„A meri~ka Kosa imala je premijeru naBrodveju“, podsetila je na po~etkusvog izlaganja Anja Su{a, uvode}i

u~esnike i publiku Ateljeove tribine u pri~u o feno-menu „Kose“ onda i danas. „U isto vreme 1968. go-dine postavljena je u Londonu, a godinu dana ka-snije Beograd je imao prilike da je vidi zahvaljuju-}i Jovanu ]irilovu. Ne}u da ulazim u njegov teren,pusti}u ga da on ispri~a tu pri~u. Zahvaljuju}i nje-mu i Miri Trailovi}, naravno, ovaj komad sti e kodnas vrlo brzo posle njegove svetske premijere...

Ta produkcija se dogodila na talasu student-skog bunta 1968. godine, ali je po mnogo ~emu bi-la specifi~na. Izme|u ostalog, i po tome {to se do-godila u institucionalnom pozori{tu koje je posvim svojim svojstvima bilo protivre~no na~elimanovog pozori{ta (preuzeto iz engleskog jezika new

teatre), kao neposredne tekovine studentskih de-monstracija ’68. Presko~i}u mnoge stvari, re}i }usamo to da je ova predstava, kad je izvedena uAmerici i Engleskoj, nai{la na veoma topao prijemkritike. Na{ slu~aj se unekoliko razlikovao od to-ga... Ameri~ki kriti~ari opijeni celom tom idejompobune pozdravili su ovu predstavu, ona je dobi-la sjajne kritike u vode}im medijima. Poznat je ~aki slu~aj kriti~ara Tribjuna koji je `ele}i da oda po-~ast ovoj predstavi celu svoju kritiku napisao takoda je svaki put umesto ta~ke stavljao re~ Fuck...

Zanimljivo je jo{ i to da je ova predstava zarazliku od nekih drugih predstava koje su pro-movisale na~ela 1968. u estetskom, formalnomsmislu pripadala nasle|u gra|anskog pozori{ta.Ona se de{avala u institucionalnom pozori{tu,dakle nije propagirala na~ela novog pozori{ta paizlazila na ulicu, ru{ila tu konvenciju ~etvrtog zi-

da i neposredno bila aktivna u vezi sa dru{tvenimzbivanjima. Zanimljivo je i to da je ova predsta-va u stvari prvi primerak toga kako je sistem ko-optirao duh pobune preuzev{i ga i pretvoriv{i gau proizvod jer je „Kosa“ imala veoma lep i dugo-ve~an repertoarski ivot, za razliku od nekih dru-gih predstava koje su predstavljale direktnu pro-vokaciju i kao takve su vi{e smetale sistemima,prvenstveno Americi.

„Kosa“ je u stvari predstavljala most izme|udve stvari, izme|u pisaca starije generacije, od ko-jih su neki bili vrlo kriti~ni prema studentima kao,na primer, D`on Ozborn, i radikalne kontrakultu-re koju su propagirali tada{nji omladinci {iromsveta, zato {to je na neki na~in primenila ikonogra-fiju tog bunta, upotrebila je, ali je sve to „spakova-

s u b o t a - n e d e l j a , 6 - 7 . m a r t 2 0 1 0 .

Revolucija uAteljeu 212

Tribina 4

Strana 2A>>>

KontekstU jeku nesti{anih strasti oko nove predstave„Kose“ u Ateljeu 212, odr`ana je ~etvrta tribinau revolucionarnoj sezoni ovog teatraposve}ena fenomenu pomenute predstavepod nazivom „Pre i posle ’Kose’“. Predstava jerasprodata, jedno od njenih izvo|enja bilo jegala po ceni karte od skoro nezamislivih 10.000dinara, postavljalo se pitanje kakvuantiglobalisti~ku poruku ona {alje ako se znada je izme|u ostalog finansirana i novcemvelikih svetskih korporacija. Da ni onuprethodnu, kultnu predstavu ne samo Ateljea212, ve} i doma}eg pozori{ta uop{te, koja jeimala dalekose`ne kulturne i dru{tveneposledice, tako|e nije jednostavno smestiti uonda{nji kontekst, posvedo~ili su oni koji su bilisvedoci, ali i u~esnici u nastanku prvebeogradske „Kose“ - Jovan ]irilov, BorkaPavi}evi}, Mi{a Janketi} i Jugoslav Vlahovi}. Natribini je u~estvovala i Anja Su{a, pozori{narediteljka, koja je temu svog magistarskog radaposvetila odnosu pozori{ta i ~uvene ‘68.godine. Najzad, tribini su prisustvovali i akteri iautori dana{nje „Kose“ sa upravnikom Ateljea irediteljem predstave Kokanom Mladenovi}emna ~elu.

Poku{av{i da „Kosu“ smeste u kontekstonda{nje i sada{nje zemlje, 1968. i 2010.godine, da daju istorijske i politi~ke okolnosti ukojima su obe predstave nastale i u kojima suizvedene, uz konstataciju da su obe poku{aj dase odgovori na sopstveno vreme, u~esnicitribine ponudili su i neke nove poglede nafenomen ovog mjuzikla kod nas. Me|unajzanimljivijima su oni koji svedo~e da je prvapredstava Beograd i tada{nju zemlju sme{talauz ostatak pre svega zapadnog sveta, dokpredstava danas {alje jednu antiglobalisti~kuporuku. Kako pak tu poruku poslati iz ovezemlje sada (a ne svrstati se na taj na~in uz onenacionalisti~ke struje u njoj) jo{ je jedanzanimljiv ugao posmatranja nove predstave.Tako|e, zanimljivo je upore|ivati forme ovedve predstave. Ona prva bila je mnogo vi{espontana, daleko od onda{njeg mahomkonvencionalnog, klasi~nog teatra na koji jeupravo zbog otvorenosti svog izraza izvr{ilazna~ajan uticaj. Nova „Kosa“, na prvi pogled,bli`a je ~vrstoj, zatvorenoj strukturi, bez mnogoprostora za improvizaciju, savr{enija uizvo|enju od svoje prethodnice. Najzad, ali

nikako najmanje va`no,dotaknuta su i pitanja kako sufinansirane predstave „Kose“{to tako|e mnogo govori onjihovom kontekstu, ali iodjeku i zna~aju koji, svaka usvom dru{tvenom trenutku,ispunjavaju.

Komad prihva}enod re`ima„Ima raznih anegdota, od toga da je „Daj nam sun-ca“ izvo|eno pred Titom, ~iji je on bio veliki fan, dotoga da je stalno postojao strah da }e ’Kosa’ prete-rano {okirati na{u ~ar{iju, pa je jedan kriti~ar na-pravio pore|enje sa komadom Ace Popovi}a ’Dru-ga vrata levo’, navode}i Popovi}ev komad kao pri-mer istinskog bunta i zameraju}i Ateljeu 212 {to

stavlja tu neku ’Kosu’,koja je la`na i povr{na,nasuprot jednom odli~-nom doma}em tekstu.Atelje je taj odli~an do-ma}i tekst postavio go-dinu dana kasnije i ’Dru-ga vrata levo’ su vrlo br-zo skinuta upravo indi-rektnim sistemom za-brane koji je u tom tre-

nutku funkcionisao, a ’Kosa’ je na repertoaru osta-la veoma dugo, {to potvr|uje tezu da je na neki na-~in bila uspe{no usvojena od strane re`ima, {to jeve} bio slu~aj u Americi i na nekim drugim mesti-ma gde je ovaj mjuzikl izvo|en“, ka`e Anja Su{a.

Pre i posle KOSE

3A2A

la“ u socijalno vrlo prihvatljive instituci-onalne okvire i kao takva je bila vrlo do-bro prihva}ena. Ovo je u najkra}im crta-ma bila pri~a o ameri~koj ’Kosi’“.

Levlje od levljeg

„Na{a ’Kosa’ se desila godinu dana po-sle toga, 1969. u dr`avi sa potpuno druga-~ijim politi~kim ure|enjem“, nastavila je

Su{a sme{taju}i u istorijski kontekst prvupredstavu „Kose“ kod nas. „Posle stu-dentskog bunta koji je, iako se u kulturo-lo{koj i ikonografskoj sferi vrlo dobro na-

dovezivao na ostale proteste {irom sveta,u politi~kom smislu imao potpuno druga-~ije zahteve. Naravno, sve lokalne mani-festacije ’68. su bile vrlo heterogene i u bi-ti potpuno razli~ite. Ljudi su zahtevali raz-li~ite stvari. U Americi je to bio protest

protiv rata u Vijetnamu, u Nema~koj je toobra~un sa nacisti~kom pro{lo{}u, u ze-mljama Var{avskog pakta je to bio obra-~un sa tamo{njim re`imima, kod nas setra`ilo sva{ta, tra`ilo se levlje od levljeg. Usvakom slu~aju, na{a ’Kosa’ se desila ujednoj vrlo specifi~noj klimi. Ono {to jekarakteristi~no za tada{nju Jugoslaviju,koja je u tom trenutku imala Bitef ve} dvegodine (i to treba pomenuti), jeste to {to je`elela da se prezentuje u {iroj me|unarod-noj slici kao liberalna dr`ava, otvorena za

savremene tendencije i trendove, i ’Kosa’je bila vrlo dobar na~in i primer da se touradi. ’Kosa’ je nastala u jednom institu-cionalnom, repertoarskom, finansira-nom, gradskom pozori{tu, Ateljeu 212, ipro{la je vrlo uspe{no. Ra|ena je u speci-fi~nom maniru, nekarakteristi~nom zapozori{te tada{njeg socijalisti~kog re ima.Kad je predstava krenula, do`ivela je rela-tivno dobar prijem, najve}i broj kriti~araje blagonaklono posmatrao taj doga|aj,postojala je samo jedna kritika koja je bilaekstremno negativna (radilo se o kritici u’Borbi’, a bilo je jo{ raznih napisa, koji subili senzacionalisti~ki intonirani, koji nisubili kritike, ali ja pamtim jedan ’Ho}e li nasKosa pokositi’). Postoje kriti~ari koji su,ocenjuju}i tada{nje izvo|enje ’Kose’, topoku{ali da konceptualizuju, stave u nekeokvire koji su se upravo tad formirali za-hvaljuju}i Bitefu. Dobar primer za to je,recimo, Vladimir Stamenkovi}, ~ija je kri-tika predstavljala jednu dobru analizu ovepredstave. Bilo je i raznih, da tako ka`em,impresionisti~kih pogleda, koji nisu bilisasvim artikulisani, jer je na{oj kritici u tovreme u velikoj meri nedostajao pojmov-

ni aparat za razumevanje te vrste i estetikei jezika, iako je to u dramskom, pozori-{nom smislu bio tradicionalni pozori{ni

komad, to jest mjuzikl, koji je izvo|en i naBrodveju. To se radilo i pre Kose i posleKose. Ono {to je zanimljivo je tema i este-tika te predstave.

Zanimljivi su dru{tveni konteksti ko-ji su pratili i izvo|enje prve i ove dana-{nje predstave, odnosno, ravan o~ekiva-nja od te predstave u dru{tvenom smislu,koja je pratila i prvo i drugo izvo|enje.Studentski protest ’68. u tehnolo{komsmislu bio je dosta retrogradan, studen-ti su se koristili pomalo zastarelim ro-manti~arskim sredstvima, ofset {tampa-rijama, zauzimali su Odeon, a mo`da jebilo bolje da su zauzeli zgradu televizije iupotrebili mo} novih medija kako je touradio Tito. Umesto da su to uradili, stu-denti su se zatvorili na univerzitete i na

neki na~in ostali izolovani. Pozori{tekao institucija je konveniralo stu-dentskim demonstracijama ’68, po-zori{te jeste bila institucija koja je bi-la relevantna za to vreme. Mislim da

ono vi{e nema taj revolucionarni poten-cijal u svetu u kome danas ivimo, upra-vo sa pozicije savremenijih sredstava ko-munikacije. Mi koji se bavimo pozori-{tem voleli bismo da nije tako, ali bojimse da nismo u pravu.“

„Kosa“ kao lakmus papir

„U mom slu~aju u vezi sa naslovomPre i posle ’Kose’ moram da se pitam dali pre i posle Formanove „Kose“ za kojunismo verovali da }e ispasti dobro 1969,a posle se ispostavilo da je ispala odli~-no, ili pre i posle ove ’Kose’“, otpo~eo jesvoje izlaganje Jovan ]irilov, prise}aju}ise kako su se kroz ovu ali i druge pred-stave tada{njeg pozori{ta prelamali po-liti~ki uticaji i odluke.

„Ako govorimo o politi~kim konteksti-ma (mislim da }e se Janketi} naro~ito se-titi toga), mislim da je ’Kosa’ bila lakmu-sova hartija, jer jednog trenutka je u~injenpoku{aj povratka na estetski konzervati-vizam sa ~uvenom Sofijom (Tofijom) Mi-{i}, sekretarom Gradskog komiteta. Ondaje bio veliki napad na nacionalne stvari,sve one koje su se bavile Milo{em ili Mi-

hajlom ili Kara|or|em, to je osu|eno, kaoi ’Isus Hrist superstar’, sa tendencijom dase sve to skine sa repertoara. Naravno,univerziteti kod nas su bili druge pri~e.Oni koji su se borili, borili su se da ne bu-de tako. Sve je, kad je do{ao, skinuo sa re-pertoara Oskar Davi~o, koji je rekao: ’E,ne}emo nazad. Ono za {ta smo se boriliposle ’48. pa svih ovih godina... osvojilismo svoja prava, da Jugoslavija nije za so-cijalisti~ki realizam’. To je bio vrlo efektanambijent i tog trenutka je sve pomenutoskinuto sa repertoara. Nadrealisti su odi-grali fantasti~nu ulogu kao slobodari. Tosu bili oni koji su u ’sukobu na levici’ bili

na strani protiv Zogovi}a i \ilasa... Ovo jepri~a jednog svedoka. Sada ovde gledamneku drugu ’Kosu’ i predstavljam nekukop~u dva vremena. Mogu da ka`em, {tose ti~e imena i prezimena, da je svako nanivou svoga vremena, i jedno i drugo igra-no je sa stra{}u. Bitna je razlika koja se ti-~e Plemena. Kokan je daleko vi{e iskori-stio ~lanove Plemena, biraju}i ljude, ve-zav{i se za njih, videv{i njihovu vrednostii svako od u~esnika u dana{njoj predstaviimao je mnogo ve}u ulogu kao pojedinac.Smatram da je dobro {to je u pitanjuadaptacija a ne rekonstrukcija hipi pokre-ta. To je, naravno, jako te`ak put. Mnogo

je slikovitiji ovaj pokret koji se sada de{a-va u vezi sa kritikom globalnog kapitali-zma i mislim da je to u predstavi ideolo{kiuspelo. Zanimljivo je i da je sada u svetuponovni val golotinje kao izra`avanje pro-testa. Ova predstava je i po tome bila ~u-vena, mada se nisu svi skidali kao {to se toradi danas... Pri tom se kod nas sve odi-gravalo pri ve}oj svetlosti. Skinulo se pe-toro-{estoro i ja sam hteo da se skidam, danapravim neki gest, me|utim, Mira menije pustila dok ne vidi kako izgledam, po-{to me pre toga nikada nije videla, madase sva{ta pri~alo o na{em odnosu. Ali, uposlednjem trenutku, kad je trebalo da ot-krijem sve svoje vrednosti... od toga nijebilo ni{ta“, duhovito je zavr{io ]irilov.

„Kosa“ je bila doga|aj

„Mogu vam re}i da nismo bili ba{ to-liko neuki ili, ta~nije re~eno, neobave{te-ni o onome {ta se de{ava izvan tog na{egzatvorenog sveta“, prisetio se Mi{a Jan-keti}, svojevremeno u ulozi Kloda. „Bit-nici, hipici, deca cve}a. Pre ’Kose’ smo uTeatru poezije davno, ~ak sam i ja biomali, priredili jednu predstavu bitni~kepoezije, to je bio neverovatan doga|aj,odjednom su prestali da dolaze sredo-ve~ni i stariji ljudi, ve} je bilo krcato mla-dim ljudima. Dakle, neke nove teme, no-vi pristup pozori{nom izrazu, koji je ne-verovatno zaintrigirao mlade ljude. Bit-ni~ka poezija, poezija sunca, hipi, sve tospada u taj vremenski razvoj. ’Kosa’ je bi-la doga|aj, bila je pojava. Ja sam bio napremijeri ove dana{nje, sada{nje ’Kose’ ito je predstava, to je pozori{te, ali ono {to

je zajedni~ko je ta neverovatna energija,neverovatna radost igranja.

[ta bi bilo ono {to je pre i posle ’Kose’?Mislim - skoro ni{ta. Za ovih 50 godinarada shvatio sam da je energija, istina, ra-dost igranja jedino {to u pozori{tu stoji itraje i pre i posle svih ’Kosa’. Ova ’Kosa’je u tom trendu. Pomalo nostalgi~noasocijativno povezala me je sa onomprethodnom, bio sam istinski uzbu|en ito me je potpuno iznenadilo. Se}am seda se onda, ne samo kod nas glumaca, nesamo kod pozori{nih ljudi, reditelja,odjednom probudila neverovatna potre-ba da se na sceni de{ava ne{to druk~ije iodjednom je kod jedne grupe najvernijihgledalaca na intelektualnom nivou po~eoda se formira otpor prema klasi~nom te-atru, koji smo do tada sa uspehom i lakonegovali. Mislim da se od tada do danadana{njeg ni{ta nije promenilo u tom

Strana 4A>>>

Nastavak sa strane 1A

Tito kao producent „Kose“„Interesantan je ovaj pogled na nau~ni na~in koji prou~ava ono {tose desilo preciznije nego na{e uspomene. Kod nas postoji optimi-zam pam}enja, a oni koji prou~avaju, oni hladno raspravljaju i do|udo toga kako su izgledale te kritike. Jedino {to je Anja rekla da je ’Ko-sa’ bila dosta dobro primljena, a ona je primljena senzacionalno. Imale ispravke ovih razli~itih anegdota, kako se desilo ovo sa Titom.Vrlo mnogo napisa bilo je u svetskim medijima, a posebno dve stva-ri - da su Rado i Ragni do{li posle predstave, da je to jo{ podiglo at-mosferu i, drugo, ne{to {to je za Miru Trailovi} bilo katastrofa. Nesamo da je pisalo o tome kako je Tito gledao mjuzikl, ve} su produ-centi ’Kose’ posle jedno pet godina i svih mogu}ih ’Kosa’ pretvorili ujednoj bro{uri u kojoj je pisao ko je producent, u to da je za na{u Kosu producent bio Josip BrozTito. Mira je bri`ljivo ~uvala da se to negde ne pojavi“, nagla{ava Jovan ]irilov.

Akcija protiv Rusa na Bitefu ’68.„U avgustu ‘68. Rusi su u{li u Prag, a ve} u septembru na Bitefu je go-stovao Mossovjet sa predstavom Gorkog „Malogra|ani“. Nekolicinamladih ispred Atljea rasturala je letak na kome je pisalo „Gra|ani Be-ograda, ovim vas obave{tavmo da su trupe Var{avskog pakta u{le uPrag, vratite se ku}i“. A isperd Ateljea stajao jedan Spa~ek @elimira@ilnika, koji su on i Makavejav vozili u krug po ulici Neki od nas su ima-li zadatak da onima koji su ulazili u Atelje 212 ka`emo „ibeovac“ (jasam to rekla Aci Popovi}u koji je to zaista i bio, o ~emu je nisam ima-la pojma jer mi je tada bilo samo 19 godina i on se kasnije toga uvekse}ao). Posle na s je policija pohvatala i isle|ivala gde je {tampan tajletak“, ka`e Borka Pavi}evi}.

Nevini i „strejt“ hipiciMi{a Janketi}: U to vreme je bilo jako malo hipika. Oni su seskupljali ispred Narodnog pozori{ta „kod Konja“, bilo ih je 25-30, ne mnogo vi{e, i oni su takore}i svi u{li u na{u predstavu.Oni su se tako obla~ili, bili su u to vreme predmet zgra`avanjaBeogra|ana jer je postojalo ube|enje da su to deca koja se dro-giraju. Mira je bila ozbiljna ena i znam za podatak da je zdrav-stvenom analizom utvr|eno da je samo jedno ili dvoje od tih hi-pika konzumiralo marihuanu, a da je od tih dvadesetak devoj~ica 99 odsto bilo nevino. Eto, toje ta proka`ena hipi dru`ina, iz koje su skoro svi bili anga`ovani u na{oj predstavi kao Pleme.

Poku{av{i da „Kosu“ smeste ukontekst onda{nje i sada{nje zemlje,1968. i 2010. godine, da dajuistorijske i politi~ke okolnosti ukojima su obe predstave nastale i ukojima su izvedene, uz konstatacijuda su obe poku{aj da se odgovori nasopstveno vreme, u~esnici tribineponudili su i neke nove poglede nafenomen ovog mjuzikla kod nas:U~esnici tribine Borka Pavi}evi},Jovan ]irilov, Anja Su{a i Jugoslav Vlahovi}, i glumci i publika nove „Kose“

revolucija DANASs u b o t a - n e d e l j a , 6 - 7 . m a r t 2 0 1 0 .

Foto:

Alek

sand

ra ]u

k

SU[A: Mislim da pozori{te vi{e nema taj revolucionarni potencijal u svetu u kome danas `ivimo,upravo sa pozicije savremenijih sredstavakomunikacije. Mi kojise bavimo pozori{temvoleli bismo danije tako, ali bojim se da nismo u pravu

O pozori{nom marketingu, finansiranju i antiglobalizmuOdgovaraju}i na primedbe kakvu antiglobalisti~kuporuku mo`e da {alje predstava delom finansiranaod velikih internacionalnih korporacija za koje sepotom uprili~i i njeno gala izvo|enje, Kokan Mla-denovi}, koji je i usmerio o{tricu svoje adaptacije kaglobalizmu, ka`e. „Nijedan novac nije prljav. Onekoji ga donose treba navu}i propagandom u pozo-ri{te, gde }e onda da pogledaju predstavu koja imaporuku takvu kakvu ima“ i dodaje da je to i svoje-vrstan moderan princip Robina Huda.

Sli~na su razmi{ljanja i Radovana-Laleta \u-ri}a, direktora Ni{ Art Fondacije zahvaljuju}i kojojsu obezbe|ena sredstva za autorska prava za izvo-|enje „Kose“. Tim povodom, kao i povodom novepredstave „Kose“, on koji je bio svedok i u~esnikzbivanja i oko prve postavke, ka`e:

„Dana{nja ’Kosa’ tako|e predstavlja bunt mla-dih kao i pre 40 godina. Ali, postoji jo{ jedna stvarkoja je meni zna~ajna. ’Kosa’, kao predstava i sve{to se de{avalo oko nje, probudila je Atelje 212 ipokrenula ga. I jo{, dovela je druga pozori{ta u si-tuaciju u kojoj imaju konkurenciju i moraju da sebore i da urade sve - i marketin{ki i repertoarski,da privuku ljude. Sad i druga pozori{ta imaju ve}ibroj posetilaca nego pre ’Kose’. Kosa je rasprodata

i tako }e biti i dalje i to je lepo, ali nije toliko zna-~ajno koliko je zna~ajno da se pove}ala poseta i udrugim pozori{tima. Moj odgovor njima je - Na-pravite i vi neku predstvu i, jo{ va`nije, obavestitepubliku o tome. Morate da joj objasnite {ta ste ra-dili, {ta ste poku{ali da uradite, {ta se de{ava i pu-blika }e do}i. Pozori{ta ne smeju marketin{ki daspavaju. U Njujorku {est meseci pre premijere pro-daje se predstava. Kritika mo`e da je sase~e, aliona je ve} rasprodata. Pozori{te mora da `ivi i odprodatih karata. Prema tome, zna~aj ’Kose’ je vi{e-struk - Atelje 212 se probudilo, druga pozori{ta suse malo prodrmala.“

O ’Kosi’ kao dru{tvenom feonomenu danas,\uri} dodaje:“Pobune mladih su uvek iste. Oniuvek tra`e svoje mesto u dru{tvu i promene da bise to dogodilo. Kokan je morao da menja tekst, alini ta promena teksta nije toliko va`na koliko pro-mene koje su se odigrale za 40 godina. On je ’Kosu’stavio u novo vreme. Promene su i pre 40 godinanastale zato {to je to moralo da se desi. Samapredstava je pobuna, a da li je to Kokanova pobu-na ili pobuna svih tih mladih, to je manje va`no.Va`no je da se tra`e bolji uslovi, prave vrednosti,mesto pod suncem.“

PAVI]EVI]: ShvatamKokanovu muku kakoda iza|e na kraj saevrointegracijama ujednoj predstavi, koja jeveoma veoma zna~ajnapo ~itavom nizu stvari,i istovremeno otkrivataj nerelevantan provincijski prijem koji ka`e „To je dobroza na{e prilike“. To je jedna od najodvratnijih re~enica

Radikalna kontrakultura omladinaca: Skice Todora Lalickog za predstavu „Kosa“ 1969.

Kosa je rasprodata i tako }e biti i dalje i to je lepo, ali nije toliko zna~ajno koliko je zna~ajno da se pove}ala poseta i u drugim pozori{tima: Radovan-Lale \uri}

rasprodato!

rasprodato!

„Nijedan novac nije prljav. One koji ga donose treba navu}i propagandom u pozori{te, gde }e onda da pogledaju predstavu koja ima poruku takvu kakvu ima“i dodaje da je to i svojevrstan moderan princip Robina Huda“: Reditelj KokanMladenovi} i protagonisti i gledaoci „Kose“

smislu vremena pre i posle ’Kose’. Mi-slim da bi ovi mladi glumci koji se sa-da bave teatrom trebalo zaista u to daveruju, jer to je njihov na~in gledanjana svet. Zahvaljuju}i energiji koju po-seduju i radosti igranja koju treba po-dr`ati, mislim da je to ne prisilna, negoapsolutno prirodna reforma teatra.Onda{nja predstava imala je jednu ~e-tvrtinu teksta od ove sada i bila je do-ga|aj, ne{to novo. Ovo danas je pravauredna pozori{na predstava, sa svojimosnovnim vrlinama i mislim da bi jetrebalo podr`ati u svakom smislu. Me-ne veoma raduje inicijativa pozori{taAtelje 212 da nastavi put koji je po~eopre ’Kose’ i kojim treba i}i i posle Ko-se“, zaklju~io je Janketi}.

„Kosa“ je po~etak sveta u`ivanja

„Bogdan Tirnani} i ja smo svoje-vremeno objavili jedan tekst u NIN-uo tome na koji na~in ’Kosa’ predstavljaapsorpciju zbivanja iz ‘68“, pri{la je te-mi tribine potpuno obrnutim princi-pom Borka Pavi}evi}. „Oba autora’Kose’ imaju izjave objavljene u Nju-zviku u kojima pozdravljaju otvore-nost i prozapadnost Beograda, koji tou tom trenutku zaista i jeste bio.

Ko je stajao na radikalno levim teza-ma na ’Kosu’ je gledao kao na prista-nak na svet apsorbcije i pristanak nasvet u`ivanja {to je i @ilnik tada kaostudent izjavio - ’Kosa je u stvari po~e-tak sveta u`ivanja. Zavr{eno je sa po-bunom.’

’Kosa’ se danas odigrava u jednoj ve-oma izlovanoj, odnosno, samoizolova-noj zemlji, koja vi{e nije u statusu u ko-me je bila onda{nja zemlja iz ~ega prois-ti~u mnoge konsekvence. I shvatam ve-liku Kokanovu muku kako da iza|e nakraj se evrointegracijama u jednoj pred-stavi, koja je veoma veoma zna~ajna po~itavom nizu stvari, ali istovremeno ot-kriva taj nerelevantan provincijski pri-jem koji ka`e ’To je dobro za na{e prili-ke’. To je jedna od najodvratnijih re~e-nica koja u pozori{tu postoji. Pitanje jekako funkcioni{u razli~ite pobune uovoj predstavi, {ta se sve moglo napra-viti, {ta je napravljeno u nekom drugomkontekstu, da li smo mi liberalna sredi-na. Za ovo poslednje ne verujem ni Din-ki}u ni svim drugim ekspertima zato{to ne mislim da je u zemlji sa malimposedom mogu}a liberalna ekonomija,ali to je sad druga stvar ~ije konsekven-ce vidimo oko sebe.

U ovoj predstavi koja se sada igraima nekoliko va`nih stvari od kojih jejedna promena kraja, Bergerova smrt.[ta je taj ~in, da li je on apsurdan, ne-~ajevski, ~in samopotvr|ivanja, da lije primeran, da li je izazov u smisluprimerne smrti, odnosno, smrti kojutreba slediti? Ili je smrt koja je roman-

ti~na i dokaz nemo}i da se ta situacijai svet u kome `ivi{ kao i globalni svetdovede u pitanje ili uprkos svemu sto-ji kao dokaz ljudima koji su oko tebe,posle te optu`be za sujetu da se gineda bi se prevazi{la sujeta. Ja sam to ta-ko shvatila - revolucionarnost gra|a-na po definiciji, anarhisti~ka potrebada se ostane heroj u nemo}i promenereda stvari {ta god on bio - liberalni ka-pitalizam u ovom slu~aju. Tu Kokanima problem jer se nalazi pred fa{isti-ma i svima onima koji osporavaju in-tegracije i Evropu. Stalno postoji tapretnja da se sve vrati nazad, da se svevrati u isto, u ono {to jeste - u naciju,pa je scena sa zastavom veoma dobra

- identifikacija oca i nacije u jednom.Vrlo je te{ko misliti o ’Kosi’ na na~inna koji je ona kontigentno problema-ti~na. Mi smo kao sredina na neki na-~in ucenjeni. Ipak, kritika je mogu}a ada istovremeno ne bude{ na straniNove srpske politi~ke misli. U sceni sacrkvom kritika je radikalna i bez zazo-ra, stvari su vrlo ~iste. Ceo taj propa-gandni korpus oko ’Kose’, uklju~uju}iraspravu od Ni{ Art Fondacija doGradske skup{tine i Mileta Dragi}a, osponzorima predstave tako|e je velikatema. U vezi sa ovom predstavomuop{te pokrenuto je mnogo tema. Unjoj i oko nje spojilo se sve ono {to ina-~e ne postoji na jednom mestu.“

4A s u b o t a - n e d e l j a , 6 - 7 . m a r t 2 0 1 0 .revolucija DANAS

Posebno izdanje lista Danas; Priredila Ivana Matijevi}; Fotografije u broju Du{an \or|evi}, Branislav Trifunovi}, Stefana Savi}; Prelom Zoran Spahi}; Vizuelni identitet sezone Metaklinika

Nastavak sa strane 3A

Da se mi nismo skinuli i dalje bise igrali „Pop ]ira i pop Spira“- Kada sam maturirao 1968. na prirodno-matemati~kom smeru u gimnaziji, bio sam kaopu{ten sa lanca. Zaronio sam u muziku, imao sam ve} i svoju grupu, u „Mjuzikal Ekspresu“ vi-deo sam fotografiju iz brodvejske predstave „Kosa“ na kojoj su bili neki mladi ljudi sa podig-nutim rukama koja mi se dopala, zainteresovao sam se i oti{ao na audiciju da vidim o ~emuse radi, se}a se Jugoslav Vlahovi} kako je postao ~lan Plemena.

- Ima jedan sme{an podatak da je producent „Kose“ bio Josip Broz Tito. To, naravno,nema veze sa istinom, ve} je to li~na inicijativa ljudi iz Ateljea koji su potpisali ugovor. Mi-ra Trailovi} je bila u tom smislu pravi legalista i dr`ala ga se mo`da ~ak i previ{e. Snimanje„Kose“ je bilo striktno zabranjeno i zbog toga ima malo dokumentacije, ~ak je i Ateljeovafoto arhiva ve}im delom izgorela. To je razlog zbog ~ega se na televiziji vrte samo dva cr-

no-bela snimka, uvodni - „Vodolija“ i „Daj nam sunca“. Oni su bili dozvoljeni u svrhu rekla-me. Drugo, postojala je i ta ~uvena scena golotinje. Pazilo se i da mi koji u njoj u~estvuje-mo ne budemo dovedeni u nezgodnu situaciju. Ja sam se ponekad skidao u predstavi, jerje to u potpunosti odgovaralo njenom duhu. Taj ~in je zaista zna~io i protest i slobodu.

Ipak, ljudima nije bilo ba{ svejedno, posebno u kontekstu onda{njeg vremena. Ja vo-lim da ka`em da se mi nismo skinuli i dalje bi se igrali „Pop ]ira i pop Spira“. Mi smo zai-sta u tom smislu napravili jednu malu revoluciju. Mira jeste imala autoritet, ali nije elelani da rizikuje te je bilo nekoliko devojaka koje su se i ugovorom obavezivale da }e se upredstavi pojaviti nage. Ta scena je ipak bila sa ukusom napravljena, sa posebnim indi-rektnim osvetljenjem i ~inila je prirodan deo cele predstave. Istovremeno, ona jeste bila

jedna velika provokacija, ali i re-klama ~itavom mjuziklu“, svedo~iovaj umetnik, profesor Fakultetaprimenjenih umetnosti, koji je sti-cajem okolnosti dobio priliku i dana trenutak zaigra u „Kosi“ na Bro-dveju, pa uz nekoliko stotina na-stupa na beogradskoj „Kosi“ imaoi pola minuta iskustva u~e{}a uonoj njujor{koj. A. ]uk

(fotografije iz privatne arhive Jugoslava Vlahovi}a)

Kosa 1969, Atelje 212: ^lanovi Plemena Jugoslav Vlahovi} i Dobrivoje Petrovi}

Koreografija pesme „Daj nam sunca“„Sedi drug Tito i ostali gosti i ide zavr{na pesma ’Daj nam sunca’.Posle dolazi Boris Radak (koreograf - prim. I. M.) i ka`e ’Zavr{nascena se menja. Nije zgodno da pru`amo ruke prema TItu i peva-mo Daj nam sunca, ispa{}e da omladina ivi u mraku’. Neko mu jeto naredio. I onda, umesto prema publici i Titu mi pru`amo ruke iidemo prema disko kugli“, jedna je od najzanimljivijih anegdotakoju je ispri~ao Jugoslav Vlahovi}. On je istakao i da u~esnicimatada{nje predstave nije bilo ao kada je posle ~etiri godine bila ski-nuta sa repertoara jer je ve} do{lo do zamora, pola ansambla sepromenilo, predsatva ~ak ni muzi~ki nije vi{e dobro zvu~ala i za-pravo se prirodno ugasila.

PAVI]EVI]: Ipak,kritika je mogu}a a daistovremeno ne bude{na strani Nove srpske politi~kemisli

rasprodato!