SUN TZU

UMEE RATOVANJA

Na engleski preveo Thomas Cleary

Sa engleskog preveo Zoran Maroan

PREDGOVOR TOMASA KLIRIJA

Knjiga Umee ratovanja, ije tekstove je pre vie od dve hiljade godina napisao i sakupiozagonetni kineski ratnik i filosof Sun Cu, i dan-danas predstavlja verovatno najznaajniju i najuticajnijustudiju o strategiji ratovanja. Savremeni azijski politiari i efovi drava prouavaju je isto toliko paljivokao to su to inili vojskovoe i vojni stratezi tokom prethodnih dve hiljade i vie godina.

U Japanu, u kojem je gotovo preko noi nastao preobraaj feudalnog sistema u kapitalistikinain privreivanja, knjiga Umee ratovanja nije prestala da se izuava na fakultetima, a strategija izneta unjenim klasinim tekstovima s podjednakom spremnou se primenjuje na modernu politiku i poslovanje.Neki u Japanu vide pravu potvrdu istinitosti uvene Sun Cuove izreke iz ovog klasinog dela: Najbolje jepobediti bez borbe.

Kao anatomska studija o sukobljenim stranama, Umee ratovanja moe se primeniti i na bilokoji drugi vid suparnitva i sukoba, i to kako na linom tako i na meunarodnom planu. Cilj ove studije jeda se postane nepobediv, da se pobedi bez borbe i da se, shvatanjem fizikih, politikih i psiholokihaspekata borbe ostvari snaga kojoj nema premca.

Ovaj prevod knjige Umee ratovanja prikazuje to klasino delo kao deo bogate taoistikeduhovne tradicije u okviru koje je i nastalo. Ono to u ovome delu i dan-danas ima najprepoznatljiviji peattaoizma jeste neprekidno insistiranje na tome da iza svakog vida moi mora da postoji duboka humanost.Zbog toga Umee ratovanja nije knjiga koja govori samo o ratu, ve i knjiga koja govori o miru. Ona je putkoji vodi razumevanju najdubljih uzroka borbe i njenog okonanja.

UVOD TOMASA KLIRIJA

Jedna stara pria govori o tome kako je neki drevni kineski car upitao jednom svog dvorskoglekara, koji je poticao iz lekarske porodice, koji od lanova njegove porodice je najumeniji u leenju.

Lekar, koji je u Kini uivao toliki ugled da mu je ime postalo sinonim za medicinu, odgovorio je:Moj najstariji brat sposoban je da uoi uzroke bolesti i otkloni ih pre nego to se sama bolest pojavi, i zbogtoga nije poznat van nae kue.

Moj srednji brat lei bolest jo dok je u samom nastanku, i zbog toga nije poznat van okviranaeg susedstva.

to se mene tie, ja putam krv, prepisujem napitke i radim masau, pa se moje ime s vremenana vreme prouje i na dvoru.

Od svih pria stare Kine, nijedna lepe ne izraava sutinu Umea ratovanja, najznaajnijegklasinog dela o naunoj strategiji ratovanja. Moda su umee leenja i umee borbe u svakodnevnomivotu potpuno zasebne stvari, ali, gledano dublje, meu njima postoji i nekoliko podudarnosti: ni u jednojod ovih dveju disciplina ne gubi se iz vida da su one, kako to pria kae, utoliko bolje ukoliko su manjepotrebne; obe discipline se koriste strategijom da bi se borile protiv disharmonije; i jedna i druga smatrajuda poznavanje nekog problema jeste i klju za njegovo reavanje.

Kao i pria o drevnim lekarima, Sun Cuova filosofija govori da su najdelotvorniji ono znanje istrategija koji ine rat nepotrebnim. Kao i pria o lekarima, Sun Cu objanjava da postoji nekoliko razliitihnivoa umea ratovanja: najbolje vojskovoe kvare neprijatelju planove dok su ovi jo u svom zaetku;osrednje vojskovoe spreavaju neprijatelja da sklopi saveze; najgore vojskovoe napadaju neprijateljskegradove.

Ova idealna strategija kojom se moe pobediti bez borbe, postii najvei uspeh uz minimumdelanja, nosi u sebi prepoznatljiv peat taoizma, drevne filosofske tradicije koja je doprinela razvojumedicine i borilakih vetina u Kini. Drevni taoistiki uitelji su dokazali da agresivni i nasilni ljudi nisunemilosrdni kao to izgledaju, ve da su u stvari oseajna stvorenja; zatim su nemilosrdno sasekli ljudskuoseajnost kako bi otkrili pravu prirodu slobodnog oveka.

Istinska nemilosrdnost, potpuna objektivnost bez prisustva emocija, prodire u sr svakekonkretne situacije. Ovakvom nemilosrdnou odlikuje se Lao-Ce kada u svom Tao Te Chingu kae dasvemir nije ovean i da mudraci na ljude gledaju kao na pse od slame koji se u ritualima prinose na rtvu.uang-Ce, jo jedan veliki taoistiki uitelj, takoe daje puno upeatljivih primera nemilosrdnog pristupaoveka prema samome sebi kao jednu vrstu vebe koju bi trebalo praktikovati u cilju razreavanjaunutarnjih i spoljnih konflikata.

Prvobitni filosofi nisu koristili ovu neovenost kao opravdanje za lanu nemilosrdnostzavojevakih agresija, ve kao osnov za meditiranje o krajnjoj besmislenosti pohlepe i elje zaposedovanjem koje su u korenu svake agresije.

U Indiji, budistiki uenici su esto odlazili do mesta na kojima su spaljivani mrtvaci iposmatrali tela onih ije porodice nisu bile dovoljno imune da svoje pokojne roake spale na lomai. Ovosu radili da bi iz sebe strahom isterali pohlepu i elju za svetovnim dobrima. Nakon toga posvetili bi serazmiljanju o savrenom oveku i savrenom drutvu.

Slino tome, Uitelj Sun usmerava panju svojih italaca na poasti rata, poevi od prve faze ukojoj se javlja nepoverenje i zahlauju odnosi, pa sve do one ekstremne faze kada se krene u borbu iosvajanja, kao na jedan oblik masovnog unitavanja ljudi i prirodnih bogatstava. Na ovaj nain on itaoceini svesnijim vanosti linih i drutvenih vrlina koje zagovaraju humanisti pacifisti.

Paradoks se esto smatra osnovnom metodom taoistike psihologije, koja se koristi radipomeranja nevidljivih granica svesti. Moda se paradoks knjige Umee ratovanja krije upravo u tome toona govori protiv rata. I dok knjiga Umee ratovanja vodi rat protiv rata, ona to ini na sebi svojstven

nain; ona se uvlai u neprijateljske redove, otkriva tajne neprijatelja i izaziva korenite promene u njihovimsrcima.

Komentari koji su dati u ovom prevodu odabrani su iz klasine zbirke komentara jedanaesttumaa koji su iveli u periodu od drugog do dvanaestog veka nove ere.

1. STRATEGIJSKE PROCENE

Rat je od sutinskog znaaja za dravu to je podruje smrti i ivota,staza opstanka i propasti, i stoga se mora to bolje prouiti.

Pod podrujem se podrazumeva lokacija, mesto na kome se vodi oruana borba steknete liprednost, preiveete; izgubite li prednost, umreete. Stoga se rat naziva podruje smrti i ivota. Podstazom se podrazumeva sposobnost prilagoavanja situaciji i sposobnost ostvarivanja pobede ako jesledite, preiveete; ako skrenete s nje, eka vas propast.

Stoga rasuujete na osnovu pet inilaca, koristite svoje procene radiuporeivanja otkrivajui na taj nain istinsko stanje stvari. Tih pet inilaca suput, vremenski uslovi, teren, komandovanje i disciplina.

Ove injenice moraju proceniti vojni zapovednici na osnovu tih inilaca oni moraju prvoproceniti sebe, a potom i protivnika, utvrujui koja je strana u boljoj poziciji. Nakon toga mogue jeutvrditi ko ima vee izglede da pobedi.

Pod putem se podrazumeva motivisanje ljudi da prihvate ciljeve svojihvoa, tako da bez straha od opasnosti podele s njima rizik smrti.

Put podrazumeva humanost i pravednost. U davna vremena jedan uveni visoki dravni inovnikupitao je jednog politikog mislioca ta misli o ratnoj problematici. Mislilac mu je odgovorio: Humanost ipravednost osnovni su principi ispravnog komandovanja. Kada se vlast ispravno sprovodi, narod oseabliskost sa svojim voama i ne ustruava se da umre za njih.

Pod vremenskim uslovima podrazumevaju se godinja doba.

U davnoj prolosti, u borbama protiv Huna, mnogi vojnici izgubili su prste zbog velike hladnoe,a u borbama protiv plemena s juga mnogi su umrli od kuge. To se dogodilo zato to su borbe bile voenetokom zime i leta.

Pod terenom treba podrazumevati udaljenost, manju ili veu prohodnost,povrinu i bezbednost.

Prilikom svakog vojnog pohoda najvanije je poznavati smetaj odreenog terena. Kada vam jepoznata razdaljina koju treba da preete, moete zapoeti planiranje da li da krenete najkraim ili krunimputem. Kada saznate koliko je put prohodan, moete prednost dati peadiji ili konjici. Kada budete upoznalipovrinu te oblasti, moete proceniti koliki broj trupa e vam biti potreban. Kada budete upoznali relativnubezbednost terena, bie vam jasno da li treba da se borite u grupi ili razdeljeni po manjim jedinicama.

Komandovanje je stvar inteligencije, potenja, humanosti, hrabrosti istrogosti.

Stari kraljevi smatrali su humanost najvanijom od svih osobina, dok su vojni strunjaci najviecenili inteligenciju. Razlog tome bila je injenica da u inteligenciju spadaju sposobnost planiranja isposobnost da se u pravom trenutku izmeni plan i tako postigne vei uspeh. Pod potenjem podrazumeva sedoslednost prilikom kanjavanja ili nagraivanja. Humanost podrazumeva ljubav i saoseanje sa svojimnarodom, svest o tegobama kojima je izloen. Hrabrost podrazumeva da se bez oklevanja iskoriste prilikekoje vode do pobede. Pod strogou podrazumeva se zavoenje discipline u vojnim redovima putemstriktnog kanjavanja.

Pod disciplinom podrazumevaju se organizacija, sistem komandovanja ilogistika podrka.

Organizacija podrazumeva grupisanje trupa na osnovu odreenih pravila. Sistem komandovanjaodnosi se na oficirski kadar, koji dri trupe na okupu i predvodi ih. Logistika podrka podrazumevaorganizovano snabdevanje trupa.

Svaki general uo je za ovih pet uslova. Oni koji ih imaju, pobeuju; onikoji ih nemaju, bivaju poraeni.

Stoga koristite ove procene radi uporeivanja, da biste otkrili kakve suokolnosti, to jest koje politiko rukovodstvo sledi pravi Put. Koji general jesposoban? Ko ima prednost zahvaljujui klimi i terenu? ija disciplina jevra? ije trupe su nadmonije? iji oficiri i vojnici su bolje obueni? iji jesistem nagraivanja i kanjavanja jasnije odreen? Na taj nain moete znatikoja strana e pobediti.

U starim, klasinim tekstovima pie: Onaj ko se lepo ophodi prema meni, moj je voa; onaj kose surovo ophodi prema meni, moj je neprijatelj. Veoma je vano da li je vladar human ili je okrutan.

Imajte na umu ove savete, a zatim na osnovu njih organizujte svoje trupekako biste stekli prednost na samome poetku. Snage treba organizovatistrategijski, na osnovu povoljnih okolnosti.

Zavaravanje protivnika je sastavni deo ratovanja. Kada ste sposobni,pretvarajte se da ste nesposobni. Kada ste jaki, pretvarajte se da ste slabi.

Ovo znai da i pored toga to ste istinski sposobni i jaki, neprijatelj ima utisak da ste nesposobnii slabi, i zato ostaje nepripremljen.

Varkama se sluite da biste pobedili neprijatelja; komandovanje zahteva istinoljubivost.

Kada ste blizu, trudite se da ostavite utisak kako ste daleko; kada stedaleko, trudite se da ostavite utisak kako ste u blizini.

Uvucite neprijatelja u borbu u kojoj imate dobre izglede da pobedite.Glumite nered u svojim redovima, a potom udarite na neprijatelja i iskoristitenjegovu zbunjenost.

Kada su meusobno zaratile drave Vu i Jui, drava Vu je kao prethodnicu poslala tri hiljaderazbojnika da bi na protivnika ostavila utisak svoje vojne dezorganizovanosti, i tako namamila dravu Juida prva napadne. Neki robijai su pobegli, a neki su se predali; vojska drave Jui borila se protiv njih, da bikasnije pretrpela poraz od vojske drave Vu.

Kada su oni kompaktni, pripremite se za borbu protiv njih; kada su jaki,izbegavajte ih.

Ako je neprijatelj kompaktan to znai da postoji uzajamna ljubav izmeu vlasti i podanika, dase sistem nagraivanja i kanjavanja zasniva na jasnim principima i potenju i da su vojnici dobro obueni trebalo bi da ga se uvate. Nemojte ekati njegov napad da biste poeli pripremanje.

Unesite zbrku u njihove redove sluei se gnevom.

Kada se njihovi vojni komandanti buno razmeu, treba ih razdraivati sve dok se ne razbesne postae neuraunljivi i zaboravie na svoju prvobitnu strategiju.

Svojom skromnou pobudite njihovu oholost. Izmorite ih uzmicanjem.Stvorite razdor meu njima. Napadnite ih kada su nepripremljeni. Dejstvujtekada oni to ne oekuju.

Udarite ih po slabo branjenim mestima, napadnite ih kada su oputeni, ne dozvolite neprijateljuda shvati na koji nain treba da se organizuje. Zbog toga se kae da prilikom borbenih dejstava odsustvoforme daje najbolje rezultate. Jedan veliki vojskovoa je rekao: Najuspeniji potez je onaj koji se neoekuje; najbolji plan je onaj za koji se ne zna.

Raspored jedinica i raspored poteza oruanih snaga ne smeju biti preranootkriveni.

To znai da informacija ne sme da procuri u javnost. U ratu se mora menjati raspored jedinica,ba kao to i voda menja svoje stanje prilagodite se situaciji kada se sukobite s neprijateljem, ne dozvolitemu da otkrije vae namere. Zbog toga neprijatelja treba proceniti umom, a situaciju osmotriti okom.

Najveu strategijsku prednost ima onaj general koji pre nego to krene uborbu, jo dok se nalazi u komandnom tabu, proceni da su se stekli svineophodni uslovi da njegova vojska porazi neprijatelja. Bez pravog strategijskogaduta je onaj general koji u glavnom tabu, pre bitke, proceni da je pobedunemogue ostvariti. Onaj ko ima strategijsku prednost, pobeuje; onaj ko nemastrategijsku prednost, biva poraen da i ne govorimo o onom generalu koji nijerazradio nikakvu strategiju. Gledajui na stvari iz ovog ugla, mogu sa sigurnouda znam ko e pobediti a ko izgubiti.

Ako je vaa strategija mudra i obuhvatna, vai prorauni e vam obezbediti pobedu, pa ete moida pobedite pre nego to ste i poeli da se borite. Ako je vaa strategija plitkoumna i kratkovida, vaiprorauni nee vam biti od vee koristi, pa ete izgubiti pre nego to je borba i zapoela. Zbog toga se kaeda pobednici pobeuju pre nego to krenu u rat, dok poraeni prvo idu u rat pa tek onda pokuavaju dapobede.

2. VOENJE RATA

Kada ratujete, ak i ako pobeujete, ako to traje due vreme, vae snagee oslabiti a otrica vaeg napada bie otupljena; ako izvedete opsadu nekogutvrenog grada, to e vam iscrpeti snagu. Ako vau vojsku due vreme drite naotvorenom prostoru, ostaete bez dovoljne koliine osnovnih zaliha.

Oruane snage nose u sebi lo predznak ako ih koristite due nego to je to potrebno, bievelikih stradanja. Kao to je reeno: Oni koji vole da se bore i tako iscrpljuju svoju vojsku, ne mogu izbeivlastitu propast.

Kada vae oruane snage oslabe, otrica vaeg napada otupi, vaa snaga seiscrpi a vae zalihe se istroe, druga strana e iskoristiti vau nemo i dii se nanoge. Tada vam ni mudri savetnici, ako ih imate, ne mogu pomoi da stvari dokraja preokrenete u svoju korist.

Prema tome, uo sam za brza i neuspela vojna dejstva, ali nikada nisamuo da je dugotrajan rat urodio plodom. Nijednoj naciji dugotrajno vojnoangaovanje niega dobrog nije donelo.

Reeno je: budi brz kao grom koji udara pre nego to ovek i pomisli da stavi ake na ui, brzkao munja koja sevne bre od treptaja oka.

Prema tome, oni koji nisu potpuno svesni negativnih strana upotrebeoruane sile, ne mogu biti potpuno svesni ni njenih prednosti.

Oni koji znaju kako se ratuje, ne mobiliu svoje trupe dva puta i nesnabdevaju ih hranom u tri navrata.

To znai da se narod poziva u vojsku samo u jednom navratu i da se odmah postie pobeda nevraajte se kui da biste sakupili nove trupe. Na samom poetku ponesite svoje namirnice, a potomuzimajte hranu od neprijatelja.

Ako ponesete opremu iz svoje zemlje a hranu uzimate od neprijatelja,nee vam nedostajati ni oruja ni namirnica.

Kada neka zemlja osiromai zbog vojnog angaovanja, to biva stoga toprenosi namirnice do udaljenog mesta. Ako prenosite namirnice do udaljenogmesta, stanovnitvo e osiromaiti.

Oni koji su nastanjeni u blizini vojske, prodavae stvari po viim cenama.Zbog visokih cena, vei deo naroda e osiromaiti.

Kada se namirnice prenose do udaljenih mesta, narod biva iscrpljen trokovima. Na tritimakoja su u blizini vojske dolazi do naglog skoka u ceni robe. Zbog toga je dugotrajno voenje rata pogubnoza svaku dravu.

Kada su izvori snabdevanja iscrpeni, zalihe se sakupljaju prinudnimputem. Kada se iscrpe mo i izvori zaliha, i zemlja postaje siromana. Obiniljudi ostaju bez sedamdeset procenata svoga budeta, dok drava mora da utroiezdeset posto nacionalnog bogatstva kako bi pokrila trokove unitene opreme.

Narod je osnovna snaga jedne drave; hrana je najvaniji preduslov njegovog blagostanja.Vladar to mora da potuje i da bude tedljiv.

Stoga je mudar onaj general koji hranu otima od neprijatelja. Svakikilogram hrane otet od neprijatelja ravan je dvadeset puta veoj koliini hranekoju nabavljate sami.

Za prenoenje jednog kilograma namirnica na veu udaljenost potrebno je dodatnih dvadestkilograma hrane.

Prema tome, razjareni vojnici ubijaju neprijatelja, a nagraeni vojniciotimaju njegova dobra.

Ako nagradite svoje vojnike delom steenog plena, podstaknuete ih da se bore iz vlastitihpobuda, da bi se doepali neprijateljevih dobara. Zato se kae da tamo gde ima dobrih nagrada ima ihrabrih boraca.

Prema tome, nagradite onog ko u borbi dvokolica prvi zarobi najmanjedeset dvokolica.

Ako nagradite svakoga, nee biti dovoljno nagrada za sve. Zato nagradite jednoga da bistemotivisali sve ostale.

Pridobijte zarobljenike na svoju stranu da bi se borili zajedno s vama.Lepo se ophodite prema njima i brinite se za njih.

Prema zarobljenim vojnicima treba se lepo ophoditi da biste ih pridobili na svoju stranu.

Tako se pobeuje protivnik, a istovremeno jaa i vlastita mo.

Ako se koristite neprijateljem da biste porazili neprijatelja, biete jaki ma kuda da krenete.

Prema tome, u ratu nije vana upornost, ve pobeda.

Upornost se ne isplati. Vojska je poput vatre ako je ne ugasite, goree dok se sama na ugasi.

Na osnovu toga bivamo svesni injenice da se u rukama vojskovoe nalazeivoti ljudi i sudbina nacije.

3. STRATEGIJA NAPADA

Uopte uzevi, u ratu je bolje pokoriti neku zemlju netaknutu negoli jeunititi. Bolje je zarobiti neprijateljsku vojsku bez ikakvih rtava s njihovestrane negoli je unititi. Bolje je naterati neprijateljske divizije, bataljone i drugejedinice da se predaju bez borbe negoli ih unititi.

Vei Laoci je rekao: U ratu morate proceniti svoje protivnike; morate ih naterati da izgubesamopouzdanje i orijentaciju tako da njihova vojska, i pored toga to je netaknuta, postane beskorisna tako se pobeuje u skladu s taoom. Ako unitite neprijateljsku vojsku i pobijete njihove generale,zaposednete bunkere, sakupite rulju i porobite ne prijateljsku dravu, bie to pobeda uz pomo gole sile.

Prema tome, nije najvee umee uvek pobeivati u bitkama najbolje jepobediti neprijatelja bez borbe.

Najbolje vojskovoe napadaju na neprijateljevu strategiju. Najboljisledei izbor je da se neprijatelj odvoji od svojih saveznika. Trei najbolji izborje da se udari na neprijateljsku vojsku.

Nije dobar onaj general koji tei tome da se iskae u borbi i svoje vojnike bez razmiljanja aljeu okraj. Povodom toga jedan uveni car i vojskovoa je rekao: Onaj ko se bori za pobedu golimmaevima, nije dobar general.

Najgore je napadati grad. Opsada grada praktikuje se samo kao krajnjereenje.

Dajte sebi tri meseca kako biste pripremili neophodne naprave i jo trimeseca kako biste obavili neophodne zemljane radove.

Neki tvrde kako Uitelj Sung pod ovim podrazumeva da ne treba gubiti staloenost i jurnuti unapad. Stoga on kae da treba sve raditi polako.

Ako general nije u stanju da obuzda svoj bes i tera svoju vojsku damasovno juria na utvreni grad rtvujui tako treinu svojih vojnika, neuspevi da zauzme utvrenje, taj napad e imati pogubne posledice.

Stoga onaj ko je dobar poznavalac ratnih vetina, pobeuje neprijateljskesnage bez borbe, osvaja neprijateljske gradove bez opsade, rui neprijateljskedrave u kratkom vremenskom periodu.

Umeni vojni strateg kvari planove, podriva saveze, onemoguava snabdevanje ili preseca put, ina taj nain pobeuje bez ratovanja.

Da bi pobeda bila potpuna, morate onemoguiti svaki oblik otpora. Takoe vaa vojska ostati svea, a vai ciljevi e biti postignuti. To je sutina strategijenapada.

Potpuna pobeda se postie kada vojska ne ratuje, kada se ne opsedaju gradovi, kada razaranja netraju dugo, a neprijatelj biva nadvladan mudrom strategijom.

Dakle, pravilo vojnog dejstvovanja je da ako u odnosu na neprijateljaimate brojanu prednost od deset prema jedan, treba pribei opkoljavanju; akoje prednost pet prema jedan, treba napasti; ako je dva prema jedan, podeliteneprijatelja.

Ako ste brojano jednaki s neprijateljem, borite se ako moete. Ako vasima manje, drite se na odstojanju ako moete. Ako mu niste dorasli, beite akomoete.

Ovaj savet odnosi se na sluaj kada su svi drugi faktori izjednaeni. Ako vae snage posedujudisciplinu, ako ste vi bodri a oni bezvoljni, u tom sluaju moete se boriti ak i ako njih ima vie. Akoimate manje vojnika, snage, strategije i hrabrosti od protivnika, trebalo bi da se povuete i saekatepovoljnu priliku za proboj.

Prema tome, ako je slabija strana tvrdoglava, biva zarobljena od jaegprotivnika.

Ovo znai da ako neka mala zemlja ne proceni dobro svoju snagu i usudi se da postaneneprijatelj velikoj dravi, biva neizostavno porobljena bez obzira koliko vrstu odbranu imala. AnaliProlea i Jeseni kau: Ako ne moete biti jaki a pri tome dovoljno slabi, doiveete poraz.

Generali tite dravu. Kada je njihova pomo potpuna, zemlja je snana.Kada je njihova pomo nepotpuna, zemlja je slaba.

Ako generali ne pomau vladarima i ako su prevrtljivi, drava e biti slaba. Stoga se morajuveoma paljivo birati ljudi za odgovorne poloaje.

Dakle, postoje tri naina na koja vladar moe ugroziti vojsku. Kadavladar ne poznaje dovoljno situaciju i naredi svojoj vojsci da napreduje utrenutku kada to ne bi trebalo ili naredi svojoj vojsci da se povue kada to nijepotrebno, dolazi do sputavanja vojske. Kada se vladar ne razume u vojnuproblematiku, ali podjednako uestvuje u komandovanju vojskom, oficiri bivajuzbunjeni. Kada vladar nije upuen u ratne operacije ali podjednako uestvuje ukomandovanju vojskom, oficiri poinju da oklevaju. Onog trenutka kadavojskom zavladaju pometnja i neodlunost, ona biva ugroena od straneneprijatelja. Takvo postupanje zbunjuje vojsku i vodi je u poraz.

Ako pokuate da upravljate ratnom operacijom sluei se metodima civilnih vlasti, operacija epostati konfuzna.

Dakle, postoji pet uslova koji omoguavaju pobedu. Pobeuju oni kojiznaju kada se treba a kada ne treba boriti. Pobeuju oni koji znaju kada trebaangaovati vie a kada manje trupa. Pobeuju oni u ijoj vojsci i vii i nii oficiriimaju isti cilj. Pobeuju oni koji imaju sposobne generale i koje ne sputavanjihov vladar. Ovih pet uslova vode do pobede.

Konsultovati vladara u ovakvim okolnostima isto je to i traiti dozvolu od pretpostavljenogoficira da biste ugasili poar u trenutku kada bi dozvola stigla, od onoga to je gorelo ostao bi samopepeo.

Dakle, reeno je da onaj ko poznaje svoga neprijatelja i poznaje samogasebe, nee biti ugroen ni u stotinu bitaka. Onaj ko ne poznaje svoga neprijateljaa poznaje sebe, imae podjednake izglede i za pobedu i za poraz. Onaj ko nepoznaje ni svog neprijatelja ni samoga sebe, bie poraen u svakoj bici.

4. FORMACIJA

U stara vremena sposobni ratnici prvo bi sebe uinili nepobedivima, apotom traili ranjiva mesta svojih protivnika.

Uiniti sebe nepobedivim znai upoznati sebe; ekati da protivnici otkriju svoje slabosti, znaiupoznati druge.

Nepobedivost se krije u vama, slabost u protivniku.

Stoga su umeni ratnici sposobni da postanu nepobedivi, ali od njih nezavisi to da li su protivnici ranjivi.

Ako protivnici dobro kriju svoju formacijsku organizovanost, ako u njihovim redovima nepostoje pukotine i slabo branjena mesta koje biste mogli iskoristiti, kako biste ih onda mogli pobediti ak iako ste dobro opremljeni?

Stoga se kae da se pobeda moe nazreti, ali da se ne mora zasigurno ipobediti.

Nepobedivost je stvar odbrane, ranjivost je stvar napada.

Sve dok ne primetite ranjiva mesta u protivnikovim formacijama, sakrivajte raspored svojihformacija radei na tome da postanete nepobedivi, da tako sauvate sebe. Ako su protivnike formacijeranjive, vreme je da krenete i napadnete ih.

Odbrana se praktikuje u vreme nedostatnosti, napad se praktikuje uvreme suvika.

Oni koji su umeni u odbrani, kriju se u najveim dubinama zemlje, onikoji su umeni u napadu, kreu se po najveim nebeskim visinama. Zbog togaoni umeju da se zatite i da izvojuju potpunu pobedu.

Kada se branite, utiajte svoje glasove i uklonite svoje tragove, skriveni kao aveti i duhovi podzemljom, potpuno nevidljivi. Kada napadate, kreite se brzo i zadajte strah svojim jurinim pokliem, brzikao grom i munja, kao da silazite s nebesa, ne omoguavajui protivniku da organizuje odbranu.

Uoiti pobedu kada je ona ve svima poznata, nije pravo umee. Svi misleda je dobro pobediti u bici, ali to u stvari i nije dobro.

Svi kau da je dobro pobediti u bici, ali ako gledate dublje i vidite ono to je skriveno, tako daostvarite pobedu i kada ona nije vidljiva, onda je to dobro.

Nije potrebna velika snaga da bi se podiglo paperje, nije potreban otarvid da bi se razlikovalo sunce od meseca, nije potreban otar sluh da bi se ulagrmljavina.

Ono to svi znaju, ne zove se mudrost; pobeda nad drugima golom snagom borbe ne smatra sepozitivnom osobinom.

U stara vremena oni koji su bili poznati kao dobri ratnici pobeivali sukada je bilo lako pobediti.

Ako ste u stanju da pobedite jedino kada protivnika uvuete u oruani sukob, pobeda e bitiizvojevana s puno napora. Ako vidite ono to je suptilno i uoite ono to je skriveno, napravite proboj prenego to to uini vojska, pobeda e biti laka.

Stoga se pobede dobrih ratnika ne pominju po lukavosti ili hrabrosti.Stoga njihove pobede u bitkama nisu splet srenih okolnosti. Njihove pobede nisu

splet srenih okolnosti, jer oni zauzimaju poloaj koji ih sigurno vodi do pobede,nadvladavajui one koji su unapred poraeni.

Velika mudrost nije oigledna, velika zasluga ne hvali sebe. Kada vidite ono to je suptilno, lakoje pobediti kakve to veze ima sa hrabrou ili lukavstvom? Kada je problem reen pre nego to je i nastao,ko to moe nazvati lukavstvom? Kada se pobeda ostvari bez borbe, ko to moe nazvati hrabrou?

Prema tome, dobri ratnici bore se kada ne mogu izgubiti, i ne previajuokolnosti koje njihovog protivnika vode u poraz.

Stoga pobednika vojska prvo pobeuje a potom ide u bitku; poraenavojska se prvo bori a potom pokuava da pobedi.

Po tome se razlikuju oni koji imaju strategiju i oni koji ne razmiljaju unapred.

Oni koji dobro upravljaju vojskom neguju Put i dre se zakona. Na tajnain oni pobeuju neprosveenog neprijatelja.

Savladati protivnika svojom slonou, ne napadati zemlju koja nije kriva, ne zarobljavati ljude ine pljakati tokom celog vojnog pohoda, ne sei drvee ili zagaivati izvore, oistiti i osvetati hramovekoji se nalaze u gradovima i na brdima u predelima kroz koje prolazite, ne ponavljati greke drava koje suna svome zalasku sve ovo naziva se Put i njegovi zakoni. Ako u vojsci vlada striktna disciplina, takva dabi vojnici radije dali svoje ivote nego prekrili nareenja, ako je sistem nagraivanja zasnovan na potenjui pravednosti ako su vojni komandanti sposobni da to postignu, vojska e biti u stanju da pobedineprijatelja iji vladar se ne dri Puta i njegovih zakona.

Postoji pet vojnih pravila: merenje, procenjivanje, proraunavanje,uporeivanje i pobeda. Merenje se zasniva na lokaciji, procene zavise odmerenja, prorauni se izvode na osnovu procena, poreenja na osnovuprorauna, a pobeda se postie na osnovu poreenja.

Poredei merenja dolazite do saznanja gde se krije pobeda a gde poraz.

Stoga je pobednika vojska kao jedan kilogram u odnosu na jedan gram,a poraena vojska kao jedan gram u odnosu na jedan kilogram.Kada pobednikavojska usmeri svoje ljude u borbu poput bujice kroz dubok kanjon, onda se tosmatra formacijom.

Kada voda ispuni dubok kanjon, niko ne moe izmeriti njenu koliinu, ba kao to se ni naojodbrani ne vidi oblik. Kada se voda pusti, ona pokulja u bujici, nezadriva kao i na napad.

5. SILA

Sila podrazumeva pokretanje nagomilane energije ili zamah. Umeni ratnici pobeuju silomzamaha ne troei vlastitu snagu.

Komandovanje velikim brojem ljudi kao i komandovanje malim brojemljudi zahteva organizovanje manjih grupa. Voenje borbe i s veim i s manjimbrojem ljudi zahteva forme i znakove.

Forme i znakovi se odnose na formacije i na signale koji se koriste prilikom razmetanja trupa iupravljanja njihovim kretanjem.

Osposobiti vojske da napadnu svoje protivnike i ostanu neporaene stvarje ortodoksnih i neortodoksnih metoda.

Ortodoksnost i neortodoksnost nisu vrsto definisani, ve se periodino menjaju. Car Taicong izdinastije Tang, uveni ratnik i vladar, govorio je o manipulisanju protivnikovim shvatanjem o tome ta jeortodoksno a ta je neortodoksno, posle ega sledi neoekivani napad, uz kombinovanje i jednog i drugog,to nas ini nedokuivim za protivnika.

Da bi oruana sila bila poput kamenja koje se baca na jaja, potrebno je dapostoji ono to je prazno i ono to je puno.

Ako navedete protivnika da krene prema vama, njegova sila e uvek biti prazna; sve dok nekrenete prema njima, vaa sila e biti puna. Napadajui ono to je prazno onim to je puno isto je to ibacanje kamenja po jajima jaja e se sigurno razbiti.

U bici dolazi do otvorenog sukoba; pobeda se postie iznenaenjem.

Stoga su oni koji su umeni u neortodoksnom nainu beskrajni kao nebo izemlja, neiscrpni poput velikih reka. Kada dou do kraja, oni poinju iznova,poput dana i meseci; oni umiru i ponovo se raaju, poput etiri godinja doba.

Sunce i mesec putuju preko neba, iznova zalazei i raajui se. etiri godinja doba se smenjuju,iznova cvetajui i venui. Ovo je metafora za naizmenino pribegavanje neortodoksnim iznenadnimdejstvima i ortodoksnom otvorenom sukobu, koji se meaju inei jednu celinu, uvek se iznovazavravajui i poinjui.

U muzikoj lestvici postoji samo pet tonova, ali njihove varijacije su tolikobrojne da ih je nemogue sve uti. Postoji samo pet osnovnih boja, ali njihovekombinacije su toliko brojne da ih je nemogue sve videti. Postoji samo petosnovnih ukusa, ali njihovih varijacija ima toliko puno da ih je nemogue sveregistrovati. U bici postoje samo dve vrste juria, neortodoksni iznenadni napad iortodoksni otvoreni napad, ali varijacija neortodoksnog i ortodoksnog imabezbroj. Neortodoksno i ortodoksno su uzajamno uslovljeni, kao krug bezpoetka i kraja ko bi ih mogao iscrpeti?

Kada pokulja, voda dostigne brzinu pri kojoj moe da pomera kamenje, to se zove sila zamaha.Kada soko dostigne brzinu pri kojoj moe da napadne i ubije, to se zove preciznost. To isto odnosi se i naumene ratnike njihova sila se odlikuje brzinom, njihova preciznost tanim pogotkom. Njihova sila slinaje natezanju katapulta, njihova preciznost izbacivanju projektila.

Sila je brza u smislu da energija osloboena u bojnom zamahu ubija neprijatelja zbog toga seona poredi s natezanjem katapulta.

Nered se raa iz reda, kukaviluk se raa iz hrabrosti, slabost se raa izsnage.

Pod ovim se podrazumeva da ako elite da namamite protivnika izigravajui nered, prvo moratestvoriti savren red, jer samo u tom sluaju moete stvoriti vetaki nered. Ako elite da izigravatekukavice da biste pijunirali neprijatelja, morate prvo biti izuzetno hrabri, jer samo u tom sluaju moeteglumiti bojaljivost. Ako elite da izigravate slabost da biste u protivniku izazvali oholost, morate prvo bitiizuzetno snani, jer samo u tom sluaju moete se uspeno pretvarati da ste slabii.

Red i nered zavise od organizacije, hrabrost i kukaviluk zavise odzamaha, snaga i slabost zavise od formacije.

Kada jedna vojska poseduje silu zamaha, ak i bojaljivi stiu hrabrost; kada izgubi silu zamaha,ak i hrabri oseaju strah. Umee ratovanja ne poiva na nepromenjivim zakonima oni se menjajuzavisno od sile zamaha.

Stoga oni koji umeno iznuuju poteze protivnika, stvaraju formacije kojee njihovi protivnici sigurno slediti, nude ono to e protivnici sigurno prihvatiti.Oni mame protivnike dobrim izgledima za pobedu, ekajui ih u zasedi.

One jedinice koje e protivnici sigurno pratiti su jedinice koje odaju utisak iscrpljenosti.Protivnici se pokreu jer vide ansu da ostvare pobedu.

Stoga dobri ratnici kao najdelotvorniji faktor u bici vide silu zamaha, a nepojedince. Zbog toga oni umeju da odaberu ljude i puste sili zamaha da obavisvoj posao.

Kada u ratu imate prednost sile zamaha, ak i bojaljivi mogu postati hrabri. Zbog toga je ljudemogue birati na osnovu njihove sposobnosti i dati im odgovarajua zaduenja. Hrabri mogu da se bore,oprezni mogu da straare, inteligentni mogu da komuniciraju. Niko nije neupotrebljiv.

Kada ljudi krenu u borbu uz silu zamaha, to je kao kada se zakotrljadrvlje i kamenje. Drvlje i kamenje miruje dok se nalazi na ravnom tlu, ali sekotrlja niz nizbrdicu; ako je etvrtasto miruje, ako je okruglo kotrlja se. Prematome, ako se ljudi pametno vode u borbi, sila zamaha biva poput one koju imaokruglo kamenje koje se kotrlja niz visoku planinu to je sila.

6. PRAZNO I PUNO

Lako je onima koji stignu prvi na bojno polje i tu ekaju svog protivnika;oni koji stignu poslednji na poprite i jurnu u bitku, izmore se.

Stoga dobri ratnici nateraju protivnika da doe k njima, a ne iduprotivniku.

Ako naterate protivnike da dou k vama da se bore, njihova sila e uvek biti prazna. Ako neodete protivniku, vaa sila e uvek biti puna. Ovo je umee pranjenja drugih i punjenja sebe.

Protivnik dolazi dobrovoljno onda kada mu se ukae prilika za pobedu.Protivnik nerado kree kada postoje izgledi da e pretrpeti gubitke.

Dakle, kada je protivnik odmoran, mogue ga je izmoriti. Kada je sit,mogue ga je izgladneti. Kada se odmara, mogue ga je naterati u pokret.

Napadate iznenada, iscrpljujui protivnike koji bee ne bi li spasili goli ivot. Spaljujete njihovezalihe i unitavate im useve presecajui im tako puteve snabdevanja. Pojavljujete se na kritinim mestima inapadate u trenutku kada oni to najmanje oekuju, terajui ih da trae spas.

Pojavite se tamo gde oni ne mogu da dou, krenite onamo gde vam senajmanje nadaju. Da biste preli stotine kilometara bez umora, kreite senenastanjenim predelima.

Udariti na pukotine u protivnikoj odbrani, ne znai samo udariti na mesta bez ikakve odbrane.Dokle god ne postoji striktno organizovana odbrana i mesto nije pod jakim nadzorom, protivnik e serazbeati pred vama; kretaete se isto tako brzo kao i po nenastanjenim krajevima.

Da biste potpuno uspeno osvojili ono to napadate, napadnite tamo gdenema odbrane. Da bi vaa odbrana bila potpuno uspena, branite se tamo gdenema napada.

Dakle, ako je neko vet u napadu, njihovi protivnici ne znaju gde daorganizuju odbranu. Ako je neko umean u odbrani, protivnici ne znaju gde danapadnu.

Kada se nareenja izvravaju, kada su ljudi iskreno odani, kada postoji dobro obezbeen sistempripremanja odbrane, a vi se pak pokaete dovitljivi i dovoljno tajnoviti da ne otkrijete oblik svogorganizovanja, protivnici su nesigurni njihova inteligencija nije im ni od kakve pomoi.

Budite krajnje suptilni, ak i do nivoa bezoblinosti. Budite krajnjetajanstveni, ak i do nivoa potpune tiine. Na taj nain moete upravljatisudbinom protivnika.

Da biste napredovali bez otpora, probijajte se kroz njihove pukotine. Dabiste se uspeno povukli, nadmaite ih u brzini.

Ratne okolnosti zavise od brzine ako stigne brzinom vetra i nestane brzinom munje,protivnici te nee moi nadvladati.

Prema tome, kada hoete da zapodenete borbu, protivnik, ak i ako jedobro uanen u svom odbrambenom poloaju, nee moi da izbegne bitku akonapadnete poloaje na koje mora poslati pojaanje.

Kada ne elite da se uputate u borbu, protivnik, ak i ako ste povuklicrtu svoje odbrane, nee moi da se bori ako ste ga naveli na pogrean trag.

To znai da se neete boriti ni kad protivnik poe u napad, ve ete ga zbuniti strategijskimizmenama i tako dovesti u nedoumicu.

Stoga, kada naterate druge da otkriju raspored svojih snaga a vi samiostanete formacijski neprepoznatljivi, vi ostajete koncentrisani dok protivnikmora da se razdvoji.

Navedite protivnika da ono to je za vas ortodoksno vidi kao neortodoksno; navedite ga da onoto je za vas neortodoksno vidi kao ortodoksno. Na taj nain terate protivnika da otkrije formaciju. Kadaprotivnik jednom pokae svoju formaciju, vi poinjete da zbijate svoje trupe. Poto oblik vaegorganizovanja nije otkriven, protivnik e sigurno razdvojiti svoje snage radi vee bezbednosti.

Kada ste koncentrisani na jednom mestu a protivnik podeljen na desetmesta, va napad je deset puta jai od protivnike odbrane, i tako stietebrojanu nadmo nad protivnikom.

Ako moete da udarite na mali broj protivnikih vojnika velikim brojemsvojih ljudi, na taj nain uspeete da smanjite broj onih protiv kojih se borite.

Dok ste duboko ukopani i zatieni visokim barikadama, ne dozvoljavajui protivniku da o vamasazna bilo kakvu informaciju, naputajte svoja skrovita i vraajte se u njih ne otkrivajui raspored svojihsnaga, napadajui i osvajajui na nain neshvatljiv protivniku.

Ne smete dozvoliti protivniku da sazna gde ete zapodenuti borbu, jerkada to ne zna, neprijatelj mora da se pripremi na mnogim mestima koja vamsvojom brojnou omoguavaju da vodite borbu protiv malih vojnih jedinica.

Dakle, kada su prve linije organizovane, nedostaci se javljaju na zaelju, akada je zaelje spremno, nedostaci se javljaju u prvim linijama. Spremnost nalevom krilu znai nespremnost na desnom, spremnost na desnom znainespremnost na levom. Spremnost na svima mestima znai i nespremnost nasvima mestima.

To znai da kada vojska postavi svoje trupe na velikom broju mesta, one silom prilika moraju dase razbiju po manjim grupama.

Oni kojih ima malo, brane se od drugih; oni koji su mnogobrojni, terajudruge da se brane od njih.

to ee naterate neprijatelja da se brani, to e i njegovi gubici biti tei.

Dakle, ako su vam poznati mesto i vreme odigravanja bitke, moete seukljuiti u borbu i s razdaljine od hiljadu kilometara. Ako vam mesto i vremeodigravanja bitke nisu poznati, va levi bok nee moi da pritekne u pomovaem desnom boku, va desni bok nee biti u stanju da pomogne levom, vaprednji deo nee moi da pritekne u pomo vaem zaelju, a vae zaelje neemoi da pritekne u pomo vaem prednjem delu, ak i ako je u pitanju kratkorastojanje od nekoliko desetina kilometara do kilometar.

Po mojoj proceni, ak i ako su vae trupe mnogobrojnije odneprijateljskih to vam ne moe pomoi da ostvarite pobedu.

Ako vam nisu poznati mesto i vreme odigravanja bitke, ak i ako vae trupe brojano nadmaujutue, kako moete znati da li ete pobediti ili izgubiti?

Zato je reeno da se na pobedu moe uticati.

Ako ne dozvolite protivniku da sazna mesto i vreme odigravanja bitke, moete uvek pobediti.

ak i ako je protivnik brojniji, moete ga spreiti da se bori.Dakle, procenite ih kako biste otkrili njihoveplanove, i one uspene i one neuspene. Navedite ih da krenu u akciju kako biste otkrili nain njihovogkretanja i zastajanja.

Uinite neki prijateljski ili neprijateljski gest, privlaei time protivnikovu panju, tako da vam omogui daotkrijete naine njegovog postupanja u napadu i odbrani.

Navedite protivnike da pribegnu odreenom formacijskom rasporedu da biste otkrili podruje smrti iivota.

Pod ovim se podrazumeva da se koristite raznovrsnim metodima zbunjivanja i uznemiravanja neprijateljada biste posmatrali oblike njegovog reagovanja; nakon toga dejstvujte na osnovu onoga to ste uoili, paete znati koje okolnosti znae ivot a koje smrt.

Iskuajte ih da biste utvrdili gde su jaki a gde slabi.

Stoga je krajnji cilj da se prilikom organizovanja vojske izbegne ablon. Kada vae jedinice nisurasporeene po nekom ablonu, pijuni nita ne mogu otkriti, mudre glave ne mogu kovati strategiju.

Kada se jednom organizujete bez prepoznatljivog formacijskog modela, neete vie za sobom ostavljatividljiv trag, pa pijuni nee imati ta da vide a neprijateljski stratezi nee moi da iskuju nijedan plan.

Formacijski raspored pomou kojeg ostvarujete pobedu nad svojim neprijateljem mora biti nedokuiv zatue vojnike.Svakome je poznato ta me je uinilo pobednikom, ali niko ne zna kako postiempobedu.Stoga se u ratu do pobede nikada ne dolazi na isti nain, ve je potrebno stalno prilagoavanje.

Prilikom unoenja odgovarajuih izmena, nemojte ponavljati ranije strategijske poteze da biste ostvarilipobedu. Ma kakav da je formacijski raspored protivnika, ja mu se od samog poetka mogu prilagoditi dabih postigao pobedu.

Vojska je kao voda voda izbegava visinu i tee nanie, vojska treba da izbegava ono to je puno i napadaono to je prazno; vodeni tok zavisi od tla, pobeda vojske zavisi od protivnika.Prema tome, vojna sila nemastalan formacijski raspored, voda nema stalan oblik: sposobnost postizanja pobede putem donoenja izmenai prilagoavanja u zavisnosti od protivnika stvar je genijalnosti.

VIIORUANA BORBA

Uobiajeno pravilo za dejstvovanje vojnom silom je da vojna komanda dobije zapoved od svoga vladara, azatim mobilie i omasovi trupe okupljajui ih zajedno. Oruana borba je najtea od svega.

Boriti se za pobedu prsa u prsa najtea je stvar na svetu.

Tekoa oruane borbe ogleda se u tome to velike razdaljine treba uiniti malim a probleme pretvoriti uprednosti.

Dok stvarate utisak da ste daleko, ubrzavate svoj korak i stiete na odredite pre neprijatelja.

Stoga ih navedite da putuju dugo, mamei ih nadom da e postii pobedu. Kada krenete kasnije od drugih astignete pre njih, vladate strategijom skraivanja razdaljine.

Uz pomo specijalne jedinice namamite protivnika da krene u uzaludnu poteru, stvarajui utisak da je grovaih snaga jo uvek daleko; zatim poaljite specijalne snage za prepad koje e prve stii do odredita iakoe krenuti poslednje od svih.

Stoga se oruana borba smatra korisnom, ali i opasnom.

Isplati se onima koji su umeni, opasna je za one koji su neiskusni.

Ako se radi borbe za sticanje prednosti pokrene celokupna vojska, to oduzima suvie vremena; meutim,borba uz pomo delimino okupljene vojske izaziva nestaice opreme.Dakle, ako putujete brzo, ne stajuini danju ni nou, dvostruko bre nego u normalnim okolnostima, trudei se da steknete prednost udaljenistotinu kilometara od cilja, vai vojni komandanti bie zarobljeni. Do odredita e prvo stii snani vojnici,potom oni umorni kao po pravilu, to e uspeti svakom desetom.

Kada je put dug ljudi su umorni; ako je njihova snaga iscrpena tokom puta, oni su premoreni a protivnik jeodmoran, pa e sigurno biti napadnuti.

Ako biste da preteknete neprijatelja a udaljeni ste pedeset kilometara od odredita, komandanti iz vaihprvih redova bie izbaeni iz stroja i, kao po pravilu, do odredita e stii samo pedeset posto vojnika.Akohitate da preteknete neprijatelja a udaljeni ste trideset kilometara od odredita, uspee da stignu dva odsvaka tri vojnika.Dakle, vojska strada ako ostane bez opreme, strada ako ostane bez hrane i strada akoostane bez novca.

Ove tri stvari su neophodne ne moete se boriti za pobedu vojskom bez opreme.

Dakle, ako vam nisu poznati planovi neprijatelja, neete znati ni kome treba da se obratite za pomo.Akone poznajete planine i ume, tesnace i orsokake, i poloaj movara i barutina, neete moi da vodite svojuvojsku. Ako se ne oslonite na pomo lokalnih vodia, neete moi da iskoristite prednosti terena.

Samo onda kada vam je poznat i najmanji detalj prednosti terena, moete manevrisati i voditiborbu.

Dakle, vojna sila se organizuje po principu obmane, mobilie po principu dobiti i prilagoava po principurazdvajanja i pregrupisavanja.

Organizovanje vojne sile po principu obmane podrazumeva da neprijatelje treba zavarati tako to ete imonemoguiti da saznaju vae stvarne prilike, i time stei prednost. Mobilizacija po principu dobitipodrazumeva da u akciju krenete tek kada vidite svoju prednost. Razdvajanje i pregrupisavanje sepraktikuju radi zbunjivanja protivnika i posmatranja njihove reakcije, tako da se moete prilagoditi onomeputu koji vodi pobedi.

Stoga je ona poput vetra kada se kree brzo, poput ume kada se kree polako; prodire kao vatra, vrsta jekao planina.

Brza je poput vetra jer dolazi iznenada i povlai se brzinom munje. Nalik je umi po tome to u njoj vladared. Prodire sve poput poara koji se iri ravnicom, ne ostavljajui za sobom nijednu travku. vrsta jepoput planine kada zaposedne mesto odbrane.

Neprozirna je poput mraka; kree se poput grmljavine.Da biste poharali neko mesto, razdvojte trupe. Dabiste proirili svoju teritoriju, podelite plen.

Jedno od osnovnih pravila u ratu jeste da hranu treba uzimati od neprijatelja koliko god je to mogue.Meutim, tamo gde ljudi nemaju puno, neophodno je razdvojiti trupe u manje grupe kako bi se snabdele narazliitim mestima, jer samo tako bie dovoljno svega za sve.

to se tie podele plena, neophodno je rasporediti trupe tako da paze na ono to je steeno, nedozvoljavajui neprijatelju da povrati izgubljeno.

Dejstvujte tek poto ste procenili. Pobeuje onaj ko prvi proceni ta je blizu a ta je daleko ovo je pravilooruane borbe.

Onaj ko krene prvi je gost, onaj ko krene poslednji je domain. Gostu je teko, domainu je lako. Ono to jeblizu i ono to je daleko odnosi se na putovanje umor, glad i hladnoa javljaju se u putu.

Jedna stara knjiga koja govori o vojnom ustrojstvu kae: Rei se ne uju, pa se zato prave cimbala ibubnjevi. Zbog nedovoljne vidljivosti prave se barjaci i zastave. Cimbala, bubnjevi, zastave i barjacikoriste se da bi usredsredili i objedinili mnogobrojne ui i oi. Kada se ljudi ujedine, hrabri ne mogunastaviti sami, bojaljivi se sami ne mogu povui ovo je pravilo za borbu u grupi.

Objediniti ui i oi znai naterati ljude da zajedniki sluaju i gledaju kako bi se izbegli pometnja i nered.Signali se koriste radi upuivanja na pravac i da bi se spreilo da se pojedinci udalje od grupe.

Dakle, kada se borite nou, esto ete paliti vatre i udarati u bubnjeve; kada se borite danju, razvietebrojne barjake i zastave da bi delovali na ui i oi.

Koristite se mnogobrojnim signalima da biste uznemirili njihova ula i uplaili ih svojom ogromnomvojnom moi.

Dakle, njihovu vojsku treba da liite poleta, a njihove generale da liite kurai.

Protivnike generale moete liiti kurai samo ako ste u stanju da ouvate vlastitu hrabrost. Stoga tradicijakae da su ljudi u prolosti bili dovoljno hrabri da obeshrabre druge, a staro pravilo koje je vailo za vozaedvokolica kae da kada je um vrst, svea volja pobeuje.

Dakle, polet raste ujutro, opada u podne, a nestaje s veeri stoga oni koji su umeni u ratovanjuizbegavaju polet koji raste i napadaju one iji polet opada ili nestaje. Oni vladaju moralom neprijatelja.

Bilo koji slabi na svetu borie se u trenutku kada se naljuti, ali kada je u pitanju stvarno uzimanje oruja ikretanje u boj, sve zavisi od poleta kada polet opadne oni e stajati, uplaiti se i pokajati. Vojske gledajuna mone neprijatelje na slian nain na koji gledaju i na nevine devojke zbog toga to, dok su uzbueni,njihova agresivnost biva iskoriena protiv njih samih.

Suprotstaviti se neredu redom, suprotstaviti se buci tiinom, znai ovladati srcem.

Ako vam srce nije irom otvoreno a um smiren, od vas se ne moe oekivati da se bez smetnji prilagoditesituaciji, da donosite ispravne odluke, da se smireno suoite s velikim i neoekivanim tekoama da vrsto iodluno drite sve konce u svojim rukama.

Zaposednuti svoje poloaje i ekati one koji su daleko, ekati udobno smeteni one koji su umorni, ekatipunih stomaka one koji su gladni, znai ovladati snagom.

Upravo na to se misli kada se kae da protivnike treba navesti da dou k vama, istovremeno izbegavajuida vas oni navedu da odete njima.

Izbegavati sukobe s dobro organizovanim trupama i ne napadati besprekorne formacije, znai ovladatiprilagoavanjem.Dakle, u ratu postoji pravilo da ne treba biti licem okrenut visokom brdu i da se ne trebasuprotstaviti onima kojima su brda u zaleu.

Ovo znai da ne treba napadati uzbrdo na protivnike koji su zaposeli poloaj na veoj visini, i da se ne trebasukobljavati s njima kada juriaju nizbrdo.

Ne nasedajte na lano povlaenje. Ne napadajte elitne jedinice.

Ako neprijatelj iznenada pone da bei pre nego to mu je ponestalo snage, budite sigurni da vam jepostavio zasedu, pa e biti najbolje ako svoje oficire odvratite od potere.

Ne jedite hranu namenjenu njihovim vojnicima.

Ako vam protivnik neoekivano prepusti svoje zalihe hrane, prvo ih ispitajte jer postoji mogunost da suzatrovane.

Ne zaustavljajte vojsku koja se vraa kui.

U ovakvim okolnostima protivnik e se boriti do poslednjeg oveka.

Opkoljenoj vojsci mora biti pruena odstupnica.

Pokaite im kako da preive pa nee biti raspoloeni da se bore do smrti. Iskoristite to i zadajte im udarac.

Ne napadajte neprijatelja kada je u beznadenoj situaciji.

Po zakonu prirode, pritenjena ivotinja pruie najjai otpor.

Tako se vodi vojska.

VIIIPRILAGOAVANJE

Kada je u pitanju voenje rata, opte je pravilo da vojni komandanti pristupaju mobilizaciji po nareenjuvladara.Nemojte podizati logore na tekom terenu. Uspostavite diplomatske veze na granicama. Nemojte sezadravati na neplodnom i izolovanom podruju.Kada se naete na okruenom terenu, planirajte. Kada senaete na smrtonosnom terenu, borite se.

Biti na okruenom terenu podrazumeva da su svuda oko vas strmine, a da se vi nalazite u sredini, tako daneprijatelj moe slobodno da doe i ode, dok za vas svaki izlazak i povratak predstavljaju ogroman napor.

Postoje staze kojima ne treba ii, vojske koje ne treba napadati, utvreni gradovi koje ne treba opsedati,teritorije za koje se ne treba boriti, nareenja vladara koja ne treba sluati.Stoga generali koji poznaju svemogue naine prilagoavanja radi sticanja prednosti na terenu, znaju ta da ine s oruanom silom. Akogenerali ne umeju uspeno da se prilagode, ak i ako poznaju poloaj terena, nee time stei nikakvuprednost.Ako komanduju vojskama ne vladajui umeem potpunog prilagoavanja, ak i ako znaju ta jemogue zadobiti, nee imati podrku svojih ljudi.

Ako se moete menjati u skladu sa silom zamaha, prednost e ostati na vaoj strani i gubitke e trpeti samooni drugi. Prema tome, ne postoji nepromenjiv oblik organizovanja. Ako u potpunosti shvatite ovaj princip,moi ete pridobiti ljude za sebe.

Stoga inteligentni uvek uzimaju u obzir i dobit i tetu. Poto razmiljaju o dobiti, u stanju su da postignuvee uspehe; poto razmiljaju o teti, u stanju su da ree svoje probleme.

Dobit i teta zavise jedno od drugog, i zato ih prosvetljen ovek uvek podjednako uzima u obzir.

Prema tome, neprijatelj okleva jer se boji mogue tete, umara se jer odgovara na stalne provokacije ipostaje lakom kada pomisli da moe da ostvari neku dobit.

Izmorite neprijatelje tako to ete ih stalno drati u budnom stanju, ne dozvoljavajui im da se odmore. Ali,da biste uspeli u tome, morate obaviti deo posla koji se odnosi na vas. Taj deo posla podrazumeva stvaranjejake milicije, bogate nacije, harmoninog drutva i sreenog ivota.

Prema tome, pravilo ratovanja je da ne treba raunati na to kako neprijatelj nee napasti, ve treba mislitina to kako da mu se suprotstavite; ne treba raunati na to kako neprijatelj nee napasti, ve se treba oslonitina ono to se ne moe napasti.

Ako ne zaboravite na opasnost u trenucima kada ste bezbedni, i ako ne zaboravite na haos u trenucima kadavlada red, najbolje je ako ih prepoznate i spreite dok su jo u samom zaetku.

Stoga generali mogu da poseduju pet pogubnih osobina. Oni koji su spremni da umru, mogu poginuti; onikoji ele da preive, mogu biti zarobljeni; oni koji se lako razljute, mogu biti postieni; oni koji supuritanski nastrojeni, mogu biti osramoeni; oni koji vole ljude, mogu upasti u nevolje.

Ako se pojavite na mestu koje e neprijatelj neizostavno pouriti da odbrani, oni koji vole ljude pojurie,bez izuzetka, u pomo dovodei pri tome sebe u opasnost i troei svoju snagu.

Ovih pet stvari spadaju u negativne osobine generala, i pogubne su u ratu.

Dobri generali imaju drugaije osobine: nisu reeni da poginu ali ni da preive po svaku cenu; onipostupaju u zavisnosti od situacije, ne padaju brzo u gnev, ne daju se zbuniti. Kada vide neku ansu, grabeje poput tigra; u drugim prilikama miruju. Njihova aktivnost i neaktivnost zasnivaju se na strategiji, nemoete ih odobrovoljiti ili razljutiti.

IXKRETANJE VOJSKE

Pod ovim se podrazumeva da za svoje kretanje treba birati najpogodnije puteve.

Kad god zauzimate poloaj naspram neprijatelja, klonite se planina i boravite kraj dolina.Drite se sunca;ostanite na uzvienjima. Kada se borite u brdovitom predelu, nemojte se penjati. Ovo se odnosi na vojskukoja je u planinama.

Jedna verzija kae: Borite se kada idete nizbrdo, a ne kada idete uzbrdo."

Kada vam je odstupnica preseena vodom, uvek se drite dalje od vode. Ne sukobljavajte se sneprijateljima u vodi; stei ete prednost ako dopustite polovini njihovih trupa da pree na vau obalu, azatim ih napadnete.Kada hoete da se borite, nemojte napadati neprijatelja u blizini vode. Drite se sunca;budite na uzvienjima, klonite se vodene struje. Ovo se odnosi na vojsku koja je blizu vode.

Vau vojsku bujica moe isterati iz renog korita, a voda moe biti otrovana. Suoiti se s vodenom strujomznai kretati se uzvodno. Ovo takoe znai da svoje amce ne treba ostavljati nizvodno, jer postojimogunost da vas neprijatelj pretekne.

Kroz slatine se kreite pravom linijom; kreite se brzo i bez zadravanja. Ako usred movare naletite naprotivniku vojsku, stanite pored vodenih biljaka, leima okrenuti drveu. Ovo se odnosi na vojsku koja senalazi u slatini.Kada ste na visoravni, zauzmite pozicije na mestima pogodnim za manevrisanje, tako da sedesno od vaeg zalea nalazi malo uzdignut teren, da ispred vas budu nii predeli a iza vas uzvienja. Ovose odnosi na vojsku koja se nalazi na visoravni.Koristei se prednostima situacije na ova etiri osnovnanaina, uti Car porazio je etiri gospodara.

Sve ratnike vetine potiu od utog Cara (taoistiki vladar iz kasnog praistorijskog doba, roenotprilike 2400 godina pre nove ere), pa se zato i spominje u ovom kontekstu.

Vojska obino vie voli da bude na viim nego na niim mestima, voli sunce a mrzi mrak.

Vii predeli stvaraju dobro raspoloenje, pa se ljudi ugodno oseaju, to doprinosi i irenju poleta. Niipredeli su puni vlage, to pogoduje razvoju bolesti i oteava borbu.

Vodite rauna o telesnom zdravlju i boravite na mestima koja ni u emu ne oskudevaju. Za vojsku u ijimredovima nema bolesti, kae se da je nepobediva.Tamo gde ima brda i nasipa drite se sunane strane,zauzimajui poloaj tako da vam oni budu s desne zadnje strane. Ovo je prednost za vojnu silu, korienjepovoljne konfiguracije terena.

U ratnoj operaciji prednost se stie uz pomo povoljne konfiguracije terena.

Kada uzvodno pada kia i reka se peni, saekajte da se vreme smiri ako elite da preete na drugustranu.Kada teren kojim se kreete obiluje neprohodnim jarugama, prirodnim bedemima, prirodnimzaprekama, prirodnim zamkama, prirodnim pukotinama i ponorima, gledajte da to pre napustite to mesto idrite se podalje od njega. to se mene tie, ja ih se klonim navodei tako protivnike da im se priblie;okrenut sam im licem tako da su im protivnici okrenuti leima.

Tada vi stiete prednost, a njega srea naputa.

Kada vojska putuje brdovitim terenom punim potoka i malih jezera ili ulegnua obraslim trskom, ili divljimumama s gustim biljem i drveem, sva ta mesta se moraju paljivo i detaljno pretraiti. To je zato to suona dobar zaklon za gerilce i pljakae.

Neophodno je sjahati s konja i pretraiti takva mesta, jer postoji mogunost da je protivnik tamo postaviosvoje zasede. Takoe, postoji mogunost da se na takvim mestima kriju pijuni, koji vas posmatraju ioslukuju vae planove.

Kada je neprijatelj u blizini i miruje, on se oslanja na prirodnu zatitu. Kada je udaljen i pokuava daisprovocira sukobe, on hoe da vas privue blie sebi. Ako je njegova pozicija pristupana, to je zato to ontime stie neku prednost.

To znai da ako protivnik ne zauzme svoj poloaj na mestima koja pruaju prirodnu zatitu ve se smestina nekom pristupanom mestu, on u tome sigurno vidi i neku praktinu korist.

Kada se drvee pomera, neprijatelj dolazi; ako u bunju postoje brojne prepreke, neprijatelj hoe da vasnavede na pogrean put.

Protivnik u bunju pravi veliki broj prepreka da bi vas naveo da pomislite kako vam preti opasnost odzasede.

Ako ptice polete, u blizini je zaseda. Ako ivotinje bee u strahu, u blizini su napadai. Ako se praina dievisoko i okomito, dolaze vozila; ako se praina ne die visoko ve ide u irinu, dolazi peadija. Ratrkanioblaii dima ukazuju na prisustvo drvosea. Relativno mali oblaci praine koji se povremeno javljaju inestaju ukazuju na postavljanje logora.Oni koji podiu svoju borbenu gotovost ne busajui se u grudi,napredovae. Oni koji se hvaliu i agresivno nasru, povui e se.

Ako rei njihovih izaslanika odlikuje skromnost, poaljite svoje pijune da ih nadgleda i bie vam jasno daneprijatelj podie svoju borbenu gotovost.

Kada se prvo pojave laka vozila i zaustave po strani, oni se pripremaju da razviju borbenelinije.Oni koji vam dolaze nudei mir bez uslova sporazuma, kuju zaveru.Oni koji uurbano razmetajusvoja borbena vozila, oekuju pojaanje.

Ne bi se oni toliko uzmuvali bez nekog posebnog razloga a sigurno oekuju trenutak kada e im pristiineke jo uvek udaljene trupe, uz iju pomo e krenuti da vas napadnu. Najbolje je da se odmah pripremiteza to.

Ako polovina njihovih snaga nastupa, a polovina odstupa, oni pokuavaju da vas namame u klopku.

Oni glume zbrku i nered kako bi vas namamili da krenete prema njima.

Ako se pridravaju dok stoje, izmoreni su glau. Kada oni koji su poslati po vodu piju prvi, trupe suoednele.Kada uoe prednost a ne pokuavaju da je ostvare, umorni su.Tamo gde ima ptica, nema ljudi.

Ako u logoru ima ptica, vojska je pobegla.

Ako se dozivaju po noi, uplaeni su.

Uplaeni su i zabrinuti, pa se dozivaju ne bi li se ohrabrili.

Ako vojska nije zauzela poloaj, to govori o nedovoljnom autoritetu njihovog generala.Ako se signalipomeraju, to znai da su u zbrci.

Signali se koriste da bi se grupa ujedinila. Ako su neujednaeni, to znai da je vojska u neredu.

Ako su izaslanici nervozni, to znai da su umorni.Ako ubijaju svoje konje radi mesa, to znai da su vojniciostali bez hrane; kada ostanu bez hrane a ne vraaju se na svoja zborna mesta, to znai da protiv sebe imateoajnog neprijatelja.Kada ponu doaptavanja, krenja discipline i nepotrebni razgovori, gubi se i lojalnostkoju ljudi oseaju prema grupi.

Doaptavanja izraavaju istinska oseanja, krenja discipline ukazuju na neslaganje s pretpostavljenima.Kada vojni komandanti izgube lojalnost svojih ljudi, vojnici iskreno razgovaraju jedni s drugima o svomneslaganju s pretpostavljenima.

Kada dodeljuju brojne nagrade, to znai da su u orsokaku; kada puno kanjavaju, to znai da su iscrpljeni.

Kada se izgubi polet, oni svaki as dodeljuju nagrade kako bi se dodvorili svojim vojnicima i tako izbeglinjihovo masovno nezadovoljstvo. Kada su ljudi toliko iscrpljeni da nisu u stanju da izvravaju nareenja,bivaju stalno kanjavani radi ponovnog uspostavljanja autoriteta.

Biti nasilan prema vojnicima u poetku, a posle ih se plaiti, osnovni je pokazatelj nesposobnosti.Oni kojinastupaju pomirljivo, ele da predahnu.Ako vam protivnik prie ratoborno a odlae sukob, ipak se nepovlaei, morate ga paljivo motriti.

Sprema se da vas iznenada napadne.

U ratu nije uvek korisno biti jai, oslanjati se samo na vojnu snagu; dovoljno je da konsolidujete svojesnage, procenite protivnike i okupite ljude. To je sve.Individualci bez strategije koji neozbiljno shvateprotivnike, neizbeno e dopasti u tue zarobljenitvo.

Ako nemate prvobitan plan i zamisao, ve se oslanjate samo na svoju hrabrost, lakomisleno potcenjujuisvoje protivnike i ne uzimajui u obzir konkretnu situaciju, sigurno ete dopasti u ruke neprijatelju.

Ako vojnici budu kanjeni pre nego to se sami osete privreni svojim komandantima, nee se pokoriti; aako se ne pokore, nee ni biti od koristi.

Ako ne budete kanjavali vojnike poto se osvedoite u njihovu privrenost, oni vam nee biti odkoristi.

Kada u osnovi svega postoji oseanje potovanja i poverenja, a srca vojnika budu uz njihove komandante,neizvrenje kazni dovee do toga da se vojnici uzohole i tako postanu neupotrebljivi.

Stoga ih usmerite uz pomo kulture, a ujedinite uz pomo ratnih vetina; tako ete ostvariti sigurnu pobedu.

Kultura se odnosi na humanost, ratno umee na zakon. Neka vae komandovanje bude humano idobronamerno. Ujedinite ih uz pomo strogosti i ozbiljnosti. Kada postoje i blagost i strogost, mogua je isigurna pobeda.

Kada se nareenja dosledno sprovode u cilju pozitivnog delovanja na vojnike, vojnici ih prihvataju. Kadase nareenja ne sprovode dosledno i u cilju pozitivnog delovanja na vojnike, vojnici ih ne prihvataju. Kadase nareenja dosledno sprovode, raa se obostrano zadovoljstvo.

XTEREN

Neki tereni su lako prohodni, neki uzrokuju zastoje, neke treba izbegavati, neki su uski, neki su strmi, nekiotvoreni.Kada i jedna i druga strana mogu lako da dou i odu, za teren se kae da je lako prohodan. Kada jeteren lako prohodan, prvi zauzmite poloaj birajui uzvienu i sunanu stranu, pogodnu za snabdevanje, toe vam doneti prednost u borbi.Kada ste u stanju da odete tamo ali vam je teko da se izvuete odande,kae se da ste doiveli zastoj. Na ovakvom terenu, ako protivnik nije dobro pripremljen, moete pobediti

ako se kreete pravo napred, ali ako je protivnik pripremljen a vi krenete napred i ne pobedite, bie vamteko da se vratite, to e biti na vau tetu.Kada nijednoj strani ne odgovara da nastavi kretanje, to se zoveteren koji treba izbegavati. Na ovakvom terenu se prednost ne koristi ak i kad je protivnik sam ponudi povucite se navodei polovinu neprijateljskih trupa da krene za vama, a zatim napadnite, ostvarujui takosvoju prednost.Na uskom terenu, ako ste prvi stigli, treba popuniti useke i ekati neprijatelja. Akoneprijatelj stigne prvi, nemojte ii za njim ako je popunio useke. Pratite ga samo ako nije popunio useke.Nastrmom terenu, ako ste prvi stigli, treba da zauzmete uzvienu i sunanu stranu i tu ekate neprijatelja. Akoneprijatelj stigne prvi, povucite se i ne idite za njim.Na irokim, otvorenim terenima, sila zamaha jeizjednaena, neprijatelja je teko izazvati, a borbom se ne dolazi lako do pobede.Najvia dunost svakoggenerala je da bude upoznat s ovih est vrsta terena i da ih obavezno dobro proui.

Ovo su tipovi konfiguracije terena; generali koji ih ne poznaju gube rat.

Dakle, ima vojski koje srljaju, koje oklevaju, koje krahiraju, koje doivljavaju rasulo, koje sudezorganizovane i koje bivaju poraene. Do ovoga ne dolazi prirodnim tokom stvari, ve grekamagenerala.Srljaju oni koji su u ravnopravnom poloaju a ipak udaraju jednim ovekom na deset protivnikih.Oklevaju oni koji imaju jake jedinice a slabe oficire. Krahiraju oni koji imaju slabe vojnike a hrabre oficire.Doivljavaju rasulo oni iji su vii oficiri ustri i svojeglavi i zaleu se u borbu po vlastitom nahoenju, nekonsultujui se pri tom sa svojim komandantima.

Opte uzevi, oficiri moraju biti jedinstveni, a sve jedinice moraju meusobno da sarauju kako bi se stekliuslovi za pobedu nad neprijateljem.

Dezorganizacija se javlja kada generali imaju slab moral i autoritet, pa im nareenja bivaju nejasna, oficirinedosledni, a jedinice nemarno rasporeene. Poraz nastaje kada generali nisu sposobni da procene snagesvog protivnika, pa udaraju na brojnije i nadmonije trupe, a pri tom ne rasporeuju vlastite trupe postepenu obuenosti.

Ako poaljete svoje vojnike u borbu ne znajui pri tom ko je od njih vie a ko manje vian ratovanju, ko jehrabar a ko straljiv, idete u susret porazu.

Ovih est okolnosti vode porazu. Dunost svakog generala je da ih pomno proui.

Prva greka je kada se ne proceni dobro broj protivnikih trupa. Druga greka je kada se ne uspostavi jasansistem kanjavanja i nagraivanja. Trea greka je loa obuka. etvrta greka je preputanje emocijama.Peta greka je kada se ne sprovode zakoni i nareenja. esta greka je kada se ne odaberu oni koji su snanii nepokolebljivi.

Prirodan oblik zemljita moe biti saveznik u bici. Ispravno postupa onaj general koji, da bi osiguraopobedu, prvo dobro proceni svoje protivnike, a zatim proceni mogue opasnosti i izrauna rastojanja. Onajko se bori svestan vanosti ovih inilaca, sigurno pobeuje; onaj ko s tim nije upoznat, neizostavno bivaporaen.Stoga, ako sve okolnosti ukazuju na vau sigurnu pobedu, ne oklevajte da se upustite u borbu, ak ipod uslovom da se to kosi s nareenjem vaeg vladara. Meutim, ako okolnosti ne ukazuju na pobedu,nemojte se uputati u borbu, ak i pod uslovom da vam je vladar izdao nareenje da krenete u napad. Stoga,svojoj naciji najbolje slui onaj general koji ide napred ne teei tome da se proslavi, a uzmieneopetereen time kako da izbegne kaznu, mislei samo na to kako da zatiti svoje ljude i uini korisnustvar za svoju dravu.

Odluka o napredovanju ili povlaenju, koja je u suprotnosti s nareenjima vladara, ne donosi se iz linoginteresa, ve stoga da bi se zatitili ivoti ljudi i interesi drave. Generali koje odlikuje takva odanost odneprocenjive su vrednosti za dravu.

Ponaajte se prema svojim vojnicima kao to se ponaate prema deci, i oni e vas pratiti i kroz najdubljedoline; volite svoje vojnike kao vlastitu decu, i oni e dobrovoljno umreti s vama.Ako vam vaa dobrotaonemoguava da ih povedete u borbu, a va obzir i prijateljstvo vam onemoguavaju da sprovedete svojanareenja i uspostavite red, oni e biti razmaeni i beskorisni poput male dece.

Nagraujte, ali i kanjavajte svoje vojnike. Ako budete primenjivali samo jedno od ova dva, oni e se kao irazmaena deca navii na uitak ili nezadovoljstvo. To ima loe posledice i ini vojsku neupotrebljivom.

Ako znate da su vae jedinice sposobne da napadnu neprijatelja, ali ne znate da li je on sposoban da seodbrani, vai izgledi za pobedu su samo polovini. Ako znate da neprijatelj ne moe da se odbrani, ali nistesigurni da vae jedinice mogu uspeno izvesti napad, vai izgledi za pobedu su jo uvek samo polovini.Ako znate da neprijatelj ne moe da se odbrani i sigurni ste da vae jedinice mogu uspeno izvesti napad,ali niste sigurni da li konfiguracija terena ide u prilog protivniku, vai izgledi za uspeh takoe su polovini.Zbog toga oni koji su umeni u ratovanju ne kreu nasumce i raspolau neiscrpnim sredstvima. Stoga jereeno da ako poznajete sami sebe i poznajete neprijatelja, pobeda nee doi u pitanje. Kada poznajeteputeve neba i puteve zemlje, va put uvek e vas voditi pobedi.

XIDEVET RAZLIITIH VRSTA ZEMLJITA

U ratnim uslovima postoji devet razliitih vrsta zemljita. Kada se lokalni vlastelini bore izmeu sebe navlastitom tlu, takvo zemljite se naziva ratrkano.

Kada su vojnici emotivno vezani za zemlju, a nisu daleko od kue, oni se lako ratrkaju.

Kada ne zaete duboko u neprijateljsku teritoriju, nalazite se na lakom zemljitu.

Pod ovim se podrazumeva da svi vojnici mogu lako da se vrate na mesto svoga polazita.

Zemljite koje onome ko ga je zaposeo omoguuje bolje izglede u borbi, naziva se kljuno zemljite.

Zemljite od kljune vanosti moe biti bilo koji prirodni zaklon ili prolaz od strategijskog znaaja.

Zemljite koje je podjednako pristupano i vama i neprijatelju, naziva se otvoreno zemljite.Zemlja koja jes triju strana okruena neprijateljem i omoguava onome ko je prvi zaposedne slobodan prolaz u svimapravcima, naziva se raskrsnica.

Pod raskrsnicom se podrazumeva mesto presecanja glavnih puteva koji povezuju brojne mree puteva. Akoprvi zaposednete ovo mesto, svi e vam se morati pridruiti. Dakle, ako ga zaposednete, biete bezbedni;ako ga izgubite, stradaete.

Kada zaete duboko u neprijateljsku teritoriju, a iza vas ostanu brojni vei i manji gradovi, nalazite se natekom zemljitu.

S ovakvog zemljita je teko vratiti se.

Kada prelazite planine i ume, strme useke, movare ili neke druge teko prohodne predele, to se nazivaiscrpljujue zemljite.Zemljite do kojeg se stie uskim stazama a s kojeg se moe otii samo zaobilaznimputevima, i na kojem slabiji neprijatelj moe napasti vae brojne trupe, naziva se zatvoreno zemljite.

Ako raspolaete izuzetnom sposobnou prilagoavanja, moete se kretati ovakvim predelima.

Tamo gde ete preiveti samo ako se oajniki borite, nalazi se smrtonosno zemljite.

Ljudi na smrtonosnom zemljitu su poput onih koji se nalaze u probuenom amcu ili onih koji su zaspali ukui zahvaenoj poarom.

Stoga se nemojte boriti na ratrkanom zemljitu; ne zaustavljajte se na lakom zemljitu; ne dozvolite da vasnapadne neprijatelj s kljunog terena; ne razdvajajte svoje trupe na otvorenom zemljitu. Na raskrsnicamasklapajte saveze s drugima; na tekom zemljitu pljakajte; na iscrpljujuem terenu grabite napred; nazatvorenim podrujima smiljajte lukavstva; na smrtonosnom zemljitu se borite.

Na ratrkanom zemljitu vojnici mogu da se razbee. Na lakom zemljitu vojska nije duboko prodrla nateritoriju neprijatelja i ima slobodnu odstupnicu; zbog toga vojnici nemaju punu koncentraciju i nisuspremni za borbu. Ne preporuuje se napad na neprijatelja koji je zaposeo kljuno podruje; na ovopodruje treba stii pre neprijatelja. Otvoreno zemljite treba da ostane neblokirano, tako da se preko njegaosigura snabdevanje. Ako na raskrsnicama zadobijete saveznike, biete bezbedni; ako u tome ne uspete,stradaete. Pljakati na tekom terenu znai snabdeti se zalihama. Poto se na iscrpljujuem terenu nemoete ukopati, najbolje reenje je da ga to pre napustite. Na zatvorenom zemljitu iznenadite neprijateljasvojim taktikim potezima. Ako se vojska nae na smrtonosnom zemljitu, svaki vojnik e se boriti sam odsebe. Stoga je reeno: Dovedite vojnike do smrtonosnog mesta i oni e preiveti."

Nekada davno, oni za koje se smatra da su bili sposobni ratnici onemoguavali su protivniku da odravavezu izmeu prvih borbenih linija i pozadine; onemoguavali su mu da odrava saradnju izmeu velikih imalih jedinica; spreavali su njegove vojnike da jedni drugima priteknu u pomo; spreavali su meusobnusaradnju viih i niih oficira; onemoguavali mu da regrutuje nove vojnike; spreavali ga da uspostavisklad meu svojim armijama. Napadali su kada su prilike bile povoljne, a mirovali kad im okolnosti ne biile naruku.

Pravili su izmene da bi zbunili neprijatelja, napadali ga as na ovom as na onom mestu, zastraujuinjegove vojnike i unosei pometnju u njegove redove, ne ostavljajui mu tako dovoljno vremena zasmiljanje planova.

Ako se zapitate kako da izaete na kraj s dobro organizovanom neprijateljskom vojskom koja se upravosprema da vas napadne, reenje je u tome da vi prvi zauzmete ono do ega je neprijatelju stalo i tako ganaterate da prihvati vae uslove.U ratu je najvanije biti brz, koristiti greke neprijatelja, kretati se putevimana kojima vas ne oekuje, napasti ga onda kad nije dovoljno budan.

Pod ovim se podrazumeva da se moraju iskoristiti neprijateljeva nepripremljenost i njegova nepronicljivostili neopreznost, i to to je bre mogue, jer ko okleva ne postie cilj.

Za vojsku koja napada osnovno je da, kada zae duboko u tuu teritoriju, nastupa skladno tako da jeprotivnik ne moe pobediti.Pljakajte plodnu zemlju, i vojsci nee nedostojati hrane. Vodite rauna osvome zdravlju i izbegavajte nepotrebna uzbuenja; prikupite svoju energiju i snagu. Ne dozvolite svomneprijatelju da pronikne u vau strategiju i otkrije vae planove o pokretu trupa.

Prikupite najubojitiji deo svoje energije, sauvajte preostalu snagu, drite u tajnosti rasporedsvojih trupa, ne dozvolite neprijatelju da dozna vae planove i ekajte priliku da ga napadnete tamo gde jenajslabiji.

Ako se vojska nae u bezizlaznoj situaciji, vojnici e radije poginuti nego beati. Oni koji su spremni daumru, sposobni su da uine sve. Tada ratnici daju sve od sebe. Ratnici koji se nalaze u smrtnoj opasnosti neoseaju strah. Kada nemaju kuda da idu, oni vrsto stoje. Kada su duboko u tuoj teritoriji, upueni su jednina druge. Ako nemaju drugi izbor, oni e se boriti i rukama i nogama.U ovakvoj situaciji vojnici su naoprezu i kada im se to ne naredi, odazivaju se bez ikakve prinude, naklonjeni su svome generalu sami odsebe, imaju poverenja u njega i kada se to od njih ne zahteva.

Pod tim se podrazumeva da u smrtnoj opasnosti i vojnici i oficiri imaju isti cilj, pa stoga vojnici sami odsebe bivaju oprezni, sami od sebe dolaze u stroj i bez ikakvih uslova ili zahteva veruju svome generalu.

Zabranite praznoverna naklapanja o loim predznacima i tako ete vojsku uvek odrati na okupu. Vaivojnici nisu previe imuni, ali to nije zato to preziru materijalno bogatstvo. Ako su spremni da umru, tone znai da ne ele dug ivot. Onog trenutka kada izdate nareenje za pokret, oni liju suze.Uspeno etevoditi rat ako budete reagovali brzo poput zmije koja uzvraa udarac repom kada je udare po glavi, uzvraaudarac glavom kada je udare po repu a kada je udare po sredini, uzvraa i glavom i repom.

Ovo je metod koji se primenjuje u borbi. Brzo uzvratite kada ste napadnuti. Prirunik o osam klasinihborbenih formacija kae: Pretvorite pozadinu u front, a front u pozadinu; imajte etiri glave i osam repova.Neka vam glava bude na bilo kojem mestu, i kad neprijatelj prodre meu vas, moete svojoj sredinjicipritei u pomo i glavom i repom."

Moe se postaviti pitanje da li se jedinice mogu osposobiti da reaguju brzo poput zmije? Naravno da mogu.ak i oni koji se meusobno ne podnose, pomoi e jedni drugima ako se nau u zajednikoj opasnosti.

Do ovoga dolazi sticajem okolnosti.

Stoga se ne treba pouzdati samo u privezane konje i ukopane dvokolice.

Konji se privezuju da bi se spreilo pomeranje linije sukoba, dvokolice se ukopavaju da bi vozila mirovala.Meutim, ak ni ovo nije dovoljna garancija i uzdanica. Neophodno je prilagoditi se promenama, dovestivojnike u smrtnu opasnost tako da se bore sami od sebe i pomau jedan drugome kao brat bratu to je putka izbavljenju i sigurnoj pobedi.

Utvrivanje vaeeg standarda hrabrosti je tao organizacije. Uspeh udarnih i manevarskih trupa zavisi odkonfiguracije terena.

Ako imate povoljnu konfiguraciju terena, moete pobediti protivnika ak i uz pomo manevarskih, nejakihtrupa da i ne govorimo o udarnim, jakim trupama. Konfiguracija zemljita je ta koja nam omoguava dana pravi nain upotrebimo i jake i nejake trupe.

Stoga oni koji su vini ratovanju uspostavljaju dobru saradnju unutar grupe, tako da komandovanje grupombiva isto to i komandovanje pojedincima koji nemaju drugi izbor.General mora biti smiren i zagonetan,pravedan i uzdran.

On smireno planira i dobro krije svoje planove tako da ih niko ne moe otkriti. On postupa pravedno iuzdrano tako da mu niko ne moe nita zameriti.

On svojim vojnicima ne otkriva svoje namere i planove.On menja svoje metode i planove dadrugi ne bi znali ta on, u stvari, radi. Menja mesta svoga logorovanja, kree se zaobilaznim putevima itako zavarava trag.

Pobediete ako od drugih sakrijete svoje prave namere. Veliki Mudrac s Bele planine je rekao: Obmani seu ratu ne pribegava samo zbog toga da biste zavarali svoga neprijatelja, ve da biste zavarali i vlastituvojsku i naveli je da vas sledi bez pitanja."

Kada vojskovoa odredi cilj, on biva poput onoga oveka koji se popne visoko i potom odbaci lestve. Kadavojskovoa odvede svoju vojsku duboko u neprijateljsku teritoriju, on iz nje oslobaa skrivenu snagu. Onspaljuje svoje amce i razbija svoje lonce, tera svoje vojnike napred kao stado ovaca, ne govorei im kudaih vodi.Zadatak generala je da sakupi vojsku i dovede je u situaciju koja je opasna po ivot. On moraprouiti naine prilagoavanja razliitim tipovima zemljita, prednosti sabijanja i irenja trupa, zakonitostiemotivnog reagovanja i uticaja sredine.

Pod dobrim i loim stranama sabijanja i irenja trupa podrazumeva se da ljudi obino menjaju svojeraspoloenje u zavisnosti od konfiguracije terena.

Osnovno je pravilo da vojska koja prodre duboko u teritoriju neprijatelja objedinjuje svoje redove, dokvojska koja tek pree granicu neprijateljske zemlje lako pada u rasulo. Kada u ratnom pohodu preetegranicu neprijateljske zemlje, nalazite se na graninom podruju. Kada je zemljite na kojem se nalazitepristupano sa svih strana, to je otvoreno podruje. Kada uete duboko u teritoriju neprijatelja, to je tekozemljite. Kada zaete plitko u neprijateljsku zemlju, nalazite se na lakom zemljitu. Kada ne postojimogunost povlaenja a pred vama su uski tesnaci, nalazite se na zatvorenom zemljitu. Kada su vam sviputevi zatvoreni, nalazite se na smrtonosnom zemljitu.Ja bih na ratrkanom zemljitu ujedinio trupe. Nalakom zemljitu bih odravao vezu meu jedinicama. Na kljunom terenu bih ubrzao njihovo kretanje. Naraskrima bih vodio rauna o odbrani. Na otvorenom terenu bih stupio u vrste saveze. Na tekom terenubih obezbedio neprekidni dotok snabdevanja. Na iscrpljujuem zemljitu bih ih terao da to bre idunapred. Na zatvorenom zemljitu blokirao bih prolaze. Na smrtonosnom zemljitu rekao bih im da nemanade u spas.Prema tome, psihologija vojnika je takva da se brane kad su opkoljeni, da se bore ako se borbane moe izbei i da sluaju nareenja u ekstremnim situacijama.

Tek kad ih neprijatelj opkoli, vojnici pokazuju spremnost da se brane i bore za pobedu. Kada se nau ubezizlaznoj situaciji, oni se slono brane.

Stoga oni koji ne poznaju planove svojih suseda, ne mogu pravovremeno stupiti u saveze. Oni koji nepoznaju odlike terena, ne mogu voditi svoje trupe. Oni koji ne koriste pomo lokalnih vodia, ne moguiskoristiti prednosti zemljita. Sposobni generali moraju dobro poznavati sve ove uslove.Kada vojska kojupredvode sposobni generali napadne jaku dravu, ona spreava neprijatelja da okupi svoje snage. Onasvojom silom nadvladava protivnika i spreava njegove saveznike da mu priskoe u pomo.

Ako ste sposobni da otkrijete planove svoga neprijatelja, iskoristite prednosti koje vam prua teren iprotivnika dovedete u bezizlaznu situaciju, ak ni snana drava nee moi okupiti dovoljno veliku vojskuda bi vas zaustavila.

Prema tome, ako ne istupate protiv saveznika niti idete u prilog razvoju tue moi, ve voditerauna samo o tome kako da sami zadobijete to vei uticaj, zastraujui svoje protivnike, moete dazauzmete neprijateljske gradove i porazite neprijatelja.Delite nagrade mimo uobiajenih pravila, izdajtenareenja koja jo niste izdavali.

Delite nagrade prema zasluzi, a ne na osnovu ve donetih pravila. Iznosite svoja predvianja tek potodobro osmotrite neprijatelja, ne rukovodei se nekim ustaljenim sistemom.

Neka vaa vojska bude poput jednog oveka. Dajte vaim vojnicima konkretne zadatke i ne drite imgovore. Predoite im prednosti, ali im ne okrivajte mogue opasnosti.

Povedite ih u borbu ne govorei im o svojoj strategiji. Recite im ono to je za njih povoljno, a preutitemogue opasnosti. Ako se istina sazna, vaa strategija e doiveti neuspeh. Ako je vojska zabrinuta, u njeneredove e se uvui neodlunost i strah.

Suoite ih s potpunom propau i oni e preiveti; dovedite ih na smrtonosno zemljite i oni e ostati ivi.U takvim okolnostima vojnici su sposobni da pretvore poraz u pobedu.U ratu morate ubediti neprijateljakako idete naruku njegovim planovima. Ako koncentriete svoje snage protiv neprijatelja, moete ubitinjihovog vojskovou i s udaljenosti od hiljadu kilometara. Na ovaj nain uspeno ete ostvariti svoj cilj.

Prvo ispunite njihova oekivanja, a potom im pobijte vojskovoe tako ete uspeno postii svoj cilj.

Na dan objave rata, zatvorite granice, proglasite sve pasoe nevaeima i ne primajte izaslanike.Od vojnekomande zahteva se najvea mogua ozbiljnost.

U pripremnoj fazi pod ozbiljnou se podrazumeva da vojna komanda svoje planove mora drati u strogojtajnosti.

Kada protivnik otkrije svoje rupe, napadnite bez oklevanja. Zauzmite prvi ono do ega je njemu stalo, iveto preduhitrite njegove namere. Odravajte disciplinu i prilagodite se neprijatelju da biste osiguralipobedu u ratu. Zato u poetku morate biti stidljivi kao devojke da bi vam neprijatelj pokazao svoje slabosti,a potom krenuti bre od zeca tako da vam protivnik ne moe odoleti.

XIINAPAD VATROM

Postoji pet naina napada vatrom: spaljivanje ljudstva, spaljivanje zaliha, spaljivanje opreme, spaljivanjeskladita i spaljivanje zapaljivim projektilima.Za napad vatrom moraju postojati odgovarajui uslovi iodreena sredstva. Pogodni uslovi za podmetanje poara su kada je vreme toplo i suvo i duva jakvetar.Prilikom napada vatrom najvanije je iskoristiti pometnju koja nastaje u takvim situacijama. Kadpodmetnete poar unutar neprijateljskog logora, odmah dejstvujte i spolja. Ako prilikom izbijanja poaraneprijateljski vojnici ostanu prisebni, saekajte nipoto ne kreite u napad. Kada se poar rasplamsa,krenite u napad ako je to izvodljivo, a ako nije, saekajte.

Poar se obino podmee da bi se izazvala pometnja u neprijateljskim redovima i tako stvorila mogunostza napad.

Kada moete podmetnuti poar i izvan logora, ne morate ekati povoljnu priliku da ga podmetnete iznutra podmetnite poar kada vama to odgovara.Ako se poar iri u pravcu duvanja vetra, ne napadajte uz vetar.

Nije dobro napadati u pravcu iz kojeg dolazi vatra, jer se neprijatelj u takvim okolnostima bori doposlednjeg oveka.

Ako vetar duva tokom dana, stiava se tokom noi.

Vetar koji duva danju ne duva nou, a vetar koji duva nou ne duva danju.

Vojska mora znati koji od pet napada vatrom moe da se izvede u odreenoj situaciji, i da se toga znalakipridrava.

Nije dovoljno samo znati kako se neprijatelj napada vatrom, mora se poznavati i nain odbrane od napadavatrom.

Dakle, onaj ko napada uz pomo vatre je inteligentan, a onaj ko napada uz pomo vode je jak. Voda moeneprijatelja razdvojiti, ali mu ne moe unititi zalihe i sredstva.

Vodom moete rascepkati redove neprijateljske vojske, tako da ona bude razdeljena po manjim grupama islaba, a vi na okupu i jaki.

Dobiti bitku ili uspeno osvojiti neko neprijateljsko uporite a ne nagraditi one koji su za to zasluni, vodilooj srei i znak je uskogrudosti. Stoga se kae da prosveeni vladari cene zaslugu, a dobri generali jenagrauju. Oni ne okupljaju vojsku bez dobrih izgleda za pobedu, ne kreu u rat ako to ne ide u prilognjihovoj dravi, ne bore se ako nisu ugroeni.

Oruana borba ima lo predznak. Rat je pun opasnosti. Potpun poraz mora se spreiti po svaku cenu.Vojsku ne treba mobilisati ako za to ne postoji dovoljno dobar razlog ratu se pribegava samo u krajnjojnudi.

Vladar ne sme pokrenuti svoju vojsku iz pukog gneva, a generali se ne smeju uputati u borbu samo zbogtoga to su kivni. Borite se samo kada je to u vaem interesu, a ako nije, odustanite. Gnev i kivnost eproi, ali unitena drava se ne moe obnoviti i mrtvi ne mogu vaskrsnuti. Stoga e prosveeni vladar bitioprezan, a dobar general e umeti da se suzdri. Na ovaj nain drava e biti bezbedna, a vojska sauvana.

XIIIO PIJUNIMA

Kada se pokrene velika vojska i rat odui unedogled, drava e osiromaiti a narod e biti iscrpljen. Nijeovean onaj ko se prvo ne obavesti o stanju prilika u neprijateljskoj vojsci i ko svoje obavetajce dobro nenagradi. Takvi generali nisu sposobni da vode vojsku i slue svojoj dravi. Oni se ne odlikuju osobinamakoje su potrebne da bi se ostvarila pobeda. Pametan vladar i mudar general pobeuju uz pomo valjaneobavetenosti i dobrog predvianja.Predvianje nije dar koji dolazi s neba niti na osnovu ranijih primera iliputem prorauna. Predvianje se izvodi na osnovu podataka do kojih dolaze oni koji dobro poznaju prilikeneprijatelja.Postoji pet vrsta pijuna: lokalni pijuni, unutranji pijuni, preobraeni pijuni, rtvovanipijuni i preiveli pijuni. Kada svih tih pet vrsta pijuna rade istovremeno, niko im ne moe ui u trag ovakav metod je genijalan i od neprocenjive koristi za svakoga vladara.Lokalni pijuni se vrbuju iz redovadomaeg stanovnitva. Unutranji pijuni se vrbuju iz redova neprijeteljevih slubenih lica. Preobraenipijuni se vrbuju meu neprijateljskim pijunima. rvovani pijuni su oni kojima dajemo netane podatkeda bismo zaveli neprijateljske pijune. Preiveli pijuni su oni koji se vrate s podacima.

Meu slubenicima neprijateljske drave postoje oni koji se mogu potkupiti tajnim kanalima da bi se odnjih dobila obavetenja o stvarnim prilikama u njihovoj zemlji i planovima koji su upereni protiv vas. Onitakoe mogu posluiti za stvaranje nesloge i razdora u neprijateljskim redovima.

Stoga u vojsci pijuni uivaju najvee poverenje, bivaju najizdanije nagraeni i njihov identitet se uva unajstrooj tajnosti.

Nezadovoljni pijuni mogu prei na stranu neprijatelja.

Da bi vam pijuni bili od koristi, morate se prema njima ophoditi mudro i pametno, humano, pravedno iistanano. Ovo je vrlo vano, jer pijuni mogu biti od pomoi u svakoj situaciji.

Svaki problem, da bi se reio, zahteva odgovarajue predznanje.

Ako se neki tajni plan prouje unapred, treba pogubiti i pijuna i one kojima je on o tome govorio.Kad godnameravate da napadnete neku vojsku, zauzmete neki grad ili ubijete neku osobu, morate prvo doznatiimena protivnikih generala, njihovih autanata i oficira, uvara kapija i linih odaja. Ovo morate dati uzadatak svojim pijunima.

Kad god se spremate za napad ili borbu, morate prvo doznati kakve su sposobnosti onih koji slueneprijatelju, pa se shodno tome moete i postaviti prema njima.

Morate otkriti neprijateljske pijune, potkupiti ih i pridobiti na svoju stranu, tako da od njih napravitepreobraene pijune. Na taj nain doi ete i do potrebnih informacija o tome koga da vrbujete kaolokalnog i unutranjeg pijuna. Lokalni i unutranji pijuni e vam pomoi da ubacite rtvene pijune slanim podacima. Sve ovo e omoguiti preivelim pijunima da uspeno obave svoje zadatke.Neophodnoje da vladar u potpunosti bude upoznat s radom svih pet vrsta pijuna, a to moe jedino preko preobraenihpijuna. Stoga se s preobraenim pijunima mora lepo postupati.Dakle, samo izuzetan vladar i mudargeneral, koji umeju da upotrebe najinteligentnije ljude kao pijune, mogu ostvariti velike uspehe. pijunaaje nezaobilazni deo ratovanja, i svaki potez vojske zasniva se na njoj.

Vojska ne moe uspeno ratovati bez poznavanja stvarnih prilika u kojima se nalazi neprijatelj, a dopodataka o ovim prilikama moe se doi samo preko pijuna.

Prevod Tomasa Klirija neposredno prenosi smisao Sun Cuove knjige Umee ratovanja, jednog odnajznaajnijih klasinih kineskih dela. Ova knjiga ne sadri nijednu zastarelu maksimu ili nejasno uputstvo.Najbolje je pobediti bez borbe, rekao je Sun Cu. Za njega je rat bio sastavni deo ivota. Paljivo proitajteovu knjigu, i sve savremene knjige koje govore o upravljanju dravom vie vam se nee initi dostojnepanje."

Newsweek