1. DRAVNI SEKRETARIJAT ZA UNUTRANJE POSLOVE FNRJ U P R A V A DRAVNE BEZBEDNOSTIIII odeljenje

2. NEMAKA OBAVETAJNA SLUBA VB E O G R A D19 5 8 3. v NEMAKA OBAVETAJNA SLUBA U OKUPIRANOJ JUGOSLAVIJI USTAKA NDH 4. UVOD Teritorija gotovo cele Hrvatske, Sretna i Bosne i Hercegovine bila je u periodu 19411945 godine pod naroitim reimom. Dok su neki delovi Jugoslavije bili dodeljeni njenim susedima, a drugi potpali pod nemaku vojnu okupacionu upravu, - prostrana oblast izmeu Drave i Jadranskog Mora, Sutle i Dunava predata je na upravu ustaama, malobrojnoj faistiko-teroristikoj grupi, ije je rukovodstvo, sa d-rom Antom Paveliem, na elu, godinama i emigracije delovalo protiv opstanka zajednike drave jugoslovenskih naroda. Tu je stvorena tzv. Nezavisna Drava Hrvatska, kojoj su okupatori priznali pravni status formalno samostalne i suverene drave. U novoj dravi ustae su zavele svoj nacifaistiki reim. Ustvari je teritorija pod njihovom upravom od samoga poetka bila optereena tekim hipotekama. Tu je, pre svega, bila Italija, koja je jo u predratnim godinama, u elji da se uvrsti na, Balkanu, teila da razbije Jugoslaviju i da granicama svoje faistike imperije obuhvati njen hrvatski deo. Godinama je ona podravala Pavelia i njegove ustae, davala im azil i potpore i to, najzad, naplatila time to je 1941 godine, ugovorom sa ovim svojim tienicima, prisvojila velike delove Dalmacije, a pored toga obrazovala vojnu okupacionu upravu gotovo nad polovinom NDH. No i Trei Reich, mada je svome italijanskome savezniku priznao na recima celu NDH kao njegovu interesnu sferu, vrio je najneposredniji uticaj na vladauji administrativni i politiki aparat i meao se u sve oblasti ivota te nove dravne tvorevine. U Zagrebu, Pavelievoj prestonici, potajno se uz uvanje svih diplomatskih i saveznikih spoljnih formi vodila 5. borba izmeu Berlina i Rima oko dominacije nad satelitom koji su Hitler i Mussolini sporazumno bili stvorili. Pri osnivanju NDH, Trei Reich se rukovodio prvenstveno eljom da u velikim delovima okupirane i razbijene Jugoslavije uspostavi takav poredak koji e mu omoguiti da to pre oslobodi svoje divizije za rat protiv SSSR, koji je neposredno pretstojao. Reenje sa Pavelievom NDH bilo je zamiljeno i kao jedan od puteva koji e to omoguiti. Meutim narodni ustanak, koji je od leta 1941 godine poeo da zahvata sve vee i vee oblasti rasparane Jugoslavije, spreio je da se ta zamisao ostvari. Ustaki dravni aparat, nametnut silom, nije bio u stanju da se nosi sa valom narodnog otpora i revolta. Pavelieva NDH postala je popritem borbi, u koje su, radi ouvanja bitnih interesa Hitler-ove Nemake, morale u sve veem broju da se angauju i jedinice Wehrmacht-a. Kapitulacija Italije, u jesen 1943 godine, izazvala je potrebu jo veeg vojnog angaovanja. Pavelieva vlast, od samog poetka vie formalna nego stvarna, pretvorila se naposletku u fikciju, o kojoj se samo u ogranienoj meri vodilo rauna. Na celoj teritoriji NDH nemake su jedinice, u koje je bilo delom ulanjeno i neto silom mobilisanog hrvatskog ljudstva, vodile bezuspenu borbu protiv NOV i POJ, protiv narodnog ustanka, koji je zahvatio celu zemlju. Tu su, nakraju, ove Hitler-ove divizije i pretrpele svoj slom. U ovom etvorogodinjem razvoju, od pobede sila Osovine nad starom Jugoslavijom do kapitulacije njenoga pobednika, obavetajna slube Treeg Reich-a imala je na teritoriji NDH vrlo vanu ulogu i u svom politikom, i u svom vojnom vidu. Na tome su tlu angaovane sve organizacije i grane aparata Treeg Reich-a koje su se bavile obavetajnim radom. Obavetajna sluba se pojavljuje kao samostalna politikoinformativna delatnost, kao orue politike, kao pratilac vojske i kao vaan policisko-bezbednosni faktor. Ona istupa i u ofanzivnim i u defanzivnim oblicima. A pored toga, naroito u poslednjim fazama rata, u njenom radu sve vie dolaze do izraaja zadaci na planu diverzije. Moglo bi se rei da ni u jednoj drugoj oblasti na teritoriji stare Jugoslavije nije nemaka obavetajna sluba dejstvovala u tolikom mnotvu vidova, sa toliko sloenim zadacima i sa tolikim udelom u politikoj i vojnoj delatnosti 6. Treeg Reich-a kao eva drava.nateritorijikoju jeobuhvatalaPaveli-Gotovo celi taj ogromni aparat i sve njegove mnogostrane delatnosti, svi oni razni oblici u kojima se pojavljivala nemaka obavetajna sluba u NDH, bili su usretsreeni protiv jednoga protivnika: protiv pokreta narodnog osloboenja, koji je, pod vostvom KPJ, vodio rat za slobodu. Ostali objekti kojima se ova sluba bavila sve su vie padali u zasenak pred tim njenim glavnim zadatkom. Prikaz delatnosti nemake obavetajne slube u NDH otuda je svojim najveim delom u isto vreme i prikaz jednog vida uzuladnih tenji Treeg Reich-a da ugui oslobodilaku borbu jug oslov enskih naroda. 7. I POLITIKI OKVIRI OBAVETAJNE DELATNOSTI 1. Trei Reich i ustaka drava a) Stav nemakih inilaca prema NDH Odluivi, 27 marta 1941 godine, da napadne Jugoslaviju, Hitler je ve u svojim prvim naelnim direktivama povukao jasnu razliku izmeu stava koji ima da poslui kao temelj nemakoj politici prema Hrvatskoj i stava koji Trei Reich treba da zauzme prema ostalim delovima Jugoslavije. U toku narednih dana je u razradi osnovnih Hitler-ovih nareenja ova razlika produbena. Strategiskim planovima, operativnim zapovestima i politikim direktivama proizilim iz Hitler-ove odluke teilo se da se iskoristi nezadovoljstvo koje je u Hrvatskoj postojalo prema beogradskom velikosrpskom centralizmu i da se snage hrvatskog graanskog profaistikog separatizma upotrebe kao uesnici u politikoj i vojnoj likvidaciji Jugoslavije. Celokupni nemaki propagandni aparat dobio je nalog da radi na isticanju i podjarivanju toga separatizma. Nemaka tampa se, zajedno sa ostalim sredstvima propagande, sva stavila u slubu toj liniji. Osnovne dikertive OKW-a za propagandu koja je imala da prati nemaku vojnu akciju protiv Jugoslavije takoe su istakle naelno razliito' tretiranje Hrvatske od postupka koji je predvien za ostale delove Jugoslavije. Preavi na likvidaciju jugoslovenskog problema voj nim sredstvima, politika Treeg Reich-a je stvaranje izdvojene hrvatske drave proglasila jednim od ciljeva svoje akcije. 8. Trebalo je da obrazovanje te dravne tvorevine obezbedi odluku o konanom razbijanju Jugoslavije. U tim danima je, dakle, Berlin imao jasno pred oima dva cilja: prvi, da uniti Jugoslaviju kao dravnu celinu i, drugi, da omogui hrvatskim buroaskim nacionalistima da stvore svoju dravu. Meutim na koji bi se nain ova dravna tvorevina imala formirati, koji bi faktori u graanskom separatistikom taboru bili pozvani da sprovedu t a j zadatak i da u Hrvatskoj preuzmu vlast, kakve bi granice njihova drava trebalo da ima, -- u svemu tome je bilo i lutanja i nejasnoa. Usretsreena sve do 27 marta 1941 godine na nastojanje da Jugoslaviju uklopi u politiki sistem Trojnoga pakta i uverena da e ova nastojanja biti krunisana potpunim uspehom, politika Treeg Reich-a nije imala izraen plan za ovu alternativu. No ako Trei Reich nije imao u tome trenutku jasnih pogleda o buduem politikom sklopu planirane hrvatske drave, drugi osovinski partner, Italija, za taj je sluaj ve imao i konkretnih planova i politiku ekipu kojoj je trebalo poveriti da te planove sprovede u delo. Zato je u prvom odgovoru Hitler-u, koji ga je izvestio o odluci da napadne Jugoslaviju, Mussolini servirao svome savezniku svoga tienika, d-ra Antu Pavelia, i njegove ustae. Mada je, u naelu, Hitler smatrao da hrvatski deo Jugoslavije treba da potpadne pod italijansku uticajnu sferu, ipak Mussolini-jev predlog nije odmah prihvaen. Istina, u Berlinu su vrhovne ustanove Treeg Reich-a odmah stupile u vezu sa nekim od emigriranih ustakih prvaka, pa je, naprimer, Artukovi u tu svrhu ak doveden najhitnijim putem iz Budimpete. Ali Ribbentrop je, nastojei da stekne neposredno informacije za jedno reenje koje bi odgovaralo i nemakim interesima, uputio u Zagreb svog obavetajnog poverenika za posebne zadatke Edmund-a Veesenmayer-a. iva politiko-obavetajna igra koja se u tim danima, poetkom aprila 1941 godine, plela u Zagrebu oko raznih pretstavnika graanskih i reakcionarnih separatistikih struja prikazana je ve opirno na drugom mestu 1 ). U n j u su bili upleteni, sem Veesenmayer-a, jo i pretstavnici RSHA Kob i Nassenstein, kao i istaknuti pripadnik Spoljnopolitikog ureda ') Nemaka obavetajna sluba u staroj Jugoslaviji. 9. STVARANJE TAKOZVANE NEZAVISNE DRAVE HRVATSKEJo pre nego to se Paveli vratio iz Italije, u Zagrebu je 10 aprila 1941 godine Slavko Kvaternik proglasio Nezavisnu Dravu Hrvatsku" pod zatitom nemakog oruja. U tim danima je uz njega bio Ribbentrop-ov pretstavnik d - r Edmund Veesenmayer. Kao vojskovoa" NDH, Kvaternik je uz Pavelia bio n a j z n a a j n i ja linost, ali je 1942 godine pao u nemilost i otada iveo, kao emigrant, u Slovakoj i Nemakoj. Levo: P'aveli (sedi) sa K v a ternikom; desno: Veesenmayer 10. NSDAP Walter Mallettke. Ideja je bila da se, u prvome redu. pridobije za politiku saradnju d-r Vladimir Maek i njegova Hrvatska seljaka stranka (HSS), s tim da Maek preuzme titularnu vlast u hrvatskoj dravi, o ijem je formiranju u Berlinu odlueno. Kada je Veesenmayer stupio u dodir sa Slavkom Kvaternikom, najistaknutijim pretstavnikom ustake linije koji se nalazio tada u Zagrebu, on nije skrivao da Berlin smatra d-ra Maeka pogodnim ovekom za preuziman j e politike odgovornosti i inicijative. O Paveliu se izraavao nepovoljno-, nabacivi, navodno, ak da je uo kako ovaj nije sasvim normalan. Ipak, kombinacija sa d-rom Maekom nije se ostvarila jer je ovaj otiao u Beograd i stupio u vladu generala Simovia. Njegov odlazak iz Zagreba, 4 aprila 1941 godine, bio je konani signal za Berlin da prihvati italijanski plan sa Paveliem. Veesenmayer se potrudio da u samo raanje hrvatske marionetske drave uplete i nemaki politiki uticaj, ne osporavajui pritom da Trei Reich priznaje Italiji primat prema njoj. On je pratio Kvaternika na razgovore za d-rom Maekom, koji se iz Beograda ve posle nekoliko dana bio vratio u Zagreb. Bio je uz Kvaternika kada je ovaj preko zagrebakog radija proglaavao formiranje hrvatske drave, a ve je tada dobio na pregled i saglasnost pismo kojim se Paveli obavezao Mussolini-ju, pre nego to je ono upueno faistikom diktatoru. Ustaka garnitura kojoj je poverena ovako osnovana drava nije bila edo nemake politike. Njene veze sa ustaama bile su, sve do formiranja NDH, neuporedivo slabije od odnosa koji su Pavelia i njegove ljude vezivali sa faistikom Italijom. Naroito od 1935 do 1936 godine, Trei Reich je u svojoj politici prema Jugoslaviji igrao na kartu beogradskog velikosrpskog buroaskog centra. Ustaka emigracija u Nemakoj nije bila znatna. Posle stvaranja intimnijih odnosa izmeu beogradske vladajue buroaske klike i Berlina, ona je velikim delom i otpremljena sa teritorije Reich-a. Oni njeni pretstavnici koji su ostali u Nemakoj nisu imali veze i dodira sa vanijim politikim iniocima. Meutim zanimljivo i znaajno za dalji razvoj dogaaja jeste da je Gestapo sa ustakim emigrantima na nemakom tlu odravao veze ak i kada se slubena politika Treeg Reich-a za njih vie nije interesovala. 11. Za odravanje te veze bio je Gestapo odredio posebnog funkcionera, Hans-a Helm-a, kasnijeg policiskog oficira za vezu u Beogradu. Ustaama, ije je hapenje i izruenje traila tadanja jugoslovenska vlada poto je bila stvorila bliske politike odnose sa Berlinom, Gestapo je omoguavao da se u Nemakoj zadre prikriveno ili da nesmetano otputuju u druge drave. Da bi se pravilno razumele okolnosti koje su pratile raanje Pavelieve drave, ve ovde treba pomenuti da je nemaka obavetajna sluba sa ustakim i drugim separatistikim elementima hrvatske graanske reakcije odravala veze bez obzira na slubenu liniju koje se do 27 marta drao Trei Reich u svojim odnosima prema Jugoslaviji. U Nemakoj su bili povezani sa Gestapo-om d-r Mladen Lorkovi i, posle njega, Vilko Rieger. Iz Graz-a je SD radio obavetajrio sa grupom ustaa, meu kojima je naroito bio istaknut Slavko Kvaternik. U Zagrebu su ile obavetajne veze prema grupi rezervnih i aktivnih oficira iji je istaknuti lan bio Marijan Dolanski, a i prema vazduhoplovnom kapetanu Vladimiru Krenu. Abwehr je u Zagrebu imao svog visokokvalifikovanog agenta, novinara d-ra Hermann-a Proebst-a. Iz Bea je tamonji rukovodni otsek SD-a odravao obavetajne veze sa propagandistikim elementima u Zagrebu preko pripadnika tamonjeg nemakog generalnog konzulata, Otta Mitterham mer-a. Spoljnopolitiki ured NSDAP takoe je pleo niti u tome pravcu. Sve te veze, ma koliko da su pored svoje obavetajne imale i izvesnu politiku vrednost, ipak nisu dopirale do onih vrhova Treeg Reich-a u kojima se politiki odluivalo. Razvojem stvari na koje zvanina nemaka politika nije raunala u svojim kombinacijama prema Jugoslaviji, veze raznih nemakih obavetajnih ustanova prema zagrebakim graanskim politikim iniocima postale su i politiki veoma zanimljive. Kada je formirana ustaka drava, nemaka politika je morala u stvarnom i personalnom pogledu prema pojedinim problemima vezanim za tu novu tvorevinu tek da stekne svoje odreene poglede. U tome se, prirodno, morala osloniti u nedostajanju dovoljno izgraenih politikih veza u prvo vreme prvenstveno na rad obavetajnih organa. Veesenmayer, vie obavetajac nego diplomata, vie izvrilac poveri jivih tajnih zadataka nego politiar, kumovao je kao ek- 12. sponent Treeg Reich-a formiranju NDH. Preputajui, istina, Italiji prvenstvo u NDH, Nemaka je ipak gledala da sauva i obezbedi u njoj svoja politika uporita. A ta je uporita sebi stvorila tamo gde je njena obavetajna sluba ve bila prokrila puteve i stvorila veze. U razvoju politikih odnosa izmeu Pavelieve drave i Hitler-ove Nemake, obavetajni element je igrao izvanredno vanu ulogu. Vie nego igde na teritoriji raskomadane Jugoslavije, u NDH je nemaka obavetajna sluba obavljala i politiku delatnost. Vie nego igde je nemaka politika tu bila proeta obavetajnim elementima. Hitler-a je, u vezi sa obrazovanjem ustake drave, interesovalo jedino brzo i temeljito razvijanje i likvidiranje J u goslavije. Bilo mu je stalo do brisanja jednog inioca koji je pretstavljao izvesnu smetnju u njegovom strategiskom raunu, usmerenom prema napadu na SSSR koji je pretstojao. Bio je spreman da se tom novom dravom ne bake dalje, ve da je ostavi politikom uticaju i politikoj dominaciji svoga saveznika Mussolini-ja, kome je trebalo dati neku satisfakciju, neki politiki uspeh da bi se ublaila njegova surevnjivost prema jaem partneru Osovine. To je dolo do izraaja i u instrukcijama koje je primio Siegfried Kasche, visoki f u n k cioner Hitler-ove SA, odreen da bude poslanik Treeg Reich-a u NDH. Kasche, linost o kojoj e biti jo mnogo rei, bio je prvobitno predvien za poslanika u Beogradu, s tim da doe na mesto Viktor-a von Heeren-a. U meuvremenu izmeu ovog naelnog reenja i njegovog izvrenja bilo je nestalo drave u kojoj je trebalo da Kasche reprezentuje Trei Reich. Tako je ostalo da on poslanikuje u onome to je preostalo od Jugoslavije: u marionetskoj dravi Pavelia i njegovih ustaa. Instrukcije u pogledu politike koju ima da zastupa na svome poloaju u Zagrebu Kasche je dobio 19 aprila 1941 godine, kada ga je Hitler primio u svome specijalnome vozu, negde u tajerskoj. Taj je voz sluio kao sedite Hitler-ovog Glavnog stana za vreme nemakih vojnih operacija na Balkanu. Hitler-ova uputstva Kasche-u bila su kratka i kulminirala su u isticanju potrebe da se vodi rauna o izvesnoj suverenosti NDH, da se izbegne takvo aktivno meanje koje bi moglo dati Italiji povoda za nezadovoljstvo i da se nastoji na rezvijanju nemako-hrvatskih trgovinskih odnosa. Pritom je u 13. prvome redu za Trei Reich bio zanimljiv izvoz boksita za nemaku ratnu industriju. Najzad, Hitler je traio da bude obezbeen saobraaj preko hrvatske teritorije prema nemakim trupama u Srbiji i Grkoj. Ako zvanina linija, odreena sa najvieg mesta Treeg Reich-a, nije isticala veu politiku zainteresovanost za novu dravnu tvorevinu, iz stvarnih poteza proizlazi da je ta zainteresovanost ipak dola do izraaja. Ribbentrop je, naprimer, naloio Kasche-u da najhitnije otputuje u Zagreb, kako bi tamo stigao pre svih ostalih stranih diplomata ukljuujui i italijanskog poslanika i time od prvoga trenutka stekao vaan poloaj, a u isto vreme naglasio i samom tom brzinom vanost koju Nemaka pridaje Pavelievom reimu. Pitanje granica NDH bilo je jedno od prvih koje je pretstavnik Treeg Reich-a u Zagrebu raspravio sa vladom kod koje je bio akreditovan. Ugovorom izmeu NDH i Nemake utvrena je slovenako-hrvatska granina linija. Hrvatski je suverenitet priznat nad teritorijom Bosne i Hercegovine, a u pogledu razgranienja sa Italijom Paveliu je ostavljeno, shodno optim linijama nemake politike, da se sporazume neposredno sa Italijom. Prema okupiranoj Srbiji NDH je, po odobrenju Berlina, svoju granicu utvrdila jednostranim aktom koji je Reich zvanino primio na znanje i time de facto priznao. Na taj je nain stvorena NDH, pri emu je za njeno obrazovanje, njen teritorijalni opseg, njen naci-faistiki sistem i za sve zloinake konsekvence bio u najveoj meri odgovoran Trei Reich. Nije svrha ovoga rada da prui prikaz drutveno-politikog sistema u NDH; dovoljno je ovde konstatovati da se taj sistem stvorio i izgraivao pod najneposrednijim uticajem nemakog nacistikog sistema, te da je pretstavljao primenu toga sistema na lokalne uslove u Hrvatskoj. U brutalnom sprovoenju terora i izvravanju masovnih zloina, po krvolonosti i sadizmu, naci-faizam je u Hrvatskoj u svom ustakom obliku, nadmaio svoj nemaki uzor. S obzirom na takvu situaciju u NDH i na osetljivost glavnog nemakog ratnog partnera, Italije, i priznanje njene sfere interesa, Hitlerova naredba o potovanju hrvatskog suvereniteta, dobija sasvim odreeno znaenje (obziri prema Italiji i preputanje stanovnitva neovenom ustakom teroru). U ovim politikim odnosima kapitulacija Italije pretstavlja prelomnu taku. Dotle je moglo politiki jo biti govora 14. o tome da Nemaka, makar teoriski, potuje prea prava Italije u NDH i da se zbog toga ne eli meati u stvari unutranje politike. Posle povlaenja Italije iz rata NDH je u potpunosti potpala pod nemaku politiku kontrolu. Ta se kontrola izrazila u potpunom slubenom podravanju Pavelia lino i njegovih ustaa, uz istovremenu ekonomsku eksploataciju do krajnjih granica mogunosti, uz preuzimanje vojske i andarmerije NDH u nemake ruke i faktiko svoenje ustake drave na status okupirane teritorije. Karakteristino je da je i u ovoj situaciji Paveliev reim, oslonjen na nemake bajonete, i dalje sprovodio takav teror i masovno istrebljivanje, da to pretstavlja najstranije poglavlje hitlerovske vladavine na Balkanu. *Ulaenje u problematiku NDH nije stvar ove studije. Meutim potrebno je ukazati na sloenost elemenata koji su sainjavali vodei sloj i davali fizionomiju ovoj dravnoj tvorevini. Bez toga se ne mogu pravilno razumeti i oceniti ni potezi i delatnost nemake obavetajne slube na hrvatskome tlu. Kao najekstremniji i najorganizovaniji pretstavnik hrvatskih nacionalista, njegovo naci-faistiko krilo, ustaki pokret bio je dobio vlast iz nemakih ruku. Ali ni on nije bio u sebi jedinstvena politika grupa, niti su ustae bile jedini politiki elemenat u NDH koji je stajao na pozicijama nacionalistikog separatizma. Apstrahujui razne nijanse razaznaju se u ustakoj organizaciji n a j m a n j e dva potpuno jasno formirana krila: jedno radikalno i drugo umerenije. Prvo su sainjavali elementi koji su bili proveli mnoge godine u emigraciji i koji su kolovani u raznim teroristikim logorima u Italiji, fanatizovani i eljni vlasti. Drugo krilo su formirali ljudi koji su dobar deo svog politikog ivota proveli u zemlji, pripadali buroaskim odnosno imunijim sitnoburoaskim krugovima i bili manje skloni radikalnim politikim merama i otvorenom kriminalu. Razlika izmeu ova dva krila nije bila naelna i bitna. Ona se sastojala pre u pitanju metoda, a naroito u pitanju koja e od dve klike drati vlast. Izmeu ova dva krila vo- 15. ena je podmukla borba, koja je ila i do meusobnog fizikog unitenja. Dalje, zasebnu grupu sainjavali su oficiri koji su nikli iz redova hrvatske buroazije i elementi koji su proizili iz ostataka hrvatske aristokratije. Uz njih valja ubrajati i one konzervativne graanske krugove koji su zadrali, i pored vie od dve decenije ivota u Jugoslaviji, svoje stare simpatije za nekadanju Austro-Ugarsku. Pripadnici, ovih krugova, nastrojeni separatistiki i antijugoslovenski, svesrdno su prihvatili NDH mada nisu bili ustae. tavie, prema ustatvu su se odnosili slino kao nemaki oficirski kor i nemaka konzervativna buroazija prema Hitler-u i NSDAP. Kritikovali su reim smatrajui da su ustae nedozrele za voenje drave, da su po veini nekulturni razbijai i avanturisti i si., a pritom su tom istom reimu sluili, primali od Pavelia poloaje i odlikovanja, titule i nagrade. Ovaj je element teio oivljavan j u davno potonulih austro-ugarskih tradicija, to se izrazilo, nap rimer, i u austriskom kroju domobranske uniforme. Po svome mentalitetu, pripadnici tih krugova gledali su u Treem Reich-u neku vrstu naslednika habzburke monarhije. Oseali su se blii Nemcima naroito austriskim nacistima nego narodu kome su pripadali. Posebnu kategoriju pretstavljalo je malograansko vostvo HSS, poev od d-ra Maeka pa do tunkcionera raznih organizacija te stranke po selima. Uglavnom su i oni svi prihvatili ideju o razbijanju Jugoslavije i o posebnoj hrtavskoj dravi. Razlika izmeu njih i ustaa bila je u tome io su smatrali da vlast treba da pripadne njima, a ne nesumnjivo malobrojnijoj ustakoj garnituri. Prilian broj bivih aktivnih pripadnika HSS priao je ustakoj vlasti kako bi u njoj dobio izvestan udeo, drugi su stajali u opreznoj opoziciji prema Pavelievom reimu, dok je samo jedan, relativno mali, deo priao NOP-u. Treba pomenuti i crkvene i klerikalne krugove kao> posebnu kategoriju, mada je iz tih redova naroito deo niega klera bio aktivan i u ustakom pokretu, a pojedinci su nosili ak i ultake oficirske inove. Vii kler je bio oprezniji, ne stavljajui sve na jednu kartu, pogotovu kada se uskoro uvidelo da je ustaka drava osuena na skori slom i kada se i Vatikan bio u veoj meri politiki identifikovao sa stvarju za- 16. ELEMENTI USTAKE DRAVENDH je u svome vrhu bila sastavljena od raznorodnih elemenata, ali proetih zajednikom mrnjom protiv jugoslovenske d r avne celine i ideje o bratstvu juogslovenskih naroda. Pored P a velievih ustaa, jak uticaj imao je katoliki kler, a isto tako ostaci austrougaski orijentisanog oficirskog kora, reakcionarna b u r oazija i deo muslimanske buroaske reakcije. Fotografija p r i k a z u j e pretstavnike vladajue klike NDH na jednoj sveanosti. Sleva: sarajevski nadbiskup ari'; domobranski general Luki; ef civilne uprave" Aleksandar Benak stariji;; pretstavnik nemakog W e h r macht-a; d - r Hivzija Gavran-Kapetanovi, muslimanski reakcion a r n i politiar 17. padnih saveznika. Ipak je i vostvo katolike crkve u NDH, sa zagrebakim nadbiskupom r-rom Alojzijem Stepincem na elu, bilo prihvatilo Pavelievu dravu, izjavilo joj svoju lojalnost i aktivno saraivalo s njom. Za deo ustakih nasilja, naroito u vezi sa prinudnim preobraanjem pravoslavnoga ivlja u katolicizam i istrebljivanjem pravoslavnoga ivlja, snosi punu odgovornost i katoliko svetenstvo. Najzad, kao posebnu, ali u sebi snano iznijansiranu grupu treba pomenuti i muslimansku reakciju Bosne i Hercegovine. Prihvativi bez prigovora komadanje Jugoslavije, njen vei deo je nastojao da ostvari sopstvene autonomistike i separatistike tendencije, pa i onda kada su bile uporene protiv Zagreba. Jedan deo bio se identifikovao- sa ustatvom. Daleko ba prelo okvir ove knjige uputanje u podrobnije analiziranje raznih elemenata koji su davali Pavelievoj NDH njen politiki lik. Uglavnom, uza svu sloenost reakcionarnih buroaskih i malograanskih elemenata, zajedniki su im bili antikomunistiki i uopte antinarodni karakter, pozicije separatizma i ideja o razbijanju Jugoslavije. Razlike su se pojavljivale u detaljnijim koncepcijama, a naroito u uzajamnom osporavanju prava na iskljuivu vlast. Prema ovako sloenoj strukturi sloja koji je nosio NDH, razjedinjenog u pojedinostima i slonog u naelu, nali su se pretstavnici raznih nemakih ustanova i politikih linija. Ako su elementi NDH bili raznorodni i esto meusobno zavaeni, nije ni na nemakoj strani prema njima stajala jedinstvena koncepcija i nedvosmisleno odreena politika. Hitler-ova linija, po kojoj je u NDH politiko prvenstvo pripadalo Italiji, nije smela biti naruena. Ali u okviru te linije bila su moguna skretanja. Direktive su se mogle tumaiti, u svojoj primeni, na razne naine. A u tom tumaenju i primenjivanju izvesne linosti i ustanove mogle su otii vrlo daleko od osnovnih postulata koje je bio Hitler postavio. To> je vailo, uglavnom, do italijanske kapitulacije. Posle n j e nije vie bilo osovinskog partnera, prema kome je trebalo* imati obzira. Razlike u gledanju nemakih inilaca u NDH ispoljavale su se naroito u razliitom stavu prema ustakoj vlasti i Paveliu lino. Na drugome mestu smo1 se ve upoznali sa tendencijom raznih ustanova Treeg Reich-a za samostalnim politiziranjem 2*19 18. i sa strukturnim uzrocima koji su ovu tendenciju omoguavali i davali joj potsticaja (v. Obavetajna sluba Treeg Reich-a). I u NDH je ona dola do potpunog izraaja. Tu se naroito, mogu razlikovati, kao nosioci raznih politikih shvatanja o NDH i o ulozi Treeg Reich-a u njoj i prema njoj, ovi nemaki inioci: nemako poslanstvo u Zagrebu sa Siegfried-om Kasche-om na elu; Wehrmacht, pretstavljen s jedne strane generalom Glaise-om von Horstenau-om, a s druge komandantima operativnih trupa na terenu; kompleks SS-a i Sipo i SD-a, koji je obuhvatao kako njegove pretstavnike u samoj NDH, tako i njegove vrhovne ustanove u Nemakoj, a u kome je bilo izvesnih meusobnih nijansa; Volksdeutscher-i u NDH sa voom narodnosne grupe Branimirom Altgayerom na elu; najzad, nemake okupacione rukovodne ustanove u Srbiji koje su, inae u retkoj slozi i saglasnosti, sve zauzele po mnogim pitanjima negativan stav prema ustakoj dravi i njenoj politici.Najvaniji politiki faktor Treeg Reich-a u NDH bio je, nesumnjivo, Siegfried Kasche, nemaki poslanik, ija je uloga daleko prelazila okvir u kome se obino kreu delatnost i uticaj diplomate akreditovanog pri stranoj vladi. Kasche je stigao u Zagreb 20 aprila 1941 godine, u pratnji Edmund-a Veesenmayer-a. Ovaj je imao da ga dovede u vezu sa glavnim linostima novoga reima, sa kojima se ve poznavao. Poslanstvo u Zagrebu je od samoga poetka obuhvatalo neuobiajeno velik broj osoblja. Bilo je podeljeno na ova odeljenja: politiko, trgovinsko, kulturno, konzularno, referat za tampu, personalni referat, narodnosni referat i kancelariju. Sem toga su mu dodeljeni ataei, i to: vojni, vazduhoplovni, mornariki, policiski, umarski i za radnu slubu. Pod nadzorom i rukovodstvom poslanstva stajali su Nemaki nauni institut i posebna ustanova za vrbovanje radnika. Samo poslanstvo je, prema jednom nepotpunom spisku iz kraja 1941 godine, imalo 132 slubenika, a verovatno ih je bilo i vie. Pored konzularnog odeljenja poslanstva u Zagrebu, konzularnim stvarima bavili su se jo i konzulati u Sarajevu, Dubrovniku i Vinkovcima. Sarajevski konzulat je imao svoju ispostavu u Banj oj Luci. 19. USTAE KOD NADBISKUPAOdmah posle kapitulacije stare Jugoslavije vratili su se iz emigracije, zajedno sa Paveliem, ustaki teroristi. Zagrebaki n a d biskup Stepinac priredio im je p r i j e m i banket. Na fotografiji: Stepinac okruen ustakim povratnicima" 20. Nemako poslanstvo u Zagrebu postalo je ubrzo centrom koji je vrio najsnaniji uticaj na sva zbivanja u Pavelievoj dravi. tavie, Kasche lino je pretstavljao gotovo najvaniju politiku aktivu kojom je Paveli raspolagao u svom unutranjem politiziranju i u svom odnosu prema Treem Reich-u i njegovim rukovodiocima. Nasuprot kritiara ustakoga reima kojih je bilo sve vie i koji su se sve glasnije javljali u politikim krugovima Hitler-ove Nemake i u samoj Hitler-ovoj okolini, Kasche je do k r a j a istupao kao borac za Pavelia, za ustaku vlast u NDH i za interese ustake organizacije. Uporno je odbijao ma kakvu politiku mogunost izvan ustakog reima. Naroito se klonio svakog dodira sa d-rom Maekom i ostalim rukovodiocima HSS. Za odnos izmeu Kasche-a i P a velia, a u isto vreme i za uticaj koji je on vrio u unutranjoj politici NDH, karakteristina je njegova izjava prema kojoj se on sa Paveliem sporazumeo . . . o beskrvnom eliminisanju pripadnika male hrvatske nacionalsocijalistike grupe koju je vodio Slavko Govedi, a koja je, navodno, spremala nekakav dravni udar protiv ustake vlasti. Uopte se moe smatrati da je Kasche imao pregled i tanu sliku o svakom zakonskom nacrtu koji bi ustaki reim pripremao. Njegov je uticaj iao tako daleko da je ak poimenino odreivao lanove vlade NDH koji bi imali da idu na teren i da tamo dre propagandistike sastanke i zborove. Vredi se zadrati malo due na linosti ovoga oveka, koji je u najveoj meri saodgovoran za sve to se zbilo pod ustakim reimom na hrvatskom tlu, zbog toga to je merodavno uticao na politiku ustake drave. Siegfried Kasche je pripadao Hitler-ovim jurinim odredima SA, u rangu njihovog generala (Gruppenfuehrer) i efa SA u Hannover-u. Prilikom Hitler-ovog obrauna sa Roehm-om, on je bio jedan od retkih preivelih viih funkcionera SA, zahvaljujui sluaju. Sa diplomatijom nije imao nikakve veze sve do 1941 godine. Ribbentrop, kritikovan iz partiskih redova kako u svoj diplomatski aparat nije uveo dovoljno pripadnika i eksponenata NSDAP, a sporei se pritom oko uticaj a u vrhu Treeg Reich-a sa efom SS-a Heinrich-om Himmler-om, uveo je nekoliko rukovodilaca SA u Ministarstvo inostranih poslova. Ovim potezom je eleo, s jedne strane, da utia one kritike, a, s druge, da uini potez protiv Himmler-a, & 21. za koga je SA pretstavljala crvenu krpu. Time je Hitler-ov ministar inostranih poslova eleo da odgovori, gestom koji je bio tipian za njegov mentalitet, na stalne napade i kampanju nipodatavanja koja je protiv njegove linosti i njegove politike voena iz redova vostva SS-a. Uglavnom, SA-generali su tada postavljeni na poloaj poslanika u Bukuretu, Bratislavi, Budimpeti i Sofiji. Kasche, predvien za Beograd, doao je po slomu stare Jugoslavije na elo nemakog diplomatskog pretstavnitva u Pavelievoj NDH. Ogranien i tvrdoglav, a pritom nimalo ne poznavajui zemlju u kojoj je imao da deluje, problematiku jugoslovenskog prostora i evropskog Jugoistoka, pa ak i bez optih poimova o meunarodnoj politici, Kasche je ubrzo po svome dolasku u Zagreb stao potpuno na pozicije ustake vlade. On se sa njom, a naroito sa Paveliem, identifikovao u upravo grotesnoj meri, tako da je najozbiljnije o tome reimu govorio kao o neemu emu i on pripada. Tako je, naprimer, izjavio jednom prilikom nekom drugom visokom nemakom funkcioneru, pri raspravljanju o izvesnom politikom pitanju, da mi to ne moemo prihvatiti, podrazumevajui pod ovim mi ne nemaku vladu koju je u Zagrebu pretstavljao, ve ustaku vladu kod koje je bio akreditovan. Podrugljivi nadimak ustae broj jedan koji mu je nadenut u nemakim politikim krugovima, Kasche je smatrao nekom vrstom priznanja i pohvale ili poasne titule, ne oseajui aoku koja je u nadimku bila sadrana. Zadrtim fanatizmom branio je, koliko je god mogao, ustaki reim od svih kritika iz nemakog tabora, nastojei da sprei ili ogranii sve pokuaje drugih nemakih ustanova i funkcionera koji bi teili da suze slobodu akcije Pavelieve vlade ili da skue njene kompetencije i njenu suverenost. U tim svojim nastojanjima nije imao uvek uspeha. Wehrmacht i SS su praktiki uzeli pod svoju potpunu kontrolu hrvatsko domobranstvo i dobar deo policiskog aparata NDH, vrei i regrutacije hrvatskih dravljana, izvodei vojne operacije i egzekutivne zahvate, a sprovodei uz to i svoju posebnu lokalnu politiku bez mnogo obzira prema vlastima NDH. Ipak je Kasche uspeo da sauva svoga prijatelja Pavelia i njegove ustae na vlasti u Zagrebu, protiv svih energinih nastojanja drugih nemakih inilaca koji su hteli da taj, reim 22. USTAA BROJ JEDAN"Nemaki Reich je u Hrvatskoj pretstavljao, u svojstvu poslanika, SA-general Siegfried Kasche. Ovaj se u tolikoj meri identifikovao' sa ustakim reimom da je u nemakim krugovima potsmeljivo nazivom ustaom broj jedan". Na fotografiji: Kasche pred Paveliem prilikom p r e d a j e akreditiva 23. za koga je SA pretstavljala crvenu krpu. Time je Hitler-ov ministar inostranih poslova eleo da odgovori, gestom koji je bio tipian za njegov mentalitet, na stalne napade i kampanju nipodatavanja koja je protiv njegove linosti i njegove politike voena iz redova vostva SS-a. Uglavnom, SA-generali su tada postavljeni na poloaj poslanika u Bukuretu, Bratislavi, Budimpeti i Sofiji. Kasche, predvien za Beograd, doao je po slomu stare Jugoslavije na elo nemakog diplomatskog pretstavnitva u Pavelievoj NDH. Ogranien i tvrdoglav, a pritom nimalo ne poznavajui zemlju u kojoj je imao da deluje, problematiku jugoslovenskog prostora i evropskog Jugoistoka, pa ak i bez optih poimova o meunarodnoj politici, Kasche je ubrzo po svome dolasku u Zagreb stao potpuno na pozicije ustake vlade. On se sa njom, a naroito sa Paveliem, identifikovao u upravo grotesnoj meri, tako da je najozbiljnije o tome reimu govorio kao o neemu emu i on pripada. Tako je, naprimer, izjavio jednom prilikom nekom drugom visokom nemakom funkcioneru, pri raspravljanju o izvesnom politikom pitanju, da mi to ne moemo prihvatiti, podrazumevajui pod ovim mi ne nemaku vladu koju je u Zagrebu pretstavljao, ve ustaku vladu kod koje je bio akreditovan. Podrugljivi nadimak ustae broj jedan koji mu je nadenut u nemakim politikim krugovima, Kasche je smatrao nekom vrstom priznanja i pohvale ili poasne titule, ne oseajui aoku koja je u nadimku bila sadrana. Zadrtim fanatizmom branio je, koliko je god mogao, ustaki reim od svih kritika iz nemakog tabora, nastojei da sprei ili ogranii sve pokuaje drugih nemakih ustanova i funkcionera koji bi teili da suze slobodu akcije Pavelieve vlade ili da skue njene kompetencije i njenu suverenost. U tim svojim nastojanjima nije imao uvek uspeha. Wehrmacht i SS su praktiki uzeli pod svoju potpunu kontrolu hrvatsko domobranstvo i dobar deo policiskog aparata NDH, vrei i regrutacije hrvatskih dravljana, izvodei vojne operacije i egzekutivne zahvate, a sprovodei uz to i svoju posebnu lokalnu politiku bez mnogo obzira prema vlastima NDH. Ipak je Kasche uspeo da sauva svoga prijatelja Pavelia i njegove ustae na vlasti u Zagrebu, protiv svih energinih nastojanja drugih nemakih inilaca koji su hteli da taj x reim 24. .USTAA BROJ JEDAN"Nemaki Reich je u Hrvatskoj pretstavljao, u svojstvu poslanika, SA-general Siegfried Kasche. Ovaj se u tolikoj meri identifikovao sa ustakim reimom da je u nemakim krugovima potsmeljivo nazivom ustaom broj jedan". Na fotografiji: Kasche pred Paveliem prilikom p r e d a j e akreditiva 25. uklone kao pre svega politiki nezreo i zato nepogodan za nemake interese. Isto tako je i do kraja uspeo da sauva politiku fikciju o nezavisnosti NDH, koja je, ustvari, za Trei Reich i njegove vojne interese pretstavljala, naroito u zavrnim fazama rata, optereenje. I za najtee ustake zloine nalazio je opravdanja i sva zverstva i masakre proglaavao umesnim ili bar razumljivim protivmerama protiv neprijatelja ustatva. Kasche je na ovaj nain ne samo branio reim kod koga je bio akreditovan nego se, tavie, povezivao sa niim u nizu prilika radi spreavanja mera koje bi druge nemake ustanove nameravale da sprovedu u NDH, a koje bi ile nautrb fiktivnom suverenitetu te dravne tvorevine. Pritom se nije libio ni da ue u otvoren sukob sa monim aparatom SS-a (naprimer oko pitanja formiranja muslimanske SS-divizije u Bosni). Za uklanjanje svoga najistaknutijega protivnika meu nemakim eksponentima u Zagrebu, generala Glaise-a von Horstenau-a, on se koristio i Pavelievom pomou. Krajem oktobra 1944 godine, kada je nemaka pozicija na Jugoistoku ve bila pred potpunim slomom i kada je vei deo NDH ve bio osloboen, Kasche je zahtevao od vrhovnog komandanta Vojne grupe F da se u optenju prema Ministarstvu oruanih snaga NDH, ustakim organizacijama i svima ostalim vlastima i ustanovama NDH vodi rauna o hrvatskom suverenitetu. Jo u februaru 1945 godine pokuao je Kasche da obrazuje, u zajednici sa Ministarstvom inostranih poslova NDH, neku vrstu zajednike spoljnopolitike informativne slube. Za razumevanje nemake politike prema NDH i okvira u kojima se kretala obavetajna sluba Treeg Reich-a na toj teritoriji, poznavanje linosti, gledita i delatnosti Kasche-a od bitne je vanosti. Uprkos toga to je najvei deo NDH pretstvaljao operativno podruje na kome su stvarnu vlast vrili, dobrim delom, pretstavnici Wehrmacht-a, uprkos apsolutnoga uticaj a Treeg Reich-a na celokupnu politiku ustakoga reima, ipak su zahvaljujui Kasche-u sauvani izvesni obziri prema formalnoj suverenosti ustake dravne tvorevine i ulozi Pavelia kao njenoga efa. *Drugi vaan faktor Treeg Reich-a u NDH pretstavljali su rukovodioci Wehrmacht-a koji su bili na raznim poloaji- 26. ma u Hrvatskoj ili su na njenoj teritoriji komandovali operativnim jedinicama. Tu je glavnu ulogu igrao general d-r Edmund Glaise von Horstenau^koji je postavljen za Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj. O njemu, njegovim politikim shvatanjima i, naroito, o njegovoj vrlo znaajnoj politiko-obavetajnoj ulozi bie kasnije iscrpno rei. Na ovome mestu treba istai da je on, nasuprot Kasche-u, od poetka gledao kritiki na rukovodeu ustaku ekipu, smatrajui je tetnom za nemake interese i uzrokom svih politikih i vojnih tekoa sa kojima se Trei Reich morao nositi u h r vatskom prostoru, a i u drugim delovima raskomadane Jugoslavije. U vojnom pogledu je do u zimu 19411942 godine Nemaka bila relativno slabije zainteresovana za situaciju u NDH. Rat na Istoku apsorbovao je sve njene vojne snage, narodni ustanak u Jugoslaviji jo nije tretiran kao ozbiljan vojni problem kako je to kasnije uinjeno, a italijanske osetIjivosti pretstavljale su prepreku koja se morala uvaavati. Wehrmacht i njegovi pretstavnici davali su savete i ograniene koliine ratne spreme, ali su se uzdravali od pruanja znatnije pomoi NDH za izgradnju domobranstva. Slubeno se smatralo da je ta pomo stvar koju treba da priloi Italija u kolevku nove dravne tvorevine. Meutim krajem 1941 godine ukazala se potreba da u Bosni interveniu nemake vojne snage, a u jesen 1942 godine obrazovana je i ustanova Zapovednika nemakih jedinica u Hrvatskoj sa seditem u Slavonskom Brodu. Postepeno je dolo do sve veeg podreivanja domobrana pod komandu Wehrmacht-a i do stvaranja jedinica sa nemakim rukovodstvom, a hrvatskim ljudstvom. N a j zad je, posle italijanske kapitulacije, cela teritorija NDH potpala u vojnom pogledu pod Vojnu grupu F, ije je sedite bilo u Beogradu. Na toj teritoriji operisala je Druga tenkovska armija pod komandom generala Rendulic-a, iji se tab nalazio u Vrnjakoj Banji. Otada su, praktiki, veliki delovi NDH doli u veoj ili manjoj meri pod stvarnu upravu Wehrmacht-a, pri emu je formalno priznavano i dalje postojanje upravnih vlasti NDH na njima. Vredi pomena da se Wehrmacht pri svojim operacijama u NDH nije pridravao kvote streljanja od 1 : 100 koju je bio u Srbiji naredio general Boehme prilikom svoje kaznene 27. ekspedicije. Ovo je bilo od vanosti ve 1941 godine, kaa^ je 718 peadiska divizija bila prela preko Drine u istonu Bosnu. Glaise von Horstenau i Kasche tada su zajedniki preduzeli akciju kojom je pitanje odmazdi povereno vlastima NDH i propisima koje bi ove izdavale. Tek kasnije je Rendulic ustanovio- kvotu od 1 : 50, ali sa izvesnim ogranienjima.. im se u NDH pojavio Wehrmacht, pojavile su se naporedno s tim i kritike na raun ustake politike i nekih ustakih postupaka. Kritike su se odnosile na teroristike metode i masovne masakre koje su inile ustake jedinice pridruene nemakim trupama. One nisu proizale iz humanih pobuda, ve iskljuivo pretstavljaju posledicu ocene nekih nemakih komandanata da zloinaki postupci i teror nad stanovnitvom mogu u izvesnim sluajevima izazvati suprotno* dejstvo od eljenog, to jest mogu doprineti daljem rasplamsavanju NOB. Komandant ve pomenute 718 peadiske divizije, general Fortner, podneo je jula 1942 godine zahtev Glaise-u von Horstenau-u i vojnom zapovedniku Srbije, generalu Bader-u, da mu se preda sva. komanda i nad ustakim formacijama, koje su dotada postupale sasvim na svoju ruku, a esto i u potpunoj suprotnosti sa interesima i sa operativnim planovima komandanta divizije. Fortner je preduzimao i odreene mere da suzbije sve ono za ta je smatrao da mu moe ometati ispunjavanje zadatka koji je dobio. Tako je naredio da se sprovede istraga protiv komandira jedne ustake ete zbog poinjenih zloina, obrazlaui to da se njegovim dranjem teko ugroava pacifikacija istone Bosne, koja je stajala ivota i nemake vojnike. Nemiri koji su se pojavili u Vlasenici, juna 1942 godine, prema Fortner-u rezultat su zloina koje je poinio taj ustaki oficir. Pokazujui time koji je povod njegove albe od jula 1942 godine, Fortner konstatuje da su ustae u istonoj Bosni ne samo objekt straha ve i duboke mrnje, i da je njihova pojava dovoljna da itava sela odbegnu u umu. Dela koja oni ine pretstavljaju, kako Fortner istie, najbolju propagandu protiv NDH, i to naroito na teritoriji na kojoj se pretstavnici te drave sada uopte mogu odravati jedino pod zatitom nemakog oruja. Fortner zahteva da se protiv ovakvih zloinaca (mislei pritom na ustae) postupi najotrije svima sredstvima i da se izreknu protiv njih najstroe kazne, 28. s tim da one budu i izvrene i javno obznanjene. On tvrdi da e u protivnom prevladati uskoro opte shvatanje da se ova nedela vre uz preutnu toleranciju nemakih jedinica ili ak na njihov potsticaj. U svojoj albi nemaki general istie da njegove jedinice zbog ovakvih postupaka ustaa moraju da se uputaju u nove akcije i da -daju nove rtve, pa se nemaki vojnici pitaju zato njihovi rukovodioci odmah ne interveniu i ne kazne poinioce tih nedela, ve pasivno ekaju da se zbog ovih razviju neredi, koji zahtevaj u ponovnu upotrebu nemakih trupa. Karakteristino je da je Glaise von Horstenau ovu albu doslovce preneo ministru inostranih poslova NDH Lorkoviu, naglasivi da u potpunosti deli Fortner-ova shvatanja. Kao jedna od mnogih, Fortner-ova alba pretstavlja karakteristino miljenje jednog dela rukovodilaca Webrmacht-a o ustaama i njihovoj delatnosti, a pokazuje i sa kojih pozicija i zbog kakvih interesa potie ova kritika. Isto kritiko miljenje delio je i komandant 2 tenkovske armije, general Lothar Rendulic, koga ustae zbog toga nisu trpeli. Rendulic, mada je komandovao svima jedinicama Wehrmacht-a koje su operisale na teritoriji NDH i znatnim delom oruanih snaga NDH, napominje u svojim memoarima da je Paveliu svakako bilo jasno da se njegov reim bez nemakih trupa u zemlji ne bi mogao odrati. On dalje konstatuje da kod Pavelia nije naiao ni na kakvu konstruktivnu ideju kako bi se to stanje moglo popraviti. Rendulic istie da je njegovo dranje prema Paveliu i ustaama izazvalo kritiku Kasche-a i Ribbentrop-a, i naglaava da se u oceni situacije u NDH potpuno saglasio sa Glaise-om von Horstenau-om. Naroite prekore upuivale su ustake vlasti rukovodiocima Wehrmacht-a zbog njihove kolaboracije sa etnicima. Ova kolaboracija je naroito vidno dola do izraaja u Bosni gde su komande Wehrmacht-a istupale u operacijama zajedno sa etnicima, smatrajui ih najsigurnijim saveznicima u borbi protiv NOP-a. Da je ta injenica i dalje komplikovala ve i inae zamreno stanje u NDH, ne treba naroito isticati. Na svaki nain se mnogi pretstavnici Wehrmacht-a na teritoriji NDH pojavljuju kao kritiari ustake rukovodee 29. PACIFIKATORI" BOSNEU NDH su ve od samog poetka njenog postojanja nastali teki unutranji nemiri. Strahoviti progoni srpskog stanovnitva i svih protivnika ustakog reima izazvali su oajniki otpor n a roda. Poziv KP'J na ustanak pokrenuo je narodne mase u borbu za osloboenje. Protiv ustanika u Bosni istupili su zajedniki ustae pod rukovodstvom ustakog pukovnika Francetia (levo) i W e h r macht pod komandom generala F o r t n e r - a (desno). Kuda su n j i hove jedinice prole, ostala su samo zgarita. Ova akcija pacifikacije" sprovedena je naroito u istonoj Bosni 30. ekipe i njene praktine politike, to se ogledalo i u njihovim izvetajima koje su upuivali pretpostavljenim ustanovama u Reich-u. *Trei nemaki faktor u NDH, pored diplomatije i Wehrmacht-a, bio je SS u svojim raznim oblicima. U Zagrebu je, od aprila 1941 godine, funkcionisao Einsatzkommando Sipo i SD-a, koji je bio podreen Einsatzgruppi: u Beogradu. On je 1942 godine zamenjen ustanovom policiskoga ataea pri nemakom poslanstvu, ne bez uea Kasche-a, koji je bio energino traio da se Einsatzkommando povue jer se ne moe dozvoliti da on dejstvuje u suverenoj hrvatskoj dravi. Godine 1943 uputio je Himmler u NDH svoga eksponenta koji je, ustvari, po svome delokrugu i svojim kompetencijama bio Vii voa SS i policije. Da bi se sauvala fikcija suverenosti NDH, dat mu je naziv punomonika Reichsfuehrer-a SS. Tada je ustrojen SS-policiski aparat sa oblasnim ustanovama koje su odgovarale, donekle modifikovanim, voama SS i policije kakve su postojale, naprimer, u Slovenakom Primorju i Istri. Sem toga je u Hrvatsku upuen i jedan zapovednik Sipo i SD-a sa svojim osobljem, koji se pojavljuje i kao ef Einsatzgruppe Sipo i SD-a za Hrvatsku. I ovaj je formirao na teritoriji NDH regionalne ogranke pod nazivom Einsatzkommandi. Te su komande po strukturi i delatnosti bile sline komandama Sipo i SD-a kakve su bile formirane, naprimer, u Sloveniji, naravno, sa izmenama koje je iziskivala specifina situacija na terenu na kome su dejstvovale. Celi ovaj aparat, mada priznajui formalno policisku vlast nadlenim organima NDH, prekrilio je teritoriju Pavelieve drave mreom svojih ustanova, koje su, uglavnom, obavljale obavetajnu delatnost, ali vrile takoe i egzekutivne radnje. Sem ovog aparata pojavio se na teritoriji NDH jo i oruani SS (Waffen-SS), dakle, oruana formacija SS-a, koja je najpre regrutovala Volksdeutscher-e, bez obzira na njihovo dravljanstvo NDH, a zatim i bosanske muslimane, od kojih je formirana jedna potpuna i jedna nepotpuna divizija. Sve ovo je vreno bez ikakvih obzira prema suverenosti, za ije se ouvanje Kasche toliko starao. Pomonik Reichsfuehrer-a SS, SS-general Kammerhof er, organizovao je posebnu andar- 31. meriju, u ijem su sastavu, sem Volksdeutscher-a, bili i hrvatski andarmi. Njemu je podreena i andarmerija NDH u svima operativnim podrujima, a to je znailo, praktiki, u gotovo celoj Pavelievoj dravi. Njegovi se pretstavnici na terenu nisu uzdravali od kritike pojedinih stavova i postupaka ustake vlasti odnosno onog ustakog delovanja za koje su smatrali da ne ide u prilog nemakih interesa. BdS za Hrvatsku, SS-potpukovnik Hermann, smatrao je da je nain na koji ustae upravljaju u NDH u prilinoj meri efektan za nemake interese, a u Kasche-u je gledao eksponenta radikalnog ustakog kursa, protiv koga ustaju sve ostale nemake ustanove u NDH. I ovde se, dakle, pojavljuje isti motiv kao kod generala Fortner-a: iz vesna kritika na raun Pa velia i njegove ekipe prouzrokovana je uverenjem da vladajua ustaka grupa svojim metodima nanosi tetu nemakim interesima, a ne nekakvim humanim ili etikim razlozima. Izmeu Kasche-a, s jedne, i pretstavnika Wehrmacht-a i rukovodilaca SS-a i Sipo i SD-a, s druge strane, postojala su stalna trvenja zbog razliitih ocena i tumaenja o tome ta teti a ta koristi nemakim interesima u NDH. Pobornici jedne linije borili su se protiv zastupnika druge linije. Protiv Kasche-ovih shvatanja istupili su i generali Glaise von Horstenau i Rendulic (ne govorei o njihovim potinjenim komandantima) i punomonik Heinrich-a Himmler-a, SSgeneral Kammerhofer, i BdS Hermann, pa i komandant V SS-ovoskog armiskog korpusa, SS-general Phleps. Oni su vrili i pokuaje u Reich-u, da dovedu do izvesnih izmena u NDH, do smenjivanja Kasche-a, pa i njegovog tienika Pavelia. Meutim Ribbentrop je uporno drao Kasche-ovu stranu. Phleps je, sredinom 1944 godine, lino intervenisao u Hitler-ovom Glavnom stanu kod Himmler-a, pa je tada izgledalo kao da e Kasche biti konano opozvan. Ali ba u to vreme je Paveli doao u posetu Hitler-u i isposlovao ne samo da mu Kasche ostane u Zagrebu ve u isto vreme i da iz Zagreba bude uklonjen njegov i Kasche-ov najvaniji protivnik, general Glaise von Horstenau. Posle ovog poslednjeg neuspeha nastupila je u nemakim ustanovama u NDH rezignacija, a zavladalo je uverenje da se Kasche ne moe maknuti s poloaja, niti promeniti situacija u NDH. Bilo je kritika ustakog reima i od strane pretstavnika nemake manjine u NDH, mada im je ovaj bk> specijalanim za- 32. konodavstvom odobrio posebni javnopravni status i omoguio faktino stvaranje drave u dravi. Oni su smatrali da je ustaka politika izvor sve veeg ogorenja narodnih masa, i negodovali to posledice toga treba da ispataju pripadnici nemake narodnosne grupe. Pritom su zaboravljali koliko su i sami svojim radom i nastupom izazvali to ogorenje protiv sebe. Izvetaji koje je u Berlin SS-ovskim ustanovama za rad sa Volksdeutscher-ima dostavljao voa narodnosne grupe Altgayer moda su u pogledu kritike i prikaza stvarne situacije u NDH potpuniji i zanimljiviji od svih koje su razne nemake ustanove iz Pavelieve drave slale u Reich. *Na raun ustake vlasti i njenih postupaka u NDH naroito su kritiki istupali organi vojne okupacije u Srbiji, smatrajui da takav rad ustaa ugroava vojne interese Treeg Reich-a. Ne dovodei u pitanje opravdanost razbijanja Jugoslavije, formiranja NDH i ostalih osnovnih principa nemake okupacione politike na jugoslovenskoj teritoriji, nemaki rukovodei faktori u Srbiji smatrali su da je ba radi uspeha te nemake politike potrebno obuzdavanje pa i smenjivanje ustake garniture koja je vladala u NDH. Po njihovom miljenju jedna vladajui garnitura koja se nije toliko kompromitovala kao Pavelieva bila bi mnogo korisnija za Trei Reich, ne bi izazivala toliko tekoa i briga koje su padale i na lea nemakog okupatora i uspenije bi doprinela pacifikaciji teritorije na kojoj se razbuktao narodni ustanak. U pogledu ove ocene, rukovodioci Wehrmacht-a u Srbiji potpuno su se slagali sa Glaise-om von Horstenau-om, sa kojim su odravali i veze o tome pitanju. Karakteristian za miljenje koje je vladalo u tabu Vojnog zapovednika Srbije jeste, naprimer, izvetaj koji je februara 1942 godine podneo kapetan Kalmar, pripadnik odeljenja Ic toga taba, poto se vratio sa jednomesenog slubenog putovanja teritorijom NDH. U svome izvetaju Kalmar navodi da su nemaki vojni krugovi u NDH, i to nemaki general u Zagrebu (Glaise von Horstenau) i tamonja Feldkommandantura, zabrinuti poloajem zbog postupaka ustaa. Uz n a b r a j a n j e nekoliko primera tekih masovnih zverstava, u izvetaju se istie miljenje da je za pojavu i razvoj narodnog 33. ustanka u Jugoslaviji umnogome kriva situacija koja zbog tih postupaka vlada u NDH. Kalmar veli da je posmatrao na stanici u Jasenovcu grupe ustaa koje su se tamo smetale u vagone odnosno iskrcavale iz voza. Stajali su tu, veli Kalmar, u oporima i izgledali kao gangsteri, ba uvezeni iz ikaga, koji su bez ikakvih ograda spremni na svako nedelo. Nedisciplinovanost tih ljudi niim se ne moe prevazii. Na k r a j u izvetaja Kalmar daje i objanjenje zato ga, kao pretstavnika Wehrmacht-a interesuju prilike u NDH. On navodi svoj razgovor sa Kasche-om, u kome je ovome ukazao na to da se hrvatski problem ne sme posmatrati izolovano, da ne postoji samo uzajamno dejstvo izmeu prilika u NDH i zbivanja u Srbiji, ve da odatle izviru dejstva i prema celokupnosti nemakih interesa u jugoistonoj Evropi, a da ta dejstva staju ivote stotina nemakih vojnika. Kasche je na ovo1, kako Kalmar navodi, rekao da je svestan da u Hrvatskoj vlada sasvim minimalna manjina, ali da on ipak mora postupati onako kako glasi nalog koji je dobio. tavie, Kasche je izjavio da e podravati ustae ak i ako e vlada za sobom imati samo pola procenta. Izvetaj kapetana Kalmar-a upeatljivo istie razloge zbog kojih su razne nemake ustanove zauzimale kritiki stav prema ustaama i pokuavale da ih uklone s vlasti. U pitanju je bilo uverenje tih krugova, a u prvome redu Wehrmacht-a, koga se to najvie i ticalo, da ustae ne vre svoj posao onako kako to odgovara nemakim vojnim interesima. Motiv za kritike bilo je uverenje da bi kakva druga kvislinka ekipa u Zagrebu mogla na drugi nain voditi politiku, koja bi bila pogodnija za nemake interese, a stajala manje ivota nemakih vojnika. Kritike su, dakle, polazile od sebinog gledanja, s jedne, i od pogrene ocene situacije, s druge strane. One su proistekle iz verovanja da je uzrok narodnom ustanku bilo postupanje sa narodnim masama kakvo su u svojoj dravi zavele ustae. Kao to je Vojni zapovednik Srbije izvetavao Berlin, uglavnom, na liniji citiranog Kalmar-ovog izvetaja, tako isto je i BdS u Beogradu prikupljao materijal o ustakim zverstvima i na osnovu njega obavetavao RSHA. Pravac njegovog argumentisanja ogleda se, naprimer, u izvetaju od maja 1942 godine koji je podnesen, sem RSHA-u, jo i punomoniku 34. Ministarstva inostranih poslova Reich-a u Srbiji, d-ru Benzler-u. Iznevi mnotvo podataka iz NDH prikupljenih od oevidaca, BdS istie miljenje da uzrok nemirima u Hrvatskoj lei u nesposobnosti ustaa da ustroje ispravnu upravu i da obuzdaju muslimanski i ustaki podljudski elemenat (das muselmanische und Ustascha-untermenschentum). Za ustae d-r Schaefer upotrebljava, dakle, onaj isti pogrdni izraz koji je nacistika propaganda stvorila za Jevreje i boljevike 1 ). Postoji, naglaava BdS d-r Schaefer, opasnost da e konano ovaj podljudski elemenat postati opasnost za osovinsku politiku koja e dejstvovati izvan granica Hrvatske, pogotovu to italijanska politika takoe pokazuje samo jedan jasni pravac, a taj je da isturi svoj uticaj sve do maarske granice i da stavi ruku na celu Bosnu i Slavoniju. U drugom jednom izvetaju, upuenom lino efu Gestapo-a Heinrich-u Mueller-u, BdS navodi da usled nepojmljivih zverstava srpsko stanovnitvo u Bosni stie sve vre uverenje da je donesena konana odluka o njegovom istrebljenju. Zbog toga, veli Schaefer, ustanici dobijaju neprekidno novoga priliva iz redova zaplaenih i oajnih Srba, reenih na sve, koji u osnovi uopte ne idu ni za kakvim politikim ili ak komunistikim tendencijama, ve jedino brane goli ivot, svoj i svojih najbliih srodnika, a ako je moguno i svoju imovinu. Izbeglice, koje bee u Srbiju pred srednjevekovnim ubijanjem i paljevinama, stalno unose nemir i u ovdanju oblast.... Schaefer tano konstatuje da ne samo sveukupno srpsko stanovnitvo nego i ostali susedni narodi konano ine odgovornim Reich za ovo varvarstvo, jer svako sebi objanjava da se Hrvatska nikada ne bi smela usuditi da neprekidno poinjava takve grozote kada to Reich ne bi tolerisao. *Bujica izvetaja sa negativnim ocenama o ustaama i njihovim postupcima navela je Hitler-a da u jesen 1942 godine odri konferenciju, kojoj su prisustvovali, sem njega, njegovi najblii vojni saradnici: feldmaral Keitel i generali Jodl i Warlimont, zatim Ribbentrop i Kasche. Tema konferencije *) Untermensch doslovce znai potovek", dakle neto to je nie od oveka, to ne zasluuje ime oveka. 35. bila je verodostojnost izvetaja iz NDH, pouzdanost politikih ocena i razlika izmeu vojnih i politikih izvetaja, a takoe i problem da li treba pomoi izgradnju oruanih snaga NDH ili izgraivati hrvatske jedinice u okviru Wehrmacht-a. Vojni pretstavnici na konferenciji istakli su u odnosu na NDH najveu skepsu i mnogo odbijanja, kako to formulie Kasche govorei o tome sastanku. Naravno, sam Kasche je zastupao miljenje koje je bilo dijametralno suprotno gleditu generala. Sudei po Kasche-ovom prikazu jedinom koji je o toj konferenciji sauvan obe su strane zastupale svoja gledita dosta uno, naroito u pitanju jesu li tani njegovi izvetaji i!li potpuno suprotne informacije kojima je raspolagao OKW, a ija je ocena situacije pravilnija. Po Kasche-u je Hitler, sluajui ovo raspravljanje, ubacio zabrinuto: Zaista je teta to se tako malo zna. Svakako je, na kraju, oigledno prevagnuo Ribbentrop sa Kasche-om, jer to proizlazi ve iz injenice da je u NDH ostalo sve po starom. Generali su sa svoje strane preduzeli, meutim, sve da dobiju bar domobranstvo NDH pod svoju kontrolu, to im je ubrzo i polo za rukom. Drugi slini sastanak kod Hitler-a odran je u prolee 1944 godine, nekoliko dana poto su ga posetili tadanji pretsednik vlade NDH Nikola Mandi i ministar inostranih poslova Stjepan Peri. Generali su o poloaju u NDH govorili na osnovu dokumentarnog materijala, kojom su prilikom iznesene vojne, politike i ekonomske slabosti ustake drave, ukljuujui pitanja mogunosti obezbeenja protiv njenog otpadnitva od Treeg Reich-a. Kasche, koji i o ovoj konferenciji jedini daje sauvani opis, navodi da je rezultat svih ovih prikaza bio naglaena skepsa prema NDH i njenom dranju. On je tom prilikom pokuao da iznese opet protivno miljenje, kako sam navodi, bez ikakvih dokumenata i dokaza. Tom prilikom je pokuao da dovede do ukidanja itavog niza mera koje su Wehrmacht i SS ve bili sproveli u NDH, mobiliui tamo ljudstvo za svoje formacije. Traio je da se sve te vojne i policiske jedinice predadu ustakom rukovodstvu, jo jedan dokaz da se oseao braniocem Pavelievih interesa. Njegova traenja su, naravno, odbijena. Iz njegovih vrlo subjektivnih i jednostrano obojenih prikaza proizlazi, takoe, da je traio da se opozove komandant 2 tenkovske armije, general 36. Rendulic, protiv koga su ustae bile podigle dosta albi. Hitler je tom prilikom rekao Kasche-u da je eleo da mu predoi kakva su shavatanja najviih ustanova Wehrmacht-a i SS-a 0 NDH. Sam Kasche priznaje u svome opisu ovoga sastanka da Hitler njegovim prigovorima protiv ovih shvatanja nije pridao naroitu vanost. Pri svemu tome je Kasche ostao na svome poloaju u Zagrebu, a Paveli na elu NDH. Verovatno treba ovo objasniti, pre svega, Ribbentrop-ovom upornou koja je proistekla iz prestinih razloga, podjarenih negativnim miljenjem ostalih faktora o njegovoj politici. Isto tako, od znaaja je bilo, po svoj prilici, Hitler-ovo nepoverenje prema generalima i njihovim politikim ocenama. Zatim, Hitler je u onome to je bilo od vanosti kontrolisao NDH, ukoliko je to bilo moguno s obzirom na NOP. Uostalom, mogao je s pravom postaviti pitanje da li bi nekakvo umanjivanje vladavinske kvislinke garniture u Zagrebu uopte moglo uticati na NOP i oslabiti borbu naroda protiv okupatora. Najzad, kakav god bio, Paveli je ideoloki Hitler-u bio blizak, neuporedivo blii od svih ostalih lica koja bi mogla doi u obzir za njegovo nalee. Bio bi to lo presedan da veliki diktator Hitler smeni maloga diktatora Pavelia, koji je od malobrojnih saveznika i raznih kvislinga najverniji i najglasniji u isticanju te svoje vernosti. To su, po svoj prilici, bili motivi koji su prouzrokovali Hitler-ovo dranje prema Paveliu i njegovim ustaama, a i prema Kasche-u, oveku kojii je sa njima bio najintimnije povezan. Bilo bi, uostalom, pogreno pretpostaviti, na osnovu prikazanih kritika ustakoga reima i njegovih postupaka, da su se jedinice SS-ovskog i policiskog aparata i Wehrmacht-a prema stanovnitvu ponaale mnogo drukije od kritikovanih ustaa. Njihovi postupci bili su vie sistematski i proraunati. U praksi su, meutim, razlike bile veoma male, pogotovu za samo terorisano stanovnitvo. Tamo gde su donoene stvarne odluke, to jest u vrhu Treeg Reich-a, tim se razlikama praktiki nije pridavao nikakav znaaj. Na sastanku von Ribbentrop-a sa grofom Ciano-m, odranom decembra 1942 godine u prisustvu feldmarala Keitel-a 1 italijanskog marala Cavallera, raspravljalo se o situaciji u NDH. Von Ribbentrop je jo jedared zvanino ponovio da je 333 37. Nemaka politiki nezainteresovana u pogledu Hrvatske Njoj je jedino u interesu da za vreme rata tamo ne nastarju nova gnezda otpora, da eleznike pruge koje prolaze teritorijom NDH ostanu u ispravnom stanju i da funkcionie ekonomska razmena, naroito isporuka boksita. Keitel, dajui vojna objanjenja posle ovih Ribbentrop-ovih rei (koje su, uostalom, bile u oevidnom neskladu sa pravom situacijom u NDH i sa ponaanjem tamonjih nemakih pretstavnika), ukazao je na to da je Fuehrer izjavio da prema srpskim ustanicima treba biti nemilosrdan, da treba do temelja spaliti svako selo u kome se naie na partizane. Dva meseca kasnije, februara 1943 godine, Ribbentrop je naglasio italijanskom ambasadoru u Berlinu, Dinu Alfieri-ju, da bande moraju biti unitene, i to kako mukarci, tako i ene i deca, jer njihov opstanak ugroava opstanak italijanskih i nemakih ljudi, ena i dece. Ovom jasno iznesenom naelnom stavu nije potreban nikakav komentar. Ribbentrop-ove i Keitel-ove rei pokazuju da su i Ministarstvo inostranih poslova Reich-a i OKW usvojili netaan i tendenciozan prikaz koji su o karakteru NOP-a dali ustaka vlada i njen zatitnik, nemaki poslanik u Zagrebu: da su ustanici, pripadnici NOP-a, .Srbi koji su spojili svoj besni antihrvatski i antinemaki ovinizam sa komunistikom ideologijom, koji su protivnici evropske kulture zbog svojih veza sa pravoslavljem, sa Rusijom, sa panslavistikim antigermanstvom. To je usvajanje teorije o srbokomunizmu, teorije koju su isticale ustaka propaganda i ustaka diplomatija u svome nastojanju da iskrive karakter NOP-a. Uostalom, Kasche je ne samo svojim izvetavanjem nego i aktivnim intervencijama nastajao spreiti, koliko je god to bilo u njegovoj moi, da se sazna za stvari koje su se zbivale u NDH. Tako je, naprimer, onemoguio ve pomenutom kapetanu Kalmar-u da potrai u ustakim koncentracionim logorima razna lica po nalogu Vojnog zapovednika Srbije. Isto tako se usprotivio traenju okupacionih vlasti u Srbiji da se dozvoli iseljenje iz NDH u Srbiju mnogim licima koja su zbog svoje srpske nacionalnosti bila internirana u ustakim koncentracionim logorima. Nemci se nisu zadovoljili odreivanjem samo osnovne politike orijentacije ustakog reima, korienjem ekonomskih i vojnih kapaciteta NDH u svoje ratne svrhe, ve su politikim 38. i obavetajnim metodama nastojali da do najvee mere osiguraju iroke pozicije u NDH. Uprkos formalnog priznavanja suvereniteta NDH, meanje nemakih organa bilo je svestrano i zadiralo je u sve ivotne oblasti. Karakteristini su primeri koji pokazuju do koje su se mere Nemci meali u personalna pitanja dravnog aparata NDH. Tipian primer za ovo jeste sluaj sa Pavelievim ministrom inostranih poslova, Stjepanom Periem, koji je posle svega nekoliko meseci ministrovanja morao biti povuen na nemaki zahtev. Razlog za ovo bio je to je Peri uputio poslanstvu NDH u Berlinu nalog da podnese Ministarstvu inostranih poslova Reich-a protestnu notu zbog izvesnih izgreda Wehrmacht-a u Dalmaciji, a to je ta nota ispala otrija nego to je to Ribbentrop bio spreman da dopusti. Ribbentrop je naroito zamerio to- se u noti trailo kanjavanje krivaca za ekscese, pa je naredio Kasche-u da odmah kategoriki zahteva udaljavanje Peria iz vlade NDH. Slinog meanja bilo je, razume se, u jo mnogo veoj meri na niem nivou. Kada je Eugen Kvaternik, raniji ef ustake policije, koga je Paveli smenio i koji je posle toga iveo u Slovakoj i Austriji, hteo februara 1944 godine da se vrati u NDH, pri emu se govorilo i o tome da bi mogao biti ponovo postavljen na kakav poloaj, BdS u Zagrebu je istakao svoje protivljenje ovim planovima. Kvaternik se zaista posle toga nije vie vratio u Zagreb. Intervencija nemakih pretstavnika ila je nanie ak do lokalnih slubenika. Tako je, naprimer, ustanova Abwehr-a u Zagrebu, marta 1943 godine, zatraila preko policiskog ataea pri nemakom poslanstvu u Zagrebu da se smeni sreski naelnik u Krievcima, Gotthardi, poto je Abwehr raspolagao informacijama o njegovim navodnim simpatijama za partizane. Policiski atae je stvar izneo poslaniku sa traenjem da ovaj zahteva smenjivanje sumnjivoga funkcionera. Za karakterisanje faktinog uticaja koji je vrio Trei Reich u NDH od samog poetka ivota Pavelieve drave vrlo je zanimljiva, naprimer, injenica da je jedan mlai SS-ovski oficir, potporunik SS-a Scheiber, postao glavni organizator i operativni oficir takozvanog Poglavnikovog tjelesnog zdruga, to jest Pavelieve elitne ustake trupe. Scheiber je dobio in ustakog majora, zadravi i svoj status u SS-u, a u svojoj dunosti u Tjelesnom zdrugu nosio je ime Gvozdi. 3*35 39. Ilustrativan primer u tom pogledu prua i takozvano reenje jevrejskog pitanja u NDH. Nemci, a specijalno pretstavnici RSHA, traili su od samog poetka da se taj problem rei na najradikalniji nain, to jest unitenjem Jevreja Iz mnotva razloga, o kojima e jo biti iscrpno rei na drugom mestu, likvidiranju Jevreja vlada NDH je upoetku nesistematski pristupala. U leto 1942 godine RSHA je poslao u Zagreb svog strunjaka za to pitanje, koji je dodeljen policiskom ataeu pri nemakom poslanstvu u Zagrebu. Ubrzo je transport za transportom Jevreja iz NDH upuivan u logore smrti na teritoriji Reich-a i u okupiranoj Poljskoj. Na taj je nain, dakle, NDH izruivala svoje graane jednoj stranoj zemlji koja je te ljude preuzimala radi njihovog unitenja. Celi posao oko prikupljanja i predaje Jevreja imale su da vre-vlasti NDH, ali njime je rukovodio pretstavnik RSHA. Najzad se na ovome mestu moe pomenuti i posebna politika Treeg Reich-a prema muslimanima u NDH, voena mimo slubene linije i Kasche-a, a i u raskoraku sa eljama Pavelieve drave. U ovome pitanju uspeo je Himmler, nasuprot shvatanju Ribbentrop-a, da dobije od Hitler-a saglasnost za formiranje posebne SS-divizije, sastavljene od bosansko-hercegovakih muslimana. U isto vreme je i Wehrmacht obrazovao diviziju sa nemakim komandnim sastavom, a hrvatskim ljudstvom. Ovo formiranje nemakih divizija od ne nemakih dravljanja NDH reit je primer za sve to je napred govoreno o pravom politikom odnosu izmeu Treeg Reich-a i ustake drave. Formiranje muslimanske SS-divizije, poznate pod nazivom Handar-divizija, izraz je posebne politike koju je Trei Reich preko SS-a poveo prema muslimanskim dravljanima NDH, a preko glave vlade svoga satelita. *Mada je Trei Reich sprovodio faktiki potpunu kontrolu nad dravnom upravom NDH, ipak je njegov obavetajni aparat u Pavelievoj dravi bio stalno budan, pratei sistematski celokupnu delatnost ustake vlade. U tu svrhu je bio izgradio izvanredno- opsenu agenturu u svima nivoima dravnog aparata NDH. Ona je stalno drala na oku sva zbivanja, sve poteze, pa i privatni ivot pojedinih istaknutijih ili ma u kom 40. IZ KARTOTEKE GESTAPO-a U VLADU NDHMeu Pavelievim saradnicima naroito se isticao d - r Mladen Lorkovi, nekadanji ustaki emigrant u Nemakoj. On je jo iz doba svoje emigracije drao sa pretstavnicima Treeg Reich-a odline veze i s m a t r a n je linou naroitog nemakog poverenja. Zanimljivo je, meutim, da je u kartoteci Gestapo-a 1934 godine bio registrovan kao sumnjivi stranac. Levo>: faksimil iz, Gestapo-ove kartoteke; desno: Lorkovi kao ministar NDH 41. pogledu zanimljivijih pripadnika i pretstavnika Pavelievog reima i javnog ivota NDH uopte. Od svih krupnijih funkcnonera i politiara NDH, Nemcima je nesumnjivo najblii bio d-r Mladen Lorkovi, ovek koji je u ustakoj vladi zauzimao najvanije poloaje. Bio je, naizmenino, ministar inostranih poslova, unutranjih poslova (vrei izvesno vreme ak i obe funkcije), kao i ministar bez portfelja sa specijalnim zadatkom da odrava vezu izmeu vlade NDH i nemakog Wehrmacht-a. On je bio pripadnik takozvane umerenije grupe ustaa, a jo u vreme svoje emigracije u Nemakoj pre izbijanja Drugog svetskog rata stajao je u vezi sa Gestapo-om. Ipak je dran pod stalnom prismotrom. Mnogi su agenti posmatrali njegovo delovanje, pa i njegov privatni ivot. Nemakim pretstavnicima u NDH bio je manje po volji drugi istaknuti ustaki politiar, d-r Mile Budak. Iako poznati ustaa i saradnik Nemaca, njemu se nemaki faktori zamerali za nedovoljnu predusretljivost prema Treem Reich-u. Jedan od najogorenijih i najfanatinijih protivnika Srba, Budak je zbog nekih svojih stavova bio neugodan i za Nemce. Njegovu izjavu iz nekog govora jula 1941 godine, a po kojoj je nemako prijateljstvo prema NDH samo stvar rauna i interesa, smatrao je, naprimer, policiski atae jednim od osnova za sumnju u njegovu politiku lojalnost. Prikupljani su podaci o Budakovoj prolosti, koji su esto bili u najveoj meusobnoj protivrenosti. Tako se u Budakovom dosijeu, s jedne strane, u izvetajima agenture stalno ponavljaju optube da je bio mason i da pomae masone, a u isto vreme, i sa istom autoritativnou, istiu se i Budakova klerikalna uverenja. Zamera mu se to mu je ofer navodno neki Jevrejin, to se drui sa Jevrejima, to mu je sestri oenjen Jevrejkom, to se u nekim svojim knjigama ispoljio kao filosemita. Pojavilo se ak i tvrenje da je u svojim knjievnim delima zastupao marksistika gledita. Zbrka informacija, prema kojima je Budak as mason, as klerikalno vezan dakle antipod masonstva, as povezan sa Jevrejima, a zatim opet sumnjiv za marksizam, pokazuje, s jedne strane, interesovanje koje je neprekidno pratilo njegovu linost i kopalo po njegovoj prolosti, a, s druge strane, otkriva niski i politiki neorijentisani nivo1 agenture od koje 42. su ovakva protivrena miljenja pristizala. Uostalom, ne man j e je udno to je u mnogo sluajeva policiski atae kao pre njega ef Einsatzkommando u Zagrebu ovakva protivrena miljenja svoje agenture nekritiki upuivao bez komentara svojim pretpostavljenim ustanovama. Najtee se zameralo Budaku to je od Volksdeutscher-a traio da u slubenom saobraaju sa njim govore hrvatski i to se kritiki odnosio prema nemakoj narodnosnoj grupi u Hrvatskoj. Ovo je izazvalo i nemake proteste kod Pavelia. U vezi s tim je, meutim, zanimljivo da je Budak, upuen u Berlin kao poslanik NDH, zatraio od efa Einsatzkommande Sipo i SD-a u Zagrebu da mu stvori neposredni dodir sa Himmler-om. Da bi ga uklonilo iz NDH, gde se vratio poto je kratko vreme proveo na svome poslanikom poloaju u Berlinu, nemako poslanstvo se zauzimalo kod Pavelia da Budaka uputi kao poslanika u Japan. Sa svoje strane su se istaknuti funkcioneri ustakoga reima trudili da se koriste dominantnim nemakim uticajem u NDH u svojim meusobnim obraunima. Gotovo svi do jednoga bili su u ovoj ili onoj formi u dodiru sa raznim ustanovama nemake obavetajne slube, plasirajui na pogodan nain negativna obavetenja o svojim raznim konkurentima u ustakome taboru, a istiui svoju lojalnost prema Treem Reich-u. Tako je ustaki ministar d-r Koak, kasniji poslanik u Berlinu, poveri j ivo saoptio nemakom policiskom ataeu u Zagrebu da je ef takozvane Ustake nadzorne slube, to jest politike policije ustakoga reima, Jilek, odluan protivnik sila Osovine i da zastupa tezu o potrebi naslona NDH na Veliku Britaniju. To je, po Koaku naroito opasno zbog toga to Jilek pripada krugu najuih Pavelievih saradnika. Koak je izvetavao i Kasche-a, proturajui i kod njega svoje razne intrige. Tako ga je, naprimer, obavestio da je ustaki diplomata d-r Branko Benzon politiki nepouzdan i da trai vezu sa zapadnim saveznicima. ta vie, on je izneo Kasche-u izvesne rezerve i u pogledu samoga Pavelia, navodei da ovaj ima mnogo politikih nedostataka, ali naglaavajui (svakako s obzirom na poznato Kasche-ovo prijateljstvo sa efom ustaa) da on u Paveliu stalno respektuje dravnog poglavara i pretstavnika drave. Pored ovakvih linih miljenja, Koak je Kasche-u davao i intimna objanjenja 43. PAVELIEVI SARADNICIMeu najbliim saradnicima Pavelievim, koji su izmeu sebe podeli rukovodee poloaje u NDH, isticali su se d - r Mile Budak (levo, prilikom govora na jednome zboru) i Vladimir Koak (desno, sedi k r a j SS-generala Lorenz-a, prilikom osnivanja Nemakohrvatskog drutva") 44. o unutranjim stvarima ustakoga pokreta i vlade NDH. Pritom, se alio da SS prema njemu nema poverenja i da ga, tavie, ef Glavne uprave SS-a, vrhovnog nadletva za oruane SS-trupe, SS-general Gottlob Berger, naziva u svome krugu u poverenju podmuklim psom. Protiv Koaka je, s druge strane, kod nemakih funkcionera intrigirao Paveliev ministar unutranjih poslova d-r Andrija Artukovi. Tako je ovaj juna 1943 godine izneo u najstroem poverenju policiskom ataeu Helm-u da je Koak, dok je bio ministar finansija, izdao nalog da se Jevrejima koji su bili emigrirali u italijansku okupacionu zonu u P r i m o r j u isplauju penzije ako su ranije bili dravni slubenici. Dao je takoe i nalog da se odobri slanje namirnica istim licima. Helm, koji je proteirao Koaka, javio je svojim pretpostavljenim ustanovama za Artukovieve dostave, ali je dodao da, s obzirom na izvesnu zategnutost koja postoji izmeu grupe LorkoviKoak i kruga oko Artukovia, treba smatrati da Artukovieve informacije pretstavljaju intrigu sa odreenim ciljem. Ni Budak, uprkos svog ve pomenutog rezervisanog stava prema Nemcima, nije zaostajao u intrigiranju protiv svojih ustakih kolega kod nemakih eksponenata. Tako je, naprimer, doturio policiskom ataeu Helm-u vest da se Koak hvali kako moe u Berlinu podmititi visoke funkcionere Ministarstva inostranih poslova, kako izdrava u vaj carskoj nita manje od devet metresa devizama koje uzima od Ministarstva finansija NDH, kako u istoj zemlji ima bankovni konto na koji je uloio 850.000 zlatnih vajcarskih franaka itd. I ove informacije je Helm oznaio planskim intrigama, mada ih je preneo RSHA-u, napominjui da grupa oko Budaka radi o tome da Lorkovia i Koaka kompromituje u nemakim oima. Najzad se i ustaki diplomata d-r Branko Benzon pojavl j u j e sa slinim optubama protiv Koaka, dostavivi Helm-u preko nekog agenta informaciju da je Koak pre atentata na Hitler-a od 20 juna 1944 godine svojoj eni skrenuo panju da se u Nemakoj moe neto desiti, ali da ona zbog toga ne treba da strahuje, ve da saeka dalji razvoj situacije u Budimpeti. 45. U vezi sa ovim treba pomenuti da je Kasche po svoj prilici spasao Koaku 1944 godine glavu, jer su tada radikalni ustaki krugovi traili da se on pozove na odgovornost u vezi sa aferom Lorkovia i Vokia, ustakih ministara koji su bili stupili u izvesne pregovore za promenu situacije u NDH u naslonu na zapadne saveznike. Tada je, dok su ova dvojica uhapeni, Kasche ustao u odbranu Koaka, koji je bio povezan sa njima, traei da se on ne dira, ve ostavi u Berlinu na svome poslanikom poloaju. Ova intervencija svakako stoji u vezi sa ve pomenutom injenicom da je Koak Kasche-a poveri j ivo informisao o dogaajima u ustakim krugovima. Afera Vokia i Lorkova sastojala se u tome to su, uz preutnu saglasnost ili izrino odobrenje Pavelia, ova dvojica nastojali da u saradnji sa rukovodstvom Maekove HSS, a u oekivanju britanskog i amerikog iskrcavanja u Dalmaciji, uine zaokret prema zapadnim saveznicima. U sluaju ovakvog desanta, sa kojim se tada u Zagrebu raunalo, Paveli bi dao nalog da se domobranske snage pridrue anglo-amerikim trupama. Prema osnovnoj zamisli, trebalo je u NDH izvesti neku vrstu dravnog udara, u kome je cilju ak uspostavljena i veza izmeu grupe VokiLorkovi i etnikog vojvode Jevevia, koji je tada boravio u Slovenakom Primorju i imao veze sa britanskim komandama u Italiji. Paveli, koji je bio stalno obavetavan o toku priprema za ovu akciju, proveravaoi je u isto vreme i drugim putem podatke koje je dobij ao od Lorkovia i Vokia i utvrdio da su vesti o nameravanom anglo-amerikom iskrcavanju u Primorju bile preterane ili ak izmiljene. Poto' je, meutim, sutina predvienog plana i poivala na tome desantu i na vojnoj i prevratnikoj akciji koju je trebalo sa njim sinhronizovati, P a veli je stekao uverenje da je plan nesprovodljiv. Sem toga je, izgleda, saznao ili posumnjao da je nemaka obavetajna sluba obavetena u izvesnoj meri o ovim namerama. Da bi pretekao eventualne komplikacije po sebe lino, on je na sednici vlade NDH dezavuisao Vokia i Lorkovia, koji su se branili da su sve radili u potpunoj saglasnosti sa svojim efom. U isto vreme je javio i Kasche-u kako je otkrio prevratniki plan. Ovo je uradio utoliko pre to je doao do zakljuka da bi planirani pu, u k r a j n j o j liniji, jedino skinuo njega s vlasti i doveo na njegovo mesto druga lica. Voki i Lorkovi su uhapeni, ali nisu sueni. Tek na kratko vreme 46. TRI USTASKA LIKALevo: d - r Stjepan Peri, m i nistar spoljnih poslova NDH, koji je morao da se naglo povue po nemakom zahtevu. U sredini : d - r Andriia Artukovi. ministar u n u tranjih poslova, za ije su ime vezana najtea nedela. Desno: Eugen Kvaternik, sin vojskovoe", patoloki krvolok, koji je bio ef ustake policije 47. pred konani slom NDH i nemaku kapitulaciju jedna ih je grupa radikalnih ustaa likvidirala. Uprkos intimne povezanosti izmeu Kasche-a i Pavelia i kontrole koju su organi Treeg Reich-a vrili nad celokupnim ivotom NDH, ipak su se u nemakim krugovima stalno pojavljivale sumnje u neko skretanje ustake vlade sa pronemake linije. Tako, juna 1943 godine Helm podnosi RSHA-u opiran ijvetaj o nekakvom vajcarskom kursu vlade NDH. U tome izvetaju navodi da vei broj informatora i agenata koji imaju pristupa do najviih hrvatskih vladinih krugova u vie navrata skree panju da se ve nekoliko meseci u dravnom rukovodstvu NDH pojavljuje politiki kurs usmeren prema va j carskoj. Navodno je tu bilo posredi, uglavnom, nastojanje Pavelia da za sebe i svoju porodicu u sluaju pobede zapadnih saveznika dobije u vajcarskoj azil. Ove su informacije poticale delom od profesora medicinskog fakulteta u Zagrebu d-ra Edvarda Miloslavia. Jednim od potstrekaa ove politike linije nemaka obavetajna sluba je smatrala Nemicu Agatu von Hausberger, novinarku, koja je due vreme provela u SAD, u Zagrebu neko vreme radila obavetajno za Nemaku, a zatim postala sumnjivom da ima veze sa zapadnim saveznicima. Hausberger-ova je bila intimno povezana sa Pavelievom porodicom, to bi joj i omoguavalo da vri ovakav uticaj. U ovom vajcarskom kursu uestvovali su navodno, sem Pavelia ; jo i neki istaknuti pripadnici ustake vladavinske garniture, izmeu ostalih naelnik odeljenja za tampu i kulturu u Ministarstvu inostranih poslova d-r Ivo Huehn i ministar presvete d-r Mile Starevi. U toj vezi se pojavilo i ime vajcarskog konzula u Zagrebu, d-r Kaestli-ja. Izvetaj koji je Helm o tome podneo RSHA-u zavrava se konstatacijom da je vajcarski kurs hrvatskog dravnog rukovodstva samo mali sektor iz defetistikog stava hrvatskih vladinih krugova. Veze raznih pripadnika vladaj ue garniture u NDH prema Zapadu bile su uopte objekt budnog i neprekidnog posmatranja. Naroito od 1943 godine, kada su razni elementi NDH doli do zakljuka da je Nemaka praktiki izgubila rat, pojavilo se stvarno u veoj meri nastojanje da se na neki nain stvore mostovi prema Zapadu. Tu je naroito drastian sluaj dravnog sekretara NDH d-ra Mirka Lamera, koji je slu- 48. beno otputovao u vaj carsku, a zatim ostao tamo odbivi da se vrati u Zagreb. Agenturni izvetaji koji su pristizali policiskom ataeu Helm-u oznaavali su Lamera vanom linou u britanskoj obavetajnoj slubi prema Balkanu, naroito prema NDH. Dok je Lamer emigrirao jo 1943 godine, dot^e je drugi slian dogaaj nastupio godinu dana kasnije, kada je domobranski pukovnik Babi odleteo avionom vojnog vazduhoplovstva NDH zapadnim saveznicima u Italiju. Ova i slina zbivanja drala su nemake pretstavnike u NDH stalno u stanju opreza i sumnje u lojalnost svojih ustakih satelita. Tako je jedan od objekata budnog posmatranja bio i Paveliev ministar oruanih snaga Voki. O njemu je nemaka obavetajna sluba raspolagala podacima da je u krugu domobranskih generala izjavljivao kako oekivani slom Nemake ne sme zatei NDH onako nepripremljenu kao to ju je zatekla kapitulacija Italije. Navodno je traio da se razmatra mogunost razoruanja nemakih jedinica u NDH kako bi se dobila u ruke stovarita oruja, municije i opreme. Informacija o ovim Vokievim izjavama stigla je i do trupne obavetajne slube Wehrmacht-a. Na jednom sastanku Ic-oficira V SS-planinskog korpusa, odranom u Sarajevu, izneo je tu stvar rukovodilac tamonje Teilkommande Sipo i SD-a, SS-porunik Frick 1 ). Uesnici na konferenciji izjasnili su se za sprovoenje strogog nadzora nad dranjem organa NDH kako bi se obezbedili od eventualnih iznenaenja.Ako je s nemake strane vladalo, dakle, nepoverenje prema ustakoj garnituri, ova je u nekim sluajevima svojim nemakim pokroviteljima upuivala albe na postupke pojedinih nemakih ustanova; te su albe u sutini izraavale stalan bojazan vodeih ustakih funkcionera da gube poverenje nemakih odgovornih faktora. Naroiti njihov objekt bila je politika Wehrmacht-a prema etnicima na teritoriji NDH. O tome reito govori memorandum koji je ministar u vladi NDH d-r Vjekoslav Vrani podneo nemakom posla*) Teilkommando" bio je slubeni naziv za ispostave Einsatzkommandi Sipo i SD-a u NDH. O tome vidi opirne prikaze u glavi V. 49. niku Kasche-u i generalu Glaise-u von Horstenau-u jula 1944 godine, alei se naroito na postupke nemakog politikog prestavnika u Beogradu in. Hermann-a Neubacher-a, komandanta 2 tenkovske armije, generala Rendulic-a, i efa Abwehr-ovog rukovodnog FAT-a 176, potpukovnika Hemprich-a. U tom se memorandumu d-r Vrani ali na saradn j u ovih vojnih i politikih funkcionera sa etnicima i navodi da su oni lokalnu taktiku pretvorili u oportunistiku politiku kojom se koriste jedino protivnici Nemake i NDH. Preko etnikih saradnika nemakih funkcionera britanska obavetajna sluba stie, po Vraniu, polako ali sigurno vlast nad koncima balkanske politike. U ovoj vezi ukazuje Vrani naroito na odnose Wehrmacht-a prema Jeveviu, Nediu i Drai Mihailoviu i tvrdi da Neubacher i Rendulic na tetu NDH i Hrvata nastoje da pridobiju Srbe za Trei Reich. Vrani, ustvari, samo izraava stalnu bojazan funkcionera NDH da bi iz svakog ublaavanja otrine s kojom je okupator postupao u Srbiji, naroito iz njegove saradnje sa etnicima protiv NOP-a, mogle proizii tete po interese i politike ciljeve ustatva. Zanimljivo je da je jedan od glavnih objekata Vranievih napada in. Neubacher, koji se zaista protivio ovakvoj liniji politike kakvu je Trei Reich sprovodio u NDH. Vrani pominje da je Neubacher slao u NDH svoga eksponenta, ranijeg austriskog generalnog konzula u Beogradu, Robert-a Kronholz-a, koji je u Zagrebu odrao izvesne sastanke i vodio politike pregovore sa nekim krugovima koji su stajali u opoziciji prema ustakoj vladajuoj garnituri. In. Neubacher, koji je smatrao da ustaki reim vodi politiku koja nanosi tete interesima Treeg Reich-a, stvarno je upuivao Kronholz-a, svoga poverenika, u Zagreb na razgovore sa pretstavnicima HSS-a. Ovaj je neoprezno i hvalisavo govorio tom prilikom da pretstoje naelne politike promene u NDH, uz uklanjanje ustakog reima. Prilikom svojih boravaka u Zagrebu, Kronholz je stajao u vezi i sa Glaise-om von Horstenau-om. O tim putovanjima i razgovorima policiski atae Helm izvestio je BdS u Beogradu, traei da se Kronholz energino upozori na neumesnost svojih postupaka. Schaefer je Helm-u lakonski odgovorio da Kronholz, kako izgleda, radi za in. Neubacher-a. Posle ovoga objanjenja, Helm u toj stvari nije preduzimao dalje nita, ve je stavio predmet u akta. 50. S druge strane je in. Neubacher preko svoga opunomoenika na Cetinju, savetnika poslanstva d-ra Kramarz-a, stupio u vezu sa pretstavnikom hercegovakih etnika, Todorom Peroviem, stavivi ovome u izgled prikljuenje Hercegovine Srbiji, s tim da se etnici u potpunosti angauju u borbi protiv NOP-a uz punu saradnju sa Wehrmacht-om. tavie, Perovi je upuen u Beograd da tu stvar lino raspravi sa Neubacher-om. U Beogradu, meutim, sa Peroviem nije razgovarao lino Neubacher, ve njegov poverenik za vezu sa etnicima, Rudolf Staerker. Rezultat posete je, s obzirom na veliku uzbunu koja se oko n j e digla u ustakoj tampi, bio samo delimian. Perovi je podneo Neubacher-u memorandum o stanju u Hercegovini, a sa Nediem je postigao sporazum o novanom i materijalnom pomaganju hercegovakih etnika. Neubacher je, uostalom, svoju kampanju protiv ve iroko kompromitovanih ustaa i Pavelia produio i posle osloboenja Srbije, kada je u Beu nastavio svoje politiziranje prema jugoslovenskom prostoru. Govorilo se, januara 1945 godine, da se Kasche, koji je bio pozvan na referisanje u Berlin, vie nee vratiti na svoju dunost u Zagreb, ve da e na njegovo mesto doi Neubacher. Ovaj je izjavio svojim saradnicima da bi takvo postavljenje primio jedino uz istovremeni Hitler-ov nalog da likvidira ustaki reim. U to vreme je, uostalom, Neubacher imao u Zagrebu svoju ispostavu, a u vezi sa njegovom politikom prema etnicima i vrhovnoj komandi Drae Mihailovia koji su se nalazili na teritoriji NDH. Ovu je zagrebaku ispostavu vodio savetnik poslanstva Brude. Preko ove svoje ispostave dobijao je Neubacher i opirna obavetenja iz Zagreba; ona su stajala u dijametralnoj suprotnosti prema onima koja je u isto doba dakle, u prvim mesecima 1945 godine davao Kasche Ministarstvu inostranih poslova Reich-a. U tim obavetenjima, koja je takoe upuivao ministarstvu u Berlin, Neubacher govori o bezglavosti i psihozi bekstva koji karakteriu prilike meu ustakim rukovodiocima u Zagrebu. Niko se vie ne bavi nikakvim ozbiljnim ni produktivnim radom, govori se u jednom od ovih Neubacher-ovih izvetaja. Svako pekulie, niko nikome ne veruje, svako se svakoga plai... svakodnevno sve vie ljudi bei u umu partizanima... U ustakim krugovima vlada opte miljenje da je najbolja politika sedenje 51. na dve stolice. U vezi s tim Neubacher navodi da meu ustakim rukovodiocima postoji plan da se vei deo njihovih vojnih formacija povue na Velebit i da se tamo preda AngloAmerikancima, kako bi im se pridruio u borbi protiv Nemaca. Mali deo ustakih snaga u isto vreme bi se, radi kamuflae, prebacio u Reich. Krajem januara je Neubacher preneo Ministarstvu inostranih poslova obavetenje koje je dobio od svoje ispostave u Zagrebu, a prema kome Paveli pomilja na druge alternative, labavei veze sa Treim Reich-om. Dok je Neubacher ovakvim izvetajima informisao Ribbentrop-a o zbivanjima u NDH, Kasche je u isto vreme javljao u Berlin da su kako, naprimer, veli u svome izvetaju od kraja januara 1945 godine najnovija zbivanja na Istonom frontu u najiroj javnosti uveliko uvrstila saznanje o ogromnoj opasnosti boljevizma za Evropu. On naroito istie, u vezi s tim, da se ovde (to jest u Zagrebu) ne moe primetiti nikakva nervoza. Uporeenje ove tvrdnje sa Neubacher-ovim izvetavanjem najjasnije ilustruje nastojanje Kasche-a da do poslednjeg trenutka u interesu ustaa ulepava poloaj u Zagrebu na nain koji je ravan svesnom obmanjivanju. S druge strane se ovde jo jedanput na drastian nain moe sagledati do kakvih je rezultata dovodila nemaka politika na vie paralelnih koloseka. Ovo su, dakle, bili politiki okviri nemako-ustakih odnosa u kojima je dejstvovala nemaka obavetajna sluba u NDH. Meutim, do septembra 1943 godine dotadanji nemakoitalijanski odnos saveznitva bio je takoe vaan inilac u sklopu opte politike pozadine pred kojom se razvijala delatnost obavetajne slube Treeg Reich-a na hrvatskome tlu. b)Nemako-italijanskiodnosiU politici oko NDH dole su do izraaja razne komponente optih odnosa koji su vladali izmeu dva partnera Osovine RimBerlin. Na toj su se politici ogledali odreeni politiki momenti i shvatanja koji su se u italijansko-nemakim odnosima formirali jo pre nego to je dolo do nemakog napada na Jugoslaviju i do komandanja njene teritorije. Mada je poetkom rata, 1939 godine, Hitler izrino upuivao svoga italijanskoga saveznika da ekspanziju faistike 52. imperije usmeri preko Jadrana, u pravcu Jugoslavije, u toku 1940 godine ta se politika priznavanja italijanskih apetita na jugoslovensko tie u velikoj meri promenila. Najpre je von Ribbentrop naglaavao Ciano-u nemake revandikacije na Mariborsku oblast. Kasnije, u drugoj polovini 1940 godine, Trei Reich prestaje Jugoslaviju da priznaje formalno italijanskom interesnom sferom, ve nastoji da je vee to tenjim vezama uz sebe i, konano, da je u tu svrhu uklopi u sistem Trojnog pakta. Time su, u isto vreme, morale otpasti dotadanje italijanske aspiracije na jugoslovensku teritoriju. tavie, Nemaka je od Italije traila da i ona garantuje jugoslovenski teritorijalni integritet. U tome pitanju bilo je izmeu Berlina i Rima prilinog natezanja, dok se Mussolini nije privoleo da i u ovoj stvari podredi svoje elje interesima i pritisku svoga snanijega partnera. _ Nemakoj je, u tome periodu, bilo stalo da sauva ^u svojim rukama ili pod svojim uticajem i svojom kontrolom saobraajnu kimu Balkana, koja je, na liniji BeogradNi Skoplje, ila jugoslovenskom teritorijom. Ona nije imala interesa da dozvoli italijansko irenje prema toj vanoj geopolitikoj liniji, pa ni interesa da dopusti Italiji da se vre uani na zapadnom Balkanu. Ovi su razlozi, izmeu ostalih, takoe igrali ulogu u politici uvlaenja Jugoslavije u Trojni pakt. Vladajui krugovi u Berlinu mislili su da e tom politikom pored ostalih rezultata postii i konano eliminisanje italijanske tendencije za zahvatanjem teritorije koja je, po njihovom gleditu, imala da ostane pod nemakim uticajem. Zbivanja od 27 marta iz osnova su izmenila ovaj politiki raun. Rat protiv Jugoslavije oivio je, u pogledu jugoslovenske teritorije, raniju politiku liniju u italijansko-nemakim odnosima. Njegov je rezultat bio da je Italijanima ustupljena NDH kao manje-vie iskljuiva uticajna sfera. Dublje ulaenje u ovu problematiku za nae svrhe nije od znaaja. Bitno je uvideti injenicu da je Trei Reich zvanino bio ostavio NDH Italijanima, koji su servirali Berlinu i vladavinsku garnituru za ovu satelitsku dravnu tvorevinu. Kada je Hitler, 19 aprila 1941 godine, davao instrukcije svome poslaniku Kasche-u, istakao mu je da treba voditi rauna o italijanskom politikom primatu u NDH. Kasche-u je zvanino reeno da mora biti vrlo obazriv po pitanju odnosa iz- 53. P'AVELI KOD M U S S O L I N I - J A . . .Odmah po f o r m i r a n j u svoje u p r a v e u NDH, P'aveli je pozvan u Rim, gde je sveanim ugovorom ustupio Italiji Dalmaciju, kao protivuslugu to je doveden na vlast. Na fotografiji: Paveli u Rimu u p r a t n j i Mussolini-j a 54. meu Pavelieve drave i Italije, i da treba da se dri postrani u svima pitanjima koja su ulazila u tu problematiku. Ribbentrop je tom prilikom naloio Kasche-u da svoj odnos prema pregovorima izmeu Italijana i NDH ustali na liniji koja e onemoguiti da bude optuivan za meanje i koja e se kloniti svakog kompromitovanja saveznikih odnosa BerlinRim i BerlinZagreb. Ustvari,ve pomenuta injenica o urbi sa Kasche-ovim odlaskom u Zagreb reiti je dokaz da je formalna nezainteresovanost Treeg Reich-a za NDH bila neiskrena. No ve u svojim prvim dodirima sa