POLARIS1985. 1.Najvei broj disciplina su tajne discipline, stvorene sa naumom da ograniav aju a ne da oslobaaju. Ne pitajte - Za to? Budite obazrivi sa - Ka o? Za to - neumitn o vodi do parado sa. Ka o - namamljuje vas u lop u vaseljene uzro a i posledica . I jedno i drugo poriu bezgraninost. 'Apo rifi sa Ara isa'"Taraza ti je re la, zar ne, da smo do sada potro ili jedanaest ova vih go la Dan ana Ajdaha? Ovaj je dvanaesti." Stara asna maj a vangiju govorila je glasom u ome se oseala hotimina ogoreno st, do se sa treeg sprata parapeta posmatrala usamljeno dete oje se igralo na o graenom travnja u. Blistava podnevna suneva svetlost planete Gamu odbijala se od b elih zidova dvori ta ispunjavajui prostor ispod njih sjajem, ao da je a av snop s vetlosti bio uperen na mladog golu. Potro ili! pomisli asna maj a Lusila. Jedva primetno je limnula, razmi ljajui o tome a o su hladno bezdu ni bili vangijuino dr anje i izbor rei. Utro ili smo zalihe ; po aljite nam jo ! Po izgledu, dete na travnja u je moglo imati o o dvanaest standardnih go dina, ali spolja nja pojava je umela da bude varljiva u sluaju gole od oga jo nisu bila probuena prvotna seanja. Upravo u tom trenut u dea podi e pogled prema posmatr aima iznad sebe. Bio je vrste telesne grae, a ispod crne ose nali na apu od ara ula nazirao se o tar, usredsreen pogled. uta suneva svetlost ranog prolea bacala je rat e sen e na njegova stopala. Ko a mu je bila preplanula, no ada je blagim po r etom tela pomerio rub svoga plavog jednodelnog odela, na levom ramenu u azala se bela put. "Ove gole ne samo da su s upe ve su i rajnje opasne po nas", ree vangiju. Glas joj je bio ravan i bezoseajan i utoli o je delovao monije. Bio je to glas jed ne asne maj e instru tora oja se sa visine obraala a olit i; bio je to glas oji je Lusili stavljao do znanja da je vangiju jedna od onih oje otvoreno ustaju pro tiv proje ata sa golama. Taraza ju je upozorila: "Po u ae da te pridobije za svoje planove." "Jedanaest proma aja je dovoljno", dodade vangiju. Lusila prelete pogledom pre o vangijuinih zboranih crta lica, pomisliv i iz nenada: Mo da u i ja jednog dana biti stara i sme urana. Isto je ta o mogue da u i sama biti monica u Bene Geseritu. vangiju je bila omalena ena sa brojnim belezima starosti, steenim u izvr avan ju poslova Sestrinstva. Iz svojih arhivs ih prouavanja Lusila je znala da vangijui na uobiajena crna odora s riva mr avu figuru, oju je malo o i ada video osim njen ih pomonica u oblaenju i mu araca oji su je oploavali. vangijuina usta bila su iro a a donja usna stisnuta stara im borama oje su se poput lepeze s upljale u isturen u bradu. Njeno ophoenje odli ovalo se odseno u i osorno u oje su neupueni esto tumail ljutnju. Zapovednica tvrave Gamu bila je znatno zatvorenija osoba od veine asnih m aj i. Lusila ponovo po ele da je upoznata sa itavim opsegom proje ta sa golama. N o, Taraza joj je ipa dovoljno jasno u azala na osnovnu razdeobu: " vangiju ne tre ba verovati ada je posredi bezbednost gole." "Smatramo da su Tleila si sami, na svoju ru u, ubili veinu od prethodnih jedanaest", ree vangiju. "To bi samo po sebi trebalo da nam ne to govori." Prilagoavajui se vangijuinom dr anju, Lusila zauze miran stav gotovo bezoseajn og i e ivanja. "Ia o sam mnogo mlaa od tebe, vangiju, ja sam, ta oe, potpuna asna maj a ." Mogla je gotovo da oseti na sebi vangijuin napet, netremian pogled. vangiju je imala prili e da vidi Lusiline holografe, ali u ivom obliju ova e na je izazivala jo vei nemir. Utis ivaica najboljeg soja, van sva e sumnje. Potpuno Serija "Dina" (7)Herbert Fren JERETICI DINE Prevod: iv ovi Mirjana/Peri i Vu Herbert Fran HERETICS OF DUNE, 1984. plave oi, ne origovane bilo a vim soivima, davale su Lusili prodoran izraz oji se slagao sa njenim duguljastim, ovalnim licem. Sma nuta apuljaa crne aba-odore ot rivala je smeu osu svezanu u vrstu baretu oja se stepenasto spu tala niz lea. a ni naju togljenija odora nije mogla da pri rije Lusiline ras o ne grudi. Ona je bila izdana genets e linije poznate po svojim materins im svojstvima i ve je za Sest rinstvo rodila troje dece, od toga dva deteta sa istim mu arcem. Da - ljup a smeo osa ena sa bujnim grudima i materins om nastrojeno u. "Vrlo si rta na reima", ree vangiju. "To mi govori da te je Taraza upozoril a na mene." "Ima li razloga da veruje da e ubice po u ati da sma nu i ovog dvanaestog gol u?" upita Lusila. "Ve su po u ali." udno je oli o je re 'jeres' esto dolazila u svest pri razmi ljanju o vangiji, pomisli Lusila. Da li je moglo biti 'jeresi' meu asnim maj ama? inilo se da religi ozni prizvu ove rei odudara od osnovnog duha Bene Geserita. Ka o je moglo biti j ereti ih po reta meu osobama udru enim u dubo o manipulativnom stavu prema svim reli gioznim stvarima? Lusila prenese pa nju na golu, oji je upravo izvodio niz premeta opisujui i tav rug; zaustaviv i se ponovo se zagledao u dva posmatraa na parapetu. "Ka o samo ljup o to izvodi!" primeti vangiju podrugljivo. Stara i glas ni je mogao potpuno da sa rije unutra nju nasilnost. Lusila o rznu pogledom vangiju. Jeres. Ras olni tvo nije bilo prava re. Poja m protivljenja nije po rivao ono to se moglo osetiti od ove starije ene. Posredi je bilo ne to to je moglo da uzdrma Bene Geserit. Pobuna protiv Taraze, protiv Vrho vne asne maj e? Nezamislivo! Vrhovne maj e bile su odlivci pravljeni u vladars om alupu. Jednom, ada je Taraza najpre prihvatila tue mi ljenje i savet a potom don ela odlu u na svoju ru u, sestre su bile primorane na poslu nost. "Ovo nije vreme za stvaranje novih problema!" ree jo jednom vangiju. Bilo je jasno na ta misli. Ljudi iz Ra tr avanja sada su se vraali, a namere ne ih meu tim Izgubljenim predstavljale su pretnju po Sestrinstvo. Uva ene nalo nice - oli o je taj izraz zvuao slino onom: 'asne maj e!' Lusila se odva i na jedan opitni ora : "Ti, da le, misli da bi trebalo da se usredsredimo na problem Uva enih Nalo nica iz Ra tr avanja?" "Usredsredimo? Ha! One ne poseduju na e moi. Ne po azuju dovoljno razborito sti. Nisu vine upotrebi melan a. To je, upravo, ono to one ele od nas, na e znanje o zai nu." "Mo da", slo i se Lusila. Nije htela da prihvati ovo zdravo za gotovo. "Vrhovna maj a Taraza izgubila je pamet uzaludno tro ei vreme sa ovim bezvr ednim golom", dodade vangiju. Lusila outa. Proje at sa golom neumitno je ve dirnuo u staru ranu Sestrins tva. Mogunost, ma ar i veoma dale a, da bi mogle da stvore jo jednog Kvizac Hadera ha po retala je talase ljutitog straha irom njihovih redova. Paati se sa crvoli im ostacima Tiranina? To je bilo ranje opasno. "Ni ada ne bi trebalo da po aljemo tog golu na Ra is", promrmlja vangiju. " Ne a usnuli crvi poivaju." Lusila ponovo obrati pa nju na dea a golu. On je, u meuvremenu, o renuo lea v iso om parapetu na ome su stajale dve asne maj e, ali je ne to u njegovom dr anju go vorilo da zna da raspravljaju o njemu i da sada i e uje njihovu rea ciju. "Bez sumnje shvata da si pozvana ovamo do je on jo sasvim mlad", ree vangij u. "Ni ada jo nisam ula da je na ne om ta o mladom vr eno dubo o utis ivanje", saglasi se Lusila. U njenom tonu bilo je pone to od blagog samopodsmevanja; znala je da e to vangiju osetiti i pogre no protumaiti. Ve tina proizvoenja eljenog efe ta i s e to je nu no i lo s tim, bilo je ono to bi se moglo nazvati naizrazitijom osobeno u Bena Geserita. Upotrebi ljubav ali izbegni je - to sad sigurno misli vangiju. Analitia r e Sestrinstva znale su orene ljubavi. Istra ivale su to jo u prilino ranom razdob lju istorije Reda, ali se ni ada nisu usudile da je is oriste od onih na oje s u uticale. Dopusti ljubav ali uvaj je se, bilo je pravilo. Znaj da ona le i dubo o unutar ove ovog genets og s lopa, bezbednosne mre e oja osigurava produ avanje vrste . Valja je oristiti ada je neophodno, utis ujui odabrane pojedince (pone ad jed ne na druge) za ciljeve Sestrinstva, uz saznanje da e ta vi pojedinci biti spregn uti monim sponama te o pristupanim povr nom pogledu. Ne i sa strane mogu da opaze ta ve veze i sagledaju posledice, ali povezani e uve igrati prema nesvesnoj muzici. "Nisam htela da a em da je gre a izvr iti Utis ivanje od njega", napomenu va ngiju, pogre no protumaiv i Lusilino utanje. "inimo ono to nam je nareeno", ree Lusila pre orno. Ne a vangiju misli o tome to joj je volja. "Ti, da le, nisi protiv slanja ovog gole na Ra is", upita vangiju. "Pitam se da li bi istrajala u ta voj slepoj poslu nosti ada bi znala potpunu istinu?" Lusila dubo o uzdahnu. Da li je ovo bila prili a da sazna sve o proje tu sa golama Dan ana Ajdaha? "Na Ra isu postoji jedna devojica po imenu eana Bruf", nastavi vangiju. "U stanju je da ontroli e d inovs e crve." Lusila se potrudi da pri rije svoju zainteresovanost. D inovs i crvi. Ne ai -hulud. D inovs i crvi. Pe ani jaha oga je Tiranin preds azao onano se pojavio. "Ni ad ne govorim u prazno", dodade vangiju po to je Lusila nastavila da uti . Doista ne, pomisli Lusila. No, ti naziva stvar njenom opisnom ozna om, a ne imenom njenog mistinog znaenja. D inovs i crvi. Pri tom zapravo misli na Tiranina, Leta II, iji bes rajni san ao biser svesti ivi u sva om od tih crva. Ili smo, ba rem, navedeni da verujemo u to. vangiju po aza po retom glave prema dea u na travnja u ispod njih. "Misli l i da e njihov gola biti sposoban da utie na devojicu oja ontroli e crve?" "Najzad se ot rivamo", pomisli Lusila. Ali samo ree: "Ne oseam ni a vu pot rebu da odgovorim na to pitanje." "Ba si oprezna", primeti vangiju. Lusila se pogrbi a onda protegnu. Oprezna? Da, zaista! Taraza ju je upoz orila: " to se tie vangiju, mora delati rajnje oprezno ali hitro. Imamo na raspolaga nju veoma us u vremens u marginu u ojoj mo emo uspeti." Ali u emu? - pitala se Lusila. Ona pogleda sa strane vangiju. "Ne shvatam a o su Tleila si uspeli da ubiju jedanaest gola. Ka o su mogli da probiju na u od branu?" "Sada imamo ba ara", ree vangiju. Ton njenog glasa govorio je da ni sama ne veruje u to. Vrhovna maj a Taraza joj je re la: "Ti si Utis ivaica, Lusila. Kada doe na Gamu shvatie jedan deo plana. No, za izvr enje tvog zadat a nije neophodno da ti bud e poznata itava zamisao." "Pomisli na tro ove!" uzvi nu vangiju besno gledajui u pravcu gole oji je sada uao, up ajui busenje trave. Lusila je znala da tro ovi nisu bitni. Otvoreno priznanje neuspeha bilo j e mnogo va nije. Sestrinstvo ni a o nije smelo da prizna da je u stanju da pogre i. Ali injenica da je Utis ivaica pozvana vrlo rano - bila je bitna. Taraza je znala da e Utis ivaica to shvatiti i prepoznati deo plana. vangiju o atom ru om po aza na dete oje se ponovo vratilo svojoj usamljeni oj igri, trei i izvodei telesne ve be na travi. "Politi a", ree rat o. Nema sumnje da je u jezgru vangijuine jeresi le ala politi a Sestrinstva, p omisli Lusila. Deli atnost unutra njih razmirica mogla se izvesti iz injenice da je vangiju bila naimenovana za zapovednicu tvrave Gamu. Taraza je odbijala da postav lja na sporedne du nosti one oji su joj se suprotstavljali. vangiju se o renu i pogleda pravo u Lusilu. Bilo je reeno dovoljno toga. D ovoljno se ulo i bilo provereno umovima uve banim da dejstvuju na nivou svesti Bene Geserita. Kapitol je uz rajnju bri ljivost odabrao Lusilu. Lusila je osetila a o je starija ena pa ljivo ispituje, ali ne dopusti da to dota ne ono dubo o oseanje svrhovitosti na oje se sva a asna maj a mogla oslon iti u trenucima izuzetnih pritisa a. Evo. Ne a me gleda do mile volje. Lusila se o renu i podesi usta u blag osmeh, prelazei pogledom pre o slemena rova naspram njih. Tamo se u azao ne i uniformisan ove , naoru an te im lasers im pi toljem. Uput io je rata pogled prema asnim maj ama, a potom usredsredio pa nju na dete ispod n jih. "Ko je ono?" upita Lusila. "Patrin, ba arev najpouzdaniji pomoni . Pria se da je on samo ba arov posilni, ali treba biti slep i glup pa poverovati u to." Lusila pa ljivo osmotri ove a pre o puta njih. To je, da le, bio Patrin. Do morodac sa Gamua, re la joj je Taraza. Lino ga je ba ar odabrao za ovaj zadata . Bi o je mr av i plav, sada ve u dobu prestarom za vojni u slu bu. Ipa , ada su ba ara opoz vali iz penzije, on je zahtevao da mu Patrin bude desna ru a u vr enju ove du nosti. vangiju je zapazila a o je Lusila prenela pa nju sa Patrina na golu sa izr azom stvarne zabrinutosti. Da, a o je ba ar bio pozvan da uva ovu Tvravu, onda je go li pretila izuzetna opasnost. Lusila prozbori u iznenadnom uenju. "Pa... on je..." "Po naredbama Milesa Tega", ree vangiju, izre av i ba arovo ime. "Sva ova goli na igra je, zapravo, trening. Mi ii se moraju pripremiti za dan ada e biti ponovo v raen vlastitom biu." "Ono to on tamo izvodi nije prosta ve ba", primeti Lusila. Osetila je a o joj mi ii simpateti i reaguju na zapamene ve be iz vremena njene obu e. "Ovom goli us raujemo jedino arcanu Sestrinstva", objasni vaniju. "Gotovo sve ostalo u na em s ladi tu znanja mo e da bude njegovo." Ton glasa govorio je da ona to do raja osuuje. "Ni o, sigurno, ne veruje da bi ovaj gola mogao postati novi Kvizac Hade rah", primeti Lusila. vangiju samo slegnu ramenima. Lusila se dr ala potpuno mirno, razmi ljajui. Da li je bilo mogue da se ovaj g ola preobrazi u mu u verziju asne maj e? Da li je ovaj Dan an Ajdaho mogao da naui da proni ne pogledom tamo gde se to nijedna asna maj a nije usuivala. vangiju poe da govori glasom oji je podseao na re ee mrmljanje: "Svrha ovog p roje ta... one imaju opasan plan. Mogu da naprave istu gre u..." Zastala je. One, pomisli Lusila. Njihov gola. "Mnogo bih dala da tano saznam a va je uloga I sa i Ribogovornica u ovom e", primeti Lusila. "Ribogovornice!" vangiju zavrte glavom pri samoj pomisli na ostat e ens e vojs e oja je ne ad slu ila is ljuivo Tiraninu. "One veruju u istinu i pravdu." Lusila s naporom savlada iznenadnu stegnutost u grlu. vangiju se gotovo o tvoreno usprotivila. Ipa , bila je zapovednica ovog mesta. Pravilo je u ovom slua ju bilo jednostavno. Oni oji se suprotstavljaju proje tu moraju da ga nadziru a o bi mogli da ga pre inu na prvi zna nevolje. Dole na travnja u bio je istins i gola Dan ana Ajdaha. Uporeivanje elija i Istinozborci potvrdili su to. Taraza joj je re la: "Tvoja je du nost da ga naui ljubavi u svim njenim obli cima." "Ta o je mlad", ree Lusila ne s idajui oi sa gole. "Mlad, doista", slo i se vangiju. "Pa pretpostavljam da e za sada nastojati d a od njega produbi detinje odzive na materins u ljubav. Kasnije..." vangiju sle e r amenima. Lusila ne ispolji ni a vo oseanje. Jedna Bene Geserit se povinuje. Ja sam Utis ivaica. Ta o... Tarazina nareenja Utis ivaicama i specijalna obu a uslovljava li su sasvim odreen to dogaaja. Lusila se ponovo obrati vangijui: "Postoji ne o o izgleda ao ja i govor i mojim glasom. Ja utis ujem za nju. Mogu li znati o je to?" "Ne." Lusila utonu u utanje. Nije oe ivala ot rivanje, ali ne jednom joj je stav ljeno do znanja da upadljivo lii na stariju maj u Obezbeenja, Darvi Odrade. "Mlada Odrade", Lusila je ula ovo u vi e navrata. I Lusila i Odrade pripadale su, naravno , lozi Atreida, sa znaajnim udelom u pore lu Sioninih potoma a. Ribogovornice nis u imale monopol na ove gene. Ali Druga seanja jedne asne maj e, a i uz njihovu pra volinijs u sele tivnost i ograniavanje na ens u stranu, pru ala su va ne nazna e o veo ma iro om opsegu proje ta sa golama. Lusila, oja se na la u polo aju da zavisi od sv ojih is ustava D esi ine linosti sahranjene ne ih pet hiljada godina u pro lost genet s ih manipulacija Sestrinstva, sada oseti dubo strah od tog izvora. Ovde je u p itanju bio porodini obrazac. On je izazivao ta o sna no oseanje zle obi da Lusila n ehotino pribe e litaniji protiv straha, ao to su je uili prili om prvih uvoenja u obr ede Sestrinstva: "Ne smem da se bojim. Strah satire um. Strah je mala smrt, oja donosi p otpuno brisanje. Spremno u se suoiti sa strahom. Dozvoliu mu da pree pre o mene i r oz mene. A ada bude minuo, upraviu svoje unutra nje o o da mu osmotrim tragove. Al i tamo uda je strah prostrujao, nee ostati niega. Preostau samo ja. Lusili se povrati spo oj. Nasluujui pone to od svega ovoga, vangiju je dopustila da joj se budnost done le smanji. Lusila nije bila glupaa, ni a va specijalna asna maj a sa titulom bez po ria i jedva dovoljnim pedigreom da bi mogla da dejstvuje, bez dovoenja u nepril i u Sestrinstva. Sa Lusilom nije bilo ale i ne e rea cije nisu se mogle sa riti o d nje, a ni rea cije ne e druge asne maj e. Vrlo dobro, ne a onda sazna pun obim protivljenja ovom budalastom, opasnom proje tu! "Mislim da njihov gola nee ni do iveti da vidi Ra is", ree vangiju. Lusila pree pre o njenih rei. "Priaj mi o njegovim drugovima", zatra i ona. "On nema drugove; samo uitelje." "Kada u ih upoznati?" Nije s idala pogled sa naspramnog parapeta gde je s tajao Patrin zaludno oslonjen na jedan nis i stub sa te im lasers im pi toljem na g otovs. Lusila najednom shvati da je Patrin promatra. Patrin je, zapravo, bio por u a od ba ara. vangiju je oigledno to videla i razumela. Mi ga uvamo! "Pretpostavljam da je Miles Teg taj oga ta o silno eli da upozna ", ree vangi ju. "Izmeu ostalih." "Zar ne eli da najpre stupi u vezu sa golom?" "S njim sam ve stupila u vezu". Lusila limnu u pravcu zatvorenog dvori ta gde je dea ponovo stajao gotovo nepo retan i gledao prema njoj. "Ovaj je s lon r azmi ljanju." Lusila suzbi nevoljnu jezu, prepoznav i u vangijuinim reima i stavu spremnos t na silovito suprotstavljanje. Nije bilo ni najmanjeg nagove taja da se ovaj dea dole odli ovao i jednom pu om crtom. Do je Lusila ta o razmi ljala oblaci pre ri e sunce, to se ovde esto dogaalo u ove sate. Hladan vetar dunuo je unutra pre o zidova Tvrave, izazivajui ovitlace po dvori tu. Dea se o renuo i poveao brzinu svojih ve bi, podi ui toplotu tela ovom poja nom a tivno u. "Gde odlazi ada eli da bude sam?" upita Lusila. "Uglavnom u svoju sobu. Do sada je po u ao ne oli o opasnih be stava, ali smo ga u tome onano obeshrabrile." "Mora da vas veoma mrzi." "Sigurna sam u to." "Morau odnah da se time pozabavim." "Utis ivaica, zacelo, nema ni a vih sumnji u pogledu svojih sposobnosti d a pobedi mr nju." "Mislila sam na Geasu." Lusila uputi vangijui pogled oji je govorio sam za sebe. "udno je da ste dopustili da Geasa napravi ta vu gre u." "Ne me am se u normalno napredovanje obu e gole. A o se od ne e od njegov ih uiteljica javi prava ljubav prema njemu, to nije moj problem." "Privlaan dea ", primeti Lusila. Postojale su jo malo posmatrajui golu Dan ana Ajdaha u ve banju-igri. Obe asn e maj e za rat o posveti e misli Geasi, jednoj od prvih uiteljica dovedenih ovamo z bog proje ta sa golama. vangijin stav bio je jasan: Geasa je bila proma aj oji im je poslalo samo provienje. Lusila je jedino pomislila: vangiju i Geasa su mi ote ale zadata . Nijedna od ovih ena a ni za tren ne po aza do oje su mere ove misli po tvrivale njihovu odanost. Do je posmatrala dete u dvori tu, Lusila je poela da osea novo uva avanje za ono to je Tiranin Bogocar u stvari postigao. Leto II je upotrebljavao ovaj tip go le to om bezbrojnih ivotnih ve ova - ne ih tri hiljade godina, jednog za drugim. A Bogocar Leto II nije bio obina prirodna sila. Bio je najvei ru ilac u istoriji ovean stva, oji je sve prevrtao naglava e: dru tvene sisteme, prirodne i neprirodne mr nje , obli e vladavine, obrede ( a o zabranjene, ta o i obavezne), neslu bene i slu bene religije. Strahotna te ina Tiraninove strahovlade nije ostavila ni ta neobele eno, pa a ni Bene Geserit. Leto II nazivao je to 'Zlatnom Stazom', a ovaj tip gole Dan ana Ajdaha i mao je ista nutu ulogu u toj u asnoj strahovladi. Lusila je prouila izve taje Bene Ge serita, verovatno najbolje u vaseljeni. a i danas, na veini starih planeta Carstv a, novovenani parovi a ama rasipaju vodu na isto i zapad od sebe, de lamujui lo al nu verziju 'Ne a od ove rtve pote u nama Tvoji blagoslovi, o Bo e bes rajne moi i bes rajne milosti.' Ne ada su Ribogovornice i njihovo u roeno sve tenstvo imali zadata da silo m ire ova av pozdrav. Ali ova stvar je razvila vlastiti po reta i impuls, postajui svepro imajua, neodoljiva sila. a i najsumnjiaviji meu vernicima govorili su: "Pa, ne mo e da naudi." Bilo je to dostignue ome su se, uz oseaj nelagodnosti i strahopo tov anja, divili i najbolji religijs i in enjeri Misionarije Prote tive Bene Geserita. Tiranin je najbolje dos oio Bene Geseritu. A hiljadu i petsto godina od Tiranino ve smrti Sestrinstvo je i dalje bilo nemono da razmrsi sredi nji vor tog zastra ujueg d ostignua. "Ko je zadu en za dea ovu religijs u obu u?" upita iznenada Lusila. "Ni o", odgovori vangiju. "emu trud? Kada se u njemu probude prvobitna sean ja, imae vlastite ideje. Sa njima emo se pozabaviti te a o budemo morale." Dea je u meuvremenu ispunio vreme predvieno za telesno ve banje. Ne obazrev i se vi e nijednom na posmatrae sa parapeta, napustio je zatvoreno dvori te roz jedan i ro ulaz sa leve strane. Patrin, ta oe, napusti svoje stra ars o mesto ne pogledav i dve asne maj e. "Nemoj da te Tegovi ljudi zavaraju", ree vangiju. "Oni imaju oi i na temenu . Zna li da je Tegova maj a bila jedna od nas? On poduava golu stvarima o ojima j e najbolje ni ta ne znati." 2. E splozije su, ta oe, sabijanja vremena. Sve primetne promene u prirodnoj vaseljeni e splozivne su do izvesnog stepena i do odreene ta e gledanja; inae ih n e biste opazili. Glat a nepre idnost promene, usporena u dovoljnoj meri, protie a da je posmatra ne opa a, jer je raspon njegovog vremena pa nje suvi e rata . Stoga, v elim vam, uoio sam i promene oje vi ni ada ne biste primetili. Leto II ena, oja je obasjana jutarnjom svetlo u planete Kapitol stajala s druge str ane stola za ojim je sedela Vrhovna asna maj a Alma Mavis Taraza, bila je viso a i vit a. Duga a aba-odora oja ju je oblagala svetlucavim crnilom od ramena do p oda nije potpuno s rivala ljup ost ojom je njeno telo izra avalo sva u retnju. Taraza se nagnu u svojoj stolici i osmotri arhivs i relej oji je sa ete g life Bene Geserita proje tovao u plohu stola samo za njene oi. "Darvi Odrade", identifi ovao je e ran enu oja je stajala, a zatim se po javi e najva niji podaci iz biografije, oje je Taraza ve znala do tanina. E ran je sl u io na vi e naina - predstavljao je pouzdan podsetni Vrhovnoj majci, omoguavao joj d a malo dobije na vremenu za razmi ljanje do se inilo da posmatra podat e, a bio je i onaan arbitar u oli o bi ne to negativno is rslo u ovom razgovoru. Odrade je za Bene Geserit izrodila devetnaestoro dece, zapazi Taraza do joj je taj podata promicao pred oima. Sva o dete sa razliitim ocem. Ni ta neobino u tome, ali i najpa ljivije posmatranje moglo je jedino da po a e a o ta osnovna slu b a Sestrinstvu nije ras rupnjala Odradino telo. Crte njenog lica odavale su priro dnu otmenost izra enu u duga om nosu i ravnomerno uglastim jagodicama. Sve crte s u pljale su se nani e u uzanu bradu. Usta su joj, meutim, bila puna i obeavala su stra st oju je ona veoma bri ljivo zauzdavala. Mo emo uve da se oslonimo na gene Atreida, pomisli Taraza. Prozors a zavesa zalepr a iza Odrade i ona se osvrnu. Nalazile su se u Tar azinoj jutarnjoj sobi, malom i u usno name tenom prostoru u ra enom prelivima zelene boje. Jedino je potpuno bela boja psu-naslonjaa izdvajala Tarazu iz pozadine. Lun i prozori gledali su istono na vrt i travnja , a pozadinu prizora inile su udaljen e sne ne planine planete Kapitol. Ne di ui pogled Taraza ree: "Bilo mi je drago to ste i ti i Lusila prihvatile ovaj zadata . To mi je ola alo posao." "Volela bih da sam upoznala tu Lusilu", ree Odrade, spu tajui pogled povrh T arazine glave. Odradin glas zvuao je ao ne i ontraalt. Taraza se na a lja. "Nema potrebe. Lusila je jedna od na ih najboljih Utis i vaica. Obe ste, naravno, na istovetan nain liberalno uslovljene a o biste bile pr ipremljene za ovo." Bilo je neeg gotovo uvredljivog u Tarazinom nehajnom tonu i samo su navi e proiste le iz dugog dru enja slomile Odradin otpor. Shvatila je da je za to deli mino riva re 'liberalno'. Preci Atreida su na pominjanje te rei dizali bunu. Bilo je to ao da su se njena nagomilana ens a seanja suprotstavila nesvesnim pretposta v ama i neispitanim predrasudama s one strane poimanja. "Samo liberalni odista misle. Samo libneralni su intele tualni. Samo lib eralni shvataju potrebe svojih bli njih." Koli o po varenosti je le alo s riveno u toj rei, pomisli Odrade. Koli o je tajnog ega samo bilo potrebno da bi se ove oseao nadmono. Odrade se priseti da je Taraza, upr os nehatno uvredljivom tonu, upotreb ila ovaj izraz jedino u njegovom univerzalnom znaenju: Lusilino op te obrazovanje b ilo je bri ljivo planirano a o bi odgovaralo Odradinom. Taraza se udobnije smesti u naslonjau ali joj je pa nja i dalje bila vezana za e ran ispred nje. Svetlost sa istonih prozora padala joj je pravo na lice, st varajui sen e ispod nosa i brade. Taraza je bila sitna ena, jedva ne to starija od O drade. Njeno lice sauvalo je dosta od lepote oja ju je uinila najpouzdanijom za r asploavanje sa nezgodnim mu im partnerima. Lice joj je bilo duguljasto sa blago na gla enim obrazima. Crnu osu je vrsto povlaila unazad sa viso og ela oje je imalo pr ilino izra en vrh. Do je govorila, usta je otvarala u najmanjoj moguoj meri: izvanr edna ontrola po reta. Posmatraeva pa nja te ila je da se usredsredi na njene oi: neod oljivo plavetnilo. Sve je to veoma nali ovalo na a vu uglaenu mas u ojoj je mal o tog izmicalo to bi odavalo njena prava oseanja. Odrade shvati ta se rije iza trenutne poze asne maj e. Sva je prili a da e sada Taraza poeti da mrmlja samoj sebi u bradu. I odista, ao na mig, ova to poe da ini. Vrhovna maj a je razmi ljala do je sa veli om pa njom pratila izno enje biogr afs ih podata a. Mnoge stvari su zao upljale njenu pa nju. Ovo je za Odrade bila umirujua misao. Taraza nije verovala da postoji ne to poput blagona lone sile oja bdije nad sigurno u oveanstva. Misionarija prote tiva i namere Sestrinstva bilo je sve to je imalo va nosti u Tarazinoj vaseljeni. ta god d a je slu ilo tim namerama, pa a i mahinacije davno preminulog Tiranina, moglo se o ceniti ao dobro. Sve ostalo bilo je ravo: tuins im uljezima iz Ra tr avanja - poseb no onim povratni im potomcima oje su sebe nazivale 'Uva enim Nalo nicama' - nije se moglo verovati. ene Tarazinog soja, a i one asne maj e oje su joj se otvoreno sup rotstavljale u Savetu, predstavljale su rem Bene Geserita, jedina stvar oja je zaslu ivala poverenje. I dalje ne di ui glavu Taraza ree: "Uporeivanjem milenijuma pre Tiranina sa r azdobljem posle njegove smrti, uvia da je do lo do izuzetnog smanjenja veli ih ratni h su oba. Posle Tiranina, broj ta vih su oba pao je na manje od dva procenta u o dnosu na ranije razdoblje." "Koli o je to nama poznato", dobaci Odrade. Taraza sevnu oima prema njoj, a onda ponovo spusti pogled. " ta?" "Ne mo emo da a emo oli o je ratova voeno izvan na eg vido ruga. Raspola e li st atisti im podacima od ljudi iz Ra tr avanja?" "Naravno da ne." "Onda, hoe da a e da nas je Leto u rotio", ree izazovno Odrade. "Mo e i ta o da razume a o ti je volja". Taraza podvue ne to to je ugledala na e ranu."Zar ne bi jedan deo zahvalnosti trebalo da pripi emo na em voljenom ba aru Mile su Tegu?" upita Odrade. "Ili njegovim nadarenim prethodnicima?" "Mi smo odabrale te ljude", ree Taraza. "Ne uviam smisao ove rasprave o stvarima rata", ree Odrade. "Ka ve to veze ima sa na im sada njim problemom?" "Postoje ne i oji misle da bi nam se moglo dogoditi da se vratimo na us love iz vremena Tiranina, da a ao, uz veoma neprijatan pad." "Oh?" Odrade napui usne. "Vi e s upina meu na im Izgubljenim oji su se vratili prodaju naoru anje sva o me o eli ili mo e da ga upi." "Kon retno, ome?" upita Odrade. "Slo eno naoru anje se u znatnim oliinama prebacuje na Gamu, a gotovo je izv esno da Tleila si gomilaju ne a od gadnijih oru ja." Taraza se ponovo zavali u naslonjai i protrlja slepoonice. Prozborila je t ihim, bezmalo nesigurnim glasom: "Smatramo da donosimo odlu e od najveeg znaaja, oje proizilaze iz najuzvi enijih naela." Odrade je i ranije bila svedo ova vog raspolo enja, te upita: "Da li to n a a Vrhovna maj a sumnja u ispravnost Bene Geserita?" "Da li sumnjam? Oh, ne. Ali oseam nelagodnost. itavog ivota izgaramo za te viso o plemenite ciljeve, a ta na raju ot rivamo? Ot rivamo da su mnoge stvari ojima smo posvetile na e ivote proiza le iz beznaajnih odlu a. Trag njihovog pore la m o e se pratiti sve do elja za linom udobno u ili lagodno u, i one nemaju nieg zajedni o na im viso im idealima. Gotovo uve su posredi bili svetovni pra tini dogovori oji su zadovoljavali potrebe onih oji su mogli da donose odlu e." "ula sam te a o to naziva politi om nu no u", primeti Odrade. Usmeriv i ponovo pa nju na e ran, Taraza progovori glasom u ome se oseala vrs ta ontrola: "A o se institucionalizujemo u prosuivanju, onda smo na dobrom putu da uni timo Bene Geserit." "U mojoj biografiji nee ot riti beznaajne odlu e", ree Odrade. "Tragam za izvorima slabosti, za pu otinama." "Ni njih nee pronai." Taraza pri ri sme a . Prepoznala je ovu egocentrinu crtu: Odradin nain boc a nja Vrhovne maj e. Odrada je umela vrlo ve to da se pri azuje nestrpljivom, do se u stvari povlaila u bezvremeni to strpljenja. S obzirom na to da Taraza nije prihvatila mamac Odrade se predade spo oj nom i e ivanju - laganog daha, smirenog uma. Strpljenje je nai lo bez razmi ljanja o nj emu. Sestrinstvo ju je odavno nauilo a o da razdvoji pro lost i sada njost u istovre mene to ove. Mogla je, uz opa anje neposredne o oline, da odabira delie i odlom e s voje pro losti i pro ivljava ih ao da su se odvijali na platnu postavljenom pre o s ada njosti. Rad seanja, pomisli Odrade. Izvui neophodne stvari i ostaviti ih da poivaju . U lanjanje prepre a. Kada je sve drugo otupelo, jo je ostajalo njeno zamr eno det injstvo. Bila su vremena ada je Odrade ivela ao veina dece: u ui sa mu arcem i enom , oji su se, i a o nisu bili njeni roditelji nesumnjivo pona ali ao loco parenti s. I sva druga deca oju je tada poznavala ivela su u sliim situacijama. Imala su tate i mame. Pone ad je samo tata radio dale o od ue. Pone ad je samo mama izlaz ila radi svojih poslova. U Odradinom sluaju, ena je ostajala od ue i ni a va re edadilja nije uvala dete za radnog vremena. Mnogo asnije Odrade je saznala da je njena roena maj a dala pozama nu sumu novca da bi obezbedila ta ve uslove za svoje e ns o edo, oje je na taj nain bilo naprosto s riveno, ia o je stalno bilo pred oima . "Ona te rije od nas zato to te voli", objasnila joj je ta ena ada je Od rade dovoljno odrasla da bi mogla razumeti. "Zbog toga ni ad ne sme da ot rije da ti mi nismo pravi roditelji." Odrade je asnije saznala da ljubav nije imala ni a ave veze sa tim. asne maj e nisu delale iz ta o prozainih pobuda. A i Odradina roena maj a bila je sest ra reda Bene Geserita. Sve ovo ot riveno je Odradi u s ladu sa prvobitnim planom. Njeno ime: Od rade. Uve su je zvali Darvi, osim u sluajevima ada ja onaj oji ju je oslovljav ao bio razdragan ili ljut. Mladi prijatelji su to spontano s ratili na Dar. Sve, ipa , nije i lo u s ladu sa prvobitnim planom. Odrade se seala uzane p ostelje u prostoriji ojoj su vedrinu davale sli e ivotinja i fantastinih pejsa a na pastelno plavim zidovima. Bele zavese lepr ale su na prozoru od blagih prolenih i letnjih povetaraca. Odrade je pamtila s a anje po uzanoj postelji - udesno srene i gre, gore, dole, gore, dole. Mnogo smeha. Ru e je epa e u polus o u i vrsto je prigrl i e. Bile su to ru e jednog mu arca. O ruglo lice sa malim br ovima oji su je goli cali do hihotanja. Krevet je udario u zid ada je s oila i od tog po reta na zidu se stvori e urezi. Odrade se u ovom asu poigravala svojim seanjima i nije joj se dalo da ih o dbaci u bunar racionalnosti. Belege na zidu. Belege smeha i radosti. Ka o su mal e bile, a oli o su mnogo znaile. udno je oji o je u poslednje vreme sve vi e razmi ljala o tati. Nisu sva sean ja bila srena. Bilo je trenuta a ada je on bio tu no ljut i opominjao mamu da se ' ne upetljava suvi e'. Imao je lice oje je odavalo brojne nelagodnosti. Glas mu je liio na lajanje, naroito ada je bio ljutitog raspolo enja. Mama bi hodala na prsti ma, sa oima punim brige. Odrade je oseala brigu i strah i zamerala je to tom mu arc u. ena je najbolje znala a o da postupa s njim. Poljubila bi ga u potilja , pogl adila mu obraz i apnula u uvo. Ova drevna 'prirodna' oseanja zahtevala su od analitiar e-nadzornice iz re da Bene Geserita puno rada sa Odrade pre nego to su bila odstranjena. Ali a i sad a bilo je tetnih ostata a oje je trebalo razabrati i odbaciti. a i sada Odrade j e znala da sve to nije nestalo. Posmatrajui a o Taraza sa veli om bri ljivo u prouava biografs e zabele e, Odra de se pitala da li je to bila ona pu otina oju je Vrhovna maj a ugledala. Sva a o da su se do sada uverile da sam u stanju da izaem na raj sa osean jima iz tog ranog razdoblja. Sve je to bilo ta o davno. Pa ipa , morala je priznati da seanje na onog mu arca i onu enu poiva u njoj, vezano ta vom silom da mo da ni ada nee biti potpuno i zbrisano. Posebno na mamu. asna maj a in extremis oja je rodila Odrade smestila ju je na s rovito m esto na Gamuu iz razloga oji je Odrade sada sasvim dobro shvatila. Odrade joj z bog toga nije prebacivala. Bilo je to neophodno da bi obe pre ivele. Te oe su nastal e iz injenice da je pomaj a pru ila Odradi ono to veina maj i pru a svojoj deci, ono u t a Sestrinstvo nije imalo ni trun e poverenja - ljubav. Kada su se asne maj e onano pojavile, pomaj a se nije opirala oduzimanju svog deteta. Do le su dve asne maj e u pratnji s upine mu ih i ens ih nadzorni a. Kas nije je Odrade dugo po u avala da razume znaenje tog bolnog trenut a. Ona ena je u d ubini du e znala da e dan rastan a doi. Bilo je samo pitanje vremena. Pa ipa , budui da su dani prerastali u godine - s oro est standardnih godina - ena se usudila da gaji nadu. A onda su do le asne maj e, sa svojim nezgrapnim pomonicima. One su sve vrem e naprosto e ale do nije postalo bezbedno, to jest do se nisu uverile da nijeda n lovac nije saznao da je ovo bila Bene Geserit - planirani potoma loze Atreida . Odrade je videla a o njenoj pomajci daju veli i iznos novca. ena je baci la novac na pod. Ali nijedanput nije podigla glas u zna protesta. Odrasli oji su sudelovali u toj sceni znali su na ojoj strani le i mo. Prizivajui ta zgusnuta oseanja, Odrade je u svesti jo mogla da vidi a o ena seda u stolicu sa ravnim naslonom pored prozora oji je gledao na ulicu, a o s e uuruje u njoj i poinje da se ljulja napred, nazad, napred, nazad. Pri tom, nije da vala glasa od sebe. asne maj e su upotrebile Glas i svoje znamenite tri ove uz di m opojnih trava i razoru avajue prisusvo da bi namamile Odrade u ola oja su ih e a la na ulici. "Bie samo za rat o, poslala nas je tvoja prava maj a." Odrade je osetila la , ali ju je radoznalost golicala. Moja prava maj a. Njeno poslednje vienje ene oja je do tada za nju bila jedini znani ens i r oditelj bila je upravo ta sli a prili e pored prozora oja se ljulja napred-naza d sa izrazom jada na licu i ru ama obavijenim o o vlastitog tela. Kasnije, ada je Odrade pominjala povrata pomajci, ta zapamena verzija v e je bila ugraena u va nu pou u Bene Geserita. "Ljubav vodi u jad. Ljubav je veoma drevna sila, oja je imala svrhu u s voje vreme, ali vi e nije bitna za opstana vrste. Setimo se gre e one ene, njenog b ola." Sve negde do osamnaeste godine Odrade se smirivala sanjarenjem. Ona je z aista nameravala da se vrati po to postane prava asna maj a. Htela je da se vrati i pronae tu enu oju je volela, da je pronae ia o ova nije imala ni a vo drugo ime d o 'mama' i 'Sibija'. Odrade se seala smeha starijih prijatelja oji su tu enu zval i Sibija. Mama Sibija. Sestre su, meutim, saznale za ova sanjarenja i istra ile njihov izvor. To j e, ta oe, odmah ugraeno u odgovarajuu pou u. "Sanjarenje je prvi vid buenja onog to zovemo istovremenim to ovima. Ovo j e, opet, va no sredstvo racionalnog mi ljenja. Uz njegovu pomo mo e da razbistri um, prip remiv i ga za bolje razmi ljanje." Istovremeni to ovi. Odrade se usresredi na Tarazu oja je sedela za stolom jutarnje sobe. Tr auma iz detinjstva mora da je bila bri ljivo pohranjena u re onstruisanom mestu sea nja. Sve se to zbilo dale o odatle, na Gamuu, planeti oju su ljudi Dana ponovo sazdali posle Vremena gladi i Ra tr avanja. Narod Dana, odnosno Kaledana u to doba . Odrade se vrsto uhvatila racionalnog mi ljenja oristei zastoj Drugih seanja oja s u preplavila njenu svest za vreme zains e agonije ada je stvarno postala prava as na maj a. Istovremeni to ovi... filter svesti... Druga seanja. Koli o su mona bila orua oja joj je Sestrinstvo podarilo! Ka o opasna orua ! Svi oni drugi ivoti le ali su odmah tamo iza zastora svesti, ao orua opastan a, a ne nain zadovoljavanja nehajne radoznalosti. Taraza ponovo progovori, prevodei izvode iz materijala oji je promicao p red njenim oima. "Premnogo traga po svojim Drugim seanjima. To ti oduzima energiju, oju bi trebalo bolje uvati." Vrhovna maj a uzdi e svoje potpuno plave oi i prodorno pogleda Odrade. "Pon e ad ide do samog ruba telesne izdr ljivosti. To te mo e odvesti u preranu smrt." "Oprezna sam sa zainom, maj o." "Pa i treba da bude ! Telo mo e da podnese samo onoli o melan a, oli o je u s tanju da prodre u svoju pro lost!" "Jesi li prona la moju pu otinu?" upita Odrade. "Gamu!" Jedna re, ali ipa itava beseda. Odrade je to znala. Neizbe na trauma onih izgubljenih godina na Gamuu. One su bile odvraanje oje je trebalo is oreniti i uiniti ga racionalno prihvatljivim . "Ali ja sam poslata na Ra is", ree Odrade. "I postaraj se da se seti na eg aforizma o umerenosti. Seti se o si!" Taraza se jo jedanput na e prema e ranu. Ja sam Odrade, pomisli Odrade. U olama Bene Geserita, gde su se vlastita imena la o gubila, proziv a je bila vr ena po prezimenima. Prijateljice i poznanice usvojile su navi u ori enja pr ezimena iz proziv e. Rano su nauile da je deljenje tajnih ili linih imena bilo pra staro sredstvo zadobijanja na lonosti druge osobe. Taraza, starija za tri razreda od Otrade, bila je zadu ena da 'dovodi u re d mlae devoj e'; izraz sraunatog dru enja oje su budnim o om motrile uiteljice. 'Dovoenje u red' podrazumevalo je odreenu meru gospodarenja nad mlaima, ali je ta oe u ljuivalo preno enje izvesnih bitnih saznanja oja su se bolje uila od ne og s im ste bili gotovo na ravnoj nozi. Taraza, oja je imala uvid u podat e o pro losti svoje tienice, poela je da zove mladu devoj u 'Dar'. Odrade je uzvratila, o slovljavajui Tarazu sa 'Tar'. Dva imena bila su veoma srodna - Dar i Tar. a i po to su ih asne maj e sluajno ule i pre orile zbog toga, povremeno im se dogaalo da napr ave oma u, ma ar samo iz zabave. Odrade, gledajui pa ljivo nadole u Tarazu, ree rat o: "Dar i Tar." Ivice Tarazinih usta izvi e se u osmeh. " ta to ima u podacima o meni sa im se ve vi e puta nisi upoznala?" upita Odra de.Taraza se zavali i sae a da se psu-naslonjaa prilagodi novom polo aju tela. Polo i zatim s lopljene ru e na plohu stola i podi e pogled prema mlaoj eni. Ne mnogo mlaoj, zapravo, pomisli Taraza. Jo od ole, meutim, Taraza je razmi ljala o Odradi ao o ne om o je u potpun osti sme ten u mlau starosnu s upinu, stvarajui na taj nain jaz oji ni a vo protican je vremena nije moglo da premosti. "Uobiajena ontrola na poet u posla, Dar", ree Taraza. "Proje at je poodma ao od poet a", primeti Odrade. "Ali tvoje ue e u njemu poinje sada. Inae, upu tamo se u jedan ta av poeta a a ni ada ranije nije preduziman." "Hou li sada saznati itav plan sa ovim golom?" "Ne." Ta o je to bilo. Ia o je sve i lo u prilog raspravi na viso om nivou i 'po trebi da se zna', sve je to poni atavala jedna re. Ali Odrade je shvatala. Postojao je jedan organizacioni propis oji je doneo prvobitni Kapitol Bene Geserita i oji je, uz veoma male izmene trajao milenijumima. Odeljenja Bene Geserita bila s u ispresecana vrstim horizontalnim i verti alnim pregradama, podeljena u izolovan e s upine oje su se sticale u jedinstvenoj omandi jedino ovde na vrhu. Ru ovoen je du nostima (itaj: poverenim ulogama) obavljano je unutar odvojenih elija. A tivni lanovi unutar jedne elije nisu poznavali pripadni e drugih paralelnih elija. Ali ja znam da je asna maj a Lusila u jednoj paralelnoj eliji, pomisli Odr ade. To je logian odgovor. Prepoznala je ovu neminovnost. Bilo je to staro ustrojstvo preuzeto iz i s ustava tajnih revolucionarnih udru enja. Bene Geserit su uve videle sebe ao st alne revolucionar e. Bila je to trajna revolucija prigu ena jedino za vreme vladav ine Tiranina, Leta II. Prigu ena, ali ne i s renuta ili zaustavljena, opomenu se Odrade. "Da li u onome to treba da uini ", upita iznenada Taraza, "osea bilo a vu nep osrednu pretnju Sestrinstvu?" Bilo je to jedno od Tarazinih osobenih pitanja, na oja je Odrade nauila da odgovara iz titraja nemog instin ta oji se te na nadno mogao uobliiti u rei. Ona hitro odgovori: "A o propustimo da delamo, to je gore." "Imamo razloga da verujemo da e biti opasnosti", objasni Taraza. Govorila je suvim, dale im glasom. Taraza nije volela da priziva ovu Odradinu sposobnost . Mlada ena je posedovala dragocen instin t za ot rivanje pretnji Sestrinstvu. On je poticao od sna nog uticaja iz njene genets e linije, naravno - Atreida sa njih ovim opasnim nadarenostima. U Odradinom dosjeu rasploavanja nalazila se posebna n azna a: "Bri ljivo ispitati sve izdan e." Dvoje od tih izdana a je potajno usmreno. Ne bi trebalo da budim Odradin dar sada, a ni za trenuta , pomisli Taraz a. No, pone ad je is u enje bilo veli o. Taraza u lopi proje tor u plohu stola i zagleda se u praznu povr inu, re a v i: "a i a o pronae savr enog mu og partnera, ne sme da se spaja s njim bez na e dozv o si dale o od nas." "Gre a moje roene maj e", ree Odrade. "Gre u tvoje roene maj e trebalo je utvrditi jo do se parila!" Odrade je ovo inila i ranije. Postojala je ta stvar u vezi s Atreidima o ja je zahtevala najbri ljiviji nadzor Gospodarica rasploavanja. Re je bila o sirovoj nadarenosti, naravno. Ona je znala za tu sirovu nadarenost, tu genets u silu o ja je proizvela Kvizaca Haderaha i Tiranina. Ipa , za im su sada tragale Gospodar ice rasploavanja? Da li je njihov pristup bio prete no negativan? Ne dozvoliti vi e r oenja! Ona ni ad nije videla nijednu od svojih beba, po to su bile roene, to nije nar oito neobina stvar za Sestrinstvo. Ta oe, ni ad nije videla nijedan podata iz vlas titog genets og dosjea. I na ovom polju Sestrinstvo je dejstvovalo uz oprezno ra zdvajanje moi. A one ranije zabrane na moja Druga seanja! Ot rila je prazne prostore u svojim seanjima i otvorila ih. Verovatno da su jedino Taraza i mo da dve druge savetnice (najverovatnije Belonda i jo jedna sta rija asna maj a) imale uvid u osetljive podat e o rasploavanju. Da li su se Taraza i ostale odista za lele da e pre umreti nego odati pov erljive podat e ne om sa strane? Postojao je, najposle, taan obred nasleivanja u o li o bi se desilo da ne a ljuna asna maj a umre dale o od sestara bez prili e da im preda ivote zaprtene u njoj. Ovaj obred je primenjivan mnogo puta za Tiraninov e vlade. U asno razdoblje! Kad se samo pomisli da su revolucionarne elije Sestrinst va za njega bile sasvim prozirne! udovi te. Znala je da njene sestre ni ad nisu zav aravale sebe da se Leto II uzdr ao od uni tenja Bene Geserita zbog ne e dubo o usaene odanosti prema svojoj babi, gospi D esi i. Jesi li tu, D esi a? Odrade je osetila ome anje dubo o u sebi. Gre a jedne asne maj e: "Dopustil a je sebi da se zaljubi!" Ta o mala stvar, a oli o ogromne posledice. Tri i po hiljade godina tiranije! Zlatna staza, bes onanost? ta je sa izgubljenim megatrili onima nestalim u Ra tr avanju? Ka vu pretnju predstavljaju Izgubljeni oji se sada vraaju? Kao da ita Odradine misli, to je izgleda pone ad i inila, Taraza ree: "Ra tr a ni su odmah tu... samo e aju da se pojave." Odrade je ula sve do aze. Opasnost s jedne strane, a s druge ne to magnets i privlano. Ta o mnogo velianstvenih nepoznanica. Sestrinstvo sa svojim talentima bru enim melan om to om milenija - ta bi ono moglo da uini sa ta vim neis ori enim izvori ma oveanstva? Pomislimo na bezbrojne gene tamo izvan! Pomislimo na potencijalne ta lente oji slobodno lebde u vaseljenama gde mogu biti zauve izgubljeni! "Nedostata znanja je ono to priziva najvee strahove", ree Odrade. "I najvee ambicije", odvrati Taraza. "Znai, idem na Ra is?" "Kad doe as. Smatram da si dorasla tom zadat u." "Inae me ne bi rasporedila na njega." Bila je to jedna stara razmena rei izmeu njih, oju su upra njavale jo u ols im danima. Taraza je, meutim, shvatila da u to nije u la svesno. Njih dve povezival o je premnogo seanja: Dar i Tar. Morae da se uva toga. "Zapamti ome si odana", napomenu Taraza. 3.Analiza Bene Geserita Sa svog mesta u dvori tu, a i ad je izgledalo da to ne ini, Dan an Ajdaho nije odvajao pa nju od posmatraa iznad sebe. Tu je, sva a o, bio i Patrin, ali Patr ina nije uzimao u obzir. asne maj e pre o puta Patrina bile su predmet njegovog p osmatranja. Videv i Lusilu, pomislio je: To je nova. Ova misao ga je ispunila plim om uzbuenja, oje je is alio u ponavljanju telesnih ve bi. O onao je prva tri stava ve be-igre oju mu je zadao Miles Teg, neodreeno sv estan da e Patrin izvestiti o tome a o ih je izveo. Dan anu su se dopadali Teg i stari Patrin, a slutio je i da je to oseanje uzajamno. to se tie ove nove asne maj e - njeno prisustvo nagove tavalo je zanimljive promene. Kao prvo, bila je mlaa od ostalih. Pored toga, ova nova nije po u avala da sa rije oi, to je bio prvi zna nje ne pripadnosti Bene Geseritu. Njegovo prvo vienje vangijue stavilo ga je nasuprot oiju s rivenih iza onta tnih soiva, oje su podra avale zenice neovisni a i pomalo za rvavljene beonjae. uo je od jedne a olit e u Tvravi da su vangijuina soiva ta oe po pravljala 'astigmatizam prihvaen u njenoj genets oj liniji ao umerenu cenu razme ne za druge valitete oje ona prenosi svojim izdancima'. U to vreme veina ovih opas i Dan anu je bila nerazumljiva, no on je poseg nuo za obja njenjima u biblioteci Tvrave, obja njenjima oja su bila i os udna i veom a ograniena po sadr aju. Sama vangiju izbegavala je sva njegova pitanja o ovom predmPostojanje ne-brodova otvara mogunost uni tavanja itavih . Ne i veli i predmet, asteroid ili slino, mogao bi se poslati na e mogue, uz pomo se sualnog prevrata o renuti ljude jedne protiv naoru ati da se meusobno uni te. ini se da su Uva ene Nalo nice ici.planeta bez odmazde planetu. Ta oe j drugih, a onda ih s lone ovoj potonjoj tehn etu, ali asnija pona anja njegovih uiteljica govorila su mu da ju je to ljutilo. K rajnje tipino, is aljivala je bes na drugima. Ono to ju je, slutio je, stvarno uznemiravalo, bilo je njegovo nastojanje da sazna da li mu je ona maj a. Ve du e vremena Dan an je znao da je ne to posebno. Postojala su mesta u zamr e nom o rilju ove Tvrave Bene Geserita ojima mu nije bio dozvoljen pristup. Ali on je ot rio tajne puteve da izbegne ove zabrane i esto je zurio roz debeli plaz i otvorene prozore u stra are i iro a prostranstva ra i enog terena oji je po potrebi mog ao biti 'po riven' una rsnom vatrom iz strate i rasporeenih betons ih bun era. Lino ga je Miles Teg poduavao o znaaju rasporeivanja vatrenih polo aja za una rsnu vatru. Sada se ova planeta zvala Gamu. Ne ada je bila poznata ao Giedi I, ali joj je ove po imenu Gurni Hale promenio ime. Sve je to bila drevna istorija. Do sadne stvari. U planetnom talogu jo se zadr avao slab miris gor og ulja iz njenih p re-danijans ih dana. Uiteljice su joj objasnile da su joj hiljade godina posebnog saenja promenile prea nji li . Mogao je da vidi deo te promene sa Tvrave. ume etinara i drugog drvea o ru avale su ih odasvud. I dalje potajno motrei na dve asne maj e, Dan an je izveo niz premeta. Do se retao, napinjao je svoje gip e mi ie ba ao to ga je Teg uio. Teg ga je, ta oe, uputio u sistem odbrane planete. Gamu je bio o ru en orbi talnim ontrolnim monitorima ije su posade li ene porodica. Porodice su ostajale na Gamuu, ao taoci oji su obezbeivali budnost tih orbitalnih stra ara. Negde izmeu l etelica i svemira lebdele su ne-letelice ije su posade u celosti bile sastavljene od ba arovih ljudi i sestara Bene Geserita. "Ne bih se primao ove du nosti bez neograniene ontrole nad svim odbrambeni m merama", objasnio je Teg. Dan an je shvatio da je on bio 'ova du nost'. Tvrava je slu ila njegovoj za tit i. Tegovi orbitalni monitori, u ljuujui i ne-letelice, titile su, pa , Tvravu. Sve je to bio deo vojnog obrazovanja oje je Dan anu na ne i nain bilo bl is o. Jo do je uio a o se naizgled ranjiva planeta brani od napada iz svemira, z nao je ada je ta va odbrana propisno postavljena. Kao celina, bilo je to izuzet no slo eno, a o su se inioci dali razabrati i razumeti. Postojalo je, na primer, ne pre idno nadziranje atmosfere i rvnog seruma itelja Gamua. Su -le ara na platnom spis u Bene Geserita bilo je na sve strane. "Bolesti su oru je", govorio je Teg. "Na a odbrana protiv bolesti mora da bu de tanano pode ena." Teg je poesto grdio pasivnu odbranu. Nazivao ju je 'proizvodom opsadnog m entaliteta oji je od davnina poznat po tome to stvara pogubnu slabost'. Kad god je Teg davao vojna uputstva, Dan an je pa ljivo slu ao. Patrin i zap isi iz bibliote e potvrivali su injenicu da je mentat ba ar Miles Teg bio uveni vojs ovoa Bene Geserita. Patrin je esto priao o njihovoj zajedni oj vojni oj slu bi i uve j e Tega pri azivao ao juna a. "Po retljivost je lju vojnog uspeha", govorio je Teg. "U oli o si o ovan tvravom, pa ma ar to bila i itava planeta-tvrava, u rajnjoj liniji si ranjiv." Teg nije mnogo mario za Gamu. "Vidim da ve zna da se ovo mesto ne ad zvalo Giedi I. Har oneni oji su ov de vladali nauili su nas ne oli im stvarima. Zahvaljujui njima ste li smo potpunij a saznanja o tome oli o ljuds a bia mogu da postanu zastra ujue o rutna." Prisetiv i se ovih rei, Dan an opazi da dve asne maj e oje su ga posmatrale sa parapeta oigledno razgovaraju o njemu. Jesam li du nost i za ovu novu? Dan an nije voleo da ga promatraju i nadao se da e mu ova nova dozvoljava ti da povremeno bude bez nadzora. Nije delovala posebno ruto. Nije liila na vangi ju. Nastavljajui ve be Dan an ih je vremens i podesio ritmu letve oju je u se bi izricao: Pro leta vangiju! Pro leta vangiju! Mrzeo je vangiju od svoje devete godine - ve etiri godine. Ona ne zna za mo ju mr nju, mislio je. Verovatno je zaboravila sve u vezi sa dogaajem oji je tu mr nj u zapalio. Jedva da je imao devet godina ada je uspeo da se provue roz unutra nji ob ru stra ara i prodre u tunel oji je vodio do jednog od betons ih bun era. U tunelu se oseao miris gljiva. Prigu ena svetla. Memla. Zurio je roz proreze za bun ers a oru ja ada su ga onano uhvatili i najurili u sredi te Tvrave. Zbog ovog be stva vangiju mu je oitala strogu bu vicu. Do iveo ju je ao ned ostupnu i preteu osobu ija su se nareenja morala slu ati. Jo je ta o razmi ljao o njoj, ia o je od tada saznao za zapovedni i Glas Bene Geserita, glasovnu ve tinu oja je bila u stanju da slomi volju i najtvreg neobuenog slu aoca. Ona se mora poslu ati. "Prouzro ovao si disciplins o a njavanje cele stra ars e jedinice", re la j e vangiju. "Bie o tro a njeni." Ovo je bio najstra niji deo nau a. Dan anu su se sviali ne i meu stra arima i povremeno je svojim smehom i prevrtanjem uspevao da namami pojedince u igru. Nje gov nesta lu , provlaenje u bun er, na odio je njegovim prijateljima. Dan an je znao ta znai biti a njen. Pro leta vangiju! Pro leta vangiju...! Posle vangijuine pridi e, Dan an je odjurio do svoje tada nje glavne instru tor e, asne maj e Tamalane, jo jedne sme urane starice hladnog i nepristupanog dr anja sa belosne nom osom iznad uzanog lica na ome je o a izgledala ao tavljena. Zatra i o je da mu Tamalane a e a va e biti azna za stra are. Tamalane je utonula u iznenau jue zami ljeno stanje, a onda je prozborila glasom oji je podseao na struganje pes a po drvetu. "Kazne? Da, da." Nalazili su se u maloj uionici do prostranije dvorane za ve banje u oju je Tamalane odlazila sva o vee da pripremi asove za naredni dan. Ovo mesto bilo je p uno mehurastih i alemastih oitavaa i drugih slo enih pomagala za s ladi tenje podata a i njihovo ori enje. Dan anu se ovo mesto dale o vi e svialo od Bibliote e, ali mu n ije dozvoljeno da tu ulazi nepozvan. Prostorija je bila jar o osvetljena brojnim lebdeim sjajnim uglama. Kada je upao, Tamalane je pre inula pripremanje zadata a i o renula se prema vratima. "Kada su u pitanju na e najvee azne uve se primenjuje pone to od rtvenog ban eta." "Ban eta?" zbunjeno je odvratio Dan an. Tamalane se sasvim o renula na svojoj obrtnoj stolici i pogledala ga pra vo u oi. Njeni ao od eli a zubi blistali su u sjajnoj svetlosti. "Istorija je ret o bila blagona lona prema onima oji se moraju azniti", ree ona. Dan an se trgnuo na re 'istorija'. Bio je to jedan od Tamalaninih zna ova . Nameravala je da mu odr i predavanje, jo jedno dosadno predavanje. "Kazne Bene Geserita ne mogu se zaboraviti." Dan an se usredsredi na Tamalanina stara a usta, osetiv i najedanput da ona govori iz linog bolnog is ustva. Pru ala mu se prili a da sazna ne to zanimljivo! "Na e azne sadr e neizbe nu pou u", ree Tamalana. "Ona je mnogo te a od samog bo la." Dan an je seo na pod do njenih nogu. Iz ovog ugla Tamalane je izgledala ao zloslutna spodoba zaodenuta u crno. "Mi ne a njavamo ta o to izazivamo rajnju patnju", ree ona. "To je rezervi sano za prola enje asnih maj i roz zain." Dan an limnu. Zabele e u biblioteci govorile su o 'zains oj agoniji', taj anstvenom is u enju u ome su se stvarale asne maj e. "Najvee azne su, pored svega, i bolne", ree ona. "One su, ta oe, emocional no bolne. Ocenjujemo da su oseanja izazvana aznom uve izraz po ajni ove najvee s labosti, te na taj nain osna ujemo a njenog." Njene rei ispunile su Dan ana nejasnim strahom. ta su uinili njegovim stra ar ima? Nije mogao ni ta da a e, no nije bilo ni potrebe. Tamalane nije zavr ila. "Na raju a njavanja uve dolazi jedna poslastica", ree ona i pljesnu ru a ma po olenima. Dan an se namr tio. Poslastica? To je bio odista deo ban eta. Ka o je ban et mogao biti azna? "To nije pravi ban et ve samo ideja ban eta", ree Tamalane. Ru om nali na and u opisala je rug u vazduhu. "Dolazi poslastica, da le ne to potpuno neoe ivano . Po ajni misli: Ah, onano mi je opro teno! Razume li?" Dan an zavrte glavom. Ne, nije razumeo. "To je slast trenut a", ree ona. "Pro ao si roz sve delove bolnog ban eta i do ao si do raja ada mo e neim da se nasladi . Ali! Upravo do se naslauje , nailazi n dasve bolan trenuta , prepoznavanje, razumevanje da na raju nema zadovoljstva. Ne, odista. To je rajnja patnja najvee azne. Time se za ljuuje pou a Bene Geseri ta." "Ali ta e uiniti onim stra arima?" Dan anu su se gotovo otele ove rei. "Ne umem da a em a vi e biti odreeni inioci pojedinane azne. Nije ni potreb no da to znam. Mogu ti jedino rei da e biti razliiti za sva og od njih." Tamalane nije elela ni ta vi e da prozbori o ovome. Vratila se pripremanju za data a za sutra nji dan. "Nastaviemo sutra", ree ona, "sa poduavanjem a o da uhvati i zvore razliitih naglasa a govornog Galaha." Ni o drugi, a ni Teg i Patrin, nije eleo da odgovori na njegova pitanja o azni. Pa i sami stra ari, ada ih je posle svega video, odbijali su da govore o is u enju roz oje su pro li. Ne i su osorno reagovali na njegove predloge, a nijed an vi e ni ad nije hteo da se igra sa njim. Meu a njenima nije bilo ni trun e pra tanj a. To je ma ar bilo jasno. Pro leta vangiju! Pro leta vangiju!... Tada se zaela njegova dubo a mr nja prema njoj. Sve te stare ve tice bile su obuhvaene mr njom. Da li e i ova mlada biti ista ao stare? Pro leta vangiju! Kada je upitao vangiju: "Za to si morala da ih azni ?" vangiju se premi ljala n e o vreme pre no to mu je odgovorila: "Ovde na Gamuu ti preti opasnost. Ima ljudi oji ti ele nesreu." Dan an nije pitao zbog ega. Bila je to jo jedna oblast u ojoj njegova pit anja nisu dobijala odgovore. a ni Teg nije hteo da mu odgovori, ia o je samo Teg ovo prisustvo govorilo da je ta opasnost injenica. Ipa , Miles Teg bio je mentat oji je morao znati mnoge odgovore. Dan an je esto viao a o oi starog ove a blistaju do su mu misli bile dale o. Ali nije bi lo mentatovog odgovora na ta va pitanja ao to su: "Zbog ega smo ovde na Gamuu?" "Od oga me titi ? Ko eli da mi naudi?" "Ko su mi roditelji?" Ova va pitanja doe ivao bi mu ili bi pone ad Teg promumlao: "Ne mogu da ti odgovorim." Od bibliote e nije bilo vajde. Ot rio je to ada mu je bilo osam godina. U to vreme glavni instru tor mu je bila gre na asna maj a po imenu Luran Geasa - n e ba ta o stara ao vangiju, ali dobrano zama la u godine: imala je pre o stotinu, u sva om sluaju. Na njegova pitanja bibliote a mu je pru ala podat e o Gamu/Giedi I, o Har onenima i njihovom padu, o razliitim su obima oje je Teg ao vojni zapovedni re a vao. Nijedna od tih bita a nije bila pri azana ao posebno rvava; ne oli o ome ntatora je u azivalo na Tegovu 'izvanrednu diplomats u sposobnost'. No, jedan po data vodio je sledeem, ta o da je Dan an saznao o vremenu Bogocara i njegovom o ri enju vlastitog naroda. To razdoblje sedmicama je zao upljalo Dan anovu pa nju. Pro na ao je jednu staru artu i proje tovao ju je na i ni zid. Komentatorovi natpisi sve doili su da je ova ista Tvrava bila omandni centar Ribogovornica, napu ten za vreme Ra tr avanja. Ribogovornice! Dan an je tada po eleo da je mogao da ivi u njihovo vreme i slu i ao jedan o d ret ih mu ih savetni a u ens oj vojsci oja je obo avala Bogocara. Oh, iveti na Ra isu u to doba! Teg je bio iznenaujue pristupaan ada bi se povela re o Bogocaru, oga je uv e nazivao 'Tiraninom'. Brava bibliote e bila je otvorena i u susret Dan anu pot e o e podaci o Ra isu. "Da li u i ad videti Ra is?" pitao je Geasu. "Pripremamo te da ivi tamo." Ovaj odgovor ga je zaudio. Sve to su ga do tada uili o toj udaljenoj planet i do lo je u novo ari te pa nje. "Zbog ega u tamo iveti?" "Ne mogu da ti na to odgovorim." Sa obnovljenim zanimanjem vratio se prouavanju te tajanstvene planete i n jenih jadnih sve teni a ai-Huluda, Podeljenog Boga. Crvi. Bogocar se pretvorio u te crve! Sama zamisao ispunila je Dan lana strahopo tovanjem. Mo da je tu i bilo neeg v rednog obo avanja. Ova misao dota la je ne u icu u njemu. ta je nagnalo tog ove a da prihvati ta av u asan preobra aj? Dan an je znao ta su njegovi uvari i ostali u Tvravi mislili o Ra isu i o j ezgru sve tenstva. Prezrive opas e i smeh azivale su sve. Teg je govorio: "Verova tno ni ad neemo saznati punu istinu o tome, ali velim ti, to nije religija za jed nog vojni a." vangiju je stavila ta u na razgovor o toj temi, re av i: "Ti treba da ui o Tir aninu, ali ne sme da veruje u njegovu religiju. To je ispod nivoa tvoje svesti i d ostojno je prezrenja." Sva i slobodan trenuta u svom olovanju Dan an je oristio da pa ljivo ita sve to je bibliote a imala o Tiraninu: Svetu njigu o Podeljenom bogu, Bibliju uva ra, Narand astu Katoli u Bibliju, pa a i Apo rife. Saznao je i za ve davno nepostojei Biro Vere i 'Biser oji je Sunce Razumevanja'. Sama ideja o crvima ga je opinjavala. Njihova veliina! Veli i crv bi se pr otegao sa jednog na drugi raj Tvrave. Ljudi su u vreme pre Tiranina jahali te cr ve, ali je sada ra ijs o sve tenstvo to zabranjivalo. Posebno su ga privu li opisi jednog arheolo og tima oji je ot rio Tirani novu primitivnu ne-prostoriju na Ra isu. To mesto se zvalo Dar-es-Balat. Izve taj arheologa Hadi Benota nosio je ozna u: 'Zabranjeno od strane ra ijs og sve tenstva '. Broj dosjea o ovom predmetu u arhivama Bene Geserita bio je podugaa , a ono to je Benot ot rio zapanjujue. "Jezgro Bogocareve svesti u sva om crvu?" pitao je Geasu. "Ta o se pria. Pa a i da je istina, oni nisu svesni. Sam Tiranin je govor io da e ui u bes rajan san." Za sva i as poduavanja bila je upriliena posebna nastavna jedinica i obja nje nje religije u duhu Bene Geserita do onano nije bio suoen sa izve tajima nazvanim 'Devet Sioninih eri' i 'Hiljadu Ajdahovih sinova'. Susrev i Geasu, zapitao ju je: "Moje ime je ta oe Dan an Ajdaho. ta to znai?" Geasa se uve retala ao da je bila pod sen om svoje gre e, sa duguljast om glavom pognutom napred i vodnji avim oima oborenim a zemlji. Susret se odigra o predvee u duga oj dvorani izvan ve baonice. Ona vidno preblede na njegovo pitanje. Po to nije odgovorila, on je upita: "Jesam li ja potoma Dan ana Ajdaha?" "Morae da pita vangiju." Geasin glas je zvuao ao da su je ove rei zabolele. Poznat mu je bio ovaj odgovor i to ga je ra alostilo. Htela je da a e da e m u biti reeno ne to to e ga uut ati, sve u svemu veoma malo. vangiju je, meutim, bila ot orenija nego to je oe ivao. "U tvojim venama tee verodostojna rv vrlog Dan ana Ajdaha." "Ko su mi roditelji?" "Odavno su mrtvi." "Ka o su umrli?" "Ne znam. K nama si do ao ao siroe." "Za to onda ljudi hoe da mi naude?" "Pla e se onog to bi mogao da uini ." " ta je to to bih ja mogao da uinim?" "Nastavi sa uenjem. Sve e ti postati jasno jednog dana." Umu ni i ui. Jo jedan poznat odgovor. Poslu ao ju je jer je ve znao da oseti ada su mu vrata bila zatvorena. Ali sada je njegova znati elja prona la druge izve taje o Vremenima gladi i Ra tr avanja, n e-prostorijama i ne-letelicama ojima se nije moglo ui u trag, a ni uz pomo najmoni jih predviajuih umova u njihovoj vaseljeni. Na ovom mestu suoio se sa injenicom da s u potomci Dan ana Ajdaha i Sione, tih drevnih ljudi oji su slu ili Bogocaru, ta oe nevidljivi prorocima i preds azateljima. a ni Esnafovi navigatori, u dubo om me lan es om transu, nisu mogli da ot riju ta ve ljude. Izve taji su mu govorili da je Siona po pore lu bila pravi Atreid, a da je Dan an Ajdaho bio gola. Gola? Prevrnuo je bibliote lu u potrazi za podrobnim obja njenjem ove neobine rei. Gola. Bibliote a mu nije ponudila ni ta vi e od rtog opisa: 'Gole: ljuds a bia odgaj ena iz elija le a u Tleila sinim a slotl rezervoarima.' A slotl rezervoari? 'Sredstvo Tleila sa za reprodu ovanje ivih ljuds ih bia iz elija le a.' "Opi i golu", zatra io je. "Nevino telo li eno svojih prvobitnih seanja. Vidi pod 'a slotl rezervoari' . Dan an je nauio da ita ti inu, prazna mesta u ojima su mu se ljudi iz Tvrave ot rivali. Sve mu je namah postalo jasno. Znao je! Imao je samo deset godina, a znao je! Ja sam gola. Nije mogao da se seti a slotl rezervoara u ojima su se njegove elije pre tvorile u dete. Najranije ega se seao bila je Geasa a o ga uzima iz olev e, opre zne zainteresovanosti u tim oima odraslog bia oje su ta o esto nestajale u lu avom mirenju. Bilo je to ao da je znanje oje su mu ljudi iz Tvrave ta o nevoljno pru il i onano poprimilo sredi nji obli : njega samog. "Ka i mi ne to vi e o Bene Tleila sima", zahtevao je od bibliote e. "To su ljudi podeljeni u sebi na Liceigrae i Gospodare. Liceigrai su hibri di, besplodni i podreeni Gospodarima." Zbog ega mi ovo ine? Informacijs e naprave u biblioteci odjednom su mu postale strane i opasn e. Pla io se, ne toga da e se njegova pitanja suoiti sa jo vi e praznih zidova, ve da e obiti odgovore. Zbog ega sam toli o va an vangijui i ostalima? Oseao je da su mu naneli nepravdu, a i Miles Teg i Patrin. Za to je trebalo uzeti elije ne og ljuds og bia i proizvesti golu? Postavio je sledee pitanje posle veli og olebanja. "Mo e li se gola i ada setiti o je bio?" "Mo e." "Ka o?" "Psiholo i identitet gole u odnosu na original predodreuje izvesne rea cij e oje se mogu proizvesti traumom." Ovo nije bio ni a av odgovor! "Ali, a o?" U tom trenut u upala je vangiju, do av i u bibliote u bez najave. Ne to je, da le, u njegovim pitanjima bilo pode eno da joj da zna za uzbunu! "Sve e ti postati jasno ada za to doe vreme", re la je. Ona ga je uut ivala! Osetio je nepravdu u tome, nedostata istinitosti. N e to u njemu mu je govorilo da njegovo neprobojno bie sadr i vi e ljuds e mudrosti od o nih oji su sebe smatrali ta o nadmonim. Njegova mr nja prema vangijui se pojaala. On a je bila olienje svega to ga je muilo i osujeivalo njegova pitanja. Sada se, meutim, zapalila njegova uobrazilja. Ponovo e se domoi svojih prvo bitnih seanja! Oseao je istinu u tome. Setie se svojih roditelja, porodice, prijate lja... neprijatelja. Zatra io je odgovor na ovo od vangiju: "Jeste li me proizveli zbog mojih ne prijatelja?" "Ve si nauio vrednost utanja, dete", re la je. "Osloni se na tu mudrost." Vrlo dobro. Upravo ta o u se boriti protiv tebe, pro leta vangiju. utau i uiu. Neu ti po azati a o se stvarno oseam. "Zna ", re la je, "mislim da podi emo jednog stoi a." Ona ga je titila! On nije eleo da bude tien. Borie se protiv svih njih utanjem i smotreno u. Dan an je odjurio iz bibliote e i zabio se u svoju sobu. Narednih meseci, mnoge stvari su potvrdile da je zaista gola. a je i det e bilo u stanju da razabere ada su stvari o o njega izuzetne. Povremeno je viao drugu decu s one strane zida, a o hodaju du ivinog puta, smeju se i dozivaju. Pro na ao je u biblioteci izve taj o deci. Odrasli nisu dolazili i terali ih da izvode t egobne ve be oje su njemu bile nametnute. Druga deca nisu imala asnu maj u vangiju oja bi im izdavala naloge za sva i, pa i najmanji trenuta njihovog ivota.Njegovo ot rie ubrzalo je jojednu promenu u Dan anovomivotu. Luran Geasa bila je opozvana sa du nosti njegove glavne nastavnice i vi e se nije vratila. Nije smela da mi dopusti da saznam o golama. Istina je bila une oli o slo enija, ao to je vangiju objasnila Lusili na os matra om parapetu na dan Lusilinog dolas a. "Znamo da e neizbe an trenuta doi. Saznae o golama i postaviti o tra pitanja." "Bilo je rajnje vreme da jedna asna maj a preuzme sva odnevno obrazovanj e. Mo da je Geasa bila gre a." "Dovodi li to u pitanje moje prosuivanje?" prasnu vangiju. "Da li je tvoje prosuivanje toli o savr eno da se ni ad ne mo e dovesti u pit anje?" U Lusilinom me om ontraaltu ovo pitanje je imalo estinu amara. vangiju je s oro minut bila bez rei. Najzad je re la: "Geasa je mislila da je gola maleno, ljup o dete. Zapla ala je i re la da e joj nedostajati." "Zar nije bila upozorena na to?" "Geasa nije pro la na u obu u." "I ta o si je tada zamenila Tamalaneom. Ne poznajem Tamalaneu, ali pretp ostavljham da je prilino stara." "Prilino." "Ka o je reagovao na u lanjanje Gease?" "Pitao je gde je nestala. Nismo mu odgovorili." "Ka o je pro la Tamalane?" "Ve treeg dana re ao joj je veoma smireno: 'Mrzim te. Je li to ono to bi tr ebalo da oseam?'" "Ta o brzo!" "Upravo sada te posmatra i razmi lja: 'Mrzim vangiju. Da li u morati da mrzi m i ovu novu?' Ali u isti mah misli da ti nisi ao druge stare ve tice. Ti si mlad a. On zna da to mora da je va no." 4. Ljuds a bia najbolje ive ada sva o zna mesto na ome treba da se nalazi, ada sva o zna gde pripada u shemi stvari i ta mo e da postigne. Uni ti to mesto i un i tio si osobu. Uenje Bene Geserita Miles Teg nije eleo ovu du nost na Gamuu. Majstor oru ja sa detetom golom? a i sa ta vim detetom golom a vo je bilo ovo, sa itavom istorijom ispletenom o o n jega. Bilo je to ne eljeno ometanje Tegove valjano sreene mirovine. No, on je pro iveo itav ivot ao vojni mentat pod voljom Bene Geserita i nij e mogao da prorauna nijedan in nepo ornosti. Quis custodiet ipsos custodiet? Ko e da uva uvare; o e paziti da uvari ne poine bilo a av pre r aj? To je bilo pitanje o ome je Teg podrobno razmi ljao u vi e prili a. On je u obliio jedno od temeljnih naela njegove odanosti Bene Geseritu. Bez obzira na to ta bi se moglo prigovoriti Sestrinstvu, one su ispoljavale zadivljujuu stalnost svr sishodnosti. Moralne svrsishodnosti, utvrdio je Teg. Moralna svrsishodnost Bene Geserita u potpunosti se slagala sa Tegovim p rincipima. Uop te se nije postavljalo ao pitanje to to su ti principi u njemu bili posledica uslovljavanja od strane Bene Geserita. Racionalno razmi ljanje, pogotov o mentatova racionalnost, nisu bili u stanju drugaije da prosuuju. Teg je sveo stvari na su tinu: ada bi samo jedna osoba sledila ta ve prin cipe, ovo bi bila bolja vaseljena.. Ni ad re nije bila o o pitanju pravde. Pravda tra i pribe i te u za onu, a ovaj mo e biti neverna ljubavnica, uve predmet hira i pre drasuda onih oji donose za one. Ne, bilo je to pitanje ispravnosti, pojma oji je dosezao mnogo dublje. Ljudi ojima je bila data sposobnost prosuivanja mora da su oseali ispravnost tog stava. Prema Tegovom mi ljenju, izjave ao to su 'nu no je pridr avati se slova za ona ' bile su opasne za principe ojima se on ru ovodio. Biti ispravan zahtevalo je saglasnost, predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost prema ostalima na ni im i vi im polo ajima u hijerarhiji. Komandovanju oje se ru ovodilo ta vim principima nije bila potrebna ni a va ontrola spolja. Vr io si svoju du nost jer je to bilo do bro. A nisi se po oravao zbog toga to je to bilo predvidljivo ispravno. inio si to jer je ispravnost bila stvar ovog trenut a. Predvianje i preds azivanje nisu ima li ama ba ni a ve veze sa tim. Teg je znao da su Atreidi bili na glasu po pouzdanom predvianju; meutim za mudre izre e nije bilo mesta u njegovoj vaseljeni. Prihvatao si vaseljenu ona v u a vu si je zate ao i primenjivao svoje principe gde god je to bilo mogue. Apso lutne naredbe u hijerarhiji uve su bile bespogovorno izvr avane. To ne znai da je njegovo ponovno naimenovanje bilo izraz Tarazinog bespogovornog nareenja, ali se to u ovom sluaju podrazumevalo. "Ti si savr ena osoba za ovaj zadata ." On je imao dug ivot sa puno veli ih uspeha i oti ao je u penziju uz du ne poas ti. Teg je znao da je bio star, spor i sa svim manama vreme nosti oje su vrebale na rubu njegove svesti, ali ga je zov du nosti o repio ia o se sa naporom sputao d a a e 'ne'. Naimenovanje je izvr ila lino Taraza. Moni stare ina svih (u ljuujui i Misionari ju Prote tivu), ona ga je izdvojila. Ne ma oja asna maj a - ve Vrhovna asna maj a. Taraza je do la u njegovo penzioners o utoi te na Lerneusu. Ovaj njen gest zn aio je u azivanje veli e asti. Pojavila se na njegovoj apiji nenajavljena, u prat nji samo dve a olit e slu inje i omanje s upine uvara meu ojima je prepoznao ne a lica oja je upravo on ne ad obuavao. Bilo je zanimljivo i vreme njenog dolas a. Ujutro, neposredno po to je zavr io dorua . Ona je poznavala njegove navi e i izvesno je znala da je upravo u ovo doba dana najiliji. elela je da ga zate ne budnog i n a vrhuncu sposobnosti. Patrin, Tegov stari pomoni , odveo je Tarazu u dnevnu sobu u istonom rilu zgrade, malu prostoriju elegantno ureenu u ojoj se nalazio samo vrst name taj. Teg ova odbojnost prema psu-naslonjaima i drugom po retnom name taju bila je dobro pozn ata. Patrin je napravio iselo lice do je u sobu uvodio Vrhovnu maj u odevenu u crno. Teg je smesta prepoznao ovaj izraz. Patrinovo duguljasto, bledo lice, sa mnogobrojnim stara im borama moglo je ne om izgledati ao nepo retna mas a, ali T eg se prenuo videv i produbljene bore pored ove ovih usta, i u oen pogled njegovih s tara ih oiju. Taraza je na putu ovamo zasigurno ne to re la to je uznemirilo Patrina. Viso a lizea vrata od te og plaza uo viravala su pogled iz ove sobe prema isto u, gde se pru ao dugaa strm travnja sve do drvea po raj re e. Taraza je zast ala odmah po to je u la u prostoriju da bi u ivala u prizoru. Teg je, ia o mu to ni o nije nalo io, dota ao jedno dugme. Zastori s liznu e pre o prozora i namah se upali e sjajne ugle. Tegov postupa azivao je Tarazi d a je on proraunao potrebu za razgovorom u etiri o a. Ista ao je ovo, narediv i Patri nu: "Molim te, postaraj se da nas ni o ne uznemirava." "A va a nareenja za ju nu farmu, gospodaru", usudio se da upita Patrin. "Molim te, pobrini se sam za to. Ti i Firus znate ta elim." Patrin je malo ustrije zatvorio vrata ad je izlazio - jedva primetan zna oji je, meutim, Tegu puno govorio. Taraza je ora nula u dubinu sobe i premerila je pogledom. "Limunastozel ena", ree ona. "Jedna od mojih omiljenih boja. Tvoja maj a je imala istanano o o." Tegu je godio ovaj ompliment. Gajio je dubo u ljubav prema ovoj zgradi i ovoj zemlji. Njegova porodica ivela je ovde samo tri po olenja, ali je ipa ovo m mestu dala svoje obele je. Tragovi oje je ostavila njegova maj a bili su vidlji vi u veini soba. "Bezbedno je voleti zemlju i mesta", ree Teg. "Posebno mi se dopadaju zagasitonarand asti ilimi u predvorju i lepezasti p rozori od matiranog sta la iznad ulaznih vrata", ree Taraza. "Lepezasti prozor je prava anti a, sigurna sam." "Ipa , verujem da nisi do la da pria o unutra njoj de oraciji", primeti Teg. Taraza se prigu eno nasmeja. Imala je viso glas, oji je roz obu u Sestrinstva nauila da oristi sa strahotnom uspe no u. Bio je to glas oji se nije mogao la o zanemariti, a i ada se i nilo da ga ne upotrebljava rajnje proraunato, ao to je sada bio sluaj. Teg ju je viao u Savetu Bene Geserita. Njeno dr anje tamo bilo je mono i ubedljivo, a sva a re po azatelj brit og uma oji je upravljao njenim odlu ama. I sada je u pozadini n jenog pona anja mogao da nasluti ne u va nu odlu u. Teg po aza ru om na zelenu tapaciranu stolicu sa svoje leve strane. Leti mino ju je pogledala, jo jednom obuhvatila pogledom itavu prostoriju i obuzdala osm eh. Smela bi se op laditi da u ui nije bilo nijedne psu-naslonjae. Teg je i s am bio anti a oja se o ru ila anti vitetima. Sela je i poravnala odoru do je e al a da Teg sedne u istovetnu stolicu pre o puta nje. " alim zbog nu de oja me nagoni da zatra im da se rea tivira , ba are", zapoe ona. "Na alost, o olnosti mi daju veoma malo izbora." Tegove duga e ru e poivale su nehajno na naslonima stolice; mentat se odma rao e ajui. Njegov stav je govorio: ispuni um podacima. Taraza je za trenuta bila zbunjena. Ovo je bila prava mu a. Teg je, ona o viso , sa tom rupnom glavom runisanom sedom osom, jo imao raljevs u figuru . Imao je, znala je to, etiri standardne godine manje od trista godina. Uzimajui u obzir da je standardna godina bila za ne ih dvadeset etiri asa raa od ta ozvane p rimitivne godine, u pitanju je bila impresivna starost sa is ustvom u slu bi Bene Geserita, to je is azivalo njeno po tovanje prema njemu. Opazila je da je Teg nosio laganu sivu uniformu bez ozna a: bri ljivo s rojene pantalone i rata aput pre o bele o ulje oja je bila ras opana pri grlu, ot rivajui dubo o izbrazdan vrat. Od pojasa je dopiralo svetlucanje zlata i ona prepoznade ba ars i steg oji je primi o na odlas u u penziju. Koli o je to samo liilo na utilitaristu Tega! Dao je da m u usade zlatnu triariju u preicu opasaa. Ovo je jo vi e pot repilo njene nade. Teg e ra zumeti njen problem. "Mogu li da dobijem a u vode?" upita Taraza. "Putovanje je bilo dugo i zamo rno. Poslednju etapu pre li smo u jednom od na ih transportera oje je trebalo zamen iti jo pre pet stotina godina." Teg ustade, ode do jedne zidne ploe, izvadi rashlaen bo al i a u vode iz pla ara oji se nalazio iza ploe. Polo io je bo al i a u na niza sto do Tarazine desne ru e. "Imam melan a", ree on. "Ne, hvala Milese. Imam svoju zalihu." Teg ponovo sede na svoje mesto i ona opazi zna e rutosti. Bio je, za sv oje godine, ipa , izvanredno giba . Taraza nasu pola a e vode i popi je u jednom gutljaju. Odlo ila je a u na poboni sto sa posebnom pa njom. Ka o da pone? Tegovo dr anje nije je moglo prevariti. On nij e eleo da napusti mirovinu. Njeni analitiari su je upozorili na to. Od a o se pen zionisao, njegovo zanimanje za poljoprivredu nije se moglo o ara terisati ao uz gredno. Njegovo prostrano imanje ovde na Lerneusu uglavnom je bilo pretvoreno u e sperimentalnu ba tu. Podigla je oi i stala otvoreno da ga posmatra. etvrtasta ramena nagla avala su Tegov uzani stru . To znai da je jo a tivan. To duguljasto lice sa o trim crtama od ja ih ostiju: tipino atreids o. Teg joj je netremice uzvratio pogled, ao to j e uve inio, zahtevajui pa nju ali ostajui otvoren za sve to bi Vrhovna maj a mogla da a e. Tan a usta bila su isturena u blag osmeh, ot rivajui svetle i ravne zube. On zna da mi je nelagodno, pomisli ona. Pro letstvo! On je isto toli o s luga Sestrinstva oli o i ja! Teg je nije izazivao pitanjima. Dr anje mu je ostalo bespre orno, ljubopit ljivo, ali povueno. Prisetila se da je ovo bila uobiajena crta mentata i ni ta se dr ugo tu nije moglo proitati. Iznenada, Teg ustade i prie stolu sa Tarazine leve strane. O renuo se, pr e rstio ru e na prsima i pognuo glavu gledajui nani e u nju. Taraza je bila prinuena da obrne stolicu a o bi se ponovo na la naspram nj ega. Pro let bio! Teg nije nameravao da joj ola a posao. Sve asne maj e ispitivaice u azivale su na te ou da privole Tega da sedi za vreme razgovora. Vi e je voleo da stoji, dr ei ramena vojni i ruto, sa netreminim pogledom uperenim nadole. Malo je bi lo asnih maj i oje su se mogle meriti s njim po visini - pre o dva metra. Ova cr ta pona anja, prema jednodu nom mi ljenju analitiar i, bila je Tegov nain (verovatno nes vestan) da se usprotivi autoritetu Sestrinstva. Ni ta od toga, meutim, nije se ispo ljavalo u drugim vidovima njegovog pona anja. Teg je bio najpouzdaniji vojni zapov edni oga je Sestrinstvo i ad imalo. U vi edru tvenoj vaseljeni ije su se glavne vezivne sile nalazile u slo enom uz ajamnom dejstvu upr os jednostavnosti naziva, pouzdani vojni zapovednici vredeli su oliinu melan a oja je vi estru o prevazilazila njihovu telesnu te inu. Religije i obino pamenje cars ih tiranija uve su imale uticaja u pregovorima, ali su e onom s e sile bile te oje su na raju odnosile prevagu; vojni i novi mogao je da ue u bi lo oju ma inu za sabiranje. Ta o je to bilo u sva om pregovaranju i bie sve do je nu nost po reta a snaga sistema trgovine - potreba za odreenim stvarima ( ao to su z ain i tehni i proizvodi I sa), potreba za specijalistima ( ao to su mentati i su -d o tori) i sve ostale svetovne potrebe za oje postoje potrebe tr i ta - za radnom sn agom, za graditeljima, za dizajnerima, za naroitim oblicima ivota, za umetnicima, za egzotinim zadovoljstvima... Nijedan za ons i sistem nije bio u stanju da pove e ta vu slo enost u celinu i ta injenica je sasvim oigledno proizvela jo jednu nu nost - stalnu potrebu za arbi trima oji dele udarce. asnim maj ama je prirodno dopala ova uloga unutar te e on oms e mre e i Miles Teg je to znao. Ta oe je znao da je jo jedanput izveden na pozor nicu, ao brod o o oga se cen aju. Pitanje da li je i sam u ivao u toj ulozi nije imalo ni a vog znaaja u cen anju. "Nije to isto ao u vreme ad si imao ne og od porodice, za oga bi ovde bio vezan", ree Taraza. Teg je ut e ovo primio. Da, njegova ena bila je po ojna ve trideset osam go dina. Njegova deca bili su odrasli ljudi i, osim jedne er e, ivela su izvan porod inog gnezda. Imao je puno linih potreba, ali ne i porodinih obaveza. Istina. Taraza ga potom podseti na njegovo dugo i verno slu bovanje Sestrinstvu, n avodei vi e nezaboravnih podviga. Znala je da e pohvala imati malo uticaja na njega, ali joj je obezbedila uvod za ono to je moralo da usledi. "Tebi je poznato oli o lii na ne e lanove tvoje porodice", ree ona. Teg jedva primetno limnu. "Tvoja slinost sa prvim Letom Atreidom, Tiraninovim dedom, stvarno je izu zetna", ree ona. Teg niim nije po azao da je ovo uo ili da se sla e s tim. Bio je to naprosto jedan podata , ne to to je ve bilo us ladi teno u njegovom izobilnom pamenju. Znao je da u sebi nosi gene Atreida. Uoio je tu slinost u Kapitolu. Bilo je to neobino, got ovo ao gledanje u ogledalo. "Malo si vi i", ree Taraza. Teg je nastavio da odozgo zuri u nju. "Do avola, ba aru", ree Taraza, "hoe li barem da po u a da mi pomogne ?" "Je li to nareenje, Vrhovna maj o?" "Ne, to nije nareenje!" Tegovim licem pola o se ra irio osmeh. injenica da je Taraza sebi dopustila da ova o prasne u njegovom prisustvu govorila je mnogo. Ona to ne bi uradila pr ed ljudima za oje je dr ala da su nedostojni poverenja. A sva a o ne bi sebi dozv olila ta vo ispoljavanje oseanja pred osobom oju je smatrala samo podreenom. Taraza se malo zavali u stolici i uputi mu osmeh. "U redu", ree ona. "Mal o si se razonodio. Patrin mi ree da u te veoma oneraspolo iti a o te pozovem da se v rati du nostima. Uveravam te da si presudan za na e planove." "Ka ve planove, Vrhovna maj o?" "Na Gamuu odgajamo golu Dan ana Ajdaha. Ima s oro est godina i spreman je za vojni u ovu u." Tegove oi se jedva primetno ra iri e. "Za tebe e to biti naporna du nost", ree Taraza, "ali elim da to pre preuzme nj egovo obuavanje i za titu." "Moja slinost sa Vojvodom Atreidom", ree Teg. "Is oristiete me za uspostavl janje njegovih prvobitnih seanja." "Da, u ro u od osam do deset godina." "Toli o dugo!" Teg zavrte glavom. "Zbog ega ba Gamu?" "Po na em nalogu Bene Tleila si su promenili njegovo prana-bindu naslee. Nj egovi refle si e po brzini biti ravni refle sima bilo og roenog u na e vreme. Gamu. .. prvi Dan an Ajdaho roen je i odgajan tamo. Zbog promena u njegovom elijs om nas leu moramo i sve ostalo, oli o je god mogue, pribli iti prvobitnim uslovima." "Zbog ega to inite?" Ovo je bilo reeno tonom mentats e svesti oja pri uplj a podat e. "Na Ra isu je ot riveno jedno ens o dete oje je sposobno da ontroli e crv e. Bie posla i za na eg golu tamo." "Spariete ih?" "Ne zapo ljavam te ao mentata. Nama su potrebne tvoje vojni e sposobnosti i slinost sa prvim Letom. Ti e znati, ada ucne as, da vaspostavi njegova prvobitna seanja." "Znai, stvarno elite da me vratite na posao ao Majstora oru ja?" "Misli li da je to uni enje za ove a oji je bio vrhovni ba ar svih na ih snaga? " "Vrhovna maj o, ti si tu da izdaje nareenja, a ja da se po oravam. Ali neu prihvatiti to mesto bez svih prava zapovedni tva nad itavim sistemom odbrane Gamua. " "To je ve sreeno, Milese." "Ti si zaista uve znala a o moj um dela." "I uve sam imala poverenja u tvoju odanost." Teg se odgurnuo od pobonog stola i zastao za trenuta razmi ljajui, a onda r ee: "Ko e mi davati uputstva?" "Belonda iz Arhiva, isto ao i pre. Dae ti ifru da bi se obezbedila razmen a poru a izmeu nas." "Ja u ti dati spisa ljudi", ree Teg. "Starih drugara i dece ne ih od njih . Hou da me svi oni e aju na Gamuu ad budem stigao." "Ne misli li da e ne o od njih odbiti?" Njegov pogled ao da je govorio: Ne budi luda! Taraza se prigu eno nasmeja i pomisli: Postoji jedna stvar oju smo valjan o nauili od prvih Atreida - a o da od ljudi oji zapovedaju postignemo najvei st epen predanosti i odanosti. "Patrin e obaviti regrutovanje", ree Teg. "Znam da nee prihvatiti in, ali mu treba obezbediti punu platu i pogodnosti oje doli uju autantu pu ovni a." "Tebi e, naravno, biti vraen in vrhovnog ba ara", ree ona. "Mi emo..." "Ne. Imate Burzmalija. Nije nam potrebno da mu slabimo pozicije ponovnim postavljanjem njegovog starog zapovedni a u nadreen polo aj." ao...""To mi je dobro poznato. Moji stari drugari iscrpno me obave tavaju o poli tici Sestrinstva. Ali ti i ja, Vrhovna maj o, znamo da je to samo pitanje vremen a. Burzmali je bez sumnje najbolji." Mogla je jedino da se sa tim saglasi. Bilo je to ne to vi e od mentats e pro cene. Bila je to Tegova procena. Ali jedna druga misao ju je osnula. "Onda, ti zna za na u raspravu u Savetu!" ree ona pre orno. "A pustio si me. .." "Vrhovna maj o, ad bih mislio da ete proizvesti novo udovi te na Ra isu, re ao bih to. Vi imate poverenja u moje odlu e; ja u va e." "Pro let bio, Milese, predugo smo bili razdvojeni." Taraza je ustala. "V e i samo saznanje da se vraa u zapregu ini me spo ojnijom." "Zaprege", ree on. "Da. Ponovo me postavljate za ba ara na specijalnom zada t u. Na taj nain nee biti budalastih pitanja ada vest stigne do Burzmalija." Taraza izvue sve anj ridulijans og papira ispod odore i predade ga Tegu. "O ve sam ve potpisala. Sam unesi te st o svom ponovnom postavljenju. Sva ostala ovl a enja su tamo, do umenta za prevoz i ta o dalje. Ova nareenja ti lino ja izdajem. Sa mo e mene slu ati. Ti si moj ba ar, razume li?" "Zar to nisam uve bio?" upita on. "Sada je to va nije nego i ad. uvaj tog golu i valjano ga obuavaj. On je tvo ja odgovornost. A ja u te podr avati u svemu tome ma o da se suprotstavi." "ujem da vangiju zapoveda na Gamuu." "Ma o da se suprotstavi, re oh, Milese. Ne veruj vangijui." "Razumem. Hoe li da rua sa nama. Moja er a..."Posmatrala ga je za trenuta , a onda ree: "Jo nismo opunomoili Burzmalija " ao mi je, Milese, ali moram hitno da se vratim. Smesta u ti poslati Belon du." Teg ju je otpratio do vrata, izmenio ne oli o ala sa svojim ne ada njim ueni cima iz njene pratnje i sae ao da odu. Imali su o lopljeno povr ins o vozilo oje j e e alo sa upaljenim motorom, jedan od novih modela oji su oito doneli sa sobom. Taj prizor izazvao je od njega nelagodno oseanje. Hitnost! Taraza je lino do la: Vrhovna maj a na urirs om zadat u! Bila je svesna ta e mu to ot riti. Uz toli o prisno poznavanje naina pona anja Sestrinstva, ono to se u pravo dogodilo bilo je za njega pravo ot rovenje. Rasprava u Savetu Bene Geserit a oti la je mnogo dalje i od onog to su mu njegovi izvestioci preneli. "Ti si moj ba ar." Teg je letimino pregledao sve anj ovla enja i do umenata oje mu je Taraza ost avila. Na njima je ve bio njen peat i potpis. Poverenje oje je ovo podrazumevalo pridodalo se ne im stvarima oje je naslutio; sve to pojaalo je njegov nemir. "Ne veruj vangijui." Gurnuo je najpre papire u d ep i renuo da pronae Patrina. Valjalo je Patri nu dati uputstva i umiriti ga. Morae da razmotre oga da pozovu u pomo za izvr enje ovog zadat a. Stao je da u svesti rea pojedina imena. Predstoji opasna du nost. U o bzir su dolazili samo najbolji ljudi. Pro letstvo! Sve u vezi sa imanjem morae da preuzmu Firus i Dimela. Koli o mnogo pojedinosti! Do je lagano oraao roz uu o setio je a o mu bilo br e uca. Prolazei pored unog uvara, jednog od svojih starih vojni a, Teg se zaustav i: "Martine, ot a i sve moje sastan e za danas. Pronai mi er u i reci da odmah doe u moju radnu sobu." Vest se ra irila uom, a odatle i imanjem. Sluge i porodica, znajui da je Vr hovna asna maj a upravo nasamo razgovarala sa njim, odmah su postavili za titnu zav esu da bi ga sauvali od zaludnih ometanja. Njegova najstarija er a Dimela odseno g a je pre inula ada je po u ao da nani e pojedinosti neophodne za nastava proje ta na e sperimentalnoj farmi. "Oe, nisam dete!" Nalazili su se u maloj sta lenoj ba ti, oja je bila povezana sa njegovom radnom sobom. Ostaci Tegovog ru a le ali su na uglu grnars og stola. Patrinova bele ni ca stajala je oslonjena na zid iza poslu avni a. Teg o tro pogleda svoju er. Dimelina spolja njost ga je zadovoljavala, ali n e i visina. Odvi e iljata da bi bila lepa, ona se dobro udala. Dimela i Firus imali su troje lepe dece. "Gde je Firus?" upita Teg. "Oti ao je da se pobrine za presaivanje na Ju noj farmi." "Oh, da. Patrin mi je ve re ao." Teg se osmehnu. Uve mu se dopadalo to je Dimela odbila ponudu Sestrinstv a, odluiv i se da se uda za Firusa, roenog Lerneu anina, i da ostane u blizini svog oc a. "Sve to znam jeste da te pozivaju da se ponovo primi du nosti", ree Dimela. " Je li to opasan zadata ?" "Zna , pone ad govori ba ao tvoja maj a", odvrati Teg. "Da le, opasno je! Pro lete bile, zar nisi dovoljno uinio za njih?" "Oigledno nisam." O renula se i po la ada je Patrin u ao na ulaz sta lene ba te na drugom raju . uo je a o ne to govori Patrinu do su se mimoilazili. " to je stariji to i sam vi e lii na ne u asnu maj u!" ta je drugo mogla da oe uje? pitao se Teg. Kao sin jedne asne maj e i oca oji je bio neva an fun cioner CHOAM-a, rastao je u domainstvu oje je ivelo po ta tu Sestrinstva. Postalo mu je to jasno jo u ranom uzrastu, ada je oeva privr enost CH OAM-ovoj meuplanetarnoj trgovins oj mre i jednostavno namah i ezla po to mu je maj a sta vila prigovor. Ova ua bila je ua njegove maj e sve do njene smrti, do oje je do lo nepun u godinu posle oeve. Obele ja njenog u usa le ala su svuda o o njega. Patrin se zaustavi ispred njega. "Vratio sam se po svoju bele nicu. Jesi l i dodao oje ime?" "Ne oli o. Bolje odmah reni na posao." "Razumem!" Patrinovo lice za trenuta poprimi izraz rutosti i on poe nat rag putem ojim je do ao, lup ajui bele nicom po nozi. I on to osea, pomisli Teg. Teg jo jednom pogleda o o sebe. Ova ua je i dalje bila mesto njegove maj e. Posle svih ovih godina oje je ovde pro iveo i podigao svoju porodicu. Oh, on j e sagradio ovu sta lenu ba tu, ali ta radna soba bila je njena privatna odaja. D enet Ro sbrov od lerneus ih Ro sbrova. Kuni name taj, u rasi, sve je to i d alje odavalo njen duh. Taraza je to videla. On i njegova ena promenili su pone to o d spolja njih predmeta, ali je sr ostala u duhu D enet Ro sbrov. Nije bilo ni a ve su mnje u pogledu prisustva rvi Ribogovornica u toj lozi. Ka vu je dragocenost ona predstavljala Sestrinstvu! injenica da se udala za Lo i Tega i itav ivot provela ovd e, bila je pravo udo. Neprihvatljiva injenica za one oji nisu znali na oji se nai n planovi rasploavanja Sestrinstva ostvaruju to om po oljenja. Ponovo su to uinile, pomisli Teg. Pustile su me da e am u prividnom miru t o om svih ovih godina samo zbog ovog trenut a. 5. Zar religija to om svih ovih milenijuma ne pola e is ljuivo pravo na stvara la tvo? Tleila sovo pitanje iz 'Muad'Dibovih govora' Vazduh na Tleila su bio je ristalno ist, pro et nepo retno u oja je delom po ticala od jutarnje studeni, a delom od zastra ene pritajenosti ao da je ivot ovde u Bandalongu ne to i e ivao - taj ivot halapljiv i nasluujui, oji se, meutim, ne bi ni omerio do on ne da zna . Mahor, Vilvit Vaf, Gospodar nad gospodarima, u ivao je u ovim trenucima vi e nego u bilo om drugom delu dana. Grad je sada, do ga je pos matrao roz otvoren prozor, bio njegov. Bandalong je mogao da o ivi samo na njegov u naredbu. Ta o je bar on sebi govorio. Strah oji se oseao tamo napolju bio je p osledica njegove stege nad sva om pojavom oja je mogla is rsnuti iz tog vrtlo nog rezervoara ivota; civilizacije Tleila sa oja je ovde zaeta a oja je potom nadal e o pro irila svoje moi. Milenijumima je njegov narod e ao na ovaj as. Vaf se sada naslaivao prispel im trenut om. Kroz sva te a vremena za vladavine Leta II (ne Bogocara, ve Bo jeg pos lani a) to om vremena gladi i Ra tr avanja, roz sve bolne