72 2009 boric dimitrijevic lv starinar

Uposledwoj deceniji, niz specijali-sti~kih analiza na materijalu saprethodnih iskopavawa mezolitsko-neolitskih lokaliteta u \erdapu u velikojmeri promenio je na{e razumevawe ovog ~uve-nog fenomena evropske praistorije koji je uterminima kulturne istorije definisan kaokultura Lepenskog Vira1. Na preko 12 loka-cija na obe strane Dunava prona|eni su i u ve-likim otkopima istraèni lokaliteti na ko-jima je zabeleèno naseqavawe u periodu od10. do 6. milenijuma pre nove ere. U mezolitu,tj. od 10. milenijuma do oko 6300. godine, ovilokaliteti poseduju niz zajedni~kih karakte-ristika u materijalnoj kulturi koji dopu{ta-ju da ovaj fenomen bude posmatran kao celina.Nove analize, pored radiometrijskog datova-wa, ukqu~uju i analize stabilnih izotopa ra-di utvr|ivawa paleoishrane3, analize stron-cijum izotopa kako bi se razjasnili obrasciindividualne i grupne mobilnosti4 kao iDNK analize5. Napravqen je i odre|en pomakkada je u pitawu analiza ili ponovna analizai publikovawe razli~itih klasa arheolo-{kog materijala sa starih iskopavawa loka-litet Lepenski Vir, Padina, Vlasac i Haj-du~ka Vodenica6 a zapo~ela su i nova istra-ìvawa, kako u zale|u \erdapa7, tako i na jed-nom od klasi~nih lokaliteta ovog fenomena Vlascu8.

Pitawe hronologije koje je mu~ilo istra-ìva~e od pronalaska ovih lokaliteta i daqeostaje kqu~no za pravilno tuma~ewe niza kul-turnih promena koje karakteri{u trajawe ovogfenomena. Najvi{e debata vezano je upravoza eponimni lokalitet Lepenski Vir. Zbogva`nosti da se jasno defini{e hronologijapojave i trajawe arhitekture trapezoidnihgra|evina na Lepenskom Viru, kao i vremedolaska neolitskih elemenata materijalnekulture, poput keramike, gla~anih kamenihsekira i doma}ih ìvotiwa, preduzeli smodatovawe niza konteksta sa Lepenskog Vira

9

UDK 902.62"633/634"(497.11)9031"633/634"(497.11)

DOI: 10.2298/STA0757009B

STARINAR LVII/2007.

DU[AN BORI], Odeqewe za arheologiju, Univerzitet u Kembrixu, Kembrix

VESNA DIMITRIJEVI], Odeqewe za arheologiju, Filozofski fakultet, Beograd

APSOLUTNA HRONOLOGIJA I STRATIGRAFIJA LEPENSKOG VIRA

Apstrakt. U ovom radu prikazani su rezultati 34 nove 14C AMS (Accelerator Mass Spectrometry) analizeura|ene na ìvotiwskim (30) i qudskim (4) kostima sa Lepenskog Vira. Novi rezultati datovawa doprinosesagledavawu apsolutne hronologije ali, u velikoj meri, rasvetqavaju i niz dilema vezanih za stratigrafiju

ovog kqu~nog lokaliteta mezolitsko-neolitske sekvence \erdapa i centralnog Balkana.

Kqu~ne re~i. Lepenski Vir, apsolutna hronologija, 14C, AMS, stratigrafija, mezolit, neolit.

_____________

1 Srejovi} 1969.2 Bonsall, Lennon, McSweeney, Stewart, Harkness, Boro-

nean, Bartosiewicz, Payton, Chapman 1997; Bori}, Miracle 2004;Whittle, Bartosiewicz, Bori}, Pettitt, Richards 2002.

3 Bonsall, Lennon, McSweeney, Stewart, Harkness, Boro-nean, Bartosiewicz, Payton, Chapman 1997; Bonsall, Cook, Len-non, Harkness, Scott, Bartosiewicz, McSweeney, 2000; Bori},Grupe, Peters, Miki} 2004; Grupe, Manhart, Miki}, Peters 2003.

4 Price, Bori} forthcoming.5 ûljkovi}, Stefanovi}, Romac 2008.6 Antonovi} 2003; Antonovi} 2006; Bori}, Stefanovi}

2004; Bori} 2002a, 2002b; Dimitrijevi} 2000, 2008; Peri}, Niko-li} 2004; Radovanovi} 1996a; Roksandi} 1999, 2000; Stefanovi},Bori} 2008.

7 Bori}, Starovi}, 2008.8 Bori} 2006, 2007b.

celina. Jedan broj ovih uzoraka uzet je sa gore-lih greda koje poti~u sa gorwe konstrukcijegra|evina i koje su na|ene uru{ene preko po-da jednog broja gra|evina12. Kada se ovi datu-mi kalibriraju pokazuju ravnomernu distri-buciju tokom perioda od oko 1000 godina, tj. odoko 6400. do oko 5400. godine pre na{e ere (calBC) (Slika 1)13.

Istraìva~ Lepenskog Vira, DragoslavSrejovi}, ograni~eno je koristio ove datumei oni nisu mewali wegovu osnovnu interpre-taciju ovog nalazi{ta kao mezolitskog nase-qa u fazi kada se grade i naseqavaju gra|evi-ne sa trapezoidnim podovima14. Ovakav stavvezan je za Srejovi}evu stratigrafsku inter-pretaciju koja pretpostavqa hronolo{ki hi-jatus u naseqavawu izme|u faza Lepenski VirIa-e i II (definisanih kao mezolitske) s jednestrane, i faze Lepenski Vir IIIa-b (definisa-ne kao ranoneolitska) s druge strane. U jednojod diskusija o ovoj seriji datuma na ugqenu, akoja je obuhvatala i datume sa ostalih isto-vremenih lokaliteta u \erdapu, N. N. Tasi}izneo je mogu}nost da je ovaj raspon datuma ne-realan zbog mogu}nosti da su datumi na ugqe-nu bili pod uticajem podzemnih voda, tj. da suodre|eni delovi Lepenskog Vira bili pod vo-dom periodi~no u pro{losti15. Kako Tasi}

10 DU[AN BORI], VESNA DIMITRIJEVI]

_____________

9 Zahvaqujemo se Narodnom muzeju u Beogradu, na-ro~ito muzejskom savetniku Qubinki Babovi}, kao i Fi-lozofskom fakultetu u Beogradu, naro~ito prof. dr@ivku Miki}u i docentu dr Sofiji Stefanovi} na po-mo}i u formalnoj i prakti~noj realizaciji uzimawa uzo-raka za datovawe.

10 Bonsall, Cook, Hedges, Higham, Pickard, Radovanovi}2004.

11 Price, Bori} forthcoming.12 Quitta 1975, 283; Bori} 2002b, Appendix 1.13 Po{to su uzorci za ove datume identifikovani

kao hrast Quercus sp. (Quitta 1975: 283), a imaju}i na umuprobleme vezane za datovawe starog drveta, tj. ~iweni-cu da datovani hrast moè biti zna~ajno stariji od kon-teksta koji datuje, postoje}e konvencionalne datumeura|ene na ugqenu hrasta potrebno je posmatrati kaonajstarije mogu}e datume kada je u pitawu kori{}ewetrapezoidnih gra|evina (cf. Bonsall, Cook, Lennon, Harkness,Scott, Bartosiewicz, McSweeney 2000, 128) po{to su gredeupotrebqene u konstrukciji gra|evina mogle da buduve} nekoliko stotina godina stare u trenutku kada suupotrebqene.

14 Vidi Kaczanowska, Kozlowski 2003, 228229.15 Tasi} 1992, 94.

~ije rezultate ovde predstavqamo. Sredstvaza ove analize obezbe|ena su preko Oxford Ra-diocarbon Accelerate Dating Service (ORADS) pro-grama Oksfordske laboratorije za datovawekoji finansiraju Arts and Humanities ResearchCouncil (AHRC) i Natural Environment ResearchCouncil (NERC), istraìva~ke institucije Ve-like Britanije. Materijal za analize poti~eiz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Neko-liko qudskih skeletnih ostataka datovanih uokviru ovog projekta poti~u iz antropolo{kezbirke Filozofskog fakulteta u Beogradu9.

Najpre, predstavqamo kontekst prethod-nih apsolutnih datuma sa Lepenskog Vira kaoi probleme kutlurne stratigrafije ovog lo-kaliteta. Potom predstavqamo nove rezulta-te kao i kontekstualne detaqe datovanih uzo-raka. Kona~no, pruàmo raspravu o ovim re-zultatima predlaù}i novu podelu kulturnihfaza Lepenskog Vira.

Apsolutno i relativno datovawe Lepenskog ViraPre nove serije datuma koja }e biti pre-

zentovana u ovom radu, objavqeno je 29 radi-ometrijskih datuma sa Lepenskog Vira: 21datum dobijen je konvencionalnom metodom14C datovawa na uzorcima ugqena i 8 AMS(Accelerator Mass Spectrometry) metodom na ì-votiwskim (3 datuma) i qudskim kostima (5datuma). Postoji, tako|e, i serija od 20 novihAMS datuma na qudskim kostima sa LepenskogVira10. Me|utim, do sada ovih 20 novih datumanisu publikovani pojedina~no ve} kao raspo-ni vrednosti za pojedine periode (npr. kasnimezolit, rani neolit, itd.) i ostaje samo danaga|amo kom grobu koji datum pripada, te jeova serija datuma od ograni~enog zna~aja zadiskusiju o apsolutnoj hronologiji pojedina~-nih konteksta na Lepenskom Viru. Ipak, ovirasponi datuma bi}e iskori{}eni u na{oj ka-snijoj diskusiji o fazama naseqavawa Lepen-skog Vira. U daqem tekstu tako|e }emo pomi-wati i rezultate datovawa na 7 uzoraka saqudskih skeleta, a ~ije publikovawe je tre-nutno u pripremi11.

Prethodni, konvencionalni 14C datumi naugqenu poticali su uglavnom sa podova trape-zoidnih gra|evina i ogwi{ta, i prema tome,datovali naseqavawe ili napu{tawe ovih

predla`e u svom radu, ovi datumi bi moralida budu najpre ispravqeni kako bi se dobilaprava starost naseqavawa gra|evina sa trape-zoidnim podovima. Ovakvo obja{wewe nijeverovatno, a novi AMS datumi (vidi dole), sjedne strane, potvr|uju konzistentnost posto-je}ih datuma na ugqenu sa ovog lokaliteta,dok, s druge strane, zna~ajno preciznije defi-ni{u realan raspon upotrebe trapezoidnihgra|evina od datuma na ugqenu. U skorije vre-me, razli~iti autori su ovu seriju datuma naugqenu prihvatali kao realan raspon za kori-{}ewe trapezoidnih gra|evina LepenskogVira (Srejovi}eve faze Lepenski Vir Ia-e iII) 16. Tako je ve} sa ovom serijom datuma bilomogu}e pravilno postaviti pomenutu fazuLepenskog Vira u odgovaraju}i apsolutno hro-nolo{ki okvir, tj. ukazati na wenu istovre-menost sa pojavom i trajawem ranog neolita uPomoravqu i sredwem Podunavqu centralnogi severnog Balkana.

Ranije diskusije i ponu|ene interpretaci-je hronolo{ke sevence na Lepenskom Virufokusirale su se na pitawe vezanosti neolit-

ske keramike za podove trapezoidnih gra|evi-na na Lepenskom Viru, tj. prisustva i upotre-be keramike tokom ove faze. Srejovi}17 je is-trajno insistirao na nepostojawu keramike uovoj vrsti konteksta osim kao posledice slu-~ajnih intruzija iz gorwih slojeva. Ovo obja-{wewe je dugo prihvatano kao ~vrsto uteme-qena ~iwenica, koja bi upu}ivala da su gra|e-vine sa trapezoidnim podovima na ovom nala-zi{tu mezolitske, tj. da je wihovo trajawe ve-zano za period pre pojave ranoneolitske mate-rijalne kulture. Me|utim, niz ~iwenica uka-zuje da je te{ko prihvatqivo ovakvo odre|ewetrajawa trapezoidnih gra|evina na Lepen-skom Viru i wihovo iskqu~ivo vezivawe zamezolit: (a) ranoneolitska keramika ne mo`ebiti samo intruzivni elemenat u kontekstu

APSOLUTNA HRONOLOGIJA I STRATIGRAFIJA LEPENSKOG VIRA 11

STARINAR LVII/2007.

_____________

16 Npr., Bonsall, Cook, Lennon, Harkness, Scott, Bartosie-wicz, McSweeney 2000; Bori} 1999; Milisauskas 1978; Whittle,Bartosiewicz, Bori}, Pettitt, Richards 2002.

17 Srejovi} 1968; Srejovi} 1972.

Sl. 1. Kalibrirani rasponi sa 1 i 2 standardne devijacije (cal BC) konvencionalnih 14C datuma naugqenu sa Lepenskog Vira. Datumi su kalibrirani sa OxCal v. 4.0 (Bronk Ramsey 1995, 2001).

Figs. 1. Calibration ranges at 1 and 2 standard deviations (cal BC) of conventional 14C dates from Lepenski Vir.Dates calibrated with OxCal v. 4.0 (Bronk Ramsey, 1995, 2001).

trapezoidnih gra|evina po{to se javqa i u za-tvorenim celinama izme|u podova dve super-ponovane gra|evine, kao i direktno na podo-vima trapezoidnih gra|evina18; (b) slede}ipokazateq je komparativne prirode i odnosise na lokalitet Padina-Gospo|in Vir, koji senalazi nekoliko kilometara uzvodno od Le-penskog Vira. Na podovima trapezoidnih gra-|evina sa ovog lokaliteta, koje su po svim ar-hitektonskim elementima gotovo identi~neonima sa Lepenskog Vira, tako|e je dokumen-tovano prisustvo neolitske star~eva~ke ke-ramike19; kona~no, (v) ve} pomenuti datumi naugqenu koji datuju niz gra|evina sa LepenskogVira ukazuju na preklapawe izme|u trajawaupotrebe ovih gra|evina i trajawa ranog neo-lita na centralnom Balkanu20.

Od kraja osamdesetih godina pro{log ve-ka, jedan broj autora poku{ao je da ovu situa-ciju re{i predlaù}i da su neke gra|evine satrapezoidnim podovima sa Lepenskog Vira iPadine jednim delom svog trajawa istovreme-ne sa pojavom i trajawem ranoneolitskih gru-pa u susednim oblastima. Po ovakvom scenari-ju, lokalne mezolitske grupe, koje su predsta-vqane kao kompleksni ribolovci, lovci isakupqa~i, naseqavale su trapezoidne gra-|evine i u isto vreme importovale pojedineelemente ranoneolitske materijalne kulturekroz razmenu sa ranoneolitskim grupama21.Ovaj scenario pojavio se pod narastaju}imuticajem tzv. grani~nog (frontier) modela kul-turne promene koji se razvio, pre svega, u vezisa obja{wewima procesa mezolitsko-neolit-ske koegzistencije u severo-zapadnoj Evropi22.

Me|utim, krajem devedesetih godina pro-{log veka sa pove}awem broja analiza na ma-terijalu sa |erdapskih lokaliteta, kao i re-vizionom analiti~kom obradom ranije ve} ob-ra|enog materijala iz ovog regiona, postaloje jasno da je neophodno pruìti radikalnijureviziju hrono{kih odnosa na Lepenskom Vi-ru, s obzirom na neodrìvost razli~itogstratigrafskog i kulturno-hronolo{kog tu-ma~ewa istog tipa konteksta sa dva susednalokaliteta Lepenskog Vira i Padine23.Neophodnost ovakvog stratigrafskog prei-spitivawa potvr|ena je nepobitnim dokazimao prisustvu ranoneolitske keramike na podo-vima trapezoidnih gra|evina sa LepenskogVira a koji su prona|eni u prethodno neana-

liziranom faunisti~kom materijalu24 kao ikona~nim objavqivawem od ranije poznatihali neobjavqenih fotografija sa celim kera-mi~kim posudama na podovima ku}a 4 i 54 saLepenskog Vira25. U ovom svetlu, ostalo je dase ponovo razmotri Srejovi}eva kulturno-hronolo{ka i stratigrafska podela na Pro-to-Lepenski Vir, Lepenski Vir I (a-e), II i III(a-b)26. Ovakvo novo tuma~ewe neizbe`no vo-di i novom razumevawu karaktera i toka mezo-litsko-neolitskih transformacija27.

Detaqna stratigrafska obrada original-ne dokumentacije i pojedinih klasa materi-jalne kulture sa Lepenskog Vira je u toku, i ja-sno }e pokazati u kojoj meri je ranoneolitskakeramika prisutna u vezi sa arhitektonskimcelinama prona|enim na ovom nalazi{tu28. Sdruge strane, samo obimna serija AMS datuma,dobijena na uzorcima iz dobro stratifikova-nih celina, i pre svega onih celina koje su ve-zane za naseqavawe trapezoidnih gra|evina,omogu}i}e nam da jasno sagledamo raspon ko-ri{}ewa pojedinih gra|evina na ovom nalazi-{tu i precizno ih smestitimo u apsolutno-hronolo{ki okvir.

Novi rezultati radiometrijskih analizaU Tabeli 1 date su vrednosti novih datu-

ma, tj. oznaka uzorka, broj pod kojim su datumizavedeni u oksfordskoj laboratoriji sa ozna-kom OxA-, kontekstualna provenijencija sva-kog uzorka, rezultat merewa radioaktivnogugqenika izraèn u godinama pre sada{wosti(BP), raspon gre{ke plus/minus, vrednosti


_____________

18 Srejovi} 1968: 24, 86; 1969: 153-154; 1971: 5; 1972:134; cf. Jovanovi} 1969.

19 Jovanovi} 1969, 1987; Bori} 1999, 2002a; Bori}, Mi-racle 2004.

20 Vidi Gimbutas 1976; Milisauskas 1978; Whittle, Bar-tosiewicz, Bori}, Pettitt, Richards 2002.

21 Budja 1999; Chapman 1993, 1994, 2000; Radovanovi}1996a, 1996b; Radovanovi}, Voytek 1997; Tringham 2000;Voytek, Tringham 1989.

22 Vidi diskusiju u Bori} 2005a, 2005b.23 Bori} 1999, 2002a.24 Bori} 1999, 52.25 Gara{anin, Radovanovi} 2001.26 vidi diskusiju u Bori} 2002a i u daqem tekstu.27 Bori} 2002a, 2005a, 2007b.28 vidi Peri}, Nikoli} 2004.

izotopa 13C i 15N koji daju informaciju o is-hrani, vrsta i deo skeleta datovanog organi-zma, kao i raspon kalibriranih datuma izra-èn u godinama pre nove ere (cal BC) na nivo-ima jedne i dve standardne devijacije. Zbog ne-dostatka kolagena 5 uzoraka nije dalo razul-tate. Dva uzorka u seriji analiziranih uzora-ka sa Lepenskog Vira su duplo merena: OxA-16001 i OxA-16002 na uzorku 5 i OxA-16005 iOxA-16006 na uzorku 11. Ove ponovqene anali-ze na istom uzorku predstavqaju deo rutinskekontrole koju laboratorija u Oksfordu vr{iradi provere metodolo{ke konzistentnostihemijskog tretirawa uzoraka i merewa. Od 32datovana konteksta sa Lepenskog Vira, 27 je ustratigrafskoj vezi sa gra|evinama sa trape-zoidnim podovima dok je 5 vezano za kontekstekoji se nalaze u slojevima van zone u kojoj suna|ene trapezoidne gra|evine. Od broja kon-teksta vezanih za trapezoidne gra|evine, 24konteksta datovano je uzorcima ìvotiwskiha 3 qudskih kostiju.

Naglasak na datovawu uzoraka ìvotiw-skih kostiju vezan je, s jedne strane, za ~iwe-nicu da ve} postoji ve}i broj datovanih qud-skih skeletnih ostataka29, a s druge strane, zaproblem preciznosti koji postavqa datovawequdskih i pse}ih kostiju u \erdapu. Naime, uovom regionu javqa se takozvani rezervoarefekat pri AMS datovawu qudskih i pse}ihkostiju zbog ve}eg unosa ribe iz dunavskogre~nog sistema u organizme ovih vrsta, {tomewa koncentraciju ugqenika od one koja seo~ekuje kada se ishrana zasniva na unosu hranesamo preko terestrijalnog lanca ishrane30. Ipored mogu}e ispravke ovakvih datuma (kojukoristimo u 2 slu~aja od 3 u okviru ovog pro-jekta datovana qudska skeletna ostatka, vididole i Tabela 1), pojavquje se ve}a standardnagre{ka kod kalibracije {to nas ograni~ava umogu}nosti da ove datume koristimo kao pre-ciznije indikatore realnog raspona starostiodre|enog konteksta. Treba re}i i da datova-we ìvotiwskih kostiju daje mogu}nost dato-vawa ve}eg broja kontekstualnih celina zbogograni~enog broja onih celina u kojima sequdski osteolo{ki ostaci nalaze u strati-grafski zna~ajnoj vezi sa odre|enom celinom.U nedostatku biqnih ostataka koji imaju naj-kra}i ìvotni vek i predstavqaju idealan ma-terijal za AMS analizu, datovawe ìvotiw-

skih kostiju sa Lepenskog Vira predstavqa udatim okolnostima optimalno re{ewe, uzi-maju}i u obzir relativno kratak ìvotni vek


STARINAR LVII/2007.

_____________

29 Uzimaju}i u obzir sve prethodne, gore pomenuteprojekte ukupan broj postoje}ih datuma na qudskim ko-stima sa Lepenskog Vira je 32, ~emu treba dodati i rezul-tate 3 datovana skeleta (Tabela 1) koja mi ovde po prviput objavqujemo.

30 Radom Klajva Bonsala i wegove istraìva~ke gru-pe (vidi Bonsall, Lennon, McSweeney, Stewart, Harkness, Borone-ant, Bartosiewicz, Payton, Chapman 1997 i Bonsall, Cook, Lennon,Harkness, Scott, Bartosiewicz, McSweeney 2000) postalo je jasnoda direktno datovawe qudskih skeleta sa lokaliteta u\erdapu daje rezultate koji su 200-500 godina stariji odo~ekivanih, a {to je utvr|eno pre svega pore|ewem datumadobijenih na qudskim kostima i onih koji poti~u sa ko-{tanih alatki iz istih celina, a koje su uglavnom ra|enena kostima herbivornih vrsta ìvotiwa. Ove ko{tanealatke, poput ko{tanih projektila, na|ene su u datovanimgrobovima bilo kao darovi ili, katkad, kao indikator na-silne smrti datovane individue, poput ko{tanih projek-tila zarivenih u kost skeleta, prona|enih na lokaliteti-ma Skela Kladovei na rumunskoj strani Dunava (vidi Cook,Bonsall, Hedges, McSweeney, Boroneant, Bartosiewicz, Pettitt2002) i Vlascu (vidi Roksandi} 2004). Drugi pokazateq po-trebe za ispravkom datuma su rezultati analiza stabilnihizotopa na datovanim qudskim skeletima sa \erdapa saindikacijom visokih trofi~kih nivoa na osnovu izotopaazota. Ovaj fenomen je definisan kao rezervoar efekatkoji ima veze sa re~nim sistemom Dunava i druga~ijim kon-centracijama ugqenika u ovom ekosistemu od koncentraci-ja ugqenika u atmosferi. Ugqenik preko fotosinteze sti-è u sve organizme bazirane na terestrijalnim lancimaishrane. Kada se ova situacija promeni unosom ve}ih koli-~ina hrane iz ekosistema sa druga~ijim koncentracijamaugqenika od atmosfere, kao {to su marinski ili, u |er-dapskom slu~aju, re~ni ekosistemi, dakle unosom ribe, re-meti se predvidqiva koncentracija prisutnog ugqenika uorganizmu {to dovodi do depozicije starog ugqenika istarijih od realnih merenih vrednosti. Ipak, ovakav pro-blem mogu}e je ispraviti u nalaèwu pravilnosti kod po-re|ewa datovanih qudskih kostiju i artefakata koji sukao prilozi na|eni u istom grobu. Porede}i ve}i broj ova-kvih primera, Cook, Bonsall, Hedges, McSweeney, Boroneant,Bartosiewicz, Pettitt 2002 predlaù 3 metoda za korekciju uzo-raka na qudskim kostima. Jedan od ovih metoda je kori-{}en u korekciji dva datuma na qudskim skeletnim osta-cima datovanim u okviru na{eg projekta (vidi Tabelu 1) au zavisnosti od wihovih 15N vrednosti. Sli~an problemprime}en je i pri datovawu pse}ih kostiju (Bori}, Miracle2004; Whittle, Bartosiewicz, Bori}, Pettitt, Richards 2002) zbogo~igledne prakse hrawewa pripitomqenih pasa ribqimkostima ili drugim psima tokom mezolita i ranog neoli-ta u \erdapu (cf. Bori}, Dimitrijevi} 2005).


Sl.

2. P

lan

Lep

ensk

og V

ira

sa p

rove

nije

ncij

om d

atov

anih

uzo

raka

isp

od p

odov

a t

rape

zoid

nih

gra|

evin

a; 1

- ko

ntek

sti

ispo

d po

dova

gra

|e-

vina

i o

znak

e sm

e{t

aja

mat

erij

ala

(bro

j kes

e). Z

a de

taq

e da

tov

anih

uzo

raka

vid

i t

abel

u 1;

za

OxA

-861

0: B

ori}

, Dim

itri

jevi

} 20

05.

Fig

s. 2

.Pla

n of

Lep

ensk

i Vir

with

the

prov

enie

nce

of d

ated

sam

ples

ben

eath

floo

rs o

f tra

pezo

idal

bui

ldin

gs;

1

cont

exts

ben

eath

bui

ldin

g flo

ors

and

labe

led

faun

al s

tora

ge (

bag

num

bers

). F

or d

etai

ls o

f dat

ed s

ampl

es s

ee T

able

1;

for

OxA

-861

0: B

ori}

, Dim

itrije

vi}

2005

.


STARINAR LVII/2007.

Sl.

3. P

lan

Lep

ensk

og V

ira

sa p

rove

nije

ncij

om d

atov

anih

uzo

raka

sa

podo

va t

rape

zoid

nih

gra|

evin

a i

iz k

ont

ekst

iz

me|

u dv

a pr

eklo

-pq

ena

poda

; 1-

kont

ekst

i na

pod

ovim

a gr

a|ev

ina;

2

kon

tek

sti

izm

e|u

podo

va g

ra|e

vina

. Za

det

aqe

dat

ovan

ih u

zora

ka v

idi

tab

elu

1; z

aO

xA-8

618:

Bor

i},

Dim

itri

jevi

} 20

05.

Fig

. 3.P

lan

of L

epen

ski V

ir w

ith th

e pr

oven

ienc

e of

dat

ed s

ampl

es fr

om th

e flo

ors

of tr

apez

oida

l bui

ldin

gs a

nd b

etw

een

two

supe

rim

pose

d flo

ors;

1

con

text

s on

buid

ling

floor

s; 2

c

onte

xts

betw

een

build

ing

floor

s. F

or d

etai

ls o

f dat

ed s

ampl

es s

ee T

able

1;

for

OxA

-861

8: B

ori}

, Dim

itrije

vi}

2005

.


Sl.

4. P

lan

Lep

ensk

og V

ira

sa p

rove

nije

ncij

om d

atov

anih

uzo

raka

izn

ad i

van

tra

pezo

idni

h gr

a|ev

ina.

1

kre

~wa~

ki p

od; 2

k

amen

vez

anza

Sre

jovi

}evu

faz

u L

epen

ski

Vir

I; 3

k

amen

vez

an z

a S

rejo

vi}e

vu f

azu

Lep

ensk

i V

ir I

I; 4

A

MS

dat

ovan

i ko

ntek

sti.

Za

det

aqe

dat

o-va

nih

uzor

aka

vidi

tab

elu

1; z

a O

xA-5

827,

-58

28, -

5829

, -58

30, -

5831

: Bon

sall,

Coo

k, L

enno

n, H

arkn

ess,

Sco

tt, B

arto

siew

icz,

McS

wee

ney

2000

.

Fig

. 4.P

lan

of L

epen

ski V

ir w

ith th

e pr

oven

ienc

e of

dat

ed s

ampl

es a

bove

and

out

side

trap

ezoi

dal b

uild

ings

. 1

lim

esto

ne fl

oor;

2

con

stru

ctio

n st

ones

assi

gned

to S

rejo

vi}

s ph

ase

Lepe

nski

Vir

I;

3

cons

truc

tion

ston

es a

ssig

ned

to S

rejo

vi}

s ph

ase

Lepe

nski

Vir

II

; 4

A

MS

date

d co

ntex

ts. F

or d

etai

ls o

f dat

edsa

mpl

es s

ee T

able

1;

for

OxA

-582

7, -

5828

, -58

29, -

5830

, -58

31:B

onsa

ll, C

ook,

Len

non,

Har

knes

s, S

cott,

Bar

tosi

ewic

z, M

cSw

eene

y 20

00.


STARINAR LVII/2007.

ve}ine vrsta, a radi postizawa ve}e precizno-sti. Po{to se ekvivalentan problem datova-wu qudskih ostataka sa \erdapa javqa i pridatovawu pse}ih kostiju31, za datovawe su uzi-mani uzorci kostiju drugih ìvotiwskih vr-sta. Tako je na postoje}a 3 AMS datuma na ì-votiwskim kostima sa Lepenskog Vira32 sadapridodato jo{ 30 novih datuma.

Datovani ostaci ìvotiwskih i qudskihkostiju nalazili su se u slede}im tipovimastratigrafskih celina sa Lepenskog Vira:

a) U celinama koje se nalaze ispod osnovatrapezoidnih gra|evina, tj. u celinama koje bipredstavqale najstariju fazu kori{}ewa od-re|ene lokacije (2 datuma) (Slika 2);

b) U celinama izme|u dva superponovanapoda gra|evina sa trapezoidnom osnovom (8datuma) (Slika 3);

v) U celinama koje su direktno pokrivalepodove trapezoidnih gra|evina ali koje nisubile stratigrafski zatvorene mla|im po-dom (17 datuma) (Slika 3);

g) U celinama koje se nalaze van trapezo-idnih gra|evina, poput jama, jedne kalotastepe}i, jednog groba ili nalaza koji se javqaju ukontekstualno nedefinisanom kulturnomsloju (6 datuma) (Slika 4).

Svaki od ovih konteksta bi}e diskutovanzasebno u svetlu novih rezultata.

a) Celine ispod podova trapezoidnih gra-|evina

Dva nova datovana uzorka mogu se vezati zaovaj tip celina, koje se po svom stratigraf-skom poloàju mogu smatrati za najstariju fa-zu naseqavawa Lepenskog Vira. Ovaj tip ce-lina ve} je ranije datovan jednim uzorkom ko-ji je poticao ispod poda gra|evine 23 (OxA-8610) i koji je pruìo prvi datum sa Lepen-skog Vira koji je potvrdio mezolitsku starostnaseqavawa ove lokacije. Raspon ovog datumaje 8181-7605 cal BC sa 95% verovatno}e33. NoviOxA-16072 datuje ostatke prona|ene ispod po-da starije gra|evine 47, koja se nalazila is-pod poda gra|evine 47. Ovaj kontekst, u komese nalaze kosti riba, jelena, divqeg gove~eta,srnda}a, medveda i dabra datovan je u rasponu9441-9241 cal BC sa 95% verovatno}e. Ovo jetrenutno najstariji datum sa Lepenskog Virakoji jasno pokazuje da je ova lokacija naseqa-

Sl. 5. Ogwi{te a (fazaProto-Lepenski Vir 2).

Fig. 5. Hearth a (phase Proto-Lepenski Vir 2).

_____________

31 Bori}, Miracle 2004; Whittle, Bartosiewicz, Bori}, Pettitt,Richards 2002.

32 Bori}, Dimitrijevi} 2005.33 Bori}, Dimitrijevi} 2005; Whittle, Bartosiewicz, Bori},

Pettitt, Richards 2002.34 Bori}, Miracle 2004.35 Bori}, Dimitrijevi} 2005, 64.36 Bonsall, Cook, Hedges, Higham, Pickard, Radovanovi}

2004, Table 1; vidi diskusiju u nastavku teksta.

vana tokom ranog mezolita, sli~no ostalimsusednim lokalitetima u \erdapu, poput Vla-sca i Padine34, i potvr|uje na{u pretpostav-ku da se ova vrsta konteksta moè vezati zanajstarije slojeve naseqavawa Lepenskog Vi-ra35. Dva uzorka datovana u okviru na{eg pro-jekta poti~u sa poda gra|evine 47, tj. iz jasnostratifikovanog mla|eg konteksta u odnosuna uzorak OxA-16072 i ovi rezultati bi}e di-skutovani u okviru slede}e izdvojene grupedatuma. Tako|e, dva u skorije vreme datovanagroba sa Lepenskog Vira mogu se vezati za ovunajraniju mezolitsku fazu kori{}ewa Lepen-skog Vira36.

Novi OxA-16074 datuje celinu koja se mo-è vezati za ogwi{te a, jedno od nekolikootvorenih ogwi{ta koja su na|ena na Lepen-skom Viru i koje je Srejovi} svrstao u fazuProto-Lepenski Vir (Slika 5). Ovo ogwi{te


nalazi se na prostoru izme|u gra|evina 40 i41. Tako|e, ovo ogwi{te nalazi se na po~etkureda gra|evina koje jedna drugu delimi~nopreklapaju uspostavqaju}i tako stratigraf-sku relativno-hronolo{ku sekvencu ovih ar-hitektonskih celina: od najstarijeg ogwi{taa, preko gra|evin a 41, zatim 38 do posledwe,najmla|e gra|evine, 37 (Slika 6). Na publiko-vanim fotografijama sa Lepenskog Vira ja-sno se vidi ovalna zona tamnije zemqe oko og-wi{ta a37, koja po svemu sude}i predstavqazonu stambenog objekta, a koje je, kako izgleda,iz starije faze od perioda kada se oko cen-tralnih pravougaonih ogwi{ta polaè kre~-wa~ki pod sa trapezoidnom osnovom. Da se ov-de najverovatnije radi o starijoj fazi naseqa-vawa ove lokacije pokazuje i na{ datum OxA-16074 sa rasponom 7740-7587 cal BC sa 95% ve-rovatno}e. Jedan datum (AA-57781) prethodnodobijen datovawem qudske mandibule, ozna~e-ne kao grob 22, koja je bila na|ena neposrednopored ogwi{ta a, iako ne{to mla|i, gene-ralno potvr|uje ovu starost sa rasponom 7580-7190 cal BC sa 95% verovatno}e38. Od ìvo-tiwskih kostiju u ovoj celini nalazimo ostat-ke medveda, jelena i riba. Ovaj period moè sedefinisati kao kraj ranog mezolita ili po~e-

tak rane faze kasnog mezolita, ~ija granicase uslovno moè vezati za vreme oko 7500. go-dine stare ere. Kao {to pokazuju i rezultative}eg broja datovanih skeletnih ostataka saLepenskog Vira39, dobijeni radiometrijskidatumi za sada nisu potvrdili naseqavawe Le-penskog Vira tokom faze kasnog mezolita, tj.u periodu od oko 7200. do 6300. g. pre nove ere.

b) Celine izme|u superponovanih podovatrapezoidnih gra|evina

Ova vrsta konteksta je od izuzetnog zna~a-ja kako bi se u okviru uslovno stratigrafskizatvorenih celina dobili rezultati koji ja-sno ukazuju na apsolutno-hronolo{ko odre|e-we faze trajawa gra|evina sa trapezoidnimosnovama na Lepenskom Viru. Dva ranija datu-ma na ìvotiwskim kostima koja su poticala

Sl. 6. Ogwi{te a (faza Proto-Lepenski Vir 2)i gra|evine 41, 38 i 37 (faza Lepenski Vir III).

Fig. 6. Hearth a (phase Proto-Lepenski Vir 2) andbuildings 41, 38, and 37 (phase Lepenski Vir III).

Sl.7. Superponovane gra|evine 35 i 36 (fazaLepenski Vir III).

Fig. 7. Overlapped buildings Houses 35 and 36 (phaseLepenski Vir III).

_____________

37 Srejovi} 1969, 45, slika 9.38 Price, Bori} forthcoming.39 Bonsall, Cook, Hedges, Higham, Pickard, Radovanovi}

2004; Price, Bori} forthcoming.40 Za detaqnu diskusiju ovih celina i rezultata vi-

di Bori}, Dimitrijevi} 2005; Whittle, Bartosiewicz, Bori}, Pettitt,Richards 2002.


STARINAR LVII/2007.

iz zatvorenih celina izme|u dva poda izme-|u gra|evina 20 i 33 (OxA-8725) i gra|evinaXLIV/57 i 51 (OxA-8618) ve} su ukazala na toda se apsolutno-hronolo{ki okvir mo`e veza-ti za period 6300. do 5900. godina pre noveere40. Ovakvo okvirno datovawe je prethodnodefinisano i ranijom serijom konvencional-nih datuma na ugqenu (vidi gore).

Od 8 novih datuma iz ovog tipa konteksta2 su ponovqena merewa na istom uzorku (OxA-16001/16002 i OxA-16005/16006) {to nam osta-vqa 6 kontekstualnih celina koje su na ovajna~in testirane. Generalno ove celine potvr-|uju i preciznije defini{u prethodno odre-|en raspon za trajawe trapezoidnih gra|evinaLepenskog Vira. Dva datuma, me|utim, kom-plikuju ovu sliku ukazuju}i da me|u datovanimosteolo{kim ostacima mo`emo o~ekivati irezidualne ostatke starijeg naseqavawa Le-penskog Vira ~ak i kada su u pitawu tzv. za-tvorene celine izme|u dva kre~wa~ka poda.Naime, ovakva celina je pokazalo se, zatvore-na i sigurna u odnosu na intruziju iz mla|ihslojeva ali nije zatvorena kada je u pitawu mo-bilnost rezidualnog materijala iz starijihslojeva {to }emo uskoro i objasniti. Pre|imona kratku diskusiju svake datovane celine.

OxA-15998 datuje ponovo celinu izme|u po-dova gra|evina 20 i 33, koja je prethodno biladatovana sa OxA-8725.41 Odlu~ili smo se za po-novno datovawe ove celine da bismo proveri-li ta~nost prethodnog datuma iz ove celinezbog problema re~nog efekta rezervora i neo-phodnosti prethodne ispravke OxA-8725. Nai-me, ovaj datum dobijen je na uzorku ribqe kostii, zbog problema opisanih u tekstu gore i u na-pomeni 30, bilo je neophodno primeniti ko-rekcioni faktor, {to je smawilo preciznostprethodnog merewa koje je posle ispravke uka-zivalo na raspon 6420-6060 cal BC sa 95% vero-vatno}e. Novi datum, OxA-15998, iz iste celi-ne ura|en je na jelenskoj kosti koja nije poduticajem efekta rezervoara i daje preciznijiraspon 6231-6056 cal BC sa 95% verovatno}e.

OxA-16003 datuje kost divqe sviwe koja jena|ena u ogwi{tu gra|evine 36. Ova gra|evi-na bila je superponovana gra|evinom 35 (Sli-ka 7). Dobijen raspon je 6198-5928 cal BC sa95% verovatno}e.

OxA-16004-16006 poti~u od uzoraka izme|upodova gra|evina 47 i 47. Jedan uzorak meren je

dva puta sa OxA-16005 i OxA-16006 na qudskojlobawi (ozna~ena kao grob 122), postavqenojpreko zadwe strane ogwi{ta gra|evine 47, nasloju koji je prekrivao samo ogwi{te42 (Slika8). Datovana lobawa pripadala je 15-18 godinastarom subadultu i o~igledno je s nameromostavqena na ovom mestu, mogu}e u vezi sa (ri-tualnim?) napu{tawem gra|evine 47. Intere-santo u vezi sa ovim uzorkom je ~iwenica da ovaindividua ima relativno nisku 15N vrednost uodnosu na sve prethodno datovane qudske skele-te sa lokaliteta u \erdapu. Ovakva vrednostsugeri{e ishranu u kojoj je riba zastupqena umawoj meri od tipi~no mezolitskog obrasca

Sl.8. Gra|evina 47, datovana de~ija lobawagrob 122 i grobovi novoro|en~adi 123 i 124

(faza Lepenski Vir III) (fotografija po Ra-dovanovi} 1996, Fig. 4.4).

Fig. 8. Building 47, dated child skull Burial 122 andneonate Burials 123 and 124 (phase Lepenski Vir III)

(photo after Radovanovi} 1996, Fig. 4.4).

_____________

41 Bori}, Dimitrijevi} 2005; Whittle, Bartosiewicz, Bori},Pettitt, Richards 2002.

42 Vidi Radovanovi} 1996a, Fig. 4.4.


ishrane na |erdapskim mezolitsko-ranoneo-litskim lokalitetima43. Ova 15N vrednostdozvoqava kalibraciju bez prethodne isprav-ke za efekat rezervoara. Dva ura|ena merewana ovom uzorku gotovo se podudaraju i daju ra-spone 6208-5987 i 6206-5988 cal BC sa 95% ve-rovatno}e.

S druge strane, OxA-16004 datuje uzorak je-lenske kosti iz sloja koji je pokrivao podgra|evine 47. Ovaj datum dao je neo~ekivanraspon 9295-8926 cal BC sa 95% verovatno}e.Ovaj raspon je blizak datumu koji je dobijendatovawem uzorka ispod poda gra|evine 47(OxA-16072) a koji smo pomenuli ranije. OxA-16004 tako o~igledno datuje stariji materijalkoji se sekundarno na{ao u zemqi kojom je za-trpan pod gra|evine 47. Najverovatnije je daje pod gra|evine zatrpan zemqom iz sedimentakojim je bila okruèna gra|evina 47 i u kojemsu postojali ostaci naseqavawa koji su zna-~ajno stariji od perioda ukopavawa ovogobjekta. Ovo potvr|uje i hronolo{ki rasponkoji upu}uje na sli~nu ranomezolitsku fazukao i zona koja je datovana ispod poda ovogobjekta. Hronolo{ka razlika od skoro 3000godina izme|u oba datovana uzorka koji poti-~u iz zone izme|u podova gra|evina 47 i 47 iprethodna dva datuma dobijena na ritualnopostavqenoj dezartikulisanoj lobawi (grob122), jasno govore da se u slu~aju OxA-16004 ra-di o materijalu koji je u mla|i stratigrafskikontekst do{ao sekundarno.

OxA-16001-16002 dobijeni su na istom uzor-ku koji poti~e iz prvog otkopnog sloja ispodpoda gra|evine 26, tj. izme|u podova gra|evina26 i 26 (Slika 9). Dobijeni rasponi potvr|ujupretpostavqenu starost kori{}ewa trapezo-idnih gra|evina: 6212-6025 i 6091-5926 cal BC sa95% verovatno}e iako ne postoji najboqa sa-glasnost izme|u ovih datuma datovanih naistom uzorku. Jo{ jedan uzorak je datovao kon-tekst izme|u podova gra|evina 26 i 26. OxA-16071 datuje sloj direktno sa poda gra|evine26. Me|utim i ovaj uzorak, kao i gore pomenu-ti uzorak koji poti~e sa poda gra|evine 47,dao je nerealan rezultat za ovaj tip konktekstau rasponu 8218-7794 cal BC sa 95% verovatno}e.Mogu}e je pretpostaviti da su i ovde kao i uprethodnom slu~aju u pitawu tafonomski pro-blemi redepozicije starijeg materijala kojipoti~e iz okolnog sloja, a kojim je zatrpana

gra|evina 26 nakon wenog napu{tawa i prepodizawa nove gra|evine 26, koja je imala istipoloàj i orijentaciju kao gra|evina 26.

Iako sa dva pomenuta problemati~na datu-ma nismo dobili dodatnu potvrdu hronolo{kogodre|ewa datovanih stratigrafskih celina,korist od ovakvih datuma je trostruka. Prvo,dobijen je podatak o razli~itim fazama nase-qavawa Lepenskog Vira tokom ranog mezolita,{to je od zna~aja za razumevawe karaktera nase-qavawa na ovoj lokaciji pre perioda izgradwetrapezoidnih gra|evina. [ta vi{e, ovi datumijasno ukazuju da se ukopavawe gra|evina sa tra-pezoidnom osnovom, koje zapo~iwe na Lepen-skom Viru tek oko 6200. godine stare ere ilikasnije, vr{i u sloj koji je sadrào ostatke unekim slu~ajevima stare preko 3 milenijuma.Ovo direktno potvr|uje prethodno izneto mi-{qewe da Lepenski Vir posle ranomezolitskefaze naseqavawa nije bio naseqen tokom kasnefaze mezolita u ovom regionu, a tokom koje na-lazimo tragove naseqavawa na lokalitetimaPadina, Vlasac, Hajdu~ka Vodenica, SkelaKladovei i drugim, uz ogradu da je jo{ mogu}e da}e nove radiometrijske analize sa drugih delo-va ovog nalazi{ta pokriti ovaj hijatus. Ovo jezna~ajno za interpretaciju niza aspekata Le-penskog Vira {to pomiwemo kasnije. Drugo,ova dva odstupaju}a datuma ukazuju na specifi-~ost prakse napu{tawa starijih gra|evina prepodizawa novih, {to je po svemu sude}i ukqu~i-valo wihovo zatrpavawe okolnim sedimentom ukome su se katkad nalazili ostaci starijeg na-seqavawa. I, tre}e, ovi datumi ukazuju na pro-blem da se nalazi faune (ali i drugih elemena-ta materijalne kulture) ne mogu olako hrono-lo{ki odrediti samo na osnovu wihovog stra-tigrafskog poloàja ne uzimaju}i u obzir nizkomplikovanih tafonomskih faktora vezanihza redepoziciju kulturnog materijala.

v) Celine sa podova nesuperponovanih gra-|evina

Mogu}e je pretpostaviti da kod ve}ine da-tuma datovanih iz ovog tipa konteksta dobija-

_____________

43 Vidi Bonsall, Lennon, McSweeney, Stewart, Harkness,Boroneant, Bartosiewicz, Payton, Chapman 1997; Bonsall, Cook,Lennon, Harkness, Scott, Bartosiewicz, McSweeney, 2000; Bori},Grupe, Peters, Miki} 2004.


STARINAR LVII/2007.

mo vreme neposredno pred napu{tawe ovihobjekata. Kod ovog tipa konteksta izgleda danije bilo ve}e redepozicije materijala iz sta-rijih konteksta i izgleda da je ova praksa presvega prisutna onda kada se pod starije gra|e-vine pokriva kako bi se dobila ~vrsta podlo-ga za postavqawe kre~wa~kog poda nove gra-|evine, kao u prethodno opisanim slu~ajevi-

ma. Kada su u pitawu datovani uzorci sa podo-va gra|evina koje nisu superponovane, samo ujednom slu~aju do{lo je do sli~nog fenomenaredepozicije kulturnog materijala koji smoupravo opisali. Ovo je slu~aj sa datumom OxA-16076 sa uzorka jelenskog paro{ka na|enog napodu ku}e 54, a koji daje ranomezolitski ra-spon 9298-9150 cal BC sa 95% verovatno}e.

Sl. 9. Gra|evina 26 preklopqena ku}om 26 (faza Lepenski Vir III). 1 konture poda mla|egra|evine 26; 2 kre~wa~ki pod starije gra|evine 26; 3 pogrebni ostaci; 4 kamewe izme|u dva

poda (I i II o.s. ispod poda ku}e 26); 5 kamewe ogwi{ta starije gra|evine 26; 6 stena(po Stefanovi}, Bori} 2008).

Fig. 9. Building 26 overlapped by Building 26 (phase Lepenski Vir III). 1 outline of younger Building 26 ; 2limestone floor of older Building 26; 3 burial remains; 4 stones found between the two floors (1st and 2ndspits beaneath the floor of Building 26); 5 stones of the hearth of Building 26; 6 bedrock (after Stefanovi},

Bori} 2008).


Upravo da bi izbegli ovu mogu}nost dato-vawa redeponovanog kulturnog materijala gdegod je to bilo mogu}e fokusirali smo se na da-tovawe jelenskih glava sa rogovima koje su unekoliko slu~ajeva postavqene na pod trape-zoidnih gra|evina kao akt konsekracije ovihobjekata, tj. kao deo wihovog ritualnog za-tvarawa44. Ovakvi konteksti datovani su u

gra|evinama 22 (OxA-16075: 6084-5926 cal BC),26 (OxA-16000: 6023-5849 cal BC) i 28 (OxA-16078: 6206-5989 cal BC) sa visokim stepenomkonzistentnosti u okviru perioda 6200-5900.stare ere. Ovi datumi, tako|e, ukazuju da je

Sl. 10. Gra|evina 28 (faza Lepenski Vir III); 1 kre~wa~ki pod; 2 pogrebni ostaci; 3 skulpto-van oblutak od pe{~ara; 4 stena (po Stefanovi}, Bori} 2008).

Fig. 10. Building 28 (phase Lepenski Vir III); 1 limestone floor; 2 burial remains; 3 sculpted sandstoneboulder; 4 bedrock (after Stefanovi}, Bori} 2008).

_____________

44 Bori}, 2003; Dimitrijevi} 2000.


STARINAR LVII/2007.

Sl. 11. Ku}a 22 sa AMS datovanom jelenskom lobawom sa rogovima na podu ove gra|evine i mla|agra|evina ku}a 21; datovana jelenska lobawa na|ena je u grobu 7 koji je ukopan kroz pod ku}e 21 (obe

gra|evine faza Lepenski Vir III); 1 kre~wa~ki pod; 2 pogrebni ostaci; 3 skulptovan oblu-tak od pe{~ara (po Stefanovi}, Bori} 2008).

Fig. 11. Building 22 with the AMS dated red deer skull with antlers on the building floor and the younger building21; dated red deer skull found in Burial 7 that was buried through the floor of Building 21 (both buildings phase

Lepenski Vir III); 1 limestone floor; 2 burial remains; 3 sculpted sandstone boulder (after Stefanovi},Bori} 2008).


gra|evina 28 (Slika 10) najverovatnije napu-{tena pre gra|evin 22 (Slika 11) i 26, {to}e biti pomenuto kasnije u diskusiji o posto-je}im stratigrafskim podelama kulturne se-kvence Lepenskog Vira.

OxA-15999 koji poti~e sa poda gra|evine32 sa rasponom 6061-5902 cal BC sa 95% vero-vatno}e, o~ekivano je mla|i od gore pomenu-tog datuma izme|u podova gra|evina 20 i 33,OxA-15998, {to odgovara stratigrafskom po-loàju gra|evine 32 kao najmla|e gra|evine unizu stratigrafski povezanih gra|evina (ku-}e 20, 33, 32, u hronolo{kom redu od najstari-je ka najmla|oj).

Datovan uzorak sa susedne gra|evine 34,OxA-16009, daje raspon 6100-5925 cal BC sa 95%verovatno}e (Slika 12). Datum napu{tawa ovegra|evine moè da potvrdi i datum za grob 26,koji je ukopan iza ogwi{ta, verovatno u vremeili nakon napu{tawa ovog prostora, a koji je,nakon korekcije za re~ni efekat rezervoara,prethodno datovan u rasponu 6078-5880 cal BC sa95% verovatno}e45. Sli~an proces mogu}etransformacije gra|evine od wenog kori{}e-wa kao profanog stani{ta ka kori{}ewu istogprostora kao grobnice, mogu}e je primetiti uslu~aju gra|evine 65. OxA-X-2176-1946 datujeostatke na|ene na podu gra|evine 65 (Slika 13)u rasponu 6240-6070 cal BC sa 95% verovatno}e.Preko poda ove gra|evine i u okviru kamenekonstrukcije koja je prekriva, a koju je Srejo-vi} ozna~io kao gra|evinu XXXVI u okviru we-gove faze Lepenski Vir II (vidi dole o proble-mu realisti~nog izdvajawa faze II na Lepen-skom Viru), javqa se najmawe 5 sahrana koje suozna~ene kao grobovi 54a-e. Pokojnici su polo-èni preko poda gra|evine najverovatnije na-kon {to ovaj objekat prestaje da se koristi kaostani{te i postaje grobnica47. Ovakvu strati-grafsku sekvencu pokazuje i datovawe jednog odovih grobova, groba 54d, koji je nakon korekci-je za re~ni efekat rezrvoara datovan u rasponu6055-5781 cal BC (AA-57783)48, {to odgovarastratigrafskom rasporedu ovih celina.

_____________

45 AA-57782, Price, Bori} forthcoming.46 OxA-X-2176-19, kao i OxA-X-2176-18 (vidi Tabelu

1), imaju oznaku OxA-X- a ne OxA- zbog mogu}e problema-ti~nosti ovih uzoraka. Oba uzorka su imala mali sadr-àj kolagena ali su uprkos ovome imali prihvatqive CNvrednosti te se otud ipak mogu koristiti rezultati do-bijeni wihovim merewem po preporuci Toma Hajama(Tom Higham) iz Laboratorije u Oksfordu (pismo datira-no od 21. avgusta 2006. godine).

47 Bori}, 2003.48 Price, Bori} forthcoming.

Sl.12. Ku}e 51, 57/XLIV, 43 i 34 sa ukopom groba26 (faza Lepenski Vir III).

Fig. 12. Houses 51, 57/XLIV, 43 and 34 with the cut ofBurial 26 (phase Lepenski Vir III).

Sl.13. Ku}a 65/XXXVI sa grobovima 54c-d (fazaLepenski Vir III).

Fig. 13. House 65/XXXVI with Burials 54c-d (phaseLepenski Vir III).


STARINAR LVII/2007.

Jo{ jedan primer ovakve tranformacijejedne gra|evine u prostor za sahrawivawe,moè se videti i u slu~aju groba 7/I-a, koji jepoloèn u iskopanu grobnu jamu iza ogwi{tagra|evine 21, tj. posledwe gra|evine u nizu de-limi~no preklopqenih objekata: ogwi{ta d,gra|evine 30, 29, 22 i 21 (Slika 11). Pored ske-letne inhumacije u grobu su se nalazili i jednadislocirana qudska lobawa (ozna~ena kao grob7/II-b), glava gove~eta i glava jelena sa rogovi-ma.49 Jelenska glava datovana je sa OxA-16537 urasponu 5888-5728 cal BC sa 95% verovatno}e.Ovaj datum odgovara i datumima dobijenim za

grobove 7/I-a i 7/II-b koji su posle ispravke zare~ni efekat rezervoara dali rezultate u ra-sponima 6216-5884 cal BC (AA-57779) i 6080-

Sl. 14. Gra|evina 24 (faza Lepenski Vir III); 1 kre~wa~ki pod; 2 pogrebni ostaci;3 skulptovan oblutak od pe{~ara (po Stefanovi}, Bori} 2008).

Fig. 14. Building 24 (phase Lepenski Vir III); 1 limestone floor; 2 burial remains; 3 sculpted sandstoneboulder (after Stefanovi}, Bori} 2008).

_____________

49 Iako smo ranije bili mi{qewa da ova lobawa ni-je direktno povezana sa grobom 7 iz gra|evine 21 ve} dapoti~e sa poda gra|evine 22 i da je grob 7 ukopan do podagra|evine 22 (Bori}, Dimitrijevi} 2005), sada dobijeni datu-mi na dve prona|ene jelenske lobawe pokazuju postojawevremenske razlike koja odgovara stratifikaciji ovihcelina i govori u prilog ~iwenici da se u slu~aju jelen-ske lobawe prona|ene u grobu 7 zaista radi o prilogu ko-ji je poloèn u ovaj grob pri sahrani individue 7/I-a.


5746 cal BC (AA-57780)50. Stratigrafski ovacelina mla|a je od datovane jelenske lobawe sarogovima ostavqene preko starije gra|evine22, a koju delimi~no preklapa gra|evina 21, ikoju datuje sa OxA-16075 u rasponu 6084-5926 calBC sa 95% verovatno}e. Ovi novi datumi sa ma-wim rasponom gre{ke dobijeni na stratifici-ranim jelenskim lobawama koje su vezane zagra|evine 21 i 22 poja{wavaju i apsolutno-hro-nolo{ku poziciju grobova 7/I-a i 7/II-b, ~ije di-rektno datovawe zbog neophodne korekcije zaefekat rezervoara daje suvi{e {irok vremen-ski raspon da bi se pravilno odredio periodsahrane i verovatnog napu{tawa ove lokacijesa nizom me|usobno stratificiranih gra|evi-na. Veoma je zna~ajno da je OxA-16537 na jelen-skoj lobawi iz groba 7/I-a trenutno najmla|idatum sa Lepenskog Vira koji datuje `ivotiw-sku kost. Po svemu sude}i radi se o vremenskompreklapawu kontekst koji bi pripadao faziIII sa vremenskim rasponom faze III, {to govo-ri o me{awu dva razli~ita kulturna obrascatokom faze transformacije na Lepenskom Vi-ru i o kontinuitetu odre|enih elemenata au-tohtone pogrebne prakse sve do po~etaka sred-weg neolita.

OxA-X-2176-18 (vidi napomenu 46) datujeuzorak koji poti~e iz zone oko ogwi{ta gra-|evine 24 (Slika 14) u rasponu 62316060 calBC sa 95% verovatno}e. U vezi sa ovom gra|e-vinom, sa OxA-16010 datovali smo i skelet no-voro|en~eta, grob 94, koji je sahrawen u zad-wem delu gra|evine 24 zajedno sa jo{ 3 novo-ro|en~eta. Obrazac po kome se novoro|en~adsahrawuju u zadwem delu trapezoidne gra|evi-ne javqa se na Lepenskom Viru u 17 trapezoid-nih gra|evina. Ukupno je sahraweno oko 40skeleta novoro|en~adi51. Merewe 15N vred-nosti na skeletu 94 ukazalo je na veoma visokuvrednost (+19.5 ) {to je do sada najvi{a iz-merena 15N vrednost na bilo kom skeletnomostatku sa \erdapa. Ovo je posledica dojewakoje u organizam novoro|en~eta dovodi reci-klirani azot52. Izme|u vrednosti dobijenihza novoro|en~ad koja su dojena i majke trebao~ekivati razliku od oko jednog trofi~kog

_____________

50 Price, Boric forthcoming.51 Bori}, Stefanovi}, 2004; Stefanovi}, Bori} 2008.52 Dittmann, Grupe 2000.

Sl.15. Grobovi 8 i 9 (faza Lepenski Vir III) napodu gra|evine 24 (faza Lepenski Vir III).

Fig. 15. Burials 8 and 9 (phase Lepenski Vir III) on thefloor of Building 24 (phase Lepenski Vir III).

Sl.16. Gra|evina 57/XLIV (faza Lepenski VirIII) i grob 19 u predwem planu (faza Lepenski

Vir III) (po Srejovi} 1981).

Fig. 16. Building 57/XLIV (phase Lepenski Vir III)and Burial 19 in the foreground (phase Lepenski Vir

III) (after Srejovi} 1981).

nivoa (sredwa vrednost +3 ili izme|u +2 i+4). Ukoliko do smrti novoro|en~eta do|e to-kom poro|aja, 15N vrednost je kao kod majke.Treba, me|utim, pomenuti da je pri ranijojanalizi ovog skeleta novoro|en~eta dobijenane{to mawa vrednost od +15.2 53. U isprav-ci ovog uzorka primenili smo maksimalan ko-rekcioni faktor od 4404554 i posle kalibra-cije dobili smo datum u rasponu 6068-5811 calBC sa 95% verovatno}e. Ovaj raspon se uklapau op{tu sliku koju ostali datumi pruàju onapu{tawu gra|evina Lepenskog Vira. Na po-du gra|evine 24, tako|e, prona|ena su i dvaskeleta u zgr~enom poloàju, grobovi 8 i 9(Slika 15), od kojih je skelet 8 prethodno da-tovan u rasponu 5626-5478 cal BC55, posle ko-rekcije za re~ni efekat rezervoara. Ovo jemla|i raspon od datuma dobijenih u okviru na-{eg projekta datovawa, no koji se uklapa ustratifikaciju konteksta u okviru ove gra|e-vinske celine. Ovakav odnos datovanih uzora-ka u vezi sa gra|evinom 24 govori i o tome dase polagawe skelet 8 i 9 preko poda gra|evine24 de{ava po svemu sude}i u vreme napu{tawaili nakon napu{tawa, tj. (delimi~nog) zatr-pavawa ove gra|evine56.

OxA-16081 i OxA-16073 datuju dve celinekoje su bile vezane za sloj koji se nalazio pre-ko poda gra|evine 57/XLIV (Slika 16)57. Ovo jenajve}a gra|evina prona|ena na LepenskomViru u kojoj je otkriven najve}i broj prepo-znatqivih kamenih skulptura sa ovog lokali-teta, koje su okruìvale pravougaono kamenoogwi{te. OxA-16081 daje ne{to stariji ra-spon od 6210-6012 cal BC u odnosu na mla|iOxA-16073 sa 6068-5913 cal BC, oba sa 95% ve-rovatno}e. Ovi datumi u potpunosti odgova-raju rasponu drugih datuma sa ovog lokalitetakoji datuju vreme naseqavawa i napu{tawatrapezoidnih gra|evina. Na nivou poda gra|e-vine 57/ XLIV prona|en je i jedan skelet bezlobawe sahrawen u zgr~enom poloàju poredogwi{ta gra|evine, ozna~en kao grob 19. Da-tovawem ovog skeleta sa OxA-16010, i posleprimene korekcionog faktora od 22023 godi-na58 zbog re~nog efekta rezervoara, dobijamoraspon od 5984-5752 cal BC sa 95% verovatno-}e. Ovaj raspon jasno odgovara stratigraf-skom poloàju ovog groba, i mogu}e je pretpo-staviti da je ovaj skelet poloèn ovde u vremenapu{tawa ili nakon napu{tawa ove gra|evi-

ne. Indikativan je zgr~en poloàj u sahraniove individue, kao i kod grobova 8 i 9 u pret-hodno opisanoj gra|evini 24, {to govori opromenama u pogrebnim obi~ajima koje su posvemu sude}i u vezi sa kasnom fazom neolit-skog naseqavawa Lepenskog Vira tokom sred-weg neolita. U ovoj fazi ve}ina ako ne i svetrapezoidne gra|evine bile su ve} napu{tene(vidi dole).

OxA-16077 datuje ostatke faune sa podagra|evine 27 (Slika 17) u rasponu 6212-6016cal BC sa 95% verovatno}e, {to najverovatni-je govori o ne{to starijem periodu upotrebekada je u pitawu ova gra|evina ali, jednakokao i ostali datumi, nalazi se u o~ekivanomrasponu. Datovane su i ko{tane alatke sa po-dova tri gra|evine. OxA-16084 datuje ko{tanualatku sa poda gra|evine 4 (Slika 18) u raspo-nu 6226-6068 cal BC sa 95% verovatno}e, naosnovu ~ega bi se moglo pretpostaviti da jeova gra|evina kori{}ena u ne{to starijoj fa-zi naseqavawa trapezoidnih gra|evina. Kodko{tanih alatki je tako|e mogu}e da su nekealatke kori{}ene tokom duèg perioda, pawihova depozicija u kontekstu odre|ene gra-|evine ne mora neophodno da zna~i i direktnovreme kori{}ewa ili napu{tawa gra|evine.OxA-16082 datuje ko{tanu alatku koja je na|e-na na podu gra|evine 37 (Slika 19). Ovo je po-sledwa, i najve}a gra|evina u stratigrafskomnizu delimi~no preklopqenih gra|evina, odogwi{ta a (vidi gore), zatim gra|evin 41,38 do 37. Dobijeni rezultat je u rasponu


STARINAR LVII/2007.

_____________

53 Bori}, Grupe, Peters, Miki} 2004, Table 2.54 Metoda 2 po Cook, Bonsall, Hedges, McSweeney, Bo-

roneant, Bartosiewicz, Pettitt 2002.55 AA-58319, Price, Bori} forthcoming.56 Vidi Bori} 2005b.57 Ovde se po svemu sude}i radi o jednoj gra|evini a

koja je prethodno bila ozna~ena kao dve odvojene gra|e-vine po Srejovi}evim fazama Lepenski Vir I (gra|evina57) i Lepenski Vir II (gra|evina XLIV). S obzirom da jeverovatno da kamewe faze Lepenski Vir II zapravo u ve-likoj meri predstavqa konstruktivni deo istih poluu-kopanih gra|evina Lepenskog Vira I koje imaju trapezo-idne osnove sa kre~wa~kim podovima, tj. ovo kamewepredstavqa suhozid koji je okruìvao ukopane gra|evin-ske celine (Bori} 2002a, vidi diskusiju dole), mi ovajobjekat posmatramo kao jednu gra|evinsku celinu.

58 Primenom metode 2 po Cook, Bonsall, Hedges,McSweeney, Boroneant, Bartosiewicz, Pettitt 2002.


Sl. 17ab. Profil sa obele`enim fazama Lepenskog Vira iznad gra|evina 27(faza Lepenski Vir III) i Dragoslav Srejovi}.

Fig. 17ab. Section with marked phases of Lepenski Vir above building 27(phase Lepenski Vir III) and Dragoslav Srejovi}


STARINAR LVII/2007.

60715922 cal BC sa 95% verovatno}e {to sa-svim dobro odgovara stratigrafskom poloà-ju ove gra|evine. Kona~no, OxA-16083 datujejo{ jednu ko{tanu alatku sa poda gra|evine 5(Slika 20) u rasponu 6014-5849 cal BC sa 95%verovatno}e. Ovaj datum izgleda potvr|ujemogu}nost da se ostaci naseqavawa na|eni napodu ove gra|evine vezuju za period kada dola-zi do napu{tawa, transformacije i/ili se-kundarne upotrebe ovih celina, kao {to se dazakqu~iti na osnovu transformacije kamenogogwi{ta gra|evine 559.

g) Celine koje nisu stratigrafski u vezisa trapezoidnim gra|evinama

U ovoj grupi uzoraka odabrali smo, presvega, ostatke doma}ih ìvotiwa. Na ovaj na-~in moèmo direktno da pruìmo odgovor na

pitawe kada se doma}e ìvotiwe, osim psa, poprvi put javqaju na Lepenskom Viru. Ovo jeveoma vaàn problem kada je u pitawu razume-vawe procesa transformacije u \erdapu. Usa~uvanoj zbirci ìvotiwskih kostiju sa Le-penskog Vira, u celinama koje su stratigraf-ski vezane za trapezoidne gra|evine nema ko-stiju doma}ih ìvotiwa60. Doma}e ìvotiwe,ovca, koza, doma}e gove~e i doma}a sviwa, posvemu sude}i dolaze na Lepenski Vir u perio-du nakon inicijalnih kontakata sa prvim sto-~arima centralnog Balkana. Ova pretpostav-ka testirana je datovawem primeraka ìvo-tiwskih kostiju koji poti~u iz dve jame, jedne

Sl.18. Ogwi{te gra|evine 4 (faza Lepenski Vir III).

Fig. 18. Hearth of Building 4 (phase Lepenski Vir III).

_____________

59 Srejovi}, 1969: 162; Peri}, Nikoli} 2005.60 Bori}, Dimitrijevi}, 2005; Dimitrijevi} 2008.


kalotaste pe}i i kulturnog sloja koji nije uvezi sa nekom odre|enom arhitektonskom ce-linom.61 Datovane su kost doma}e sviwe iz ja-me 1 (OxA-16079: 6005-5841 cal BC sa 95% vero-vatno}e) i rog doma}eg gove~eta iz jame 3(OxA-16211: 5996-5811 cal BC sa 95% verovat-no}e) (Slika 21). OxA-16212 datuje kost kozena|ene u kontekstu kalotaste pe}i koja je pro-na|ena u za~equ lokaliteta (Slika 22), izazone sa trapezoidnim gra|evinama na strmom

delu padine. Ova kost datovana je u rasponu6000-5845 cal BC sa 95% verovatno}e.

Rasponi datovanih kostiju doma}ih `ivo-tiwa neznatno su mla|i od datuma koji datujunapu{tawe pojedinih trapezoidnih gra|evinaili se delimi~no preklapaju sa rasponima re-

Sl. 19. Gra|evina 37 (faza Lepenski Vir III); 1 kre~wa~ki pod; 2 skulptovan oblutak od pe-{~ara; 3 ostaci ogwi{ta ispod poda (po Stefanovi}, Bori} 2008).

Fig. 19. Building 37 (phase Lepenski Vir III); 1 limestone floor; 2 sculpted sandstone boulder; 3 hearthremains beneath the floor (after Stefanovi}, Bori} 2008).

_____________

61 Bori}, Dimitrijevi} 2007.


STARINAR LVII/2007.

tovano prisutan ve} tokom faze kori{}ewatrapezoidnih gra|evina: jezi~aste gla~ane ka-mene sekire62. Kako sada izgleda, ova serijanovih datuma upu}uje na mogu}nost da su doma-}e ìvotiwe na Lepenski Vir do{le u vremenakon napu{tawa trapezoidnih gra|evina ilipri kraju ovog procesa transformacije. Ipak,po svemu sude}i postoji temporalni kontinui-tet sa prethodnim periodom. îni se da zajed-no sa pojavom doma}ih ìvotiwa koincidiraniz promena koje sugeri{u potpuno prisustvotzv. neolitskog paketa na Lepenskom Viru.Neolitski paket ukqu~uje doma}e ìvotiwe,

zultata koji datuju napu{tawe trapezoidnihgra|evina. S druge strane, ve} je ranije pome-nuto da se keramika javqa na ovom lokalitetune{to ranije, tj. ve} u periodu izme|u 6200. i5900. godine pre na{e ere. Po svemu sude}i,jo{ jedan neolitski elemenat je sada dokumen-

_____________

62 Antonovi} 2006, catalogue.

Sl.21. Jame 1, 2 i 3 u kvadratima a/VIIVIII(faza Lepenski Vir III).

Fig. 21. Pits 1, 2 and 3 in quadrants a/VIIVIII (phaseLepenski Vir III).

Sl.22. Kalotasta pe} u kvadratu d/3 (faza Lepen-ski Vir III); u pozadini gra|evine 57/XLIV i 54.

Fig. 22. Domed oven in quadrant d/3 (phase LepenskiVir III); in the background Building 57/XLIV and 54.

Sl.20. Gra|evina 5 (faza Lepenski Vir III) i do-datne adaptacije tokom faze Lepenski Vir III.

Fig. 20. Building 5 (phase Lepenski Vir III) andadditional adaptations made during phase

Lepenski Vir III.


keramiku i gla~ano kameno oru|e, kao i spe-cifi~nu industriju okresanog kamena, koja ipo sirovinskim i po tehnolo{kim karakte-ristikama znatno odstupa od tipi~ne mezo-litske industrije okresanog kamena. Naosnovu ovih novih datuma koji datuju pojavudoma}ih ìvotiwa na Lepenskom Viru, mogu-}e je ukazati na postepenu transformacijukoja je dovela do potpunog prihvatawa svihelemenata neolitskog paketa ve} oko 5900.godine pre na{e ere. O~igledno je i da se ko-sti doma}ih ìvotiwa javqaju u sasvim raz-li~itim tipovima konteksta od kontekstakori{}ewa trapezoidnih gra|evina iako se

rasponi datuma iz oba tipa konteksta deli-mi~no preklapaju. Zato ostaje nejasno u kojojmeri postoji uzro~noposledi~na veza izme|unapu{tawa trapezoidnih gra|evina i pojaveovih drugih tipova konteksta (npr. kalota-ste pe}i) kao i pojave doma}ih ìvotiwa. Uzakqu~ku, daqim i preciznijim datovawem istatisti~kim modelovawem trebalo bi sma-witi postoje}e raspone datuma iz oba tipakonteksta kako bi se dao precizniji i jasnijiodgovor na pitawe da li su trapezoidne gra-|evine kori{}ene paralelno sa pojavom ovdedatovanog tipa konteksta u kojima se nalazekosti doma}ih ìvotiwa.

_____________

61 Bori}, Dimitrijevi} 2007.62 Antonovi} 2006, catalogue.


STARINAR LVII/2007.

1 15998 izme|u ku}a 7280 45 -22.1 7.9 Capreolus metakarpus 68.2% verovatno}e20 i 33 na podu capreolus (fragment 6212BC (49.0%) 6135BCku}e 20, ugao dijafize) 6115BC (19.2%) 6083BCD (1082) 95.4% verovatno}e(30/08/1968) 6231BC (95.4%) 6056BC

2 15999 ku}a 32 pod 7111 40 -20.8 5.4 Cervus desni 68.2% verovatno}e(1090/4) (1968) elaphus proksimalni 6026BC (51.6%) 5980BC

metatarzus 5945BC (16.6%) 5924BC95.4% verovatno}e

6061BC (69.0%) 5967BC5956BC (26.4%) 5902BC

3 izme|u ku}a Sus scrofa prva nedovoqno23 i 18 pod falanga kolagenaku}e 18 (oglodana) za datovawe(kesa 1081)(30/08/1968)

4 16000 ku}a 26 pod, 7070 40 -21.5 6.7 Cervus lobawski 68.2% verovatno}ekv. A/VI (143) elaphus fragment 6002BC (27.1%) 5971BC(22/07/1967) 5954BC (41.1%) 5910BC

95.4% verovatno}e6023BC (94.6%) 5877BC5856BC ( 0.8%) 5849BC

5 16001 izme|u ku}a 26 7235 40 -20.6 5.5 Cervus pr{qen 68.2% verovatno}ei 26 o.s. I elaphus 6206BC (17.0%) 6169BCispod poda ku}e 6161 BC ( 9.9%) 6141 BC26 (1320a) 6108 BC (40.1%) 6048BC(29/08/1970) 6038 BC ( 1.3%) 6034 BC

95.4% verovatno}e6212 BC (95.4%) 6025BC

5 16002 isto 7160 40 -20.1 6.4 isto isto 68.2% verovatno}e6058 BC (68.2%) 6004BC

95.4% verovatno}e6091BC (93.0%) 5980 BC5943 BC ( 2.4%) 5926 BC

6 16071 ku}a 26 pod 8855 45 -21.4 6.2 Cervus rog 68.2% verovatno}e(bb-33) elaphus (modifi- 8204 BC (30.4%) 8102BC(31/08/1970) kovan) 8096 BC (16.1%) 8036BC

8014BC (20.6%) 7939BC7891 BC ( 1.0%) 7886 BC

95.4% verovatno}e8218 BC (94.4%) 7812 BC7804 BC ( 1.0%) 7794 BC

7 ku}a 35 pod Sus scrofa lopatica nedovoqno kolagena(septembar 1968) (sa trago- za datovawe

vima zuba)

8 16003 izme|u ku}a 35 7170 40 -20.3 7.0 Sus scrofa tre}a 68.2% verovatno}ei 36; u ogwi{tu falanga 6062 BC (68.2%) 6008 BCku}e 36 (1036) 95.4% verovatno}e(23/08/1968) 6198 BC ( 0.2%) 6196 BC

6156 BC ( 0.7%) 6146 BC6103 BC (93.3%) 5982 BC5942 BC ( 1.2%) 5928 BC

vrsta15N()

OxA-13C()

gre{

ka

star

ost

(VR

)

br.

uzor

ka deo skeleta

kontekst, br.sme{taja idatumiskopavawa

cal BC


9 16537 ku}a 21, grob 7, 6924 37 -21.9 7.7 Cervus fragment 68.2% verovatno}egrobni prilog elaphus lobawe 5840 BC (68.2%) 5748 BC(524) 95.4% verovatno}e(20/10/1967) 5888 BC (95.4%) 5728 BC

10 16004 izme|u ku}a 47 9730 50 -20.3 6.0 Cervus metatarzus 68.2% verovatno}ei 47 pod ku}e elaphus 9272 BC (68.2%) 9183 BC47 (1314a) 95.4% verovatno}e(09/10/1970) 9295 BC (87.8%) 9129 BC

8992 BC ( 7.6%) 8926 BC

11 16005 grob 122; 7190 45 -19.5 9.5 Homo sapiens fragment 68.2% verovatno}edezartikulisana (15-18 star: lobawe 6082 BC (68.2%) 6006 BClobawa M3 izbija) 95.4% verovatno}ena ku}i 47 6208 BC (12.2%) 6138 BC(09/10/1970) 6116 BC (83.2%) 5987 BC

11 16006 isto 7190 40 -19.3 9.3 isto isto 68.2% verovatno}e6075 BC (68.2%) 6012 BC

95.4% verovatno}e6206 BC ( 4.5%) 6168 BC6162 BC ( 3.3%) 6140 BC6111 BC (87.6%) 5988 BC

12 16072 ispod poda 9850 50 -20.2 7.8 Cervus desni drugi 68.2% verovatno}eku}e 47 (1315a) elaphus dowi molar 9337 BC (2.7%) 9331 BC(09/10/1970) 9326 BC (65.5%) 9256 BC

95.4% verovatno}e9441 BC (1.7%) 9427 BC9412 BC (93.7%) 9241BC

13 16007 ku}a 8 iznad 7050 40 -21.1 5.2 krupni/ ko{tana 68.2% verovatno}eogwi{ta; o.s. sredwe alatka 5986BC (18.7%) 5964 BCVII; kamena krupni (inv br. 336) 5958 BC (49.5%) 5901BCkonstrukcija sisar 95.4% verovatno}e(08/07/1966) 6010 BC (95.4%) 5845BC

14 16538 grob 5 7136 37 -21.4 6.0 sredwe ko{tana 68.2% verovatno}eko{tano {ilo krupni alatka 6048BC (68.2%) 5988 BCna|eno u grobu sisar (nesrasla 95.4% verovatno}e(11/07/1966) epifiza) 6070 BC ( 87.3%) 5977 BC

(inv. br. 552) 5947 BC ( 8.1%) 5922 BC

15 16081 kamena 7219 37 -21.3 6.3 krupni ko{tana 68.2% verovatno}ekonstrukcija sisar alatka 6201 BC ( 2.7%) 6194 BCiznad poda ku}e (inv. br. 689) 6154 BC ( 2.2%) 6148 BC57/XLIV 6100 BC (63.2%) 6020BC(05/10/1967) 95.4% verovatno}e

6210 BC (24.7%) 6134BC6124 BC (70.7%) 6012 BC

16 16073 na podu ku}e 57/ 7125 40 -21.5 6.5 Capreolus desni drugi 68.2% verovatno}eXLIV (558/1) capreolus dowi molar 6048BC (65.9%) 5983 BC(04/07/1968) 5937 BC (2.3%) 5934 BC

95.4% verovatno}e6068 BC (79.4%) 5972BC5952 BC (16.0%) 5913BC

17 16010 grob 19, ku}a RE RE -18.1 10.2 Homo sapiens humerus (sa 68.2% verovatno}e57/XLIV nekor.nekor nesraslom 5974 BC (11.3%) 5951BC

7205 40 epifizom) 5916 BC (49.1%) 5833BC5828 BC (7.9%) 5810 BC

kor. kor. 95.4% verovatno}e6985 46 5984 BC (17.2%) 5939BC

5931 BC (78.2%) 5752BC


STARINAR LVII/2007.

19 16009 ku}a 34 pod 7165 40 -22.3 7.9 Cervus fragment 68.2% verovatno}e(517, 483) elaphus mandibule 6061 BC (68.2%) 6006BC(18/10/1967) 95.4% verovatno}e

6100 BC (93.4%) 5980BC5944 BC ( 2.0%) 5925 BC

20 16082 ku}a 37 pod 7138 37 -20.6 5.9 krupni/ ko{tana 68.2% verovatno}esredwi alatka 6048BC (68.2%) 5990BCsisar (inv. br. 673) 95.4% verovatno}e

6071 BC (88.2%) 5978BC5946 BC (7.2%) 5922 BC

22 16074 ogwi{te a 8645 40 -20.3 5.9 Cervus odba~en rog 68.2% verovatno}eizme|u ku}a elaphus 7678 BC (68.2%) 7593BC40 i 41 (268/1) 95.4% verovatno}e(02/10/1967) 8645 40 -20.3 5.9 7740 BC (95.4%) 7587BC

23 ku}a 40 pod, Sus scrofa desna nedovoqno kolagenakv. B/10 lopatica za datovawe(inv. 1044/2)(21/08/1968)

24 X ku}a 24 pod, 7285 45 -21.5 7.0 Cervus prvi ili 68.2% verovatno}e2176 uz ogwi{te elaphus drugi 6213BC (50.6%) 6132BC18 (1300a) dowi desni 6120BC (17.6%) 6090BC

(02/09/1970) molar 95.4% verovatno}e6231BC (95.4%) 6060BC

25 16010 grob 94, ku}a 24, RE RE -18.1 19.5 Homo sapiens kratka kost 68.2% verovatno}eispod poda nekor nekor neonat 6016BC (68.2%) 5898BC(15/10/1970) 75201 40 95.4% verovatno}e

kor. kor. 6068BC (94.3%) 5835BC7080 64 5826BC ( 1.1%) 5811BC

26 X ku}a 65, na podu, 7314 40 -20.7 6.5 Cervus metakarpus 68.2% verovatno}e2176 zadwi deo elaphus 6226BC (16.4%) 6202BC19 gra|evine 6194BC (22.7%) 6154BC

(1329a) 6146BC (29.1%) 6101 BC(30/09/1970) 95.4% verovatno}e

6240 BC (95.4%) 6070BC

27 grob 54, ku}a Cervus rog, nedovoqno kolagena65/XXXVI elaphus delimi~no za datovawegrobni prilog goreo(191/9) (1970)

28 16075 ku}a 22 pod 7157 39 -21.9 6.2 Cervus rog 68.2% verovatno}ezgrade (261) elaphus 6057 BC (68.2%) 6003BC(avgust 1967) 95.4% verovatno}e

6084 BC (92.8%) 5980BC5943 BC ( 2.6%) 5926 BC

29 ku}a 21, grob 7 Bos lobawa nedovoqno kolagena grobni prilog primigenius za datovawe

30 16076 ku}a 54 pod 9750 45 -19.6 6.1 Cervus rog 68.2% verovatno}e(oktobar 1967) elaphus 9280 BC (68.2%) 9220BC

95.4% verovatno}e9298 BC (95.4%) 9150BC

31 16077 ku}a 27 pod, 7225 40 -24.4 8.7 Cervus posledwi 68.2% verovatno}eprofil iznad elaphus dowi mle~ni 6202 BC ( 4.5%) 6194 BCzadweg dela molar 6180 BC ( 2.6%) 6174 BCgra|evine 6156 BC ( 5.0%) 6146 BC(1304a) 6102 BC (56.0%) 6026BC


(03/09/1970) 95.4% verovatno}e6212 BC (95.4%) 6016BC

32 16078 ku}a 28 pod 7191 40 -21.4 8.2 Cervus fragment 68.2% verovatno}e(273) elaphus lobawe 6076 BC (68.2%) 6012BC(03/10/1967) 95.4% verovatno}e

6206 BC ( 4.7%) 6168 BC6163 BC ( 3.5%) 6140 BC6112 BC (87.2%) 5989BC

33 16083 ku}a 5 pod 7059 36 -20.7 6.0 krupni ko{tana 68.2% verovatno}e(12/08/1965) sisar alatka 5990 BC (20.1%) 5966BC

(inv. br. 125) 5956 BC (48.1%) 5902BC95.4% verovatno}e

6014 BC (94.5%) 5878BC5856 BC ( 0.9%) 5849 BC

34 16084 ku}a 4 pod 7285 37 -21.2 6.9 krupni ko{tana 68.2% verovatno}e(12/07/1966) sisar alatka 6212 BC (53.3%) 6133BC

(inv. br. 349) 6116 BC (14.9%) 6092BC95.4% verovatno}e

6226 BC (95.4%) 6068BC

35 16079 jama 1, kv. a/VII, 7037 39 -20.2 9.3 Sus lopatica 68.2% verovatno}eo.s. 9 (665) domesticus 5984 BC (68.2%) 5893BC(12/07/1968) 95.4% verovatno}e

6005BC (95.4%) 5841 BC

36 16211 jama 3, kv. a/ 7021 36 -21.1 6.7 Bos taurus rog 68.2% verovatno}eVIII, o.s. IX 5982 BC (31.6%) 5942BC(674) 5928 BC (36.6%) 5880BC(15/07/1968) 95.4% verovatno}e

5996 BC (93.9%) 5836BC5824 BC ( 1.5%) 5811 BC

37 16212 pe}, kv. d/3, 7041 35 -19.8 6.8 Capra hircus fragment 68.2% verovatno}eo.s. VI (831a) proksimalnog 5983BC (38.6%) 5938 BC(26/07/1968) metakarpusa 5932 BC (29.6%) 5898BC

95.4% verovatno}e6000 BC (95.4%) 5845BC

38 16253 kv. C/XVI, 7008 38 -20.7 7.1 Capra hircus fragment 68.2% verovatno}eo.s. III mandibule 5977 BC (21.0%) 5948BC(16/08/1968) 5920 BC (35.5%) 5870BC

5865 BC (11.7%) 5846BC95.4% verovatno}e

5988 BC (95.4%) 5798BC

39 16213 kv. c/I, o.s. 7043 37 -21.5 8.3 Bos taurus fragment 68.2% verovatno}eVII (905a) proksimalnog 5984 BC (68.2%) 5899BC(01/08/1968) metatarzusa 95.4% verovatno}e

6002 BC (95.4%) 5845BC

Tabela 1. Novi AMS datumi na ìvotiwskim i qudskim kostima sa Lepenskog Vira. Rezul-tati izraèni u godinama pre sada{wosti (BP) su ispravqeni u slu~ajevima kada su 15N vred-nosti >+10 (pod uticajem re~nog efekta rezervoara; obleèno kao RE u tabeli), koriste}i me-tod 2 po Cook, Bonsall, Hedges, McSweeney, Boroneant, Bartosiewicz, Pettitt 2002. Vrednosti 15N su ko-ri{}ene da se izra~una postotak akvati~kog uticaja na ishranu. a = 100% ispravka efekta re-zervoara (44045 godina); b = 50% ispravka efekta rezervoara (22023 godina). Datumi su kali-brirani sa OxCal v. 4.0, prema Bronk Ramsey 1995, 2001.


STARINAR LVII/2007.

Predlog nove podele kulturne stratigrafije Lepenskog ViraNova serija apsolutnih datuma sa Lepen-

skog Vira (Slika 23), zajedno sa drugim novimpodacima, zahteva da se u odre|enoj meri revi-diraju zakqu~ci prethodnih istra`iva~aovog lokaliteta kada su u pitawu kako apso-lutni vremenski rasponi pojedina~nih fazatako i sami stratigrafski odnosi pojedinihcelina. Ovakva revizija neizbe`no vodi pred-logu nove stratigrafske podele LepenskogVira. Krenimo hronolo{kim redom od najsta-

rijih ka mla|im slojevima naseqavawa ovoglokaliteta.

[est novih datuma, ukqu~uju}i i jedan da-tum koji poti~e iz prethodnog projekta dato-vawa63, po prvi put eksplicitno pokazuju, daje Lepenski Vir bio naseqen tokom mezolita,i to ve} od oko 9300. godine pre na{e ere. Na-

Sl. 23. Kalibrirani rasponi sa 1 i 2 standardne devijacije (cal BC) svih novih AMS datuma sa Le-penskog Vira. Datumi su kalibrirani sa OxCal v. 4.0 (Bronk Ramsey 1995, 2001).

Fig. 23 Calibration ranges at 1 and 2 standard deviations (cal BC) of all new AMS dates from Lepenski Vir. Datescalibrated with OxCal v. 4.0 (Bronk Ramsey 1995, 2001).

_____________

63 Whittle, Bartosiewicz, Bori}, Pettitt, Richards 2002; Bo-ri} 2002a; Bori}, Dimitrijevi} 2005.

Sta

rost

(cal

BC

)

~in na koji se datumi grupi{u sugeri{e da seovo ranomezolitsko naseqavawe LepenskogVira odvijalo u dve odvojene faze. Prva fazaodgovara periodu izme|u 9300. i 8900. godinepre na{e ere. Tri nova datuma na ìvotiw-skim kostima vezuju se za ovaj period. Drugufazu ranog mezolita na Lepenskom Viru mogu-}e je vezati za period od oko 8200. do oko 7300.pre na{e ere. Tri nova i jedan prethodni da-tum na ìvotiwskim kostima (vidi gore) mo-gu se vezati za ovu fazu. Ova druga faza je ve-oma duga (900 godina) i mogu}e je da bi ve}imbrojem datovanih uzoraka mogli da joj preci-znije odredimo raspon.

Period naseqavawa kome odgovaraju ovedve faze se u kulturnoj stratigrafiji koju jedao Srejovi}64 vezuje za Proto-Lepenski Vir.Me|utim, pre rezultata radiometrijskih pro-ba te{ko je bilo naslutiti tako dugo trajawei mogu}nost da Proto-Lepenski Vir ~ini vi-{e me|usobno odvojenih faza. Srejovi} jeProto-Lepenski Vir definisao kao periodkoji karakteri{u pravougaona ogwi{ta naotvorenom, kao i jedan broj grobova. On je ta-ko|e smatrao da je pruàwe naseqa Proto-Le-penskog Vira ograni~eno na priobalni pojasna ovom lokalitetu u duìni od oko 90 m i dasu za prva stani{ta iskori{}ene male ni{ekoje se obrazuju na strmom odseku terase65. Na-{i rezultati ukazuju da se ranomezolitsko na-seqavawe Lepenskog Vira prostiralo najve-rovatnije po ~itavoj re~noj terasi s obziromda uzorci poti~u iz celina koje nisu ograni-~ene samo na priobalni pojas (vidi Sliku 2).Mi ostatke ovog ranog naseqa nalazimo u tra-govima u (a) primarnom kontekstu u slojevimasa ostacima ìvotiwskih kostiju i drugogkulturnog materijala ispod podova trapezo-idnih gra|evina66, zatim, (b) u sekundarnomkontekstu kao stariji materijal redeponovanusled ukopavawa trapezoidnih gra|evina, i(v) u grobnim celinama.

Tako se dva groba sa Lepenskog Vira kojeje datovao Klajv Bonsal (Clive Bonsall) i wego-va istraìva~ka grupa67 mogu vezati za ovufazu. Kao {to je ve} pomenuto, pri publiko-vawu ovih datuma nije navedeno iz kojih ta~nogrobova poti~u uzorci. Ipak, moè se pretpo-staviti da je jedan od ovih datovanih grobovasede}i la Turque grob 69, na osnovu wegovogpomena kao ranomezolitskog u novijem prilo-

gu Ivane Radovanovi}68, kao i na osnovu para-lela sa drugim sli~no sahrawenim pokojnici-ma sa Padine69 i Vlasca70. Datovawe ovog ske-leta moèmo, najverovatnije, vezati za periodod oko 8200.-7700. godine pre na{e ere. Tako-|e, dowa vilica (grob 22), prona|ena poredProto-Lepensko Virskog ogwi{ta a, pret-hodno je datovana u period 7500.-7200. pre na-{e ere71. Zajedno sa na{im datumom OxA-16074, koji poti~e iz ove celine, ovi datumipokazuju da se pravougana ogwi{ta, kao oso-ben regionalni arhitektonski elemenat, si-gurno javqaju u ovom periodu ako ne i znatnoranije. Tako|e, moè se pretpostaviti da sejo{ jedan broj grobova sa Lepenskog Vira na-|enih van trapezoidnih gra|evina vezuje zaovu fazu naseqavawa.

Trenutno ne postoji ni jedan datum sa Le-penskog Vira koji bi se mogao vezati za peri-od izme|u kraja 8. milenijuma i posledwih ve-kova 7. milenijuma pre na{e ere. Izgleda dana osnovu postoje}e radiometrijske hronolo-gije postoji hijatus u naseqavawu ovog loka-liteta od blizu 900 godina. Nije sasvim is-kqu~eno da }e budu}e datovawe popuniti ovajhijatus ali, s obzirom na ve} znatan broj ana-liza iz razli~itih konteksta sa ovog lokali-teta, prekid u naseqavawu Lepenskog Vira to-kom ovog perioda ve} sada moèmo smatratirealnim. Veoma je te{ko razumeti iz kog raz-loga dolazi do ovog prekida. Me|utim, mnogoje lak{e pruìti pretpostavke o tome {ta jemoglo da uslovi novu fazu naseqavawa ove lo-kacije72, koja se vremenski poklapa sa pojavomprvih sto~arskih i zemqoradni~kih zajedni-ca na centralnom Balkanu.


_____________

64 Srejovi} 1969.65 Srejovi} 1969, 42-43.66 vidi Srejovi} 1969, 43, 45. Srejovi} opisuje da su

se koncentracije ìvotiwskih kostiju nalazile sa za-padne uè strane pravougaonih ogwi{ta na 2,5 ili 3 m odogwi{ta prema zapadu, naj~e{}e sve do stena koje izbija-ju iz podloge.

67 Bonsall, Lennon, McSweeney, Stewart, Harkness, Boro-neant, Bartosiewicz, Payton, Chapman 1997.

68 Radovanovi} 2006, fig. 4.69 Bori}, Miracle 2004.70 Price, Bori} forthcoming.71 Price, Bori} forthcoming.72 vidi Bori} 2003, 2007a, 2008.


STARINAR LVII/2007.

Najbrojnija serija datuma sa LepenskogVira vezuje se za period posle 6200. godinepre na{e ere (Slika 24). Ovi datumi u najve-}oj meri poti~u iz celina koje su vezane za na-stanak, kori{}ewe i kona~no napu{tawe tra-pezoidnih gra|evina sa crvenkastim podovi-ma od kre~waka a koje Srejovi} deli na 5 gra-|evinskih podfaza u okviru faze LepenskiVir I (podfaze a-e). Na osnovu radiometrij-skih merewa na{ih uzoraka iz ovih celina,Lepenski Vir I traje relativno kratko, tj. naj-du`e oko 300 godina, izme|u 6200. i 5900. godi-ne pre na{e ere, a po svemu sude}i i znatnokra}e {to }e eksplicitno pokazati stati-sti~ko modelovawe ove serije datuma. Iako jemogu}e, na osnovu ovih novih datuma i strati-grafskog polo`aja pojedinih gra|evinskihcelina, pre svega kada su u pitawu superpono-

vane gra|evine, izdvojiti dva razli~ita gra-|evinska horizonta73, zna~ajna je usagla{e-nost u pra}ewu jasnog arhitektonskog obrascatokom ovog perioda. Primetno je da se pojedi-ne gra|evinske lokacije kontinuirano kori-ste tokom ovog perioda, bilo kroz obnavqawestarije gra|evine novim podom i horizontal-nim preklapawem sa starijim gra|evinama

Sl. 24. Kalibrirani rasponi sa 1 i 2 standardne devijacije (cal BC) novih AMS datuma vezanih zafaze Lepenski Vir III i III. Datumi su kalibrirani sa OxCal v. 4.0 (Bronk Ramsey 1995, 2001).

Fig. 24. Calibration ranges at 1 and 2 standard deviations (cal BC) of AMS dates of phases Lepenski Vir III andIII. Dates calibrated with OxCal v. 4.0 (Bronk Ramsey 1995, 2001).

_____________

73 Na osnovu novih datuma i stratigrafskih odnosagra|evina, moglo bi se spekulisati o postojawu dva gru-bo izdvojena gra|evinska horizonta. U raniju fazu (oko6200-6050 cal BC) ulazile bi slede}e gra|evine: 4, 20, 24(?), 26, 27, 28, 29, 33, 34, 38(?), 41, 51, 65, itd.; za kasnijufazu (oko 6050-5900 cal BC) mogle bi se uslovno vezatislede}e gra|evine: 21, 22, 26, 32, 35, 36, 37 itd. Ipak, ova-kva podela ostaje za sada proizvoqna, i potreban je

(47 i 47, 26 i 26, 29, 22 i 21, 41, 37 i 38, 35 i 36,63 i 63) ili transformacijom odre|ene gra-|evine u prostor za sahrawivawe (npr. 65/XXXVI, 34, 40, 21), dok druge gra|evinske celi-ne verovatno imaju relativno kratko trajawe.Pojedine gra|evinske celine tako|e bivajuzatvorene ritualnim polagawem jelenskihrogova nakon napu{tawa gra|evine, {to jemoglo da ima veze sa ciklusom obnove gra|e-vine ili reformulacijom identiteta odre|e-ne dru{tvene grupe vezane za datu gra|evinuili ku}u74. U svetlu novih podataka te{ko jeodrìva Srejovi}eva podela na 5 gra|evin-skih podfaza u okviru faze Lepenski Vir I,imaju}i u vidu weno relativno kratko traja-we. Koliko gra|evina je koegzistiralo u poje-dinim fazama ostaje puko naga|awe sve dok nebude postojala zna~ajno obimnija serija datu-ma za datovane celine, koja bi mogla da ukaèna dinamiku gra|ewa u okviru ove relativnokratke faze.

U skorije vreme, Ivana Radovanovi}75 pru-ìla je novu podelu gra|evinskih horizonataSrejovi}eve faze Lepenski Vir I na tri dru-ga~ije izdvojene podfaze: LV I-1-3. Ovakva po-dela bazira se, pre svega, na tipologiji arhi-tektonskih celina na osnovu prisustva/odsu-stva pojedinih arhitektonskih elemenata, kao{to su podupira~i oko pravougaonih ogwi-{ta, ili oblik kamenih pragova i plo~a pepe-li{ta na ulaznom delu ovih gra|evina. Ovo je,pre svega, stilsko-tipolo{ki pristup za raz-liku od stratigrafskog principa na koji seoslawa Srejovi}eva podela. Ukratko, Radova-novi}eva smatra da je faza LV I-1 vezana zagra|evine sa ~etvrtastim pepeli{tima i ka-menim pragovima. U slede}oj fazi (LV I -2),javqaju se trapezasta pepeli{ta i lepezastikameni pragovi. Kona~ni stil gradwe (fazaLV I-3) obuhvata veliki broj A podupira~aoko pravougaonih ogwi{ta. Me|utim, ovakvapodela ve} je bila dovedena u pitawe zbog ne-sklada sa postoje}om serijom konvencional-nih datuma na ugqenu76. Treba napomenuti i dapojedine gra|evine nemaju sa~uvane neke odnavedenih dijagnosti~kih arhitektonskih ele-menata niti su stratigrafski u vezi sa drugimgra|evinama a ipak su vezane za pojedine fazepo ovoj podeli (npr. gra|evine 2, 61, 63, 65).Ovako predloèna podela vidi razvoj gra-|evinskog stila kao progres, od jednostavnog

ka sloènijem, {to moè biti pogre{na pre-misa. Na primer, trougaone rupe oko ogwi{tavidqive su na publikovanim fotografijamaniza gra|evina sa Lepenskog Vira koje nemajuA podupira~e, ~ije prisustvo/odsustvo Rado-vanovi}evoj sluè kao vaàn elemenat wenenove podele Lepenskog Vira. Ako pretposta-vimo da su na ovim mestima gde postoje trouga-one rupe u nekom trenutku postojali A podu-pira~i oko ogwi{ta a koji su potom uklowe-ni, mo`da kao deo specifi~nog napu{tawaodre|ene gra|evine ili promene u wenom sta-tusu, prisustvo/odsustvo ovih A podupira~anije najpouzdaniji hronolo{ki indikator.77Kona~no, rasponi nove serije datuma za pojedi-ne trapezoidne gra|evine tako|e su u kolizijisa podelom koju predlaè Radovanovi}eva.78


mnogo ve}i broj datuma na veoma pa`qivo odabranimuzorcima iz svih gra|evina, kao i statisti~ko, bajezijskomodelovawe, da bi se moglo predloìti sigurnije opre-deqewe gra|evina u dva ili vi{e gra|evinskih horizona-ta. Neke gra|evine, poput najve}e gra|evine 57/XLIV, savelikim reprezentativnim skulpturama oko ogwi{ta,najverovatnije su kontinuriano trajale tokom ~itavogovog perioda, dok su druge gra|evine transformisane uprostor za sahrawivawe (npr. ku}e 65, 34, 40, itd.).

74 Bori} 2003, 2005c, 2007a, 2008.75 Radovanovi} 1996a, 76-114; 2000.76 Bonsall, Cook, Lennon, Harkness, Scott, Bartosiewicz,

McSweeney 2000, 129; Bori} 2002b.77 Npr., za ku}u 3 (LV I-1 faza sve faze po Radova-

novi} 1996a, 105-13) vidi Srejovi} 1972, Fig. 12; Radovanovi}1996a, Fig. 3.26. Za ku}u 9 (LV I-1 faza) vidi Srejovi}, Ba-bovi} 1983, 128, sl. ispod. Za ku}e 18 i 23 (LV I-3 faza),koje imaju samo trougone rupe oko ogwi{ta (contra Rado-vanovi} 1996a, 108, 113), vidi Srejovi}, Babovi} 1983, sl. 176;Radovanovi} 1996a, Fig. 3.28. Za ku}u 16 (LV I-2 faza) vidiRadovanovi} 1996a, Fig. 3.18, 3.20. Tako|e, ku}a 11 koja jebez kamenih podupira~a pokriva ku}u 10 koja ima

podupira~e (Srejovi} 1969, sl. 27; 1972, Fig. 16, vidi Fig.3) suprotno stilsko-tipolo{koj logici Radovanovi}eve.

78 Na primer, ku}a 37, koju Radovanovi}eva svrstavau LV I-1, tj. najstariju podfazu po wenoj podeli, ima da-tum koji je opredequje u mla|u gra|evinsku fazu. Ku}e 22i 21 datovane su u wenu fazu LV I-2 a novi datum upu}ujena relativno kasno gra|ewe posledwe gra|evine na ovojlokaciji, ku}e 22. Isto vaì i za ku}u 28. S druge strane,ku}a 4, svrstana u LV I-2, najverovatnije pripada ranojfazi izgradwe trapezoidnih gra|evina. Ku}a 27, datova-na u kasnu fazu LV I-3, po dobijenom datumu pre bi se mo-gla vezati za ranu fazu gra|ewa. Ova posledwa napomenavaì i za ku}e 20 i 24.

_____________________________________


STARINAR LVII/2007.

Sl.

25.

Faz

a L

epen

ski

Vir

I(p

o Sr

ejov

i}19

81, 2

021

) i

grob

ovi

svih

faz

a. 1

k

re~w

a~ki

pod

; 2

isp

ru`

en s

kele

t p

olo`

en n

a il

i uk

opan

a kr

ozpo

d gr

a|ev

ine

ili

polo

`en

van

gra

|evi

na (

para

leln

o sa

Dun

avom

o

rije

ntis

an g

lavo

m n

izvo

dno)

; 3

isp

ru`

en s

kele

t b

ez l

obaw

e po

lo`

enna

ili

uko

pan

kroz

pod

gra

|evi

ne i

li p

olo`

en v

an g

ra|e

vina

(pa

rale

lno

sa D

unav

om

ori

jent

isan

gla

vom

niz

vodn

o); 4

i

spru

`en

ske

let

; 5

ske

let

u s

ede}

em p

olo`

aju

sa s

kr{

ten

im n

ogam

a; 6

i

zolo

vane

pos

tkr

anij

alne

kos

ti

na|e

ne n

a il

i is

pod

poda

i v

an g

ra|e

vina

; 7

zgr

~e-

ni s

kele

t p

olo`

en p

reko

pod

a il

i sa

hraw

en v

an g

ra|e

vina

; 8

zgr

~eni

bez

lob

awe;

9

ske

let

i no

voro

|en~

adi

i de

ce u

kopa

ni k

roz

podo

ve (

is-

pru`

eni

i zg

r~en

i);

10

qud

ska

vili

ca;

11

qud

ska

loba

wa;

12

l

obaw

a je

lena

sa

rogo

vim

a; 1

3

lob

awa

divq

eg g

ove~

eta

sa r

ogov

ima;

14

pos

t-n

eoli

tsk

i gr

obov

i.

Fig

. 25.

Pha

se L

epen

ski V

ir I

(afte

r Sr

ejov

i} 1

981,

20

21) a

nd b

uria

ls fr

om a

ll ph

ases

. 1

limes

tone

floo

rs; 2

e

xten

ded

skel

eton

s pl

aced

on/

dug

thro

ugh

floor

s an

dfo

und

outs

ide

build

ings

(par

alle

l to

the

Dan

ube

or

ient

ed d

owns

trea

m);

3

hea

dles

s ex

tend

ed s

kele

tons

pla

ced

on/d

ug th

roug

h flo

ors

and

sitti

ng o

utsi

de b

uild

ings

(par

alle

l to

the

Dan

ube

or

ient

ed d

owns

trea

m);

4

ext

ende

d sk

elet

ons;

5

ske

leto

n w

ith c

ross

ed le

gs;

6

disa

rtic

ulat

ed p

ostc

rani

al b

ones

on/

bene

ath

floor

s an

dfo

und

outs

ide

build

ings

; 7

con

trac

ted

and

flexe

d sk

elet

ons

plac

ed o

n flo

or o

r bu

ried

out

side

bui

ldin

gs; 8

h

eadl

ess

cont

ract

ed s

kele

tons

; 9

ske

leto

ns o

f neo

nate

san

d ch

ildre

n pl

aced

in p

its d

ug th

roug

h flo

ors

(ext

ende

d an

d co

ntra

cted

); 1

0

hum

an m

andi

bles

; 11

hu

man

sku

lls; 1

2

red

deer

sku

lls w

ith a

ntle

rs; 1

3

auro

chs

skul

ls w

ith h

ornc

ores

; 14

p

ost-

Neo

lithi

c bu

rial

s.


Kada su gra|evine vremenski opredeqene presvega po svom stratigrafskom odnosu u slu~a-ju preklopqenih gra|evina, postoji najve}epodudarawa izme|u novih datuma i predloè-ne podele u dva grubo odvojena gra|evinska ho-rizonta.

S druge strane, jedan od koautora ovog ra-da79 je stavio pod znak pitawa realisti~nostfaze Lepenski Vir II. Naime, po{to su gra|e-vine na Lepenskom Viru gra|ene kao i veomasli~ne gra|evine na susednom lokalitetu Pa-dina na sektorima I i III80, tj. ukopavawem u pa-dinu re~ne terase koja se spu{ta prema Duna-vu, zadwi delovi ovih gra|evina bili su znat-no ukopani u okolni sediment. Venci kamenakoji okruùju trapezoidne gra|evine i nalazese na ne{to vi{em nivou od podova, zapravo susuhozidi oko okomitih strana ukopa, a moglisu imati i funkciju u~vr{}ivawa krovne kon-strukcije. Ovo je mnogo verovatnije od scena-rija po kome su ovi venci kamena gra|evinekoje nastaju iznad napu{tenih gra|evina fazeI i kojima nikada nisu definisani podovi81.Poklapawem objavqenih planova gra|evinaLepenskog Vira I (Slika 25) i II (Slika 26) uo-~ava se podudarawe ovih kamenih venaca sa ob-risima podova (Slika 27)82. Ovo je najjasnijena primeru gra|evine 65/XXXVI (Slika 13).Sli~no je i sa gra|evinom 57/XLIV (Slika 12),koja predstavqa najve}u gra|evinu na lokali-tetu. Nova serija datuma sa Lepenskog Viratako|e iskqu~uje postojawe faze II, s obziromna temporalni odnos sa narednom fazom kojaje kontinuirani nastavak naseqavawa Lepen-skog Vira. Ova faza se datovawem ne bi ni mo-gla dokazati, budu}i da joj se sa sigurno{}u nemoè pripisati nijedna vrsta arheolo{kogmaterijala, osim samog suhozida, koji nije da-tabilan. Faza II nije izdvojena ~ak ni strati-grafski na dva prethodno objavqena profilaLepenskog Vira (vidi Sliku 28)83.

Jedan od ova dva profila, a koji se moèsmatrati reprezentativnim za stratigrafijuLepenskog Vira, precrtali smo na Slici 28a.Na ovom crteù jasno se vidi da je gra|evina27 ukopana u zdravicu {to je uo~qivo i na fo-tografijama ovog profila iznad gra|evine 27(Slika 17a-b). Ne{to detaqniji podaci o ka-rakteru slojeva od pukog vezivawa za odre|e-nu fazu mogu se prona}i na originalnom crte-ù ovog profila koji je dat kao Slika 28b.

Osnovne kulturno-stratigrafske celine Le-penskog Vira. Sloj sa keramikom koji odgova-ra fazi III i sloj sa trapezoidnim gra|evina-ma koji odgovara fazi I) jasno su uo~qive naovom profilu, dok je ovakva stratigrafskaslika potkrepqena i novim datumima kojiomogu}uju jasno apsolutno-hronolo{ko opre-deqewe svake od ovih celina (vidi Tabelu 2).

Tokom faze gra|evina sa trapezoidnimosnovama (oko 6200-5900 g. pre na{e ere), Le-penski Vir po svemu sude}i postaje centralnomesto

72 2009 boric dimitrijevic lv starinar

Documents