VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NIU

MEHANIZACIJA PRETOVARAStudijski program:

predmet:

DRUMSKI SAOBRAAJPredmetni nastavnik:

mr Boban Cvetanovi

Predavanje br.8

TRAKASTI TRANSPORTERI

OPTE KARAKTERISTIKE

Trakasti transporter je univerzalno sredstvo neprekidnog transporta koje, pomou beskrajne trake, prenosi izmeu dve take kako rasutu tako i komadnu robu. Kod ovih transportera traka predstavlja i vuni i nosei element Zbog svojih izuzetno povoljnih tehnoekonomskih karakteristika predstavljaju najrasprostranjenije ureaje neprekidnog transporta u eksploataciji.

2

KlasifikacijaPrema vrsti materijala od koga je traka napravljena: gumeni, plastini, elik i elina ica. Prema obliku (profilu) trake: ravan, trouglast, koritast i specijalan Prema vezanosti za mesto rada: stacionarni, preonosni i mobilni sa vozni postoljem

3

4

5

Osnovni tehniki podaci: Uobiajeni kapaciteti: od 50 do 25.000 t/h (realizovana su i postrojenja sa kapacitetom do 50.000 t/h) Brzina transportera: od 0,8 do 8m/s (u posebnim uslovima i do 15m/s) Duina transportera: od nekoliko metara do 15-tak kilometara sa mogunou neogranienog nastavljanja

6

Rastojanja transporta mogu biti:1. 2.

3.

Relativno mala (manje od 100m) u unutranjem transportu nekog procesa proizvodnje sa relativno malim kapacitetima Znaajno velika (manje od 5km) ako je u pitanju transport na povrinskim kopovima gde se primenjuju transporteri velikih kapaciteta Ekstremno velika (manje od 10km) koje sainjavaju jedinstveni transportni sistem

7

Najdui sistem trakastih transportera na svetu je Fosbucraa i nalazi se u Zapadnoj Sahari. Dug je 100 km, od rudnika fosfata u Bu Craau do obale Atlantskoga okeana u El-Aaiunu.

Najdui pojedinani trakasti transporter od Meghalaye u Indiji do Sylheta u Bangladeu i dug je 17 km.

8

Transportna putanja moe da bude horizontalna ili kosa. Maksimalan ugao nagiba transportera ogranien je veliinom trenja izmeu trake i materijala, i kree se u granicama 10 25o, mada postoje i izuzeci. Kod specijalnih tzv. harmonika traka sa naboranim bonim stranicama (Flexowell) i rebrima du trake transportna putanja moe da bude veoma strma (do 90o)

9

PRIMENAU pretovarnim i skladinim procesima koristi se i kao samostalno, ali i u sklopu kompleksnih pretovarnih postrojenja. Masovna primena je u: rudarstvu, kako u podzemnoj tako i u povrinskoj eksploataciji

10

11

U svim granama industrije (automobilskoj, raunarskoj i elektronskoj industriji, poljoprivredi, proizvodnji hrane i pia, avionskoj, farmaceutskoj i hemijskoj industriji kao i u tampanju novina) kako za komadnu tako i za rasutu robu

12

13

14

PREDNOSTI I NEDOSTACI

Prednosti u odnosu na druga pretovarna sredstva su: velike duine transporta, velike brzine i veliki transportni kapaciteti nedostini za druge transportne ureaje mala specifina potronja energije zbog relativno male mase radnog organa i malih otpora kretanja jednostavna i laka konstrukcija malih gabarita neutralno ponaanje radnog organa u odnosu na promenu kvaliteta robe koja se transportuje velika pouzdanost u radu i relativno nizak nivo buke u odnosu na druge vrste ureaja niski trokovi odravanja i eksploatacije.

15

Nedostaci u odnosu na druga pretovarna sredstva su: Kod konvencionalne konstrukcije trakastog transportera veliina nagiba je limitirana trenjem izmeu trake i materijala, tako da njihova primena nije svuda mogua. Standardne trake su osetljive na hemijske uticaje, na visoke temperature i na poremeaje koji nastaju kada doe do lepljenja materijala na bubnjeve i valjke. Veliko zapraivanje transportera, do koga dolazi pri transportu odreenih vrsta robe, komplikuje zaptivanje leajeva i izaziva poveane investicione i tekue trokove.

16

Pri transportu grubih materijala sa otrim ivicama lako dolazi do oteenja trake, to predstavlja veliki problem zbog visoke cene trake. Trakasti tranporter nema osobinu aktivnog zahvatanja tereta, pa je za zahvatanje neophodna primena odgovarajueg sredstva za postavljanje tereta na traku. Najracionalnije je, ako je to tehnoloki svrsishodno, da se transporter postavi iza ureaja iz koga roba izlazi slobodnim padom. Visoka nabavna cena i relativno kratki radni vek trake (u rudnicima uglja 2 do 4 godine)

17

ELMENTI TRAKSTOG TRANSPORTERA

18

Osnovni sastavni delovi trakastih transportera su:1. 2. 3. 4.

beskrajna traka elementi za noenje trake (valjci ili klizna podloga) pogonska i zatezna stanica nosea konstrukcija

19

TRAKATraka je najznaajniji element trakastog transportera, koja istovremeno ostvaruje dve funkcije: noseu i vunu. Traka je najvredniji deo transportera i njeno uee u ceni celog transportera je 25% do 35% Traka treba da: poseduje veliku uzdunu vrstou, veliku elastinost, postojanost oblika, malo istezanje, otpornost na hemijske, mehanike i bioloke uticaje, malu sopstvenu teinu, veliku otpornost na habanje...

20

Gumena traka je najrasprostranjeniji oblik radnog organa kod trakastih transportera. Traka ima sloenu strukturu i sastoji se od jezgra (korda) i gumenog omotaa. Jezgro kod gumene trake ine tekstilni uloci ili elina vlakna, odnosno uad. Jezgro trake prima sile naprezanja, a omota slui kao zatita jezgra od atmosferskih uticaja i mehanikih oteenjaOmota moe da bude od prirodne ili sintetike gume. Debljina omotaa zavisi od materijala koji se transportuje kao i od naina utovara i istovara materijala sa trake. Materijali velike vrstoe sa otrim ivicama i velikom teinom zahtevaju deblji omota u odnosu na fine i lake materijale. Debljina omotaa na noseoj strani je 2 do 6mm, dok je debljina unutranjeg (kliznog) sloja 1 do 3mm

21

22

Jezgro trake je najvaniji element jer obezbeuje vunu sposobnost trake. Ona je odreena zateznom vrstoom i definie se u N po mm irine trake. Savremene trake mogu da rade u temperaturnom opsegu okoline od -25oC do +60oC, a temperatura predmeta koji se transportuju je do 80oC. Kod specijalnih vrsta traka ove vrednosti znaajno odstupaju. Pouzdanost trake zavisi od kvaliteta spoja gde je traka sastavljena (nastavljena). Najkvalitetniji spoj obezbeuje se toplim postupkom (vulkaniziranjem) na 130oC i pritiskom od 5 bara. Za rad na otvorenom duine do 60m traka se spaja u fabrici, a preko 60m na licu mesta

23

Izmeu gumene i plastine trake ne postoji bitna razlika u konstrukciji, ona je prisutna samo u vrsti materijala od koga je napravljen omota trake. Kod plastine trake omota je od PVC-a, poliamida ili nekog drugog plastinog materijala. Plastine trake su otporne na vlagu, ulja, masnou, derivate nafte, hemikalije i morsku vodu. Gumene i plastine trake se proizvode sa standardizovanim irinama, - kod gumenih traka od 300 do 3600 mm. Kod plastinih traka, od 200 do 4500 mm.

24

elina traka za trakaste transportera pravi se od hladno valjanog elika uz primenu razliitih metoda za oplemenjavanje i to: glatke i presvuene gumom. Karakteristike elinih traka: velika robusnost, vrstoa, tvrdoa, elastinost, beuman hod, dobro ponaanje pri razliitim temperaturnim uslovima, Pogodne su za transport robe iji komadi imaju otre ivice, u procesima gde se pojavljuju i poviene i niske temperature irina od 200 do 1500 mm. Po specijalnim zahtevima isporuuju se trake i sa znatno veim irinama. Maksimalna duina transportera je do 2000 m. Debljina je od 0,4 do 1,4 mm, ree 2 mm. Brzina trake do 2 m/s.

25

26

Osnovni nedostatak elinih traka je zamor materijala to se kompenzuje izborom velikog koeficijenta sigurnosti pri proraunu trake, koji je etiri puta vei nego kod gumene trake sa tekstilnim ulocima.

ELEMENTI ZA NOENJE TRAKE

Podravanje trake kod velikih optereenja realizuje se po pravilu preko noseih valjaka dok se kod lake robe koristi klizna povrina.

27

Valjci za noenje trakePrimarna funkcija valjaka je noenje trake i tereta. Pored ove funkcije oni svojim oblikom odreuju i profil trake. Valjci su rasporeeni du trake na relativno malom rastojanju i zbog njihovog velikog broja imaju znaajan uticaj na investicione i tekue trokove. Njihovo uee u investicionim trokovima je do 25%. Tehniki vek valjaka je 36 000 asova, a vremenski zavisi od uslova rada i kree se od 4 do 6 godina.

28

29

Rastojanje valjaka je veoma bitan tehniki parametar transportera sa znaajnim uticajem na ponaanje sistema pri radu i kree se u sledeim granicama : ravna traka (rasuta roba) 1,5 do 2,5 m koritasta traka (rasuta roba) 0,8 do 1,8 m kod komadne robe razmak valjaka je za Gp 250 N od 1 do 1,4 [m], a za Gp > 250 N, razmak iznosi amax / 2 (amaxnajvea stranica komada) u neoptereenoj grani rastojanje izmeu valjaka je dva puta vee u odnosu na optereenu granu.

30

Radna tj. nosea grana trake obino je gornja, a ree donja. Optereena grana trake moe da bude ravna ili koritasta (profilisana). Ravna traka se koristi za komadnu (nije pogodna za transport rasute robe jer ostvaruje mali kapacitet i dolazi do velikog rasipanja materijala), a koritasta za rasutu robu.

31

Klizna povrina kao elment za noenje trake

Za razliku od varijante sa valjcima, ovde se radi o kliznoj ravni ili koritastoj povrini, po kojoj klizi traka. Kod ove varijante pojavljuju se i kombinacije, tako se na odreenom rastojanju umeu valjci, a nekada je podravanje u neoptereenoj grani trake izvedeno sa valjcima. Oblast primene transportera sa kliznom trakom su procesi gde se pojavljuje laka komadna i rasuta roba, koja se transportuje na malim i srednjim rastojanjima. Ovde su vei otpori kretanja, jer je u pitanju otpor klizanja, a ne otpor kotrljanja, to uslovljava primenu u oblastima gde su mala optereenja radnog organa.

32

U odnosu na sisteme sa valjcima, klizna traka ima i odreene prednosti - nema poskakivanja tereta i dinamikih udara do kojih dolazi zbog ugiba trake. Klizna traka ima nie investicione trokove i jednostavnije je odravanje sistema.

33

POGONSKA STANICA

Pogonska stanica obuhvata sve elemente neophodne za pogon trake. Ona se sastoji od: pogonskog motora, reduktora, spojnice, konice, pogonskog bubnja (jednog ili dva), otklonskog bubnja ili ureaja za pritiskanje trake radi poveanja sile trenja na pogonskom bubnju U uslovima gde nema prostora za ugradnju konvencionalnog pogonskog ureaja koriste se bubnjevi sa ugraenim motorom i reduktorom u samom bubnju (unutranji pogon)

34

35

Pogonski bubanj kao osnovni element pogonske stanice prenosi obimnu silu na traku putem trenja. Da bi se stvorili uslovi za prenos obimne sile putem trenja, traka mora da bude zategnuta, to se ostvaruje preko zatezne stanice.

36

Kod horizontalnih i kosih trakastih transportera, koji nisu reverzibilni, najcelishodnije je da pogonski bubanj bude na prednjem, a zatezni na zadnjem kraju transportera Utovar robe je obino na zadnjem, a istovar na prednjem kraju trake. Ovaj princip nije obavezan

37

NOSEA KONSTRUKCIJANosea konstrukcija povezuje sve elemente transportera u jednu celinu. Pored noenja elemenata omoguava zatitu od spoljnih atmosferskih uticaja. Kod transportera za rasute terete velikih duina konstrukcija je sloena i prati konfiguraciju terena, a kod lakih transportera je kompaktna i povezuje elemente transportera

38

39