Sadržaj :                                                                                                             Uvod u Prostorni dizajn  1‐2                           I Kolosalne statue u umetnosti iluzija od antike do danas  3‐11                  II Antička skulptura grčkih polisa i Rima  11‐22            

 - Doriforos i Diskobolos                                                                                  11‐12  - Posejdon (Neptun) baca trozubac  12‐13 - Uspavani Hermafrodit  13‐14             - Laokon sa sinovima  15‐16 - Auriga – vozač dvokolica  16‐17 - Apolon i Dijana (Artemida)  17‐19 - Afrodita sa Knidosa  20‐21 - Nika sa Samotrake  21‐22  - Miloska Venera  22 

        III Od egipatske bojene skulpture do savrenenog hiper‐realizma  22‐45                       

a. Anički period                                                                                22‐24 - Efeb sa Antikintere                                                                         24‐25 - Bokser sa Kvirinala  26‐27              - Statue iz Riacera   27‐29 

b. Renesansni period      29‐34                  v.  Savremena bojena skulptura hiperrealizam     34‐44                     IV Konjeničke statue po antičkim uzorima iz perspektivnih rakursa    45‐58               V Skulptura u renesansi, baroku i neoklasicizmu               58‐86                           

a. Posmrtne maske – osnova portretne skulpture   58‐64  b. Renesansna skulptura i njene specifičnosti   64‐68 v.   Barokne i neoklasicističke skulpture Berninija i Kanove  68‐ 86 

    VI Slikarstvo iluzija od antike do baroka                                                    87‐141              

a.  Antički period  87‐92 b.  Srednjovekovni i gotski period  93‐96 v.  Ranorenesansno i renesansno zidno slikarstvo  96‐112 

     g.     Manirističko zidno slikarstvo  112‐120      d.     Barok u tavaničnom slikarstvu  120‐130      đ.     Velike plafonske iluzionističke predstave  130‐141 

   

    VII Istorijski razvoj panorama  141‐164                             VIII Ulično slikarstvo grafita trotoara i prostornih objekata       165‐176             

- Benksi                                                                                                           165‐167 - Edgar Miler                                                                                                  167‐168 - J.R.                                                                                                                 168‐170 - Majkl Kališ                                                                                                    170‐171 - Feliče Varini                                                                                                 172‐173 - Bernard  Pra                                                                                                 173‐174 - Eduardo Rolero i Kurt Veliner                                                                  175‐176 

      IX Uljano slikarstvo na platnu – hiperrealizam                                          176‐254         

  a. Slikarstvo u manirizmu  176‐188 b. Stil‐lajf – mrtve prirode  188‐191 v.  Tamno slikarstvo Karavađa  191‐197 g.  Iluzionisti Kornelijus Gijsbrehtus i Van Hohstraten  197‐208 d.  Fantastika Jeronimusa Boša i Pietera Brojgela starijeg  209‐216 đ   Đovani Arčimboldo i Žos de Momper  216‐222 e.  Dijego Velaskez i Francisko Goja    222‐230 ž.   Žak Luj David   230‐235 z.  Impresionisti i  Mejbridž   236‐245            i.   Paja Jovanović, Uroš Pedić i Stevan Aleksić   245‐251 j.   Marsel Dišan i Etjen Žil Mare   251‐253 

    X  Salvador Dali i Rene Magrit   254‐288          

a. Pere Borel del Kazo  254‐254 b. Renesansni umetnici inspiracija Dalija   254‐269 v. Magritov sirealizam   270‐274 g.   Slikari Hiperrealizma   274‐288 

1

Uvod u prostorni dizajn

U eri elektronskih medija potrebno je sagleda proces razvoja pojedinih grana umetnos , sa pozicije predmeta Prostorni dizajn. Sagledavanje nema cilj da uspostavi hronologiju razvoja umetničkog stvaralaštva koje bi doveli do današnjeg kulturološkog ili tehnološkog iskoraka, već, da ponudi pregled - bitnih momenata u razvoju likovnih umetničkih formi, pre svega skulpture i slikarstva ali i oblike kompleksijeg stvaralaštva u koje spadaju i dela primenjene umetnos , gde se misli na scenografi ju i kos mografi ju, krea vno stvaralaštvo teatra, bez koga ni an čko ni renesansno, ali ni savremeno pozorište ne bi funkcionisalo, kao ni kasnija sedma umetnost - fi lm.

Arhitektura je stvaralaštvo koje najmanje podnosi improvizaciju pošto se oslanja na egzak-tne nauke koje podrazumevaju izuzetno široko znanje prak čnih i teorijskih iskustava u obliko-vanju trodimenzionalnog prostora, pored vajarstva, koje je namenjeno kreiranju objekata ili fi gu-ra vnog 3D sveta. Stvaraoci slikarskih dela danas ne robuju ideji da gledaocima prikažu po svom najboljem znanju I umeću, kako treba da izgleda npr. naslikana kuća, portre ili pejzaži, pošto je fotografi ja, kao nova umetnička forma, iznedrena iz likovnog stvaralaštva, (kamera opskura), to učinila bolje i uspešnije.

Od 19, veka slikarstvo, skulptura, arhitektura i grafi ka nadopunjuju sadržaje fotografi jom, nekad kao pomoćnom, nekad kao ravnopravnom stvaralačkom, formom a poslednjih decenija 20, veka nosećim elementom slike, skulpture I grafi ke, ali i scenografi je i kos mografi je.

Arhitektonska, skulptorska i slikarska ostvarenja su idealni eksponen klasičnih likovnih umetnos u okviru umetničkih disciplina Prostornog dizajna. Nepotrebno je iznosi sve opšte-poznate činjenice o istorijskom razvoju arhitekture jer je logično, da se u ovom udžbeniku neće troši prostor i vreme na podatke i činjenice, koje su studen već usvojili kroz ranije predmete iz oblas umetnos i dizajna kojim su ovladali. Pominja izgradnju piramida, mesopotamskih zigu-rata ili grčkih hramova i slične činjenice iz istorije civilizacije i umetnos , bi značilo trošenje resur-sa i potcenjivanje dos gnu h studentskih znanja. Među m, između značajnih dela iz navedenih oblas , nekad je potrebno, radi plas čnijeg objašnjenja vra se na ona ostvarenja iz Prostornog dizajna, koja kao umetnička dela nisu kroz istoriji umetnos - dovoljno eksponirana - iz razoga, što se u ranijim sagledavanjima dela koja zadiru u svet iluzija i op čkih varki, utkanih u oblast 3D stvaralaštva - nisu izučavana ili nisu do danas bila sagledavana na adekvatnom nivou umetničkog stvaralaštva. Agresivno postavljene žablja ili p čija perspek va, u začetku su plasirane kroz strip, potom kroz animirani da bi se logično javile i ustalile u igranom fi lmu. Retko se, među m, u slikarstvu - klasičnom obliku umetničkog stvaralaštva - navede ostvarenje h karakteris ka - kao što je to na primeru tavaničnih slikarskih kompozicija Gverčinija - Aurora.

Takva slikarska ostvarenja su u ranijim Istorijama umetnos do pre par decenija, zaobilaže-na u širokom luku - baš zbog sadržaja navedenih likovnih elemenata. Gverčinijeva Aurora, za razliku od dotadašnjih, kao da je pozajmljena iz fi lmskih rakursa. Puna je oštrih skraćenja i odmah je jasno da se radi o tavaničnkoj slici. Razlika u odnosu na ranije kvadrature je vreme od čitavih 450 godina. Gverčinijeve fi gure su pokretljivije, lepršavije i vazdušas je od baroknih te ostavljaju u sak lebdenja - što je u fi lmu pos gnuto - tek pre pola veka.

Ono što danas karakteriše 3D – stvaralaštvo je pre par decenija bilo svrstano u kič koji nije umetnos , odnosno to jeste kvazi umetnost - kojom se odlikuje naše savremeno naivno slikarst-vo, kopirajući tzv. alpski kič prenesen u ravničarski prostor, postaje prijemčljiv mladima - jer umetnost kiča je kod nas kao i Pop-Art, nastala tokom sedme decenije 20, veka.

2

Zato će se naši studen , suoči sa delima iz istorije arhitekture, skulpture i slikarstva, za koje će nekad potraži objašnjenje preko interneta o nekim pomenu m referentnim delima a i drugim delima h stvaralaca. Tako na primer, Lizipov Bokser, oblikovan je u doba Aleksandra Velikog, (3.vek p.n.e.) svojim naturalizmom, emo vnim nabojem i vid-nim otocima po licu koje kao da pred nama bubre - pronađena u osmoj deceniji 19, veka, predstavlja delo koje je prećutno svrstano u kič, ali pošto je to Lizipovo ostvarenje, ni vrhunski stručnjaci istorije kulture i umetnos neće sebi doves u poziciju da - delo hele-nis čkog majstora svrstaju u kič !

Ni jedan s l arhitekture nije tako fascinirao svojom monumentalnošću i mis ciz-mom, kao što je to izgradnja go čke katedrale - spomenik kulture sam’ po sebi, u koji su sadržinski ugrađene skulptura, reljef, fresaka i ikonostasa - nosioca umetnos čitavog perioda, kog’ je na brilijantan način okončao Antonio Gaudi sa nezavršenom katedralom Barcelone - Sagrada familiom.

Istorija umetnos se ranije držala jednostavnog obrasca koji je dela slikarstva, skulp-ture i arhitekture delila - na umetnost i kič. Po m merilima bi barokni vajar Bernini ili arhitekte secesije Gaudi, pre nešto više od pola veka bili svrstani u majstore kiča a me bi o njihovim delima bilo rečeno apsolutno sve! Velikani fotografi je Niepsi i Dager iskristal-isali su svoj pronalazak fotografi ju, formu zarobljenog trenutka, ne slutećii da će samo če ri decenije posle Mejbridža preko nje – načini prodor u svet pokretnih slika, koje su kratkim zapisima iz života zabeležili braća Limijer, iskoris vši novu umetnost za dokumen-tarnost, da bi nedugo potom - fi lm ušao u svet iluzije u kom je i danas. Nova umetnost se utkala u neoklasicis čke, secesijske, impresionis čke i ostale s love savremene umet-nos , koja je likovnim umetnos ma dala dimenziju stvaralačkog čina, koju umetnost 3D može nadopunjava neslućenim mogu-ćnos ma. Normalno, kao svaka grana umetnos I fi lmska je prošla kroz svoje razvojne faze, da bi zadnje dve decenije 20, veka sjedinjena sa animiranim fi lmom prešla u 3D trodi-menzionalni oblik u kome je kada razložimo spojeno umetničko iskustvo: arhitekture, vajarstva, slikarstva likovne grafi ke i grafi čkog dizajna te teatra iz toga kos mografi jom i scenografi jom sa fotografi jom, animiranim i igranim fi lmom.

Navedeni oblici umetničkog delovanja su se neminovno sjedinili sa tehničkim saz-nanjima, kakva su npr, u renesansi i baroku imali Leonardo da Vinči ili u baroku Đanloren-co Bernini, koji su pored svoje umetnos anatomije, slikarstva ili arhitekture i vajarsva bili ceremonijal majstori na dvorovima na kojima su stvarali, ugrađujući u ceremonije, veliki broj vlas h tehničkih iskustava I inovacija, sa smislom za režiju i protokol, zaključno sa vatrome ma, kojima se i danas uz – asistenciju digitalnih vizuelnih efekata I elektronske muziku - završavaju sve značajnije manifestacije.

Autor

3

I Kolosalne statue i umetnost iluzija od an kek do danas

Tokom predistorijskih civilizacija bilo je više različi h primera upotrebe Iluzionizma ali to nisu bile prave forme iluzija, već im je namera bila da fasciniraju i zastraše, u cilju odvraćanja od mogućih osvajačkih ambicija susednih civilizacija. Činjenica da su sakralni objek bili monumentalnih dimenzija svedoči u prilog tome, koliko se posvećivalo pažnje predstavljanju svojih bogova i vladara. Hramovi i piramide u Egiptu to najbolje potvrđuju. Slična je situacija na prostorima Mesopotamije, gde su utvrđeni gradovi i hramovi, takođe bili kolosalnih dimenzija, s m’ što su materijali korišćeni za njihovu gradnju, proistekli iz podneblja u kome su i podizani.

Ono što ubrajamo u monumente koji su bili na javnim prostorima većih dimenzija, sa željom da fasciniraju, su i monumentalne fi gure, koje su nekad imale i funkcionalnu ulogu, kao npr. Kolos sa Rodosa, spomenik na ulasku u gradsku luku Mitraki, koja je povezivala združene gradove Rodosa - statuom an čkog boga sunca – Heliosa.

Monumentalnu statuu Kolosa, osmislio je vajar sa Rodosa, Ares. Osnova statue je građena od mermera, a pri njenom podizanju, prvo su isklesana stopala, potom članci i tako postepeno sve do glave, da bi se na kraju namon rala bronzana prevlaka, učvršćena gvozdenim ojačanjima. Podignuta je na ulazu u luku Mitraki, na Rodosu, između 292 - 280 p.n.e. Kolos je postupno građen, a oko njega je izgrađena rampa koja je posle uklon-jena. Završeni Kolos bio je visok 33 m. Kolika je bila visina statue, svedoči zapisi Plinija Starijeg: Kada je statua tokom zemljotresa polomljena, i srušila se na zemlju, grupa od 5 ljudi je sa ispruženim rukama - jedva mogla da opaše prste na ruci Kolosa. Po dostupnim podacima stajala je na ulazu u luku ukupno 56 godina, a njeni delovi su ležali razbacani naokolo vekovima. Kada je povedena akcija da se Kolos obnovi, navodno se na preporuku prvosveštenika od toga odustalo. Faraon Ptolomej III je ponudio da obnovi kip, ali je i ta ponuda bila odbijena. Gotovo 1000 godina je statua ležala prelomljena, dok 654 godine, Arapi nisu napali i osvojili Rodos. Pokupili su ostatke polomljenog Kolosa i prodali ih u Siriji. Delovi kipa su otpremljeni na 900 kamila. Delo je proglašeno za jedno od 7 svetskih čuda, an čkog sveta.

4

Film istovetnog naziva iz 1961, u režiji Serđa Leona, sa glumicom Leom Mesari. Radnja fi lma započinje dolaskom junaka Dariosa (R. Kajlena) na Rodos u posetu stricu Lizipu (Dž. Rigald), 280 p.n.e. Na ostrvu se istovemeno zašava izgradnja kolosalnog kipa Heliosa čuvara luke, jer su njeni stanovnici isplanirali savez sa Feničanima.

Jedan od najprizna jih apstraktnih slikara, Čeh Fran šek Kupka, u mlados je po imaginaciji i po an čkim opisima, naslikao niz uljanih slika sa istorijskim temama, od ko-jih jedna prikazuje njegovo viđenje Kolosa, iz 1906. Pored po opisu verne rekonstrukcije monumenta, prikazao je dvokolicu sa četvoropregom, koja povezuje ostrvo i njegovog zaš tnika Heliosa. Slika se nalazi u Centru za modernu I savremenu umetnost u Pragu. Drugi, široj javnos pozna ji autor, Španac Salvador Dali, je u svoj opus uvrs o i ovu temu - an čku kolosalnu skulpturu. Za razliku od Kupkinog panoramskog sagledavanja, on je izuzrtno dobro prikazao tzv. Žablju perspek vu, koja je polovinom 20, veka, kada je delo prezentovano, bila prisutna još samo u tzv. devetoj umetnos - stripu.

Fran šek Kupka, Kolos sa Rodosa, ulje na platnu, 1906. Salvador Dali Kolos sa Rodosa, ulje na platnu, 1954.

Ima mnogo istorijske građe o tome kako su izgledale kolosalne statue Zevsa ili A ne, na Partenonu ili drugim lokacijama, ali za predmet su važniji monumen , sa delimično sačuvanim delovima, i sa mogućim naznakama rekontrukcije - od postojećih segmenata h monumenata. U Rimu je sredinom, prvog veka, bila podignuta kolosalna statua Nero-

na, od 34 m, koja se po zapisima, nalazila do Arene u nastajanju, pa se spekuliše da je po njoj nastao naziv - Koloseum. Uz tu srušenu statuu, podignuta je oko 315, kolosalna

5

statua Konstan na, koja se nalazila na Kaptolu - a od koje, su preostali segmen - u Pala deli Konservatori.

Muzej Kapitola u Forumu čuva delove kolosalne statue Konstan na Velikog u sedećem položaju iz 315. koja se nalazila kod Koloseuma - gde je danas njegov slavoluk. Britanski fotograf snimljen kraj ostataka monumenta, pomaže u sagledavanju njegove veličine. Levo i desno pokušaji rekonstrukcije kompletnog monumenta

Glava Kipa slobode na izložbi u Parizu 1878 - Proslava pri postavljanju monumenta Kip Slobode sa Ist Ajlenda

Kip Slobode je spomenik u Njuorku, poznat pod ofi cijelnim nazivom Sloboda osvetl-java svet. Monument je visok 46,5 m, čemu treba doda još 46,9 m, visoko postolje. Vrh je 93 m. visine nad zemljom. Težak je 205 tone. U obimu je kip 10,6 m, usta su široka 91 cm, a kažiprst je dug 2,4 m. Kruna sa sedam zraka, je simbol slobode koju zrači na 7 mora u 7 kon nenata. Nalazi se na ostrvu Ist Ajlend kao poklon Francuske, SAD-u, Iz 1886. Skulpturu je uobličio Frederik Bartoldi, a unutrašnju konstrukciju je izradio čuveni Gustav Ajfel, projektant Ajfelove kule. Crno - beli snimak prikazuje proto p Kipa Slobode, na svetskoj izložbi u Parizu ...

Želja čoveka da upravlja prirodom nigde nije tako očito prezentovana kao u Mount Rušmoru, odakle nas, uklesani u stene posmatraju kolosalni likovi bivših predsednika SAD-a: Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Teodora Ruzvelta. Monumentalne granitne skulpture iz Južne Dakote kod Kejstona, simbolišu prvih 15 decenija istorije SAD-a. Likovi skulptura su visoki 18 m, a čitav kompleks pokriva površinu od 5 kvadratnih kilometara, na 1,745 m. nadmorske visine.

6

Maunt Rašmor je postao nacionalni spomen-park, SAD, 1925. Proglašen je nacionalnim, spomenikom pre nego što je uopšte počela njegova izgradnja(1927). Nalazi se u Južnoj Dako , u Crnim brdima. Likovi predsednika ukle-sani su 150 metara, iznad doline koja se nalazi pod stenama, dok je visina klesanih likova, oko 20 m. Grandiozni poduhvat novog svetskog čuda je koštao aprosimak vno, oko milion dolara

Skulpture je klesao američki vajar danskog porekla Gatzon Buglim, koji je sa 60 go-dina, ušao u ovaj projekat 1927, godine. Kao sin danskog mormona - bigamiste, želeo je da ostavi nešto upečatljivo svojoj domovini. Tokom rada u Džordžiji na sličnom projektu u planinama Ston Maunta, započeo je klesanje konjičkih bareljefa monumentalnih dimen-zija - generale Lija, i ostalih generala velikana konfederacije. Počeo je sa dubljenjem na velikoj površini planinske stene 1923, dle ma i mašinskim čekićima, dok u radu nije počeo da koris dinamit. Dok je Borglum radio na Stoun Moun nu, istoričar Dvejn Robinson iz Južne Dakote ga je pose o i upoznao sa idejom o mogućem grandioznom spomeniku Američkim predsednicima, na Mount Rašmoru, u okviru Blek Hila u Južnoj Dako . Vajar je shva o da je predloženi projekat značajnije ostvarenje od uklesavanja generala Lija u stenu sa generalima konfederacije u Džordžiji, i tokom 1925, započinje pripremne radove na projektu, u svom ateljeu.

Getzon Burglim je dobio slobodu u prezentaciji likova i izboru lokacija za njihovo uklesavanje. Tokom raskrčivanja terena, on je obavio posao nadzornog organa. Penjao se na gotovo sve okolne planine, da bi pronašao najbolje sagledavanje budućeg dela iz vazduha, tražeći ugao za uklesavanje likova sa poprsjima, insis rajući na detaljima, koji se nisu mogli vide sa zemlje.

Gazton Borglum u ateljeu, na merdevinama pred gipsanim proto pom - monumenta u stenama Blek Hila. Na snimku je očigledno da se još nije iskristalisala ideja - koja dva predsednika, pored Vašingtona i Linkolna treba da budu predstavljena na monumentu.

7

Njegov projekt Mount Rašmora, 1927-1941, tekao je u etapama, uz obilje poteškoća, pošto su kamene gromade prkosile njegovim idejama. U jeku najvećih radova, postavl-janja i raskrči-vana, miniranja i slično, na gradilištu spomen-obeležja je bilo preko 400 radnika. Njegov pokušaj, da sa lika budućeg portreta Tomasa Džefersona, ukloni suvišne delove stene, morao se reši upotrebom dinamita, što je učinjeno i prilikom uklanjanja dela stene sa čela predsednika Vašingtona, gde se takođe morao posluži eksplozivom.

Džon Huzer je bio Gutzonov pomoćnik - klesar, radeći u prvim godinama klesanja, da bi se, posle sedam godina, okrenuo radu na vlas m skulpturama. Kada ga je Huzer na-pus o, Burglim je taj izuzetno važan deo rada posla klesanja predsedničkih likova poverio sinu Linkolnu, koji se posve o očevom projektu, kao pomoćni klesar čitavog monumenta. Kako je monument nastajao na svim nivoima, Mount Rašmor je bio prepun radnika. Rad sa kamenorescima Linkoln je nastavio i posle očeve smr 1941, završavajući poluizvedene likove do i preko 70 posto, od generalnog proto pa, koje je Burglim prikazao na gipsanom originalu.

Za predmet Prostornog dizajna važan je način korišćenja i primene monumenta, kao i ugao pod kojim se delo prezen ra, vodeći računa o aktuelnos dela u savremenim tokovima. Tako je tokom boraka u Holivudu, slavni engleski režiser Alfred Hičkok u zaplet svog fi lma iz 1959, Sever-severozapad, uključio i likove predsednika Amerike uklesane u Južnoj Dako .

U svom ranijem stvaralaštvu Gatzon Buklin je već radio likove Vašingtona i Linkolna, a ubrzo je doznao da se ovim portre ma trebaju pridoda - likovi predsednika Tomasa Džefersona i Teodora Ruzvelta.

8

Radnja fi lma je slična današnjim akcionim trilerima, bazirana na zameni iden teta, koja se desila stručnjaku za advertajzing, Rodžeru Tornhilu, direktoru marke nške agencije iz Njujorka, (Keri Grant), koji je kidnapovan od grupa gangstera, a koga su oteli inostrani agen , misleći da je u pitanju agent CIA - Džordž Kaplan ...

Na plakatu fi lma u stenu je uklesan, iza američkih predsednika i lik engleskog režisera Alfreda Hičkoka (u elipsi)

Jadan od svojih projekata Gatzon Borglim, nije uspeo da realizuje, a to je statua Hrista u kolosalnoj veličini, mada su, po rečima sina Linkolna, postojali nacr sa skicama i predlozima na kojim planinama je to ostvarivo ... Ali na drugom kraju Američkog kon- nenta, u Brazilu, na brdu, iznad Rio de Ženeira drugi su istrajali u postavljanju statue

Hrista. Kolosalna statua Hrista Spasitelja, prikazuje Isusa na brdu Korkovado nad Rio de Že-

neirom. Skulptura je visoka 39,6 m, od čega je postolje 9,5 m. sa težinom oko 700 t., a nalazi se na 709 metara nadmorske visine. Izgrađena je od armiranog betona i stearita. Ideja o gradnji religio-znog spomenika (simbol hrišćanstva) se javila 1859. Predlog su dali don Pedro Marija Bos i princeza Izabela. Ideja je opet razmatrana 1921. kada se bližila 100 - ta godišnjica nezavisnos . Što se če idejnog projekta I realizacije spomenika to su dva imena, umetnik Karlos Osvald, čiji je dizajn spomenika usvojen, i francuski vajar Pol Landovski, koji ga je izvajao.

9

Statua Hrista Spasitelja je kolosalni kip sa likom Isusa, koji sa brda Korkovado (700 m)., bdi nad glavnim gradom Brazila - Rio de Ženejirom. Lepotom i dimenzijama dominira jednim od najlepših zaliva na svetu, visoko nad morem i brdom megapolisa skladno uklopljen u okolinu, statua Hrista Spasitelja, postao je prepoznatljiv simbola Ria i Brazila. Spomenik je najveći na svetu u s lu ART DEKO-a, a ujedno i pe kip sa likom Isusa na svetu. Ideja o gradnji je začeta polovinom 19, v., a zamisao je oživela 1921, godinu pre 100 g. Brazilske nezavisnos (1822),na što spomenik podseća.

Dvadeset hiljada građana je 1922, potpisalo pe ciju tadašnjem predsedniku Pezoeu, tražeći izgradnju spomenika Hristu Spasitelju. Realizacija izgradnje je službeno započela postavljanjem temelja iste godine. Zanimljivo je istaći, da su se u to vreme mnoge verske zajednice bunile pro v gradnje statue, pošto spomenik predstavlja simbol katoličanstva. Takođe se tvrdilo da je gradnja statue nepotrebna i da bi takav kip bio pokazatelj estetsk-og neukusa. Pre no što je određen konačni dizajn skulpture, ponuđena su razna dizajner-ska rešenja, od jednostavnog prikaz krsta, ili verziju Isusa koji drži krst, ili krst i globus.

Za konačnu verziju kipa od armiranog betona i stea te, meke metamorfne stene, među najzaslužnijima su bili dizajner Etore da Silva Kosta i francuski vajar Pol Landovski,

10

koji je izradio delove skulpture u Francuskoj. Izrada, izgradnja i postavka statue na brdu Korkovado, trajala je od 1926-31., pet godina. Treba spomenu da su za vreme postavl-janja statue, radnici i građevinski materijal dopremani do mesta gradnje željeznicom. Ta-kođe, zanimljivo je istaći da za vreme izgradnje i postavljanja statue - nijedan radnik nije poginuo, što se objašnjava kao dobar znak i čudo.

Na Mamajevom Kurganu, brdu nad Volgogradom, na lokalitetu epske Staljingradske bitke, izgrađena je kolosalna statua Majke Otadžbine, monumentalno delo posvećeno herojskoj odbrani Volgograda, (ranijeg Staljingrada), u kojoj je izginulo oko milion sta-novnika Rusije, boraca, ljudi, žena i dece – kao i 150.000 nemačkih vojnika. Spomenik de-luje moćno, zastrašujuće zbog neverovatnih gabarita, pošto je statua alegoričan lik Majke Otadžbene, koja poziva u bitku za odbranu domovine.

Poklič iz usta kamene skulpture, demonstracija je odlučnos sovjetskog naroda da istraje i nastavi borbu i posle pobede u Staljingradskoj bici. Skulptura je ukupno visoka 85 metara a visina same skulpture je 52 metara, dok je mač nad njenom glavom dug 33 metra.

Velika pobeda sovjeta nad fašizmom, koja je započela porazom u bitci za Staljingrad (danas Volgograd), 1943 godine, obeležena je ovom kolosalnom statuom, visine od 83 metra - Majke Otadžbine -1967 godine

Ogromna statua teži 8 hiljada tona, a postolje koje viri iz zemlje svega 2 metra, je vis-ine 16 metara što je blizu petospratne zgrade. U podizanje spomenika je utrošeno 5500 tona betona i 2400 tona metalne armature. U samoj skulpturi je kostur od armiranog betona, sa komorama, koje drže zategnute sajle - smeštene u samoj statui.

Da bi pos gao drama čnost i dinamičnost, autor skulpture i kompleksa Jevgenij Vuče ć, sovjetski vajar srpskog porekla, poslužio se lepršavim ogrtačem – an čke boginje Nike – koji se uvija iza njenih leđa, formirajući peševe ogrtača u obiku krila. U pokliču na juriš, usta statue su otvorena - što se ne prak kuje i nije uobičajno kod monumentalne ali ni standardne skulpture.

Prema podacima koji oslikavaju atmosferu u kojoj je stvaran proto p kolosalne stat-ue, je svedočenje modela, koja je pozirala za ovu snažnu i upečatljivu skulpturu. Ona živi i radi u Volgogradu, a zove se Valen na Izotova. Nekad je bila kelnerica u hotelu Volgograd,

11

u koji su svraćali pozna umetnici tog vremena, koji su stvarali u duhu soc - realizma. Valen na je pozirala Jevgeniju Viktoroviču Vuče ću, za monument sa 26 godina, i uprkos pro vljenju muža i konzerva vne sredine, bila je model Majke Otadžbine - za tri rublje na sat. Kao i u najvećem broju slučajeva pozirala je gola, a umesto mača u ispruženoj ruci Vuče ć joj je dao da drži letvu. Kada je bilo otvaranje spomenika, Autor je na pitanje nov-inara pričao kako mu je pozirala vlas ta žena. Vuče č je možda pravio spomenik po svojoj ženi, ali su ruke, noge, grudi i bedra i lice - Valen ne Izotove.

Kao inspiracija za Majku otadžbinu, Juraju Viktoroviću Vuče ću, poslužila je Nika pobednica.

II An čka skulptura Grčkih polisa i Rima

An čka grčka skulptura je prepuna izuzetno vrednim umetničkim delima, koja započinje klasičnom grčkom skulpturom, a teče od 5 veka p.n.e. Predhodna, arhajska skulprura, je obilovala ukočenim i sta čnim skulpturama poput egipatskih ili mesopo-tamskih, a oblikovane su - da se delo moglo sagleda samo sa određenog mesta - na op malni način.

Najznačajniji vajar tzv, strogog perioda, je Poliklet, koji je izvajao bronzanu skulpturu Doriforos (kopljonoša). Oslonac skulpture je baziran na stojnom stopalu, dok drugim, tek do če postament vrhovima prs ju.

Ova inovacija Polikleta je - kontrapost stav, prirodni položaj oslonca na jednoj nozi - koji je ravnoteža – između pokreta i mirovanja. Tim stavom, skulptura je izašla iz arha-jskog perioda. Sem razmaknu h stopala, fi gura ima različitu visinu kolena, bokova, sa polu-profi lom, i slobodno opuštenim rukama, uz telo.

Ovom statuom Poliklet je promovisao uzor skulpturu - grčki kanon, kojeg je opisao u svom delu o umetnos . Po Polikletu, lepota razmere je odnos delova tela prema telu i njihov međuodnos - prema celini. Taj međuodnos, podrazumeva da se glava 7x - nalazi u visini tela, a visina sadrži 10 šaka, dok stopalo ima 3 širina dlana. Poliklet je ovim propor-cijama - skulpturama dao idealizaciju portreta grčke skulpture, koje uvek imaju specifi čni grčki nos, i meke usne. Gotovo istovremeno u A ni su nastale prve skulpture slobodnih pokreta, bronzani Posejdon i Mironov Diskobolos.

Mironov rad je, primer izbora pravog trenutka - kratkog zastoja pred snažni zamah, koji ruku sa diskom dovodi u najviši položaj, do momenta - kada će ga naglo izbaci i hit-nu u daljinu. Autor je sažeo niz pokreta u jedinstvanu pozu, najkarek ris čnijih pokreta pri izbačaju diska, čemu je predhodilo izuzetno dugo i uporno ponavljanje.