6. jun 2014

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 21 CENA 30 DIN.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 6. JUN 2014. GODINE

00

06699 -- 331100--0044--660003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

Neobi~na proslava 30 godina mature nekada{wih u~enikasvih pet ~a~anskih sredwih {kola

strana 26.SNOVI I MUZIKAOSAMDESETIH GODINA... strane 23, 24. i 25.

U ovom broju „Glasa“

FOTOGRAFIJE MATURANATA

EKONOMSKE [KOLE FOTOGRAFIJE MATURANATA

EKONOMSKE [KOLE

Gradsko ve}e usvojilo program postavqawa 21 kioska

INSPEKCIJA UKLAWANELEGALNE OBJEKTE strana 3.

PU â~ak

ZAPLEWENO67 KILOGRAMASKANKA!

Rekonstrukcija magistralnog toplovodau Nemawinoj ulici i Bulevaru oslobo|ewa

SKOROÊTIRIKILOMETRANOVOGCEVOVODA


strana 5.

Jedinstven doga|aj u â~ku

DOÊK MO[TIJUSVETOG NIKOLAJADOÊK MO[TIJUSVETOG NIKOLAJA

strana 6.

KAKO JEU ÂÂKSTIGAOPRVIKLAVIR?

strana 9.

I

r

Izz nneeoobbjjaavvqqeenniihh

ruukkooppiissaa

Tinejxeri i socijalni mediji strana 7.

POTREBNAMEDIJSKAPISMENOST,A NE KONTROLA

2 PETAK 6. JUN 2014. GODINEMARKETING

GRADSKO VE]E USVOJILO PROGRAM POSTAVQAWA 21 KIOSKA,ZA KOJE JE U GRADU ODRE\ENO 12 LOKACIJA

3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. ggllccaaggllaass@@ssbbbb..rrss

ADRESA: â~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 ooffffiiccee@@ccaaccaannsskkiiggllaass..rrss

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 ggllpprreessss@@ssbbbb..rrss Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

Imaju}i u viduprogram posta-vqawa privre-menih objekata,

JP “Gradac” je preldoìlo,a GU za urbanizam uradila,kako je na sednici Gradskogve}a od 2. juna, referisaowen na~elnik Milo{ Mi-losavqevi}, pravnu redak-ciju programa postavqawakioska, ~iji je ciq uvo|ewereda u ovoj prili~no nere-gulisanoj oblasti. Kako jenaglasio Milosavqevi},na gradskim javnim povr-{inama postoji velikibroj ovih nelegalnih obje-kata koji su, posebno naraskrsnicama nekih va-`nih saobra}ajnica “pro-{ireni” rashladnim vi-trinama, improvizovanomtezgama i nadstre{icama.Zbog toga je programom ko-ga je usvojilo GV, predlo-èno da na 12 lokacija ugradu bude postavqen 21kiosk, ~iji }e budu}i vla-snici javni prostor mo}ida dobiju putem javnog kon-kursa i to u zakup od pet go-dina. Gradska uprava za in-spekcijski nadzor zaduènaje, da u saradwi sa JP “Gra-dac” i GU za urbanizam,sukcesivno ukloni sve ne-legalno postavqene kioske,koji se nalaze na lokacija-ma planiranim za podizawemonta`no - demonta`nih itipiziranih objekata. Pri-hva}en je predlog gradona-~elnika Vojislava Ili}a,

da se wihovim vlasnicimada “razuman rok” da to ura-de i omogu}i da legalno, saostalim zainteresovanimgra|anima, konkuri{u zaprostor predvi|en za ovuvrstu privremenih objeka-ta.

Po{to je pohvalila ko-misiju koja je u rekordnomroku sprovela zakqu~ak GVi ustanovila ko i na kojina~in koristi “Pavlovi}aku}u” u Ulici Gospodar Jo-vanovoj, gradska vlada je,na predlog ve}nika NemaweTrnavca, zakqu~ila da jojza 30 dana imovinsko prav-na slu`ba i komisija za jav-ni prostor dostave infor-maciju o tome kako se i podkojim uslovima koristeostali poslovni i stambeneobjekti, ~iji je vlasnikGrad. Kada je, pak, o “Pa-vlovi}a ku}i” re~, koju,konstatovala je komisija,“stanari” koriste ne pla-}aju}i zakupninu i bez ika-kvog pravnog osnova, aliuredno je odràvaju i izmi-ruju komunalne i ostaletro{kove, dogovoreno je da,dok ne bude okon~an postu-pak upisa prava javne svoji-

ne i Grad nesmetano po~neda raspolaè ovom nepo-kretno{}u, Umetni~ka ga-lerija “Nade`da Petro-vi}”, kojoj je ova zgrada,ina~e, bez naknade preneta1990. godine, na zakonit na-~in reguli{e postupak we-nog kori{}ewa.

Gradsko ve}e je na po-sledwoj sednici, odrànoju ponedeqak, usvojilo i iz-mene i dopune programa po-slovawa JKP “Parkingservis”, koju je nametnulavladina uredba, omogu}iv-{i preduze}ima i ustano-vama da do 30. juna u radnomodnosu zadrè radnike, ko-ji su se 1. marta ove godine

u tim firmama zatekli natakozvanim privremenim ipovremenim poslovima.Konkretno, ovo JKP mora-lo je da izvr{i rebalansovogodi{weg programa udelu rashoda, da bi obezbe-dilo sredstva za zarade li-cima angaòvanim posred-stvom Omladinske zadruge,rekao je direktor ZoranBlagojevi}, naglasiv{i daje za te namene planiranopove}awe sopstvenih pri-hoda za dva i umawewe pla-niranih investicija za 2,5miliona dinara, koje }e bi-ti odloène za “boqe vre-me”.

Ne{to vi{e od 505 mi-

liona dinra bi}e “skinu-to” sa stalne buxetske re-zerve za pla}awe ra~una zahranu, opremu, sredstva zahigijenu i ostale “potreb-{tine”, nabavqane za sta-novni{tvo pogo|no popla-vama, volontere i ostaleu~esnike u sanaciji posle-dica pro{lomese~ne ele-mentarne nepogode. Najve}ideo tih para- skoro 342.000dinara bi}e upla}eno pred-uze}u “Svislajn” za oko2.000 konzervi i isto toli-ko paketa gotovih jela, po-deqenih stanovni{tvu saugro`nog pdoru~ja, pre ne-go {to im je stigla humani-tarna pomo}. Osim toga,

oko 135.000 dinara izdvoje-no je za kupovinu ~izama,kabanica, opreme za ~i{}e-we i dezinfekciju prihvat-nih centara, za nabavkuhrane za volontere, za{ti-tu objekata za sme{taj sto~-ne hrane prispele od dona-tora... Osim stalne, “opte-re}ena” je i teku}a buxetskarezerva, sa koje }e biti iz-dvojeno 3,9 miliona dina-ra, kao finansijsko u~e{}eGrada za rekonstrukcijuatarskih puteva, za koje jeove godine Ministarstvopoqoprivrede, vodopri-vrede i {umarstva obezbe-dilo 5,8 miliona dinara.

M. N.

Gradsko ve}e je prihvatilo zahtev Pred{kolskeustanove “Radost” da iz teku}e buxetske rezerve budeizdvojeno oko 4,5 miliona dinara za adaptaciju pot-krovqa u vrti}u “Sunce”, zahvaquju}i kojoj }e bitiobezbe|eno od 75 do 90 novih mesta za sme{taj pred-{kolaca. Iako nije planirana u odluci o buxetu za2014. godinu, ova investicija je neophodna, argumen-tovano je objasnio zamenik gradona~elnika RadenkoLukovi}. Podsetio je da je lane za sme{taj dece u ja-sle i vrti}e konkurislao 700 roditeqa i da je, ume-sto planiranih 344, primqeno 420 mali{ana, te dasu sve grupe u objektima pred{kolskih ustanova ta-kore}i prebukirane. Vi{e molbi, nego slobodnihmesta, sasvim je sigurno, bi}e i na kraju ovog upi-snog roka, u kome je predvi|en prijem 270 dece u ja-slene i vrti}ke grupe.

Gradona~elnik Vojislav Ili} je predloìo danadle`ne komisije i GU sagledaju stawe u svimobjektima pred{kolskih ustanova i “izdvoje” onekoji mogu biti adaptirani i pro{ireni, da bi bla-govremeno u buxetu za 2015. godinu bila planiranasredstva za te investicije.

ZA PRED[KOLCE 90 MESTA VI[E

Od 19. maja, kada suotvoreni dinarski

i devizni ra~un za uplatusredstava namewenih zapomo} stanovni{tvu po-stradalom u pro{lomese~-nim poplavama, brojnapravna i fizi~ka lica do-nirala su novac potrebannajugroènijim gra|animada saniraju posledice ne-zapam}ene elementarne ne-pogode. Po re~ima na~el-nika Gradske uprave zafinansije Zorana Todosi-jevi}a, od 122 pravna i fi-zi~ka lica na dinarskira~un pristiglo je2.863.402 dinara, a na de-vizni 8.000 evra od brat-ske op{tine Vala{ke Me-

ziri~i i od â~ana kojiìve i rade u îkagu 5.512dolara. O~ekuje se da ovihdana sredstva na dinarskira~un uplate i odborniciSG, koji su se na posled-wem zasedawu odrekli pojedne dnevnice, nakon ~ega}e, najavio je Todosijevi},imena svih darodavaca bi-ti objavqena na sajtu Gra-da:

- Gradska uprava za fi-nansije i Gradska upravaza dru{tvene delatnostipripremaju detaqan pra-vilnik o raspodeli ovihsredstava, koji }e, poredostalog, definisati i po-stupak dodele “prve pomo-}i” i kasnije definitiv-

ne raspodele. Pravilnikbi, po{to ga razmotri iusvoji Gradsko ve}e, tre-balo da donese Skup{tinagrada.

Osim novca prispelogna ra~un Grada, ima najavada }e odre|ena sredstvadonatori sami, direktnopredati konkretnim ugro-ènim sugra|anima, kaèna~elnik Todosijevi}.Po{to su odràli sedni-ce saveta, predsednici me-snih zajednica su sa~ini-li spiskove na kojima jeoko 80 najugroènijih do-ma}instava, kojima je po-trebna urgentna i inter-ventna finansijska po-mo}. Upravo prema wima

bi}e usmerena ova “prvapomo}”, a potom podeqenai celokupna sredstva pri-spela na dva ra~una Grada,isti~e na~elnik GU za fi-nansije, napomiwu}i dalokalna samouprava o~e-kuje i odre|enu pomo} odRepublike, koja }e tako|e,prema preciznim kriteri-jumima definisanim skup-{tinskim pravilnikom,biti raspodeqena najugro-ènijim doma}instvima uKowevi}ima, Balugi Pre-qinskoj, Mojsiwu, Katr-gi, Zabla}u i svim drugimselima koje su poplavileêmernica i Zapadna Mo-rava.

M. N.

NA DINARSKI I DEVIZNI RAÛN GRADA UPLA]ENA ZNAÂJNASREDSTVA ZA POMO] STANOVNI[TVU POSTRADALOM U POPLAVAMA

RASPODELA PREMA PRAVILNIKU

INSPEKCIJA UKLAWANELEGALNE OBJEKTE

4 PETAK 6. JUN 2014. GODINEGRAD

Uperiodu dok je, zbog kata-strofalne poplave i po-sledica ove elementarne

nepogode, trajala vanredna situ-acija, pripadnici Pokreta Dve-ri i wegovi simpatizeri su dalimaksimalan i konstruktivan do-prinos u prevazilaèwu krize isanaciji {tete od prirodne ka-tastrofe koja je zadesila ve}ideo Srbije. Kada je to stawe pro-{lo, Dveri su, ube|ene da je “pra-vi trenutak kada treba ukazatina brojne propuste koje se de{a-vaju decenijama unazad, poredostalog, i zbog toga da bi se delo-valo preventivno u budu}em pe-riodu”, zatraìle prijem kodpredsednika Vlade Srbije Alek-sandra Vu~i}a, da bi izloìlekritike i propuste u radu dràv-nog rukovodstva u vanrednoj si-tuaciji i predloìle mere za ob-novu zemqe posle poplava. Uko-liko primi predstavnike oveopozicione organizacije, to }ebiti svojevrstan test za repu-bli~kog premijera, ~ime }e poka-

zati da sve snage dru{tva èli daukqu~i u obnovu zemqe. U pro-tivnom, potvrdi}e da je i vanred-nu situaciju koristio za li~nupromociju i strana~ki marke-ting, rekao je na pro{lonedeqnojKZN ~lan Stare{instva DveriBo{ko Obradovi}. Tom prili-kom istakao je osnovne zahtevePokreta: da bude ispitana odgo-vornost Gorana Puzovi}a, direk-tora “Srbijavode” i Vladana Ko-ci}a, prvog ~oveka Republi~koghidrometeorolo{kog zavoda, od-nosno zbog potopa koji je zadesioObrenovac i direktora preduze-}a “Beogradvode”, predsednikaop{tine Obrenovac Miroslavaû~kovi}a i gradona~elnika Be-ograda Sini{e Malog. “Da nisu

dorasli funkcijama” pokazali sui ministar za vanredne situaci-je Velimir Ili} i ministar unu-tra{wih poslova Neboj{a Ste-fanovi}, smatra Obradovi}:

- Uo~eni su ogromni propustii, naàlost, imali smo i velike`rtve i ogromne materijalne{tete. Vojska se pokazala kao je-dini dràvni sistem koji je od-govorio zadatku na pravi na~ini prakti~no preuzeo vlast u tre-nutku kada dràva nije bila spo-sobna da adekvatno reaguje naovakvu elementarnu nepogodu.

Drugi razlog zbog koga Dver-jani traè prijem kod premijeraVu~i}a su mere koje bi mu pred-loìli za obnovu poplavamaopusto{ene zemqe: vratiti re-

dovno sluèwe vojnog roka i ma-terijalno i broj~ano oja~ati VS,a pripadnike sekotra za vanrednesituacije uputiti na specijalnuobuku u Rusku Federaciju. Iakoje jo{ 2009. godine donet Zakon ovanrednim situacijama koji jeobavezao nadle`ne da u roku od{est meseci obnove sistem ci-vilne za{tite, ona u Srbiji petgodina nije zaìvela, a bez we ne-ma “dobre komunikacije, koordi-nacije i sistema odbrane od ele-mentarne nepogode”, smatra Ob-radovi} i upozorava da vatroga-sno spasila~ke jedinice ne moguda odgovore na sve nepogode, odpoplava, poàra, do zemqotre-sa... Dveri predlaù i da buduobnovqene gradske robne rezerve

koje su, pokazalo se u pro{lome-se~noj nepogodi, neophodne.

Najbitnije je, smatra on, dabude reorganizovano JP “Srbija-vode”, dràvi vra}eni vodopri-vredni sistemi koji su pre{li uprivatno vlasni{tvo i da sesredstva od taksi i drugih da-`bina koje gra|ani pla}aju za si-steme za odvodwavawe i odbranuod poplava ubiraju na posebnomra~unu. “Vanredna situacija jepokazala da je neophodno {to vi-{e forsirati javne radove, akci-je, angaòvati doma}a preduze}ai zaposliti veliki broj qudi uobnovi zemqe, {to }e u krajwemslu~aju pozitivno uticati naprivredne tokove u Srbiji,” uve-ren je Obradovi}. M. N.

Zavod za javno zdravqe â~ak, u sarad-wi sa partnerima, krajem pro{lesedmice, obeleìo je Svetski dan bez

duvanskog dima - 31. maj, pod sloganom“Pove}awe poreza na duvan”. Ciq ovekampawe je istaknuti zdravstvene rizikei zalagawe za primenu delotvornih meraza smawewe upotrebe duvana. Najefika-

sniji pristup u kontroli {irewa upotre-be duvana, jesu mere koje direktno smawujupotra`wu za wim, kao {to su zabrana re-klamirawa i zabrana pu{ewa na javim me-stima, kao i pove}awe cene duvanskih pro-izvoda pove}awem taksi. Prema re~ima drQiqane Pi{~evi} Moji}evi}, {efa Ode-qewa za promociju zdravqa, pove}awemporeza na duvan od strane Vlade, kao ipodsticajima pojedinaca i dru{tvenihorganizacija, smawila bi se wegova po-tro{wa:

- Pove}awe poreza na cigarete obezbe-dilo bi puno sredstava za ostale sektoredru{tva, pre svega za zdravstvenu za{ti-tu. Osnovni ciq obeleàvawa Svetskogdana bez duvanskog dima je da doprinese

za{titi sada{we i budu}e generacije, nesamo od razli~itih posledica po zdravqe,nego i od dru{tvenih, ekolo{kih i eko-nomskih lo{ih posledica, kako od upo-trebe duvana, tako i od izloènosti du-vanskom dimu.

Pu{ewe je vode}i faktor rizika u Sr-biji koji doprinosi smrtnosti. Najve}i

uticaj duvan ima na nastanak raka plu}a,bolesti srca i hroni~ne opstruktivne bo-lesti plu}a. U Srbiji, prema podacimaistraìvawa zdravqa stanovnika, svako-dnevno ili povremeno pu{i 38,1 odsto mu-{karaca i 29,9 odsto èna. U odnosu naistraìvawe iz 2000. godine, u~estalostpu{ewa smawena je za 9,8 odsto kod mu-{karaca i 3,8 kod kod èna.

Pro{log petka, na platou ispred Domakulture, u akciji su u~estvovali volonte-ri Crvenog krsta, mali{ani vrti}a “Ma-li kapetan” i “Poletarac” i agencije “â-robni svet”, kao i predstavnici Slu`bepolivalentne patronaè Doma zdravqaâ~ak.

N. R.

Se~ewem slavskog ko-la~a i prigodnomsve~ano{}u, ruko-

vodstvo Mesne zajednice“Stari grad” obeleìlo jeu utorak, u prisustvu broj-nih gostiju, predstavnikalokalne vlasti, javnihpreduze}a i politi~kihpartija, krsnu slavu i DanMZ Car Konstantin i ca-rica Jelena. U ime ~a~an-skog sve{tenstva, doma}i-nima je slavu ~estitao Sa-{a Jolovi}, poèlev{i imda se ugledaju na cara Kon-stantina i caricu Jelenu,koji su “{titili, vozdiza-li i po{tovali krst ~a-sni”. Slavu doma}inima ujednom od najve}ih grad-skih naseqa, sa skoro 25hiqada stanovnika, ~esti-tao je i gradona~elnik Vo-

jislav Ili}, zahvaliv{ime{tanima {to su prote-klih dana prikupili i sta-novni{tvu poplavqenogpodru~ja uputili zna~ajnupomo}.

Me{tanima centralnegradske MZ sre}u, zdravqei napredak poèleo je i za-menik gradona~elnika Ra-denko Lukovi}, obe}av{ida }e, iako je re~ o infra-strukturno opremqenijojgradskoj sredini, biti na-stavqeno weno ure|ewe ikomunalno odràvawe.Po{to je zahvalio svim go-stima koji su uveli~aliproslavu i donatorima ko-ji su pomogli da slava,uprkos te{kom vremenu inesre}i koja je nedavno za-desila ~itav grad, ipak,bude obeleèna na prigo-

dan na~in, predsednik Sa-veta MZ Srboqub Milo-{evi} je, pored ostalog,ukazao na goru}i problemove mesne zajednice, koja,iako se nalazi u strogomcentru grada, raspolaèveoma “skromnim prosto-rijama”. Zbog toga }e adap-tacija zgrade u kojoj je sme-{tena mesna kancelarija,popravka nekih trotoara,regulisawe saobra}aja ucentru grada i re{eweproblema parkirawa taksiprevoznika, biti osnovnizahetvi koje }e, o~ekuju}ipomo} nadle`nih, ruko-vodstvo ove MZ uputitiSkup{tini grada, najavioje predsednik Saveta Srbo-qub Milo{evi}.

M. N.

POKRET DVERI TRA@I PRIJEM KOD PREMIJERA ALKSANDRA VUÎ]A, DA BI MU IZLO@IOPROGRAM OBNOVE ZEMQE POSLE KATASTROFALNIH POPLAVA

VOJSKA PREUZELA VLAST U VANREDNOJ SITUACIJI

GRA\ANI MZ „STARI GRAD” OBELE@ILI SLAVU CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA

OBELE@EN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

„POVE]AWE POREZA NA DUVAN“ZAHVALNOST ZA POMO]

POPLAVQENIMA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 5GRAD

Zamena cevovoda i rekonstrukcija ma-gistralnog toplovoda, zapo~eta pro-{le godine u Nemawinoj ulici, nasta-

vqena je ovog prole}a, kada je glavni izvo-|a~ radova, preduze}e “Putevi [trabag”,uvedeno u posao i na trasi u Bulevaru oslo-bo|ewa. Re~ je o velikoj i zna~ajnoj investi-ciji koja se u 12 gradova i op{tina, podse-}a direktor JKP “â~ak” Obrad Stevano-vi}, finansira sredstvima iz me|unarod-nog kredita i u sklopu programa “KFW”.Konkretno, â~ku je odobren kredit od oko3,3 miliona evra, ali }e, nagla{ava direk-tor, najverovatnije biti povu~eno mawesredstava (skoro za milion evra), jer fir-ma, kakva je JKP “â~ak”, ne moè, u uslo-vima sveop{te ekonomske krize, da “izdr-ì” toliko zaduèwe.

- U Bulevaru oslobo|ewa, na trasi duì-ne oko 800 metara, ve} su zavr{eni gra|e-vinski radovi na deonici od oko 600, a ma-{inski na relaciji od 400 metara. Izvo|a~je istovremeno angaòvan i u Nemawinoj

ulici, u kojoj je toplovod rekonstruisan doraskrsnice ove i Ulice kneza Milo{a.Uporedo sa tim radovima, ura|eno je irendgensko snimawe varova, koji su “zado-voqili” sve predvi|ene kriterijume i uslo-ve za pu{tawe novog toplovoda u eksploata-ciju.

Osim ova dva, planirano je da bude za-mewen i cevovod od Ulice SvetozaraMarkovi}a, do centra grada, duìne oko600 metara, a slede}e godine ura|eni si-stem automatskog upravqawa i nadzora,nekoliko podstanica i mawih krakovakoji se “naslawaju” na magistralni to-plovod. Od kreditnih sredstava bi}e na-bavqeni materijal i oprema, a montaèr-ske radove }e, zbog smawewa tro{kova,obaviti radnici ovog JKP, najavquje di-rektor Stevanovi}.

Iako je planirano da rekonstrukcijasvih ovih magistralnih vrelovoda, ukup-ne duìne oko ~etiri kilometra, budeokon~ana do 1. septembra, direktor Ste-

vanovi} veruje da }e ~itav posao biti za-vr{en pre predvi|enog roka. Zahvaquju}iovoj velikoj investiciji, ve} tokom na-redne sezone zna~ajno }e biti smaweni gu-bici energije i svedeni na “normalantehni~ki nivo”, i {to je veoma va`no, na-gla{ava on, izbegnuta kopawa ulica itrotoara tokom zime, kada su takore}isvakodnevno u pojedinim delovima gradapucale dotrajale cevi.

- Kao i prethodnih godina, JKP “â-~ak” je odmah po zavr{etku i ove grejnesezone, sprovode}i plan redovnog odrà-vawa i remonta, zapo~elo servis kotlova,gorionika i pumpi, delimi~no o{te}e-nih tokom protekle grejne sezone. Osimtoga, planirano je i da kontejnerska pod-stanica u zgradi “Prosvete”, jedina kojajo{ koristi mazut, bude “prevedena” nagas. Radovi na ovom postrojewu bi}e za-po~eti ~im preduze}e obezbedi neophodnesaglasnosti i dozvole - navodi Stevano-vi} osnovne aktivnosti preduze}a koje se,

i “na plus 20” ozbiqno priprema za ne-smetan po~etak nove grejne sezone.

Iako ocewuje da je naplata usluga za-dovoqavaju}a, Stevanovi} apeluje na ko-risnike da redovno izmiruju svoje obave-ze, a na velike du`nike da se obrate JKPi postignu dogovor o reprogramu duga,eventualnom otpisu kamate i svim dru-gim povoqnostima prilikom pla}awara~una. S obzirom na to da korisnicigrejawa sa daqinskog sistema od 15. apri-la do 15. oktobra ne pla}aju takozvani va-rijabilni deo zaduèwa, odre|en na osno-vu stvarne potro{we toplotne energije,oni mawe revnosni imaju mogu}nost daupravo narednih meseci “pristignu” zao-stale uplate tokom grejne sezone.

M. N.

Sude}i prema planuprodaje nekretnina,koje je usvojilo Mi-

nistarstvo odbrane, Voj-ska Srbije reaspolaè sazna~ajnim vi{kom imovi-ne koga, pored ostalog, ~i-ne i osam aerodroma, 35klubova VS, 52 kasarne isedam sportsko turisti~-kih centara. Republi~kadirekcije za imovinu ne-davno je objavila pojedi-na~nu prodaju 26 kasarnii skladi{ta po Srbiji, popo~etnoj kupoprodajnoj ce-ni od 22.743.500 evra, me|ukojima i kasarne “TanaskoRaji}” u â~ku i skladi-{ta u Kulinovcima. Naprodaju koja se moè oba-viti putem javnog tendera,razmenom sa lokalnom sa-moupravom i suinvestira-wem na gra|evinskom ze-

mqi{tu, bi}e ponu|eni ivojni kompleksi u Beogra-du, Subotici, Novom Sadu,Kraqevu, Pirotu, Uìcu,Surdulici...

Za ovda{wu kasarnu“Tanasko Raji}”, u ~ijemsastavu su 52 objekta, povr-{ine 23.087 kvadratnihmetara i 26,23 hektara ze-

mqi{ta, odre|ena je po-~etna cena od 10,43 milio-na evra. Podsetimo, grad-wa ovog vojnog komleksazapo~eta je daleke 1927. go-

dine, da bi objekti ostalitakore}i prazni, kada su2005. godine raspu{tenigarnizon u â~ku, inì-werijski puk, artiqerij-ska i brigada protivvazdu-{ne odbrane. Osim kasar-ne, Direkcija je objavila iprodaju vojnog komleksa“Lipnica”, u okviru kogase nalaze straàra, stra-àrska ku}ica i magacin,sme{teni na zemqi{tu od1,67 hektara. Po~etna cenaza ove objekte utvr|ena je uiznosu od 110.201,97 evra, akona~na }e, kao i za sveostale vojne nekretninebiti poznata posle sprove-denog postupka prikupqa-wa pismenih ponuda. Odvojne imovina â~ka, kojase po~etkom ovog veka pro-stirala na 80 hektara ze-mqi{ta, na kome je “pod

krovom” bilo ~ak 40 hiqa-da kvadrata, bi}e, ukolikose na javni oglas Republi~-ke direkcije jave zaintere-sovani kupci, oduzeto iskladi{te u Kulinovcima,za koje je utvr|ena po~etnacena od 264.233,54 evra.

Predmetne nepokretno-sti VS bi}e, kako je nave-deno u kriterijumima jav-nog oglasa, otu|ene “u vi-|enom stawu” i bez pravakupaca na naknadne rekla-macije. Sredstva obezbe|e-na od prodaje, bi}e upla}e-na na poseban dràvni ra-~un i iskori{}ena za pod-sticaj reformskih procesau sistemu odbrane, nabavkusavremene vojne opreme ipoboq{awe socijalnogstatusa pripadnika VojskeSrbije.

M. N.

REPUBLI^KA DIREKCIJA ZA IMOVINU OGLASILA PRODAJU NEKIH VOJNIH OBJEKATA, ME\U KOJIMA I KASARNE “TANASKO RAJI]”

POÊTNA CENA 10,43 MILIONA EVRA

REKONSTRUKCIJA MAGISTRALNOG TOPLOVODA U NEMAWINOJ ULICI I BULEVARU OSLOBO\EWA OBAVQA SE PREMA PLANIRANOJ DINAMICI

SKORO ÊTIRI KILOMETRA NOVOG CEVOVODA

6 PETAK 6. JUN 2014. GODINEDRU[TVO

Po zanimawu sam diplomirani eko-nomista, poreklom iz Gorweg Mi-lanovca, a ìvim u Beogradu. Od

2008. godine sam bila zaposlena u Hemij-skoj industriji “1. maj” u â~ku. Od okto-bra 2011. bila sam na trudni~kom bolova-wu, zbog odràvawa trudno}e sa prvim de-tetom, pa na porodiqskom bolovawu. Doksam koristila porodiqsko sa prvim dete-tom, ostala sam u drugom stawu. Bolovawasu mi se preklopila, tako da sam pre zavr-{etka prvog porodiqskog, rodila drugodete i nastavila da koristim porodiqskobolovawe.

U me|uvremenu, firma u kojoj sam radi-la na{la se u vrlo te{koj situaciji i 24.maja 2013. zakupila nas je italijanskafirma “Ivas Balkan” doo, sa sedi{tem uBeogradu, ali su proizvodwa i distribu-tivni kapaciteti ostali u â~ku. Premaugovoru sklopqenim za HI “1. maj”, bilisu obavezni da preuzmu zaposlene, {to su iu~inili, potpisav{i sa nama ugovore naodre|eno vreme, do godinu dana. Ja sam ume|uvremenu odlazila nekoliko puta koddirektora “Ivas Balkana” koji mi je obe-}ao da me moje radno mesto ~eka i da isko-ristim sve {to mi kao majci pripada.Zbog potrebe za posebnom negom deteta,bolovawe mi je, po odluci komisije, pro-

duèno do 21. maja 2014. Slede}i prethod-ni dogovor sa direktorom Rafaelom Paga-nelijem koristila sam i stari odmor odpro{le godine i po re{ewu, koristilasam ga dva dana, jer su ugovori isticali23. maja, pri ~emu sam, shodno dogovoru,o~ekivala produètak ugovora. Me|utim,to se nije desilo. O odluci gospodina Pa-ganelija da mi ne produì ugovor, iakonisam dobila {ansu da pokaèm da li ne-{to znam ili ne, jer sam od kada su Itali-jani preuzeli fabriku bila na porodiq-skom bolovawu, sam saznala ve~e uo~i is-ticawa ugovora, i to usmeno. Sada samostala na ulici sa dva deteta od dve i go-dinu dana i sa platom supruga, koja nijedovoqna za normalan ìvot. Dakle, us-kra}eno mi je pravo na rad, jer sam rodiladvoje dece za dve godine. Tako to radestrani investitori! Dobila sam otprem-ninu od 53 hiqade koja je mawa nego pro-se~na bruto zarada u Srbiji. Tako|e, veru-ju}i u obe}awe g-dina Paganelija da moguda se vratim na svoj posao, odbila sam po-sao koji sam u me|uvremenu dobila, a neko-liko razgovora za posao sam i presko~ila.Na moje pitawe ko }e to meni nadokanadi-ti, wegov jedini odgovor je bio da mu jeào.

Gordana Mir~eti}

â~ani, sve{teni-ci i monasi Srp-ske pravoslavne

crkve do~ekali su u nede-qu na Gradskom trgu mo-{ti Svetog vladike Ni-kolaja ì~kog i ohrid-skog. Zajedno sa sve{ten-stvom u pratwi su bilivojska, policija, mladiko{arka{i Borac Mo-cart sporta, ~a~anski

u~enici i sva ta razno-likost uniformi, zajed-no sa ostalim gra|ani-ma, dopunila je posebnudra` ~itavog doga|aja.

Mo{ti su se do danasnalazile u ~a~anskoj cr-kvi u koju je svakodnevnodolazilo vi{e stotinavernika. Sve{tenici sutih dana od 8 ~asova slu-ìli Svetu liturgiju, od16 moleban, a u 20 ~asova

akatist Svetom Nikola-ju. Sluìli su i molitveza bra~ne parove bez de-ce, neoèwe i neudate,kao i Svetu tajnu jeleo-sve}ewa.

Danas }e mo{ti Sve-tog vladike Nikolaja bi-ti u manastirima “Vave-dewe“, „Vaznesewe” i„Preobraèwe“, a u na-rednom periodu boravi-}e i u ostalim hramovi-ma @i~ke eparhije.

Z. J.

OTKAZ PORODIQI

Uposledwe vreme u nas se sve sna-`nije afirmi{e volonterski rad,za koji su zainteresovani prevas-

hodno mladi {kolovani qudi bez radnihmesta. Shvata se da mladi qudi bogat-stvom ideja i besplatnim radom mogu sna-`no da doprinesu izlasku na{e zemqe izekonomske krize. Ekolo{ki pokret i po-kret “zelenih” ne mogu se zamisliti bezdobrovoqnosti, koja }e razvijati i duhsolidarnosti, tolerancije i jednakih{ansi. Ministarstvo omladine i sportau Vladi Republike Srbije, podse}aju}i naranije akcija{e, ve} sprovodi program“Mladi su zakon”. Sve u~estalije oìvqa-va inicijativa da se mladi angaùju u jav-nim radovima, pri ~emu se misli na isku-stva omladinskih radnih brigada od Dru-gog svetskog rata do 1990. godine, koje suizuzetno doprinele obnovi ratom opusto-{ene zemqe i wenom ubrzanom razvoju.

Srbija, samim tim i ~a~anski kraj,imaju u tom pogledu dragocena iskustva.

Stariji â~ani pamte da su preduze}e“Sloboda”, sa vojnicima, sagradile radnebrigade, a Draga~evci da je, sa vojnicima,150.000 brigadista, podiglo objekte HI“Milan Blagojevi}”. A, tako je bilo {i-rom Jugoslavije. Jo{ jedan gotovo nevero-vatan podatak: od maja do novembra 1946.godine izgra|eno je 90 kilometara prugeBr~ko Banovi}i sa tunelom Majevice ivelikim usecima, angaòvawem 662.268brigadira koji su raspolagali sa primi-tivnim alatom. Da li je ovo opomena ipodsticaj savremenim graditeqima?

Omladinske (ali i ènske i starijihqudi) brigade sagradile su 16 pruga, broj-ne puteve i autoputeve, hidroelektrane,nove gradove ili su obnavqale zemqotre-som uru{ene gradove. Nisu izostale meli-

oracije i ure|ewa re~nih tokova...Od 1941. do 1990. godine, ne ra~unaju}i

lokalne radne akcije, koje su bile brojne,oko dva miliona omladinki i omladinacaprovelo je dobrovoqno rade}i vi{e od130 miliona dana. Uvek sa odu{evqewem iponosom na postignuto, o ~emu svedo~ibiv{i brigadir, danas akademik DraganNedeqkovi}, u kwizi dr Slobodana Ri-stanovi}a “To su na{ih ruku dela/Heroj-ska i slavna epopeja omladinskih radnihakcija, 1941-1990”, (izdava~i: Odbor vete-rana - graditeqa Beograda/Udruèwe u~e-snika omladinskih radnih akcija i vo-lontera Srbije, Beograd, 2014), koja je ne-davno promovisana.

“Ova kwiga..., ceo wen tekst sa brojnim,autenti~nim fotografijama, predstavqaìvo, nezamewivo svedo~anstvo i jednomslavnom, herojskom dobu, nas onda mladih,punih poleta, entuzijazma i ponosa {topripadamo generaciji kojoj je pao udeo dagradi i stvara lep{u budu}nost za sebe iza potowe generacije... Niko nas nije te-rao na rad. Da nam je onda nu|eno da ide-mo, na primer, na Azurnu obalu, na itali-jansku rivijeru, ili na radnu akciju, mibismo svi bili za radnu akciju...”

Akcija{i su bili i â~ani, Draga~ev-ci, Moravi~ani, Rudni~ani i takovci, o~emu u Ristanovi}evoj kwizi pi{u, poredautora ovog teksta, jo{ i Milka Milosa-vqevi}, Dragoslav Ugar~ina, DelimirSti{ovi}, Radovan M. Marinkovi} i Ra-do{ @. Maxarevi} (koji, naàlost, vi{enije me|u ìvima). Pomiwu brojne briga-de i istaknute akcija{e...

Kwiga se moè nabaviti kod autora drSlobodana Ristanovi}a, u Ulici Zve~an-ska 12/a, Beograd i u kwiàri Doma kultu-re u â~ku. Dr Branko Kova~evi}

SVEDOÂNSTVA

VREME ENTUZIJAZMA

JEDINSTVEN DOGA\AJ U Â^KU

DOÊK MO[TIJU SVETOG VLADIKE NIKOLAJA

PISMA ÎTALACA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 7DRU[TVO

Nova kwiga DaneBojd, ameri~kogstru~waka za kultu-ru mladih i dru-{tvene mreè, ru-{i mitove o moti-vima mladih za ko-ri{}ewe socijal-nih medija, o izo-laciji, zavisnosti,opasnostima i ugro-ènoj privatnostikao posledicamawihovog kori{}e-wa. Posle sedam go-dina istraìvawastavova tinejxera,ona insistira natome da su rodite-qi i nastavnici uvelikoj zabludi ka-da misle da jeograni~ewe slobo-de re{ewe

Kao {to je nekada te-lefon bio osu|ivanza mawe druèwe

licem u lice, a pisa}a ma-{ina zamenila pisawe ru-kom ~ak i li~nih i qubav-nih pisama, tako se danasdemonizuje komunikacijamladih preko kompjutera.Ograni~eni brojnim za-branama i stalnim nadgle-dawem odraslih, oni su sa-mo fizi~ka mesta susretazamenili druèwem u vir-tuelnom prostoru. Suprot-no uvreènom mi{qewu dainformaciona tehnologi-ja stvara dru{tvenu izolo-vanost, Dana Bojd (DanahBoyd), docent na katedriza medije, kulturu i komu-nikacije Univerziteta uWujorku i glavni istra-ìva~ Majkrosoft Istra-ìvawe, tvrdi da vrlo ~e-sto tinejxeri koriste ovasredstva ba{ za prevazila-èwe izolovanosti.

Ne radi se o zavisnostiod tehnologije, ve} mladi uwoj vide {ansu za komuni-kaciju sa vr{wacima i

sticawe znawa o svetu.Kompjuter je samo sred-stvo, kao {to je nekada biotelefon ili televizija.„Biti zavistan od infor-macija i qudi je deo qud-skog stawa. Ta ’zavisnost’se ra|a iz zdrave èqe ~o-veka da bude svestan okoli-ne i povezan sa dru{tvom“,pi{e Bojdova.

Nedavno objavqenakwiga pod nazivom „Kom-plikovano je: Dru{tveniìvot umreènih tinejxe-ra“ zasnovana je na sedmo-

godi{wem istraìvawu,razgovorima sa mladima,roditeqima i nastavnici-ma, kao i pra}ewu tragovakoje su tinejxeri ostavqa-li onlajn, na dru{tvenimmreàma, blogovima i dru-gih socijalnim medijima.Ono {to odrasli naj~e{}erade, i roditeqi i nastav-nici, jeste poku{aj ogra-ni~avawa pristupa mladihneodgovaraju}im i proble-mati~nim informacijama,a umesto toga su mladimapotrebne nove vrste pisme-nosti.

„Mladi moraju postatimedijski pismeni. Kada sebave medijima – bilo kaokonzumenti, bilo kao krea-tori – moraju da imaju spo-sobnosti za postavqawepitawa o stvarawu i deqe-wu odre|enih medijskihsadràja. Kakve pristra-snosti i subjektivna gle-di{ta su ugra|ena u taj sa-

dràj? Na koji na~in wi-hov kreator èli da pu-blika interpretira ovajsadràj i kakve su posledi-ce ove interpretacije?“pi{e Dana Bojd. Cenzuranepogodnih i problema-ti~nih informacija ne po-maè mladima da steknuve{tine koje }e im jednogdana biti potrebne da ne-zavisno procewuju infor-macije i kriti~ki se odno-se prema wima. Osim me-dijske pismenosti, mladi-ma je sve neophodnija i teh-ni~ka „pismenost“, odno-

sno znawa, kako bi se sna-{li u digitalnom okruè-wu.

Jo{ jedna od zabluda jeda mladi ne cene privat-nost: najve}i broj tinejxe-ra izjavio je da ba{ i ko-riste dru{tvene medije dabi imali privatnost. Dokroditeqe brinu radoznaleo~i i u{i stranaca, mladebrinu odrasli koji ih do-bro znaju i zadiru u wiho-vu privatnost, èle}i daih nadgledaju. Umesto {toodrasli stalno upozorava-ju decu da ne koriste soci-jalne medije, trebalo bi daim pomognu da ih koristeinteligentnije. Nedosta-tak poverewa je velikauvreda za tinejxere, a mno-ge pretpostavke o mladimai modernoj tehnologiji umedijima, izjavama poli-ti~ara i psihologa, i sta-vovima roditeqa i nastav-nika, ~esto su suvi{e po-jednostavqene, ako ne ipotpuno pogre{ne. Otud inaziv kwige „Komplikova-no je“.

Mada, s obzirom da jeautor kwige ujedno i is-traìva~ Majkrosofta,mo`da je i cela kwigaspin. Ili nije.

MEDIJSKA PISMENOST U SRBIJI

Pojam medijske pisme-nosti nastao je mnogo preinterneta. Poku{aji ove

vrste obrazovawa po~elisu jo{ tridesetih godinapro{log veka u VelikojBritaniji, jer su mnogismatrali da su javnostipotrebne ve{tine kriti~-kog odnosa prema propa-gandi. U SAD je ono po~e-lo da se uvodi u obrazova-we 60-ih godina, a u mno-gim zemqama Evrope me-dijska pismenost je obave-zan predmet i u osnovnim{kolama.

Istraìvawe stavova

sredwo{kolaca, profeso-ra, studenata novinarstvai novinara, koje je krajem2013. godine sproveo BI-RODI, pokazalo je da u Sr-biji postoji privid medij-ske pismenosti, da mladinisu svesni uloge medija iwihovog uticaja na wihovìvot i stavove i da neprepoznaju svoju ulogu kaokriti~nog i aktivnog pri-maoca i kreatora infor-macija.

P. R. A.

â~anska kriminalisti~ka policija, 29. aprila je po odobrewu Vi{eg javnogtuìoca u â~ku odredila meru zadràvawa I. M. (1992) iz â~ka, zbog po-stojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo u~estvovawe u tu~i, dok je

maloletni S. S. (1996) iz Priboja, nakon policijskog hap{ewa, sproveden sudiji zamaloletnike zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistvo u po-ku{aju.

Osumwi~eni su, 21. maja, u~estvovali u tu~i, u prostorijama „Oktavija taksija“, uUl. Bate Jankovi}a u â~ku, kada je I. K. je zadobio te{ke telesne povede, dok je S.U.lak{e povre|en.

SAOP[TEWE PU ÂÂK

TUÂ I UBISTVO U POKU[AJU

TINEJXERI I SOCIJALNI MEDIJI

POTREBNA MEDIJSKA PISMENOST, A NE KONTROLA

Pripadnici kriminalisti~ke policije u â~-ku presekli su jo{ jedan lanac krijuma~rewa

narkotika i zaplenili vi{e od 67 kilograma skanka.Zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io kri-

vi~no delo neovla{}ena proizvodwa i stavqawe upromet opojnih droga policija je, po odobrewu zame-nika Vi{eg javnog tuìoca u â~ku, odredila meruzadràvawa M. K. (1978) iz â~ka.

Na magistralnom putu u Mr~ajevcima, kod â~ka,policijski slu`benici zaustavili su teretno vozilokojim je upravqao M. K. i prilikom kontrole prona-{li i zaplenili ve}u koli~inu droge.

Medijska koalici-ja, koja neformalnookupqa profesional-na novinarska i me-dijska udruèwa –NUNS, UNS, NDNV,ANEM i Lokal pres,pokrenula je multime-dijalnu kampawu zamedijsku pismenost uSrbiji, koju finansij-ski podràvaUSAID, a realizujeP.R.A. agencija. Po-sebna pa`wa je posve-}ena aktivirawu mla-dih i komunikaciji sawima putem dru{tve-nih mreà, jer je to me-dij koji najvi{e kori-ste i najboqe razumeju.U okviru kampawe po-krenut je sajt, na komese mogu prona}i rezul-tati istraìvawa me-dijske pismenosti uSrbiji.

ZAPLEWENO 67 KILOGRAMA SKANKA!

SAOP[TEWE PU ÂÂK

Lepo je, ali i dirqi-vo, kada se izme|udve osobe, koje pri-

padaju razli~itim genera-cijama, uspostavi veza neo-ptere}ena bilo kakvim in-teresima, izuzev duhovnomlepotom i snagom. Upravotakva nit je pre gotovo{est decenija za sva vreme-na spojila uglednu ~a~an-sku profesorku MargituRadovi} i devoj~icu Sne-ànu Bo{kovi}, koja je od-rastala u wenom neposred-nom susedstvu.Margita je ro|ena 1895. uselu Vrani}ima, gde joj jeotac bio sve{tenik. Miha-ilo Radovi}, poreklom izuì~kog kraja dobio je, kaomlad sve{tenik, miokova-ku parohiju i sa suprugomSavkom zasnovao porodicu

u ku}i uglednih doma}inaôli}a, koja je 1987. godi-ne progla{ena spomenikomkulture. Veoma cewen u na-roda, Mihailo je dva putabio izabran za narodnogposlanika, a kao honorar-ni verou~iteq u ~a~anskojGimnaziji dobijao najvi{eocene prosvetnih nadzor-nika. Radovi}i su imali{estoro dece. Margita jebila profesor srpskog je-zika i kwièvnosti, Gro-zdana je zavr{ila radni~-ku {kolu i posvetila seporodici, a Ugqe{a (otackwièvnika Du{ka Rado-vi}a) izu~io je u Be~u bra-varski zanat, ali je radiokao ma{inovo|a. Mom~iloje bio apotekar u Kraqevu,\ura|, agronom po profe-siji, radio je kao profesori direktor Poqoprivred-ne {kole u tom gradu, a Og-wen, profesor nema~kog je-zika, najpre je bio zaposlenu gimnaziji a potom na Fi-lolo{kom fakultetu u Be-ogradu. Kada su se iz Vra-ni}a preselili u â~ak,Radovi}i su kupili ku}u ublizini crkve, u kojoj jeMargita, u doma}instvu sasestrom Grozdanom (obe senisu udavale) ostala dokraja ìvota, 1959. godine.U susednom dvori{tu, samo“preko plota”, sredinompro{log veka ìvela je po-rodica Bo{kovi} - supru-`nici Boò i Rada sak}erkama Mirjanom i Sne-ànom. U ku}u “teta Mar-gite” mala Sneàna, u kojojje iskusna profesorka o~i-gledno prepoznala u~enikai vaspitanika vrednog pa-`we i truda, ulazila je popozivu, kao u hram kwige iznawa. Margita ju je uvodi-la u svet kwièvnosti, ~i-taju}i joj kwige o Crven-kapi, Sneàni i patuqci-ma, o devoj~ici Hajdi,Alisi u zemqi ~uda, psu

Lesiju...Ove trenutke Sneàna Bo-{kovi} nikada nije zabo-ravila, a kada je odraslashvatila je i su{tinu Mar-gitine qutwe zbog toga{to je u wenom dvori{tujednom prilikom zgazilapuà. Ove godine, 31. maja, ona je,pred spomenikom koji jeobnovila, pro~itala deosvoje pri~e “Pu`” i evoci-rala uspomene na trenutkeprovedene u ku}i Radovi}a,koju je nazvala ~arobnom.- Danas ose}am veliko du-hovno zadovoqstvo, jer samse oduìla teta Margiti,koja se pojavila u najva-`nijem periodu mog odra-stawa. Ona je bila an|eo~uvar na{e porodice - ka-zala je Sneàna Bo{kovi},koja je osim spomenikaMargiti i wenoj majciSavki, obnovila i susednispomenik, koji su prijate-qi podigli proti Mihai-lu.O ìvotu i radu MargiteRadovi} govorila je direk-

torka Me|uop{tinskogistorijskog arhiva LelaPavlovi}, podsetiv{i daje ona upam}ena ne samo kaoizuzetan profesor, ve} ikao inicijator osnivawaMuzeja, Arhiva i Biblio-

teke, i ~lanica Kola srp-skih sestara.Na zna~aju porodice Rado-vi} za istoriju â~ka uka-zale su i bibliotekarsavetnik Milica Bakovi}i novinar Emilija Vi-

{wi}. Parastos su sluì-li sve{tenici Tomo Kata-ni} i Drago Qubi~i}, aRadovi}ima u ~ast DudeLuki} je na usnoj harmoni-ci odsvirao melodiju “Ti-ho no}i”. E. V.


DR SNE@ANA BO[KOVI] OBNOVILA SPOMENIK UGLEDNE ÂÂNSKE PROFESORKE

Na pole|ini spome-nika upisano je: “Taj-nu Ve~nosti i Qubaviu najranijem detiw-stvu spoznah kroz u~e-we i druèwe sa Mar-gitom Radovi}. Kla-waju}i se wenom boga-tom duhu i samopo`r-tvovawu, sa izuzetnimpo{tovawem opleme-wujem wenu spomenplo~u. Prole}a 2014.Dr Sneàna Bo{ko-vi}, lekar.”

ZAPIS

Vr{imo usluge:- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-dana...)- ~i{}ewe i odràvawe poslovnih prostorija- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~kiprijem zgrada- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno- nega starih i bolesnih osoba- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-bqa)- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demontaà i montaà name-{taja)- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)- majstorije u ku}i – haus majstor- molerske radove- tapetarske- vodoinstalaterske

- zidarske- kerami~ke usluge- elektro popravke- ~i{}ewe tepiha- ~i{}ewe zgrada- popravka kompjutera i

wihovo odràvawe- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-tri~nih ì~anih in-strumenata (gitara,mandolina,bas primova,i dr.)- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)- frizerske usluge (u va{im prostorijama)- visinsko prawe stakala- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)- ~i{}ewe dimwakaTel.fah. 032/374-244,Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

Nedavno je u de~ijemvrti}u “Gimna-

zion” osnovana {ahovska{kola, koju mogu da poha-|aju polaznici ovog i dru-gih vrti}a, kao i osnovci.

- Uskoro se rastajemo sajednom divnom grupompred{kolaca koji su u na-{em vrti}u od najranijeguzrasta. U èqi da ih naneki na~in zadrìmo, premesec i po smo organizova-li {kolu {aha, koja radi

dva puta sedmi~no. Za sadaimamo desetak polaznika,koji su podeqeni u grupe,prema uzrastu i prethod-nom znawu. Deca su veomazainteresovana, pa ~as ~e-sto traje znatno duè nego{to smo planirali - obja-{wava vlasnica vrti}aVesna Milo{evi}.

Prvi turnir, izme|u de-ce koja poha|aju “Gimna-zion” i onih koji su samopolaznici {kole {aha,

odràn je na Spasovdan uprohijskom domu. Figure,napravqene od crne i bele~okolade, bile su ne samojestive nego veoma ukusne,{to je umnogome doprine-lo wihovom vedrom raspo-loèwu malih {ahista.Oni su Spasovdan odabra-li za krsnu slavu svog klu-ba, pa su za ovu prilikupripremili slavski kola~i ìto.

E.V.

DECA IZ VRTI]A „GIMNAZION”POVODOM SPASOVDANA

ÔKOLADNI [AHOVSKI TURNIR

O VE^NOJ KU]I MARGITE RADOVI]

IMA KO DA BRINEPo~etkom godine “â-~anski glas” je obja-vio tekst “O ve~nojku}i Margite Rado-vi} nema ko da bri-ne”, ukazuju}i na ne-brigu grada premaspomeniku nekada-{we direktorke@enske gimnazije iprve upravnice Isto-rijskog arhiva u â~-ku. Pro{le subote suse po{tovaoci poro-dice Radovi} okupi-li pred spomen obe-le`jem koje je u me-|uvremenu obnoviladr Sneàna Bo{ko-vi}.

Sneàna Bo{kovi} pred spomenikom Margite Radovi}

Spomenik pre obnavqawa

9STARI ÂÂKPETAK 6. JUN 2014. GODINE

IZ NEOBJAVQENIH RUKOPISA

Krajem 19. veka uâ~ku je retkoko znao za[trausa, [u-berta, Betove-

na i druge evropske kompo-zitore. U to vreme se ovdeslu{ala druga~ija muzika.Majstori na fruli i flau-ti, kao i Cigani na violi-ni, svirali su neobi~no le-po starogradske pesme. Po-sebno se isticao ciganskiorkestar na ~elu sa velikimmajstorom Ilijom Stanoje-vi}em.

Godine 1887. u ~a~anskuvaro{ stiè prvi klavir, asa wim valcer, menuet i ka-dril, novi ànrovi i zvucikoji su ve} osvojili Evropui svet.

Prvi klavir u â~ak do-nela je Paulina [telcer,udata Kren, koja je te godinepostala supruga ~a~anskogindustrijalca StevanaKrena, a klavir marke Bö-

sendorfer bio je deo wenogmiraza.

Paulina je stigla iz Be-

~a, jedne od najpoznatijihevropskih prestonica kul-ture i samo je prevelika qu-bav prema Stevanu Krenumogla da je dovede u zaosta-lu srpsku palanku. Bila jeveoma obrazovana, lepa isavremena èna, a wen dola-zak u â~ak je imao velikikulturni zna~aj. Svojimobla~ewem po posledwojbe~koj modi, muzicirawemna klaviru i drugim mani-rima, ona je po~ela da vr{ijak uticaj na novu sredinu.@ene su po~ele da je opona-{aju u odevawu, na zabavamaje u program u{la i novamuzika. Stevan i Paulinasu u svojoj upravo izgra|e-noj kafani “Pivara”, kojase nalazila u istoj zgradi ukojoj i porodi~na ku}a Kre-novih i bila jedna od naj-

modernijih u varo{i, pri-re|ivali zabave na kojimasu â~ani, pored kola idrugih tradicionalnihigara, po~eli da igraju val-cer, menuet i kadril. Ovo jezabavni ìvot â~ka u~i-nilo mnogo raznovrsnijimod dotada{weg. Postoje po-daci da je Paulina u novojKrenovoj kafani, uz pomo}“tanc majstora”, organizo-vala obuku mladih â~ankiu novim igrama.

Mlada Be~lijka je govo-rila nekoliko stranih jezi-ka, pa je, koriste}i ova zna-wa, preko stranih kataloganabavqala nove vrste cve}ai tako je, preko puta svojeku}e, na prostoru od desetari, uredila ba{tu jedin-stvene lepote, u kojoj se mo-glo videti najneobi~nijerastiwe. O ba{ti PaulineKren pri~alo se nadaleko,o woj je pisala i tada{wa{tampa, a rasadi iz we brzosu se ra{irili po â~ku.(Posle Drugog svetskog ra-ta privatna ba{ta je spoje-

na sa ba{tom kafane “Pi-vara” i tako je nastala ba-{ta “Prvi maj”. Danas je to„Gradska ba{ta”. Deo nakome se nekada nalazilaPaulinin vrt pokriven jenovoizgra|enim objektimakafane „Ba{ta”).

Zajedno sa klavirom, Pa-ulina je donela i velikibroj albuma sa notama. Naj-stariji od wih imaju imajutvrde crvene korice na ko-jima je zlatnim slovimautisnuto prezime Steltzer,po{to je i Paulinina majkasvirala na klaviru. Na al-bumima nije utisnuta godi-na izdawa ali, po svemu su-de}i, oni poti~u iz sredine19. veka. Jedan od wih je po-sebno zanimqiv. Priredioga je poznati austrijski iz-dava~, urednik i kompozi-

tor Anton Diabeli. Na na-slovnoj strani upisan je na-ziv “Euterpa”, {to zna~ibogiwa muzike. (Euterpa jejedna od devet muza, a wenoime vodi poreklo od gr~kihre~i “eu”- dobro i “terpes”- uveseqavati. Euterpa je,dakle, ona koja uveseqava,koja donosi radost).

U albumu koji je napisanza ~etvororu~no svirawenalaze se motivi iz opere“Lukrecija Borxija” od Do-nizetija, “Don @uan”odMocarta, “Norma” od Beli-nija i dr. Diabeli (1781 -1858) je ìveo u Be~u u vre-me kada su u ovom gradu ì-veli i stvarali Betoven(1770 - 1828) i [ubert (1797

- 1828), pa je bio i jedan odglavnih izdava~a wihovihdela.

Zbirka sadrì i nekoli-ko albuma sa plavim kori-

cama, na kojima je ovoga pu-ta zlatnim slovima utisnu-to ime Paulina Kren. Ioni sadrè dela najpozna-tijih kompozitora - Mo-carta, Donicetija, Hajdna,Betovena, Belinija, Men-delsona.

Paulina je volela muzi-ku i svoju kolekciju stalnodopuwavala. Zavolela je isrpsku muziku, pa se u wenojzbirci nailazi na sve ve}ibroj srpskih kompozitoratog vremena. Ova zbirka jeposebno zanimqiva jer sa-drì davno zaboravqenepesme i mar{eve, imenakompozitora, izdava~a ionih kojima su dela posve-}ena. U woj su, pored osta-lih dela, Zbirka srpskihnarodnih igara, koje je “po-kupio i za glasovir prire-dio” J. Maxarevi} (Beograd1889), Srpska narodna him-na, koju potpisuje DavorinJenko, Kolo iz “\a~kog ra-stanka” Branka Radi~evi}a,koje je “za glasovir po melo-diji napisao” Jovan Pa~u(izdava~ Srpska kwiàrabra}e Popovi}a, Novi Sad1883), Mar{ “NezavisnostSrbije”, posve}en “WegovojSvetlosti Srpskom kwazuMilanu M. Obrenovi}u”,kompozitora Dragutinaîèka, kapelnika kraqev-ske srpske vojne muzike (iz-dava~ Kwiàra bra}e Jova-novi}, Pan~evo 1887), za-tim “Srpski napevi” -zbirka srpskih pesama po-sve}enih Kleopatri Kara-|or|evi}, k}erki knezaAleksandra, ~iji je kompo-zitor Alojz Kalauz, a izda-va~ F. Wesselz u Be~u ... Tu sui dela Stevana Stankovi}a,Josifa Marinkovi}a, J.

Ivani{evi}a ....Paulina Kren je doìve-

la duboku starost. Umrla je1957. godine u svojoj devede-setoj godini. Na svom kla-viru je svirala sve dok su jojruke, zahva}ene te{kim ar-tritisom, to dozvoqavale.U se}awu mi je ostalo jednoletwe popodne, kada je menii mojim drugaricama od-svirala jedan valcer, mo-`da posledwi jer se ne se-

}am da sam je kasnije ~ulada svira.

Sve do svoje smrti ìve-la je u svojoj ku}i, koja se za-jedno sa kafanom “Pivara”nalazila na uglu Pivarskeulice i Krenovog prolaza,na adresi Krenov prolaz 3.Posle wene smrti, k}erkaEmilija se sa svojom k}er-kom Marijom iz dotada-{weg stana preselila u po-rodi~nu ku}u Krenovih.Ona je, sa ostalim name{ta-jem, ponela i svoj klavir,tako|e marke Bösendorfer.Dva klavira u jednom stanunisu bila potrebna, a osta-le Paulinine k}erke suimale svoje klavire, pa jedoneta odluka da se klavirproda.

Prodat je nastavniciklavira Sofiji Trifuno-vi}, za simboli~nu sumu.Sofija je bila k}erka po-znatog ~a~anskog trgovcaNauma Trifunovi}a, sa ko-jim su Krenovi bili kumo-vi. Za wu se kasnije pri~aloda se zamona{ila i nasta-vila ìvot u manastirukod Ariqa. Ne zna se {ta jebilo sa klavirom, ali, uko-liko jo{ uvek negde postoji,ima oko 140 godina.

Sve Paulinine albume, idruge note, nasledila je we-na k}erka Emilija, koja jeodli~no svirala. Ona je na-stavila da kupuje note, a izawe su ostali albumi edici-je “SANG und KLANG”(“Pesma i zvuk”) iz 19. i 20.veka. Albumi sadrè kla-si~nu i salonsku muziku -[opena, Dvoràka, Lista,[umana, [trausa, Rahma-winova i druge kompozito-ra, operete, aktuelne {lage-re, stare srpske i ruske ro-manse.

Emilija je ìvela u ku}iKrenovih sve do svoje smr-ti, 1987. godine. Samo {estmeseci posle wene smrtiku}a je sru{ena, iako je bi-la pod za{titom dràve. Sawom je sru{ena i istorijaporodice Kren, duga 150 go-dina, a na wenom mestu da-nas se nalazi zgrada “â-~anske banke”.

Klavir Emilije KrenBaudi{ danas se nalazi uâ~ku, u stanu wene k}erkeMarije Bokarev. Kod we sui note, Paulinina i Emili-jina kolekcija. I Marijadanas, ponekad, svira ioìvqava nezaboravne tre-nutke koje je provela slu{a-ju}i baku i majku, koje subile prave umetnice na kla-viru.

Marija Bokarev,

unuka Pauline Kren

KAKO JE U ÂÂKSTIGAO PRVI KLAVIR?

Paulina Kren u mladosti

Sa k}erkama Emilijom i Qubicom

Sa unukom Marijom

Paulinini albumisa notama

10 PETAK 6. JUN 2014. GODINESELO

Uuvodnom delu, mrAleksandar Leposa-vi} istakao je zna-

~aj gajewa i rastu}i obimproizvodwe visoko`buna-ste borovnice u svetu i Sr-biji. Pomenuo je i da plo-dovi ove vo}ne vrste pose-duju izuzetna nutritivno-fiziolo{ka svojstva i dase naj~e{}e koriste u sve-èm stawu, ali i kao siro-

vina u nekim granama pre-hrambene industrije, zbog~ega se u svetu na trì{tusvake godine pojavi vi{estotina vrednih proizvo-da.

U Republici Srbiji,ali i zemqama biv{e Jugo-slavije veoma je malo isku-stava u gajewu visoko`bu-naste borovnice. Od 70-tihgodina pro{log veka do da-nas, nekoliko puta je poku-{ano uvo|ewe u proizvod-wu ove plemenite vo}ne vr-ste. Uprkos povoqnimagroekolo{kim uslovima,rezultati su uglavnom bi-li nezadovoqavaju}i, takoda je i interes proizvo|a~abio zanemarqiv, kaè na{sagovornik:

- U tom periodu podig-nuti su mawi, uglavnomogledni, zasadi u okoliniUìca, Vlasinskog jezera,Kwaèvca i Pe}i. Uvreè-no mi{qewe da je za zasni-vawe zasada osnovni predu-slov odabir parcela sa ki-selim zemqi{tem dovelo jedo toga da su rezultati iz-ostali. Pored toga, pro-blem je bio i nepoznavawetehnologije proizvodwesadnica i nepoznavawe bi-olo{kih karakteristika itehnologije gajewa visoko-`bunaste borovnice.

Posledwih godina pove-}ava se interesovawe pro-izvo|a~a i preduzetnika upojedinim regionima Repu-blike Srbije za podizawenovih intenzivnih zasadavisoko`bunaste borovni-ce, za {ta postoji nekoli-

ko razloga, a kao najzna~aj-nije Leposavi} navodi dana svetskom trì{tu rastetra`wa za proizvodima odborovnice; da se zbog spe-cifi~nost agroekolo{kihuslova, u ve}em delu na{ezemqe (period berbe i mo-gu}nost plasmana plodovau peridu jun - jul, kada naevropskom trì{tu nemaplodova iz drugih zemaqa)omogu}uje postizawe bo-qih cena; i da je dokazanodobar kvalitet plodova ja-godastog vo}a proizvede-nih u Srbiji.

Istraìvawa u okviruove disertacije zapo~ela su2008. godine, neposrednonakon izrade i dosledneprimene tehnologije pred-vi|ene projektom „Uvo|eweplanta`nog gajewa kultureborovnice u op{tini Ari-qe u okviru malih i sred-wih preduze}a i preduzet-ni{tva”, ~iji je nosilacbio Institut za vo}arstvoiz â~ka, a autor, tada di-plomirani inèwer Alek-sandar Leposavi}. Imaju-}i u vidu zna~aj visoko-`bunaste borovnice u sve-tu, kao i pove}awe povr{i-na u na{oj zemqi, ciq radabio je da se prou~e najva-`nije pomolo{ke osobinesorti reka, duke, nui, ozar-

kblue i da se na osnovu togautvrdi wihova pogodnostza gajewe u ekolo{kimuslovima â~ka, u pore|e-wu sa standardnom sortombluecrop, kaè na{ sago-vornik:

- Ispitivawima su sa-

gledani i ~inioci spoqa-{we sredine koji uti~u naispoqavawe potencijalaza prinos odabranih sortiborovnice. Radi realiza-cije postavqenog nau~nogciqa, obavqena su ispiti-vawa uticaja razli~itihopra{iva~a na pomolo{keosobine sorti visoko`bu-naste borovnice, kako bise odredila odgovaraju}asortna kompozicija koja }eomogu}iti maksimalnu re-alizaciju wihovog biolo-{kog potencijala.

Nakon obavqenih tro-godi{wih ispitivawa, Le-posavi} je u zakqu~ku di-sertacije izneo da su se svesorte (reka, duke, nui, ozar-

kblue i bluecrop) odlikovaleujedna~enim po~etkom ve-getacije.

- Fenofaza cvetawasvih pet ispitivanih sor-ti se tokom sve tri godineistraìvawa, u najve}ojmeri preklapala, {topredstavqa osnovni predu-slov za me|usobno opra{i-vawe i oplo|ewe. Dinami-ka rasta polenovih cev~i-ca in vivo tokom programnefaze oplo|ewa u gorwemdelu i bazi stubi}a, kodsvih ispitivanih sorti i usvim terminima fiksira-wa, u velikoj meri je zavi-sila od sorte opra{iva~ai ekolo{kih faktora, presvega temperature. Bez ob-zira na na~in opra{ivawa

(samo ili stranoopra{i-vawe), polenove cev~ice ustubi}u su rasle pribli-`no istom brzinom, {toukazuje da se ispitivanesorte, pored toga {to seuobi~ajeno gaje u me{ovi-tim, mogu gajiti i u mono-sortnim zasadima - obja-{wava Leposavi} i dodajeda se izuzev sorte ozarkblue,

sve ostale, prema vremenuzrewa, svrstavaju u grupusorti veoma ranog, odno-sno ranog vremena sazreva-wa.

Prinos ispitivanihsorti rastao je sa staro-{}u zasada. Sadràj organ-skih i neorganskih jediwe-wa u jedinici mase plodabio je veoma varijabilan, iu najve}oj meri je zavisiood sorte i ekolo{kih ka-rakteristika podru~ja ga-jewa, kaè na{ sagovornik.

Pore|ewem sa rezultatimadobijenim u drugim delo-vima sveta, sorte borovni-ce kori{}ene u ovim is-traìvawima imale suznatno ve}i sadràj ukup-nih suvih materija, ras-tvorqivih suvih materija,ukupnih i direktno redu-kuju}ih {e}era, saharoze,kao i ukupnih antocijana,kojima se u medicinskimispitivawima posve}ujeposebna pa`wa, nagla{avaLeposavi} i navodi da susve sorte u ovom ogledu

imale niè vrednosti ak-tuelnog aciditeta (pH) so-ka ploda od vrednosti 3,5koja se smatra gorwom gra-nicom dobre sposobnosti~uvawa plodova. Posebankvalitet, kako kaè, iska-zan je kroz povoqan odnos{e}era i kiselina (tzv. in-deks slasti), prema kome suplodovi svih sorti imaliznatno mawe vrednosti od18, zbog ~ega su svrstani unajvi{u klasu, odnosnoklasu sorti sa odli~nomsposobno{}u ~uvawa.

- Op{ti zakqu~ak je dasu agroekolo{ki usloviZapadne Srbije, uz adekvat-nu primenu agrotehni~kihi pomotehni~kih mera, po-godni za komercijalno ga-jewe ispitivanih sorti vi-soko`bunaste borovnice.To se posebno odnosi nasorte bluecrop, duke i ozar-

kblue, koje su ostvarile vi-soke prinose, kao i dobarkvalitet plodova. Zahva-quju}i odli~noj rodnosti,ali zbog slabijeg kvalitetaploda, sorta reka se prepo-ru~uje za gajewe u ograni~e-nom obimu, prvenstvenokao opra{iva~ za sortebluecrop i duke - kaè Lepo-savi} i, bez obzira na od-li~an kvalitet plodova,zbog mawih prinosa, pre-poru~uje ograni~eni obimgajewa i za sortu nui.

N. R.

PIJA^NIBAROMETAR

POVR]Ekrompir 50pasuq 300 - 350paprika 300 paradajz 160 - 170krastavac 50 - 60praziluk 90 - 100tikvice 70 - 80brokoli 250kupus 50 - 60karfiol 300per{un 30{argarepa 60 cvekla 60spana} 160zelena salata 30 crni luk 30 - 80beli luk 400 rotkvice 30

VO]Esuve {qive 200 - 300jabuke 20 - 50tre{we 150 - 200jagode 70 - 100ju`no vo}e 80 - 200orasi 800

MLE^NA PIJACAprojino bra{no 90 - 100pili}i 350 - 370jaja 7 - 12kajmak 500 - 600sir 250 - 350pr{uta 1.300 - 1.500slanina 850 suxuk 900

STO^NA PIJACAteli}i - nematovqenici - nemaprasi}i 250 - 280ovce - 120jagwad 240p{enica 25kukuruz 24je~am 25

1. @ivotiwe uvoditisamo u o~i{}ene i dezin-fikovane prostore.2. Prvi otkos trave, de-

teline i drugo, sa popla-vqenog podru~ja ne kori-stiti za ishranu stoke, nikao seno, ni kao senaù.3. Plavqena podru~ja

ne koristiti za ispa{ustoke, ako stoka (preìva-ri i kopitari) nije vakci-

nisana od antraksa i klo-stridijalnih infekcija.4. Sto~nu hranu skla-

di{titi u dezinfikova-nom prostoru.5. Sila`ni kukuruz sa

poplavqenih podru~japrilikom ko{ewa ne se}i

blizu povr{ine zemqe.6. U slu~aju promene

zdravstvenog stawa ìvo-tiwa koje su ipak napasa-ne na plavqenom podru~ju,ili unosile hranu koja po-ti~e sa plavqenog podru~-ja, obavestiti nadle`nu

veterinarsku slu`bu (am-bulantu ili stanicu).7. U slu~aju pojave iz-

nenadnih uginu}a ili ugi-nu}a koje je nastupilo na-kon kra}eg bolovawa oba-vestiti nadle`nu veteri-narsku slu`bu (ambulantu

ili stanicu) i nadle`nogveterinarskog inspekto-ra.8. Deratizaciju i dez-

infekciju vr{iti po pre-poruci i pod nadzoromstru~nih lica.

SAOP[TEWE MINISTARSTVA POQOPRIVREDE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

UPUTSTVA ZA POQOPRIVREDNIKE KOJI SE BAVE STOÂRSTVOM

VISOKO@BUNASTA AMERI^KA BOROVNICA NAJBOQE REZULTATE DAJE U SRBIJI

BOROVNICA DOBIJA ZNAÂJNIJE MESTO U VO]ARSTVU

Zbog svestrane upotrebne vrednosti ploda, rentabilnosti i visokerodnosti proizvodwe, posledwih godina sorte visoko`bunaste ame-ri~ke borovnice dobijaju sve zna~ajnije mesto u vo}arstvu vi{e zema-qa sveta, a posebno u visokorazvijenim. S obzirom na to da u nau~noji stru~noj javnosti na{e zemqe jo{ uvek ima veoma malo iskustava ugajewu ove plemenite vo}ke, zna~ajan doprinos {irewu saznawa o wojdat je u okviru doktorske disertacije pod naslovom „Pomolo{ke oso-bine novointrodukovanih sorti visoko`bunaste borovnice (Vacciniumcorymbosum L.)”. Disertaciju je na Poqoprivrednom fakultetu, Univer-ziteta u Novom Sadu, 24. aprila, odbranio mr Aleksandar Leposavi}iz ~a~anskog Instituta za vo}arstvo.

NAJSAVREMENIJI URE\AJ ZA REGLA@U TRAPA U AUTO SERVISU “DRAGAÊVAC”

11SAOBRA]AJPETAK 6. JUN 2014. GODINE

Auto servis “Draga~e-vac” u Prislonoci zasada jedini u Srbiji

ima aparat za reglaù trapa naj-novije generacije {vedskogogproizvo|a~a “Josam”. Aparat jenabavqen pre nekoliko dana isvi radnici su za kratko vremeobu~eni da ga koriste. Iako je“Draga~evac” specijalizovan zaservisirawe mercedesovih vozi-la, ovaj ure|aj je univerzalan zakamione, autobuse, prikolice ipoluprikolice svih prozivo|a-~a. Kako su teretwaci stalno u

pokretu, dobra vest za wihovevlasnike je da u ovom servisukontrolu trapa na svojim vozi-lima mogu proveriti brè negoranije.

- Samo merewe traje pet minu-ta. Drugi proizvo|a~i ovakvihaparata su iz automobilske indu-strije i glavna referenca im jepogonska osnova. “Josamovov”aparatu kao referencu uzimapravac kretawa vozila, zna~isredinu zadweg i sredinu pred-weg kraja i osa koja prolazi krozte dve ta~ke daje pravac kretawa

vozilu. Prema woj {teluju se sveosovine da budu 90 stepeni. Kodteretnih vozila vu~ni voz moèbiti dug do 18 metara, mala od-stupawa su vrlo uo~qiva i lakomogu pre}i dozvoqene gabarite itako prekr{iti propise. “Josam”ure|aj radi preko centralne li-nije, pode{ava osovine, tako dabudu paralelne i svi to~kovi supode{eni pravo, bez odstupawa -obja{wava Nikola Stojan~evi},direktor firme “Vertek solutions”koja u Srbiji prodaje “Josamove”ure|aje.

Wihov ure|aj je homologovan ivlasnici mogu biti sigurni dasu merewa na wihovim teretwa-cima obavqena prema fabri~kimstandardima. Ispravna reglaàtrapa {tedi dva, do tri odsto po-tro{wu goriva, a mnogo vi{e ~u-va gume.

Vlasnik servisa “Draga~evac”Slobodan Miqi} najavquje da }eslede}a dva meseca svi vlasniciteretnih vozila mo}i besplatnoda obave merewa, a sve ostale neo-phodne intervencije pla}a}e poakcijskim cenama. Z. J.

AKCIJSKE CENE NAREDNA DVA MESECA

marketing 032/342-276

13MARKETINGPETAK 6. JUN 2014. GODINE



PRODAJA POSLOVNOG OBJEKTA NA IZUZETNOJ LOKACIJI

POGODNOST WEGOVE LOKACIJE ZASNOVANA JE NA:

- Blizini, odnosno direktnom dodiru sa dràvnim putemprvog reda M5, deonica â~ak – Uìce, odnosno udaqenostod samo 6 km od veoma zna~ajne saobra}ajne petqe Preqina –raskrsnice dràvnih puteva prvog reda M5 (Beograd – grani-ca sa Crnom Gorom) i M22 (Beograd – Kraqevo – Ra{ka). Tre-nutna frekvencija vozila na delu od petqe Preqina do loka-cije na{eg poslovnog objekta je 16.720 vozila dnevno. Pro-stornim planom Republike Srbije petqa Preqina je odre|e-na kao najzna~ajnije saobra}ajno ~vori{te centralnog delaSrbije i u toj ta~ki je planirano ukr{tawe, dva auto putaE761 (Pojate – granica Republike Srpske) i E763 (Beograd –Ju`ni Jadran). Tako|e se u Preqini ostvaruje veza ovih auto-

puteva sa dràvnim putevima prvog reda M5 i M22, ali i kaopo~etak veze ova dva auto puta sa auto putem E75 (Horgo{ –granica sa Makedonijom), preko Kragujevca i Bato~ine.

- Blizini aerodroma La|evci (oko 20 km)- Centralnom poloàju u gradskom rejonskom centru „ Al-

vaxinica“, najve}em i najzna~ajnijem sekundarnom gradskomcentru â~ka.

- Ovaj rejonski centar je najsadràjniji gradski centar,{to za posledicu ima i ekspanziju stambene i poslovne grad-we u okruèwu.

U neposrednom susedstvu ovog poslovnog objekta izgra|enisu: TC Roda, Maxi, TC Tehnomarket, TC Vin Vin komputers,dve stanice Eko petrola, Distributivni centar „Jelen piva“,SRC „Remont“...

PRISTUP I NAMENA LOKACIJE

Pristup objektu je mogu}e ostvari-ti sa vi{e postoje}ih ure|enih i ko-munalno potpuno opremqenih saobra-}ajnica. Pre svih sa dràvnog putaM5 preko postoje}eg prikqu~ka, sagradske saobra}ajnice prvog reda - Bu-levara oslobo|ewa, sa Ulice broj 184 -i sa koje se ostvaruje i pristup TC Ro-da.

Telefon: 069/ 690 -663

Izgra|eni objekat je samostalni slo-bodno stoje}i objekat, spratnosti:

prizemqe, me|usprat i sprat. Obe etaèkoriste se kao magacinski prostor, saizgra|enim prate}im prostorijama, ma-nipulativnim i teretnim liftom izme-|u dve etaè, na K.P. br. 4458/ 255 uâ~ku, u Bulevaru oslobo|ewa 37.

Bruto povr{ina jedne etaè iznosi1.620 m2, me|usprata 200 m2, tako daukupna bruto povr{ina objekta iznosi3.400 m2.

Poslovni objekat nalazi se na izu-zetno pogodnoj i atraktivnoj lokaciji ugradu â~ku.

15PRAVOSLAVQEPETAK 6. JUN 2014. GODINE


Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski prostor razli~itihpovr{ina po povoqnim cenama(tel, adsl)

- Poslovnoizlo`beni magacins-ki prostor od 200m2 naodli~noj lokaciji800m od centragrada (wc, tel, adsl)

- Lokal uNemawinoj 58pored kafi}aLe Piaf,130 m2, centralno grejawe, telefon, mokri~vor, prilaz dadostavu robe

- Magacinski prostor uObili}evoj ulici od 80do 160 m2 (ima mernugrupu - industrijska stru-ja) na samo 800m od cen-tra grada

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 17KULTURA

Dan Galerije bitrebalo da po-sluì da se seti-mo svega onoga

{to ona zapravo jeste, alii svih wenih uspeha, pa ineuspeha. Osnovana je 1961.godine, brojne izlo`be suorganizovane u ovom pro-storu, vi{e od 1.500 umet-nika je izlagalo, ne samo izSrbije i nekada{we Jugo-slavije, ve} i iz celog sve-ta. Zna~ajna kapitalna iz-dawa smo posvetili, ne sa-mo struci, nego i popula-risawu likovne umetnostii likovne kulture uop{te.êsto zaboravimo da obe-leìmo zna~ajne jubileje,da proslavimo vredne na-grade... Zapravo, odlagalismo slavqa o~ekuju}i nekaboqa vremena, boqi trenu-tak - rekla je, izme|u osta-log, u uvodu svog obra}awa,Milica Petronijevi}, di-rektorka Umetni~ke gale-rije “Nade`da Petrovi}”,koja je dobila i statusustanove kulture od nacio-nalnog zna~aja.

Naàlost, ni ove godinenije bio pravi trenutak zaslavqe, jer su ~itavu Srbi-ju zadesile nepogode, kata-strofalne poplave. Zapo-sleni u Galeriji su ve} or-ganizovali humanitarneakcije, o kojima ne èle dagovore, ali }e i daqe, u do-govoru sa rukovodstvomCrvenog krsta, nastavitida pruàju pomo} onimakojima je najpotrebnija.

- Upravo pri~a o huma-nosti nas podse}a na imeNade`da Petrovi}, kojeova ustanova nosi. Ona jepre vi{e od 100 godina bi-la lider u dru{tvenom ì-votu. âk i da na trenutakzaboravimo weno slikar-stvo, wenu umetnost, ne mo-èmo weno gra|ansko anga-

òvawe u svim sferama ì-vota, koje zasluùje velikupa`wu. Ovoga puta smo hte-li da skrenemo pa`wuupravo na wen humanitar-ni rad. Bila je jedan odosniva~a “Kola srpskih se-stara”, humanitarne orga-nizacije koja je bila jakozna~ajna u to vreme - podse-tila je Milica Petronije-vi}, na sve~anosti povodomDana Galerije, odrànojpro{le subote.

Tom prilikom, organi-zator komercijalno - pro-gramskog poslovawa Bran-ko ]alovi}, pro~itao jedeo iz monografije “Nade-`da Petrovi}”, koju je na-pisala Katarina Ambro-zi}. U muzi~kom delu pri-godnog programa, koji jeprire|en za prijateqe i su-gra|ane, u~estvovale su iSara Ikoni} i NastasijaMeselxija.

Ovogodi{we obeleà-vawe Dana Galerije pretvo-rilo se u dane Galerije.Program je zapo~et de~jomradionicom “De~ji kutak”,potom je otvorena izlo`ba“Risim i okameweni pre-ci” i odràn javni ~as ra-dionice govorne kulture“Raskovnik”. Trenutno uGaleriji, publika moè vi-deti stalnu postavku - iz-bor iz zbirki, kao i eduka-tivnu izlo`bu de~je radio-nice “Lovci na blago”.

“Potrudili smo se da nadobar na~in prezentujemona{e kulturno dobro, sli-ke koje imamo, ali i da pu-tem ovih radionica na pra-vi na~in deca upoznaju svakulturna dobra”, istakla jedirektorka, jedne od naj-presti`nijih ~a~anskihustanova.

IZLO@BA “RISIM I OKAMEWENI PRECI”

Pro{log petka, u Gale-riji “Risim”, otvorena je

izlo`ba pod nazivom “Ri-sim i okameweni preci”.Risimovo nadahnu}e spome-nicima “krajputa{ima”odvelo ga je u visoke likov-ne domete i od wih se, u ne-kim delovima, nije odvajao~itavog ìvota. Kroz Ri-simove slike i originalnanadgrobna obele`ja pred-stavqa se, za mnoge, nepo-znanica zvana “krajputa{“- ko je, odakle dolazi, kogapredstavqa i, kona~no, ko-

ji su umetni~ki dometi? Tonaivno i naizgled usputnoklesarsko ume}e i danas bu-di ma{tu, isto onoliko ko-liko je i Risima uvuklo umreù tajni ovozemaqskogi onozemaqskog bitisawa.Tema ove postavke je deotog imaginarnog sveta naRisimov na~in prenetog naplatno, kaè autor izlo-`be, Daniel Miki}, kustosUmetni~ke galerije “Nade-`da Petrovi}”.

- Izdvojili smo nekoli-ko slika koje su zaista zna-~ajne za period koji se naj-vi{e odnosi na “krajputa-{e”, kao i na uticaj “kraj-puta{a” na Bogi}evo sli-karstvo, na wegovu umet-nost. To je period od 1954,pa sve do 1965. godine, kadaon, u slikarskom smislu,kre}e u neke druge, mnogoromanti~nije vode. Pozna-to je da ako se ne pi{e i negovori o jednom umetniku,da on prakti~no ne posto-ji. Iako je dobijao mnogonagrada, nije se mnogo pi-salo o wemu u tom periodu.Ovde nema mnogo slika, iz-loèno je samo nekolikocrteà (pet) i najzna~ajni-jih slika (13) iz tog perio-da. Ali, va`no je videtikoliko su uticali “krajpu-ta{i”, a uticali su zaistamnogo, i koliko je on oti-{ao daqe od pukog prika-zivawa tih figura - rekaoje, izme|u ostalog, DanielMiki}, na otvarawu izlo-`be, koju publika moèvideti u narednih mesecdana.

RADIONICA “DE^JI KUTAK”

U okviru programa obe-leàvawa Dana UG “Nade-`da Petrovi}”, a u sklopuprojekta “Galerija u {ko-lama - {kole u Galeriji”,pro{log vikenda je odrà-na trodnevna radionica,pod nazivom “De~ji kutak”.S obzirom na to da je proje-kat procewen kao dobar,podràlo ga je i Mini-

starstvo kulture. - Ovim projektom smo

hteli da se jo{ vi{e pove-èmo sa ~a~anskim {kola-ma. Osmislili smo ovu ra-dionicu i pozvali pred-stavnike svih 16 osnovnih{kola. Zahvaquju}i ovojradionici formira}emokonkretan de~ji kutak, jer}e svaka {kola oslikatisvoju stolicu, koja }e osta-ti u Galeriji za neke budu-}e doga|aje i nova okupqa-wa dece. Svaka stolica }eimati plo~icu sa imenom{kole, i ne samo {to }e bi-ti lepo dizajnirani ekspo-nat, nego }e i prezentovati{kolu. Nisu ovo samo sto-lice, to su mali umetni~kieksponati, mala umetni~kadela na{ih talentovanihu~enika iz ~a~anskihosnovnih {kola - istaklaje autorka projekta Draga-na Boòvi}, vi{i kustosUmetni~ke galerije “Nade-`da Petrovi}”.

Prema wenim re~ima,planirano je objavqivawekataloga, u kome }e bitiprikazane sve stolice, akrajem juna i izlo`ba ovihmalih eksponata. Tako|e,me|u planovima ove usta-nove kulture je i izlagawestolica na Gradskom {eta-li{tu, kao i organizovawemale uli~ne radionice, jeriskustvo govori da “deceposmatra~i”, podstaknutaonim {to vide, i sama po-

èle ne{to da nacrtaju, ka-è Dragana Boòvi}.

JAVNI ÂS “RASKOVNIK”-a

Kao zavr{ni deo pro-grama obeleàvawa DanaGalerije, odràn je javni~as radionice govorne kul-ture “Raskovnik”, koja po-stoji ve} ~etiri godine, aposledwe dve radi u pro-storijama legata “Risim”.Uz svesrdnu podr{ku Umet-ni~ke galerije “Nade`daPetrovi}”, svake subote, od11 do 12,30 ~asova, organi-zuje radionice za mlade, uz-rasta od petog razredaosnovne, pa do drugog, tre-}eg sredwe {kole. Pola-znici ove radionice, pro-{le nedeqe, prikazali sudva dramska komada, jedanpo motivima Dramske ra-dionice za decu “Cvr~ak” -“Bajka iz parka”, i drugi

“Sa~uvati krila”, po moti-vima drame Vladana Mati-jevi}a, na{eg najnagra|iva-nijeg pisca.

- Mi nismo ni gluma~katrupa, niti klasi~na novi-narska radionica. Mi smoradionica koja neguje go-vornu kulturu, putem dram-skog i novinarskog metodau nastavi. Poku{avamo damlade oslobodimo da govo-re, ne samo javno, ve} i usvojim {kolama. Re~ je o

govornoj kulturi na op-{tem nivou. Na{ipolaznici su pokazali svo-ja mala dramska ume}a, alipre svega govorna, odnosnosve ono {to su nau~ili naovim radionicama, nastuppred publikom, negovawegovorne kulture, {ta kadatreba re}i, na koji na~in,da bude pravilno. Naravno,pokazali su i neke svoje ta-lente. Me|u wima ima onihkoji bi èleli da postanuglumci, ali i onih koji ve-oma plepo pi{u. Magdale-na Mikovi} je nagra|enadrugom nagradom na Diso-vom prole}u, za prozni rad,u uzrastu od petog do osmograzreda - kaè Tawa Vuko-vi}, koja neguje novinarskimetod u nastavi.

Tawa Vukovi} i Danije-la Kova~evi} Miki}, vodi-teqka kwièvnog i dram-skog metoda ove radionice,ponosne su na svoje pola-znike, ali i na ~iwenicu

da su upravo od wih nau~i-le “da se ponovo igraju”.

Polaznici su vi{e negozadovoqni, jer im radioni-ca pomaè da se oslobode,da razvijaju svoje sposobno-sti, razmi{qawa, ma{ta-wa, ali i da se opuste, jerponekad imaju tremu predpublikom. Najva`nije je dasu, kako kaù, mnogo nau~i-li o glumi i govornoj kul-turi.

N. R.

OBELE@EN DAN UMETNI^KE GALERIJE “NADE@DA PETROVI]”

U ZNAKU HUMANOSTI

18 PETAK 6. JUN 2014. GODINEKULTURA

POKLON KWIGE

Tokom okrutnog, krvavog, izastra{uju}eg perioda u isto-riji Perua, {okantnog poatentatima, mitu, intrigama,mu~ewima – rata izme|u ideo-lo{kog terorizma i moralnobankrotirane vlade – upozna-}ete Feliksa âkaltana Sal-divara, neambicioznog zameni-ka okru`nog tuìoca, s naiz-gled vrlo jednostavnim pogle-dom na svet. Ali iznenada do-bija zaduèwe za bizaru i stra-{nu istragu ubistva. Poslemnogo iznena|ewa i preokreta,Saldivar je prinu|en da se suo~i s onim {to se de{ava ~o-veku i dru{tvu kada je smrt jedina izvesna.

Istraìteq ubistava je zamenik okru`nog tuìoca Fe-liks âkaltana Saldivar. On voli da ga tako zovu, sa ti-tulom i celim imenom i prezimenom. Tuìlac âkaltananikada nije u~inio ni{ta lo{e, nikad nije u~inio ni{tadobro, nikada nije u~inio ni{ta {to nije jasno predvi|e-no propisima wegove institucije. Sada }e, me|utim, upo-znati uàs. A uàs nije pro~itao Krivi~ni zakon.

Santjago Ronkaqolo je najmla|i dobitnik presti`ne{panske nagrade za roman Alfaguara 2006. The Independent

Foreign Fiction Prize 2011. nagrada za roman. Godine 2010.britanski ~asopis Granta proglasio ga je jednim od dvade-set dvoje najboqih pisaca mla|ih od 35 godina koji pi{una {panskom jeziku.

„Jacuzzi u liftu“ je kwiga izserijala o inspektorki Harije-ti i predstavqa parodiju nakriminalisti~ke romane.

Beograd ima izuzetno vi-sprenu detektivku koju vrediotkriti. Ma{ta Mirjane \ur-|evi} sa mnogo {arma i duhovi-tosti vodi slu~ajeve Prqaveinspektorke Harijete u razli-~ite avanture…

Prepuna je preokreta i zavr-zlama, ali i dubokih qudskihprotivre~nosti, paradoksa inedoumica, ~ija }e vas me{avina nasmejati do suza.

Solidan seks u nesolidno gra|enom objektu izme|uGradskog sekretara za komunalno-stambene poslove Spaso-ja i wegove qubavnice Kristine izaziva ru{ewe dàkuzi-ja. Sapunica nalazi svoj put do podzemqa, aktivira klizi-{te i ~itavi delovi grada „oìvqavaju“ i po~iwu da ugro-àvaju qudske ìvote. Iz poglavqa u poglavqe, sticajemsuludih ali u na{im uslovima tako uobi~ajenih okolno-sti, beogradske ulice postaju kaqave reke, benzinske pumpelete u vazduh, nestaje struja, a {tampa se pita „Ko je ubiovodovod?“. Tih dana, novine donose i naslove: „Obra~ungra|evinskih mafija“, „Misteriozni nestanak graditeqa“,„Kidnapovan {ef gra|evinske mafije“... Sav taj „komunal-ni kalambur“ de{ava se pred o~ima privatne detektivkeHarijete, koju su dve energi~ne bakice angaòvale da re{inaivni slu~aj „divqe gradwe“.

Kad Mirjana \ur|evi} u romanu-katastrofi Jacuzzi uliftu po~ne sistematski da razvaquje Beograd, mo}i }etesamo da se razvalite od smeha.

Mirjana \ur|evi}JACUZZI U LIFTU

Santjago RonkaqoloCRVENI APRIL

â~anski glas i kwiàra LAGUNA }e obrado-vati ~etvoro ~italaca koji budu najbrì i javese u petak od 8 do 8:15 ~asova u redakciju lista(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi brojâ~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i ukwiàri Laguna, Gradsko {etali{te bb, â~ak,radno vreme 9-21.

Posle privremene pauze zbog katastrofalnih po-plava u Srbiji, Filmski festival “Slobodnazona” nastavqa zapo~etu, devetu po redu Turne-

ju, na kojoj }e posetiti vi{e od 40 gradova Srbije. Pose-tioci projekcija }e tokom aprila, maja i juna imatipriliku da vide izbor od sedam filmova koje je beograd-ska publika izglasala za najboqe na posledwem, devetomizdawu festivala, koji je u novembru 2013. godine pose-tilo vi{e od 17.000 gledalaca.

Od ponedeqka, 2. juna, projekcije se, od 20 ~asova,odràvaju u centralnom prostoru Galerije “Risim” uâ~ku. Posetioci }e ve~eras mo}i da vide dokumentar-ni film “Gangster te voli”, u subotu igrani “The Lun-

chbox”, i u nedequ, tako|e dokumentarni, “Sutra”. Po-sebnu pa`wu publike privukao je veliki festivalskihit, dokumentarni film “Gangster te voli”, Neboj{eSlijep~evi}a koji trenutno puni bioskope {irom Hr-vatske, koji }e u â~ku biti veèras prikazan. Glavnijunak filma je Nediqko Babi}, ~ovek vrlo upe~atqivognadimka - Gangster, koji je pre ~etvrt veka odustao odpostavqawa i spajawa parketa i posvetio se spajawuusamqenih srca {irom Hrvatske.

U sbotu }e se na programu na}i ubedqivi pobednikbeogradskog festivala po glasovima publike, film “The

Lunchbox”, indijskog rediteqa Rite{a Batre, ostvareweu kome mala zabuna oko kutija za hranu izaziva veliko~udo koje dovodi do iznenadnog prijateqstva i qubaviizme|u dvoje potpunih stranaca.

U ovoj selekciji na{ao se biv{i ruski reprezentati-vac u umetni~kom klizawu, Andrej Grijacev, ovoga putau ulozi rediteqa, koji je osvojio publiku {irom plane-te svojim rediteqskim ume}em u filmu “Sutra”, gde pra-ti jedan od najprovokativnijih umetni~ko-aktivisti~-kih parova na svetu Vojna (Rat) i wihove radikalne ak-cije i performanse koji su ~esto na samoj granici izme-|u umetnosti i kriminala. Ovaj film â~ani mogu vide-ti na zavr{noj projekciji, u nedequ, u Galeriji “Ri-sim”.

Film kojim je sve~ano otvorena “Slobodna zona” ikoji je doìveo ~etiri festivalske reprize na zahtev pu-blike “Pervezwakov vodi~ kroz ideologiju”, rediteqkeSofi Fajns, za glavnog junaka i naratora ima najkon-traverznijeg filozofa dana{wice Slavoja @ièka.“Ajkula”, “Taksista”, “Titanik”, “Mra~ni vitez” su sa-

mo neki od filmskih naslova koji dobijaju pervertira-ni tretman u @ièkovom psihoanaliti~kom pristupu,koji veoma lako moè da promeni na~in na koji razume-te va{e omiqene filmove.

Najnoviji film ~uvenog britanskog rediteqa KenaLou~a “Duh 45-te”, u ovim ekonomski kriznim vremeni-ma, predstavqa vaàn podsetnik na veliki san o boqemi socijalno pravednijem dru{tvu u Velikoj Britaniji,posle Drugog svetskog rata. Publika je imala prilikuda vidi i belgijskog kandidata za Oskara u kategoriji zanajboqi strani igrani film “Prekinuti krug” Feliksavan Groningena. Me|u odabranim ostvarewima koje jebilo prikazano u okviru Turneje nalazi se i igranifilm izuzetne vizuelne lepote koja je u kontrastu sa te-mom koju nam predstavqa. “âsovi harmonije”, kazah-stanskog rediteqa Emila Baigazina, prikazuje temu ko-ja je veoma va`na i za nas u Srbiji, a to je nasiqe u sred-wim {kolama. N. R.

NASTAVQA SE ZAPOÊTA DEVETA PO REDU TURNEJA

“Slobodna zona” }e u saradwi sa medijskomku}om MTV i dnevnim novinama 24 sata dodeli-ti i nagrade za publiku. Nagrade se dodequju au-torima ili autorkama najboqe kritike/recen-zije/kratkog eseja o jednom od filmova sa pro-grama Turneje. Kratku recenziju ili osvrt nafilm u slobodnoj formi, ne duòj od 3.000 ka-raktera, zajedno sa kontakt podacima, tokomtrajawa Turneje zainteresovani mogu poslati nae mail adresu: [email protected].

Rok za slawe radova je 20. jun. Detaqne in-formacije o nagradi, filmovima i programu ugradovima moète prona}i u okviru linka:http://www.freezonebelgrade.org

NAGRADE ZA PUBLIKU

„SLOBODNA ZONA“ U Â^KU

„Prekinuti krug“

„Gangster te voli“

„The Lunchbox“


POKLON KWIGE

Pro~itajte ovu kwi-gu i promeni}ete

makar jedno od svojihube|ewa o zdravqu i bo-lesti. Istovremenoprovokativna i nadah-wuju}a, ova kwiga moèpromeniti sve {to stemislili da znate o zdra-vqu. Dr Dejvid B. Agasdonosi svoje ideje iz la-boratorije i ambulante,pravo u ìvote svih qu-di – pokazuje nam kakoda ìvimo dugo, zdravoi bez bolesti. îtaweove kwige ne{to je naj-boqe {to moète u~initi za sebe i svoje najbliè. Pomo-}u medicinskih istraìvawa i prefiwenog razumevawasloènosti qudske fiziologije, dr Agas predstavqaprakti~ne metode prevencije bolesti i poboq{avawazdravqa. Poku{ava da i zdravqe i bolest u~ini veomali~nim, te nagla{ava koliko je zna~ajno da svako upoznasebe – svoje navike, svoju porodi~nu istoriju, svoje genet-ske rizike. Dr Agas uvodi potpuno nov na~in posmatra-wa bolesti i zdravqa: ugledaju}i se na fizi~are, on po-smatra telo kao sloèni sistem i pomaè nam da uvidi-mo kako sve, od raka do ishrane, predstavqa deo ukupneslike. Rezultat je istovremeno i koristan vodi~ kakoostati zdrav i fascinantna analiza najnovijih otkri}au oblasti nauke.

Jedan slu~ajan susret.Prva qubav. Neve-

rovatno saznawe. Mo-è{ voleti samo jed-nom, do kraja... Okuj melaìma, ali me volizauvek. Obri{i me izse}awa, ali nemoj izsrca. Olivija Kaspenje oduvek znala kako dadobije sve {to poèli.Ipak, sada mora gr~e-vito da se bori za ono{to je nekada imala.Upravo je otkrila da jewen biv{i mladi} Kej-leb Drejk izgubio pam-}ewe. Sa ve} dovoqno lo{om reputacijom koja je prati,mora}e da odlu~i koliko daleko je spremna da ode da biga vratila. Trude}i se da zadrì svoj pravi identitet iprqavu pro{lost ispod pokriva~a, Olivijina najve}aprepreka je Kejlebova nova devojka, vatrena crvenokosaLija Smit. Dok za~arani qubavni trougao plete gustumreù obmana i opasne, posesivne qubavi, beskrupuloznesuparnice poku{a}e ba{ sve da pridobiju ~oveka koji ihje izbrisao iz se}awa.

Tarin Fi{er SAKRIJ ME OD ZABORAVA

Dr Dejvid B. Agas @IVOT BEZ BOLESTI

Jedna od najstarijihmanifestacija De~jimajski salon, koju Na-

rodni muzej u â~ku ve} 31godinu veoma uspe{no or-ganizuje, ove godine je oku-pila 19 {kola iz â~ka,Lu~ana i Gorweg Mila-novca. Pristigla su 842rada, od kojih je selekcio-na komisija odabrala 616za izlagawe. Na izlo`bi,otvorenoj pro{le srede, ugaleriji Muzeja, direktor-ka i ~lan ìrija DelfinaRaji}, konstatovala je da sudeca u radovima, na pose-ban na~in kombinovalaelemente racionalnosti ifantazije.

- Tu su raznovrsni pred-meti, objekti, slike, figu-re, slimboli~ne ìvoti-we, zmajevi, roboti. Dostaje radova od ru~no ra|enogpapira i ìce, radova utehnici crteà, kolaà,mozaika... radova velikogformata vizuelno bogatih.Tu je i kolekcija dizajni-ranih ukrasnih i upotreb-nih predmeta, lepeza, luta-ka, cvetova, koji su dekora-tivno i efektno obra|enislikarskim intervencija-ma. Nadahnute kreacije ovegodine su dostigle svojstvarala~ki vrhunac - re-kla je, izme|u ostalog, Del-fina Raji}, naglasiv{i dasu u~enici pokazali, iovog puta, da vole umet-nost, koja im pruà prili-ku da izraze ono {to ose}a-ju.

Pomo}nik gradona~el-nika za oblast dru{tvenihdelatnosti AleksandarDa~i}, tom prilikom je is-takao da je likovna krea-

tivnost osnov kreativno-sti, a da ova manifestaci-ja upravo podsti~e na{enajmla|e sugra|ane iz ~i-tavog okruga, da kroz vizi-ju maski, osim likovne,razvijaju i neke druge krea-tivnosti, kwièvne, mu-zi~ke, pa ~ak i nau~ne. Ovalikovna manifestacija je“odsko~na daska” do umet-

nosti i potpunog raz-vitka kreativnosti ikompletne li~nosti,naglasio je Da~i}.

Radove je ocewivaoìri u sastavu LelaToma{evi}, diplomi-rani grafi~ar, IvanaKneèvi}, diplomi-rani dizajner enteri-jera i Delfina Raji},istori~ar umetnosti,i dodelio 10 ravno-

pravnih nagrada pojedin-cima. @iri je odlu~io dase za najboqi izbor de~jihradova nagradi O[ “VukKaraxi}” iz â~ka. Nagra-du najuspe{nijoj {koli do-delio je i Centar za vizu-elna istraìvawa “Krug”.

Nagra|eni pojedinci zanajuspe{nije radove su:Mili} Mileti} (O[“Akademik Milenko [u-{i}”, Gu~a), Luka Luki}(O[ “Branislav Petro-

vi}”, Slatina),Uro{ Milo{e-vi} (O[ “VukKaraxi}”, â-~ak), KristinaNovakovi} (O[“22. decembar”,Dowa Trep~a),Na|a \elkapi}(O[ “Dr Dragi-{a Mi{ovi}”,â~ak), BojanaTomi} (O[“Marko Paji}”,Vi~a), MilicaMandi} i Tatja-na Stani}, za ko-

lektivni rad (O[ “MilanBlagojevi}”, Lu~ani), Ni-kola Plazini} i StrahiwaPopovi}, za kolektivnirad (O[ “Sveti Sava”, â-~ak), Luka Vito{evi}(O[ “Filip Filipovi}”,â~ak) i Nemawa ûli}(O[ “Filip Filipovi}”,â~ak).

Najuspe{nijim u~eni-cima nagrade je obezbediloZavi~ajno dru{tvo “â~a-ni”. N. R.

NAGRA\ENI RADOVI NA 31. DE^JEM MAJSKOM SALONU

MASKA - LICE NA[EG SVETA Kao i svakog petka, ÂÂNSKI GLAS i VULKANIZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italacakoji budu najbrì i jave se u petak od 8 do 8:15~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uzkupqen posledwi broj â~anskog glasa, nagra|e-ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwià-ri Vulkan u Roda centru.

- U “Srpski mitolo{ki re~nik” upisano je: Maska

je magijski rekvizit u narodnim obredima, pomo}u we

maskirani treba da se oslobodi svoje li~nosti i dobi-

je magijsku mo} u progawawu zlih duhova i demona koji

pakoste qudima u vremenu kada sunce pobe|uje surovu

zimu. Maskirane povorke nastale su zbog prastarih ve-

rovawa da se boànstva javqaju qudima u misti~nom

qudskom ili ìvotiwskom obliku. Maska je u upotre-

bi kod mnogih primitivnih naroda, a kod Srba se odr-

àla kao rudiment prastarih kultova, sada u zabav-

noj ulozi.

Me|utim, postoje i druge i druga~ije maske i raz-li~ita maskirawa. Sve zavisi od okolnosti - podse-tila je Delfina Raji}.

VODI^ KROZ KULTURNA DE[AVAWADOM KULTURE- IZLO@BA RADOVA De~jeg likovnog studija Doma kulture, 9. 6. 2014, u 19:00- VEÊ BAROKA, koncert kragujeva~kog kamernog hora i orkestara, 9. 6. 2014, u 20:00- STAR DANCE STUDIO, koncert, 10. 6. 2014, u 19:00- GODI[WI KONCERT Baletske {kole “Lujo Davi~o”, odeqewe u â~ku, 11. 6. 2014, u 20:00- IZLO@BA RADOVA u~enika Umetni~ke {kole iz â~ka, 12. 6. 2014, u 19:00- PREDSTAVQAWE ROMANA “TAI”, Gorana Goci}a, dobitnika NIN-ove nagrade za 2013. godinu,12. 6. 2014, u 20:00

20 PETAK 6. JUN 2014. GODINETV PROGRAM

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE



23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza


10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI


12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.



16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.



20:00 FILM




NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DEÎJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAUÎTE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM


PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRIÎCA


10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI


12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA


16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT


19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA


23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica


10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.


16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet



SREDA

08:15 OGLASI


09:15 MERIDIJANIMA



10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI


12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA


16:15 SERIJA -Izlog strasti -


17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ÂÂNSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU


JAWA



ÊTVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA



10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI


12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW




JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA


19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.



- TV GALAKSIJA -TV PROGRAM


Usredwem holu Doma kulture, u ponede-qak je otvorena izlo`ba crteàAleksandra Jevti}a, koji inspirisan

kompjuterskim igricama i wihovom esteti-kom, transponuje iskustvo kretawa kroz ni-voe igre u stati~nost dvodimenzionalnog cr-teà, objediwuju}i sve ove elemente u jednoj~vrstoj i stabilnoj strukturi. Fantazija,kao jedna od osnovnih karakteristika ovih

radova proizilazi iz urbane i paganskeumetnosti istovremeno. Wegova fascinacijaonim {to prevazilazi vidqivo pronalazisvoj put kroz primitivno i moderno sa pod-jednakom lako}om.

Otvaraju}i izlo`bu ~a~anski slikar Bo-ìdar Plazini}, istakao je s jedne stranejednostavnost i spontanost Jevti}evih crte-à, a s druge kompleksnost koju oni nude.Plazini} uo~ava i softversko iskustvo, {tone iznena|uje s obzirom na to da se autor iz-lo`be ve} dugo bavi i ilustracijom. Premawegovim re~ima, Jevti} je uspeo da napravipravi dijalog izme|u pokretne softverskeslike i crta~kog iskustva, odnosno stati~-nog, klasi~nog crteà.

- Tako|e je vidqiv i socijalni momenat,budu}i da umetnik bira materijale iz wego-

vog okruèwa, obi~ne olovke, hemijske, tu{e-ve, ~ak i ~a~kalicu kao sredstvo s kojim cr-ta. To je pitawe imawa i nemawa, onoga ~imedanas raspolaèmo. Jevti} pripada svetu“{eta~a”, koji spontano i sa ose}awem opaàneke detaqe, momente, pa ne ~udi {to se u we-govoj “memorijskoj kartici” nalaze raznemitske ìvotiwe, kao i urbani motivi i zna-ci. On nije samo slikar, on je posredstvomcrteà i antroplog, i arheolog, i filozofkoji promi{qa svoju okolinu, svoj ìvot idru{tvo u kome ìvi - rekao je, izme|u osta-log, Plazini}.

Autor nagla{ava da je poku{ao da uradine{to {to moè da bude podjednako prijem-~ivo, kako za qude koji jesu iz sveta umetno-sti, tako i za one koji nisu, odnosno da budepodjednako razumqivo i jednima, i drugima.

- Ovi crteì su maksimalno posve}enikraju u kome ìvim, Rakovici, industrij-skom predgra|u Beograda, gde se prepli}unajneobi~niji elementi, divqe {ume, napu-{tene fabrike, qudi sa krajwih stupwevadru{tvene lestvice. Moj osnovni ciq je daovi crteì mogu da komuniciraju sa svima...S obzirom na to da nisam imao mnogo novcada ulaèm, niti neki poseban prostor za rad,svesno sam izabrao odgovaraju}u tehniku,jeftine materijale, relativno jeftin papir.Uspeo sam da se suprotstavim, mo`da, sadadominantnoj filozofiji umetnosti da titreba neki buxet i prostor, da bi ne{to ura-dio. Ja ne verujem u to, smatram da je malo po-trebno da bi se napravilo ne{to savremeno -kaè Aleksandar Jevti}.

Ro|en je 1987. godine u â~ku, gde je zavr-{io osnovnu {kolu. Profesionalno se baviilustracijom, slikarstvom i grafikom od2002. godine. Od 2011. radi sa pred{kolskomi {kolskom decom u likovnoj {koli “Arti-no”, od pro{le godine vodi {kolu ilustra-cije i stripa u Centru za likovno obrazova-we “[umatova~ka”, a od ove godine radi kaoanimator u Udruèwu roditeqa dece bolesneod malignih bolesti “Zvon~ica”. Samostal-ni je umetnik i ~lan ULUPUDS-a. N. R.

Uo r g a n i z a c i j iKwièvnog pro-grama Doma kul-

ture, u utorak je odrànopoetsko muzi~ko ve~e po-sve}eno Dragutinu Ga-vrilovi}u, najpoznati-jem srpskom majoru izPrvog svetskog rata, ina-~e â~aninu. Prema re-~ima autorke scenarijaprofesorke kwièvnostiAleksandre Mi{i}, ovoje bilo prvo u nizu ve~eposve}eno ~asnom imenuna{e srpske istorije, sobzirom na to da ceo svetslavi 100 godina od po-~etka Prvog svetskog ra-ta. Major Dragutin Ga-vrilovi} osta}e zapam-}en po govoru koji je odr-ào braniocima Beogra-da 1915. godine, kada je`rtvovan ~itav jedanpuk.

- Me|utim, â~ak senije kako bi trebalo odu-ìo svom majoru i ovo ve-~e je podse}awe na toslavno ime na{e istori-je. Mi Srbi imamo jedanizuzetan talenat, brzo

zaboravqamo svoju isto-riju i ne po{tujemo svojeheroje. Osim zapu{tenihspomenika u nekoliko ve-}ih gradova Srbije, ni-{ta nas ne podse}a naona slavna vremena, kadaje velika srpska vojskaslomila dva ogromnacarstva, nema~ko i au-stro-ugarsko...

Veliki rat jedan je odnajteìh perioda u isto-riji srpskog naroda, jerje tu pobedu Srbija ne-srazmerno skupo plati-la. Tokom rata izgubilaje, procewuje se, vi{e odmilion stanovnika. Uokupiranim gradovima,logorima, rovovima imar{evima ginulo se zaotaxbinu sa pesmom nausnama. Generali i voj-nici vodili su svoju, asrpski pisci, opet, nekesvoje bitke. Pisali su oratu i stradawima, Mi-lutin Boji}, Isidora Se-kuli}, Tin Ujevi}, Dani-ca Markovi}, Veqko Pe-trovi} i mnogi drugi.Vodili su ratne dnevni-

ke, beleè}i svoje stra-hove i svoja nadawa. Nadrugoj strani, vojvoda@ivojin Mi{i}, Rado-mir Putnik, Petar Bojo-vi}, Stepa Stepanovi} sasvojim vojnicima pokaza-li su kako se otaxbinabrani srcem i dobromstrategijom. U tom kon-tekstu nezaobilazan jelik majora DragutinaGavrilovi}a, na{eg â-~anina koji je u~estvovaou odbrani Beograda 1915.godine. Wegova hrabrost,a pre svega ~uveni govor,koji je odrào svojim voj-nicima, upisali su ovogratnika na zvezdano nebona{e istorije - rekla je,izme|u ostalog, profe-sorka Mi{i}.

U programu su u~e-stvovali u~enici Gimna-zije, Sredwe muzi~ke{kole “Dr Vojislav Vu~-kovi}” i O[ “FilipFilipovi}”, a osimAleksandre Mi{i}, pri-premala ih je i profe-sorka srpskog jezika Mi-lica Stanoj~i}. N. R.

Pro{le srede, u organizaciji Kwièv-nog programa Doma kulture, predsta-vqena je kwiga “Kako smo propevali -

Jugoslavija i wena muzika”, novinara i rokkriti~ara Ivana Iva~kovi}a. Autor kwige jepoku{ao da kroz pri~u o grupama, qudima, pe-smama i plo~ama do~ara duh vremena nekada-{we Jugoslavije.

- Kwiga predstavqa neki mali li~ni muzejna{ih uspomena. Hteo sam da svoju i druge ju-goslovenske generacije podsetim na to kakonam je bilo, da svi zajedno oìvimo uspomenei se}awa na, ako ne najlep{e, onda u “najmawuruku” na najmirnije godine na{eg ìvota.Istovremeno sam èleo, da novim generacija-ma, koje su do{le na svet kada Jugoslavije vi-{e nije bilo, ispri~am o duhu o tog vremena.I to kroz istoriju jugoslovenske popularnemuzike, jer muzika je odraz dru{tva u kome na-staje - istakao je Ivan Iva~kovi}.

Autor ove kwige smatra da je u biv{oj Jugo-slaviji muzi~ka scena bila kvalitetna, veli-ka i bogata, da je tada muzika bila va`na, a daje danas svedena na nivo najpovr{nije zabave.Tada je, kako kaè, muzika bila od ìvotne va-`nosti mnogim qudima:

- Jako je uticala na ìvote qudi, vaspita-vala ih, formirala i predstavqala je odre|e-ni pogled na svet. [ezdesetih, sedamdesetih,osamdesetih, ~ak i pedesetih godina, muzika jeemancipovala qude i doprinosila wihovomodrastawu i sazrevawu na jedan dobar na~in.Te vrline su se izgubile tokom devedesetih, nesamo kod nas, nego i u svetu. Upravo sada, ovihdana, kada je Srbiju zadesila velika nesre}a,kao {to su ove poplave, mi smo svedoci, nadamse ne kratkotrajnom, povratku tih vrlina. Sa-da se ponovo uveravamo da nije “umrla” i da idaqe postoji qudska solidarnost. Jedino {tomuzika sa tim vi{e nema nikakve veze.

Program je vodila Milkica Mileti},urednik Kwièvnog programa Doma kulture,sa Iva~kovi}em je razgovarao novinar Du{anDarijevi}, a gosti su bili bra}a Teofilovi}i Nikola Radovi}.

Ivan Iva~kovi} se bavi novinarstvom vi-{e od tri decenije. Objavio je preko 2.000 tek-stova o rok sceni i potpisao veliki broj pri-loga za radio i televiziju. Dobitnik je Nagra-de “Desimir To{i}”, za publicisti~ku kwigugodine.

N. R.

Umaloj sali Doma kulture, u pone-deqak je predstavqen zajedni~kianimirani film dece polaznika

radionice “Pokreni svoje crteè”, ko-ja je odràna od 12. do 17. maja, u studi-ju “Animatik”. Voditeq radioniceIvan Stojkovi}, kaè da su polaznici,wih 12, uzrasta od tre}eg do osmog raz-reda osnovne {kole, obra|ivali osnoveanimacije i imali priliku da vide ka-ko nastaje animirani film.

- Wihov zavr{ni rad je film “Ludatrka”, jer su obra|ivali pokret, odno-sno trk dvono{ca. Sve smo sklopili ujednu scenu jurwave. Ve`be koje se obra-|uju u po~etku u~ewa dvodimenzionalneanimacije bile su prilago|ene wiho-vom uzrastu, ali i odre|enom vremen-skom roku, pa su mogli da ih za pet da-na radionice savladaju - izjavio jeStojkovi}, pohvaliv{i polaznike da subili jako brzi, ma{toviti i efektni.

Milen Alempijevi}, urednik Film-skog programa i organizator radioni-ce, podsetio je da je Studio za animaci-ju “Animatik”, pri ~a~anskom Domu

kulture, zami{qen kao mesto gde bi seokupqali mladi, posebno deca, i stica-li znawa iz oblasti o kojoj malo znamo,iako smo wome takore}i svakodnevnookruèni sa mobilnih telefona, tele-vizije i bioskopskih platana.

- Pogotovu malo znamo kako nastajeanimirani film. “Animatik” je zani-mqivo mesto, jer decu moè prevashod-no dobro da zabavi, ali i da ih usmeriprema nekim oblastima sa kojima se u{koli definitivno ne sre}u. @elelismo da “Animatik” s jedne strane funk-cioni{e kao mesto za edukaciju, a sdruge da bude integralni deo filmskogprograma Doma kulture i prevashodnoMe|unarodnog festivala animacije“Animanima”. Smatram da je takav na-~in komunikacije sa decom i posrednosa wihovim porodicama, zapravo jednaod mera interakcije u umetni~koj obla-sti, koja nije dovoqno poznata onimakoji bi mo`da voleli, ako ne da pravesopstvene animirane filmove, onda ma-kar da zavire iza kulisa, odnosno da{to vi{e saznaju o neobi~nom, ~esto,za~u|uju}em procesu nastajawa pokret-nih slika u animiranom filmu - ista-kao je Alempijevi}. N. R.

PROJEKCIJA ZAJEDNI^KOG ANIMIRANOG FILMAPOLAZNIKA RADIONICE “POKRENI SVOJE CRTE@E”

LUDA TRKA

PREDSTAVQENA KWIGA IVANA IVA^KOVI]A “KAKOSMO PROPEVALI - JUGOSLAVIJA I WENA MUZIKA”

SVEDOÂNSTVO O NEPONOVQIVOM VREMENU

OTVORENA IZLO@BA CRTE@A ALEKSANDRA JEVTI]A

CRTE@I KOJI “KOMUNICIRAJU” SA SVIMA

POETSKO MUZI^KO VEÊ POSVE]ENO DRAGUTINU GAVRILOVI]U

NAPRED U SLAVU!

22 PETAK 6. JUN 2014. GODINESAOBRA]AJ

STRADAWE PE[AKA U SAOBRA]AJU

Kao jedna odnajugroè-nijih kate-gorija u sa-obra}a ju ,

pe{aci nisu za{ti}enikao voza~i ili putnici uvozilima, {to je i glavnirazlog wihove rawivosti.Drugi razlog je {to ne po-stoji sistemska edukacijape{aka, odnosno pe{a~kadozvola, a Srbiji u velikojmeri nedostaje i adekvatnaputna infrastruktura.

- Stradawe pe{aka naj-vi{e je zastupqeno u nase-qima. U sudaru sa vozili-ma oni naj~e{}e zadobijajulake ili te{ke telesne po-vrede, u zavisnosti od su-darne brzine na mestu na-stanka saobra}ajne nezgo-de. Wihovo stradawe je po-sebno izraèno u no}nimsatima, kada ih voza~i mo-tornih vozila ne uo~e pra-vovremeno - podse}a direk-tor Agencije za bezbednostsaobra}aja Stojadin Jova-novi}.

Pe{aci naj~e{}e gubeìvote prilikom prelaskakolovoza na ozna~enimprelazima, ali i van wih.Ne moèmo zanemariti ni~iwenicu da deo wih star-da i na autoputevima, gdeim je zabraweno kretawe.No}u naj~e{}e stradaju nadeonicama van naseqa.

Na na{im ulicama nisuretki ni prizori pretr~a-vawa preko ulice, kada jena semaforima ukqu~enocrveno svetlo, kao ni pre-tenciozni poku{aji pe{a-ka da budu brì od automo-bila. Takve i mnoge drugerizi~ne situacije, naà-lost su svakodnevne.

Kada je re~ o ugroèno-sti pe{aka u saobra}aju,stawe nije boqe ni u dru-gim zemqama Evropskeunije, jer i kod wih oninajvi{e staradaju. Premapodacima Me|unarodne ba-ze o stawu bezbednosti sao-bra}aja, oko 40 odsto pogi-nulih pe{aka pripada sta-rosnoj grupi iznad 65 godi-

na.- Sumiraju}i podatke o

stradawu pe{aka na osnovuvrednosti javnog rizika,do{li smo do zakqu~ka daSrbija spada u dràve kojebeleè visoku vrednostjavnog rizika stardawa pe-{ka u saobra}ajnim nezgo-dama, ali nije vode}a ze-mqa u Evropi po broju po-ginulih. Najve}e vredno-sti javnog rizika uo~ene suu Rumuniji, Poqskoj, Li-tvaniji i Luksemburgu -navodi Jovanovi}.

Zakon o bezbednosti sa-obra}aja na putevima defi-ni{e da na prolazu dràv-nog puta kroz naseqena me-sta moraju biti izgra|enitrotoari. Sve op{tine igradovi trebalo bi da is-po{tuju ovu odredbu Zako-na, ali od po~etka wegoveprimene do danas mnogi tonisu u~inili. îwenica jeda Srbiji nedostaju pe{a~-ke i biciklisti~ke staze.Te nedostatke mogle bi daotklone lokalne samoupra-ve realizacijom projekataizgradwe pe{a~kih stazakoje itekako doprinosebezbednosti saobra}aja,napomiwu nadle`ni uABS. Wihov glavni ciq jeda se pe{aci fizi~ki

odvoje od motornih vozila,{to bi umawilo i rizikwihovog stradawa u sao-bra}ajnim nezgodama. Ta-kve projekte mogli bi darealizuju i nadle`ni ufirmama koje gazduju pute-vima Srbije. Osim toga,trebalo bi da posvete pa-`wu i identifikaciji ta-kozvanih “crnih ta~aka”,

ne bi li broj nastaradalihpe{aka u saobra}ajnim ne-zgodama bio mawi. I te-retni saobra}aj bi trebaloda bude izme{ten iz nase-qa i zato veliki broj lo-kalnih samouprava gradiobilaznice. Ali, na deoni-cama na kojima ih nema, ri-zik stradawa pe{aka je ve-}i. Z. J.

U Srbiji je 2013. poginulo 175 pe{aka, 20 vi{e nego 2012, a povre|eno je 2.996.Pro{le godine oni su ~inili 26,9 odsto ukupnog broja nastradalih u saobra}ajnim nezgodama.

PO@EQNE I PE[A^KE DOZVOLE

U saobra}ajnim ne-zgodama na podru~juMoravi~kog okruga u2013. ìvot je izgubilodevet pe{aka, od ovogbroja sedam je nastrada-lo u â~ku. Povre|enoje wih 76. Prvih pet me-seci 2014. poginula sudva pe{aka, oba u na{emgradu, a u okrugu je po-vre|eno 27 lica.

23MATUREPETAK 6. JUN 2014. GODINE

Maturanti Ekonomske {kole

24 PETAK 6. JUN 2014. GODINEMATURA PETAK 6. JUN 2014. GODINE 25MATURA

III9

IV1

IV2

IV3

IV4

IV5

IV6

IV8

Maturanti Ekonomske {kole


Pre 30 godina uspe{na generacija|aka, tada{wih svih pet ~a~an-skih sredwih {kola, razi{la se

po svetu. Prijateqstva iz mladosti pod-stakla su ih da wihova okupqawa, sa godi-nama, postanu sve ~e{}a. Pro{le subote, uDomu kulture, oko 250 u~enika svih ~a~an-skih sredwih {kola, odnosno generacija1984. proslavila je zajedno 30 godina odmature. Ova proslava mature bila je dru-ga~ija od mnogih drugih i po tome {to suovi nekada{wi sredwo{kolci te ve~eriuìvali i u muzici “svojih” osamdesetih.Kao da je vreme stalo, kao da ih godine ni-su razdvajale, kao da su bili u nekom wi-hovom “svetu”, sa wihovim pesmama i, ~i-nilo se, istim snovima i ose}awima verei nade.

Svoje odu{evqewe i radost su, nesebi~-no, podelili i sa novinarima, zahvaquju-}i velikom angaòvawu Sowe Jeftovi},koja je ovu ideju, pokrenutu pre {est me-sci, uspe{no realizovala.

- Okupili smo se sa razli~itih strana,iz cele Srbije i iz ~itavog sveta. Sa pono-som mogu re}i da je na{a generacija uspe-{na, {to svedo~i ~iwenica da nas ima pocelom svetu, a da su ve~eras sa nama akade-mici, doktori, profesori, inèweri, mu-zi~ari… @eleli bismo da ovu na{u idejuprihvate i druge generacije, jer je ovo zai-sta ne{to posebno - izjavila je Sowa Jef-tovi}, izraàvaju}i nadu da }e ovo bitipo~etak wihove boqe me|usobne saradwe.

Uspomene na osamdesete godine i {kol-ske klupe, zajedno sa svojim u~enicima, po-delio je i profesor Slobodan Stefano-vi}:

- Svaka generacija je dobra na neki svojna~in. Ova generacija je imala sre}u {to

je ìvela u malo sre}nije vreme. Bila jemawe optere}ena egizstencijalnim pro-blemima. Posebno mi je drago {to su sesvi sredwo{kolci okupili, {to je retkaprilika da se danas vidi.

Me|u maturantima ove uspe{ne genera-cije je bio i sada{wi na~elnik Moravi~-kog okruga Darko Domanovi}, koji je ista-kao da je veliki doga|aj za grad kada se na

jednom mestu okupi generacija iz pet sred-wih {kola, ~iji su se |aci, posle dvogodi-{weg usmerenog obrazovawa, opredeqiva-li za zanimawa.

Domanovi} se prisetio i zlatnih vre-mena, kada je â~ak ìveo za ko{arku i ka-da se slu{ala kvalitetna doma}a i stranarok muzika:

- Osamdesetih godina â~ak je posebnobio poznat po sportu, po ko{arci. U tomperiodu smo se radovali da gledamo Bo-rac, koji se tada takmi~io u najvi{oj li-gi. Po zavr{etku utakmice, okupqali smose kod Doma kulture, gde smo nestrpqivo~ekali da u|emo u disko, kod ~uvenog [u-la. To su bila vremena kada smo slu{alistranu disko muziku i kada je i â~akimao velika imena rok muzike. @ivelismo svi za ovaj grad, i kada smo odlazili,sa nestrpqewem smo ~ekali da se vratimo.

Ova generacija zna da po{tuje drugar-stva i prijateqstva, kao prave vrednosti uìvotu, uprkos sve ve}em otu|ivawu me|uqudima i nametawu stava savremenog dobada je bespotrebno sve {to nije kupqeno i{to nema istaknutu cenu. Nekada{wi ma-turant Gimnazije doktor Aleksandar Ra-dojevi}, kaè da je i tada postojalo rival-stvo me|u {kolama ko }e biti boqi, ali

da je sve, ipak, krasilo pravo drugarstvo,{to se pokazuje i danas.

- Postojao je rivalitet me|u {kolama.Prvo sam bio u Tehni~koj {koli, a potomu~enik Gimnazije. Sve {kole su tada bile

odli~ne, a tada{wi u~enici su to dokaza-li kasnije, na svojim radnim mestima.Gimnazija je imala najboqe u~enike, jer jebio takav sistem obrazovawa da su se |acisa najvi{e bodova upisivali u tu {kolu -pri~a dr Radojevi}.

A da je pravo drugarstvo na ceni, po-tvr|uje i re~ima da je za ovo okupqawe uDomu kulture “kriva” Sowa Jeftovi}, jer“da nije we, ne bi bilo ni ovakvog druè-wa”.

- Tokom svoje karijere radio sam uglav-nom sa bolesnim qudima, u posledwe vre-me i sa onima koji to nisu, ali definitiv-no raditi sa qudima je najteè. Zbog togamogu da zamislim koliko je Sowa imalaproblema posledwih {est meseci da nassve okupi i organizuje ovo divno druèwe.Beskrajno joj hvala na tom ogromnom trudu- kazao je Radojevi} sa iskrenom zahvalno-{}u, izraàvaju}i nadu da }e se okupqatisvake godine i da }e ova tradicija bitinastavqena.

Uz disko kuglu i muziku osamdesetih,ova generacija se, te ve~eri, vratila u de-ceniju zlatnim slovima ispisane muzi~keistorije. I, naravno, ponovo su bili oninekada{wi maturanti...

N. R.

GENERACIJA 1984. SVIH SREDWIH [KOLA Â^KA PROSLAVILA 30 GODINA OD MATURE

SNOVI I MUZIKA OSAMDESETIH GODINA

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 27IVAWICA

Sobzirom na to da }e ovogodi{wirod maline u ivawi~kom kraju,prema o~ekivawima proizvo|a~a,

biti dobar, malinari o~ekuju i realnu ce-

nu ovog “crvenog zlata”, koja }e, kako kaèpredsednik UO Udruèwa malinara “Vi-lamet” Stojan Ocokoqi}, “i}i u prilog ihladwa~arima i proizvo|a~ima, a narav-no i dràvi”.

- Mi uvek predlaèmo realnu sredwucenu maline, a ove godine je ona oko 250

dinara. Ukoliko cena maline bude vi{aod 250 dinara, Udruèwe malinara Iva-wice }e pozvati sve svoje ~lanove, a wih jeoko 2.000, da deo novca izdvoje za popla-vqena i ugroèna podru~ja, uglavnom zaona koja se bave malinarstvom. Transfernovca }e biti direktan iz na{eg u udru-èwe malinara sa teritorije koja je bilapoplavqena. Sve druge opcije oko cene ma-line izazva}e negodovawa malinara, kakou Ivawici, tako i u celoj Srbiji - izjavioje za na{ list Stojan Ocokoqi}.

Prema wegovim re~ima, bez obzira nato {to su u ivawi~kom kraju pale obilneki{e, malina je dobrog kvaliteta, a mali-waci nisu mnogo o{te}eni ni usled ne-davnog nevremena, grada. Berba maline uPrilikama, Lisi i Radaqevu po~e}e za de-setak dana, a u ostalim podru~jima kojagravitiraju ka Goliji za dvadesetak dana.“Zbog dobrog kvaliteta maline, ukolikone bude nekih ekstremnih ki{a, o~ekujemoi dobru cenu”, istakao je Stojan Ocoko-qi}.

Ivawi~ka gimnazijapostigla je izvan-redan uspeh na ne-

davnoj matemati~koj olim-pijadi sredwih {kola uBeogradu. Ekipa Gimnazijeu kojoj su bili: DaliborDanilovi}, Filip Stan-kovi}, Katarina Mili} iLazar Mojsilovi} osvoji-la je tre}e mesto, kao i La-zar Mojsilovi} u pojedi-na~noj konkurenciji, dok jeFilip Stankovi} pohva-

qen. Na takmi~ewu je u~e-stvovalo 55 ekipa, me|u ko-jima i ~etiri ekipe iz spe-

cijalizovanih odeqewagimnazija. Ina~e, LazarMojsilovi}, kome je ovotek jedan u nizu uspeha nabrojnim takmi~ewima izmatematike i fizike, ali idrugih predmeta, progla-{en je i za |aka generacijeivawi~ke gimnazije. Pro-{le godine dobio je plake-tu op{tine za izuzetne za-sluge i doprinos wenomrazvoju.

Vi{e od tri tonepomo}i otpre-mqeno je u utorak

iz ivawi~kog Crvenog kr-sta za ìteqe Obrenovca.Najnovija humanitarna po-{iqka sastoji se od veli-kih koli~ina vode, mleka u

prahu, konzervirane hrane,paketa za higijenu, sredsta-va za dezinfekciju, pelenaza decu i odrasle, posteqi-ne, }ebadi. Op{tina i Cr-veni krst Ivawica se za-hvaquju sugra|anima, u~e-nicima osnovnih i sred-

wih {kola, deci iz vrti}a,privrednim subjektima,volonterima koji su u~e-stvovali i daqe u~estvuju uovim humanitarnim aktiv-nostima, kako bi bar maloublaìli patwu onih kojisu zahva}eni poplavama.

[esta me|uokru`na olimpijadaosnovnih {kola bi}e otvorenadanas, u devet ~asova, na igra-

li{tu O[ “Sreten Lazarevi}” u Prili-kama. Okupi}e se oko 280 u~esnika koji }ese nadmetati u 11 disciplina u obe konku-rencije. Olimpijada se odràva i u subo-tu, a pored prili~ke, u~estvuju {kole izKotraè, Latvice i Karana.

Na ivawi~koj pijaci nije bilo posku-pqewa nakon elementarnih nepogo-da koje su pogodile na{u zemqu. Na-

protiv, jeftinije su jagode, krompir i para-dajz. Najjeftiniji je kupus, ~ija je cena 50 di-nara. Cena kilograma krastavaca je 70 dina-ra, koliko je i luk i krompir. Paradajz je120 dinara, dok je pre nedequ dana bio 30 di-nara skupqi. Pasuq je 350 dinara. Od vo}a,jabuke se mogu kupiti po 100 dinara, jagodeza 120, a pre sedam dana su bile 150 dinara,dok su tre{we 200 dinara.

Prodavci kaù da inspekcija redovnoobilazi pijacu i proverava ispravnost hra-ne, ali najve}i problem su gra|ani koji sunepoverqivi prema nakupcima, po deset pu-ta proveravaju sa kog podru~ja poti~e roba.

Ve} ~etvrti put u pro-tekla dva meseca me~-ka obija ko{nice u

okolnim selima Ivawice,jede med i ostavqa prili-~an nered iza sebe. Najnovi-ji slu~aj dogodio se kod po-rodice Bradi}, u ku{i}kojRavnoj Gori. Po stopama ina~inu na koji su demolira-ne ko{nice zakqu~eno je daje re~ o ovoj ìvotiwi.

- Prethodno smo imalislu~aj da su pojele med u ko-{nicama u Smiqevcu,

Sredwoj reci, Bajovi}ima,a pre dva dana smo dobiliinformaciju da je bila unasequ [ume, to je pet ki-lometara od Ivawice. Pre-spavala i nestala. Pre dvegodine spustila se na Vi-din kr{, maltene u samgrad. îwenica je da ihima, i prema na{oj procenioko sedam me~aka je ovde nana{em podru~ju. Ove ìvo-tiwe spadaju u za{ti}enuvrstu, tako da moramo pred-uzeti mere koje su zakonom

propisane. Dakle, pomo}uelektri~nih ~obanica ilisijalica na senzore jedinoih moèmo odvratiti od me-da i ko{nica - kaè AcoAleksi}, upravnik lovi{taLU “êmernica” iz Ivawi-ce.

Nedavno je me~ka sa mla-dun~etom nekoliko ko{ni-ca razorila na podru~juSredwe reke i pojela savmed.

- Poznaje se trag kroz{umu kuda je i{la i ta~nose vidi da je vodila me~e. Uselu, pored {kole, na pri-vatnoj parceli me~ka je ras-turila jednu moju i dve ko-{nice od Lukovi}a, pa pre-ko puta dve ko{nice Bajo-vi}a, a u Smiqevcu tri odParezanovi}a. Izlazili sunadle`ni i qudi iz lova~-kog udruèwa i mogli su nalicu mesta da se uvere potragovima da je re~ o me~ka-ma - kaè Ratko Krali} izIvawice.

MALINARI OÊKUJU DOBAR PRINOS I KVALITETAN ROD

IVAWI^KA PIJACA BEZBEDNA

ME^KA OBIJA KO[NICE U OKOLNIM SELIMA IVAWICE

VO]E I POVR]E JEFTINIJE

JEDE MED I PRAVI NERED

GIMNAZIJALCI PONOVO BRIQIRALI

IZ CRVENOG KRSTA

LAZAR MOJSILOVI], \AK GENERACIJE

PO[IQKA ZA OBRENOVAC

OKUPI]E OKO 280 UÊSNIKA

REALNA CENA OKO 250 DINARA

DANAS I SUTRA - ME\UOKRU@NA OLIMPIJADA OSNOVNIH [KOLA

Ivawi~ka Kancelarija za mlade u sa-radwi sa Klubom ekstremnih sportova“Stari vlah” organizova}e sutra, 7. juna,

humanitarnu biciklisti~ku vo`wu, narelaciji Ivawica - Me|ure~je - Ivawica.Biciklisti startuju sa trga ispred Klubaza mlade, u 10 ~asova. Ideja je da svako odwih uplati minimum 100 dinara za svojstartni broj, a prikupqen novac bi}eupla}en na ra~un za pomo} gradovimaugroènim poplavama. Organizatori po-zivaju mlade sugra|ane da im se pridruèu ovoj humanitarnog vo`wi.

Izvor: Ivawi~ki radio

Pripremila: Nela Radi~evi}

HUMANITARNA VO@WA

I BICIKLISTI PRIKUPQAJU POMO] ZA GRADOVE UGRO@ENE POPLAVAMA

28 PETAK 6. JUN 2014. GODINELUÂNI

Usubotu, 31. maja, me-{tani Krstaca suobeleìli Dan me-

sne zajednice. Programuobeleàvawa znamenitogdatuma, kada je nekada{wizaseok Lisica postao sa-mostalno selo, prisustvo-vali su predstavnici op-{tine Lu~ani, Mesne za-jednice i brojni me{taniKrstaca.

Me{tani Krstaca supre 140 godina zatraìliod ministra unutra{wihdela kneèvine Srbije dase wihov zaseok izdvoji izLisica i postane posebnoselo. Ukazom kwaza Mila-na Obrenovi}a, wihov zah-tev je ispuwen 31. maja1874. godine. Na inicija-tivu Mesnog odbora penzi-onera, Savet MZ Krstac jedoneo odluku da se ovaj zna-~ajni datum obeleàva kaoDan mesne zajednice. U slo-bodarskim ratovima od1912. do 1918. godine, 3.027Draga~evaca, me|u kojima i58 ratnika iz Krstaca, da-li su svoje ìvote za od-branu otaxbine. Tim povo-dom, na spomen-obele`jepalim ratnicima cve}e supoloìli wihovi potom-

ci, predstavnici SUB-NOR-a i Mesne zajedniceKrstac. Sedmoro u~enikaizdvojenog odeqewa O[“Milan Blagojevi}” u Kr-stacu pripremili su za ovupriliku prigodan pro-gram. U okviru obeleàva-wa Dana mesne zajednicepromovisana je i kwiga“Boj na Krstacu 1914. godi-ne”, autora Jovi{e Slavko-vi}a.

Boj na Krstacu se odi-grao u okviru Kolubarske

bitke, ta~no 22. novembra,po nare|ewu tada{weg pu-kovnika Ivana S. Pavlo-vi}a iz Uìca, u kome suosvojene kqu~ne ta~ke au-strougarske odbrane, kao{to je vrh Bjelo{evca, to-kom popodneva, dok je po-sledwa od wih Beli kamenpala u pono}. Prema re~i-ma autora kwige, u boju naKrstacu je u~estvovala jed-na na{a brigada, a sa drugestrane je bila daleko broj-nija i boqe naoruàna au-strougarska vojska. Epilogovog boja je 300 poginulihi oko 700 rawenih srpskihi austrougarskih vojnika.

Danas, 140 godina na-kon ukaza kwaza MilanaObrenovi}a, Krstac je mo-derno selo u kome ìvi vi-{e od 400 ìteqa. Po svo-joj infrastrukturi, moèse ubrojiti u prigradskanaseqa. Mnogi me{taniovog sela rade u preduze}u“Milan Blagojevi} - Na-menska”, a ima i onih kojise uspe{no bave poqopri-vredom. Kako isti~e pred-sednik Saveta mesne zajed-nice Velibor Marinko-vi}, Krstac je moderna se-oska sredina, koja se moèpohvaliti dobrim uslovi-ma za ìvot. Kao posebnupogodnost izdvaja re{enovodosnabdevawe. Doma-}instva su prikqu~ena nasistem vodosnabdevawa“Rzav”. Naseqe ima iuli~no osvetqewe i ura-|en projekat kanalizacije.Ipak, ìteqe Krstaca naj-vi{e raduje ~iwenica da}e u narednoj godini wi-hova seoska {kola dobitinove u~enike, tako da }e ihbiti mnogo vi{e od sed-moro, koliko ih je trenut-no u izdvojenom odeqewu.

V. S.

Kada je 15. maja op-{tinu Lu~ani za-hvatio drugi talas

poplava, jedno od najugro-ènijih mesta bilo jeDqinsko poqe. U doma-}instvu Jovanke Simi}e-vi}, voda je poplavila ce-lokupno prizemqe poro-di~ne ku}e i prouzrokova-la veliku materijalnu{tetu. Kompletno poku}-stvo u prostorijama pri-zemqa stambenog objekta jeuni{teno, a ni{ta boqenisu pro{li podovi i zi-dovi. I poqoprivrednekulture koje su gajili pot-

puno su stradale. Nakondekontaminacije terena,Simi}evi}e i sve ostaleìteqe ovog poplavom za-hva}enog mesta, u kome je

vodena stihija ugrozilaoko 25 doma}instava, o~e-kuje posao obnavqawa po-qoprivredne proizvodwe,mada i sami nisu sigurni

da li }e mo}i to da u~inei koje su to poqoprivred-ne kulture za koje nije ka-sno da se u ovom periodugodine zaseju.

Na dekontaminacijipoplavqenog terena uDqinskom poqu radila jepetnaesto~lana ekipa pri-

padnika Centra atomsko-biolo{ke i hemijske slu-`be iz Kru{evca. Nakonove mere i analize uzorakazemqi{ta, poqoprivred-nici }e dobiti kona~anodgovor da li na svojimpoqoprivrednim parcela-ma u ovoj sezoni mogu daobnove proizvodwu.

V. S.

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moète predati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske armije,

broj 1 (preko puta hotela), kod Blagoja Marjanovi}a.Telefoni za kontakt: 817 575 ili 065 844 12 60

MZ KRSTAC OBELE@ILA SVOJ DAN

DQINSKO POQE NAKON POPLAVA

POLO@ENI VENCI NA SPOMEN-OBELE@JE PALIM RATNICIMA

ZAVR[ENA DEKONTAMINACIJA TERENA

Komisije za procenu{tete od elementar-nih nepogoda u op-

{tini Lu~ani su zavr{ilesvoj posao i preliminarniizve{taji sa terena su navreme dostavqeni VladiRepublike Srbije. Od po-plava, koje su u aprilu imaju zahvatile podru~jeDraga~eva, o{te}eno je oko50 doma}instava i 24 fir-me, koje zapo{qavaju oko1.500 radnika. Kako je za

“â~anski glas” izjaviopredsednik op{tine Mla-domir Sretenovi}, premapreliminarnoj proceni,ukupna {teta na poqopri-vrednim kulturama, stam-benim objektima i infra-strukturi iznosi 173 mi-liona dinara. U odnosu naprvi izve{taj, prema komesu {tete od elementarnihnepogoda iznosile 155 mi-liona dinara, nakon dru-gog poplavnog talasa situ-acija se izmenila zbog po-jave novih klizi{ta i ve-likih o{te}ewa infra-strukturnih objekata.

Prema izve{taju nadle-`ne komisije, {teta nastambenim, ekonomskim idrugim objektima, ugroè-nim vodenim bujicama iklizi{tima, iznosi oko15,5 miliona dinara. Pr-vobitni iznos procewene{tete je uve}an, jer je vodau drugom talasu poplavaprodrla u veliki broj do-ma}instava u Dqinskompoqu, nanose}i velikao{te}ewa stambenim iekonomskim objektima. Po-java novih klizi{ta dodat-no pogor{ava situaciju. Otome da li }e klizi{timaugroèni stambeni objektibiti sanirani ili }e ume-sto wih biti izgra|enetipske ku}e odlu~i}e nad-le`ni u dràvi, ali teknakon procene stru~nihtimova i ovla{}enih in-stituta.

OGROMNE [TETEU POQOPRIVREDI

Prema preliminarnimrezultatima, ukupna {tetana poqoprivrednim usevi-ma i zemqi{tu u 1.089 do-ma}instava procewena jena 134 miliona dinara. Odukupnog broja zahteva po-qoprivrednika, 493 se od-nose na posledice poplave,dok su 596 preostalih veza-ne za {tetu na poqopri-vrednim kulturama nasta-lu usled snega i grada. Po-plave su ugrozile oko 400hektara plodnih oranicadraga~evskog kraja. Naosnovu svih prijava i zapi-snika sa terena, utvr|eno jeda je na podru~ju 18 mesnihzajednica, od poplave, gra-da i snega u periodu od 16.aprila do 20. maja, poqo-privreda pretrpela {tetu

od 134 miliona dinara.[teta na poqoprivrednimkulturama, koja je nastalaod sne`nih padavina, izno-si vi{e od 94, 9 miliona.[tete na usevima i poqo-privrednom zemqi{tu, na-stale usled vodene stihijedo 3. maja, procewene su na269 hiqada dinara, dok supoplave od 15. do 20. majaprouzrokovale {tetu od 7,8miliona dinara, isti~eSretenovi}, dodaju}i da sunadle`ni iz Ministarstvapoqoprivrede obe}ali po-mo} poqoprivrednicimada ponovo obnove svojuproizvodwu, naravno, uzprethodnu preporuku po-qoprivrednih stru~waka.I lokalna samouprava }e, ugranicama svojih mogu}no-sti, pomo}i poqoprivred-nicima da prevazi|u na-stalu situaciju, kroz odo-breni program podr{keagraru.

NAJVE]I PROBLEMKLIZI[TA

Vodena stihija je o{te-tila 16 mostova i propu-sta. Na op{tinskim put-nim pravcima prvog i dru-gog reda na vi{e od 25 me-sta je do{lo do velikiho{te}ewa kolovoza. Kli-zi{ta i odroni su pri~i-nili ogromnu {tetu nabrojnim saobra}ajnicama udraga~evskom kraju, takoda su za wihovu sanacijuneophodna ogromna sred-stva. O~ekuje se da stru~nitimovi CIP-a i IMS-adostave svoje mi{qewe na

koji na~in bi trebalo da sesaniraju klizi{ta, naveo jeSretenovi}, dodaju}i dapreliminarna {teta na sa-obra}ajnoj infrastruktu-ri iznosi 23,5 miliona di-nara, ali da to nije kona~-no, jer se na podru~ju Dra-ga~eva svakodnevno poja-vquju nova klizi{ta, kojaprouzrokuju dodatna o{te-}ewa puteva.

VELIKI DANAKU PRIVREDI!

Nakon drugog poplav-nog talasa, koji je zadesiopodru~je Draga~eva, for-mirana je i ~etvrta komi-sija za procenu {tete uprivredi, koja broji pet~lanova i radi u koordina-ciji sa internim komisij-skim sastavima ugroènihpreduze}a. Procena {teteu privredi, na objektima,ma{inama, opremi, siro-vinama i robi, jo{ uveknije u potpunosti zavr{e-na. Zbog enormno visokih{teta u 23 privredna pogo-

na, u industrijskoj zoni uDqinskom poqu, u preduze-}u “Milan Blagojevi} -Namenska” i nekolicinipreduzetni~kih firmi u\era}u, lokalna samoupra-va je zatraìla od nadle-`nih u dràvi i dodatnovreme, kako bi ta komisijavaqano zavr{ila svoj rad.U prete`nom broju popla-vom zahva}enih preduze}a,kako isti~e Sretenovi},proizvodwa jo{ uvek nijeobnovqena. Do sada jeutvr|eno da u preduze}u“Milan Blagojevi} - Na-menska” {teta iznosi oko53 miliona dinara.

Vanredna situacija napodru~ju op{tine Lu~anije trajala 41 dan, jer su me-|u prvima bili zahva}enipoplavom. Vodena stihija,klizi{ta i odroni pri~i-nili su ogromne materijal-ne {tete ovom podru~ju,ali, na svu sre}u, `rtavanije bilo. Op{tinski{tab za vanredne situacijeje odli~no funkcionisao,

a u odbrani od poplavau~estvovali su pripadniciVojske, policije, Sektoraza vanredne situacije, va-trogasnih jedinica i svihdrugih relevantnih dràv-nih i lokalnih instituci-ja, zaposleni iz op{tin-skih javnih preduze}a, vo-lonteri Crvenog krsta ibrojni gra|ani. Humani-tarna pomo} je stizala navreme i sa svih strana: izbratimqenih gradova, su-sedne Ivawice, KosovskeMitrovice, od draga~ev-skih preduzetnika i gra|a-na. Ovih dana }e iz Danskesti}i name{taj i bela teh-nika.

Vlada je obezbedila 3,75miliona dinara inter-ventne pomo}i za sanacijuposledica poplave. Iako jeOp{tinsko ve}e u koordi-naciji sa [tabom za van-redne situacije utvrdilolistu prioriteta, sredstvajo{ uvek stoje na ra~unulokalne samouprave, jer seo~ekuju dodatne instrukci-je Vlade Republike Srbije,kaè predsednik op{tine

Sretenovi}. On je dodao daje dràva obezbedila i 20tona sto~ne hrane, za doma-}instva koja nemaju ~imeda prehrane stoku. Jo{uvek nije stigao odgovornadle`nih na zahtev da seza potrebe sanacije posle-dica poplave obezbede iz-vesne koli~ine goriva.

- Kompanija “Karmeze”iz Jelen Dola je obezbedilazna~ajne koli~ine materi-jala za nasipawe o{te}e-nih puteva, ali nemamonaftu da bismo mogli daorganizujemo prevoz mate-rijala i angaòvali odgo-varaju}u mehanizaciju.Ukoliko bismo dobili 16tona nafte, mogli bismoodmah da otpo~nemo sana-ciju puteva - kaè Sreteno-vi}, posebno isti~u}i da jenakon sanacije nastalih{teta prvi zadatak drà-ve, ali i svih lokalnih sa-mouprava koje su bile za-hva}ene poplavom, da seozbiqnije posvete preven-tivnim merama u ovoj obla-sti.

V. S.

PRELIMINARNA [TETA OD ELEMENTARNIH NEPOGODANA PODRU^JU DRAGAÊVA 173 MILIONA DINARA

29LUÂNIPETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRIVREDNA KOMISIJAJO[ UVEK NA TERENU!

30 PETAK 6. JUN 2014. GODINEGORWI MILANOVAC

Prijateqska op{ti-na Budva uputilaje veliku podr{ku

Vladi Republike Srbije,kao svoj doprinos u sana-ciji posledica nevremena.Ukupna vrednost pomo}iiznosi vi{e od 100 hiqadaevra. Gra|ani Budve nisuzaboravili nesebi~nu vi-{edecenijsku pomo} srp-skog naroda, nakon kata-strofalnog zemqotresakoji je 1979. godine pogo-dio Crnu Goru.

Na predlog predsednikaop{tine Budva Lazara Ra-|enovi}a i uz saglasnostpripadnika svih politi~-kih partija, zbog nastalevanredne situacije u Srbi-ji, celokupan iznos izstalne buxetske rezerve za2014. godinu, u visini od50.000 evra, upla}en je kaopomo} postradalim pod-ru~jima u regionu. Jedin-stvo u odluci da se pomog-ne Srbiji, podstaklo je iodbornike Skup{tine op-{tine Budva da se odreknujedne mese~ne zarade u iz-nosu od 300 evra za pomo}ugroènim podru~jima.

Predsednik Ra|enovi}je predloìo da svi ~lano-vi Upravnih odbora jav-nih ustanova i preduze}adoniraju po jednu mese~nuzaradu za sanaciju posle-dica poplave u ugroènimpodru~jima Srbije i Bosnei Hercegovine. I svi zapo-sleni u lokalnoj samou-pravi, slede}i primerpredsednika op{tine, iz-dvoji}e deo svoje zarade,kako bi pomogli ìteqi-ma poplavama ugroènogpodru~ja. Pet preduze}a,~iji je osniva~ op{tinaBudva, a koja se finasirajuiz sopstvenog buxeta, iz-dvojila su, tako|e, nov~anasredstva za pomo} ugroè-nima od elementarne nepo-gode. Upravni odboripreduze}a “Komunal-no”,“Mediteran rekla-me”,“Vodovod i Kanaliza-cija” i Turisti~ke orga-nizacije Budve donira}epo 5.000 evra. Osim toga,radnici Turisti~ke orga-nizacije Budva u humani-tarne svrhe odrekli su se ideset odsto mese~ne zarade,dok }e zaposleni u preduze-

}ima „Mediteran rekla-me“ i „Parking Servis“izdvojiti u ove namene pojednu dnevnicu.

U op{tini Budva saop-{tavaju da je bilo puno ko-lektivnih i individual-nih donacija, kako pri-vrednika, tako i gra|ana,koji su se u velikom broju,u skladu sa svojim mogu}-nostima, odazvali ovoj hu-manitarnoj akciji. Dona-cije pristiù svakodnev-no, prema{uju}i vrednost

od 100.000 evra.Da podsetimo, Op{tina

Budva je nakon nevremena,odmah uputila Srbiji{leper prve neophodne po-mo}i, po~ev od gumenih~izama, kabanica, }ebadi,preko vre}a za gradwu na-sipa, pumpi za ispumpava-we vode i muqa, sve do vo-de za pi}e. Iz kabinetapredsednika op{tine sa-op{tavaju da je u humani-tarnoj akciji “Srcem zavedro nebo i osmijeh”, koju

je organizovala humani-tarna organizacija “Po-mo} u srcu“, uz podr{ku„Mega prometa“ i op{tineBudva, prikupqeno 35 pa-leta razli~ite vrste robe,koja vredi oko 13. 000 evra.Roba je ravnomerno raspo-re|ena nastradalima u Bo-sni i Hercegovini i Srbi-ji.

Gra|ani Crne Gore su,posredstvom Crvenog kr-sta, za ugroène od popla-va u Srbiji i BiH sakupi-

li do sada vi{e od 382 hi-qade evra. U ovaj iznosulaze i sredstva prikupqe-na slawem SMS-a na dona-torski broj, koja iznoseoko 166 hiqada evra. Tu sui sredstva prikupqena za-hvaquju}i humanitarnomkoncertu peva~a Sergeja\etkovi}a i donacije izbrojnih drugih humanitar-nih akcija, organizovanihu Crnoj Gori.

Op{tina Gorwi Mila-novac na teritoriji pri-jateqske Budve, u turi-sti~kom mestu Buqarica,poseduje odmarali{te“Mirko i Slavko“, koje jenastalo neposredno poslezemqotresa u Crnoj Gori,kada su gra|evinci GorwegMilanovca u~estvovali usanaciji i obnovi crno-gorskog primorja. U ovomletovali{tu do sada je le-tovalo vi{e od 30 genera-cija dece pred{kolskog i{kolskog uzrasta, sredwo-{kolaca, studenata, pro-svetnih radnika, medicin-skog osobqa i penzionera.

V. S.

Prema preliminarnimrezultatima procene,{teta na objektima,

prouzrokovana aprilskim imajskim poplavama koje su za-hvatile takovsko-rudni~kikraj, iznosi oko 83 miliona di-nara, a o{te}ewa su evidenti-rana na ukupno 141-om objektu.[teta na poqoprivrednim do-brima iznosi oko 144 milionadinara, naveo je predsednik op-{tine Milisav Mirkovi}. Onje dodao da je vodeni talas ugro-zio 827 hektara oranica u gor-womilanova~kim selima, gde jepoplavqeno vi{e od 1.520 par-cela. Vodena bujica je nanela iogromne materijalne {tete sao-bra}ajnoj infrastrukturi.Evidentirana {teta na mosto-vima, kojih ima 31, iznosi oko37 miliona dinara. O{te}enoje i 155,5 kilometara lokalnihi nekategorisanih puteva, aprema prvim procenama komi-sije, {teta iznosi 23,6 milionadinara.

Na op{tinski namenskipodra~un za sanaciju posledicapoplave do 29. maja je upla}eno5.606.000 dinara, dok je na devi-zni nalog iz komune Vefsn izNorve{ke, ina~e prijateqskeop{tine Gorwomilanov~ana,stiglo 3.656 evra.

Gra|evinsko preduze}e “In-terplet gradwa” uplatilo je100.000 dinara i obezbediloprostorije za skladi{tewe hu-manitarne pomo}i za ugroènestanovnike Op{tine. Prosto-rije za humanitarnu pomo} isredstva u iznosu od 250.000 di-nara obezbedilo je i preduze}e“Papir Print”. Firma “EMA-NEL” uplatila je na namenskipodra~un iznos od 100.000, doksu zaposleni u Op{tinskojupravi i rukovodstvo lokalnesamouprave za sanaciju posle-dica poplave izdvojili 69.000dinara. Bilo je uplata i odprivrednih dru{tava, predu-zetnika i pojedinaca.

V. S.

Predstavnik Op{tinske uprave op{tineGorwi Milanovac, ispred kancelarijeza mlade, Marko Xeletovi} boravio je u

petodnevnoj studijskoj poseti u francuskom gra-du Bordo, povodom tvining projekta “Pripremainstitucija trì{ta rada u Republici Srbijiza Evropsku strategiju zapo{qavawa“, koji fi-nansira Evropska unija, u saradwi sa Nacional-nom slu`bom za zapo{qavawe i Ministarstvomrada, zapo{qavawa i socijalne politike. Dele-gaciju Srbije su ~inili po jedan predstavnikMinistarstva rada, zapo{qavawa i socijalnepolitike, Nacionalane slu`be za zapo{qavawe,Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao ipredstavnici Lokalnih saveta za zapo{qavaweGorweg Milanovca, Uìca, Ivawice, Ba~ke Pa-lanke, ]uprije, Kru{evca i Mladenovca.

Ciq ove posete je bio susret odabranih kan-

didata sa predstavnicima francuskih institu-cija trì{ta rada Regionalne privredne komo-re, Regionalane slu`be za zapo{qavawe i pri-vatnog sektora, kako bi se upoznali sa na~inomna koji jedna dràva ~lanica Evropske unije kre-ira i sprovodi politiku zapo{qavawa na lo-kalnom nivou. Bila je to odli~na prilika u~e-snika skupa da me|usobno razmene primere dobreprakse iz oblasti zapo{qavawa. Ina~e, jedan odovakvih seminara nedavno je odràn i u GorwemMilanovcu.

Predsednik op{tine Milisav Mirkovi} re-dovno podràva ~lanove Lokalnog saveta za za-po{qavawe u odlascima na seminare, radioni-ce, edukacije i sastanke, kako bi se dobra praksaiz stranih zemaqa primenila u strategiji zapo-{qavawa i na podru~ju Gorweg Milanovca.

V. S.

VELIKODU[NA POMO] BUDVANA

PRIJATEQI U DOBRU I ZLU!

Delegacija Budve u ustani~kom Takovu - polagawe venaca

PRVA PROCENA POSLEDICA POPLAVE

[TETE NA POQOPRIVREDNIMKULTURAMA OKO 144MILIONA DINARA

PROJEKAT EU ZA EVROPSKU STRATEGIJU ZAPO[QAVAWA

STUDIJSKA POSETAFRANCUSKOJ

Regionalna slu`ba za zaposqavanje u Bordou

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 31GORWI MILANOVAC

KULTURNI VODI^ GORWEG MILANOVCA

Petak, 06. jun, 19 sati, Sve~ana sala Op{tine(Stari sud) - promocija istoriografskog izdawa: Va-sa Kazimirovi} “Crna ruka”

Novosadski „Prometej“ i Kulturni centar, uokviru Dana ove izdava~ke ku}e u Gorwem Milanov-cu, danas u 19 sati, u sve~anoj sali Op{tine (Starisud) predstavi}e delo istori~ara Vase Kazimirovi}a„Crna ruka“.

Iako je kwiga objavqena 1997. godine, zbog smrtiautora nije stigla da bude predstavqena {iroj javno-sti. Reprint izdawa objavila je izdava~ka ku}a „Pro-metej“ iz Novog Sada, po{to se uo~i obeleàvawastogodi{wice Prvog svetskog rata ponovo pojavilointeresovawe za Dragutina Dimitrijevi}a Apisa.

Kwiga je podeqena u tri poglavqa, a prati nasta-nak organizacije od 1903. do 1917. godine, kad su u So-lunu Apis i wegovi saborci streqani zbog navodnogpoku{aja atentata na Aleksandra Kara|or|evi}a. Pe-desetih su sudskom odlukom rehabilitovani.

“Ovo je kapitalno delo i velika tema novije srpskeistorije. Kad je re~ o “Crnoj ruci”, mi nismo imalinijednu komparativnu monografiju. Dok se ~itajustrani autori, sti~e se utisak da je re~ o mra~nom ifa{isti~kom udruèwu. U na{oj kwièvnosti Apisje prikazan kao |avo ili Xejms Bond. Biqana Srbqa-novi} ga predstavqa kao Ko{tunicu, a Dobrica ]o-si} u tre}em tomu romana „Vreme smrti“ kao XejmsaBonda, koji moè da ubije bilo kog kraqa ili cara.Zahvaquju}i tome, sti~e se utisak da je re~ o jednommo}noj organizaciji. Stvoren je mit o pi{e Kazimi-rovi}” (Dr êdomir Anti}).

Subota, 7. jun, Moderna i Likovna galerija Kul-turnog centra - izlo`ba 12. Bijenala u No}i muzeja

Ovogodi{wa nacionalna No} muzeja, 11. po redu,odrà}e se u subotu, 7. juna, jer je prvobitni datum,17. maj, protekao u znaku prikupqawa humanitarnepomo}i za ugroène od poplava.

Kroz zanimqive, smele i edukativne izlo`be, in-stitucije kulture i muzeji u mnogim gradovima Srbi-je, pa i u Gorwem Milanovcu, 7. juna ponovo }e se uje-diniti u humanitarnom karakteru No}i muzeja, ne bili potvrdili va`nu ulogu u na{im ìvotima - uloguu~iteqa pro{lih vremena, prijateqa u sada{wimtrenucima i vodi~a kroz plovidbu u budu}e dane.

Vrata galerija Kulturnog centra, u kojima supredstavqeni radovi sa 12. me|unarodnog bijenalaumetnosti minijature, sutra }e biti otvorena za po-setioce do dva sata iza pono}i.

10. i 11. jun, hala “Breza” - humanitarni koncerti

Milanova~ki ogranak Crvenog krsta, u saradwisa Kulturnim centrom i sportskom halom “Breza”,pod pokroviteqstvom op{tine Gorwi Milanovac iuz tehni~ku podr{ku vi{e organizacija - 10. i 11. ju-na u hali “Breza” u Gorwem Milanovcu organizuje hu-manitarne koncerte.

Ve~e narodne muzike predvi|eno je za utorak, 10.jun. Nastupi}e KUD “[umadija”, KUD “Tipoplasti-ka”, “Xipsi Aleksi}i”, “Teatar dur”, Goran ôli},Gordana Lazarevi} i Aleksandar Ili}, dok }e u ve-~erwem programu pop i rok muzike u sredu, 11. juna,nastupiti Sa{a Vasi}, “Salsa y Punto”, “Neverne be-be” i “Bjesovi”.

Po~etak oba koncerta je u 19. sati.Cena ulaznice je 200 dinara po koncertu, a sav

prihod od prodatih karata namewen je ugroènima odpoplava i klzi{ta.

Re{ewem od 7. aprila Uprave za nekretnine, podru~-ne jedinice Budva, kona~no su sre|eni imovinsko-pravni odnosi kampa „Mirko i Slavko“ u Buqari-

ci, tako da je zemqi{te na kome se odmarali{te nalaziupisano u vlasni{tvo op{tine Gorwi Milanovac. Ovimre{ewem je istovremeno izvr{eno i brisawe ukwi`beSIZ-a De~je za{tite, kao nosioca dosada{weg prava svo-jine.

Re{ewem imovinskih odnosa stvoreni su uslovi da op-{tina Gorwi Milanovac pristupi ozbiqnijoj rekon-strukciji ovog odmarali{ta. Ovogodi{wim buxetom ni-su planirana ve}a sredstva za potpunu rekonstrukciju od-marali{ta, a radna grupa, koja je nedavno obi{la kamp,procenila je da su objekti odmarali{ta u izuzetno lo{emstawu i da ih ne bi trebalo koristiti za letovawe dok nebudu temeqno rekonstruisani.

Na osnovu izve{taja stru~ne radne grupe, koju su ~ini-

li diplomirani gra|evinski inèwer Poqina Quti},op{tinski javni pravobranilac Sr|an Luki} i direk-torka PU „Sunce“ Vera Toma{evi}, a koja je krajem apri-la posetila i sagledala stawe u gorwomilanova~kom le-tovali{tu u Buqarici, ~lanovi Op{tinskog ve}a su od-lu~ili da ove godine, iz bezbednosnih razloga i zbog re-lativno kratkog roka za sanaciju objekata u kampu, ne}ebiti organizovanog letovawa.

Objekti u Buqarici sagra|eni su tokom sedamdesetihgodina pro{log veka od monta`nih elemenata i utvr|enoje da su u vrlo lo{em stawu i radi daqeg kori{}ewa le-tovali{ta neophodna im je temeqna rekonstrukcija, kaoi zamena dela inventara. U ovom odmarali{tu je do sadaletovalo preko trideset generacija dece iz vrti}a, pred-{kolaca, osnovaca i sredwo{kolaca, studenata, prosvet-nih radnika i penzionera.

V. S.

Na devizni namen-ski ra~un buxetaza sanaciju {teta

od posledica elementarnenepogode upla}ena je dona-cija bratske op{tineVefsn iz Norve{ke, koju jeodobrilo Op{tinsko ve}eove komune u iznosu od3.656 evra. Dugogodi{winorve{ki prijateqi su seme|u prvima oglasili, po-nudiv{i svu neophodnu po-mo} predsedniku op{tineMilisavu Mirkovi}u isvim o{te}enim Gorwomi-lanov~anima. Tako|e, nara~un gorwomilanova~kogCrvenog krsta upla}en jeiznos od 2.434 evra. Ovasredstva su sakupqena nakoncertu solidarnosti,koji su organizovali pri-znati umetnici i rukovo-dioci muzi~ke {kole uMosjoenu pijanistkiwaFranziska Wike i violi-nista Trond Wike, koji suuspeli da motivi{u 300u~esnika ovog muzi~kogspektakla da se prikqu~ehumanitarnoj akciji. Po-zivu da do|u na koncert se

odazvao veliki broj Nor-veàna, koji su tom prili-kom prikupili 37.050 kru-na (4.527 evra). Iz tihsredstava je gorwomilano-va~kom Crvenom krstuupla}eno 2.434 evra, aostatak novca je upu}en

o{te}enim podru~jima odpoplava.

“Koncert je bio nevero-vatan. Na jednom mestu seokupio veliki broj talen-tovanih muzi~ara, koji supotvrdili svoju humanosti to je ostavio veoma sna-àn utisak na moje zemqa-

ke i za celokupnu norve-{ku javnost”, izjavila jeJelena Bude{a, predstav-nik Srpsko-norve{kogdru{tva. Weno mi{qewedele i mnogobrojni Srbi,koji ìve i rade u Norve-{koj, a koji su prisustvo-

vali koncertu. Ina~e, bra-timqene op{tine Vefsn iGorwi Milanovac zasno-vale su svoje dugogodi{weprijateqstvo u Drugomsvetskom ratu, kada suNorveàni na{im inter-nircima u nema~kim kon-centracionim logorima, u

rizi~nim okolnostima posopstveni ìvot, pritekliu pomo}. U znak ovog prija-teqsta, u Gorwem Mila-novcu je izra|ena Norve-{ko-srpska ku}a, koja svo-jim izgledom simbolizujeovo prijateqstvo i u kojojse organizuje “Mar{ pri-jateqstva”. Ova prigodnamanifestacija, koja se tra-dicionalno odràva svakegodine, bi}e odràna su-tra, 7.juna, i okupi}e veli-ki broj Norveàna, preì-velih interniraca i wiho-vih potomaka, i brojnedruge zvanice. Norve{kodru{tvo Srbije, pozvalo jesve goste i u~esnike “Mar-{a prijateqstva” da svo-jim dobrovoqnim nov~a-nim prilogom pomognu ob-novu jednog doma}instva,stradalog u odronima nateritoriji op{tine Gor-wi Milanovac. Organiza-tori manifestacije }e, usaradwi sa operativnim{tabom lokalne samoupra-ve, odlu~iti kojem doma-}instvu }e biti uru~enasredstva. V. S.

PRIJATEQI IZ NORVE[KE UPUTILI POMO] GORWEM MILANOVCU

„MAR[ PRIJATEQSTVA” UJEDNOI HUMANITARNA AKCIJA!

KAMPU „MIRKO I SLAVKO” U BUQARICI NEOPHODNA REKONSTRUKCIJA

ZBOG LO[EG STAWA OBJEKATA,OVE GODINE BEZ LETOVAWA

PETAK 6. JUN 2014.SPORT32Страну припремио М. Ристић

Велики успех Борца прослављен је на терену у Ужицу, а наставак славља имао је ништа мање знимљиво треће полувреме које је само потврдило

велико другарство у редовима повратника у Супер лигу. Славило се до зоре, како и доликује храбрости момака који су током читаве сезоне издржали огромне притиске и на крају освојили толико жељену другу позицију.

Радост са играчима поделили су представници градског руководства не скривајући емоције величанственим успехом фудбалера. Градоначелник Чачка Војислав Илић, председник Скупштине Вељко Неговановић, заменик градоначелника Раденко Луковић, заменик председника Скупштине Владан Милић, секретар Града Љубо Петковић…

Нико од њих није штедео похвале на рачун играча, Богића Богићевића, шефа стручног штаба, спортског директора Слободана Илића, директора Бранка Терзића...Борцу би требало помоћи да дуго, дуго остане на суперлигашкој сцени, а играчима да оправдају углед и реноме фудбалског симбола Западне Србије.

На раменима Ненада Миловановића лежи још један велики успех. Ко зна који по реду? Можда га

по навици и не слави колико заслужује, али сваки тријумф прими достојанствено. Положај тренера је, увек на ивици бријача, концепција у ногама и главама играча. Од њих зависи шта ће и колико бити остварено од планираног циља.Разуме се, понајвише од убедљивости стручњака, начина како да своје идеје приближи играчима. Кад год је имао у рукама кормило неког клуба, није изневерио. Миловановић је тренер велике храбрости и моћи које више него успешно преноси на играче. Доминација Младости у прволигашком каравану није његов највећи тријумф у тренерској каријери, али му је као последњи, у серији, најсвежији и најдражи. Није Ненад створио само једну генерацију, попут ове која је изборила прво место и пласман у Супер лигу. Као на покретној траци из године у годину избацује играче најфинијег кова. Када су у питању стручност, а изнад свега селекција играча, то му нико не може оспорити, Миловановић је без премца на српској фудбалској сцени. Резултати говоре да је у врху пирамиде када је у питању и тренерска струка. Треба веровати његовим речима као небројано пута до сада: „Младост ће сигурно дуго остати суперлигаш“.Ако је судити по квалитету, Лучанцима ће овог лета бити најтеже сачувати играче и тренера од „напасти великих”.

Резултати 27. кола:

Лозница1919-Рудар 2:0Слобода-Шумадија 0:0Шапине-Јошаница 0:0Бане-Сељак 3:1Партизан-Крушик 1:0Железничар-Мачва 4:4Млади Радник-Јасеница 2:1Победа-Полет 1:1

СРПСКА ЛИГАГРУПА „ЗАПАД“

1 Мачва 27 17 8 2 50 15 +35 592 Лозница 1919 27 17 7 3 37 11 +26 583 Полет 27 16 6 5 39 14 +25 544 Железничар 27 14 7 6 46 25 +21 495 Шапине 27 13 9 5 43 24 +19 486 Рудар 27 12 8 7 30 23 +7 447 Јошаница НД 2011 (-1) 27 11 6 10 34 27 +7 388 Победа 27 9 8 10 36 32 +4 359 Бане 27 10 4 13 26 34 -8 3410 Сељак 27 7 9 11 25 33 -8 3011 Крушик 27 6 10 11 32 37 -5 2812 Шумадија 27 7 7 13 29 37 -8 2813 Партизан 27 8 2 17 26 44 -18 2614 Млади радник (-1) 27 6 5 16 20 55 -35 2215 ГФК Јасеница 1911 27 5 6 16 21 41 -20 2116 Слобода 27 4 6 17 14 56 -42 18

Место: Белошевац. Стрелци: М. Ђорђевић у 90. за Победу, а Нешовић у 53. Минуту за Полет

Победа: Марјановић, Бајовић, Пејчиновић, Петровић, Љујић, Матановић, М. Ђорђевић, Варјачић,

Стојановић, П. Ђорђевић, Костадиновић

Полет: Радаковић, Вељовић, Ђорђиловић, Ковачевић, Калајановић, Луковић, Нешовић, Николић, Василић, Стојић, Живковић

Игралиште: у Великој Колонији.

Слобода: Топаловић, Николић, Антић. Радовановић (Грбић), Колаковић, Зарић, Пантовић, Вељовић (Петровић), Анев, Кораксић

(Димитријевић), Грбовић

Шумадија: Ђокић, Лаловић, Михајловић, Матић. Качаревић, Анђић, Павловић, Турковић, Спасић, Брајовић, Тимотић

СЛобоДА-ШУмАДИјА 0:0

ПобеДА-ПоЛет 1:1 (0:0)

СУЗАВАЦ ПРеКИНУо ДРУГУ УтАКмИЦУ бАРАЖА

НАСТАВАК НЕИЗВЕСТАН

Рад - Металац

Прекинуто у 48 минуту

1 : 0НА метИ „ВеЛИКИХ”

БОРАЦ ФУДБАЛСКИ СИМБОЛЗАПАДНЕ СРБИЈЕ

PETAK 6. JUN 2014. SPORT 33Страну припремио М. Ристић

ЗОНА „МОРАВА“


Шумадија 1903-Металац 2:1Водојажа-Драгачево 3:2Славија-Арсенал 2:3Мокра Гора-Омладинац 7:1Трепча-Полет 3:2Карађорђе-Таково 2:1Слобода-Рудар 1:0Орловац-Тутин 3:1

1 Шумадија 1903 27 20 4 3 47 15 +32 642 Мокра Гора 27 17 5 5 63 28 +35 563 Таково 27 13 6 8 37 23 +14 454 Полет 27 12 6 9 39 30 +9 425 Орловац 27 11 7 9 40 33 +7 406 Славија 27 10 7 10 37 34 +3 377 Металац 27 10 6 11 24 24 0 368 Трепча 27 10 5 12 40 48 -8 359 Омладинац 27 9 7 11 36 57 -21 3410 Драгачево 27 8 9 10 39 30 +9 3311 Водојажа 27 8 9 10 28 34 -6 3312 Тутин 27 9 5 13 28 35 -7 3213 Слобода 27 9 3 15 24 43 -19 3014 Рудар 27 8 5 14 24 37 -13 2915 Арсенал 27 7 6 14 32 49 -17 2716 Карађорђе 27 7 6 14 26 44 -18 27

ЛИГА ФС МОРАВИЧКОГ ОКРУГА


Слатина-Јединство (ГГ) 2:1Бацковац Јунајтед-Пријевор 2:1Миоковци-Горушица 4:0Морава-Младост (П) 4:1Напредак-Младост (А) 2:1Омладинац-Спартак 1:1Овчар-Јединство (К) 2:1Рудар-Доња Врбава 8:0

1 Младост (П) 28 19 3 6 57 29 +28 602 Рудар 27 17 6 4 53 20 +33 573 Овчар 28 16 7 5 49 23 +26 554 Спартак (-1) 28 14 7 7 51 31 +20 485 Јединство (К) 28 13 4 11 54 44 +10 436 Слатина 28 13 4 11 40 41 -1 437 Доња Врбава 28 12 5 11 39 42 -3 418 Миоковци (-1) 28 11 6 11 44 52 -8 389 Напредак 28 10 7 11 45 36 +9 3710 Младост (А) 28 10 6 12 36 46 -10 3611 Бацковац Јун. 28 9 6 13 46 73 -27 3312 Јединство (ГГ) 28 9 5 14 37 37 0 3213 Пријевор 28 9 5 14 44 47 -3 3214 Омладинац 28 8 6 14 42 59 -17 3015 Морава 28 6 5 17 40 51 -11 2316 Горушица (-1) 27 4 4 19 33 79 -46 15

ГРАДСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ЧАЧКА


Кеј-Парменац 2:5Морава-Чачак 94 1:2Лугови-Вујан 4:1Ракова-Полет 4:1Задругар-Будућност 1:1Стрелац-Премећа 1:3

1 Парменац 21 19 1 1 95 19 +76 582 Вујан 21 10 4 7 37 30 +7 343 Кеј 20 10 2 8 42 35 +7 324 Чачак 94 19 9 5 5 29 34 -5 325 Лугови 20 9 3 8 40 40 0 306 Планинац 20 8 4 8 29 31 -2 287 Премећа (-1) 21 7 7 7 35 36 -1 278 Задругар 20 7 5 8 36 32 +4 269 Ракова 20 7 5 8 32 38 -6 2610 Морава 20 7 5 8 33 46 -13 2611 Будућност 19 6 7 6 39 33 +6 2512 Стрелац (-2) 20 5 1 14 22 52 -30 1413 Полет (Г) (-1) 21 1 3 17 29 72 -43 5

СРПСКА ЛИГА08.06.2014 | 17:30 Рудар - Млади радник

08.06.2014 | 17:30 ГФК Јасеница 1911 - Победа

08.06.2014 | 11:00 Полет - Железничар

08.06.2014 | 17:30 Мачва - Партизан

08.06.2014 | 17:30 Крушик - Бане

08.06.2014 | 17:30 Сељак - Шапине

08.06.2014 | 17:30 Јошаница НД 2011 - Слобода

08.06.2014 | 17:30 Шумадија - Лозница 1919

ОКРУЖНА ЛИГА ФСМО08.06.2014 | 17:30 Рудар - Слатина08.06.2014 | 17:30 Доња Врбава - Овчар08.06.2014 | 17:30 Јединство (К) - Омладинац08.06.2014 | 17:30 Спартак - Напредак08.06.2014 | 17:30 Младост (А) - Морава08.06.2014 | 17:30 Младост (П) - Миоковци08.06.2014 | 17:30 Горушица - Бацковац Јунајтед08.06.2014 | 17:30 Пријевор - Јединство (ГГ)

ОПШТИНСКА ЛИГА ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ08.06.2014 | 17:00 Таковски Устанак - Озрем ПМХ08.06.2014 | 17:00 Озремица - Велереч 9408.06.2014 | 17:00 Јабланица - Младост 0908.06.2014 | 17:00 Шумадија - Луњевица08.06.2014 | 17:00 Брезак - Омладинац08.06.2014 | 17:00 Мајдан - Шилопај

ЗОНА МОРАВА07.06.2014 | 17:30 Металац : Орловац08.06.2014 | 17:30 Тутин : Слобода07.06.2014 | 17:30 Рудар : Карађорђе08.06.2014 | 17:30 Таково : Трепча08.06.2014 | 17:30 Полет : Мокра Гора07.06.2014 | 17:30 Омладинац : Славија08.06.2014 | 17:30 Арсенал : Водојажа08.06.2014 | 17:30 Драгачево : Шумадија 1903

ГРАДСКА ЛИГА08.06.2014 | 17:00 Планинац - Парменац08.06.2014 | 17:00 Кеј - Вујан08.06.2014 | 11:00 Ракова - Премећа08.06.2014 | 17:00 Лугови - Будућност08.06.2014 | 17:00 Стрелац - Чачак 9408.06.2014 | 17:00 Задругар - Морава

ОПШТИНСКА ЛИГА ЛУЧАНИ07.06.2014 | 17:30 Слога - Бјелица08.06.2014 | 17:30 Раднички - Врело08.06.2014 | 17:30 Јединство (П) - Прилике08.06.2014 | 17:30 Градина - Дедиње Јунајтед08.06.2014 | 17:30 Брезова - Јелица08.06.2014 | 17:30 Котража - Братство

Фудбалски водич за викенд

БИП-ПРИЈАТЕЉИ 1:5 (0:1)

Игралиште: БИП-а, Судија: Срећко Стеванић. Стрелци: Д. Павловић у 32. за БИП, а Ванић у 7. Нешко Миловановић у 35. Милекић у 46. Терзић у 52. и Васиљевић у 58. минуту за Пријатеље.

БИП: Вујовић, Кнежевић, Поповић, Луковић, Радоњић. Петровић, Ђокић, Милошевић, Д. Павловић, Ђачић и Лазовић. Играли су још: Радојичић, Татић, З. Павловић, Пропадовић, Станковић, Бетолингар

ПРИЈАТЕЉИ: Савић (Остојић), Максимовић, Витакић, Милекић, Недељковић, Словић, Терзић, Марић, Н. Миловановић, Васиљевић, Ванић

ШЕСТИ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИРЈОВАН ГОЈКОВИЋ ЦУНЕ - ВЛАДИМИР ТОКОВИЋ ТОКО

Резултати меморијалног турнира

Група А: Напредак – Борац 1:2, Напредак – Војводина 0:1, Борац – Чукарички 0:0, Напредак – Чукарички 0:2, Борац – Војводина 0:1, Војводина – Чукарички 0:1. Табела: Војводина 6, Чукарички и Борац 4, Напредак без бодова.Група Б: Задругар – Црвена звезда 0:1, БИП – Црвена звезда 0:1, БИП – Задругар 3:0. Табела: Црвена звезда 6, БИП 3, Задругар без бодова.Сусрет за треће место: Војводина – БИП 5:4 – 2:2, финале: Чукарички – Црвена звезда 3:2 – 1:1.Пласман: 1. Чукарички, 2. Црвена звезда, 3. Војводина, 4. БИП. Најбољи голман: Алекса Стојановић (Чукарички). Најбољи стрелац: Лука Павловић (Црвена звезда) 3 гола. Најбољи играч: Михаило Аћимовић (Чукарички).

ТРИЈУМФ ЧУКАРИЧКОГ

34 PETAK 6. JUN 2014. GODINESPORT

Na tradicionalnojmotokros trci na

stazi Jeqen u Gorwoj Go-revnici ove godine takmi-~ilo se 45 voza~a iz Srbijei inostranstva. Ponovo se

na Jeqenu okupilo nekoli-ko hiqada â~ana i qubi-teqa moto trka, a po 22 putnastupio je i veteran Da-kar relija Gabor Sagmaj-ster.

Ve} po tradiciji takmi-~ari doma}ina Auto motosportskog kluba â~ak po-stigli su dobre rezultate.U klasi MX65 dva â~ani-na su osvojila medaqe. Mi-li} Zimowi}, AMSK â-~ak, zauzeo je prvo, VeqkoKrsmanovi}, Ere Ariqe,dugo, a {estogodi{wiAleksa Milosavqevi},Man~ula, tre}e mesto.Aleksa je bio posebnaatrakcija, jer je najmla|itakmi~ar koji se trkao naJeqenu i zato mu je osimmedaqe, pripala i diplo-ma.

U klasi MX85 Milo{Radulovi} je bio drugi.ekipno AMSK je bio drugiu klasi jedan i tre}i u kla-si dva.

Za razluku od pro{legodine, ovoga puta sve tak-mi~are je do~ekala novastaza, renovirana po naj-novijim evropskim stan-dardima.U renovirawustaze organizatorima,AMSK â~ak, pomogli sui ~lanovi ~a~anskog kluba“Tanasko Raji}”.Z. J.

PARATRIATLON

RIBOLOV

XUDO

TRKA NA JEQENU IZAZVALA VELIKU PA@WU PUBLIKE

KARATE

Xudisti Borca organi-zovali su, povodom 40.

ro|endana svog kluba, jubi-larni turnir u Prehram-beno-ugostiteqskoj {koli.Okupili su takmi~are svihkategorija iz 15 srpskihklubova. Pioniri Borcanastupili su u velikombroju i postigli zapaènerezultate, a vredna pa`webila su i postignu}a seni-orske ekipe za koju su setakmi~ili Qubi{a Rake-ti}, Dragan Nastasi},

Marko Nastasi}, MirkoSlavkovi} i Vujko Babi}.Oni su osvojili prva mestau svim kategorijama. Tre-nerima Borca Draganu Na-stasi}u i Qubi{i Raketi-}u bio je ovo opro{tajnitakmi~arski turnir. êti-ri decenije bavqewa spor-tom prosalvio je i Nasta-si}, {to je bio jo{ jedanpovod za odràvawe jubi-larnog turnira.Koliko su sport i prija-teqstvo neraskidive celi-

ne, najboqe govore utiscigostuju}ih ekipa. I mladii stariji takmi~ari sagla-sni su da su, osim sportskeborbe i dobre organizaci-je, druèwa i nova isku-stva neprocenqivi. Xudo klub Borac ima oko100 pionira i nekoliko de-setina starijih ~lanova.Okupqaju se tri puta sed-mi~no u Sokolani u Ulicicara Du{ana.

Z. J.

Od 28. maja do 1. junau Rumuniji je odr-

àno Evropsko prvenstvo uFudokan karateu. Nastupa-li su karatisti iz 23 ze-mqe, a u reprezentacijiSrbije dominirali su â-~ani. Na takmi~ewu suprisustvovala i bra}a Jor-ga, Vladimir i Ilija, kojisu osniva~i fudokana uSrbiji.

@enski kata tim u sa-stavu, Ana Brajovi}, Ma-rija Paunovi} i Aleksan-dra Ili}, osvojile su zla-to, pobediv{i favorizo-vane Rumunke. Posle zlatnemedaqe na Svetskom prven-stvu, wih tri su potvrdilei evropsku dominaciju.

Mu{ki seniorski bor-

ba tim osvojio je srebrnumedaqu. Za na{u ekipu bo-rili su se Savo Skitwa,Jovica Krxi}, Marko Mi-jailovi} i Nenad jevtovi}.Senior Savo Skitwa uzeoje bronzu i u katama poje-dina~no. Junior DamjanVeli~i} bio je najboqi udisciplini fuku-go-, drugi u ko-go kumiteu i enbu timu i ~etvrti u katamapojedina~no. Marija Stoj-kovi} u Srbiju se vratilasa ~etiri srebra, ko-go, enbu, kata tim, borba i bron-zom u fuku-go-. Milica Jovanovi} bila jedruga u katama i ko-go ti-mu, Stefan Boòvi} tre}iu katama pojedina~no, kaoi Dalibor Raji}. Srebro u

ko-go timu pripalo je iNikoli Milovanovi}u,dok je Andrijana Simovi}bila tre}a u kata timu, kaoi Katarina Jakovqevi}.

Predsednik Fudokanfederacije Srbije Milo{Seni} nastupio je kao tak-mi~ar sa veteranima iosvojio tri srebrne meda-

qe, kate pojedina~no, fu-ku-go i borbe. Za malo me-daqa je izmakla DavoruVujovi}u i Nikoli Maksi-movi}u koji su zauzeli ~e-tvrta mesta.

Prvenstvo u Rumunijisudili su Zorana Koji} iGoran Kneèvi} iz Srbije.

Z. J.

Na nedavnom Svetskom kupu u para-triatlonu (plivawe, vo`wa bi-cikla i tr~awe), u Francuskoj,

â~anin Lazar Filipovi} i VladimirStoisavqevi}, ~lan Triat kluba Tami{iz Pan~eva, osvojili su bronzanu medaqu.Wih dvojica su u Francuskoj prvi putnastupala kao tandem i ubedqivo vodili

u prva dva segmenta trke. Na tr~awu suzbog zdravstvenih problema prepustiliprimat i zavr{ili na drugoj poziciji dabi u kona~nom plasmanu, posle trenutneizmene pravila, bili tre}i. Na ovom tak-mi~ewu su obezbedili u~e{}e na Prven-stvu Evrope koje }e 20. juna biti odrànou austrijskom Kicbilu.

Pro{log vikenda, u or-ganizaciji Udruèwa

sportskih ribolovaca“Gradac”, u Me|uvr{juodràn je 14. Memorijal“Slavica Simovi}”. U se-niorskoj konkurenciji naj-boqi je bio Milan Gavr-lovi}, drugi Boban Man-di}, a tre}i Goran Marko-vi}. Kod juniora pobedioje Voislav Raki}, drugo me-sto je zauzeo Andrej Fejza itre}e Stefan Quji}. Tak-mi~ile su se i ène, Sla|a-na Raki} je bila prva iMira Belo{evi} druga.Najboqi plasman u konku-

renciji {kola zauzeli suu~enici O[ “Tanasko Ra-ji}” Vawa Mandi}, StefanRistanovi} i Filip Jev|e-nijevi}. Za drugoplasira-nu {kolu “Dr Dragi{aMi{ovi}” takmi~ili su seAndrej Spasojevi}, LukaPetrovi} i Andrej ôlo-vi}. Tre}a je bila O[“Sveti Sava” koju su pred-stavqali Andrej Drago-vi}, Ivan Dragovi} iAleksandar Stamboli}. Zahvalnice su dodeqenenajmla|em u~esniku Andre-ju Fejzi i najstarijemMirku Belo{evi}u.

REZULTATI MEMORIJALA“SLAVICA SIMOVI]”

NEPOBEDIVE MARIJA, ANA I ALEKSANDRA

USPE[AN NASTUP SENIORA BORCA

BRONZA ZA LAZARAI VLADIMIRA

ÂÂNI NASTAVILIUSPE[NU SERIJU

PETAK 6. JUN 2014. MARKETING 35

Servis ‘’Dragačevac’’ D.O.O.32212 Prislonica

032/5-485-730032/5-485-740

032/5-485-750063/629-136

LETNJA AKCIJA

U redovan servis je uračunato:

• zamena ulja,• filtera ulja,• filtera goriva,• filtera vazduha i filtera klime

Ulje Mobil za pređenih20.000 kilometara

U Servisu

Dragačevacza sve modele MERCEDESOVIH putničkih vozila!

E220cdi 9945 din.

A170cdi 8785 din.

S320cdi 14155 din.ML320cdi 14155 din.

E220cdi 8215 din.

C220cdi 9315 din.

E220cdi 14295 din.

POUZDAN SERVISER ZA SVE MODELE MERCEDESOVIH VOZILA!

Traje u toku juna i jula!

37MARKETINGPETAK 6. JUN 2014. GODINE


^A^ANSKI GLAS MARKETING032/342-276

39SPORTPETAK 6. JUN 2014. GODINE

BORAC MOCART SPORT

ATLETIKA

TENIS

Prvi nosilac junior-skog Rolan Garosa

pobedila je i u drugom ko-lu. â~anka je bila boqaod Amerikanke Arakondekoju je dobila sa 7:6, 6:2. Utre}em kolu Ivanu o~ekujeduel sa FrancuskiwomFionom Fere koja je 416na rang listi.

Na Kupu {ampiona Evrope, B grupa,u Amsterdamu atleti~ar ~a~anske

Slobode Nemawa Koji} bio je drugi,ostvariv{i naboqi rezultat ove godine1:49,76.

Proteklog vikenda u Kragujevcu su odr-àne kvalifikacije Kupa Srbije za seni-orke i seniore. Bojana Kali~anin je prvidan pobedila na 400 metara (56,85), a drugidan na 200 m, postigav{i li~ni rekord25,26. Jelena Vu~i}evi} je prvi dan bacilakopqe 46,39, dok je drugog dana bila ~etvr-ta u bacawu kugke (9,49). Valentina Seku-li} je osvoijila drugo mesto u bacawu ko-pqa, 33,57. â~anke su u ekipnoj konkuren-ciji zauzele drugo mesto.

Nemawa Koji} je pobedio u trci na 400m (49,15), a Milo{ Dujovi} u bacawu diska(37,42).

- Moram biti zadovoqan ovim rezulta-tima. Nemawa je u Holandiji napravio ma-li kiks u posledwem krugu, tako da u jakodobrom fini{u nije mogao da nadoknadiizgubqeno. Mi smo na evropskom Kupu{ampiona nastupili kao poja~awe Rad-ni~kog iz Kragujevca, pro{logodi{wegsrpskog atletskog {ampiona. Nemawa jestartovao i na 1.500 m, osvojio ~etvrto me-sto, i u {tafeti 4 x 400. Posle tog iscr-pquju}eg takmi~ewa, u Kragujevcu je tr~aona 400 m. Pobeda na duplo kra}oj deonicipokazuje zadovoqavaju}u formu pred tak-mi~ewa u Zenici. I Bojana je svojim rezul-tatom na doma}em takmi~ewu pokazala za-vidnu formu, a moram pohvaliti Jelenu iMilo{a, kao i kompletnu ekipu, jer je dru-go mesto ogroman uspeh - kaè trener AKSloboda Slobodan Nixovi}.

NEMAWA VICE[AMPION KUPA EVROPE USPE[NE KVALIFIKACIJEU KRAGUJEVCU

Na kvalifikacijamaza Kup Srbije u

Kragujevcu atleti~ari AKÂAK postigli su zapaè-ne rezultate. Junior Mi-lorad Stevovi} bio je tre-}i u trci na 200 metara,Marija Vojinovi} je zauze-la je drugo mesto u bacawudiska, kao i mla|a junior-ka Tijana Joki} u bacawu

kugle. Na Me|uokru`notakmi~ewe u bacawu kuglekvalifikovalo se ~ak petatlti~ara ovog kluba, Mi-lorad Stevovi} na 100,Bogdan Jokovi} na 800, Jo-vana Xamba{evi}, tako|ena 800, Katarina Propado-vi} na 600 metara i TijanaJoki} u bacawu kugle.

DOBAR START

Usamoj zavr{niciSuper lige Bo-rac Mocartsport je zabele-

ìo dve uzastopne pobede iu posledwoj sekundi izgu-bio utakmicu protiv Rad-ni~kog iz Kragujevca. U 12.kolu savladao je kod ku}eMega Vizuru sa 83:71(21/23, 23/12, 20/18, 19/18), apotom je usledila jo{ jednapobeda nad Metalcem u Va-qevu 72:73 (16/28, 18/10,20/20, 18/15). Kako se Rad-ni~ki u duelu sa Vizuromoprostio od tre}eg mesta, aBorcu je eventualna pobedaomogu}avala {estu pozici-ju, sve okolnosti su nagove-{tavale neizvesnu borbu uâ~ku. Tako je i bilo doposledweg sekunda. BMS jesustigao razliku od 10, 12poena, izjedna~io i na kra-ju primio ko{. Radni~ki jetrijumfovao sa 81:83 (9/21,22/16, 27/25, 23/21).

Od zavr{etka Super li-ge tek je pro{lo dva dana.Detaqnija analiza, kada jere~ o u~e{}u Borca, usle-di}e uskoro. Sumiraju}i

prve utisku stru~ni {tabi rukovodstvo kluba nisunezadovoqni, ali uverenisu da je BMS mogao i vi{e.

- Mi smo najboqe parti-je pruìli protiv na{ihvode}ih timova. U duelimasa Zvezdom i Partizanomsmo bili na domaku pobede,savladali smo Mega Vizu-ru i na kraju, tesno izgubi-li od Radni~kog. Moja o~e-kivawa su bila ve}a nautakmici sa Crnokosom.Tada nam je nedostajao Ne-mawa Proti}, a sude}iprema wegovom u~inku uostalim utakmicama, vidise koliko je on bitanigra~. O~ekivao sam u poje-dinim me~evima i da ekipapokaè vi{e energije i mo-tivacije. Konkretno, kadaje re~ o utakmici protivFMP-a u â~ku.

Po svemu {to Borac po-seduje, zasluùje da igraABA ligu. Ono {to bismotrebali da re{imo, a naputu smo da to i u~inimo,je igra~ki kadar. Tokom se-zone i takmi~ewa u Superligi remetili su nas odla-

sci igra~a sa kojima smopotpisivali otvorene ugo-vore. Uveren sam da bismosa Mladenom Panti}emmogli da konkuri{emo i zaneka od prva ~etiri mestau liga{kom takmi~ewu -kaè trener Borac Mocartsporta Ra{ko Boji}. Osimodlaska pojedinih igra~a,Borac se od po~etka sezonesuo~avao i sa povredamakqu~nih igra~a, Aca Man-di}a, Filipa Dedijera,

Stevovi}a.Boji} zahvaquje publi-

ci koja je wegovom timu to-kom sezone bila najvernijipratilac. “Uz wihovu po-mo}, ~esto smo u samoj zavr-{nici re{avali neizvesneutakmice u na{u korist”.

- Igrawe u Super ligi jeveliko iskustvo za nas.Ostvarili smo i zna~ajanpomak u odnosu na prethod-nu godinu. Mislim da sunam nedostajale jo{ jedna,

dve pobede vi{e. Moglismo bar jednom da savlada-mo Crnokosu. Napredak odpro{le godine uo~qiv je iu velikom broju publike,ali i odli~nim igramaprotiv jadranaca. MegaVizuru smo dobili na svomterenu, od Zvezde izgubiliu produètku, a od Parti-zana i Radni~kog na samomkraju - podse}a direktorBorac Mocart sportaMarko Ivanovi}.

Posle 14. odigranih ko-la u Super ligi, Borac jena deobi sedmog mesta saCrnokosom. Obe ekipeimaju po 17 bodova.

Pripreme za novu sezo-nu 2014/15. po~iwu u avgu-stu. Do zvani~nog po~etkanovog prvenstva Borac }eodigrati vi{e kontrolnihutakmica i prijateqskihturnira.

Z. J.

NAJBOQI PROTIV NAJJAÎH

40 PETAK 6. JUN 2014. GODINEOGLAS

STANOVI- P-20 m2, ul. Nemawina, 6. s-prat, CG, renoviran, 17.000evra- P-25 m2, Alvaxinica, 1. s-prat, TA, 15.500 evra- P-29 m2, Hotel Morava, NOV,3. s- prat, 19.000 evra sa - PDV-om- P-28 m2, Hotel Morava, 5. s-prat, 19.000 evra- P-31 m2, Obili}eva, 2. s- prat,17.000 evra- P-30 m2, 1. s- prat, CG, terasa,24.000 evra- P-32 m2, centar, 2. s- prat, CG,18.000 evra- P-34 m2, centar, 1. s- prat, CG,23.000 evra- P-36 m2, centar, 2. s- prat, CG,28.000 evra- P-36 m2, Nemawina, 1. s- prat,renoviran, sa novim stvarima,26.000 evra- P-38 m2, Medicinska {kola,3. s- prat, renoviran, 24.000evra- P-40 m2, centar, 4. s- prat, CG,sa stvarima, renoviran, 31.000evra- P-43 m2, nov, centar, 3. s-prat, lift, CG, 36.000 evra sa -PDV-om- P-44 m2, Hotel Morava, 4. s-prat, CG, terasa, 25.000 evra- P-45 m2, nov, Obili}eva, -prizemqe, za - poslovni - pros-tor, 35.000 evra

- P-39 m2, Vinara, 8. s- prat,CG, terasa, 24.000 evra- P-48 m2, centar, 4. s- prat, CG,terasa, 33.000 evra- P-45 m2+13m2, Nemawina, du-pleks, 5. s- prat, lift, CG,30.000 evra- P-50 m2, Hotel Morava, TA, 2.s- prat, 30.000 evra- P-52 m2, Qubi} kej, 3. s- prat,TA, terasa, 28.000 evra- P-55 m2, Qubi} kej, 2. s- prat,CG, terasa, 30.000 evra- P-54 m2, centar, 1. s- prat, CG,terasa, za - poslovni - prostor,28.000 evra- P-50 m2, Qubi} kej, 2. s- prat,CG, terasa, noviji, 33.000 evra- P-55 m2, Nemawina, -prizemqe, TA, terasa, 32.000evra- P-52 m2, Obili}eva, 1. s- prat,TA, terasa, 30.000 evra- P-60 m2, Balkanska, 4. s- prat,CG, nov, 33.000 evra- P-66 m2, centar, 1. s- prat, CG,terasa, - pogodan za - poslovni -prostor, 50.000 evra - P-68 m2, centar, 2. s- prat, TA,terasa, 40.000 evra- P-69 m2, centar, 1. s- prat, gas,- pogodan za - poslovni - pros-tor, 43.000 evra- P-70 m2, Qubi} kej, 3. s- prat,CG, terasa, 42.000 evra- P-72 m2, Avenija 2, 2. s- prat,CG, terasa, 37.000 evra- P-76 m2, Hotel Morava, 5. s-

prat, CG, terasa, odmah useqiv,38.000 evra- P-76 m2, Balkanska, 2. s- prat,CG, 2. terase, 40.000 evra- P-77 m2, centar, 3. s- prat, CG,terasa, 50.000 evra- P-78 m2, Vinara, 6. s- prat,lift, CG, 2. terase, 46.000 evra- P-90 m2, Hotel Morava, CG,lift, terasa, garaà iza zgrade,50.000 evra

KU]E- P-60 m2 ( - P+1), - plac 10 a, -Pakovra}e, 18.000 evra- P-70 m2, - plac 4.13 a, kod -Proletera, 42.000 evra- P-125 m2, - plac 5 a, centar,blizu KMN-a, dogovor- P-80 m2, - plac 3 a, Trbu{ani,21.000 evra- P-92 m2, - plac 5 a, {kola “ R.Mitrovi}”, 45.000 evra- P-98 m2, - plac 2 a, kodBor~eve hale ili zamena za stan- P-105 m2 ( - P+1), - plac 2 a,Amixina, 50.000 evra

LOKALI- P-38 m2, nov, Obili}eva,40.000 evra- P-18 m2, Qubi} kej, 18.000evra- P-49 m2, Alvaxinica, 38.000evra- P-72 m2, S. Markovi}a (mogu}a - podela na dva lokalaod - po 36 m2 sa mokrim ~vorom)

HITNO!! Prodajem dvosoban stan naQubi} keju, 2. sprat, CG, terasa, zgradaod fasadne cigle. Cena – POVOQNO!

www.stannekretnine.rs

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena23.000 euraP-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,Kej. Cena 20.000 euraP-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,{iri centar. Cena 28.000 euraP-43 m2, PR, CG, noviji, {iricentar. Cena 28.000 euraP-42.5 m2, 2. sprat, CG, noviji,Qubi}ska. Cena dogovor.P- 49 m2, jednoiposoban, stariAutoprevoz. Cena 28.000 euraP- 49 m2, Kej, jednoiposoban.Cena 29.000 euraP- 64 m2, dvoiposoban, strogicentar, renoviran, CG. Cena39.000 euraP-54 m2, 1. sprat, EG, HotelMorava. Cena 33.000 euraP-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,nov. Cena 37.500 euraP- 51 m2, dvoiposoban, bezulagawa, CG, lif, Kej. Cena27.000 euraP-55 m2, 3. sprat, TA, Nemawi-na. Cena 28.000 euraP-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-na 27.000 euraP-64 m2, 4. sprat, CG, Svetoza-ra Markovi}a. Cena 43.000 eu-raP-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-ska , nov. Cena 50.000 euraP-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena dogo-vor.P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 euraP-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-{te. Cena 70.000 euraP-62 m2, 1. sprat, CG, centar,nov. Cena 57.000 euraP-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-raà, nov, centar. Cena 80.000eura sa PDVP-103 m2, VP, CG, nov, luks,centar. Cena dogovor.P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,centar. Cena dogovor.P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}kej. Cena 42.000 euraP-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-sowera, CG, centar. Cena22.000 euraP-35.50 m2, 4. sprat, lift,noviji, CG, centar. Cena 24.000euraP-64 m2, 2. sprat, lift, CG,Hotel Morava. Cena 42.000.euraP-47 m2, lift, CG, nova grad-wa, podzemna garaà. LokacijaBeograd, TC Zira.P- 70 m2, nov, CG, lift.Povoqno.P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.P-64 m2, 1. sprat, CG, kodGradskog ParkaP-61 m2, 1. sprat, TA, AmixinaP-33 m2, 2. sprat, CG,H.Morava, jednosoban. Cena25.000 euraP-89 m2, 2.sprat, nov,~etvorosoban, lift, centar.P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-ban. P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel MoraveP-64 m2, dvoiposoban, CG, kodHotel Morave. Cena 36.500 eu-raP-47 m2,3. sprat, nov. Cena35.000 euraStan Qubi} kej, 37 kv, TEA,terasa, sun~an, 21.000 eura

KU]EP- 180 m2, 3.20 ari placa, no-vo, Qubi}. Cena 36.000 euraP-120 m2, 3 ara placa, novija,Dom Zdravqa. Cena 65.000P-110 m2 / lokal 55 m2 + stan55 m2/, Dom Zdravqa. Cena do-govor.P- 80 m2, 4.5 ari placa, kodGradske Bolnice. Cena 36.000eura140 m2, 2.5 ari placa, CG, kodO[ Milica Pavlovi}. Cena70.000 eura.KU]A kod Kamenog mosta, 60m2, 10 ari placa, ukwièna.Cena 28.000 eura P-164 m2,+ 2 objekta od126 m2 + 40 m2, Preqina,centar, 17,25 ari placa, novaku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

CENTAR , stan od 94 m2,Palmoti}eva, sre|en,salonac. GARSOWERA nova, 18 m2,22.000 evra, Vo`dovacDUPLEKS 96 m2, sa garaòm,kod Arene, ukwièn

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

ÂÂK, ULICA FILIPA FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590, 063/ 7350-260,

HITNO-TROSOBAN STAN,2. SPRAT, CENTAR

HITNO-NOVIJI STAN 92M2, TRI SPAVA]E SOBE,2. SPRAT, BLI@E CENTRA

064/146-87-32064/137-41-37060/343-32-90

ÂÂKBra}e Gli{i}a 13/8Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

G A R S O W E R EP=18 m2, 5. sp. Nemawina, 16. 000 euraP=29 m2, 3.sp. Avenija 2, 22. 000 euraP=30 m2, 1.sp. K.V.P, 21. 000 euraP=26 m2, 3.sp. Kej, 17. 500 euraP=17m2, priz. Balkanska, 9.500 euraP=19 m2,13 sp. Kneza Milo{a, 17. 000 euraP=27m2, 2 sp.Centar, 20. 000 eura

J E D N O S O B N IP=40 m2, 8.sp. Vinara, 25.500 euraP=35 m2, 4.sp. Kej, 18. 000 euraP=38 m2, 3.sp. H.Morava, 24. 000 euraP=34 m2, 1.sp Centar, 23.200 euraP=42 m2, 4.sp. Med.{kola, 21. 000 euraP=37 m2,1.sp. CENTAR, 33.300 euraP=45 m2, 2.sp. Sv.Save, 25.500 euraP=34 m2, 2.sp.Sv.Save, 22. 000 eura

D V O S O B N IP=40 m2, vp.nov Centar, 34. 000 euraP=54 m2, 3.sp. Avlaxinica, 31.000 euraP=49 m2, 2.sp. Sv.Save, 28. 000 euraP=45 m2, 2. sp.Nemawina, 25.000 euraP= 57 m2, 5.sp. Nemawina, 29. 000 euraP=57 m2, priz. sp. Avenija 2, 31.000 euraP=47 m2, 3.sp. Merkator, 35. 000 euraP=53 m2, 2.sp. Nemawina,32. 000 euraP=42 m2, 5.sp.Avlaxinica, 27.000 euraP=60 m2, 1.sp.H.Morava, 30.000 euraP=63 m2, 3.sp.Avlaxinica, 38. 000 euraP=60 m2, 4.sp.Avlaxinica, 37. 000 euraP=60 m2, 1. sp. Obili}eva, 40. 000 euraP=65 m2, 1.sp. H.Morava, 31. 000 euraP=54 m2, 5.sp.Avenija 1, 35. 000 euraP=48 m2, 1.sp.nov, Centar, 38. 000 eura

T R O S O B N I

P=66 m2, 7.sp. H.Morava, 34. 000 euraP=68 m2, 3.sp.Nemawina, 41. 000 eura

P=65 m2, 2.sp. Centar, 38. 000 euraP=70 m2, 2.sp. Kej, 43. 000 euraP=71 m2, 3 sp. Obili}eva - Nov- 780 E + PDVP=78 m2, 1.sp. H.Morava, 66. 000 euraP=67 m2, 4.sp. Avlaxinica- Nov 44. 000 euraP=65 m2, vp. Centar, 45. 000 euraP=76 m2, 3.sp. Balkanska, 43. 000 euraP=76m2, 5.sp. Autoprevoz, 37. 000 euraP=81 m2 , 1.sp. K.V.P. 47. 000 euraP=120 m2 , 6.sp. Sv. Markovi}a, 61. 000 euraP=58 m2, 4.sp. Kej , 35. 000 eura

KU]EP=138 m2, Solunska, plac 2,5 a, 70. 000 euraP=340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60. 000euraP=230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78. 000euraP=125 m2, Centar, plac 4,5a, 120. 000 euraP=100 m2, Kru`ni put, plac 10 ari, 39. 000euraP=105 m2, D.Trep~a, plac 6 a, 12. 000 euraP=80+120 m2 , Balkanska, plac 5 ari, 40.+ 50.000 euraP=90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50. 000 euraP=80 m2, Bolnica, plac 4,22 a, 37. 000 euraP=220 m2, Ko{utwak, plac 6 ari, 53. 000euraP=60 m2, Matijine livade, plac 6 ari, 25. 000euraP=65 m2, D.Mi{ovi}, plac 5a, 36. 000 euraP=81 m2, 7.jula, plac 5a, 41. 000 euraP=80 m2, S. Breg, plac 3a, 36. 000 euraP=104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82. 000 euraP=100 m2, Bazeni, plac 2,2 a, 45. 000 euraP=75 m2, Solunska, plac 6 ari, 60. 000 euraP= 50 m2, D.Trep~a, plac 15 ari, 8. 500 euraP=100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35. 000 eura

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

STANOVI:

P-24 m2, Qubi} kej,3.sprat, cena: 17 500euraP-20 m2, Nemawina,cena: 16 000 euraP-34 m2, Balkanska, 2.sprat, cena: 22 000 euraP-42 m2, Hotel Morava,1.sprat, cena: 21 000euraP-27 m2, Strogi centar,2.sprat, cena: 24 000euraP-38 m2, kod O[Milice Pavlovi} (nov),cena: 24 000 euraP-43 m2, Hotel Morava,4.sprat, cena: 24 000euraP-43 m2, [iri centar,prizemqe, cena: 25 000euraP-45 m2, Nemawina,4.sprat, cena: 26 500euraP=51 m2, blizu Tempa,prizemqe, cena: 26 000euraP=33 m2, Qubi}ska (sastvarima), cena: 28 000euraP-36 m2, Centar, blizupijace, 2.sprat, cena: 28

000 euraP-51 m2, Centar,4.sprat, cena: 25 000euraP-46 m2, Avenija 1,4.sprat, cena. 29 000euraP-63 m2, Alvadìnica,3.sprat, cena: 29 500euraP=49 m2, Hotel Morava,2.sprat, cena: 31 000euraP-48 m2, Obili}eva(nov), 1.sprat, cena: 800eura/m2 + PDVP-55 m2, Nemawina,3.sprat, cena: 33 000euraP-58 m2, Avenija 2,cena: 29 500 euraP-59 m2, Alvadìnica(fasadna cigla), cena: 36500 euraP-57 m2, Ciglarska(nov), 4.sprat, cena: 670eura/m2+PDVP-65,50 m2, Centar(noviji), 3.sprat, cena:37 000 euraP-66 m2, Kalu|erice,cena: 39 000 euraP-73 + 6 m2, Centar,CG, cena: 43 000 euraP-71 m2, Avenija 2,

1.sprat, cena: 45 000euraP-89 m2, Gvo`|ar,2.sprat, cena: 46 000euraP-92,5 m2, Gradskibedem, 1.sprat, CGP-103 m2, Ciglarska(nov), 5.sprat, cena: 500eura/m2 + PDV

KU]E:

P=120 m2, GorwiTrbu{ani, plac 13 ari,cena: 20 000 euraP=65 m2, Atenica (kod{kole), plac 4,38 ari,cena: 31 000 euraP=70 m2, Qubi}, plac 4ara, cena: 31 000 euraP=150 m2, Trnava, plac10 ari, cena: 40 000euraP=70 m2, Obili}eva,plac 4 ara, cena: 42 000euraP=240 m2, Parmenac,plac 15 ari, cena: 65000 euraP=180 m2, kodSlobodinog igrali{ta,plac 6,5 ari, cena: 75000 eura

032/222-552064/158-93-63064/673-2-969â~ak, Vojvode Stepe [email protected]

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 41OGLASI

STANOVI

P-20 m2, 13. sprat, CG, K.Milo{a, 17.000 evraP-32 m2, PR, TA, Kej, 20.000evraP-36 m2, 5. sprat, CG, kod H.Morave, 19.000 evraP-51 m2, PR, TA, ul. 9.Jugovi}a, 26.000 evraP-58 m2, 2. sprat, 2. sprat, CG,Kej, 38.000 evraP-67 m2, 12. sprat, CG, Kej,dupleks, 43.000 evraP-29 m2, 5. sprat, CG, kod H.Morave, 20.000 EP-31 m2, 7. sprat, CG,Avlaxinica, 21.000 EP-43 m2, 8. sprat, CG,Avlaxinica, 31.000 EP-49 m2, 5. sprat, CG, kodBrvnare, 32.000 EP-41 m2, VP, CG, Qubi}ska,36.000 evraP-47 m2, 1. sprat, CG,Obili}eva-nov, 41.000 E, saPDV-omP-52 m2, 7. sprat, CG,Avlaxinica, nov, , 37.000 EP-57 m2, 6. sprat, CG, Avenija2, 29.500 EP-60 m2, 1. sprat, TA, kodM.Pavlovi}, 35.000 evraP-74 m2, 2. sprat, CG,Obili}eva, 49.000 EP-82 m2, 4. sprat, CG, kodGradskog parka, 62.000 E

P-36 m2, VP, TA, kod H.Morave, 24.000 evraP-43 m2, VP, TA, Avlaxinica,

21.000 evraP-49 m2, 1 sprat, TA, kod H.Morave, 23.000 evra32 m2, PR, TA, Kej, 20.000evra51 m2, 3. sprat, TA, Nemawina,27.000 evra67 m2, 12. sprat, CG, Kej,dupleks, 43.000 evra95 m2, 1. sprat, CG,Avlaxinica, 75.000 evra

KU]E

P-60 m2, 40 ari placa,Slatinska bawa, 13.000 EP-110 m2, 34 ara placa,Loznica, 20.000 EP-80 m2+PK, 4 ara placa,Prijevor, 50.000 EP-120 m2, 5 ari placa, Qubi},50.000 EP-120 m2, 8 ari placa, kodpo{tinog magacina, 45.000 EP-200 m2+PK, 18 ari placa,Qubi}, 51.000 EP-70 m2, 40 ari, Slatinskabawa, 13.000 evraP-60 m2, 5 ari, Prijevor,21.000 evraP-208 m2, 6.8 ari, kodSlobode, 50.000 evraP-80 m2, 16 ari, Parmenac,29.000 evraP-70 m2, 4 ara, Kulinova~kopoqe, 30.000 evraP-129 m2, 1.5 a, kod Ma{inske{kole, 26.000 evraP-140 m2, 5 a, Makedonska60 m2, 5 ari, Prijevor, 21.000

evra114 m2, 2 ara, Amixina,50.000 evra66 m2, 4 ara, kod Bolnice,45.000 evra

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15.000 Esa stvarima90 m2, 89 ari, Pakovra}e,24.000 E2 ku}e, 1.89 ha, Pakovra}e,22.000 E90 m2,2.5 ha, Ka~ulice, vi{epomo}nih objekata, 35.000evra50 m2, 90 ari, GorwaGorevnica, 26.000 E80 m2, 1.75 ha, Prijevor,45.000 E40 m2, 3.2 ha, G. Miokovci,16.000 evra

LOKALI

P-37 m2, Obili}eva, 41.000 EP-60 m2, Bate Jankovi}a,52.000 EP-49 m2, B. Oslobo|ewa,36.000 E

VIKENDICE

60 ari, Kuki}i, 13.000 evra8 ari, Jelica, 5.500 evra18 ari, na Kamenici, 22.000evra60 m2, Me|uevr{je, 40.000evra

STANOVI

P-37 M2, CG, NEMAWINA,23.000 EP-45 M2, 3. SPRAT, TA,HOTEL MORAVA, 25.000 EP-39 M2, 3. SPRAT, CG, CEN-TAR, 25.500 EP-47 M2, 2. SPRAT, CG,NEMAWINA, 27.000 EP-29 M2, 5. SPRAT, CG, H.MORAVA, 19.000 EP-32 M2, 5. SPRAT, CG,NEMAWINA, 23.000 EP-46 M2, 1. SPRAT, CG,OBILI]EVA, 800 E + PDV, NOVP-49 M2, 6. SPRAT, QUBI]KEJ, 30.000 EP-50 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,29.000 EP-52 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,35.000 EP-57 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,36.000 E, RENOVIRANP-67 M2+18 M2+3 M2,DUPLEKS, RENOVIRAN,42.000 EP-58 M2, 3. SPRAT, CG,

VINARA, 39.000 EP-49 M2, 3. SPRAT, TA, H.MORAVA, 31.000 EP-68 M2, 4. SPRAT, CG,BALKANSKA, 39.000 EP-58 M2, 7. SPRAT, CG,VINARA, 31.000 EP-79 M2, 2. SPRAT, CG, KEJ,47.000 EP-93 M2, 2. SPRAT, CG, CEN-TAR, 70.000 EP-53 M2, VP,TA, CENTAR,26.000 EP-53 M2, 7. SPRAT, CG,AVLAXINICA, 25.500 E

KU]E

P-60 M2, 7 ARI PLACA, PRI-JEVOR, 18.000 EP-45 M2, 11.4 ARI PLACA,DOWA TREPÂ, 12.000 EP-71 M2+30 M2, 4.5 ARIPLACA, CENTAR, 77.000 EP-160 M2 + 70 M2, 3 ARAPLACA, [IRI CENTAR,80.000 EP-150 M2, PLAC 3 ARA, CEN-TAR, 80.000 E

HITNO!!! PRODAJEM DVOSOBAN STAN OD 56 M2 NA PRVOMSPRATU, 21.500 E

AGENCIJA

SSSSIIIIGGGGMMMMAAAANEKRETNINE

â~ak, Bra}e Gli{i} 9Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270e-mail: [email protected]

GARSOWERE23 m2 , vp, 21500 eura, [iri centar30 m2, 3, lift, 22500 eura, Avenija16 m2, bp, 14500 eura, Qubi} kejU ponudi jo{ 8 garsoweraJEDNOSOBNI STANOVI38 m2, vp, 22500 eura, Qubi} kej32 m2, 5, 22000 eura, [iri centar43 m2 , 1, 27000 eura, AvlaxinicaU ponudi jo{ 16 jednosobnih stanovaJEDNOIPOSOBNI STANOVI35 m2, 5, 24500 eura, [iri centar53 m2, 6, lift, 29500 eura, RestoranBrvnara37 m2 nov, 4, lift, sa stvarima,32000 eura Avenija49 m2, 4, 27000 eura, Hotel MoravaU ponudi jo{ 17 jednoiposobnih

stanovaDVOSOBNI STANOVI49 m2, 1, 25000 eura, Hotel Morava57 m2, 14, lift, 25000 eura, HotelMorava47 m2, dvori{ni stan, 26000 eura,Hotel Morava49 m2 , 4, 27000 eura, Hotel Morava55 m2, vp, 26000 eura, Qubi} kej50 m2, 4, 28000 eura, Nemawina52 m2, 3, lift, 28000 eura, [iricentar57 m2, 6, lift, 29500 eura, Avenija57 m2, 3, lift, 31000 eura, Avenija55 m2, 1, 32000 eura, Avenija63 m2, 3, 31000 eura, Avlaxinica55 m2, vp, 32000 eura, [iri centar

49 m2, 6, lift, 32000 eura,Nemawina51 m2 , 4, 25000 eura, Centar55 m2, 3, 31000 eura, Centar

U ponudi jo{ 52 dvosobna stanaDVOIPOSOBNI STANOVI 54 m2, 1, 29000 eura, Hotel Morava64 m2 , 12, lift, 33000 eura , HotelMorava53 m2, 1, 35000 eura, Hotel Morava67 m2, 7, lift, 37000 eura, [iricentar 54 m2, 4, lift, 38000 eura, Qubi}kej67 m2, 4, lift, 45000 eura,AvlaxinicaU ponudi jo{ 21 dvoiposoban stanTROSOBNI STANOVI67 m2, 4, 37000 eura, Hotel Morava71 m2, 1, 43000 eura, Avenija80 m2, 1, 44000 eura, Qubi} kej78 m2, vp , 45000 eura, [iri centar71 m2, 4, lift, 46000 eura, Avenija80 m2, 1, sa stvarima, 50000 eura,[iri centar78 m2, 6, lift, 50000 eura, [iricentarU ponudi jo{ 34 trosobna stana

U PONUDI NA[E AGENCIJE VELIKIIZBOR KU]A, PLACEVA, VIKENDKU]A I SEOSKIH DOMA]INSTAVA

Kompletnu ponuduAgencije „GA[O

NEKRETNINE“ moètevideti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

AGENCIJI „GA[O NEKRETNINE“ POTREBNISTANOVI SVIH STRUKTURA.

060/434-2-190

OGLASI42 PETAK 6. JUN 2014. GODINE

NEKRETNINE - PRODAJA

PRODAJEM nov~etvorosoban stan od 95 m2,ulica Nemawina, CG, lift.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stan ucentru, VP, gas, sa zidanomgaraòm. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stannov kod Hotela “ Morava”,dupleks, 42. 000 evra. Tel. 064/317-1-701PRODAJEM trosoban stan,nov, H. Morava, 4. sprat. Tel.060/ 349-8-490 PRODAJEM trosoban stan od67 m2. Tel. 032/ 342-190PRODAJEM trosoban stan od62 m2, cena 27. 000 evra. Tel.063/ 691-761PRODAJEM trosoban stan,noviji, iznad “Belvija”, 2.sprat, EG. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM trosoban stan naAlvaxinici, 2. sprat, CG,lift, terasa. Cena 45. 000evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvoiposobanstan od 54 m2. Cena 29. 000evra. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM dvoiposobanstan od 53 m2. Cena 35. 000evra. Tel. 063/ 691-761PRODAJEM dvosoban kom-foran stan od 62. 80 m2. Cena30. 000 evra. Tel. 060/ 434-2-190PRODAJEM dvosoban stanAvenija 2, 1. sprat, CG. Cena29. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stankod Medicinske {kole. Cena27. 000 evra. Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM dvosoban stan uvlasni{tvu. Tel. 064/ 134-1-364PRODAJEM dvosoban stan naKeju, 2. sprat, CG, 31. 000 evra.Tel. 064/ 317-1-701PRODAJEM dvosoban stan,mawi, Nemawina. Cena 22. 000evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan od57 m2. Tel. 032/ 342-190PRODAJEM dvosoban stan od53 m2, na Alvaxinici, 4.sprat, CG. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM dvosoban stan od49 m2. Tel. 032/ 342-190PRODAJEM jednosoban stanod 45 m2. Cena 25. 000 evra.Tel. 060/ 43-42-190PRODAJEM jednosoban stan,3. sprat, CG, blizu pijaca.Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM jednosoban stanod 43 m2. Cena 21. 000 evra.Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM jednosoban stanod 36 m2, kod Hotela “Morava”, cena 20. 000 evra.Tel. 065/ 346-541

PRODAJEM jednosoban stanod 34 m2, CG, Balkanska. Tel.064/ 673-29-69PRODAJEM jednosoban stanod 32 m2 na Keju. Cena 20. 000evra. Tel. 065/ 346-541-1PRODAJEM jednoiposobanstan od 49 m2. Cena 27. 000evra. Tel. 060/ 76-76-064PRODAJEM jednoiposobanstan od 46 m2 u Aveniji 1. Tel.064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 65 m2, uQubi}skoj ulici, 2. sprat.Tel. 060/ 731-8-148PRODAJEM stan od 58 m2 ucentru, 3. sprat, CG. Tel. 060/349-8-490PRODAJEM stan od 54 m2 ucentru grada. Cena 22. 000evra. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 53 m2,VP, TA, centar, cena 26. 000evra. Tel. 060/ 348-9-270PRODAJEM stan od 52 m2 naKeju, 3. sprat. Cena 28. 000evra. Tel. 064/ 317-1-701 PRODAJEM stan od 51 m2 ustrogom centru, cena 480 evra/m2. Tel. 064/ 158-93-63PRODAJEM stan od 47 m2 naZlatiboru, dvoiposoban, 3.sprat, sa name{tajem. Cena 47.000 evra. Tel. 060/ 349-8-490PRODAJEM stan od 43 m2.Cena 21. 000 evra. Tel. 065/346-541-1PRODAJEM nov stan od 38 m2u {irem centru. Tel. 064/ 673-29-69PRODAJEM ku}u od 40 m2ucentru â~ka, povoqno. Tel.064/ 208-6-115, 034/ 384-044PRODAJEM 1/2 ku}e ilimewam za Beograd. Povoqno.Tel. 064/ 651-2-123 PRODAJEM sala{ sa trenom,veoma povoqno. Sala{ senalazi u selu Zeoke. Tel. 064/494-2-268, 064/ 448-0-275PRODAJEM vo}wake 2 i 3klase, upisani u listunepokretnosti. Tel. 064/ 339-9-084PRODAJEM garsoweru naQubi} keju, 26 kv. Tel. 063/349-333PRODAJEM ku}u u Lominojulici broj 44, 90m2, odli~nostawe, 70.000 eura. Tel.063/603-984PRODAJEM stan na Qubi}keju (lamela) trosoban, cg, IIsprat (mogu}a zamena). Tel.064/14-14-324PRODAJEM ku}u u â~ku ilimewam za Beograd. Povoqno.Tel. 064/65-12-123PRODAJEM vo}wak potesPajovi}i na relaciji Zabla}e- Jeèvica kraj puta. Tel.060/66-188-35

NEKRETNINE- IZDAVAWE

IZDAJEM dvosoban name{tenstan u Beogradu, Zvezdara, domarketa “Supervero”. Tel. 062/977-0-228IZDAJEM na Vo`dovcudvosoban poluname{ten stan,nov, CG, garaà. Tel. 064/ 292-3-812IZDAJEM sobu sa upotrebomkuhiwe i kupatila, Beograd -Cerak. Tel. 032/ 341-948IZDAJEM stan od 30 m2,ûkari~ka padina, name{ten,nov, CG, KTV. Tel. 060/ 529-2-090IZDAJEM dvosobannename{ten stan, poseban ulaz,ku}a, sve odvojeno. Tel. 032/332-761IZDAJEM ku}u, zasebnodvori{te za stambeni iliposlovni prostor. Tel. 060/363-8612IZDAJEM poluname{ten jed-noiposoban stan, Qubi}ska,nov, na duì period. Tel. 064/148-6-958IZDAJEM 1 ar placa, pogod-no za trafiku ili monta`niobjekat. Tel. 060/ 363-8612IZDAJEM lokal od 15 m2 uDraga~evskoj ulici. Cena 40evra. Tel. 032/ 334-218, 064/201-8-845IZDAJEM lokal od 53 m2, uG. Milanovcu u glavnoj ulici.Tel. 060/ 575-8-700, 032/ 727-026IZDAJEM halu od 200 m2,ulica Kneza Milo{a. Tel. 063/349-333IZDAJEM garaù uDraga~evskoj ulici. Tel. 064/995-0-345IZDAJEM vrlo povoqnodvosoban nename{ten stan sagrejawem, lokacija Cigamala.Tel. 5372-816, 064/5426-726IZDAJEM halu, ulica KnezaMilo{a. Tel. 063/349-333IZDAJEM jednosoban stan naQubi} keju, nename{ten.Useqiv od 1. juna. Tel. 064/864-71-71IZDAJEM jednosoban novstan, cg, prazan, ulica Pigova(park). Tel. 060/026-10-60IZDAJEM ku}u u centu, ulicaLomina, 90m2, renovirana,name{tena, cg, klima. Tel.063/603-984IZDAJEM kancelarije uObili}evoj ulici, najpovo-qnije. Tel. 063/635-033IZDAJEM dvosoban polu-name{ten stan, TA, kod medi-cinske {kole. Tel. 032/712-547IZDAJEM jednosobanname{ten stan u Beogradu, kodKaleni} pijace. Tel. 064/19-11-911IZDAJEM nename{ten stan

od 55m2 u {irem centru â~ka.Tel. 064/5720-519IZDAJEM name{tenu ku}u od45m2 u {irem centru â~ka,povoqno. Tel. 064/5720-519IZDAJEM poluname{ten stanu ku}i, u Qubi}u, posebanulaz, 35kv, ulica 39, broj 12.Tel. 354-767IZDAJEM stan 38m2, I sprat,cg, terasa, na Avlaxinici.Tel. 060/34-984-90IZDAJEM garsoweru sa cg uzgradi na Qubi} keju. Tel.032/346-460 i 061/815-43-95

PLACEVI

PRODAJEM plac u Loznici,Topalovo brdo. Cena 800 evraar. Tel. 064/ 158-76-61PRODAJEM placeve od 17 a i7 a, u centru Kotraè. Tel.011/ 88-485PRODAJEM placeve kodSpomen parka. Tel. 062/ 964-2-896PRODAJEM plac od 5 do 10ari, sa svim prikqu~cima kodSlobode. Tel. 064/ 544-0-508PRODAJEM parcelu 1.20 ha uPreqini blizu “ Intereksa”,udaqena od magistralnog putaoko 50 m. Tel. 065/ 517-4-957PRODAJEM plac od 12 ara,Qubi} brdo, blizina rasadni-ka. Cena 5. 000 evra. Tel. 063/868-1-371PRODAJEM plac od 25 ari,moè i u delovima, uKulinova~kom poqu. Tel. 064/471-74-83PRODAJEM plac od 30 ari saku}om u Prijevoru naskretawu za {kolu, na trasiKoridora 11. Tel. 064/ 353-2-709PRODAJEM dve parcele ukup-ne povr{ine 1 ha 30 ari, uGorwoj Gorevnici, pored puta.Tel. 032/ 880-339, 061/ 710-20-71PRODAJEM plac u Atenici13 ari, moè zamena za razno.Povoqno! 062/755-020PRODAJEM parcelu od 1.56ha, prva klasa, voda, struja, uZabla}skoj Baluzi. Tel. 064/177-07-67PRODAJEM imawe sa dveku}e u Pakovra}u, pored{kole. Tel. 064/ 196-4-705PRODAJEM plac naZlatiboru - Vodice. Tel.061/732-47-95PLAC na Qubi} brdu 12 ari,blizu rasadnika. Cena 5.000eura. Tel. 063/868-13-71PRODAJEM plac nan Suvombregu, 4 ara. Tel. 5549-204PRODAJEM livadu 1,5 h, 8 kmod centra â~ka na putu za

Prijevor, asfalt, voda, struja,odobrena gradwa. Tel. 060/480-555-8

RAZNO

PRODAJEM samohodnumotornu kosilicu italijanskeproizvodwe BCS, za brdskelivade. Tel. 032/ 841-674PRODAJEM traktorskupoluprikolicu kiperku, ru~neizrade, kipa na tri strane.Tel. 032/ 841-674PRODAJEM splav kodManastira “ Nikoqe”. Tel.062/ 330-731PRODAJEM raznu stolariju.Tel. 062/80-56-782PRODAJEM friìder “Obodin” , odli~an pod garan-cijom. Tel. 032/ 391-680PRODAJEM veliki dvodelnifriìder sa zamrziva~emmarke LG, odli~an. Tel. 032/326-747PRODAJEM vi{e tepiha. Tel.062/80-56-782PRODAJEM fotequ zamasaù, pruà veliki brojkombinacija masaà, kontrolapreko daqinskog. Pogodna sawelnes i fitnes centre, kao isalone lepote. Tel. 064/ 945-6-205PRODAJEM masaèr za le|a.Cena 1.000. 00. Tel. 032/ 334-384PRODAJEM metalnu limenugaraù od 17 m2. Tel. 062/ 330-731PRODAJEM TEA pe} 4,5 kw.Tel. 062/80-56-782PRODAJEM dvori{ne preno-sive su{ilice za ve{. Tel. 032/374-125, 064/ 294-2-141PRODAJEM postoqe za sun-cobrane. Tel. 032/ 374-125PRODAJEM umati~ene steonejunice. Tel. 060/ 065 - 05-05PRODAJEM novu traktorskukorpu, cena 150 evra. Tel. 066/910-9-889PRODAJEM postoqa za sun-cobran. Tel. 064/ 294-2-141PRODAJEM ormar sa komod-om. Tel. 062/80-56-782OTKUP starih dotrajalih,neispravnih i havarisanihvozila. Tel. 065/ 548-5-855PRODAJEM auto prikolicu,atestiraom sa ceradom. Tel.062/755-020PRODAJEM tri mu{ka mal-tezera stara 2 meseca, sapapirima. Tel. 062/ 830-6-636PRODAJEM kau~. Tel. 062/80-56-782PRODAJEM tri krave (1 sateletom) i 500 bala ve{ta~ketrave sa detelinom cmiqom itrojkom. Tel. 036/857-678PRODAJEM doma}a jaja i koz-iji sir. Tel. 065/425-600-6

PRODAJEM hladno ce|enosuncokretovo uqe. Tel.065/425-600-6PRODAJEM p~eliwa dru{tvai rojeve u db ko{nicama.Povoqno. Tel. 032/334-218,064/201-88-45PRODAJEM kamp ku}icutreska 1+2 u ektra stawu ipovoqno. Tel. 064/00-40-754PRODAJEM ro{tiq na plini pala~inkaru na plin. Tel.064/24-62-790PRODAJEM vi{e dimenzijazastakqenih prozorskih krila,po ceni 200 dinara. Tel. 334-346, 065/333-43-46PRODAJEM ~amovu rezanugra|u, prva klasa, 1m3 - 160eura. Tel. 061/111-64-39PRODAJEM kanap za bali-rawe 1kg - 240 dinara. Tel.061/111-64-39PRODAJEM 2 metra3javorovih trupaca. Tel. 065/22-611-40

AUTOMOBILI

PRODAJEM FIAT 500L.Kredit, gotovina. Tel.064/4674-338PRODAJEM LADU NIVU.Kredit, lizing, povoqno zazamqoradnike i preduzetnike.Tel. 064/4674-338

USLUGE

USLUGE zidawa dimwaka,pe}i, ~esmi, trotoara. Tel.064/ 536-7-080USLUGE specijalnog zavari-vawa gusa , aluminijuma / cevi/ i prohroma.... Tel. 066/ 910-9-889USLUGE pobijawa cevi zavodu, kompletna postavka. Tel.064/ 373-0-156USLUGE - povoqno ~asovimatematike. Tel. 065/ 332-1-456USLUGE - pomo} u ~uvawudece i nega starih, medicinskasestra. Tel. 066/ 401-686PREPRAVQAM {poreteSmederevac na dubokaloì{ta. Tel. 065/405-4940RADIM biznis planove. Tel.063/750-28-93

ZAPOSLEWE

POTREBAN radnik od 35 do45 godina, za rad na autootpadu. Potrebno poznavaweauto delova. Tel. 065/ 548-5-855

LI^NI OGLASI

DRAGU devojku od 39 - 42godine, koja èli porodicu,upoznao bi situirani intelek-tualac. Tel. 064/ 149-7-961

POTREBNA PORODICAKOJA ]E DA BRINE I@IVI SA STARIJOMMU[KOM OSOBOM UPORODI^NOJ KU]I UVUJETINCIMA.USLU@NI TELEFON 032/807 - 06 SRETEN GVOZDEN-OVI]

IZDAJEM lokal u Uli-ci cara Lazara 23, kod“Xamije”. Povr{ina lo-kala, sa ~ajnom kuhiwomi sanitarnim ~vorom je29 m2. Lokal ima cen-tralno grejawe. Opre-mqen je kao frizerskisalon, a pogodan i zadruge delatnosti. Tele-fon za kontakt: 064/ 150-5-675

DE@URNI STOMATOLOGdeùrni telefon062/ 861-7-988SPECIJALISTI^KASTOMATOLO[KAORDINACIJADr MLADEN BEHARAspec. stomatolo{ke pro-tetikeâ~ak, Ko~eAn}elkovi}a 1radnim danom9-12 i 15-19 ~subotom9-12 ~322-656Pla}awe: administra-tivnom zabranom,~ekovima, platnimkarticama, gotovinski

MALI OGLASI POVOQNO - ÂSOVI

NEMA^KOG, GR^KOGI ENGLESKOG JEZIKAZA SVE NIVOE IUZRASTE.065/2004-115 Marija

PRODAJEM U GOR-WOJ TRNAVI ISPODPLANINE JELICE,KU]U OD 2 SOBE,KUHIWE, LETWIKOV-CA I GARA@E, I 12ARI VO]WAKAMLADE [QIVE STER-LEJKE, ÂÂNSKARODNA, ORASI I 9ARI [UME BAGREM. TEL. 064/ 198-3-844

Prodajem stambenoposlovni prostor uulici Sin}eli}eva 77.POVOQNO!tel: 064/299-06-84

Izdajem jednosoban,name{ten stan u UliciMilo{a Obili}a broj101. Grejawe - TA pe},KATV. Za sve infor-macije kontakt tel: 063-1827294,032-341-757

PRODAJEM dvosobanstan od 56 m2, CG, O["Filip Filipovi}".Cena 24. 000 evra.Tel. 064/ 14-14-324

PRODAJEM plac od17. 7 ari kod "Slobode", 2 km od cen-tra. Cena 800 evra / ar.Asfalt do placa.Dozvoqena gradwa.Tel. 063/ 667-494, 063/667-484 Jovan

PRODAJEM stan naAlvaxinici, name{ten.Tel: 064/36-66-325

POVOQNO PRODAJEM!ÊTVOROSOBAN , NOV,ODMAH USEQIV,UKWI@EN , STAN NALOKACIJI “GVO@\AR”U Â^KU. STAN SENALAZI NAPOTKROVQU, IZNAD 2.SPRATA, UKWI@ENEREDUKOVANEPOVR[INE OD 74 M2, APOSEDUJE STAMBENIPROSTOR POVR[INEPODA OD 100 M2, IDODATNI PROSTOR ZAOSTAVE POVR[INEPREKO 20 M2. CENASTANA 600 E/ M2. KON-TAKT TELEFON-VLAS-NIK STANA 064/ 051-8-002

NAJJEFTINIJE [OFER[AJBNE ZA SVE VRSTEAUTA, KOMBIJA,KAMIONA I AUTOBUSA.NABAVKA, PREVOZ,UGRADWA. POSEBANPROLE]NI POPUST.TELEFONI: 032/800 200i 063/606 979.

PRODAJEM stan43+3m2, Qubi} kej,lamela B, III sprat, uve-den gas. Cena 25.000eura. Tel. 064/834-51-49

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 43OGLASI

- Zanatska zadruga „Univerzal“ â~ak, izdaje kancelariju uBra}e Gli{i}a br. 7, strogi centar - povr{ine 15,10 m2, saparnim grejawem i vrlo povoqno.

- Prodaje kamion Zastava 630 MRK - neregistrovan.

Kontakt telefon: 032/344-997

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka, na osnovu ~lana 29. stav 1 Zakona oproceni uticaja na ìvotnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 135/2004 i 36/2009),obave{tava zainteresovane organe, organizacije i javnost o

DONETOM RE[EWU PO ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU

Gradska uprava za urbanizam grada â~ka odnela je re{ewe broj 501-77/14-IV-2-01o potrebi procene uticaja na ìvotnu sredinu projekta bazne stanice mobilne tele-fonije, na lokaciji "Zabla}e", na k.p. br. 437/4 K.O. Jeèvica, grad â~ak, investi-tora TELENOR D.O.O. BEOGRAD, OMLADINSKIH BRIGADA 90.

Navedenim re{ewem utvr|ena je obaveza nosioca projekta da za navedeni projekatizradi studiju o proceni uticaja na ìvotnu sredinu i odre|en je obim i sadràjstudije.

Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izvr{iti uvid i izjaviti àlbu nadoneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba seizjavquje Ministarstvu poqoprivrede i za{tite ìvotne sredine, a podnosi sepreko prvostepenog organa.

NAÊLNIK UPRAVE,

Milo{ Milosavqevi}, dipl. ing. arh

U skladu sa Odlukom Nadzornog odbora JKP "Vodovod" â~ak br. 4/12 od 4. 6.2014. g. pozivaju se potro{a~i iz oblasti privrede i oblasti doma}instva sapoplavqenih podru~ja ~iji su objekti o{te}eni usled elementarne nepogode -poplave, a koji se nalaze na spisku komisije za utvr|ivawe i procenu {tete nagra|evinskim objektima nastale usled elementarne nepogode na podru~ju â~ka danakon prijema ra~una za utro{enu vodu i upotrebu kanalizacije za drugi kvartal2014. g. podnesu zahtev JKP "Vodovod" â~ak za otip duga.

Potro{a~i iz oblasti privrede kod kojih se o~itavawe vodomera vr{i mese~no,zahtev za otpis mogu podneti po prijemu ra~una za maj 2014. g. po~ev od 9. 6. 2014. g.

Za sve potro{a~e otpis }e se vr{iti samo za mesec maj 2014. g. i samo za vodomerekoji se nalaze u poplavqenom podru~ju, a zahtevi za otpis se predaju u direkciji JKP"Vodovod" â~ak, u ul. Kraqa Petra I, br. 8, na obrascu koji se moè preuzeti u sobi101, a predaje se najkasnije do 1. 8. 2014. godine.

Direktor,

Zoran Pantovi}, dipl. ing. gra|.

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod â~ka (4 hektara, ujednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma iobradivo zemqi{te). (MO@E I ZAMENA ZA STAN)Telefon za informacije: 064/985-98-03

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA 032/374-508

CENA FOTO OGLASA- êtvrtina strane 500 rsd- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

Zavod za za{titu spomenika kulture Kraqevo u ime Republi~kog zavodaza za{titu spomenika kulture, na osnovu ~lana 48. stav 1. Zakona o kulturn-im dobrima ("Slu`beni glasnik RS", br. 71/94, 52/2011 - dr. zakon, 99/2011 -dr. zakona) ogla{ava predlog

ODLUKE

1. Spomenik ~a~anskog apotekara Aristida Jovanovi}a utvr|uje se zaspomenik kulture. Spomenik Aristida Jovanovi}a (u daqem tekstu:spomenik kulture) nalazi se na teritoriji op{tine â~ak, u â~ku, nastarom grobqu, u privatnoj svojini, na katastarskoj parceli broj 6579/2,K.O. â~ak, u javnoj svojini.

Za{ti}ena okolina spomenika kulture obuhvata katastarsku parcelubroj 6579/2, KO â~ak, u javnoj svojini.

Na osnovu ~lana 48. Zakona o kulturnim dobrima ("Slu`beni glasnikRS", br. 71/94, 52/2001 - dr. zakon, 99/2011 - dr. zakon) sopstvenici, kao izainteresovani organi i ustanove imaju pravo da o tome daju svoje mi{qewe.Mi{qewe se u pisanoj formi dostavqa Zavodu za za{titu spomenika kul-ture Kraqevo, na adresu: Kraqevo, Cara Lazara br. 24. Rok za davawemi{qewa je 30 dana od objavqivawa ovog oglasa.

Nakon isteka ovog roka, smatra}e se da je mi{qewe sopstvenika nave-denih nepokretnosti dato, a postupak wihovog utvr|ivawa za kulturnodobro, odnosno za za{ti}enu okolinu kulturnog dobra, bi}e nastavqen. Zasva obave{tewa obratiti se na telefon: 036/331-866

Izrada name{taja po meri, tr`ni centar Partizanka II sprat,

telefon: 064 4057005, 065 3911900

OGLASI / ÎTUQE

Postoje tragovi koji se nebri{u, ose}awa koja ne blede,bol koji ne jewava, osmeh koji sepamti.

Sa tugom ìvimo bez tebe i s ponosom te pomiwemo.Nismo te mogli sa~uvati od smrti, ali sa~uva}emo teod zaborava.

TVOJI: deda NOVAK, baba DOBRILA,~i~a DU[KO, strina ZORICA, brat LAZAR

i sestra JELENA17156

NA[EM

GOGU

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 31. maja2014. u 75. godini ìvota preminuo na{ voqeni

Sahrana je obavqena u ponede-qak, 2. juna.

Tvoj lik i tvoja dobrota zauvek }e ostati u na{imse}awima i uspomenama.

O@ALO[]ENI: sin RADOSLAV, snaha SLO-BODANKA, unuka AN\ELA i unuk VLADIMIR

17151

BOGDANPAUNOVI]

7. 6. 2014. godine navr{ava se SEDAM GODINAod kada nije sa nama, na{a

Uvek }e{ ìveti u na{im srcima i mislima.TVOJI NAJMILIJI

17153

MILEVAPETROVI]

Zauvek }e ostati sa nama na{

Koji nas je iznenada napustio 29. 5. 2014.Supruga GORDANA, k}i KATARINA,

sin MILO[, sestre DANICA i MILICA17146

RADE M.TRIPKOVI]

1953 - 2014.

Dana 9. juna 2014. navr{ava se [EST meseciod smrti na{eg dragog

S ponosom i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.Supruga RADOSAVA, sinovi DRAGOQUB

i BOGOQUB sa porodicama17147

MILUTINAMARJANOVI]A

Dana 9. 6. 2014. godine navr{i}e seGODINU DANA od smrti na{e

Sa qubavqu i ve~nom setom ~uvaju je od zaboravaWENI NAJMILIJI

17150

ANGELINEMATOVI]

GINE

OGLASI I ÎTUQEPRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U

PETAK

OGLASI I ÎTUQE032/342 - 276

44 PETAK 6. JUN 2014. GODINE

Reklame, oglase i ~ituqeubudu}e moète predati i u

Lu~anima, u UliciJugoslovenske armije, broj 1

(preko puta hotela), kodBlagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575i 065 844 12 60

PET GODINA BEZ TEBE

@ARKO ÊKEREVAC11. 6. 2009 - 11. 6. 2014.

U subotu, 7. juna, navr{ava se [EST tu`nih meseciod smrti na{e

ZOKE

Ponekad re~i izgube mo} da opi{u ono {to du{agovori.Neispri~ane pri~e, nedosawani snovi, ispruèneruke... praznina.Milion re~i u grlu stoji... nijedna dovoqno jakada promeni istinu.S qubavqu i ponosom, uspomenu na tebe ~uvaju

majka MILUNKA, otac BRANKO,sestra DRAGANA, tvoji JANIKA i BEBAN

17144

Toga dana u 14 ~asova na grobqu u Kotraì, sakom{ijama, kumovima, prijateqima i srodnicima,odrà}emo POLUGODI[WI POMEN.

O@ALO[]ENA PORODICA17134

Boè, znam da postoji{ i da se nikog ne boji{.Da}u ti sve, o veruj mi samo moga tatu ~uvaj mi.

TVOJI: sin DU[KO,k}erka MAJA i drug ]ENDO

17154

Dana 7. 6. 2014. godine navr{ava se OSAM GODINAod smrti na{eg dragog, voqenog i nikada preàqenog

oca

DOBRI[EPLANINÎ]A

sa Topalovog brda

ÎTUQE

GODI[WI POMENNA[EM

GORANUMOM

GORANU

6. 6. 2014. navr{ava se ÊTIRIGODINE od kako si nas napustila

S qubavqu koju smrt ne prekida itugom koju vreme ne le~i, ~uvamo te od zaborava.

Tvoja deca: ZOKO, BIQA, NALE i NECO17149

RADOJKA RAJKARADOVANOVI]

U utorak 10. juna 2014. godine u 12 ~asova naMacanskom grobqu u Qubi}u obavi}emo

GODI[WI POMEN na{em ~edu,sinu, bratu, unuku i sinovcu

GORANU VESELINOVI]U1994 - 2013.

Dana 7. 6. navr{ava se 18 godinaod smrti na{eg dragog tate

Sa tugom koju vreme ne le~i, squbavqu koju smrt ne prekida ~uvamo

te od zaborava. Neka te an|eli ~uvaju, a mi te ~uvamou na{im srcima.

]erke: JELENA, MILENA i GORDANA

PERA SJENIÎ]A1996 - 2014.

SE]AWE NA DRAGOG BRATA I STRICA

SRE]KA MIJAILOVI]APonosni smo {to smo te imali, a neizmerno tu`ni {to smo te izgubili.

Ve~no }emo te nositi u srcu.

PORODICE MIJAILOVI] i NENADI]fak.

Pro{lo jeGODINU DANAod smrti na{eg

ALEKSANDRA BAJÊTI]A

Godina pro|e, dan nikad.

PORODICA17152

OGLASI I ÎTUQEPRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATIBI]E OBJAVQENI U

PETAK

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 45

Qubav je prevelika, bol prete{ka, a tuga za tobomve~na. Malo je re~i da bi smo rekli koliko namnedostaje{.Sjaj sve}a i molitve na{e nek'te prate kad ne mogu danam te vrate.

TVOJI NAJMILIJI:majka RADMILA, otac MIROSLAV, brat BOJAN,

baba RADOJLA i stric DEJAN17132

Ne postoje re~i da ublaè bol, ne postoji vreme dazale~i rane.Kako vreme prolazi, sve je teè bez tebe.Zauvek ostaje{ u mom srcu,

~i~a DEJAN17132

Godina pro|e, a mi ti se jo{ nadamo, ~ujemo tvoj glasi ne prihvatamo ~iwenicu da te nema.Ti si tu u na{im mislima, na{im srcima i svakojpori na{e du{e.Tako }e biti zauvek.

TVOJI: deda BO@O, baba NOVKA,ujak MILORAD, ujna GORDANA, bra}a @EQKO

i @ARKO VUKAJLOVI]17133

ÎTUQE

SE]AWE

U nedequ 8. 6. 2014. navr{avaju se [EST GODINAod kada nije sa nama na{a voqena

Godine su pro{le a vreme stoji.Pamtimo te po dobroti kojom sizra~ila i qubavi koju si nampruàla.

WENI NAJMILIJI: suprug SLOBODAN,}erka BIQANA, sin DRAGAN,

unuka ANDRIJANA i unuk URO[17128

RU@AMILADINOVI]

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu7. juna 2014. godine sa po~etkom u 11:00 sati na

grobqu u Kulinovcima davati ÊTRDESETOD-NEVNI POMEN na{em dragom

SAVATIJUSAVU

]OJBA[I]U

Dana 5. 6. 2014. godine navr{ilo se [EST tu`nihgodina od kako nisi sa nama.Tvoj odlazak je na{a ve~ita tuga.

TVOJI NAJMILIJI17124

BUDIMIRTRNAVAC

2008 - 2014.

RADIVOJUNEDOVI]U24. 6. 1963 - 12. 6. 2013.

5. 6. 2009 - 5. 6. 2014.

Vreme voqene iz srca ne bri{e.S qubavqu tvoji:

MIRJANA, \OR\E i RADIVOJE17122

SRE]KOMIJAILOVI]

advokat

SE]AWE

ZAHVALNA DECA17107

VIDA QUBIÎ]8. 6. 1996 - 8. 6. 2014.

NENAD QUBIÎ]8. 6. 1984 - 8. 6. 2014.

Dana 6. 6. 2014. navr{ava se SEDAMgodina od smrti na{e drage supruge

i majke

Ostavila si nezaboravan trag u nama.ZAHVALNI: suprug MILAN, sin ZORAN i }erka

DRAGANA sa porodicama17145

NADE MARKOVI]NAKE

DRAGOQUB JOKSI]JOKSO

1940 - 9. 12. 2013.

Dana 9. juna 2014. godine navr{avase PETNAEST GODINA

od smrti na{eg dragog

Wegovi najmiliji: supruga MARIJA, sin ZORANi }erka JELENA sa porodicama.

17123

MILISAVAVASIQEVI]A

46 PETAK 6. JUN 2014. GODINE

Reklame, oglase i ~ituqe ubudu}e moètepredati i u Lu~anima, u Ulici Jugoslovenske

armije, broj 1 (preko puta hotela), kodBlagoja Marjanovi}a.

Telefoni za kontakt: 817 575 i 065 844 12 60

Pro|e tu`na godina dana, od kada si nas napustio.Svaki dan bez tebe, je prepun tuge i bola.Se}awe na tebe ìve}e ve~no u na{im srcima jervoqeni nikada ne umiru.

Majka AN\A sa porodicom17125

Dana 7. 6. 2014. godine dava}emoGODI[WI POMEN

na{em dragom

PORODICA ]OJBA[I]17126

7. 6. 2014. navr{ava se [EST MESECI akao da je {est godina. Te{ko je Jole prih-vatiti da te nema vi{e sa nama. Ponosnismo {to smo te imali a tu`ni {to smo te

izgubili. Po~ivaj u miru sa tvojom porodicom - sinom Dejom.O@ALO[]ENI: otac SLOBODAN, supruga MIQANA,

VAWA sa decom i ostala rodbina

7. 6. 2014. godine dava}emo GODI[WI POMENu 13 ~asova na â~anskom grobqu.Svojim skromnim ìvotom, velikim srcem oti{ao sine~ujno i tiho, bez re~i i pozdrava, ostavio nas dave~ito tugujemo.Nedostaje{ nam.

Tvoji najmiliji: supruga MARA, }erke NELA,VIOLETA i DAJANA

17120

RADOJICA - RADEJOVI]EVI]

iz Bresnice2013 - 2014.

GRA\EVINSKI ODSEKStojan Veqkovi}

Evgenije Glavini}Dragan \oki}

Mi}o Kotlaji}Slobodan Vujadinovi}Slobodan Arsenijevi}

Miloje Nestorovi}Slobodan Stankovi}Mladomir Simovi}Miroslav Pavlovi}Savo Parezanovi}

MA[INSKI ODSEKVladimir Koraksi}Radenko Marki}evi}Slobodan Ogwenovi}

Filip Ocokoqi}

Predrag Todorovi}Radomir Filipovi}

Dragan Mi}ovi}Cveta Bojovi}Zoran Da{i}

Simo Martinovi}Dragan Nikitovi}Mom~ilo Risti}Gordana Radi}

Milisav Te{i}Bratislav Radulovi}

Radivoje Radovi}êdomir Lukovi}

Milijan Aleksandri}@ivorad Vasiqevi}Vasilije Vasilijevi}

@arko Dramli}Mirko Parezanovi}Dragoslav Powavi}

Qubodrag Ratkovi}Milisav Strugarevi}

Grujo Bataveqi}Milan Jovanovi}

Milun Ili}Milo{ Ili}

Tomislav Zari}

HEMIJSKI ODSEKVojimir Belo{evi}Ruìca Dragi}evi}

Dragan Bojovi}Qiqana Barali}

Veselin Stevanievi}Radojka ]osi}

Aleksandar Nikoli}

DANA 5. 6. 2014. GODINE OBELE@ILI SMO„ZLATNI JUBILEJ” ZAVR[ETKA SREDWE TEHNI^KE [KOLE U Â^KU

(50 GODINA GENERACIJE UPISANE [KOLSKE „60/61”),BEZ DRUGARICA I DRUGOVA „KOJI NISU VI[E SA NAMA”

USPOMENE ÛVA OD VREMENA I ZABORAVA PRVA GENERACIJA ST[ - ÂÂK

ÎTUQE

6. 6. 1997 - 6. 6. 2014.

VUKOLA\OKI]iz Bresnice

S qubavqu ipo{tovawem

PORODICA17130

SE]AWEDana 7. 6. 2014.

navra{ava se GODINUDANA od smrti na{eg

dragog

RADOJICEJOVI]EVI]A

od VUJKEi MARIJANA sa decom

17129

VOQENOM OCU

Dana 7. 6. 2014. godine navr{ava se[EST meseci od smrti mog voqenog

i nikad nepreàqenog sina

Znao si koliko smo te voleli alinikad ne}e{ znati u kakvom bolu

ìvimo i koliko nam nedostaje{.Tvoj otac \OR\E

17131

DRAGANA RADULOVI]A

SE]AWE28. 4. 2007 - 28. 4. 2014.

DOBRIVOJE DOLEARNAUTOVI]

Sa ponosom i po{tovawem uspomenu na dragi lik na{eg prijateqa isaborca, ~uvamo od vremena i zaborava.

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJEfak.

SE]AWE2009 - 2014.

SRE]KO MIJAILOVI]

PETAK 6. JUN 2014. GODINE 47

No}u,kad gleda{ u nebo,i ti namigni meni.Neka to bude tajna.Uprkos danima sivimkad vidi{ neku kometuda nebo zarumeni,upamti: to jo{ uvek{a{av letim, i ìvim.

Uvek kada budem tu`na,znam da }e me spasiti - se}awe na TEBE.

VESNA17121

VOJISLAVUMILO[EVI]U

25. 6. 1940 - 27. 5. 2014.

Povodom PETOGODI[WICE smrti na{eg dragog prijateqa i saborca,~lanovi stranke se sa du`nim po{tovawem se}aju wegovog lika.

GRADSKI ODBOR NOVE SRBIJE fak.

PETAK 6. JUN 2014. GODINE

PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „ÂÂNSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 21 CENA 30 DIN.

wwwwww..ccaaggllaass..rrss

tel. 226-000; 346- 000www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ÂÂK, 6. JUN 2014. GODINE

00

06699 -- 331100--0044--660003322 -- 331100--446600

CENTRUM

[email protected]

Neobi~na proslava 30 godina mature nekada{wih u~enikasvih pet ~a~anskih sredwih {kola

strana 26.SNOVI I MUZIKAOSAMDESETIH GODINA... strane 23, 24. i 25.

U ovom broju „Glasa“

FOTOGRAFIJE MATURANATA

EKONOMSKE [KOLE FOTOGRAFIJE MATURANATA

EKONOMSKE [KOLE

Gradsko ve}e usvojilo program postavqawa 21 kioska

INSPEKCIJA UKLAWANELEGALNE OBJEKTE strana 3.

PU â~ak

ZAPLEWENO67 KILOGRAMASKANKA!

Rekonstrukcija magistralnog toplovodau Nemawinoj ulici i Bulevaru oslobo|ewa



strana 5.

Jedinstven doga|aj u â~ku

DOÊK MO[TIJUSVETOG NIKOLAJADOÊK MO[TIJUSVETOG NIKOLAJA

strana 6.

KAKO JEU ÂÂKSTIGAOPRVIKLAVIR?

strana 9.

I

r

Izz nneeoobbjjaavvqqeenniihh

ruukkooppiissaa

Tinejxeri i socijalni mediji strana 7.

POTREBNAMEDIJSKAPISMENOST,A NE KONTROLA

6. jun 2014

Documents