda dobrog kvaliteta - smatra Daneu.

SRBIJA IMA DOBRE TRENERE

Ivo Daneu igrao je za Branik Maribor i qubqansku

Olimpiju sa kojom je vi{e puta pedesetih i {ezdesetih

osvojio dràvno prvenstvo. Najve}i uspeh sa reprezen-

tacijom bilo mu je zlato sa Svetskog prvenstva u ko-

{arci 1970. Tada je Slovenija bila doma}in najboqim

svetskim ko{arka{ima.

Daneu je sa reprezentacijom osvojio srebro na Olimpi-

jadi 1968. [ezdesetih godina reprezentacija biv{e Ju-

goslavije vi{e puta je donosila srebro sa evropskih

prvenstava, kao i bronzu 1963.

Ivo Daneu progla{en je pre 46 godina za najboqeg

sportistu SFRJ. I sa Olimpijom je pedesetih i {ezde-

setih vi{e puta osvajao dràvna prvenstva. Po~etkom

sedamdesetih bio je i trener ovog kluba.

Od 2007. Ivo Daneu je i u FIBA ku}i slavnih.

TROFEJNI IGRA^

PONOVO NA VRU]EM TERENU

Radmilo Mi{ovi}, Ivo Daneu i Marko Ivanovi}

Doma}in i gost sa Brankom Quji}em

Gojko Vujinovi} i Mirko Drobwak

Osmeha nije nedostajaloPrijatno ve~e uz muziku i dru{tvo


RAKOÊVI] OTVORIO RENOVIRANI TEREN KOD MEDICINSKE [KOLE

Â BASKET ZAVR[IO PRIPREME

33SPORT

Kao promoter “Si-

nalka”, ko{arka{ i

kapiten Crvene zve-

zde Igor Rako~evi} ovih

dana putuje {irom Srbije i

otvara renovirane terene.

U nedequ je do{ao i na

igrali{te kod Medicinske

{kole, popularno “Medi-

cinsko”, koje je obnovqeno

uo~i Ko{arka{kog turni-

ra “Zicer”. U wegovoj ob-

novi u~estvovala je i fir-

ma “Ceresit”.

Kao i u ostalim grado-

vima, dolazak Zvezdinog

kapitena izazvao je veliku

pa`wu najmla|ih. [utira-

li su trojke, a potom im je

Rako~evi} podelio auto-

grame, majice i sokove.

- I u ostalim gradovima

je bilo dosta dece, ali dra-

go mi je da sam ovde i da ih

vidim u tolikom broju, jer

â~ak je centar ko{arke.

Odavde su potekli mnogi

asovi. “Sinalko” svima po-

maè da imaju lep{e terene

i da u basketu uìvaju i de-

ca i stariji. Svima bih po-

ru~io da se bave sportom, a

najmla|ima da nikako ne

zapostave {kolu. Konku-

rencija za vrh je velika i

zato je poèqno uvek imati

plan B - rekao je Rako~evi},

koji ni ovoga puta nije pre-

kr{io pravilo da na otva-

rawima renoviranih tere-

na ne govori o Zvezdi, pr-

venstvima, reperezentaci-

ji.

U pucawu trojki najpre-

cizniji je bio petnaestogo-

di{wi Du{an \edovi}.

Wemu je proslavqeni ko-

{arka{ uru~io poklone, a

za Du{ana je, kako kaè,

najve}e zadovoqstvo bilo

da ga li~no upozna.

Ko{arka{ki turnir

“Zicer” zavr{en je u pone-

deqak, kada su odigrane

utakmica za tre}e mesto i

finale. Prvo mesto pripa-

lo je KK Vin-vin, druga je

bila Picerija Sendi kwi-

àra Kultura, a tre}i Vel-

vet. Z. J.

Na nedavno odrànom

prvenstvu Srbije u

atletici ~a~anski klub Â-

AK â~ak predstavqali su

mla|i juniori Milorad

Stevovi} i Tijana Joki}.

Milorad je u tr~awu na 100

i 200 metara osvojio dve sre-

brne medaqe, a Tijana bron-

zu u bacawu kugle. Tijana je

ovoga puta kluglu bacila

11,42 metra, {to je sjajan re-

zultat, s obzirom na to da se

takmi~ila sa dve godine sta-

rijim atleti~arkama.

@enski ko{arka{ki

klub Â basket ovih

dana je zvani~no okon~ao pr-

vi deo priprema. Za nepunih

godinu dana, klub je osnovan

u avgustu pro{le godine,

formirane su takmi~arske

ekipe mla|ih pionirki, pi-

onirki i kadetkiwa. Posle

raspusta, igra~icama slede

treninzi i za ulazak u ligu

mla|ih kategorija.

- Uspeli smo da uradimo

sve {to smo na po~etku zacr-

tali. U~estvovavali smo i u

aktivnostima Ko{arka{kog

saveza Srbije. Dve na{e

igra~ice, Aleksandra Jova-

novi} i Katarina Jakovqe-

vi}, takmi~ile su se na Tur-

niru regiona u Para}inu.

One su pro{log meseca u~e-

stvovale i u Razvojno trena-

`nom centru u Kragujevcu,

kao najperspektivnije igra-

~ice. Jedna je ro|ena 1999.

druga 2000. godine i vrlo su

talentovane, kao i ostale de-

voj~ice - kaè trener Â ba-

sketa Goran Deli}.

Klub je odigrao i vi{e

trening utakmica sa timovi-

ma iz okruèwa. I na tim

me~evima mlade ko{arka{i-

ce su pokazale dobru igru i

koliko su nau~ile posled-

wih meseci.

- Deca koja ove godinu ne

idu na letovawe, mogu i u ju-

lu da treniraju. Radi}emo

individualno sa igra~ica-

ma. Zvani~no treninzi po~i-

wu 5. avgusta i ima}emo do-

voqno vremena za pripreme -

najavquje Deni}.

Â basket je pre skoro go-

dinu dana osnovan u Pre-

hrambeno-ugostiteqskoj

{koli. Ko{arka{ice tre-

niraju u {kolskoj sali, a

osim profesora fizi~kog

vaspitawa Gorana Deni}a,

koji je glavni trener, stru~-

na i svaka druga podr{ka

klubu su wegove kolege Stevo

\alo{evi} i Goran Gli{o-

vi}. Nimalo nije zanemar-

qiva ni podr{ka roditeqa,

koji svojim }erkama omogu-

}avaju adekvatne uslove za

trening.

Uspeh na{ih reprezenta-

tivki na Evropskom prven-

stvu u ko{arci pravi je ve-

tar u le|a ènskom sportu.

Klub Â basket je otvoren za

nove ~lanove i sve devoj~ice

koje èle da treniraju mogu

se javiti na telefon 062/808-

90-63. Upornim radom vrlo

brzo mogu osetiti pravi tak-

mi~arski duh. Z. J.

ATLETIKA

VELIKU USPEH NA[IH TAKMIÂRA

NA MOTO TRKAMA

MILORADU DVA SREBRA,

TIJANI BRONZA

FORMIRANE MLA\E EKIPE

NOVO IGRALI[TE I ÂÂNIMA

Najboqi trojka{

Du{an \edovi}

Na petim trkama “Otvo-

reno prvenstvo Srbi-

je” u~estvovalo je 45 voza-

~a. Auto moto sportski

klub â~ak imao je deset

takmi~ara, od kojih ~ak

tri debitanta.

U klasi MX65 drugo me-

sto osvojio je Mili} Zimo-

wi}, a tre}e Matija Stoja-

novi}, na{i najmla|i tak-

mi~ari. Milo{ Radulovi}

bio je tre}i u klasi MX85.

Du{ku Paunovi}u i Nema-

wi Petri}u pripala su pr-

va dva mesta u MXB. Klub

AMSK â~ak bio je prvi u

ekipnoj konkurenciji prve

i druge klase.

Legendarna staza na Je-

qenu zbog nedostatka haba-

ju}eg sloja nije dobila sa-

glasnost za daqu upotrebu.

Zato je klub primoran da

promeni mesto odràvawa

trka.

Takmi~ewa na Jeqenu

godinama je pratilo vi{e

hiqada gledalaca. Na naja-

traktivnijoj stazi na Bal-

kanu davne 1978. godine

odràn je [ampionat Ju-

goslavije.

^lanovi AMSK â~ak

nadaju se da }e im grad po-

mo}i da prona|u drugo me-

sto za trke. Ista o~ekiva-

wa izrazio je i predsednik

Gradske skup{tine Veqko

Negovanovi} na otvarawu

“Nagrade â~ka 2013” pro-

{le nedeqe. Z. J.

NEMA VI[E JEQENA

foto Boìdar Stanojevi}

34 PETAK 5. JUL 2013. GODINESPORT

Gradona~elnik â~ka Vojislav Ili}

primio je u utorak predstavnike Ru-

kometnog kluba â~ak koji ove go-

dine slavi deceniju postojawa. Od kada je

klub osnovan, na \ur|evdan 2003. godine,

rukometa{ice â~ka su igrale u Super

ligi, dva puta se takmi~ile u polufinalu

Kupa Srbije i imali svoje igra~ice u se-

niorskoj, juniorskoj, kadetskoj i pionir-

skoj reprezentaciji.

- Nismo ni sawali da }e ~etiri na{e

rukometa{ice biti progla{ene za spor-

tistkiwe grada, da }e na{a Tawa Vu~ko-

vi} poneti titulu najboqe u Srbiji, da

}emo imati svoju igra~icu na Svetskom

prvenstvu u Danskoj... Na{ klub je i pri-

mer kako bi jedan sportski kolektiv tre-

balo da funkcioni{e. [est na{ih igra-

~ica je diplomiralo na fakultetu, uglav-

nom su se zaposlile, ~etiri studiraju, a

mla|e su odli~ni |aci. Na{e pionirke su

ove godine bile pete u Srbiji i zamalo im

je izmakla medaqa. Imamo i mla|e igra~i-

ce na koje moèmo ra~unati u dogledno

vreme - naveo je Dragan Savkovi}, direk-

tor i trener @RK â~ak.

Rukometa{ice â~ka se trenutno tak-

mi~e u Prvoj srpskoj ligi grupa Zapad, a

do pre dve godine igrale su Super ligu. Od

po~etka najve}u pomo} su imale od grada.

- â~ak ima odli~ne uslove za rukomet.

Imamo halu “Mladost” i u Preqini, a

uskoro }e biti zavr{ena i sala u Mr~ajev-

cima. Pre toga na{i rukometa{i su puto-

vali u Milanovac na treninge. Najva`ni-

je za sada je da opstanete u ligi, a mi }emo

vam pomo}i koliko budemo mogli - poru-

~io je rukometa{icama i rukovodstvu

kluba Vojislav Ili}.

Predsednik gradske Komisije za sport

Vladan Mili} apelovao je na sve koji su u

mogu}nosti da pomognu @RK â~ak i

olak{aju im da nastave kvalitetan rad.

Predsednik kluba Branko Maksimovi}

uru~io je gradskom rukovodstvu plaketu, a

wima je u ime grada Nemawa Trnavac,

~lan Gradskog ve}a, poklonio monografi-

ju Manastiri Ov~arsko-kablarske klisu-

re. Z. J.

DESET GODINA @ENSKOG RUKOMETNOG KLUBA ÂÂK

UVEK ME\U NAJBOQIMA

Uorganizaciji Fud-

balskog kluba

Mladost iz Ateni-

ce u sredu je po~eo tradi-

cionalni turnir u malom

fudbalu “Zlatna lopta

2013”, koji traje do 14. ju-

la na terenu O[ “Sveti

Sava”.

Ova manifestacija

odràva se po ~etvrti

put, a pro{le godine ju je

posetilo vi{e od 20.000

gledalaca, {to “Zlatnu

loptu” svrstava u red naj-

pose}enijih sportskih do-

ga|aja u â~ku. Organiza-

tori o~ekuju da ovogodi-

{we izdawe nadma{i sva

dosada{wa.

Utakmice }e biti igra-

ne u no}nom terminu, od

20 ~asova. Nagradni fond

iznosi 300.000 dinara, s

tim {to prvoplasiranoj

ekipi pripada 200.000.

@reb za turnir je oba-

vqen 1. jula u prostorija-

ma O[ “Sveti Sava”, a

prvobitno planirani

broj u~esnika je sa 16 po-

ve}an na 17.

- Imali smo zahtev ne-

koliko izuzetno kvalitet-

nih ekipa sa strane, zain-

teresovanih za u~e{}e na

turniru “Zlatna lopta

2013” i nismo mogli da ih

odbijemo - isti~e predsed-

nik FK Mladost i direk-

tor manifestacije Branko

Plazini}. - Zbog toga ve-

rujem da }e ovogodi{we

izdawe “Zlatne lopte”

nadma{iti sva dosada-

{wa po kvalitetu. Sigu-

ran sam da }e publika

imati priliku da uìva u

majstorijama nekolicine

renomiranih igra~a ma-

log fudbala. Na turniru

}e nastupiti i jedan broj

aktuelnih reprezentati-

vaca Srbije.

POÊO TURNIR „ZLATNA LOPTA“

DOLAZE I

REPREZENTATIVCI

Zavr{eno je takmi~ewe i u sve ~etiri

lige mla|ih selekcija Moravi~kog

okruga. Fudbaleri Takova osvojili

su prvo mesto u konkurenciji omladinaca,

BIP je pobednik lige kadeta, Gu~a je naj-

boqa kod pionira, dok je Mladost radost

osvojila ligu petli}a.

- Igrali smo najboqi fudbal u sezoni,

iako je Gu~a sastavqena mahom od mla|ih

igra~a. Uspeli smo u baraù da izborimo

mesto u ligi Zapadne Srbije, {to nam je i

bio ciq - rekao je trener Gu~e Marko

Markovi}.

U kadetskoj ligi BIP je uspeo da prvi

pro|e kroz ciq.

- Bila je ovo te{ka, ali vrlo uspe{na

sezona za igra~e i klub. Velikom èqom i

borbeno{}u pokazali smo da smo najboqi

i zasluèno nam je pripalo prvo mesto -

komentar je trenera BIP-a Darka Vujovi-

}a.

U Moravi~kom okrugu za mla|e katego-

rije igra 30 ekipa.

- Uspeli smo da nakon nekoliko godina

ponovo formiramo sve ~etiri lige mla-

|ih kategorija. Podatak da imamo 30 se-

lekcija sigurno je vredan pa`we, a uveren

sam da }e taj broj biti ve}i krajem avgusta,

kada startuje nova sezona. Trebalo bi re}i

da su tri od ~etiri ekipe izborile bara`

plasman u ligu Zapadne Srbije, {to po-

tvr|uje dobar rad sa mla|im kategorijama

na teritoriji Moravi~kog okruga - rekao

je generalni sekretar Fudbalskog saveza

MO Milo{ Stevani}, koji je i uru~io pe-

hare pobednicima.

Jednu od najve}ih fudbalskih smotri u

â~ku organizuje Fudbalski klub

BIP. Nedavno je po peti put odràn

Memorijal Jovanu Gojkovi}u Cunetu, koji

je od ove godine posve}en i Vladimiru To-

kovi}u Toku. Takmi~io se podmladak naj-

ve}ih srpskih klubova, Crvene zvezde, Voj-

vodine, ûkari~kog, sa Zadrugarom iz Do-

we Trep~e, ~a~anskim Borcem, BIP-om, a

specijalno zbog turnira do{la je i ekipa

Muka~eva iz Ukrajine.

- Turnir prerasta u vrhunski. Planira-

mo da narednih godina okupimo i senior-

ske ekipe u kojima su wih dvojica igrali.

Nas nekoliko Cunetovih prijateqa dajemo

sve od sebe da uspostavimo ~vrstu tradici-

ju. Prvi Memorijal odigran je na Bor~e-

vom, a posle toga na BIP-ovom stadionu -

podse}a Ne{ko Milovanovi}, nekada{wi

saigra~ Cuneta Gojkovi}a.

Osim mladih selekcija, posledweg dana

turnira okupqaju se Gojkovi}evi prijate-

qi koji sa veteranima raznih ekipa igraju

prijateqske utakmice. Ove godine su igra-

li protiv BIP-a. Zanimqivo je i da wego-

vi prijateqi ne gube utakmice. Ali, fud-

bal nije jedino {to sve wih spoji. Okupe se

radi nezaborava i anegdota koje svaki put

ispri~aju na druga~iji na~in i nikada ne

gube aktuelnost.

- Borac je na svom stadionu igrao utak-

micu protiv Cunetovog Zadrugara. On je

tada bio de~a~i} od 10, 11 godina. U jed-

nom trenutku je uzeo loptu sa 25 metara od

svog gola, pro{ao sve suparni~ke igra~e,

dao gol i povikao: “Dejan Savi}evi}”,

“Dejan Savi}evi}”! Odmah je pre{ao da

igra u Bor~ev podmladak - se}a se Ne{ko

Milovanovi}.

Posle Zadrugara i Borca, Jovan Gojko-

vi} je jedno vreme igrao u ûkari~kom, po-

tom je oti{ao u Zvezdu i gr~ki Iraklis.

- U Zvezdi su najupe~atqivije ostale

wegove utakmice protiv Partizana. U ve-

~itim derbijima je bio nenadma{an. A iz

na{ih ~a~anskih dana nikako ne mogu da

zaboravim utakmicu Borac - Budu}nost u

Podgorici. U jednom trenutku se Cune na-

{ao o~i u o~i sa wihovim golmanom i iz-

nenada je na stadionu nestalo struje. Koli-

ko se upla{io po~eo je da vi~e: “ U pomo}

qudi, oslepeo sam, ni{ta ne vidim”! Ma,

bilo ih je toliko, ali nisu sve za javnost -

kaè Milovanovi}.

Pri~i o Cunetu pridruìli su se i we-

govi saigra~i Ivan Mari} i Milivoje

Vitaki}.

- O Jovanu bih danima mogao da pri~am.

Bila je to sjajna generacija u kojoj su igra-

li Slobodan Slovi}, Ne{ko Milovano-

vi}, Dejan Boòvi}... Uspomene su ostale

za ceo ìvot. Cune je bio sjajan momak, ào

mi je {to je prerano oti{ao i {to smo

ostali nedore~eni - kaè Ivan Mari}.

Za drugog fudbalera, kome je Memorijal

posve}en, Vladimira Tokovi}a, wih troji-

ca kaù da je bio gospodin u kopa~kama.

Umro je tamo gde je i provodio najvi{e

vremena, na terenu. Cune je pre 12 godina

nastradao u saobra}ajnoj nesre}i, kada se

vra}ao iz Gr~ke.

Organizatorima Memorijala “Jovan

Cune Gojkovi} i Vladimir Tokovi} Toko”

stalo je i da turnir bude posve}en ~oveku

koji je najzaslu`niji za razvoj karijere ove

dvojice fudbalera. Tu, kao i mnoge genera-

cije pre i posle wih, u~io je pokojni tre-

ner Du{an Mari}. Z. J.

NA ODMORU I MLADE SELEKCIJE MORAVI^KOG OKRUGA

USKORO I BROJNIJI

SE]AWE NA JOVANA GOJKOVI]A

VI[E OD IGRE

Vitaki}, Mari} i Milovanovi}

Foto: M. Jekovi}

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 35

PR

IP

RE

MI

LA

: I

rena M

ilo{

evi}

KLUB „VELVET”

„SRPSKI PAB”

Petak, 5. jul

- Svirka benda “KRVNA GRUPA”, 22 ~asa

Subota, 6. jul

- Svirka “ZA[TO DA NE”, 22 ~asa

GRADSKA BA[TA

- Svakog petka i subote

GIPSY ALEKSI]I, broj za

rezervacije 063-620-333PIVNICA

KAFE “[TO DA NE”

- Petak, 5. jul

- Svirka benda

“STARI GRAD”, 22 ~asa

- Subota, 6. jul - Svirka

“AFTHER DARK”, 22 ~asa

Restoran

"STARI GRAD"

- Svakog vikenda

starogradska svirkaKAFE KLUB „ENIGMA”

Galerija Narodnog muzeja

Sreda, 10. jul u 20 sati

Izlo`ba IZA VREMENA

- Muzej kao inspiracija

Centar za vizuelna istraìvawa “Krug”

Gradski park

- Od 1. do 7. jula od 10 do 12 i 18 do 20

sati

ZAJEDNO KREATIVNI, muzi~ka radi-

onica Katarine Pavlovi}

- Subota, 6. jul u 21 sat

“PARK PEVAO, ÔVEK ÔVEKU

MUZIKA BIO”

Aleksandar Alempijevi} i Mina Mati-

ja{evi} sa prijateqima

Dvori{te Narodnog muzeja

- Od 2. jula do 15. avgusta, utorkom i ~e-

tvrtkom od 10 do 11 sati

LETO U MUZEJU

Likovnu radionicu vode etnolog Ivana

]irjakovi} i paleontolog Biqana ^ko-

wevi}

- Od 5. do 10. jula, od 10 do 12 sati

NAKIT KROZ VEKOVE - OD PRAI-

STORIJE DO SAVREMENOG DOBA

Izrada replika nakita kroz vekove ra-

dionica Udruèwa socijalne zadruge

doma}e radinosti “Bosiqak”

- Nedeqa, 7. jul u 19 sati

“MESTO MOJE, ZAVIÂJU MIO”

KUD “Tanasko Raji}” prikaz obi~aja i

tradicije ~a~anskog kraja

- Utorak, 9. jul u 20.30 sati

“DU[U MI POKLONI”

poetsko-muzi~ko ve~e, projekat Olivere

Cupa} i @ivke Dmitrovi}

Galerija “Risim”

Petak, 5. jul od 19.30 do 20.30 sati

JAVNI GOVOR

predavanje za odrasle (uticaj medija na

govornu kulturu, nedostatak profesio-

nalnih lektura, ogre{ewa o jezi~ke nor-

me) Radionica govorne kulture “Raskov-

nik”

LETWI DANI KULTURE

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 10. stav 1. Zakona o

proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl. glasnik RS”, broj 135/2004 i 36/2009),

obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI

PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

1. Gradskoj upravi za urbanizam grada â~ka podnet je zahtev investitora

DRU[TVO SA OGRANIÊNOM ODGOVORNO[]U ZA PROIZVODWU,

PROMET I USLUGE NEOVITA, VRANI]I za odlu~ivawe o potrebi procene

uticaja na ìvotnu sredinu postrojewa za skladi{tewe i tretman polietilenske

folije, na k.p. br. 604/6 K.O. Vrani}i, teritorija grada â~ka.

2. Zainteresovani organi, organizacije i gra|ani mogu izvr{iti uvid u podatke,

obave{tewa i dokumentaciju iz zahteva investitora u gradskoj upravi za urbanizam

grada â~ka, @upana Stracimira broj 35, III sprat, soba 12, svakim radnim danom od

08,00 do 12,00 ~asova, kao i dostaviti svoje mi{qewe o podnetom zahtevu na istu

adresu u roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa.

3. Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu rezultata navedenog

upravnog postupka, done}e re{ewe kojim odlu~uje da li je za izgradwu predmetnog

objekta neophodno sprovesti postupak procene uticaja na ìvotnu sredinu.

NAÊLNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

Na osnovu ~l. 9. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl. glasnik

RS" br. 48/91,66/91,44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005, 79/2005, 81/2005 i 83/2005), i

~l. 18. Odluke o Gradskom javnom pravobranila{tvu ("Sl. list grada â~ka" br.

8/2008), Gradski javni pravobranilac, donosi:

O D L U K U

Raspisuje se oglas za prijem u radni odnos i to:

1. Jednog izvr{ioca, diplomiranog pravnika u svojstvu pripravnika, na odre|eno

vreme u trajawu od 2 godine.

Uslovi: Ste~eno visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke i studijama

drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske

studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en pravni fakultet u tra-

jawu od najmawe 4 godine.

Pored posebnih uslova, kandidat treba da ispuwava op{te uslove predvi|ene ~l.

6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl. glasnik RS" br. 48/91, 66/91,

44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005, 79/2005, 81/2005 i 83/2005).

2. Jednog izvr{ioca, diplomiranog pravnika za obavqawe poslova stru~nog sarad-

nika, zbog pove}anog obima posla na odre|eno vreme u trajawu od 8 meseci.

Uslovi: Ste~eno visoko obrazovawe iz nau~ne oblasti pravne nauke i studijama

drugog stepena (diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke akademske

studije, specijalisti~ke strukovne studije), odnosno zavr{en pravni fakultet u tra-

jawu od najmawe 4 godine i poloèn pravosudni ispit.

Pored posebnih uslova, kandidat treba da ispuwava op{te uslove predvi|ene ~l.

6. Zakona o radnim odnosima u dràvnim organima ("Sl. glasnik RS" br. 48/91, 66/91,

44/98, 49/99, 34/2001, 39/2002, 49/2005, 79/2005, 81/2005 i 83/2005).

Prijave na oglas sa potrebnim dokazima o ispuwavawu traènih uslova podneti

u roku od 8 dana od dana objavqivawa oglasa na adresu Gradsko javno pravobrani-

la{tvo grada â~ka Ul. @upana Stracimira br. 2 â~ak.

Jp. Br. 15/13

03. 07. 2013. god.

GRADSKI JAVNI PRAVOBRANILAC

Katarina Novkovi}

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 37OGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 89 m2. Telefon: 063/

735-0-260

PRODAJEM ~etvorosoban

stan od 129 m2. Tel. 064/

158- 9-363

PRODAJEM trosoban stan od

76 m2. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan u

centru. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM trosoban stan od

69 m2, kod Merkatora. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan 68

m2 u Nemawinoj. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM trosoban stan,

naseqe Vinara. Povoqno. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan od

60 m2. Povoqno. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM dvosoban stan 46

m2 u Nemawinoj . Tel. 061/

291-6-355


51 m2, strogi centar. Cena

25.500 eura. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM dvosoban

name{ten stan kod H. Morave.

Tel. 064/ 317 -1 -701


62 m2 u centru Gorweg

Milanovca. Tel. 064/ 025-1-

398

PRODAJEM dvosoban stan 40

m2 u Aveniji. Cena 18.000

eura. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, u Nemawinoj . Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 48 m2, CG, Qubi} Kej,

nià spratnost. Cena 31.000

eura. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 33 m2, na Alvaxinici

sa plaharima i kuhiwom, CG,

lift. Cena 21.000 eura. Tel.

224-590, 063/ 735-0-260

PRODAJEM kompletno

name{ten jednoiposoban stan

od 38 m2, na Alvaxinici.

Povoqno. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM jednosoban stan,

renoviran. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2. Cena 21.000 eura.

Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-

761

PRODAJEM jednosoban stan,

kod H. Morave. Cena dogovor.

Tel. 064/ 158-9-363


od 33 m2, CG, kod H, Morave.

Cena 25.000 eura. Tel. 063/

735-0-260


33 m2, kod H. Morave. Tel.

063/ 735-0-260


od 34 m2 u Aveniji 1. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM garsoweru u cen-

tru, nova, na 3. spratu, ima

terasa. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od 27

m2, u centru , zgrada

Vavilona. Cena dogovor. Tel.

066/ 366-235


m2. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM garsoweru, nova,

23 m2, centar grada. Tel. 063/

691-761, 032/ 342-190


m2 kod Hotel Morave. Odmah

useqiva, renovirana, u

prizemqu. Tel. 064/ 920-6-

755


m2. Tel. 064/ 158-9-363


m2, na Qubi} keju. Tel. 063/

349-333

PRODAJEM stan od 64 m2, u

Maloj koloniji kod “Slobode”.


128-8-840

PRODAJEM stan od 47 m2,

kod Merkatora. Cena 35.000

eura. Tel. 063/ 735-0-260


ulica Qubi}ska. Cena 22.500

eura. Tel. 063/ 127-5-630


centru. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 55 m2 na

prvom spratu, Qubi} kej. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190


kod Medicinske {kole. Tel.

064/ 137-4-137

PRODAJEM stan 37 m2, na 3.

spratu. Tel. 063/ 735-0-260


Avenija 1. Cena 22.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 60 m2, na

Alvaxinici. Cena 38.000

eura. Tel. 064/ 137-4-137


Qubi} Kej. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 62,80 m2

na Alvaxinici. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM stan od 28 m2, 5.

sprat, kod Hotel Morave.


146-8-732

PRODAJEM stan od 58 m2 u

centru. Cena 31.000 eura.

Tel. 063/ 691-761, 032/ 342-

190

PRODAJEM stan kod Belvija,

od 45 m2, na 3. spratu. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 45 m2.

Cena 28.000 eura. Tel.

064/673-2-969

PRODAJEM stan od 63 m2

kod starog „Autoprevoza“. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM stan u ulici M.

Nik{i}a . Tel. 391-754

PRODAJEM stan od 54 m2 sa

dve spava}e sobe na Qubi}

Keju, u zgradama od fasadne

cigle. Tel. 064/ 158-9-363


centru. Cena 42.500 eura.

Tel. 032/ 224-590


â~ku, ulica B. Jankovi}. Tel.

062/ 200-482

PRODAJEM stan 28 m2 kod

Hotel Morave. Tel. 348-927,

060/ 348-9-270


Qubi} Kej. Cena 29.000 eura.

Tel. 064/ 137-4-137


ulica S. Save, na 1. spratu.

Tel. 032/ 348-927

PRODAJEM stan u strogom

centru grada, 84 m2, ili

mewam za mawi uz doplatu.

Tel. 066/ 938-7-293


sprat, ulica Kneza Vase

Popovi}a. Tel. 064/ 137-4-

137


ulica Nemawina. Cena 28.000

eura. Tel. 228-457

PRODAJEM stan od 41 m2 ,

CG, Qubi} kej. Cena 22.500

eura. Tel. 064/ 673-2-969


sprat, ulica Qubi}ska. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan kod Solida

od 53 m2. Ima tapija. Kredit

ili rate. Cena 31.900 eura.

Tel. 061/ 115-9-863

PRODAJEM stan od 43 m2 u

Qubi}skoj ulici. Tel. 064/

158-9-363


U~iteqska ulica. Tel. 063/

844-2-791

PRODAJEM renoviran stan

od 77 m2, na 4. spratu, u cen-

tru. Cena 42.500 eura. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM lokal od 11 m2 u

centru. Tel. 064/673-2-969

PRODAJEM monta`ni lokal

kod benzinske pumpe

“Prioritet” u Aveniji. Tel.

060/ 167-7-428

PRODAJEM ku}u u Atenici,

od 110 m2. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM ku}u od 56+12

m2, na 25 ari placa kod

„Slobode“. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM ku}u od 100 m2 i

25 ari placa u Topoli. Hitno

i povoqno. Tel. 061/ 641-7-

105

PRODAJEM dve prizemne

ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici. Tel. 064/673-2-

969

PRODAJEM vikendicu od 20

m2 sa pomo}nim objektima, na

20 ari placa u Loznici. Tel.

064/673-2-969

PRODAJEM kamp ku}icu u

Ro{cima. Tel. 060/ 033-2-354

PRODAJEM vikendicu sa

vi{e pomo}nih prostorija i

60 ari placa u Kuki}ima. Tel.

064/ 230-4-202

PRODAJEM vikend ku}u u

Loznici povr{ine 20 m2, na

15 ari placa. Tel. 063/ 691-

761, 032/ 342-190

PRODAJEM vikendicu sa 10

ari placa na Jelici. Cena

6.000 eura. Tel. 065/ 344-9-

428

PRODAJEM imawe sa 2 ku}e

u Pakovra}u, asfaltni prilaz.

Tel. 064/ 196-4-705

PRODAJEM ku}u od 151 m2,

u Beogradu, kod Crvenog

Krsta. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u 60 m2 sa 2

ara placa, kod bioskopa Prag.

Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u u centru od

66 m2, plac 4.5 ari.

Mogu}nost zamene. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM ku}u i 10 ari

placa u Kulinova~kom Poqu

br. 78. Tel. 032/ 371-496

PRODAJEM ku}u 35+13 m2, 1

ar zemqe, u ulici V. Stepe.


228-457

PRODAJEM dve ku}e od 75 m2

i125 m2, na Alvaxinici, sa

placem od 4 ara. Mogu}nost

zamene za stan, ili za auto.

Mogu} svaki dogovor. HITNO!

Tel. 063/ 843-0-214

PRODAJEM doma}instvo u

Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652-804

PRODAJEM seosko

doma}instvo u Trnavi , na 60

ari zemqe. Cena 18.000 eura.

Tel. 032/ 342-190, 063/ 691-

761

PRODAJEM ILI MEWAM

seosko doma}instvo kod

Vaqeva, za okolinu â~ka.

Tel. 063/ 208-597

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

PRODAJEM KU]U U U@EM

DELU GRADA, ILI MEWAM ZA

STAN U BEOGRADU. TEL: 223-

116 OD 9-18

NEKRETNINE

- IZDAVAWE - POTRA@WA

IZDAJEM jednoiposoban

stan, preko puta „Brvnare“.

Tel. 063/ 105-0-928

IZDAJEM stan sa CG, za

u~enicu ili zaposlenu devojku

u K. Vase Popovi}a 4. Tel.

066/ 910-3-044

IZDAJEM lokal od 40 m2,

centar grada. Tel. 225-431

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

â~ku. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM nename{tenu ku}u u

Draga~evskoj ulici. Tel 064/

264-2-653

IZDAJEM nename{ten stan

od 65 m2 u centru , na prvom

spratu, za stambeni ili

poslovni prostor . Tel. 064/

391-3-059

IZDAJEM dvosoban polu-

name{ten stan, poseban ulaz,

ku}a, nova gradwa. Tel. 032/

332-761

IZDAJEM lokal od 40 m2, u

strogom centru grada. Tel.

225-431, 063/ 711-0-511

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan kod Hotel Morave. Tel.

064/ 230-4-202

IZDAJEM name{ten stan od

64 m2 u U~iteqskoj. Tel. 063/

844-2-791


stan u Beogradu, blizu Hotela

Srbija. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM nename{tenu ku}u u

Kulinova~kom Poqu. Tel. 063/

103-1-335

IZDAJEM ku}u od 48 m2, u

nasequ Trbu{ani. Cena 80

eura. Pla}awe unapred. Tel.

064/ 018-8-754

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

MALI OGLASI

IZDAJEM

POSLOVNI PROS-

TOR, POVR[INE 250

m/2, U STROGOM CEN-

TRU GRADA. MOBIL-

NI: 063/609 784.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA,

UKWI@EN

POSLOVNO STAM-

BENI OBJEKAT U

TRNAVI (kod Trnavske

reke uz regionalni put)

600 m/2, NA DVA

NIVOA, POGODAN ZA

SVE DELATNOSTI I

ZA STANOVAWE.

Telefon: 032/221-

400, mob. 064/12-41-

806, preko celog dana.

PRODAJEM, BEZ

POSREDNIKA, STAN U

STROGOM CENTRU

Â^KA, 92 m/2, TRE]I

SPRAT. Telefon:

032/221-400, mob.

064/12-41-806, preko

celog dana

PRODAJEM STAN

DVOIPOSOBAN,

60M2, SOLITER

„PROSVETA“,

POVOQNO, BEZ

POSREDNIKA.

063/611-497

OD 17-20 ÂSOVA.

PRODAJEM RENOVI-

RAN ÊTVOROSOBAN

STAN OD 96 m2,

B.OSLOBO\EWA. MO-

GU]A ZAMENA ZA MAWI

STAN UZ DOPLATU.

TEL. 065/ 216-1-345

NOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\AÂ. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod “

Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2.Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

PRODAJEM KU]U U

DQINU / LUÂNI / OD

230 M2 SA 7 ARI PLA-

CA I POMO]NIM

OBJEKTIMA.

TEL. 032/ 556-2-644

KUPUJEM MAWI FRIZER-

SKI SALON. TEL. 064/

196-4-705

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

â~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

LETWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

deùrni telefon

062/8617 988

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN BEHARA

â~ak, Ko~e An|elkovi} 1

radnim danom

9 -12 i 15 -19 ~

subotom

9 - 12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom, ~ekovi-

ma, platnim karticama,

gotovinski.

HITNO PRODAJEM 2 STANA , 65+30 M2, NA 1. SPRATU, DVE

ODVOJENE STAMBENE JEDINICE, SA CG, UL. M. NIK[I]A.

CENA 50.000 EURA. TEL. 060/ 349-8-490

SAMOSTALNA ZANATSKA

RADWA “ELEKTRIKA-D” Â-

ÂK

UGRADWA KLIMA URE\AJA

VE] OD 45 EURA.

f ElektrikaDamljanovic

www.elektrikad.ls.rs

TEL. 064/ 301-7-450

IZDAJEM KOMPLETNO NA-

ME[TEN DVOSOBAN STAN,

CG, KTV,2 KUPATILA.

TEL. 032/ 373-571, 064/

829-2720

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

KUPUJEM MAWI STAN OD

0.5-1, NI@E SPRATNOSTI.

TEL. 064/ 141-4-324

TRA@IM ènu od 50 do

60 godina, mogu} brak.

Tel. 391-754

IZDAJEM dvoiposoban

stan u Ulici vojvode

Stepe, kod TC „Vera“,

potpuno name{ten, CG i

klima. Useqiv od 1.

avgusta.

Tel. 064/ 237-6-939

MEWAM KOMFORNU

KU]U OD 130 M2, ODMAH

USEQIVU, NA DVA PLACA

OD 16 ARI UKUPNO.

ODLI^NA LOKACIJA,

PORED NOVOG SADA, PUT

ZA FUTOG, ZA STAN ILI

KU]U NA PODRU^JU

Â^KA. TEL. 021/ 228-8-

810, 065/ 956-4-704

PRODAJEM HITNO dve

ku}e od 75 m2 i125 m2 na

Alvaxinici, plac od 4

ara. Moè zamena za

stan, uz doplatu.

Mogu}nost dogovora.

Tel. 063/843-0-214

PRODAJEM U GORWOJ TR-

NAVI , ISPOD PLANINE

JELICE, KU]U OD 2 SOBE,

KUHIWE, LETWIKOVAC I

GARA@A I 12 ARI VO]WA-

KA MLADE [QIVE STERLEJ-

KE, ÂÂNSKA RODNA, ORA-

SI I 9 ARI [UME BAGREM.

TEL. 064/ 198-3-844

IZDAJEM NENAME[TEN

STAN OD 65 M2 U STRO-

GOM CENTRU Â^KA, NA

PRVOM SPRATU ( CG,

KLIMA, KABLOVSKA).

POGODAN KAKO ZA

STAMBENI, TAKO I KAO

POSLOVNI PROSTOR

(ORDINACIJE, KANCE-

LARIJE).

TEL. 064/ 391-3-059

38 PETAK 5. JUL 2013. GODINEOGLASI

IZDAJEM name{tenu gar-

soweru u Sin|eli}evoj ulici.

Tel. 032/ 700-957

IZDAJEM name{tenu sobu za

studente i |ake, blizu Tehni~kog

fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM poslovni prostor od

60 m2 u centru grada. Tel. 063/

711-0-511


stan, na Qubi} keju. Tel. 032/

880-332.

IZDAJEM name{ten stan kod

Solida. Tel. 061/ 115-9-863

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan, u stambenoj

zgradi. Tel. 064/ 191-1-911

IZDAJEM jednosoban stan

preko puta nove Bolnice. Tel.

063/ 700-2-7951.

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan, poseban ulaz,

sve odvojeno, ku}a. Tel. 032/

332-761

IZDAJEM dvosoban stan kod H.

Morave, CG, kablovska. Cena

po dogovoru. Tel. 064/ 202-2-

820


stan na Gradskom bedemu. Tel.

063/ 876-4-189

IZDAJEM stan u Bau{i}ima

kod Herceg Novog, za letovawe.

Tel. 032/ 341-948

IZDAJEM kompletno name{ten

dvosoban stan, CG, KTV, 2

kupatila. Tel. 032/ 373-571,

064/ 829-2-720

IZDAJEM prazan jednosoban

stan, u Nemawinoj. Tel. 063/

844-2-574

IZDAJEM stan u Beogradu, kod

Vuka, za dve studentkiwe, CG,

telefon, interfon. Povoqno.

Tel. 371-685

IZDAJEM potpuno opremqenu

ku}u od 40 m2 kod „Slobodine“

raskrsnice. Tel. 064/336-8-

222

IZDAJEM u strogom centru

ku}u sa posebnim ulazom, stu-

dentima, |acima. Tel. 064/

102-2-759

IZDAJEM povoqno stan na

moru u Igalu. Tel. 062/ 385-

929, 063/ 779-9-264

IZDAJEM jednosoban

name{ten stan u stambenoj

zgradi. Tel. 063/ 609-784

IZDAJEM ku}u za stanovawe.

Tel. 064/ 572-6-636

MEWAM stan od 64 m2, 1.

sprat, CG, kod Gradskog Parka,

za odgovaraju}i u Beogradu. Tel.

063/ 844-2-791

MEWAM stan u ulici

Sin|eli}evoj , 1. sprat, za

ku}u. Tel. 065/ 641-4-140

PLACEVI

PRODAJEM vi{e placeva

povr{ine 5 ari u Trnavi, kod

{kole. Cena 400 eura/ ar. Tel.

063/ 691-761, 032/ 342-190

PRODAJEM placeve od 4 ara

i 30 ari, posle Kamenog mosta

u Trbu{anima. Tel. 061/ 110-5-

134

PRODAJEM parcelu od 30 ari

, na putu za Gu~u. Na placu voda

i struja. Tel. 032/ 366-163

PRODAJEM plac od 10 ari,

voda i brvnara, kod Kamenog

mosta u Trbu{anima. Tel. 060/

754-5-011

PRODAJEM plac od 5 ari uz

asfalt / ima struja i voda /, na

Topalovom Brdu. Tel. 064/ 335-

1-637

PRODAJEM plac u Qubi}u od

5.5. ari. Tel. 061/ 111-6-439

PRODAJEM plac od 13,8 ari u

Atenici. Moè zamena.

Povoqno. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM plac od 5 ili 10

ari kod „Slobode“. Tel. 064/

474-0-580

PRODAJEM plac od 12 ari u

Loznici. Tel. 063/ 691-761,

032/ 342-190

PRODAJEM plac od 10 ari

pored autobuske stanice

Pqo{ta u Viqu{i. Tel. 064/

210-9-284

PRODAJEM plac 15 ari u

Miokovcima, sa objektom od 10

m2, ima struja i voda. Postoji

mogu}nost i zamene za auto.

Mogu} svaki dogovor. HITNO!


843-0-214

PRODAJEM plac od 63 m2, u

Prislonici. Tel. 032/ 554-9-

204

PRODAJEM plac u

Kowevi}ima, uz magistralu, kod

„Auto baze“ (kompletna infra-

struktura). Tel. 032/ 341-867,

065/ 517-4-957

PRODAJEM plac od 60 ari u

Preqini. Tel. 032/ 341-867,

065/ 517-4-957

PRODAJEM plac u â~ku, kod

Trnavske reke, povr{ine 5 ari.

Tel. 060/ 600-3-323

PRODAJEM povoqno livadu u

Rtarima , povr{ine 40 ari.

Tel. 064/ 124-1-806

PRODAJEM plac od 18 ari

kraj Morave, potes Rastoke.

Tel. 063/ 163-6-265.

PRODAJEM placeve od 16 ari

i 6 ari u centru Kotraè. Tel.

064/ 118-8-485

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2, u Parmencu

do puta. Tel. 064/ 250-7-493

IZDAJEM plac u Balkanskoj,

pogodan za trafiku ili

monta`ni objekat. Tel. 069/

005-7-166, 034/ 363-861

RAZNO

PRODAJEM dva „U“ profila

od pet i tri metra. Tel. 060/

418-3-333

PRODAJEM gra|evinski konte-

jner od 2,5 m x 9 m. Tel. 063/

371-831

PRODAJEM livene radija-

tore. Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM rolere marke

„Alpina“, 44. broj. Malo

kori{}eni. Tel. 060/ 033-3-

423

POVOQNO prodajem klar-

inet i elektri~ni klavir. Tel.

064/639-8815

PRODAJEM italijansku samo-

hodnu kosa~icu. Tel. 032/ 841-

674

PRODAJEM plugove, korpu za

prevoz stoke i vile za seno.

Tel. 063/ 371-831

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 175 E.

Moè zamena za laptop. Tel.

063/ 749-4-846

PRODAJEM satelitski tawir

sa motorom i pozicionerom.

Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM krevet i dve

foteqe “ Mojca”. Veoma povo-

qno.Tel. 060/ 346-3-990

PRODAJEM 30 m3 suvih drva,

vrlo povoqno. Tel. 060/ 661-

8-835

PRODAJEM plastenik od 15,5

m, pocinkovane cevi, navod-

wavawe „kap po kap“. Tel.

064/ 353-7-376

PRODAJEM magnetnu traku za

fitnes sa 8 brzina. Cena 120

E. Moè zamena za laptop.

Tel.353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM nove drvene

àluzine raznih veli~ina.

Povoqno. Tel. 371-685

PRODAJEM zvu~ne kutije

Jamma 200 v, 1. par. Cena 100

E. Moè zamena za laptop.

Tel.353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM muzi~ku liniju

Philips 60 E. Moè zamena za

cerova drva. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM motornu testeru

Stil 041. Tel.353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM biciklu sa 21

brzinom Skot. Cena 150 E.

Moè zamena za laptop. Tel.

353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM zup~astu pumpu za

pretakawe uqa i emulzije, tro-

fazna Sever Subotica. Cena

60 e. Moè zamena za cerova

drva. Tel. 353-016, 063/ 749-

4-846

PRODAJEM dva }ilima ru~ne

izrade, povoqno. Tel. 065/

505-8-576

PRODAJEM ~etvorodelni

regal. Tel. 064/ 272-0-585

PRODAJEM neonke za kvarco-

vawe lica i tela 80 -100 W,

cena 9 e komad. Moè zamena

za cerova drva. Tel.353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM 500 zna~ki iz

stare Jugoslavije. Cena 90 e.

Moè zamena za cerova drva.

Tel. 353-016, 063/ 749-4-846

PRODAJEM ènsku krznenu

{ubaru, nova, povoqno. Tel.

371-685

PRODAJEM mu{ko jagwe Ile de

france. Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM ovce i jagwad.

Tel. 877-383

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{.

Tel. 374-125, 064/ 294-2-141

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod â~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

PRODAJEM

BALIRANO

SENO I SLAMU

FOTOKOPIRNICA „COPY STUDENT“, BATE

JANKOVI] 21, vr{i najjeftinije digitalno foto-

kopirawe i {tampawe, kao i kori~ewe maturskih,

seminarskih i diplomskih radova. Za |ake i studen-

te 10% popust. Tel. 343-145, 061/ 173-1-172

Telefon

za informacije:

032/385 - 950

STANOVI:

P=19 m2, Nemawina,

6.sprat, lift, CG, cena: 17

500 eura

P=23 m2, nova, ulica

Svetozara Markovi},

prizemqe

P=24 m2, Avenija 1, u

zgradama od fasadne cigle, CG

P=34 m2 sa CG u Nemawinoj

ulici, cena: 20 500 eura

P=30 m2, novija gradwa, gre-

jawe na gas, 2. Sprat, [iri

centar, cena: 21 000 eura

P=34 m2, u blizini

Nemawine, 2.sprat, cena: 17

000 eura

P=26 m2 sa stvarima, Qubi}

kej, 3.sprat, cena: 18 500

eura

P=30 m2, novija gradwa,

Topli~ka ulica, cena: 23 000

eura

P=36 m2, Avenija 1, CG,

prizemqe, cena: 22 500 eura

P=45 m2, Nemawina ulica,

4.sprat, CG, cena: 26 500

eura

P=43 m2, u blizini

Nemawine ulice, cena: 26

000 eura

P=42 m2, Qubi} kej, 4.sprat,

cena: 28 000 eura

P=43 m2 + 9 m2, [iri cen-

tar, lift, 6.sprat, CG, cena:

31 000 eura

P=38 m2, Alvaxinica,

4.sprat, sa stvarima,novija

gradwa, povoqno.

P=32 m2, 6.sprat, Svetozara

Markovi}a, cena: 20 000

eura (sa stvarima)

P=45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 29 000

eura

P=48 m2, Obili}eva-nov,

prizemqe, cena: 800 eura/m2

+ PDV

P=48 m2, Obili}eva-nov,

3.sprat, cena: 800 eura/m2 +

PDV

P=52 m2, Avenija 1, 5.sprat,

lift, CG, cena: 38 000 eura


cena: 31 000 eura

P=58 m2, Centar, 2 lifta,

CG, cena: 31 000 eura

P=62,8 m2, Alvaxinica,


eura

P=55 m2, u blizini

Nemawine ulice, 3.sprat,

cena: 31 000 eura

P=54 m2, Qubi} kej, u

zgradama od fasadne cigle,


eura

P=59 m2 sa stvarima,

Industrijski prolaz, 1.sprat,

cena: 22 000 eura


2.sprat, novija gradwa, cena:

40 000 eura


2 lifta, CG, cena: 34 000

eura

P=55 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, cena: 36 000 eura

P=58 m2, Avenija 2, lift,

CG, cena: 36 000 eura

P=55 m2, Qubi} kej u

zgradama od fasadne cigle,

renoviran, 1.sprat, CG


3.sprat, nov, cena: 30 000

eura

P=57 m2, nov, Qubi}ska

ulica, 3.sprat

P=63 m2, Centar-ulica

Gospodar Jovanova, 2.sprat,

cena: 50 000 eura

P=68 m2, Nemawina,


eura

P=81 m2, [iri centar,


eura

P=74,35 m2, Avenija 2,

1.sprat, CG, cena: 650

eura/m2

P=85 m2, Svetozara

Markovi}, 3.sprat, novija

gradwa, CG

P=76 m2, Balkanska ulica,

CG, 3.sprat, cena: 47 000

eura

P=73 m2, nov, [iri centar,

nov, 2.sprat, cena: 42 000

eura

P-78 m2 Stari Autoprevoz,

renoviran, CG, 1. sprat. Cena

50.000 eura

P-26 m2 u ulici Vojvode Ste-

pe , 1. sprat, EG. Cena 21.000

eura

P-64 m2, Stari Autoprevoz,

visoko prizemqe. Cena

39.000 eura

P-36 m2 sa CG, u blizini

Hotel Morave, 3. sprat.

P-44 m2, Nemawina ulica, 4.

sprat, CG, cena 26.500 eura

P-61 m2, centar, Amixina

ulica, 1. sprat.

P-55 m2, Avenija 2, prizemqe,

CG,. Cena 31.000 eura

P- 69 m2 kod Medicinske

{kole, 3. sprat. Cena 35.000

eura

P-63 m2 kod [kole F.

Filipovi}, 3. sprat. Cena

28.000 eura

P-27 m2 u centru grada.

P-41 m2 na Qubi} Keju.

P-60 m2, Alvaxinica, fa-

sadna cigla, CG, lift, inter-

fon. Cena 38.000 eura

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

â~ak, Vojvode Stepe 46

[email protected]

KU]E:

P=56 m2 + 12 m2, na 2,5 ara placa, kod

Slobode, renovirana, cena: 22 000 eura

P=55 m2, Balkanska ulica, cena: 26 000

eura

P=70 m2 + 40 ari, nova, Vidova, cena: 25

000 eura

2 prizemne ku}e na 6 ari placa na

Alvaxinici, cena: 56 000 eura

Seosko doma}instvo u Trnavi sa 60 ari

zemqe, cena: 20 000 eura

P=80+6,5 ari placa, Atenica-do glavnog

puta, cena: 45 000 eura

2 ku}e u odli~nom stawu na 5,10 ari placa,

u blizini Dacove kafane, cena: 48 000 eura

P+Pk-190 m2 + 3 ara placa, Alvaxinica,

cena: 67 000 eura

Ku}a 101 m2 i 2 ara placa u Qubi}u.

Povoqno.

Ku}a P- 200 m2 na 6.5 ari placa u blizini

Slobodinog igrali{ta.

P-300 m2 + pomo}ni objekti sa 11 ari

placa, udaqena 4 km od centra. Povoqno

P-107 m2 sa 6 ari placa, nova ku}a, uda-

qena 10 km od centra. Cena 33.000 eura

PETAK 5. JUL 2013. GODINE 39OGLASI

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-

020

PRODAJEM konfornu auto-

prikolicu, ima struja i plin.

Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM traktorsku

prikolicu Lozni~ku. Tel. 065/

207-4-383

PRODAJEM mesing u {ipkama

fi 12, 6. kg. Cena 48 E. Moè

zamena. Tel. 063/ 749-4-846

PRODAJEM unikatni nakit,

povoqno. Tel. 060/ 337-2-510

PRODAJEM postoqe za sunco-

bran. Tel. 064/ 294-2-141,

032/ 374-125

PRODAJEM kotao za parno

grejawe, ispravan. Tel. 371-685

PRODAJEM kompresor. Tel.

063/ 118-3-333

PRODAJEM rashladni orman

od 700 lit, od - 15 C do - 24

C. Tel. 064/ 121-4-070

PRODAJEM p~ele, rojeve i

stara dru{tva u D.B. ko{nicama

sa mladim maticama. Tel. 032/

334-218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM metalnu cisternu

od 2000 litara. Tel. 065/ 207-

4-383

PRODAJEM auto cisternu od

2.750 litara. Tel.062/ 755-

020

PRODAJEM frizerske makaze

za prore|ivawe kose Solingen

(nema~ke). Veoma povoqno. Tel.

060/ 767-6-246

PRODAJEM trpezariju od punog

drveta. Tel. 060/ 346-3-990

PRODAJEM drvenu ukrasnu vit-

rinu sa vratima i fiokom.


PRODAJEM kotlove na ~vrsto

gorivo, ekonomik, kvalitet i

u{teda ogreva. Li~na izrada.

Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-

964

PRODAJEM pe} na ~vrsto gori-

vo BUDERUS 4000 , 70/55/40

m3. Cena 10.000 dinara. Tel.

060/ 481-2-144

PRODAJEM uqnu zup~astu

pumpu , motor Sever. Cena 80

eura. Moè zamena za cerova

drva. Tel. 353-016

PRODAJEM gramofon TOSKA

21, vrlo malo kori{}en. Cena

5.000 dinara. Tel. 060/ 481-2-

144

PRODAJEM dvobrazni plug

Lemind Leskovac, ispravan.

Cena 300 evra. Tel. 060/ 481-

2-144

PRODAJEM motornu testeru

041 Stil. Cena 185 eura. Tel.

032/ 353-016

PRODAJEM IMT 558 sa

ugra|enim servo upravqa~em i

dobo{ ko~nicama. Cena 4.000

eura. Tel. 060/ 481-2-144

PRODAJEM motokultivator

IMT 509, 15 KS, sa prikoli-

com, frezom i dosta opreme.

Tel. 032/ 351-682, 063/ 741-9-

915

PRODAJEM radni sto bu cnl-

teamwork.info, kombinacija boja

po èqi. Tel. 061/ 297-9-521

PRODAJEM televizor. Tel.

060/ 346-3-990

PRODAJEM harmoniku

klavirku. Veoma povoqno. Tel.

064/ 550-6-071

PRODAJEM polovan crep,

grede i blokove. Tel. 060/ 418-

3-333

PRODAJEM 130 bagremovih

direka i cerovu dasku u ekstra

stawu. Tel. 063/ 208-597

PRODAJEM novu traktorsku

korpu. Cena 150 eura. Tel.

066/ 910-9-889

PRODAJEM gume za putni~ka

vozila : 175/65/14,

155/65/13, 165/70/13,

155/80/13. Tel. 032/ 334-218,

064/ 201-8-845

PRODAJEM ovce sa jagwi}ima.

Tel. 877-382

PRODAJEM ma{inu za {ivewe

koè i krzna, ispravna.


PRODAJEM pi{toq sa

dozvolom. Tel. 061/ 111-6-439

ARMIRAÎ, prodajem ma{inu

za ispravqawe betonskog

gvo`|a, remu, ma{inu za savi-

jawe, ma{inu za uzengije i

se~ku. Tel. 063/ 885-2-977

KUPUJEM mawi , dobro o~uvan

friìder. Tel. 060/ 027-7-233

AUTOMOBILI - PRODAJA

PRODAJEM Volkswagen Polo 1.9

dizel, Cena 1.500 eura. Tel.

064/ 240-2-699

PRODAJEM kamion Iveco Dajs,

nosivosti 5 tona, u odli~nom

stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM Citroen C-2, 1.2

benzin, pre{ao 140.000 km,

2004. godi{te. Cena 2.600

eura. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM Peugeot 206 SW

sa plinom, 2002. godi{te. Cena

2.900 eura.Tel. 064/ 240-2-

699

PRODAJEM [kodu Oktaviu 1.6

benzin. Cena 2.200 eura. Tel.

064/ 240-2-699

PRODAJEM kamion Mercedes

atego 2003.godi{te. Mogu}a

zamena za stan, uz moju doplatu.

Tel. 069/ 161-0-777

PRODAJEM Zastavu 10, bela,

5- vrata, 2008. god, reg-

istrovana. Cena 2.500 eura.

Tel. 032/ 344-630, 064/ 158-9-

363

PRODAJEM Opel kadet GHI sa

plinom ( 4 god.), 91god. Cena

1300 eura. Tel. 064/ 207-6-

351

USLUGE

USLUGE elektromontaè -

elektri~ne instalacije i

osvetqewe : izrada, popravka i

prepravka. Tel. 064/ 301-7-450

USLUGA zavarivawa gusa i

aluminijuma. Tel. 066/ 910-9-

889

USLUGE popravke le|nih

prskalica. Tel. 064/ 120-6-572

USLUGE {emirawa komandnih

ormana. Tel. 064/ 301-7-450

USLUGE servisa gasnih kotlova

i sistema grejawa. Tel.

064/301-7-450

USLUGE ~i{}ewa poslovnog i

stambenog prostora, izuzetno

kvalitetno i povoqno. Tel. 062/

856-0-561

USLUGE ugradwe klima ure|aja

ve} od 45 eura. Tel. 064/ 301-

7-450

IZRADA kotlovskih oxaka od

metalnih hilzni. Tel. 069/

870-5-061

IZRADA ma{inskih cementnih

ko{uqica, izvo|ewe svih gip-

sanih radova, postavqawe

zvu~ne, termo i hidroizolacije.

Izvo|ewe svih vrsta betonskih

radova. Tel. 064/ 615-2-763

IZRADA i prodaja traktorskih

korpi po èqi. Cena 150 eura.

Tel. 066/ 910-9-889.

VR[IM medicinske usluge

davawa terapije, previjawa i

medicinske nege nepokretnih

lica. Tel. 062/ 841-8-706

PREVODIM tekstove sa

engleskog - kwige, kataloge,

bro{ure. Tel. 061/ 115-9-863

BRAVARIJA, gus, aluminijum-

sko zavarivawe. Tel. 066/ 910-

9-889

USPE[NO le~im hemoroide

~ajevima i svodim ih na normal-

no stawe. Tel. +38267259654

ZAPOSLEWE

OZBIQNA @ENA , izuzetno

kvalitetno ~isti ku}e i stanove.

Povoqno. Tel. 062/ 856-0-561

OZBIQNA @ENA ~uvala bih

dete. Tel. 063/ 789-2-472

060/34-33-290

064/137-41-37

064/146-87-31

064/146-87-31

ÂÂK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

P- 26 m2, 6. sprat, CG, Merkator. Cena

19.000 eura

P- 26 m2, 3. sprat, CG, Kej. Cena 18.500

eura

P- 17 m2, VP. TA, Balkanska. Cena 9.000

eura

P- 19 m2, 6. sprat, CG, Kneza Milo{a. Ce-

na 17.500 eura

P- 30 m2, 4. sprat, CG, Skopska. Cena

21.500 eura

P- 33 m2, 6. sprat, TA, S.Markovi}a. Cena

20.000 eura

P- 39 m2, VP, CG, Avenija 1. Cena 22.500

eura

P- 33 m2, 2. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 19.000 eura

P- 37 m2, 3. sprat, CG, H.Morava. Cena

24.000 eura

P- 35m2, 4. sprat, TA, Kej. Cena 18.000

eura

P- 39 m2, 1. sprat, CG, Centar. Cena

37.000 eura

P- 43 m2, 1 i 3. sprat, CG, H.Morava, nov.

Cena 40.000 eura

P- 42 m2, 4. sprat, TA, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 44 m2, 4. sprat, CG, Medicinska {kola.

Cena 25.000 eura

P- 46 m2, 2. sprat, CG, Qubi}ska. Cena

34.000 eura

P- 51 m2, VP, CG, Qubi}ska. Cena 37.500

eura

P- 54 m2, 5. sprat, CG, Bulevar Oslobo|e-

wa. Cena 33.000 eura

P- 46 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

31.000 eura

P- 57 m2, 5. sprat, CG, Nemawina. Cena

29.000 eura

P- 53 m2, 2. sprat, TA, Nemawina. Cena

32.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, TA, H. Morava. Cena

34.000 eura


eura

P- 65 m2, 2. sprat, TA, Centar. Cena

45.000 eura

P- 65 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

46.000 eura


eura

P- 70 m2, 3. sprat, CG, Merkator. Cena

55.000 eura

P- 85 m2, 1. sprat, CG, H. Morava. Cena

80.000 eura

P- 86 m2, 4. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

60.000 eura

P- 67 m2, 5-6 sprat, CG, Balkanska. Cena

48.000 eura

P- 76 m2, 3. sprat, CG, Balkanska. Cena

46.000 eura

P- 76 m2, 5. sprat, CG, S. Autoprevoz. Ce-

na 39.500 eura

P- 81 m2, 1. sprat, CG, K.V.P. Cena 51.000

eura

P- 90 m2, 5. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

65.000 eura

P- 60 m2, ulica Svetozara Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg, plac 2 ara. Cena

40.000 eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e Mi{ovi}, plac 5.

ari. Cena 36.000 eura

P-37 m2, 1. sprat, CG, Nemawina. Cena

24.500 eura

P-34 m2, prizemqe, TA, Centar. Cena

21.500 eura

P-32 m2, 3. sprat, CG, Alvaxinica. Cena

22.000 eura

P- 138 m2, Med. {kola,

plac 2.5 ari. Cena

70.000 eura

P- 340 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

60.000 eura

P- 230 m2, Matijine

livade, plac 4 ara. Cena

78.000 eura

P- 125 m2, Centar, plac

2.6 ari. Cena 125.000

eura

P- 110 m2, Centar, plac

1.4 ara. Cena 75.000

eura

P- 105 m2, D. Gorevnica,

plac 6 ari. Cena 35.000

eura

P- 50 m2, Parmenac,

plac 3.5 ari. Cena

18.000 eura

P- 90 m2, Ri|age, plac

13 ari. Cena 30.000

eura

P- 62 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 35.000 eura

P- 80 m2, kod Bolnice,

plac 4.22 ara. Cena

37.000 eura

P- 210 m2, Avenija, plac

5 ari. Cena 150.000

eura

P- 100 m2, Kowevi}i,

plac 9.77 ari. Cena

41.000 eura

P- 50 m2 + 35 m2,

Kneza Milo{a, plac 3.70

ari. Cena 35.000 eura

P- 100 m2, Mojsiwe,

plac 10 ari. Cena

30.000 eura

P- 60 m2, S. Markovi}a,

plac 3 ara. Cena 45.000

eura

P- 200 m2, ^. Bataqon,

plac 6 ari. Cena 45.000

eura.

P- 60 m2, ulica Sveto-

zara Markovi}a, plac 3

ara. Cena 45.000 eura

P- 170 m2, Suvi Breg,

plac 2 ara. Cena 40.000

eura

P- 65 m2 ulica Dragi{e

Mi{ovi}, plac 5. ari.

Cena 36.000 eura

STANOVI

KU]E

STAN P-33 m2, 1. sprat, Gvo`|ar, nov . Cena 19.500 eura. HITNO!

STANOVI

P-35 m2, 4. sprat, TA,

sre|en, Kej. Cena

21.000 eura

P-36 m2, 4. sprat, CG,

noviji, lift, Qubi}ska.

Cena 22.500 eura


renoviran, H.Morava.

Cena 24.000 eura


noviji, {iri centar. Ce-

na 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, novi-

ji, {iri centar. Cena

28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat,

CG, noviji, Qubi}ska.

Cena dogovor.

P-54 m2, 1. sprat, EG,

Hotel Morava. Cena

33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qu-

bi}ska, nov. Cena

37.500 eura


Nemawina. Cena 28.000

eura


Kej. Cena 27.000 eura


Svetozara Markovi}a.

Cena 43.000 eura


Qubi}ska , nov. Cena

50.000 eura


lift, garaà, nov, cen-

tar. Cena dogovor.


lift, Kej. Cena 36.000

eura


[etali{te. Cena

70.000 eura


centar, nov. Cena

57.000 eura


lift, garaà, nov, cen-

tar. Cena 80.000 eura

sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov,

luks, centar. Cena dogo-

vor.

P-130 m2, 2. sprat, CG,

nov, centar. Cena dogo-

vor.


Qubi} kej. Cena 46.000

eura

P-27 m2, 3. sprat,

noviji, garsowera, CG,

centar. Cena 22.000

eura

P-35.50 m2, 4. sprat,

lift, noviji, CG, centar.

Cena 24.000 eura

P-64 m2, 2. sprat,

lift, CG, Hotel Morava.

Cena 42.000. eura

P-47 m2, lift, CG, nova

gradwa, podzemna

garaà. Lokacija

Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG,

lift. Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG,

Vinara.


kod Gradskog Parka


Amixina


H.Morava, jednosoban.

Cena 25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, cen-

tar.


dvosoban.

P-33 m2, jednosoban,

CG, 2. sprat, kod Hotel

Morave

P-64 m2, dvoiposoban,

CG, kod Hotel Morave.

Cena 40.000 eura

P-47 m2,3. sprat, nov.

Cena 35.000 eura

P- 33 m2, jed-

noiposoban, nov, sa

plaharima i kuhiwom,

CG, lift, Alvaxinica.

Cena 21.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari

placa, novo, Qubi}. Ce-

na 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa,

novija, Dom Zdravqa.

Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55

m2 + stan 55 m2/, Dom

Zdravqa. Cena dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari pla-

ca, kod Gradske Bolnice.

Cena 36.000 eura

P-250 m2 + 120 m2,

plac 28 ari Qubi}. Ce-

na 77.000 eura

140 m2, 2.5 ari placa,

CG, kod O[ Milica

Pavlovi}. Cena 70.000

eura.

KU]A kod Kamenog mo-

sta, 60 m2, 10 ari pla-

ca, ukwièna. Cena

28.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /De-

ligradska/ P- 90 m2, 4.

sprat, kompletno reno-

viran. Cena dogovor.

BEOGRAD, Autokomanda,

garsowera 28 m2, nov.

Cena 1.800 e/ m2 sa

PDV.

BEOGRAD, Autokomanda,

jednoiposoban 43 m2,

nov. Cena 1.700 e/ m2

sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda

, jednoiposoban 47 m2,

nov. Cena 1.700 e/m2

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

063/ 1275-630

40 PETAK 5. JUL 2013. GODINEOGLASI

STANOVI

MEWAM ili prodajem

apartman 31.5 m2, 3.

sprat, CG, terasa, lift.

Zgrada gra|ena 2007.godi-

ne, nalazi se iznad pijaca

u Vrwa~koj Bawi. Prodaje

se kompletno name{ten.

Mogu}a zamena za stan u

â~ku, mawi, dvosoban.

P- 37 m2, Hotel Morava,

3. sprat, CG, terasa. Cena

24.000 eura

P-46 m2, ulica Nemawina,

CG, terasa, lift.

P-40 m2, centar, 5. sprat,

CG, lift.

P-40 m2, Avenija 2, CG,

lift. Cena 18.000 eura.

P-55 m2, 1. sprat, starija

gradwa, centar. Cena

20.000 eura

P-55 m2, Q.Kej, nov, use-

qiv od 01.07.2013, dve

spava}e sobe, lift, terasa.

Cena 38.500 eura / sa

PDV/

P-58 m2, ulica Svetog Sa-

ve , 1. sprat, CG, terasa,

lift. Cena 34.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, dvoipo-

soban, CG, kod {kole Fi-

lip Filipovi}. Cena

28.000 eura

P- 62 m2, ulica Svetog

Save, 9. sprat, lift, CG,

terasa. Cena 32.000 eura

P- 28 m2, nov, 2. sprat,

gas, {iri centar. Cena

15.000 E


CG, centar. Cena 23.000 E

/PDV/

P- 30 m2, noviji, 4. sprat,

CG, H.Morava. Cena 22.000

E

P- 37 m2, VP, CG, Q.Kej.

Cena 23.000 E

P- 38 m2, 3. sprat, CG,

lift, Avenija 1. Cena

26.000 E

P- 34 m2, 5. sprat, CG,

lift, centar. Cena 25.000

E

P- 34 m2, 4. sprat, CG,


E

P- 36 m2, 6. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

25.000 E

P- 45 m2, 2. sprat, CG,

Nemawina. Cena 33.000 E

P- 43 m2, 4. sprat, TA,

Centar. Cena 29.000 E

P- 46 m2, VP, CG, Avenija

1. Cena 29.000 E


Medicinska {kola.Cena

23.000 E

P- 50 m2, 1.sprat, TA,

Balkanska. Cena 27.000 E

P- 52 m2, 3. sprat, gas,

centar. Cena 34.000 E

P- 52 m2, 6. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

31.000 E

P- 52 m2, 6.sprat, CG,

lift, Kalu|erice. Cena

34.000 E

P- 55 m2, 4. sprat, CG,

lift, Q.Kej. Cena 36.000 E

P- 57 m2, 3. sprat, CG,

centar. Cena 40.000 E

P- 58 m2, 5. sprat, CG,


E

P- 63 m2, 1. sprat, TA,

Hotel Morava. Cena

40.000 E


CG, Balkanska. Cena

46.000 E

P- 60 m2, 4. sprat, CG,

lift, Alvaxinica. Cena

42.000 E

P- 66 m2, 1. sprat, CG,

lift, Hotel Morava. Cena

45.000 E

P- 69 m2, 4. sprat, CG,

Avenija 1. Cena 45.000 E

P- 68 m2, 1. sprat, gas +

garaà, centar. Cena

47.000 E

P- 70 m2, 2. sprat, CG,

lift, Q. Kej. Cena 47.000

E

P- 77 m2, 4. sprat, CG,

lift, Centar. Cena 50.000

E

P- 76 m2, 5. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

42.000 E

P- 75 m2, 3. sprat, CG,

Balkanska. Cena 47.000 E

P- 80 m2, 4. sprat, CG,

Q.Kej. Cena 47.000 E

P- 92 m2, 5. sprat, CG,


E



/ PDV /

P- 83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 60.000 E



/PDV/

P- 103 m2, 1. sprat,

dupleks, cg, Nemawina.

Cena 80.000 E

P- 120 m2, 3. sprat,

dupleks, CG, Hotel Morava.

Cena 75.000 E


Alvaxinica / name{tena

ili nename{tena/ .Cena

dogovor.

P- 23 m2, 1. sprat, CG,

Hotel Morava. Cena

19.000 E.

P- 28 m2, 5. sprat, TA

/gas/, Hotel Morava. Cena

19.000 E

P-38 m2, VP, CG, terasa,

Avenija 1. Cena 25.000 E

P-35 m2, 4. sprat, TA, Q.

Kej. Cena 22.000 E

P- 40 m2, 4. sprat, CG,

terasa, centar, renoviran

sa name{tajem. Cena

36.000 E


terasa, Nemawina. Cena

28.000 E

P-45 m2, VP, nov / u

izgradwi, useqiv u maju /,

centar 800 e/ m2. Povra}aj

PDV.


ulica Obili}eva, noviji .

Cena 36.000 E


terasa, Avenija 2,

name{ten. Cena 32.000 E


terasa, Avenija 2. Cena

32.000 E


terasa, Qubi} kej. Cena

28.000 E


terasa, lift, centar. Cena

31.000 E


terasa, lift, Qubi} kej /

pogled na Moravu /. Cena

po dogovoru


terasa, renoviran, Hotel

Morava. Cena 45.000

P-50 m2, 4. sprat, gas,

terasa, noviji / sa stvari-

ma /, Hotel Morava. Cena

32.000 E


nov, Balkanska. Cena

33.000 E

P-90 m2, CG, lift, terasa,

garaà, Hotel Morava.

Cena 53.000 E

P-26 m2, nova garsowera,

centar. Cena 22.000 eura

KU]E

P- 92 m2, plac 5 a, {kola

R.Mitrovi}. Cena 50.000 E

P- 120 m2 / P+PK/ ,

plac 2 ara, Obili}eva.

Cena 50.000 E

P- 70 m2, plac 4.13 ari,

Dr. Mi{ovi}. Cena 45.000

E

P- 50 m2 + 40 m2, 8 ha

/ vo}wak, {uma /, Teo~in.

Cena 15.000 E

P- 100 m2 /P + 1 /, plac

12 a, Prijevor. Cena

18.000 E

P- 30 m2, plac 25 a.

Trnava. Cena 11.000 E

P-250 m2 + 120 m2, plac

28 ari, Qubi}. Cena

80.000 E

LOKALI

P- 20 m2, nov, centar, CG.

Cena 30.000 E

P- 25 m2, Car Lazar, CG.

Cena 22.000E

P- 71 m2 /P+1/, centar,

plac 1 a. Cena 80.000 E

P- 134 m2, dva nivoa, cg,

Nemawina. Dogovor.

P- 105 m2 /SU+PRIZ/,

CG, H.Morava. Cena 60.000

E

P- 49 m2, Alvaxinica, CG.

Cena 38.000 E

P- 61 m2, Hotel Morava,

CG. Cena 45.000 E / PDV/

P- 18 m2, Q.Kej, cg. Cena

20.000 E

PLACEVI

P- 80 a, Kowevi}i, ulaz sa

glavnog puta. Cena 70.000

E

P- 40 a, kod Bolnice.

Dogovor

P- 1 ha, 10 a, Preqina /

kru`ni tok/. Dogovor.

P- 4 ha, Mojsiwe , ulaz sa

glavnog puta. Cena 400

e/ar

HITNO

PRODAJEM NOV ÊTVOROSOBAN STAN,

NA QUBI] KEJU, CG, LIFT. CENA

40.000 EURA

www.stannekretnine.rs

P-22.5 m2, PR, CG,

S.Save. Cena 18.500

eura

P- 26 m2, 3.sprat, TA,

Kej . Cena 18.500 eura

P-28 m2, 5.sprat, CG.

Cena 18.500 eura

P-35 m2, PR, TA,

H.Morava. Cena 23.000

eura

P- 36 m2, PR, CG,

Qubi}ska. Cena 29.000

eura

P-37 m2, PR, CG, Kej.

Cena 24.000 eura

P-42 m2, PR, CG,

Solunska. Cena 34.000

eura

P-43+6 m2, 6.sprat,

CG, {iri centar. Cena

31.000 eura


B.Jankovi}. Cena 31.000

eura

P- 44 m2, 2. sprat, TA,


P-46 m2, PR, TA,

B.Jankovi}a. Cena

30.000 eura


M.Nik{i}a. Cena

36.000 eura

P-46 m2, PR, CG,

Avenija 1. Cena 29.000

eura


Kej, Pri{tinska. Cena

31.000 eura

P-47.5 m2, 5. sprat,

CG, Nemawina. Cena

28.000 eura

P-50.5 m2, 3. sprat,

CG, H.Morava. Cena

38.000 eura


B.Jankovi}. Cena 33.000

eura

P-53m2, 3. sprat, CG,




eura

P- 54 m2, 1. sprat, CG,

Qubi}ska, nov. Cena

50.000 eura

P-56 m2, PR, CG,

Avenija 2. Cena 36.000

eura



eura

P- 56 m2, 4. sprat, CG,

Centar. Cena 32.000

eura






K.Milo{a. Cena 37.000

eura


H.Morava. Cena 42.000

eura




S.Save. Cena 42.000

eura


S.Save. Cena 42.000

eura

P- 64 m2, 2. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena

41.000 eura

P-66.5 m2, 7. sprat,

CG, Nemawina. Cena

41.000 eura


Balkanska. Cena 38.000

eura

P-68 m2, PR, TA,

Balkanska. Cena 29.000

eura



P- 71 m2, 5. sprat, CG,

Vinara. Cena 51.000

eura


Alvaxinica. Cena

58.000 eura


Kalu}erice. Cena

44.000 eura

P-76 m2, 2.sprat, CG,

Centar. Cena 51.000

eura

P-76.5 m2, PR, CG,

Cara Lazara, nov. Cena

62.000 eura

P-78 m2, 6. sprat,

K.V.Popovi}a. Cena

53.000 eura




S.Save. Cena 56.000

eura


Vinara. Cena 66.000

eura

P-100 m2, 1. sprat,

Nemawina/ dupleks.

Cena 87.000 eura

P- 52 m2, Qubi}ska,

3. sprat, CG. Cena

39.000 E.

P- 55 m2, Kej, 2.

sprat, CG. Cena 32.000

E

P- 68 m2, Bawalu~ka,

4. sprat, CG. Cena

44.000 E.

P- 48 m2, Avenija 1,

VP. Cena 29.000 E.

P- 58 m2, Kej, 2.

sprat, CG. Cena 34.000

E

P- 77 m2, uì centar,

CG. Cena 42.500 E.

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

â~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: [email protected]

P-40 m2, sa 17.ari placa,

G.Atenica. Cena 10.500

eura

P-35+13 m2, 1. ar zemqe,

V.Stepe. Cena 30.000 eura

P-70 m2 sa 6.3 ara placa,

Atenica. Cena 34.000 eura

P-60+45 m2 sa 4. ara

placa, S.Park. Cena

35.000 eura

P-67 m2 sa 3. ara placa,

V.Stepe. Cena 36.000 eura

P-142 m2 sa 3.6 ari,

\.Milovanovi}. Cena

65.000 eura

P-137 m2 sa 1.5. ari

placa, Obili}eva. Cena

67.000 eura

P-120+40 m2 sa 3 ara

placa, Ko{utwak. Cena

67.000 eura

P-100 m2 sa 2. ara placa,

centar. Cena 72.000 eura

P-180 m2 sa 2.5 ari

placa, {iri centar. Cena

72.000 eura

P-166 m2 sa 2.5 ara

placa, [iri centar. Cena

82.000 eura

P- 67 m2 sa 4.75 ari

placa, centar. Cena 83.000

eura

P-120+65+100 sa 3.8.

ari placa, Zelengorska.

Cena 90.000 eura

P-125+ 23 m2 sa 2.6 ari

placa, centar. Cena

125.000 eura

P-164 m2 sa 4.6. ari

placa, centar. Cena

140.000 eura

P- 63 m2 sa 4.7 ari

placa, Atenica. Cena

37.000 eura

P-64 m2 + 35 m2 sa 7

ari placa, Suvi Breg. Cena

33.000 eura

P- 240 m2 sa 4 ara placa,

Gorwa Trep~a. Cena 40.000

eura

P-54 m2 + 32 m2 + 30

m2 sa 6.ari placa,

Trbu{ani. Cena 37.000

eura

KKUU]]EE

OGLASI / ÎTUQE

OGLASI I ÎTUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

MARKETING

032/342 - 276


DRAGOSLAV

JEVREMOVI] JERO1966 - 2013

Dragi sine, brate, devere i ~iko. Oti{ao si na put sa

koga se nikada ne}e{ vratiti. Nama si ostavio tugu,

a istovremeno i ponos {to smo te imali.

TVOJA majka GROZDA, tata SVETISLAV, bra}a

MILORAD i MIROSLAV, snaja LIDIJA, sinovac

MILUTIN, snaja KATARINA i unuk KOSTA.

15149

Dana 10. jula 2013. navr{ava se 40 dana od smrti na{e

drage majke, svekrve i bake

ZORKE

STEVANÊVI]

iz Gorwe Atenice

Dana 7. jula 2013. navr{ava se pet godina od smrti

na{eg dragog

Godine prolaze a uspomenu na wega sa ponosom i

qubavqu ~uvaju: brat BOLE sa porodicom

i sinovica QIQA sa porodicom.

16147

RADIVOJA

BO@OVI]A

RACA

Protkane tugom pro|o{e tri godine kako nije sa

nama na{

S qubavqu, po{tovawem i ponosom se}amo se vremena

provedenog s tobom.

Tvoji: BRANA, SNE@A, BIQA,

RADE, MILO[, JUCA, LAZO i ANA

upl.

DRAGI[A

VUÊTI]

profesor u penziji

4. 7. 2010. - 4. 7. 2013.

Tvoja dobrota, plemenitost i qubav koju si svima

nama darivala osta}e nam u trajnoj uspomeni.

Tvoji: GVOZDEN sa porodicom

i SVETLANA sa porodicom.

16154

ÎTUQE

ÎTUQE

NIKAD PRE@AQENOM A ZAUVEK VOQENOM

DRAGOSLAVU

JEVREMOVI]U

JERU

HVALA TI ZA SVAKI TRENUTAK KOJI SI

PROVEO SA NAMA.

NIKADA TE NE]EMO ZABORAVITI

PORODICA ]ENDI]

16150

DRAGOSLAV

JEVREMOVI]

JERO

POSLEDWI POZDRAV

dragom prijatequ

RADOSLAVU

NENADOVI]U

iz â~ka

POSLEDWI POZDRAV

na{im dragim saradnicima

DRAGOM NA[EM

Dok si bolovao bolelo je i nas ali kad je

tvoj bol prestao na{ nije.

PORODICA AN\ELI]

16147

MILIVOJU

MATIJA[EVI]U

GRTI

1952 - 2013

Tuga za tobom osta}e ve~no u na{im srcima.

Ni{ta nam te ne moè nadoknaditi.

TVOJI NAJMILIJI:

supruga OLGICA, }erke JELENA i NEVENA.


^LANOVI

KUD-a „SRPSKI JELEK”

upl.

MI[ULI

PETROVI]U

i DRAGOSLAVU

JEVREMOVI]U

JERU

MI[ULA

PETROVI]

DRAGOSLAV

JEVREMOVI]

JERO

od wegovih prijateqa:

PARMO i TO[O

16145

Dugo smo sa Vama sara|ivali, sa nama ste putovali i prenosili

na{e nastupe.

Saradwom sa Va{im kolektivom ne}emo vas nikad zaboraviti.

^LANOVI

KUD-a „ABRA[EVI]”

i

POSLEDWI POZDRAV

DRAGIM PRIJATEQIMA I SARADNICIMA

MI[ULI

PETROVI]U

DRAGOSLAVU

JEVREMOVI]U

JERU

i

AUTO ÂÂK

DRAGOSLAV JEVREMOVI]

JERO1966 - 2013

WEGOVI PRIJATEQI:

MILAN GLI[OVI], ALEKSANDAR RADOVI],

DR QUBI[A, RA[KO, VULOVI]I, PEROVAC,

DRAGAN, NENAD NIKOLI], BOKEQA

I SVI „@ELOVCI”.

OGLASI I ÎTUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK

^ITUQE

POSLEDWI POZDRAV

DU[KU

VOJKAN, KSENIJA i BOGDAN

POSLEDWI POZDRAV

NA[EM DRAGOM

SINU

DULU

TATA i MAMA


POSLEDWI POZDRAV

NA[EM DRUGU I ISKRENOM PRIJATEQU ZA @IVOTNI PUT I

SVE NEZABORAVNE TRENUTKE KOJE SMO PROVELI ZAJEDNO.

UVEK ]E[ OSTATI U NA[IM SRCIMA, MISLIMA I SVIM

NA[IM DRU@EWIMA ... ALI BEZ TEBE SVE ]E BITI DRUGA^IJE.

TVOJI ISKRENI PRIJATEQI...

PORODICE: MAXAREVI], PETROVI], SPASOJEVI],

SERTI], [ULUBURI], IVANOVI]

prim. dr

DU[KO [ULUBURI]

SA NEIZMERNIM BOLOM

SVOM TATI I SUPRUGU

DU[KU

POSLEDWI POZDRAV

OGWEN, IVAN i TAWA

ÎTUQE

MI[ULA PETROVI]

POSLEDWI POZDRAV

dragim kolegama i saradnicima


Tvojim iznenadnim odlaskom izgubili smo

divnog prijateqa, saradnika i ~oveka.

Osta}e{ zauvek u lepom se}awu.

PORODICA BOJOVI]

MI[ULI i JERU

REDAKCIJE

„ÂÂNSKOG GLASA” i RADIO Â^KA

POSLEDWI POZDRAV

po{tovanom prijatequ i saradniku

MI[ULI PETROVI]U

osniva~u i direktoru TV „Galaksija 32”

POSLEDWI POZDRAV

prijatequ i saradniku

MI[ULI

Dragom direktoru

Prim. dr

DU[KU [ULUBURI]U

Pamti}u te kao bri`nu i plemenitu ujnu.

MAJA sa porodicom

upl.

MIRA KECOVI]

Pruìla si nam qubav, plemeni-

tost i dobrotu koja se ne zaboravqa.

Zaova COLKA sa porodicom

upl.

MIRA KECOVI]

OGLASI I ÎTUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

Medijski prostor ostaje siroma{niji za postojanog

pobornika javne re~i, a zavi~ajna kultura i

Biblioteka bez prijateqa i iskrenog saradnika.

Kolektiv Gradske biblioteke

"Vladislav Petkovi} Dis"

OD KOLEKTIVA DESSERT- a

16144

Sa ponosom i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na Vas.

KOLEKTIV DOMA ZDRAVQA LUÂNI - GUÂ

16148

ÎTUQE

IN MEMORIAM

MI[ULA

PETROVI]

1946 - 2013

vlasnik i direktor

TV Galaksija 32 â~ak

REÎ PRED TUGOM SU NEMO]NE.

BILI STE VI[E OD DIREKTORA.

VELIKANI NIKADA NE UMIRU.

KOLEKTIV TV GALAKSIJA 32

IN MEMORIAM

DRAGOSLAV

JEVREMOVI]

JERO

1966 - 2013

snimateq

TV Galaksija 32 â~ak

LIKE,

PAMTI]EMO TVOJ VESEO DUH

I NEISCRPNU ENERGIJU KOJU SI IMAO.

KOLEKTIV TV GALAKSIJA 32


ÎTUQE

8. jula 2013. godine navr{avaju se DVE GODINE

kako nije sa nama na{ dragi

VUKA[IN

MIJAILOVI]

Dana 6. 7. 2013. navr{avaju se DVE GODINE od

smrti na{eg voqenog supruga, oca, dede, kom{ije,

prijateqa

ALEKSANDRA ACA

BARA]A

(1933 - 2011)

GODI[WI POMEN

Mnogo nam nedostaje{.

VOLE]EMO TE ZAUVEK!

Supruga MILICA i }erka MA[A

16153

MILAN

@IVKOVI]

1983 - 2012

Dana 5. 7. 2013. godine, da}emo polugodi{wi pomen i

otkriti spomenik na grobqu u Gorwoj Gorevnici

Hvala za sve {to si u~inila za nas.

Zauvek }emo te ~uvati u srcima.

TVOJA PORODICA

16148

KOVIQKI

KORAKSI]

ro|. Krxi}

5. 1. 2013 - 5. 7. 2013.

Dana 8. 7. 2013. godine, navr{ava se 25 GODINA

od smrti na{e drage majke i bake

Sa qubavqu i po{tovawem uvek }e je se rado se}ati

sin VIDOJE, SLAVA, unuci MIRJANA, JELENA

i VLADIMIR i ostala rodbina i prijateqi.

16135

MILOJKE

MICE

MARIÎ]

supruge pok. Milivoja

Mari~i}a, prote

iz â~ka

SLOBODAN [EVI]

Kumu

BOKU

Teàk je bol i tuga koja se uselila u na{a

srca. Nada je nestala, ostao je ponos {to

smo imali tebe za prijateqa. Bez tebe

}emo te{ko ìveti i mnogo nam nedosta-

je{. Ko te je poznavao, zna {ta smo izgu-

bili. Nedostaje nam tvoj osmeh. Zauvek

}e{ biti u na{em srcu i na{im misli-

ma.

Tvoj kum DARKO sa porodicom.

SLOBODAN [EVI]

POSLEDWI POZDRAV

Po~ivaj nam u miru i neka te an|eli

~uvaju, a mi }emo te zauvek ~uvati u

na{im srcima.

PORODICA GUJANIÎ]

16151

BOKIJU

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da

}emo toga dana posetiti wegov grob.

Uspomenu na wega sa ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi

najmiliji: supruga QIQANA i k}erka ILINKA

MILO[U GLAVOWI]U

]E]U

Dana 6. jula 2013. navr{ava se [EST

GODINA od smrti na{e drage

Godine koje su pro{le nisu umawile

qubav prema tebi. Sa ponosom te

pomiwemo i u srcu nosimo.

Tvoji: sinovi DEJAN i SA[A,

suprug ANDRIJA i majka CANA.

MIRJANE SUBOTI]

8. 7. 2001 - 8. 7. 2013.

Pro{lo je 12 godina, se}awe ne bledi.

Tvoj brat DIMITRIJE sa porodicom.

16144

DRAGOQUB ZLATI]

iz â~ka

Dana 5. jula navr{ava se 40 dana od

smrti na{e voqene

SLAVICE JELU[I]

1954 - 2013

Dana 11. jula 2013. navr{ava se

DESET GODINA kako nije sa nama

na{ dragi

MILO[ BIORAC

iz â~ka

Dana 8. jula 2013. godine, navr{ava se

20 GODINA od prerane smrti na{eg

dragog, voqenog sina i brata

MILINKA MI[A

OBRENOVI]A

diplomiranog filozofa i politikologa


Dana 6. jula 2013. godine u 12 ~asova na

~a~anskom grobqu obavi}emo

[ESTOMESE^NI POMEN

na{em dragom i voqenom

Vreme koje je pro{lo nije umawilo bol i

qubav prema tebi.

Sa ponosom te pomiwemo i u srcu

nosimo.

Tvoja sestra VESNA, sestri}i PETKO

i MILORAD i zet RADUN KALIÂNIN

Bio je i ostao na{a snaga, ponos,

svetlost. Ve~no }emo ga pamtiti i voleti.

WEGOVI NAJMILIJI

Vreme koje je pro{lo nije umawilo

qubav i se}awe na tebe.

Majka MILUNKA i sestra MILESA sa porodicom.

16138

IZJAVA

ZAHVALNOSTI

Ovim putem èlimo da se zahvalimo medicinskom

osobqu i lekarima kao i svima zaposlenima na

Internom odeqewu â~anske bolnice koji su svojom

brigom i pa`wom u~inili sve prilikom le~ewa na{eg

dragog MILIVOJA MATIJA[EVI]A.

Posebno se zahvaqujemo na{em dragom prijatequ dr

DRAGANU BUGARÎ]U.

ZAHVALNA Gordana MATIJA[EVI]

sa porodicom

16150

Nema vi{e kuma mog

prijateqa jedinog.

Nema vi{e uzeo ga BOG...

EMA, IVANA i PE\A

GUJANIÎ]

16146

ZAHVALNA PORODICA

Pro{lo je ve} dve godine, a mi te i daqe ~uvamo u

na{im srcima. Nikada ne}emo zaboraviti sve {to si

u~inio za nas.

Vole te tvoji: }erka QIQA,

zet ZORAN i tvoje drage unuke MAKI i KEKI.

upl.

POSLEDWI POZDRAV

drugu sa tribine

MRKELA, VEQKO i LEJÂ

16143

ÎTUQE

Na{em dragom drugu i kolegi

DULU

S puno tuge i po{tovawa

POSLEDWI POZDRAV

od wegovih kugla{a

DRAGANA i BRO]A sa porodicama.

16147

Dana 27. 6. 2013. preminula je na{a voqena

MIRJANA KECOVI]

Velika je sre}a i bogatstvo u ìvotu imati

tebe kao bra~nog druga, majku, baku, prijate-

qicu...

Zauvek si sa nama.

Tvoji: SRBO, MILAN, JELENA, ANA, ACO,

LUKA, STEVAN, NINA i KONSTANTIN

16146

7. jul 1999 - 7. jul 2013.

RA[O

MIRKOVI]

iz Bawice

Dragi moji nezaboravqeni

ZLATI]

Dana 4. 7. 2013. navr{ilo se 28 GODINA od prerane

smrti na{eg dragog

PAVLA PAJA

NIKITOVI]A

iz Miokovaca

Na{em dragom kolegi

ZA NEZABORAV.

SRPSKO LEKARSKO DRU[TVO

PODRU@NICA ÂÂK

fak.

POSLEDWI POZDRAV

na{em dragom predsedniku

POVERENI[TVO URS-a

LUÂNI - GUÂ

16137

prim. dr

DU[KU

[ULUBURI]U

Na{em dragom kolegi

OGLASI I ÎTUQE PRIMQENI DO SREDE DO 12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK


Ni{ta ne moè izbrisati se}awe na Tebe.

Tvoja porodica:

supruga MILA, }erke MARINA i MARIJANA

sa porodicama.

16136

S ponosom te spomiwemo,

s’ qubavqu ~uvamo u srcima,

s’ tugom ìvimo bez tebe.

Beskrajno nam nedostaje{. Neka te u ti{ini ve~nog

mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

PORODICA NIKITOVI]

16143

Postoje uspomene koje ne tamne, slike koje ne blede,

rane koje ne stare ve} vi{e peku.

Hvala vam za svu qubav.

Supruga i majka DANA

RADOMIR

13. 5. 1997 - 13. 5. 2013.

DRAGOQUB

8. 7 . 2001 - 8. 7. 2013.

POSLEDWI POZDRAV

KOLEGE SLU@BE ZA PLU]NE BOLESTI ÂÂK

16140

prim. dr

DU[KU

[ULUBURI]U

prim. dr

DU[KU

[ULUBURI]U

Sa velikom tugom i neizmernim bolom,

opra{tamo se od dugogodi{wih

prijateqa i poslovnih partnera

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE ÂÂK

MI[ULE

PETROVI]A

1946 - 2013

DRAGOSLAVA

JEVREMOVI]A

JERA

1966 -2013

i

5 jul 2013

Documents