81 - stari grad, belgrade · град“: РУКОМЕТ, ОДБОЈКА И ФУДБАЛ ЗА ......

Информатор Градске општине ДЕЦЕМБАР 2015. број81

| СТАРИ ГРАД |ДЕЦЕМБАР 2015.2

Осим разгледања манастира, штићени ци центра имали су и орга-низован ручак у близини манасти-ра Велика Ремета.

Са њима тај дан су провели Душан Раичковић, члан Већа ГО Стари град и Бранислав Вуковић из Контакт центра општине.

- Наша о пштина препознала је потребу родитеља који су се година-ма трудили да се на нашој општини отвори један овакав Дневни бора-вак. Циљ нам је био да се корисни-ци не издвајају из својих породица, односно да дневни боравак буде што ближи њиховом месту стано-вања - каже Душан Раичковић, први руководилац Дневног борав-ка који данас збрињава 26 деце различитог степена ометености, од аутизма до умерене менталне оме-тености. Са њима раде дефектоло-зи, психолози, социјални радници, професори физичког васпитања, медицинско особље и волонтери.

Ј. Н.

ИнформаторГрадске општине Стари градИздаје Градска општина Стари град Одсек за информисањеМакедонска 42, Београд

Телефони редакције: 011/3225-912, 3300-629Факс редакције: 011/3225912е-маил: [email protected]Веб: www.starigrad.org.rsШеф Одсека: Дарко МишићРедакција: мр Ђорђе Чолаковић, Јелена Зимоњић, Јасмина Никачевић, Зина Ал СатафФотографија: Мирослав ДрагојевићПрелом: Богдан КостадиновићШтампа: Штампарија Комазец доо, ИнђијаТираж: 35.000 примерака

САДРЖАЈ4 – Револуционарни чистач псећег измета са

тротоара: „GOBUSTERS“ ПАТРОЛИРА СТАРИМ ГРАДОМ

7 – Појачане контроле у околини пијаце на Скадарлији: КАКО РЕШИТИ ПРОБЛЕМЕ НА БАЈЛОНИЈЕВОЈ ПИЈАЦИ?

8 – Програм „Заједно за Вашу зграду“ 2015.: УЧЕСТВУЈТЕ У КОМШИЈСКОЈ ПРИЧИ О ВАШОЈ ЗГРАДИ

11 – На улазу у Браће Југовића 10: КОМШИЈСКИ, СОЛИДАРНО

12 – Општински излети и као одмор и као решење: ОВДЕ ЈЕ ЛЕПО ЖИВЕТИ

15 – Међугенерацијске информатичке игре: ПЕНЗИОНЕРИ ПРОТИВ ОСМАКА

16 – Традиционална акција општине Стари град „Бебама на дар“: ОБРАДОВАЛИ СМО ЈОШ 114 РОДИТЕЉА НОВОРОЂЕНИХ БЕБА

19 – Презентовање општинског спорта у ОШ „Стари град“: РУКОМЕТ, ОДБОЈКА И ФУДБАЛ ЗА МАЛИШАНЕ

- Рагби 13 репрезентација Србије: ВЕЗАМА СА ДИЈАСПОРОМ ДО СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У АУСТРАЛИЈИ

20 – Млади таленти старог града: ТАНАНА ДЕВОЈЧИЦА МЕЂУ ХОКЕЈАШКИМ „РАЗБИЈАЧИМА“

22 – Радионице Kaнцеларије за младе општине Стари град: МЛАДИ ПИСЦИ ПРОШЛИ КРОЗ „КАНЏЕ“ МАРКА ВИДОЈКОВИЋА

26 – СТАРОГРАЂАНИ: Интервју са глумцем Горданом Кичићем - КУЛТУРОМ СЕ ГРАДИ ДУХОВНИ ОСЕЋАЈ НАРОДА

29 – Улице и чесме Старог града: МАКЕДОНСКА УЛИЦА, ЧУКУР ЧЕСМА

30 – Воскарска радња у Косовској 36: ЗЛАТНЕ РУКЕ ГОСПОЂЕ АНЂЕЛКЕ

31 – Неопходна подршка за СЗР: ЗАНАТЛИЈЕ У СВЕ ТЕЖЕМ ПОЛОЖАЈУ

32 – Из прошлости: ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ НОВОГОДИШЊЕ ПРОСЛАВЕ

33 – У сусрет традиционалној првојануарској фешти у Светогорској: КАКО ЈЕ НАСТАЛА УЛИЦА ОТВОРЕНОГ СРЦА

34 – Идеје за новогодишње украшавање куће: ОД СТАРИХ СИЈАЛИЦА ДО ДЕДА МРАЗОВИХ ЧИЗМИЦА

36 – Правилна нега новорођенчета: КАД БЕБА СТИГНЕ У СВОЈ НОВИ ДОМ

37 – Савети за здрав живот: ПЕЧУРКЕ – ХРАЊИВЕ И ЛЕКОВИТЕ!

38 – Установа културе општине Стари град „Пароброд“

40 – Кућа Ђуре Јакшића

42 – Годишњи хороскоп: ШТА НАС ЧЕКА У НОВОЈ ГОДИНИ

46 – Представљамо спортске клубове са Старог града: КЈОКУШИНКАИ КАРАТЕ

Дневни боравак деце и омладине ометене у развоју „Стари град“

ПУТ ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА

У суботу, 5. децембра 2015. годи-не пут Фрушке горе уз пратњу

родитеља кренуло је 18 деце са по-себним потребама из Дневног бо-равка деце и омладине ометене у развоју „Стари град“.

- Упутили смо општини молбу да нам организује овај излет како бисмо децу извели из својих кућа и боравка. Наравно, општина је одмах изашла у сусрет и обишли смо манастире Фрушке горе, упознали са историјом и култур-ним наслеђем овог краја. Јако леп гест наше општине! Иначе, корис-ници Дневног боравка су већи-ном грађани Старог града, наши суграђани, наше комшије. Њихо-во задовољство није се могло вер-бално изразити, али задовољство и срећа на лицу говорили су више од речи. Излет се није ни завршио када су хорски питали када ће по-ново - каже Слободан Грујичић, председник Савета родитеља Дне-вног боравка.

ОПШТИНА ОТВОРИЛА И ОПРЕМИЛА ДНЕВНИ БОРАВАК

Градска општина Стари град је 2011. године уступила просторије некадашње МЗ „Лола Рибар“ у Улици кнеза Милоша 4 и отворила Дневни боравак деце и омладине ометене у развоју „Стари град“. У реновирање, адаптацију и прилагођавање простора потребама корисника, општина је уложила 1,6 милиона динара и данас је корисницима на распо-лагању соба за креативне радионице и иновативне методе радне терапије, соба за физичке активности опремљена рекреативним справама, попут тра-ке за ходање, бицикла и сувог весла, као и радионица за спровођење ради-оница домаћинства. Општинским средствима су у Дневном боравку сређе-ни и тоалети, а сваки корисник има на располагању и плакаре.

ДЕЦЕМБАР 2015. | СТАРИ ГРАД | 3

Пројекцијом култног класи-ка „Казабланка”, у препуној

свечаној сали наше општи-не, почео је 6. децембра СЕНИОР ФЕСТ, про-грам бесплатних фил-мских пројекцијa за пензионере и старије суграђане са Старог града.

Присутним Старогра–ђанима, који су у недељно поподне, пре пет, прошетали до наше општине добродошлицу је пожелео члан Већа Марко Бастаћ из општине Стари град.

- Драго ми је да после јесењих излета, настављамо наше дру-жење у затвореном простору. Надам се да ћете уживати. Прогла-шавам „Сениор фест“ отвореним. Свирај то поново Сем! – поновио је чувену реченицу Хемфрија Бо-гарта уз громки аплауз генерације која је стасавала уз ову америчку ратну романсу.

„Казабланка“ се налази на листи 250 најбољих филмова свих времена, а уз Богарта, главну жен-ску улогу играла је Ингрид Бергман, легендарна, холивудска дива.

Наше пензионере су пре пројекције дочекали представни-ци општине и староградски волон-тери. Да би доживљај био потпун и примерен некадашњој биоскоп-ској атмосфери коју памтимо, пос-лужени су сокови и кекс.

- Обрадовала сам се пози-ву волонтера. Лепше је дружити

се, мало се забавити и подсети-ти филмова из младости, него да

сама седим код куће, не-дељом – рекла нам је

Старограђанка Лепоса-ва Зарић са Зеленог венца. У заслуженој пензији је осамнаест година, иначе је ради-ла у народној одбрани

општине.Затекли смо и брач-

ни пар Амповски, Анђелка и Станицу, који кажу да су радо дошли на „Сениор фест“. Подсети-ли су се на одласке у некадашњи „Партизан“, „20. октобар“ или „Звезду“. Тако су се и упознали, па онда, након филма у шетњу београдском штрафтом, сећа се седамдесетпетогодишњи Анђелко и кроз смешак додаје да фале се-менке, као некад.

- Ово што ради општина за нас старије је више него добро! Мислим и на излете, на које смо заједно ишли али и на другу пажњу која се указује пензионерима. Знам да и други то поку-шавају, али Стари град је високо одско-чио на тој лествици. Морам да поменем и оно што чини и за поправке у нашим згра-дама, у програму „Заједно за вашу зграду“. То је одлично – каже Анђелко Амповски, уз одо-бравање супруге Станице.

Градска општина Стари град дуги низ година брине се о пензи-онерима организујући различите бесплатне садржаје и програме за активно треће доба, у којима они радо учествују.

Уз услуге геронтодомаћица за помоћ у кући, пензионери у пону-ди имају и бесплатне позоришне представе, као и термине за ре-креацију пливање и јогу на по-пуларном „Галету“. Током јесени општина је организовала бројне излете широм Србије за преко шесто суграђана.

Верујемо да ће и током наред-них месеци уживати у бесплат-ним филмским пројекцијама које

се редовно одржавају не-дељом, у свечаној сали

општине, са почетком у 17 сати.

Сви заинтересо-вани пензионери са Старог града могу да се пријаве за СЕНИОР

ФЕСТ позивом на број 785 2 999, сваког рад-

ног дана од 8 до 15 сати, и да најаве своје присуство на пројекцијама.

Д.М.

„Казабланка“ отварила први СЕНИОР ФЕСТ

Општина Стари град наставља са организацијом различитих бесплатних садржаја за најстарије суграђане

СВИРАЈ ТО ПОНОВО СЕМ


Писац Марко Видојковић каже да нам је свима у интересу да Стари

град буде чистији и да се нада да ће GOBUSTERS

заиста скренути пажњу неодговорним влас-ницима да почисте за својим псима.

- У толико сам псећих кака угазио

током година, да су управо оне можда разлог што имам среће у писању – нашалио се Видојковић.

Лена Богдановић, глумица која

ме ће улице бити много чистије, а Старограђани могу да пријављују „критичне тачке“ на територији Старог града општинском Контакт центру позивом на број 785-2-999.

Поред представника ГО Стари град, промоцији GOBUSTERS-а су присуствовале и познате личности које су подржале ову акцију.

Глумац Светислав Гонцић сма-тра да је Стари град као централна

градска општина годинама уназад оптерећена не

само проблеми-ма, него и раз-норазним садр-жајима.

- Све то утиче на квалитет живота, који

наша општина већ година-ма настоји да унапреди. Ево, и ово решење је иновативно, практично и духовито – рекао је Гуле.

Нови чистачи треба да буду опо-мена, а не оправдање за несавес-не власнике кућних љубимаца

У присуству великог броја грађа-на, личности из домаћег јавног

живота и представника општи-не Стари град на углу Јованове и Улице краља Петра су 5. децембра представљени револуционарни чистачи тротоара – GOBUSTERS, чија је основна фукција уклањање псећег измета. Специјалне чис-тачe, прве ове врсте у Србији и региону, представио је ини-цијатор акције, члан Већа Градске општине Стари град Марко Бастаћ.

Употребом GOBUSTERS-a, знат но ће се утицати на решавање једног од већих комуналних про-блема на територији централне градске општине, захваљујући ко -

Револуционарни чистач псећег измета са тротоара

„GOBUSTERS“ ПАТРОЛИРА СТАРИМ ГРАДОМ

Критичне тачке можете пријавити Кон-такт центру позивом на број 785-2-999


- У шетњи Старим градом увек мо-рате бити опрезни. Гледате у вис због опасности од пада фасада, а затим у тротоар да бисте избегли псећи измет. Најтеже је родитељи-ма с децом у колицима – каже Марко Бастаћ, идејни творац је-динствене GOBUSTERS патроле, која према његовим речима тре-ба да скрене пажњу на проблем неуредних тротоара Старог гра-да, као и да утиче на подизање свести грађана за потребом да чисте за својим псима.Свестан да нови чистачи нису сис-темско нити трајно решење про-

блема, Бастаћ каже да њихова сврха никако не треба да служи као оправдање, већ као опомена несавесним власницима који не чисте за својим љубимцима.- Као представник општине Стари град сматрам да не смемо себи да допустимо да у било којој си-туацији користимо одговор „нис-мо надлежни“, иако је овој ситу-ацији заиста тако. Због тога сам и покренуо ову акцију – поручује Бастаћ и додаје да као и његовим комшијама и њему смета што ко-рачајући Старим градом мора да „пази да не угази“.

ДА ВИШЕ НЕ ПАЗИМО ГДЕ ГАЗИМОје и сама власница пса, оцењује да сви сведочимо томе колико нереда за собом остављају неодговорни власници љубимаца.

- Верујем да ће ова па-трола да поправи си-

туацију, зато што сви власници једнако трпе осуду због тога што се појединци не

понашају савесно – закључује Лена.Реп музичар Бошко

Ћирковић Шкабо је на промоцију GOSBUSTERS-a дошао са својим псима Ањом и Медом.

- Увек ми је драго када се покреће акција која треба да резултира чис-тијим окружењем, а и био сам веома радознао да видим како изгледа ово „сокоћа-ло“ – каже Шкабо и подсећа да се постављањем „доги пот“ канти, које су у међувремену уништене, општи-на већ бавила овим проблемом.

Општина Стари град већ неко-лико година спроводи акцију по-деле бесплатних, биоразградивих, хигијенских кеса за кућне љубим-це, које се користе искључиво за санитарно-хигијенски отпад кућних љубимаца. Власници љубимаца могу да се обрате Волонтерском сервису за доставу кеса на телефон 011/330-0-509.

Н.Г.

КАЗНЕ ЗА НЕСАВЕСНЕ ВЛАСНИКЕ?

Није мали број оних који сма-трају да би проблем неуредних тротоара могао бити решен ефикаснијом наплатом и ви-шим износом казни несавес-ним власницима кућних љу-бимаца. Уколико власник не покупи измет за својим љубим-цем, предвиђена је новчана казна од 2.500 динара. Међу-тим, о томе колико прописана казнена политика функциони-ше, говори и чињеница да је на Старом граду било неопходно прибегнути алтернативним ме-тодама чишћења.


Појачане контроле у околини пијаце на Скадарлији

КАКО РЕШИТИ ПРОБЛЕМЕ НА БАЈЛОНИЈЕВОЈ ПИЈАЦИ?

Комунални неред, али и угрожена безбедност у околини најпознатије староградске пијаце

Поново су учестале примедбе Старограђана на проблем који

већ годинама мучи нашу општину – ругло код Бајлонијеве пијаце.

- Смеће којим је окружена пијаца, нови бувљаци који ничу у околним улицама, смрад трулежи, урина, али и бескућници који су се одомаћили у том крају, горући су проблем општине - каже члан Већа општине Стари град Петар Бојовић.

До сада су се грађани жалили углавном на уличне продавце, који остављају велике количине смећа, отварају шахте и тамо крију ствари. Међутим, забрињавајуће је да су све учесталије притужбе грађана које се односе на безбедност.

- Продавци, бескућници се скупљају, пију, праве буку, звоне на

интерфоне, започињу кавге са ло-калним становништво, које се жали да се више не осећа сигурно - до-даје Бојовић.

Иако има мали број комуналних инспектора, општина је максимал-но појачала контроле на Бајлоније-вој пијаци и околини, али смо свес-ни да то није решење проблема, каже он.

- Побегну кад виде инспекто-ре, па се поново врате. Казне не погађају већину уличних прода-ваца јер имају документа са пре-бивалиштима на којима одавно не живе. Најефикасније средство је одузимање робе. Мада, нећете веровати, неки комунални инспек-тори тврде да поједини продавци имају екипу на депонији у Винчи која им пронађе и врати заплење-не ствари - наводи Бојовић.

У жељи да се реши ово питање Бојовић каже да је општина поно-

во потражила помоћ у Полицијској станици „Стари град“ и предложи-ла заједничке акције и појачан надзор.

- Имали смо више разговора са полицијом, јер је искуство показа-ло да је сарадња општинске кому-налне инспекције, комуналне по-лиције и полицијске станице Стари град доносило резултате. Надам се да ћемо постићи неки договор у ко-рист грађана Старог града - рекао је Бојовић.

Требало би имати на уму, напо-миње Бојовић, да је један део улич-них продаваца мука натерала да се тиме баве и да би због тога можда требало размислити о предлозима да се легализује улична продаја, а да се потом подвуче црта и строго санкционишу сви покушаји неле-галне продаје свакодневним одузи-мањем робе.

РСГ

ПОВЕЋАНА ЦЕНА ЗАКУПА ТЕЗГИ

Продавцима на Бајлонију ових дана мењају тезге уз повећање закупа за више од 100 процената. - У једном делу пијаце донели су нам нове тезге, нису нас ни питали. Прелепили су старе тезге, додали нови кров и по-већали цену закупа са 280 на 680 динара дневно. Ми не мо-жемо толико да зарадимо и да платимо. Верујем да је то циљ градске управе да нас отера са ове добре локације, коју процењују као ексклузивну и да доведу неке своје закупце - казали су нам продавци на Бајлонију.

Члан Већа општине Стари град Петар Бојовић: Надам се да ћемо постићи неки договор у корист грађана Старог града


РОК ЗА ПРИЈАВУ ЈЕ 1. ФЕБРУАР

„Заједно за вашу зграду“ је про-теклих година исписао преко девет-сто комшијских прича о уређењу староградских зграда. Успешне су и одишу заједништвом, ентузијазмом и исказаном солидарношћу орга-низованих станара.

- Поносни смо што су Старо-грађани овај програм прихватили и на хиљаду начина, комшијски слож-но, побољшали квалитет живота и улепшали своје зграде – изјавио је недавно Марко Бастаћ, иницијатор програма „Заједно за вашу зграду“ и председник општинске комисије.

Замолили смо да нам каже нешто више о мотивима да иници-ра овај програм. Разговарали смо у првој општинској канцеларији у Ср-бији - без врата!

ВРАТИТИ ДОСТОЈАНСТВО

Бастаћ каже да није могао да се помири са тим да годинама равнодушно улазимо у зграде, уз

шкрипу улазних врата и до-трајалих капија. Да по-

сећујемо пријатеље и долазимо до наших станова запуште-ним, мрачним и не-

окреченим ходници-ма, често уз промају

или ветар који дува кроз напукле прозоре, док са плафона отпада малтер. О фасадама да не говоримо. Све то у центру престо-нице, на Старом граду!

- Желели смо да то променимо, да се тргнемо из летаргије, подигне-мо квалитет живота и вратимо дос-тојанство Старограђанима. „Зајед-но за вашу зграду“ смо покренули 2010. свесни чињенице да суграђа-ни нису у могућности да издвоје већи новац за одржавање зграда. Прво смо поставили јасне крите-ријуме за расподелу буџетских сред-става –објаснио је Марко Бастаћ.

Партнерским односом, подрш-ком и суфинансирањем радова програм је подстакао станаре да се организују у скупштине и промене однос према одржавању стамбених зграда.

РЕДОВНО ОДРЖАВАЊЕ

„Заједно за вашу зграду“ је по-стао тема о којој се прича. Резулта-ти су видљиви широм Старог града. Како у зградама изграђеним крајем 19, почетком 20. века и између два светска рата, тако и у новијим, по-дигнутим последњих деценија.

Станари у Македонској 15, у бли-зини Дома омладине и „Политике“, трећи пут су учествовали у програму.

- Можемо се похвалити да улаз наше зграде, некада седишта Адво-катске коморе Краљевине Југосла-вије, изграђене 1936, и данас изгле-да репрезентативно, како и доликује центру града. Све захваљујући дуго-годишњој сарадњи са општином – каже председник скупштине Небој-ша Нушић и показује окречен улаз,

плафон и зидове изнад исполираних мермерних плоча, који красе ходник ове петоспратнице.

Осим кречења, приоритети су били поправка врата и одржавање лифта, ради безбедности станара. Постављена су сигурносна стакла на капији, уз браварске поправке и уг-радњу инсталације контроле присту-па вратима, са магнетним кључем.

- Уредили смо и детаље каби-не лифта. Радови су износили око 112 хиљада динара, тако да су нам општинска средства значајно помо-гла у редовном одржавању – рекао

нам је господин Нушић и поручио да ће поново конкурисати како би се одржавао и сачувао ентеријер ход-ника који краси ову зграду.

ПРВИ ПУТ

- Понесе вас ентузијазам када заједно почнете да уређујете запуште-ну зграду, изграђену 1923, па урадите и више од планираног – каже Влади-мир Никчевић (1966), председник са-вета станара из Капетан Мишине 25.

Пре три године су се договорили да је крајње време да нешто предуз-му. Власници станова су уплаћивали по хиљаду динара месечно на рачун зграде, и прикупили око 70 хиљада динара. Наредни корак је био да се први пут пријаве за „Заједно за вашу зграду“. Одобрено им је 200 хиљада динара.

Програм „Заједно за Вашу зграду“ 2015.

УЧЕСТВУЈТЕ У КОМШИЈСКОЈ ПРИЧИ О ВАШОЈ ЗГРАДИ


СПОРТ- Стимулативно је деловала

општинска подршка. Растрчали смо се и искористили лична познанства како бисмо добили повољније пону-де од извођача – прича наш саго-ворник са Дорћола.

Први пут од изградње кренуло се са обновом зграде. Реновирана је улазна капија, сада се аутоматски от-вара и затвара. Изнад улаза постави-ли су расвету - укључује се када при-лазите, безбедније је за децу, госте и станаре. Уграђен је интерфон, окре-чен је и осветљен централни ходник. Рестаурирано је још троје двокрил-них, дрвених врата, према дворишту и на заједничком степеништу, које води ка првом спрату, које је такође, уређено и окречено. Радови су изно-сили око 310 хиљада динара.

- Кад почнете да уређујете стару зграду у којој живите то позитивно утиче на вас и суседе. Додатно сам финансирао постављање кишне

канализације и поплочавање дела дворишта. То је постакло околне комшије да уреде и раскрче сусед-на дворишта, које дели заједнички зид – говори Влада о елану и жељи да кад почнете урадите што више и сигуран је да ће се поново заједно пријавити за програм.

- Најважније је да оно што обнови-те редовно одржавате. Склопили смо уговор са приватним предузећем и задовољни смо како то раде– заврша-ва Владимир Никчевић причу о својој згради, која може да послужи као при-мер свима који намеравају да се први пут пријаве за општински програм.

ФОРМИРАЊЕ САВЕТА/СКУПШТИНЕ ЗГРАДЕ

Скупштину зграде* чине сви власници станова. Може се образовати у целој или делу зграде (ламела, улаз и сл.). Савет зграде се формира у зградама са десет и мање власника станова.

Овиме је Скупштина/Савет зграде и практично постала правно лице и може да склапа све врсте уговора и обавља правне послове који се односе на одржавање и коришћење стамбене зграде.

* Закон o одржавању стамбених зграда („Сл. гласник Републике Ср-бије“, бр. 44/95, 46/98 и 1/2001) и Уредба о одржавању стамбених зграда и станова („Сл. гласник РС“, бр. 43/93)

На основу записника или општин-ског Обавештења израђује се пе-чат ССЗ.

ТРЕЋИ КОРАК МАТИЧНИ БРОЈ

На основу Обавештења у Заво-ду за информатику и статистику, Тиршова 1, добија се Потврда о матичном броју ССЗ.

ЧЕТВРТИ КОРАК ПИБ

На основу Обавештења Порес-ка управа Стари град, Булевар деспота Стефана 118-120 издаје Порески идентификациони број (ПИБ) ССЗ.

ПЕТИ КОРАК БАНКА

Текући рачун се отвара у банци. Уз захтев је потребно приложити Одлуку ССЗ да се отвори текући рачун и потврде о ПИБ-у и Матич-ном броју ССЗ.

ПРВИ КОРАК КОНСТИТУИСАЊЕ

Скупштина/Савет зграде (ССЗ) конституишу се у присуству више од половине власника станова. О томе се формира Записник. Пот-писује се како би одлука о консти-туисању и избору председника била озваничена. Председник се бира се већином гласова, на четири године. ССЗ пуноважно одлучује ако је присутно више од половине чланова.

ДРУГИ КОРАК ОПШТИНА СТАРИ ГРАД

Председник подноси оригинал и копију Записника на писарници – Одељењу за општу управу имо-винско правне и стамбене посло-ве, са захтевом за издавање Оба-вештења о формирању и избору председника ССЗ. Користи се за наредне правне послове. Уз за-хтев за издавање прилаже се Лис-тинг из ЈП „Градско стамбено“.

ПРИЈАВИТЕ СЕНови круг „Заједно за вашу

зграду“ је расписан 16. новем-бра. За зграде које учествују први пут предвиђена је подршка до 300 хиљада динара. За други пут суфи-нансираће се радови до 200, трећи до 150, а за четврти пут до 100 хиљада динара.

Скупштине станара пријаве за учешће у програму достављају у за-твореној коверти: Пријава за јавни позив „ЗАЈЕДНО ЗА ВАШУ ЗГРА-ДУ!“, лично или поштом на: Градска општина Стари град, Београд, Ма-кедонска 42. Пријавни обрасци 1 и 2 преузимају се радним данима од 8 до 15 часова на портирници.

Доступни су и на општинском сајту www.starigrad.org.rs За додатна обавештења увек се можете об-ратити Марку Бастаћу на телефон 011/3222-626 или путем мејла: [email protected]

Савет Старограђанима је, да осим добре воље да ураде нешто за своју зграду и крај у коме живе, прво морају да конституишу скупштине или савете зграда. Само као правна лица могу да конкуришу за програм и успешно решавају текуће пробле-ме. То је најважнији корак у новим комшијским причама о томе како се воли и чува ваша зграда и наш Стари град.

Д.М.

ПРЕ


На улазу у Браће Југовића 10

КОМШИЈСКИ, СОЛИДАРНООпштина помогла обнову зграде оштећене у пожару

Општина Стари град је изашла у сусрет станарима зграде

у Браће Југовића бр. 10, обез-бедивши им нов интерфон и улазна врата која су оштећена у летошњем инциденту на улици, непосредно испред ове зграде. Купљена су нова квалитетна ме-тална улазна врата, а очекује се и постављање новог интерфона у најскоријем року. Тим поводом смо посетили станаре ове зграде и поразговарали са председни-цом скупштине станара Славком Пауновић:

- У ноћи између 22. и 23. јуна 2015. су нас узнемирила два из-ненадна снажна праска. Одмах је букнуо пожар који је захватио лам-перије испред улаза, а захваћен је и најближи стан, коме је страдала и спољна јединица клима уређаја. Од јачине експлозије улазна врата су практично избијена и расцепа-на, а страдао је и интерфон – каже Славка Пауновић.

На лице места је одмах изашла полиција која је установила да су експлозивне направе биле подмет-нуте испод аутомобила „Хонда“, паркираног преко пута, као и поред мотоцикла, који је био парки-ран испред ове зграде, а од којег је остао само метални костур који је однешен после 15-ак минута.

Према речима госпође Славке, после овог немилог догађаја, све

је зјапило отворено око два месе-ца, а свуда наоколо, поред трагова ватре, било је мноштво шута опас-ног по децу због могућности повре-да. Ту ситуацију су искоришћавали и бескућници који су у улазу урини-рали и неретко спавали, дошавши чак и до VIII спрата.

- Молили смо за помоћ на разним странама, а једино нам је општина Стари град изашла у сусрет, на челу са чланом Већа, иначе нашим ком-шијом Марком Бастаћем. Тако су, крајем октобра постављена нова улазна врата, заједно са одгова-рајућом изолацијом, а преостало је

само још да се угради и нови интер-фон, што се очекује у најскоријем року - рекла нам је председница скупштине станара.

Она се захвалила општини на великој помоћи и разумевању и истакла да је поред општине, један део трошкова сносила и фирма „Нови град“ из Крњаче, извођач ових радова.

Деветоспратница у Браће Југо-вића бр. 10 је усељена још 1977. године, а већину станара су тада чиниле углавном младе породице са бебама.

Ђ.Ч.

КОНКУРИСАЋЕ И „ЗА ЗГРАДУ“

- До сада се нисмо при–јављивали на конкурс „Зајед-но за вашу зграду“, с обзиром на то да је зграда релативно нова. Сада, међутим, припре-мамо документацију и плани-рамо да радимо изолацију на кровној тераси и сређивање оба лифта – истакла је наша саговорница.

Председница скупштине станара Славка Пауновић: Хвала општини!

Трагови пожара се и даље примећују око нових улазних врата


Општински излети и као одмор и као решење

ОВДЕ ЈЕ ЛЕПО ЖИВЕТИПријем грађана код заменика начелника општинске управе доноси резултате и брани интересе грађана

Када је општина Стари град током јесени организовала бесплатне

излете за пензионере, предвиђено је да ће пензионерима, макар на кратко, добро доћи предах ван Бе-ограда, као и то да ће за њих ово представљати вид забаве. Међутим, оно што нико није могао да пред-види јесте да ће неки од тих излета имати вишеструки значај.

За господина Јована Маркова из Кнез Милетине улице, излет у Ле-пенски Вир је, неочекивано, пред-стављао и почетак решења дугого-дишњих проблема. Управо тамо је дошло до сусрета и упознавања са Божидаром Вулићем, замеником начелника Управе општине који је, који заједно са својим правним тимом решава проблеме грађана.

- Ја сам 55 година становник Старог града. Овакав систем рада до сада још нисам видео. Ови млади људи из општине су велики ентузијасти који очигледно желе да допринесу нама старијима али и свим осталим грађанима Старог града. Организују излете, бригу о ста-рим лицима, труде се да нам помог-ну, а дају и савете. Све што је потреб-но Старограђанима су ови људи који активно раде на свим аспектима живота грађана - рекао је господин

Марков који је свратио до наше ре-дакције да и са нама подели утиске.

Оно што је за њега свакако било најбитније, а представљало је и ве-лико изненађење, јесте чињеница да је његов проблем на који током излета пожалио заменику начелни-ка Управе, Божидару Вулићу, брзо и ефикасно решен:

- Прошло је, можда, неких 15-ак дана од како сам се обратио госпо-дину Божидару, а он ме је позвао да дођем код њега у канцеларију. Први пут ми се десило да сам некоме изло-жио свој проблем и да нисам морао да га јурим и зивкам. Он је позвао мене и прво ми помогао око мог личног проблема, а затим и око про-блема са зградом. Замислите који је то шок био за мене. Тако нешто до сада нисам доживео, да ме лично позову и понуде ми решење пробле-ма - рекао нам је овај ведри пензио-нер и у даху наставио да прича.

- Господин Вулић јесте био ини-цијатор нашег састанка, али сам ја био иницијатор чишћења дворишта моје зграде. Замолио сам да дођу волонтери и да га очисте. Одмах ми је изашао у сусрет. Све похвале за те младе људе, волонтере, који су дошли и уредили двориште. Сада је још лепше - кроз осмех нам је рекао Јован.

Код њега у згради, нажалост, влада неслога и још увек немају

председника скупштине станара, али је зато предложио комшијама из суседног броја, који са тим немају проблем, да се пријаве на конкурс „Заједно за вашу зграду“ и да на тај начин реше питање неопходне помоћи која им је потребна за суфи-нансирање радова које је неопход-но обавити у згради.

- Стари град, као општина, врло позитивно делује на све људе. Замислите када у једној тури води 50-ак људи на излет, а поред излета им плати и ручак. Звали су ме пре неки дан и за бесплатне карте за позориште. Стално се нешто дешава. Овде је једноставно лепо живети - завр-шава своју причу господин Мар-ков и поручује да се нада да ће на пролеће имати прилику да оде на још неки излет у организацији општине Стари град.

З.С.

КАКО ДО ПРАВНЕ ПОМОЋИ НА СТАРОМ ГРАДУ

Грађани који желе да за-кажу разговор са Божидаром Вулићем, замеником начелни-ка Управе ГО, то могу да учи-не сваког радног дана између 8.30 и 15.30 часова позивом на број телефона 322-2-626. Пријем грађана се врши из-међу 10 и 12 часова.

Волонтери су на позив господина Маркова током лепих новембарских дана очистили двориште зграде у Кнез Милетиној

Јован Марков: Млади ентузијасти раде у општини Стари град


Међугенерацијске информатичке игре

ПЕНЗИОНЕРИ ПРОТИВ ОСМАКА

Петочлана екипа пензионера са Старог града такмичила се

14. децембра против петочлане екипе ученика осмог разреда ОШ „Михаило Петровић Алас“ у брзом куцању СМС порука, прављењу селфи фотографија, проналажењу података на интернету и позна-вању обраде текста.

Свака екипа имала је задатак да у ворду откуца пет реченица, а бодо-вала се брзина куцања, али и грешке у куцању и правопису. Други задатак предвиђао је проналажење подата-ка користећи интернет претражи-ваче, а у трећем су се такмичили у брзом куцању СМС порука. Задатак четврте игре био је прављење селфи фотографије тима.

Док су у првој у трећој игри по-беду однели осмаци, Огњен Мак-

симовић, Михаило Мирковић, Вук Рикановић, Матија Глишић и Ангели-на Костић, у претрази на интернету и и прављењу селфија била је боља екипа „трећег доба“ коју су чинили Снежана Голубовић, Ивана Шарић Вељковић, Владислава Варнаи, Ви-томирка Димитријевић и Биљана Апостоловић.

„Треће доба“ је, по мишљењу жи-рија и публике, направило лепшу селфи фотографију.

- Међугенерацијске информатич-ке игре су круна четворомесечног пројекта ширења информатичке пи-смености међу пензионерима који живе на општини Стари град - рекао је Петар Бојовић, члан Већа општине Стари град која подржала пројекат.

Бојовић је додао да је око 300 пензионера похађало курс основне обуке на рачунару, који је обухватио програме обраде текста, употребу интернета, коришћење мејла, скајпа и друштвених мрежа. Он је најавио да општина планира да настави са сличним пројектима.

- За обуку је владало велико ин-тересовање пензионера, а међу по-лазницима смо имали и оне који у деветој деценији имају жељу и вољу да се информатички описмене и да уживају у обиљу информација и мо-гућностима нових технологија - ис-

такао је Бојовић, који је иницирао организовање курсева.

- Иако се на почетку међугене-рацијских игара знао победник оне су имале циљ да створе нове везе између генерација, очувају породи-цу и усмере младе на разумевање „трећег доба“ - истакао је Душан Максимовић, председник Удру-жења „Дорћолијада“, које је реали-зовало пројекат.

- Сви такмичари су добили ме-даље за учешће у овој игри, а ме-даљом је награђен и Петар Бојовић, као најзаслужнији што се обука реа-лизовала – додао је Максимовић.

Такмичење је одржано у МЗ Те-разије, а после њега је одржан ново-годишњи коктел уз наступ певачке групе „5плус“.

РСГ


Традиционална акција општине Стари град „Бебама на дар“

ОБРАДОВАЛИ СМО ЈОШ 114 РОДИТЕЉА НОВОРОЂЕНИХ БЕБАУ оквиру акције „Бебама на дар“,

општина Стари град даровала је родитеље 114 беба поклон чес-титкама у износу од десет хиљада динара. Додела честитки већ је друго по реду окупљање најмлађих Старограђана ове године, па је тако у склопу акције општина обра-довала укупно 489 породица беба рођених у 2014. години. Градска општина Стари град већ 17 годи-на спроводи ову акцију пружајући помоћ новорођеним бебама.

- Акцијом „Бебама на дар“ дуги низ година растемо заједно са најмлађима са наше општи-не. Захвални смо свим мамама и татама који су допринели да се Стари град подмлади, а ми ћемо наставити са сличним акцијама и у будућности - рекао је Марко Бас-таћ из општине Стари град.


Родитељи су захвални на овом гесту локалне самоуправе јер је, како кажу, свака помоћ намењена бебама добродошла. Списак беба рођених у 2014. години доставила је патронажна служба Дома здравља Стари град. Ове године, 12. марта, општина је већ делила поклон честит-ке родитељима беба са општине.

- Поклон општине нам значи, без обзира колики је износ. Стари град је једина општина која се сети свих рођених беба у претходној го-дини. Свака помоћ је добродошла, поготово у ово време када је све за бебе врло скупо. Наша Нина је порасла и тренутно размишљамо да за овај новац пронађемо одго-варајуће седиште за аутомобил, а које одговара њеном узрасту – каже мама Марија Топић.

ПРИЈАТНО ИЗНЕНАЂЕНИ

Мали Сергеј Богојевић (16 ме-сеци), дошао нам је из комшилука, из Хиландарске улице, заједно са татом Дорјаном и мамом Нађом.

- Идеја је одлична! Уопште нисмо знали за ову акцију, тек по позиву смо се распитали и сазна-ли да траје неколико година уна-зад. Нисмо очекивали нити смо чули да друге општине тако нешто организују и били смо баш пријат-но изненађени – рекао нам је тата Дорјан. Млади родитељи од до-бијеног новца планирају куповину играчке за Сергеја или улагање у куповину нових колица.

Радмила Јовановић, довела је малог Лазара (13 месеци).

- Веома нас је обрадовао позив општине Стари град, а за добијени новац планирамо да купимо оно што је најпотребније за бебу – каже мама Радмила.

ОСНИВА СЕ СТАРОГРАДСКИ ФОНД ЗА ВАНТЕЛЕСНУ ОПЛОДЉУ

У оквиру манифестације „Беба-ма на дар“, у друштву најмлађих Старограђана, Марко Бастаћ наја-вио је и оснивање Фонда општине Стари град за вантелесну оплодњу, како би се помогло брачним па-ровима који желе потомство и по-већао наталитет.

- Оснивањем Фонда за ван-телесну оплодњу желимо да ука-жемо колико нам је важна брига о потомству и стварању породи-це. Често чујемо да многи паро-ви, због тешких финансијских прилика, одустају од даљих поку-шаја вантелесне оплодње – каже Марко Бастаћ.

Како је Градска општина Стари град по структури ста-новништва једна од најстаријих у Србији, а анализом броја новорођених из годи-не у годину се увиђа тренд смањења нових становника централне прес-тоничке општи-не, евидентна је потреба за конкретним м е р а м а п о д р ш к е п о р а с т у

наталитета на територији општине Стари град.

Ако се узму у обзир и чињенице да све више парова у Србији има проблеме са стерилитетом и да је укинута помоћ града Београда фи-нансирању покушаја вантелесне оплодње, долази се до закључка о неопходности удружене реакције институција, удружења и привред-ника. Бастаћ је објаснио да ће општина иницирати и у сваком смислу бити стуб подршке осни-вању Староградског фонда за ван-телесну оплодњу, ком би се поред општине придружиле и друштвено одговорне фирме које послују на територији општине, као и удру-жења грађана, односно невлади-не организације које се баве блис-ким темама.

РСГ

ПРЕУЗМИТЕ СВОЈУ ПОКЛОН-ЧЕСТИТКУ

Родитељи који нису били у могућности да присуствују додели, своје поклон-честит-ке могу преузети до 31. де-цембра, сваког радног дана између 13 и 15 часова у канцеларији број 38 на дру-гом спрату зграде општине Стари град у Македонској 42. Потребно је само да по-несу личну карту.


Презентовање општинског спорта у ОШ „Стари град“

Рагби репрезентација Србије

РУКОМЕТ, ОДБОЈКА И ФУДБАЛ ЗА МАЛИШАНЕ

ВЕЗАМА СА ДИЈАСПОРОМ ДО СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У АУСТРАЛИЈИ

Седма акција по реду, под на-зивом „Староградски спорт“,

одржана је 26. новембра у ОШ „Стари град“. Малишани узраста II, III и IV разреда, њих око 40, су се опробали у разним спортови-ма захваљујући члановима руко-метног клуба „Дорћол“, одбојкаш-ког клуба „Поштар“ и фудбалског клуба „Дорћол“.

С обзиром на то да школа нема велики број ђака, сва деца овог уз-раста су спојено учествовала у ак-цији у трајању од једног школског часа. На почетку су разврстани по спортовима, а онда су на сцену „ступили“ тренери ру-комета, одбојке и фудбала и деци показали основне по-крете и технике својих дис-циплина, тако да су малиша-ни интерактивно учествовали у спортским активностима.

Будући мали спортисти су били препуни утисака:

Србија ће покушати да се ква-лификује за светско првенство

у рагбију 13 у Аустралији уз помоћ најбољих играча из те земље, који воде порекло из Србије.

- По први пут у историји рагбија 13 репрезентација Србије иде на турнеју у Аустралију. Циљ пута је да спојимо играче из Србије са играчи-ма из Аустралије који имају српско порекло, а којима правила омогућују да играју за нашу репрезентацију. Аустралијанци су убедљиво најбољи у рагбију 13, они су светски прваци, а рагби 13 је тамо најпопуларнији спорт у који се улаже велики новац - рекао је за Информатор један од ор-ганизатора пута, председник Рагби 13 Федерације Београда Радослав Новаковић.

Идеја за ово повезивање потекла је од других европских репрезента-ција, које такође играју са играчима рођеним и одраслим у Аустралији.

Руководсто Рагби 13 Федерације Србије је прошле године послало делегата у Аустралију који је имао задатак да контактира српс-ку дијаспору и пронађе најбоље рагбисте, који су „наше горе лист“. Остварена је сарадња са 10 врхунских иг-рача који воде порекло са наших простора и који ће се при-дружити нашим момцима у борби за квалификацију за светско првенство 2017. у Аустралији.

- Без аустралијских игра-ча шансе нам се смањују на Свет-ском првенству и поред тога што смо освојили прво место у Б групи у првом кругу квалификација - ис-

тиче Новаковић који је и помоћ-ник директора СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“.

Репрезентација ће борави-ти у Аустралији од 26. ја-

нуара до 16. фебруара где ће у појачаном

саставу, у летњим условима, имати припреме.

Пут и при-преме у Аустра-лију омогући-ле су српске

компаније, а по дршку је пру-

жила и амбасада Аустралије у Београ-

ду, господин Колин из Аустралије, фирма Harrison

и Дане Кондић који је омогућио контакте и сарадњу са дијаспо-ром у Аустралији.

РСГ

Огњен Којић из разреда IV-1 се определио за фудбал.

- Тренирам пливање, око годину и по дана, али фуд-бал баш волим - и да гле-дам утакмице и да играм.

Најлепше ми је када изађем напоље на игралиште са дру-

гарима - каже Огњен. Он, ипак, није сигуран да ли би се

окушао у тренирању.

- Кошарку трени-рам већ две године, а одбојку тек две недеље. Сада се упознајем са руко-метом који нисам никада до сада про-бала - рекла нам је, као из топа, мала Анђе-лија Ђурђевић (II-1).

Ђ.Ч.


Млади таленти Старог града

ТАНАНА ДЕВОЈЧИЦА МЕЂУ ХОКЕЈАШКИМ „РАЗБИЈАЧИМА“Општина Стари град трећу го-дину за редом пружа подршку младима који су успешни у об-ласти науке, образовања, спорта, културе и уметности

Дана Илић (12) још једна је у низу успешних спортских талената,

подржана од стране општине Стари град. Она тренира хокеј на леду! То све можда не би било баш толико необично да мала Дана не тренира у мушком клубу и то Партизану, јед-ном од најуспешнијих домаћих клу-бова у спорту који ни мало не спада у „нежне“. Општина помаже Дану кроз спонзорисање месечних трошкова тренирања и клупске чланарине.

С обзиром да у Београду још не постоје женски хокејашки клубови, она, у саставу селекције „U 14“ (уз-

раст од 12-14 година), тренира већ пет година и то од почетка са де-чацима. Поред ње, у нашем граду тренирају још само три девојчице. У Србији једину женску хокејаш-ку селекцију поседује суботички „Спартак“, па Дана повремено тренира са њима и такмичи се као чланица тог тима.

Ова танана девојчица ученица је VI разреда ОШ „Краљ Петар Први“, а хокеј је почела да тренира 2011. у клубу „Таш“ који се 2013. године расформирао и сва деца су прешла у „Партизан“. Прве две године учи се само клизање, а потом се прелази на хокејашке покрете и потезе. Дана је паралелно са хокејом тренирала и синхроно пливање, а тренутно уз ле-дени спорт тренира и скокове у воду.

- Хтела сам да тренирам нешто што се не одржава у сали. Хокеј сам одабра-ла спонтано уз моја два старија брата. Стриц Небојша Илић био је репрезентативац не-кадашње Југославије а сада је тренер у овом спорту – каже Дана која је већ је остварила и за-видне резултате.

Освојила је златну медаљу 2014. на турни-ру у Обнинску у Русији, док се на међународ-ном турниру „Тиса куп“ 2013. окитила бронзом.

- Тренирам у ле-деној хали „Пионир“, где се подлога од леда одржава у периоду ок-тобар-април. Опрема (оклоп) нам је рела-тивно тешка (5-6 кг) – скромна је наша саго-ворница.

Тренинзи се одржа-вају пет пута недељно, али и поред тога Дана је одличан је ђак и све обавезе одлично укла-па са школом.

Како је објаснила, њени мушки противници немају увек обзира према њој, мада је карактерис-тичан розе-црни дрес који носи, разликује као девојчицу. Такође, туча после утакмице је и даље у овом спорту нормална ствар, тако да хокејаши и даље носе епи-тет својеврсних „разбијача“.

Омиљени клуб јој је загребач-ки Медвешчак који се такмичи у руској КХЛ лиги. Поред хокеја воли и скијање, које практикује сваке зиме.

Ђ.Ч.


Радионице Kaнцеларије за младе општине Стари град

МЛАДИ ПИСЦИ ПРОШЛИ КРОЗ „КАНЏЕ“ МАРКА ВИДОЈКОВИЋА

Доделом диплома завршена јединствена литерарна радиони-ца – Најбољу причу написала је Невена Мајкић

Општинска Канцеларија за младе (КЗМ) пуном паром реализује

програме који инвентивношћу и занимљивим садржајима привлаче пажњу вршњака са Старог града.

У току су курсеви неколико стра-них језика, а ових дана је почела и вишенедељна Школа успешне ко-муникације.

Присуствовали смо 14. децем-бра завршном чину, по многима, најинтересантније радионице ове године - литерарне секције коју је водио Марко Видојковић, један од најпопуларнијих писаца млађе гене-рације. Кроз његову „обраду“ про-шло је 16 талентованих староград-ских девојака и момака.

У опуштеној атмосфери, након петонедељног рада, полазницима су додељене дипломе о завршеној радионици.

- Генерално су сви били ОК. Из сесије у сесију слали су све боље радове, што значи да је интеракција успела. Било их таман толико да сам могао сваком појединачно да пос-ветим пажњу. Савладали су основ-

на правила писања добре приче, примењива од новинарства, преко прозе, до филма – задовољан је урађеним Видојковић.

Марко Видојковић је за вас, по-штовани Старограђани, одабрао мали новогодишњи поклон – по-бедничку причу са литерарне ради-онице, ауторке Невене Мајкић, коју током празника можете опуштено да прочитате на следећој страни.

- Невена је написала сјајну причу и част ми је да буде објављена у Информатору као резултат литерар-не секције коју сам држао у општи-ни Стари град, која очигледно са Канцеларијом за младе позитивно помера неке границе код нас – ис-такао је Видојковић и пре јавног чи-

тања приче појаснио присутнима да је ауторки дао минималне сугестије током рада на коначној верзији.

Невена Мајкић је, осим апла-уза колега, награђена и објављи-вањем приче у нашем листу. Није шала, јер ваш наш староградски Информатор излази у 35 хиљада примерака, посебно ако се зна да се литература данас штампа у да-леко мањим тиражима.

Сигурни смо да ће Невена овај тренутак памтити целог живота, по-себно када објави прве романе. За-памтите њено име. Невена Мајкић има 26 година и студент је туризма, смер хотелијерство, како каже „да би имала професију од које може да се живи“. Писана реч и проза су јој хоби и велика, највећа љубав!

- Срела сам овде нове, интере-сантне младе људе, научила нешто ново, а могу да кажем да је ментор био строг, али правичан - износи Не-вена своје утиске о радионици.

Искуство говори да је у овом за-нату увек битно да имате неки узор који вас подржава. Зато је важно да су наши талентовани млади „од пера“ покупили форе и научили неке тајне цаке прављења добрих прича од Марка Видојковића.

Д.М.


Објављујемо најбољи рад са литерарне радионице Марка Видојковића

ПОСЕТАРано изјутра аутобусом сам

из Београда стигла у Пожаре-вац. Добро познати пут од центра града до Забеле изгледао је као пакао поплочан надом да ће се све ускоро променити и да ћемо он и ја изаћи из тог пакла не-такнути. Сваки пут када сам ишла у посету, пратио ме је осећај не-лагодности и срамоте. И читава фарса, у форми брачне посете, постаје још трагичнија. Готово несварљива.

Жута оронула зграда, била је окружена високим боровима, испод којих су чучале доброна-мерне клупе, које су нам пома-гале да на смену одморимо ноге, када право из треће смене запу-цамо код својих мужева, момака и љубавника. Разнолике особе су свраћале овамо. Било је оних жена које су годинама долази-ле са децом, а њихове уморне очи и масне косе су указивале на несрећу која их је задесила и из које неће умети јос дуго да се ишчупају. Било је и оних које су одустајале. Младе и заљубље-не, не знајући у шта се упуштају, правиле су себи непотребну ком-пликацију долазећи овде. Хвала Богу, није им требало пуно да то схвате. Неретко је двориште било пуно пензионера, који су, уместо код куће са унуцима, чекали својих драгоцених сат времена са сином. Свесни да им је време-на остало премало, чекају некада и цело јутро, за то мало среће са својим мезимцем.

Мој случај није тако делика-тан. Али није ни занемарљив. Ја сам она напорна и упорна. Нисам сигурна у љубав. Нисам сигурна ни да је он прави, нисам ни срећна, нисам ни насмејана. Само сам већ три године упор-на. Не волим да одустајем и оп-тимиста сам, углавном. Није био дугачак ред као што зна да буде. Осим групе ниских женица и јед-ног деке, који вероватно долази редовно код свог јединца, нико више није представљао опасност по време које ћу данас провести

у чекању. Запалила сам цигарету. Иако су ми се прсти смрзавали, није ми се улазило у бедни прос-тор, који су државни службеници прогласили кафићем. Мемљиви ваздух унутар те просторије и по-глед на једног мученог затворе-ника који, носећи чајеве и танку кафу посетиоцима казнено-по-правног завода Забела, покуша-ва да се одужи друштву за своје злочине, само би ме бацили у још већи бедак.

„Наташа Крстић!”. Надркани кључар ме је прозвао, као да сам и сама криминалац, а не само из-губљена душа, која мисли да чини нешто добро том дечку и себи, долазећи на ово проклето место. Бацила сам цигарету и кренула до собе за претрес. Чим сам ушла у двориште, поново ред. Овога пута четири жене. Једна мало пу-нија, образи су јој били буцмасти, црвенкасти, рекла бих класично сељачко руменило. Друга је била згодна, што би се рекло у слен-гу: опасна риба. Мало већи нос, али ниста страшно. Друге две су биле окренуте леђима, нисам их добро осмотрила. Окренула сам се око себе и видела ту језиву гомилу врана. Негде сам прочи-тала да се вране скупљају у изу-зетно великом броју тамо где је изобиље негативне енергије. Ово место ми је доказало да је ова тврдња итекако истинита. Док су ми разне мисли пролазиле кроз главу, дошла сам на ред.

„Наташа Крстић!”. Овај пут надркана пандурка. Плавуша, наравно. Удахнем дубоко, из-бројим до 5 (не смем до 10, пре-више бих им времена одузела) и прелазим праг собе за претрес. Две плаве пандурке се кикоћу, док се ја полако скидам. „Хајде, брже, немамо цео дан.” Гурка ме пендреком. Не претерујем када кажем да мора да ми завири у сваку рупу на телу. Чучни, раши-ри ноге, накашљи се, окрени се, прођи прстима кроз косу, отвори уста, Понижавајуће. Грејалица је угашена све време. Зашто?

Зато што им се може. Свакако је уплала јајника најмањи про-блем који може да те стисне кад долазиш овде. Издржи се хлад-ноћа тих петнаест минута. Све време се борим сама са собом. „Да ли је заслужио све ово?” То је увек реченица која ми прола-зи кроз главу, док се крећем ка нашој „љубавној соби”. Моје че-тири нове „пријатељице” су први пут овде, па су мало и уплашене. Покушавам да их опустим при-чом. Говорим им како није ништа страшно, како ће се осећати као код куће, како ће им то учврстити љубав... а све је то, заправо, да-леко од истине.

Осим што је секс у овим со-бама непријатан због чувара ис-пред врата и прљаве постељине, јос већу тензију ствара прозор са решеткама, кроз који може да те види сваки униформисани морон који у том тренутку пролази поред вашег „љубавног гнезда”. Уздаси других несрећних душа, које по-кушавају да сачувају своју љубав, звуче као јефтин порнић и нису нимало стимулативни, а темпера-тура у соби је неколико степени нижа него напољу. Увек је коцка која ће вам соба запасти. Са ку-патилом или без, са грејалицом или без. Више нам не дају ништа ни да унесемо. Евентуално једну флашу воде и ролну тоалет папи-ра. Он увек успе да прошверцује неки поклон. За рођендан сам добила дивну дрвену честитку у облику срца. Каже коштала га је две пакле пљуга. Обећао ми је и неки привезак три срца. Каже све девојке то добију од мома-ка на робији. Размишљала сам како ми не треба ништа, како само желим да му кажем да ми је доста, да не могу више да до-лазим овде. Међутим, сваки пут кад се врата откључају и његов поглед сусретне мој, покајем се за сваку ранију мисао. Увек тихо заплачем када ме загрли и на-ставим да бројим дане до њего-вог изласка.

Невена Мајкић


СТАРОГРАЂАНИ: Интервју са глумцем Горданом Кичићем

КУЛТУРОМ СЕ ГРАДИ ДУХОВНИ ОСЕЋАЈ НАРОДАСтарограђанима желим да то-ком 2016. године буду здрави и да што мање посећују лекаре

Иако смо у последњих пар месе-ци у више наврата покушавали

да закажемо разговор са комшијом из Македонске улице, густ распоред и велики број обавеза познатог глум-ца Гордана Кичића нас је спречавао у томе. Ипак, почетком децембра Кичић је, заједно са родитељима староградских беба рођених прет-ходне године, лепим поводом свра-тио до општине Стари град. Након што је и њему у оквиру најрадосније општинске акције „Бебама на дар“ уручена поклон-честитка за млађу ћеркицу, која је баш претходног дана прославила први рођендан, успели смо да попричамо с њим и уверимо се да заиста није лако ор-ганизовати време са много обавеза и одговорности у породичном дому и ван њега.

- Сјајно је што општина овом акцијом подржава и помаже људе који су у данашње време храбри да проширују своје по-родице. Живот се толико убр-зао да је много више ствари које отежавају родитељство, од оних које га подстичу. Старија ћерка ми иде у други разред основне школе, а млађа је још увек готово беба. Поред нехума-ног радног времена, почетка ча-сова у школама и градских гужви, потребно је извршити математич-ку вратоломију како би стигао да се позабавиш контролним вежбама, домаћим задацима и свим осталим породичним и пословним обавеза-ма. Неко би рекао да живот у самом центру града, где је све близу, то олакшава, међутим није увек тако.

Шта те све окупира по-следњих дана 2015. године?

- Три месеца сам учествовао у припремама нове представе, мјузикла „Спамалот Монтија Пај-

тона“ који је крајем новембра имао премијеру, а 17. децембра репризу у Сава центру. Након тога, представа се „сели“ у Дом синдиката. Наравно, паралелно са тим играм своје пред-ставе у Атељеу 212 где сам и запос-лен и једну у Београдском драмском позоришту. Готово да и не могу да се сетим периода у ком ми је било досадно и у ком нема много посла. Убрзао се живот, а заједно са мном и годинама које носим порасле су и одговорности.

Скоро читав живот станујеш на Старом граду, у Македонској. Како се мењала једна од најпро-метнијих београдских улица?

- Чак су и моји родитељи одрасли у Македонској улици, свега неколико улаза једно од другог, тако да је ова

улица на неки начин обележила и мене и моју породицу. Мој отац је ишао у Основну школу „Здравко Зрењанин“, данашњу „Дринку“. Тамо сам се, разуме се, школовао и ја, а данас је моја старија ћерка Софија ученица те школе. Сећам се, из детињства, да је у овом делу

града било много мање сао-браћаја, а ја сам са другарима највише времена проводио у малом парку код скупштине. Тамо смо играли фудбал и генерално смо много више времена проводили напољу него данашња деца.

Изглед читавог Београда се мења, али нажалост, не-плански, без идеје и визије

како би требало да изгледа. Због тога се преплићу

различити сти-л о в и

БИОГРАФИЈА

Гордан Кичић је рођен 5. ав-густа 1977. године у Београду. Прву годину средње школе је завршио у Петој београдској гимназији, да би школовање наставио у Москви, у коју се сели заједно са својим роди-тељима. У Москви заврша-ва средњу школу, потом се враћа у Београд где кроз пар година дипломира на Факул-тету Драмских Уметности. Ожењен је Зораном са којом има две ћерке. Дебитовао је као деветнаестогодишњак у филму „До коске“, а запажене су његове улоге у бројним до-маћим филмским и позориш-ним остварењима.


градње, због тога је постало сасвим нормално да су објекти потпуно супротне намене једни до других. Тако се између две старе златаре нађе киоск фаст фуда.

Незаобилазна такси станица је, чини ми се, одувек део Македонске, па су познавање таксиста и кратки разговори са њима саставни део фолклора ове наше улице. Како време пролази, примећујем да ми све више ствари смета везано за живот у центру.

Које су то мане живота у самом градском језгру?

- Један од највећих проблема када живите конкретно у Македон-ској улици је потпуни недостатак пар-кинг места и то је оно што може баш сваког дана да изазива фрустрацију. Срећом, до посла ми треба свега пар минута, али сви знамо колико је незгодно када са децом или по повратку из набавке не пронађемо паркинг место близу зграде. У дру-гим градовима, па чак и у најближем окружењу, проблем који станари центра града имају са паркирањем је решен на различите начине. Ето, у Загребу имају стубиће који се дижу и спуштају и чувају паркинг места ста-нарима зграда у центру.

Покушао сам да живим и на другим локацијама у Београду, али Стари град је дефинитивно најлепши део града и волео бих да заувек останем овде, али и да се мало више води рачуна о изгледу наше општине, али и о квалитету живота Старограђана.

Шта мислиш на који начин то може да се уради?

- С обзиром на то да је Стари град најлепши и најстарији део града, са озбиљним архитектонским и исто-ријским драгуљима требало би да има протекторат града Београда и посебан статус. Имао сам при-лику да доста путујем и да живим у иностранству, па сам увидео потпу-но другачији однос. У већини вели-ких европских и светских градова је центар претворен у пешачку зону. Осим тога, значајне грађевине и

здања су под заштитом државе и не дозвољава се да пропадају.

Код нас су фасаде неуређене, оро-нуле и старе. Ипак, скоро да се може рећи да је управо такав, неплански развој изгледа Београда управо оно што њему даје неки посебан квали-тет и шарм, то је фолклор и прича нашег Београда.

Какво је интересовање наших суграђана за позориште?

- Готово све представе у којима играм су врло гледане. Дакле, по-стоји изражена потреба народа за уметничким и културним садржаји-ма, утолико пре јер је телевизијски програм преплављен разним рије-лити програмима. Ипак, потребни су подстицаји државе и институција који би били усмерени најпре ка млађим генерацијама. Да би млади људи формирали укус, критеријуме и адекватне вредности, како би знали да процене и оцене добар културни садржај њима мора да се помогне.

А какав је положај уметника и уметности у Србији?

- Није једноставан, јер је уско повезан за бригом за егзистенцију. Као и земље у региону, ми смо мала држава, са језичким подручјем које ограничава коначни досег умет-ничких садржаја. Ипак, чини ми се да земље из окружења више улажу

у филм и позориште. Култура је не-опходна за духовни осећај народа, али у нашој перманентној транзи-цији, све је у рукама неколицине ентузијастичних појединаца. Нема системских решења која штите уметнике и слободне слободне умет-нике. Нема закона који прописују како треба да функционишу удру-жења уметника или који регулишу права људи и институција које се баве уметношћу. Нико се истински не бави стањем у култури, јер се од културе физички не живи.

Шта су твоји планови у новој 2016. години и шта би пожелео читаоцима Информатора?

- У новој години ћу у оквиру своје фирме која се бави продукцијом при-премати један филм. Поред тога је у плану и једна телевизијска серија, а свакако настављам са представама које играм у Атељеу – „Струјосек“, „Ревизор“, „Љубавно писмо“, „Свети Георгије убива аждаху“, „Август у ок-ругу Осејџ“ и „Издајом“ у БДП-у. Чи-таоце Информатора бих позвао да током наредне године погледају ове представе. Желим им да лепо про-славе празнике, да са породицама посете Улицу отвореног срца, као и да током 2016. што мање по-сећују лекаре.

Н.Г.


Улице и чесме Старог града

МАКЕДОНСКА УЛИЦАОво је једна од најстаријих и

данас једна од најпрометнијих улица у центру Београда. Спада у ред улица које су више пута мењале свој назив. Почиње од Трга Републике и Коларчеве, а завршава се код Це-тињске и Кондине.

Своје прво име – Кастриотова, је добила пре 143 године, да би после Првог светског рата понела име француског државника Поенкареа.

За време Другог светског рата јој је враћено име – Македонска, које је задражала све до 1946. го-дине. После тога, у знак сећања на једну од највећих битака у Другом светском рату, добија назив Стаљин-

градска. Пет година касније враћено јој

је пређашње име – Македонска, које је задржала до данас.

Најупечатљи -вија грађевина

у овој улици јесте зграда најстарије бе-

оградске новинске куће. Новине „Политика“ су

сведок времена од 12. јануара 1904. године, па све до данашњих дана. Објављивање „По-

литике“ после Првог светског рата није

било једноставно. При-купљани су добровољни

прилози. Доктор Све-тозар Вукадиновић, пријатељ браће Рибникар, је про-дао виноград да

би „Политици“ по-зајмио новац. Доби-

ла је и један повољан зајам од далматинске исељеничке породице Митровић, која је у Чилеу имала руднике шалитре, па је хтела да помогне.

Поред Католичке цркве, у броју 23 се налази и дворана „Бартол Кашић“. Отворена је поводом обе-лежавања 375. годишњице долас-

ка овог хрватског лексикографа и граматичара, исусовца са острва Пага, у Београд 1612. године. Бар-тол Кашић био је велики родољуб и борац за увођење народног језика Срба и Хрвата у књижевности. Напи-сао је на латинском „Правила илирс-ког језика“ у Риму 1604. године.

У Македонској улици се посебно истиче зграда у броју 21, изграђена 1929. године – својина Задружног савеза Југославије. На простору између прозора првог и другог сп-рата је постављено седам женских глава са огрлицом, а три иста круж-на рељефа „Жена у цвећу“ су по-стављена између прозора другог и трећег спрата. Фасаду краси и осам рељефних фигура дечака и девојчи-ца - „Деца са цвећем“.

Ј. Н.

ЧУКУР ЧЕСМАСпомен обележје у Добрачиној

испред броја 30, рад вајара Симео-на Роксандића, постављено је 1931. године у знак сећања на догађај из 1862. године у којем је од турске руке страдао српски дечак.

Чукур чесма се налази на углу Гос-подар Јевремове и Добрачине улице. У односу на данашње место, имала је померен положај и налазила се у јед-ној удољици. Била је озидана дубоко у земљи, због чега је добила име „Точак у рупи“ и „Дубока чесма“.

Догађај у чији знак je подигнуто данашње спомен обележје догодио

у предвечерје 15. јуна 1862. годи-не. Наиме, један обесни турски вој-ник који је хтео да преко реда дође до воде, разбио је крчаг о главу недужног српског дечака, по имену Сава Петковић.

Управо овај догађај био је повод за рат између Србије и Турске. При-ликом спровођења турског насил-ника на српске жандарме су на данашњем Студентском тргу Турци отворили ватру, смртно ранивши полицајца Ђорђа Нишлију и тумача Симу Нешића. Ово крвопролиће је одјекнуло као знак за општу узбуну. Наоружани Београђани су протерали Турке из вароши у тврђаву, заузевши до мрака Видин капију, успевши при томе да поруше Сава капију и Варош капију. Сутрадан, када је требало да почну преговори, комадант тврђаве Ашир паша је са бедема тврђаве из-ненада из пушака и топова отворио ватру на градску варош што је про-узроковало нове жртве и оштећење 400 кућа. Тада су Срби прогласили ратно стање и одмах после турског бомбардовања Београда опсели тврђаву. Према историјским изво-рима, у Београду се тада на бари-кадама окупило 15 хиљада људи. При дипломатским преговорима потврђени су српски захтеви за пот-пуно исељење турског становништва из свих крајева Србије и уклањање турске војне посаде из тврђава.

На Калемегдану је 18. априла 1867. године турски паша кнезу Ми-хаилу Обреновићу свечано предао кључеве српских градова, а две го-дине касније Србија је, од стране ев-рпских сила, коначно била призната као независна држава.

Споменик код Чукур чесме са дечаковом статуом представља уз-будљиво сведочанство ових исто-ријских догађаја.

Ј. Н.


фитиља, али није хтео. Где год да отпутујем гледам, фотографишем, памтим како то други раде и онда комбинујем са нашим обичајима - показује руком на мањи штанд на улазу у радњу на коме се налазе изложене свеће.

Свих величина, различитог об-лика и мириса, у целофану и без њега, проткане „златним“ нитима и обложене правим осушеним цвећем... Осим славских, рођен-данских прави и новогодишње.

Излива бројеве, прави фитиље. У свему јој већ 15 година помаже мајстор Жељко.

- Најлакше и највише волим када ми муштерија дође и каже какву свећу хоће. Онда ми наиђе инспирација и са лакоћом је ура-дим. Својевремено сам имала муштерију, једног Италијана који је хтео беле свеће са угравире-ним словима за крштење. На срећу урадила сам дупликат слова јер док их је носио једно му је са свеће отпало. Највећа награда ми је када муштерија оде задовољна - каже Анђелка и додаје да нема тога што не може да уради.

Иза продајног дела радње Анђелка топи восак, парафин, стеорин, мешајући их са дру-гим восарским материјалима и уљима. Смесу разлива, а потом исцртава и прави бројеве за рођенданске торте.

- Наше воштане славске свеће су таквог квалитета да горе, а како ми то кажемо „сузу не пусте“. То је због методе поливања - каже Анђелка. Фитиљ је закачен, па се полива слојевима воска и тако се добијају свеће које после могу да се боје или остају утентичне.

Ј.Н.

Воскарска радња у Косовској 36

ЗЛАТНЕ РУКЕ ГОСПОЂЕ АНЂЕЛКЕВоскарски занат који је запо-

чео пре Другог светског рата газда Драгомир, наследила је ње-гова снаха Анђелка Вујић која се 40 година бави ручном израдом свећа. Првобитна радња налазила се на Врачару, али су од пре неког времена постали наше комшије, преселивши радњу у Косовску 36. Иначе, Анђелка је рођена у Косов-ској улици и то баш у згради у којој данас има радњу.

Посао је сезонски, али пре свега, у њега је саздана љубав према послу и покушај да се сачу-вају наши традиционални занати. Госпођу Анђелку смо затекли у ук-рашавању славске свеће. Време слава већ је у пуном јеку, а неиз-оставни детаљ сваке домаћинске трпезе је славска свећа.

- Воскари нажалост само у овом периоду године остваре неку значајнију зараду од које преживљавају до следеће сезоне слава и празника - каже Анђелка.

Под њеним вештим рукама, свећа је постала прави украс.

- Одувек сам волела да правим, поправљам. Када сам се удала, мој свекар је већ увелико имао по-знату радњу. „Крала“ сам занат од њега, а иначе је важио за правог мајстора и правог трговца. Сећам се да му је човек нудио 100 хиљада марака да му ода тајну прављења


Без одговарајућих закона и реформе пореског система занатске радње неће моћи да опстану

У општини Стари град има око 400 занатских радњи, а већина њих

се плаши да неће преживети ако се не помени став према занатству.

Члан Већа општине Стари град Андеја Миливојевић разговарао је са староградским занатлијама и закључак свих је јединствен - занат-ство полако нестаје и потребно је учинити све да се сачува.

То ће бити могуће ако се донесу закони о занатству, занатским ко-морама, изврши реформа пореског система и укину намети, рекао је Миливојевић, који је добро упознат са проблемима занатлија, јер се и његова породица бавила књигове-зачким послом и конзервацијом црквених књига, али је пре неколи-ко година била принуђена да стави катанац на радњу.

Миливојевић је рекао да је Ср-бија једина земља у окружењу без правног и институционалног ус-тројства занатства и да је то нео-пходно променити ако желимо да сачувамо занате.

Веља Веселинов, власник чуве-ног, предратног, фризерског салона на Теразијама, је указао на пробле-ме са којима се он среће у пракси.

- Самостални занатлија је у за-кону дефинисан као привредни субјект. Међутим, занатлије гаран-тују свеукупном имовином за све што учине, док мала и средња пре-дузећа гарантују само оснивачким улогом, што је дискриминаторски. Занатлија није у могућности да планира своје расходе. Не зна унапред колики ће му бити порез. Критеријуми за паушално опоре-зивање су легло корупције - нагла-сио је Веселинов.

Представница часовничар-ске радње Павић из Цетињске улице, Светлана је рекла да се

ЗАНАТЛИЈЕ У СВЕ ТЕЖЕМ ПОЛОЖАЈУНеопходна подршка за самосталне занатске радње

занатлије, осим законског окви-ра, суочавају и са проблемима простора и навела да је у општи-ни Стари град доста простора враћено у поступку реституције.

Помоћ би у том смислу добро-дошла, рекла је она и предложи-ла формирање некаквог занат-лијског кварта.

Електричар Мандушић из Ко-совске је указао да је шест елек-тричарских радњи његових колега затворено у последње време и да људи раде „на црно“ јер не могу да преживе због великих намета.

Он се сложио да је потрбено створити законске услове, али је истакао да је у том смислу помоћ правника и економиста неопходна.

Миливојевић је обећао помоћ у изради закона и позвао све занатлије да му су јаве са пред-лозима, дођу у општину или му пишу на мејл [email protected]

РСГ


меност. Затим би било објављено: „Госпође и господо, имамо да вам ја-вимо једну тужну вест. Стара година је умрла и сада ћемо је сахранити“. Светлост у лампама би се пригуши-вала и кроз салу је биван пренесен бео чамов мртвачки сандук око кога су разни весељаци носили свеће и певали „Свјати боже“. За сандуком би плачући ишле жене и маскира-ни мушкарци који су представљали

разне пороке. Након тога, паљене су светиљке и неко би узвикивао „Срећна Нова година“. Обично би то био оџачар под својом пуном опре-мом, а у салу је, као симбол Нове године увођена и девојчица у белом с рукама пуним цвећa. Ту је већ му-зика свирала „туш“ и отпочињало би честитање. Међутим, још би за време помрачине у сали било пуште-но прасе које би гроктало и цикало што је уз вриску дама и каваљера до-приносило општој веселости. После тога би газда локала госте служио крофнама. У једној од њих морао је да буде „наполеон“ или дукат , па су кидане с нарочитим узбуђењем.

Сутрадан би настајао прави урнебес. Оџачари, поштари, про-давци новина, шегрти, ђаци и де-чурлија разносили су по кућама честитке очекујући неку награду. Цигани су, уз свирку, обилазили бо-гатије куће, а улице су биле пуне фијакера и пијаног света...

Таква је, отприлике била атмос-фера у којој је стари Београд ис-праћао стару годину и дочекивао „ново лето“, полажући у њега нове наде и поздрављајући га с вером у будућност.

Припремила Ј. Н.

Из прошлости

ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ НОВОГОДИШЊЕ ПРОСЛАВЕ

Обичај прослављања Нове године у Србији релативно је млад. Он се

појавио захваљујући кнезу Милошу Обреновићу, који је уредивши свој дворски церемонијал углавном по западном узору, почео да као шеф државе честита Нову годину другим владарима и да од њих и својих поданика прима новогодишња честитања. Тако се Нова година у данашњем смислу појавила искљу-чиво као варошка, градска ствар и село је дуго није прихватало.

Београд је, као престоница, први увео у обичај „чекања“ Нове године с весељем у току ноћи и честитањем 1. јануара пре подне. Нешто касније двор је установио свој познати но-вогодишњи бал по угледу на онај у Паризу. Претпоставља се да је прве балове организовао кнез Михаило.

Прослава Нове године одомаћи-ла се крајем 19. века. Дочеци орга-низовани по различитим локалима били су обавезно праћени баловима који су имали строго утврђен садр-жај. После десетак игара и поне-ког шаљивог кола, заиграло би се чувено Баба Мундрино коло, које се играло под сунцобранима и које је, претераном употребом лепеза, лорњона и цветова, исмевало от-

Прва новогодишња честитка осмишљена је и послата у Енглеској


Легендарни угоститељ Мило Влаховић, у договору са „Атљеом 212“ још 1969. године осмислио је манифестацију без које се не може замислити ни један почетак Нове године

„Српска кафана“ која се налази у Светогорској улици одмах поред „Атељеа 212“ има 90-годишњу исто-рију у духу најбоље традиције главног града и централноградске општине, прожету незаборавним вечерима, дружењима са глумцима и симбол је данашње манифестације Улице от-вореног срца настале на том месту пре више од четири и по деценије.

Кафана под овим име-ном, отворена је далеке 1937. године, а њен тадашњи власник био је Сретан Станојчић. После рата, неколи-ко година је служила као Удбина менза и била је затвореног типа. Због велике по-сећености у наредном периоду предузеће „Косо-во“ од ње је поново направило ресторан-кафану. „Косово“ се 1967. спојило са „Мадером“.

У непосредној близини општине Стари град налазио се чувени рес-торан „Липов лад“ у згради пред ру-шењем, која је у то време већ била стара више од века. Његов тадашњи управник Мило Влаховић прешао је у „Српску кафану“ која у претходном периоду није ни изблиза пословала по очекивањима.

- Када сам 1969. примио дуж-ност управника, сви гости из „Липо-

вог лада“ су прешли код нас. Одмах на почетку, договорио сам се са Миром Траиловић, тадашњом уп-равницом „Атељеа 212“, да им ка-фана за сваку позоришну представу направи по 100 парчића гибанице, а глумци би за узврат код нас „фрај“ служили госте – рекао је за живота аутору овог текста Мило Влаховић, легендарни домаћи угоститељ. Једну од најомиљенијих постава „коноба-ра“ чинили су Данило Бата Стојко-вић, Петар Краљ, Мира Бањац, Аљоша Вучковић и Драган Николић.

- Првог јануара те године изнео сам пун казан са вином и ракијом

на улицу тако да су сви про-лазници добили бесплатно

послужење – причао је Влаховић.

Како је објаснио, тако је овај обичај добио назив „Улица отвореног срца“, апо-

том и традиционални карактер који је прерас-

тао у својеврсну нового-дишњу светковину.

- Тог дана, тачно у 12 часова, у договору са Зораном Новаковићем, директором туристичког савеза, пред кафану је стигао фијакер са белим коњима. У фијакеру сам се возио заједно са глумцима „Атељеа“, до Трга Републике и назад. Тада је цело-купан саобраћај од Таковске до Трга Републике заустављен, а све остале кафане у реону су такође служиле пролазнике. Глумци су служили госте у нашој кафани, а чашћавање је траја-ло до 17 сати. Од тада ме је „Атеље“ прихватио као део свог колектива и

КАКО ЈЕ НАСТАЛА УЛИЦА ОТВОРЕНОГ СРЦАУ сусрет традиционалној првојануарској фешти у Светогорској

често сам био гост на њиховим пред-ставама – рекао је Влаховић.

Најпознатији управник кафане отишао је у пензију 1992. године, када му је припремљен тродневни испраћај налик „Улици отвореног срца“, у присуству глумаца и више од две хиљаде суграђана. У знак захвалности, Радивоје Лола Ђукић, познати ТВ и позоришни текстопи-сац, насликао је његов портрет, а новинари-гости кафане написали су с песму: „Повеља стола бр. 1: Драги наш Мило, многима од нас, за много лета, био си шеф Бахусовог (бог вина) кабинета и добром ка-пљом, од много зала бранио си нас, на чему ти хвала“.

Мило Влаховић, преминуо је 8. фебруара 2005, пар година након интервуја који је дао за дневни лист „Политика“, а који је коришћен за припрему овог текста

Ђ.Ч.

БРОНЗАНЕ СТОЛИЦЕ И АНЕГДОТЕ

Посебан печат ентеријеру кафане дају две бронзане столице тешке по 120 кг, пос-већене глумачким легендама Зорану Радмиловићу и Слобо-дану Алигрудићу. Једна од бројних андегдота из „Српске кафане“ везана је за Зорана Радмиловића који је за време „Улице отвореног срца“ одбијао да игра понуђе-ну улогу шефа сале, желећи да наплаћује употребу тоалета.


Идеје за новогодишње украшавање куће

ОД СТАРИХ СИЈАЛИЦА ДО ДЕДА МРАЗОВИХ ЧИЗМИЦА

Идеја за новогодишње украша-вање куће има заиста много,

али оно што је најбитније код било које од њих јесте наше расположење да за релативно мало новца свој дом уредимо у празничном духу. У таквим новогодишњим чаролијама могу подједнако уживати деца и од-расли. Када окитимо јелку, потребно нам је мало старих ствари, маште и мало „штап и канап“ идеја, да би створили оригиналну новогодишњу декорацију за кућу.

УКРАСИ ОД СИЈАЛИЦА

Новогодишњи украси могу се на-правити од старих, потрошених сија-лица. Оне се могу украшавати на различите начине тако да се од њих добије украс Деда Мраза, Снеш-ка Белића или вилењака. Довољно

је да за овај подухват припремите неколико темпера, старих крпица са у новогодишњим бојама, ситне дугмиће, гранчице и канап. Сијали-це се могу украсити и сребрним или златним прахом када се преко њих премаже танак слој лепка.

ДЕКОРАЦИЈЕ ОД ФЛАША И ТЕГЛИ

Старе украсе у облику кугли за јелку можете да комбинујете са ши-шаркама, лишћем или украсним венчићима и тракицама (могућ-ности је много). У кинеским радња-ма може се набавити и спреј којим се могу у сребрно или златно испр-скати шишарке. Када се боје сложе, све се стави у обичну теглу, с’ тим

што се и поклопац претходно укра-си празничним бојама. Флаше се украшавају тако што се прво скину све налепнице. Затим се селотејпом обавију флаше на два или три места. Флашу затим премазати танким слојем лепка, па преко тога поси-пати сјај и шљокице све док лепак не почне да се суши, а сјај да се не осипа. Овакве флаше, које могу бити различитих димензија, могу се

као новогодишњи украс ређати на различита места по кући.

ВЕНАЦ ОД ШТИПАЉКИ

Осим што је врло симпатична, ово може бити и корисна ствар. За израду овог новогодишњег укра-са потребне су: дрвене штипаљке, обична жица, зелена боја у спреју, црвене перлице, машница, клешта и конац. Уз помоћ клешта од жице се направи круг, а зеленим спрејом обоје се штипаљке. На жицу наизме-нично качити штипаљку и црвену перлицу. На врх венца долази црве-

на машница иза које се лепи конац за качење. Овакав венац у нового-дишњим бојама може користити за качење различитих честитки, порука и фотографија.

ЈЕЛКА НА ЗИДУ

За инсталацију јелке на зиду по-требно је девет летвица, које се вежу канапом на тај начин да се добије изглед праве јелке (видети слику). Када се лествице прикаче на зид, где у близини постоји и утикач за


Анкета

НОВОГОДИШЊА ОЧЕКИВАЊА

Период новогодишњих и бо-жићних празника се прибли-

жава, у граду се увелико „осећа“ празнична атмосфера. Славимо одлазак старе и долазак Нове године. Право је време да „под-вучемо црту“, промислимо о ономе што смо постигли током 2015. године, будемо искрени и признамо себи и другима да смо некад и грешили. Потом би ваља-ло размислити о циљевима и иза-зовима који нас чекају у наред-ној години па, што да не, донети и неку од новогодишњих одлука. У новогодишњој ноћи донесите неке од одлука које предлажемо и покушајте да их се придржава-те у 2016.

Каква су очекивања и надања покушали смо на сазнамо од слу-чајних пролазника Старог града.

Госпођу Јованку Влаховић пен-зионерку затекли смо у општин-ској писарници и на наше пи-тање шта очекује у Новој години

питање између осталог каже:„Имам 73. године и без обзи-

ра што су нам узели од пензија, желим да се тај новац усмери

струју, около лествица увију се ново-годишње сијалице, а на зид изнад “инсталације” залепи се и једна злат-на звезда!

ДЕДА МРАЗОВА ЧИЗМА

Од материјала за овај украс по-требна је стара дечија гумена чиз-мица, новине, дрвофикс, парче кар-тона, акрилне боје, чаша (уколико се чизма користи као ваза). Да бисте направили декоративну чизмицу потребно је да исцепкате старе но-вине на ситније комаде. У једној посуди направите мешавину воде и дрвофикса. Умочите четкицу у ову смесу и лепите комад по комад па-пира на гумену чизму. Ђон оставите непокривен, да бисте касније лакше извадили чизмицу из калупа. Окре-ните чизму наопако и оставите је да се добро осуши. Обично је потребан један дан да се папир добро стврдне и да се формира одређени облик.

Када сте сигурни да се маса добро осушила, пажљиво одвојите чизмицу од папира. Затим узмите парче карто-на, ставите чизмицу на њега и оцртај-те отисак стопала. Маказама исеците картон по линији и сецканим нови-нама залепите га са остатком чизме. Дакле, комад по комад папира лепите разблаженим дрвофиксом, исто као када бисте лепили селотејп.

Оставите да се све осуши. Сада није потребно чекати цео дан, већ пар сати. Ако желите да вам ова чиз-мица служи као ваза, онда ставите одговарајућу чашу у отвор чизме. Једном направљена овако лепа чизмица може бити декорисана на разне начине. Добра ствар је и то што гумену чизму можете још много пута користити за ову технику.

Ј.З.

на добре и исплативе ствари. Да младим људима буде боље. Да не напуштају земљу. Али, с друге стране, волела бих да родитељи који јуре за новцем, јер таква су времена, више проводе време са својом децом. Погледајте какав нам је ТВ програм. Да нам свима буде добро.“

Марко Зечевић живи на Ста-ром граду и завршио је интер-национални менаџмент. „Моја надања за Нову 2016. годину пре свега односе се на запошља-вање, на проналажење доброг посла у коме бих био успешан. Наравно, пре свега желим свима добро здравље и да сви заједно радимо на бољој будућности.“

Борко Гвозденовић, пензи-онер са Старог града одгова-рајући на наше питање каже: „Волео бих да људи, посебно млади више читају, а самим тим постану и паметнији.“

Ј. Н.

• Храните се здравије!• Вежбајте више!• Оставите цигарете!• Читајте више!• Проводите више

времена са породицом!• Мање се нервирајте!


рођењу, бебина кожа главе негује се исто као и тело. Препоручује се употреба неутралног беби са-пуна, а касније неутралног беби шампона. Колико је средство за купање беба „љуто“ проверава се тако што било ко од старијих чланова породице покуша истим средством да опере предео око својих очију. Ако се не осећа ни-какво пецкање, онда је то знак да је беби купка заиста неутрална.

Нега пупка је нешто са чим се родитељи по први пут сусрећу и често из страха и недовољног знања то избегавају. Нега пуп-чаног патрљка се ради после ве-черњег купања. Патронажне се-стре из локалног дома здравља, које у првим данима посећују бебу и маму, најчешће препо-ручују да се за тај поступак ко-ристи повидон јод. На пупчани па-трљак се стави сува газа и одозго још једна, тако да се патрљак скроз ваљкасто обавије како би на то место пролазила мала коли-чина ваздуха неопходна за брже

сушење и отпадање патрљка. Преко првог слоја газе може се ставити и свиленкасти фластер преко кога кожа дише и који не ствара оштећења.

ИСПРАВНА НЕГА НОСА И УХА

У првим месецима по рођењу води се и посебна брига о беби-ном носу. Носић треба чешће чис-тити, јер су носни канали врло уски и родитеље често брине утисак да беба отежано дише. С обзиром на то да мале бебе дишу искључиво на нос, проблеми са секретом и запушен нос могу бити први знаци за одбијање сисања. Када се бе-бама физиолошким раствором испира нос, потребни су стрпљење и пажња, јер су бебе врло нерас-положене када им се дира нос.

Умивањем бебе и по-стављањем лица на доле, об-ично се нос лако отпуши и том приликом се избаци садржај зачепљеног носа. Уколико је се-

Правилна нега новорођенчета

КАД БЕБА СТИГНЕ У СВОЈ НОВИ ДОМУ првим недељама бебиног жи-

вота хигијена тела основ је за целокупно бебино здравље. Када нови члан породице из породи-лишта стигне кући, прво треба обезбедити оптималну темпера-туру свих просторија тако да се она креће између 20 и 22 степе-на, док се за време купања тем-пература мора повећати за чети-ри степена.

Купање и хигијена треба да су део свакодневних пријатних радњи на које од самог почетка треба навикнути бебу. Препо-ручује се да то буде у исто доба дана, најбоље увече и пре по-доја. У првом месецу беба се купа преко руке, тако што се прво окупа горњи, а затим и доњи део тела, без обзира на постојање и стање пупчаног патрљка, који се обавезно негује након купања. Неутрални беби сапун или шам-пон су сасвим довољни за ку-пање. Родитељима се саветује да на бебину главу не стављају хла-дан шампон, као и да је нагло не поливају водом, јер то може да изненади бебу и изазове њену снажну борбу и одбијање купања.

НЕУТРАЛНИ САПУН

Нега бебине коже не подразу-мева мазање читавог тела раз-ним беби кремама и уљима, осим ако то лекар из неког разлога не прeпише. Павловићева маст ко-ристи се за негу превоја око пре-пона и коже бебине гузе. Посеб-ну пажњу требало би посветити и нези коже око врата, јер се због купања преко руке деси да се сапун у том пределу тела добро не испере. У првим данима по


време, код нас су се појавиле ши-таке гљиве, пореклом из Јапана.

Због изузетних лекови-тих својстава сматрају је еликсиром живота. Квалитетна шитака се

може пронаћи преко препоруке, јер се гаји у специјалним условима, на кори дрвета. Најчешће се препоручује

онколошким па-цијентима. Може се пронаћи у свежем и

сушеном облику, а по-стоји и шитаке прах, који се

због своје лековитости, може дода-вати разним јелима.

Ј.З.

Савети за здрав живот

ПЕЧУРКЕ – ХРАЊИВЕ И ЛЕКОВИТЕ!Шумске чаролије представљају

прави залогај за сладокусце, од античких вре-мена до данас. Међутим, на београдским пијацама нај-више има оних врста печу-рака које се гаје у вештач-ким условима – шампињона и буковача. Зало-гај шумске гљиве могу осетити само ентузијасти који су добро упућени које од шум-ских гљива су јестиве, а које нису. У нашим шумама се могу наћи веома цењене, ретке и специфич-не гљиве и њиховим сакупљањем може се доћи до значајног извора прихода. Од шумских и ливадских гљива најпопуларније су лисичар-ке, вргањ, јаблановаче, врбоваче, црне трубе, мартинчица, јудино уво и сунчанице. Ретко се може наћи смрчак, веома ретка и цење-на гљива. Иако су црни и бели тар-туф међу симболима Истре, многи не знају да је и Србија веома по-годно тло за узгајање ових скупих гљива.

Гљиве су дар природе који обо-гаћује људску исхрану, јер имају висок садржај протеина а ниску калоричну вредност. Представљају идеалну дијеталну замену за месо. Највећи део гљива чини вода, чак 90 одсто, док су угљени хидрати за-ступљени са само четири одсто. Од витамина најзаступљенији су ви-тамини Б комплекса, витамин Ц и витамин Д, а од минерала калијум, магнезијум, калцијум и гвожђе.

Поједине гљиве садрже и анти-биотске састојке који делују против тумора, различитих врста вируса, састојке који смањују холестерол, регулишу притисак, смањују ниво шећера у крви, регулишу пробаву, делују антиреуматски и антиалер-гијски, јачају имунолошки систем и успоравају старење. У последње

КАКО БЕБИ ИСЕЋИ НОКТЕ

Бебини нокти мекши су и са-витљивији од ноктију одраслих. Без обзира на то, они су оштри. Новорођена беба има малу контролу над својим рукама и лако се може десити да нео-чекивано изгребе своје лице. Због тога врхови бебиних но-ктију не смеју да буду оштри или сломљени. У раном перио-ду, нокти на рукама расту нео-чекивано брзо, па се због тога морају често уклањати. То се, по правилу, ради тако да што мама или тата „огуле“ врхове бебиних ноктију, који су крхки и лако ломљиви. Маказице за бебе требало би убацити у упо-требу тек када бебини нокти мало очврсну. Најбоље време за сецкање је док беба спава!

ЊОКЕ СА ШУМСКИМ ГЉИВАМА

Издинстати главицу црног лука па додати сецкани бели лук и першун. Затим додати 300 грама различитих шум-ских гљива. Динстати 10-15 минута док гљиве не омек-шају и не пусте воду. Од за-чина додати со и бибер. У све то додати један децилитар ки-селе павлаке. Скуване њоке прелити овим сосом и струга-ним пармезаном.

крет често присутан са отежа-ним дисањем или видљивим ба-лончићима који излазе из носа, вишак садржаја одстрањује се парчетом вате претходно умо-чене у млаку воду или камили-цу, а остатак секрета извлачи се штапићем за уши који се увлачи у врх носнице. Благо подигнуто узглавље, као што је јастучић испод душека, може да олакша дисање и сливање секрета.

Нега ушију се обавља непо-средно после купања, када се штапићима за уши скупља вода са набора ушне шкољке и почетног дела ушног канала. Дубљи делови ушног канала се никако не смеју чистити штапићима за уши. Тако би се запушили церуменом, које бебе стварају у повећаним коли-чинама, управо због одбране од уласка нежељене воде у ухо.

Ј.З.


Установа културе Градске општине Стари град „Пароброд“

ДРУШТВЕНИ И ПОЗОРИШНИ ЕКСПЕРИМЕНT

По драмском тексту Вање Ни-колић, представа необичног

назива „Три лица огледала“ 7. де-цембра премијерно је изведена у „Пароброд“ театру.

„Три лица огледала“ у режији Гордане Лебовић је експеримент, позоришни и друштвени. Такав експеримент спаја у једно глумца као особу, као лик и као друштве-но освешћено биће. Специфично позоришно искуство, у коме не остајемо само гледаоци, већ по-стајемо активни учесници и сау-чесници, пружaили су нам главни актери представе, глумци Слобо-дан Бештић, Павле Пекић и Вла-димир Алексић.

Представа „Три лица огледа-ла“ бави се откривањем три лица друштвене стварности: прве сва-кодневне, свима видљиве, која нас информише о збивањима око нас, друге скривене, а ипак уни-верзалне и архетипске, и треће мисаоне, интелектуалне, критич-ке, оне способне да открије ме-ханизме функционисања прве две. Да бисмо видели та лица јав-ности, потребно је да видимо све њене одразе у огледалу и да их постанемо свесни. Потребно је да скинемо сопствене маске, да по-гледамо сопствени одраз и буде-мо искрени према себи, основна је идеја текста Вање Николић.

Костим и сценографију ура-дила је Исидора Спасић, а композицију и избор музике Ведран Вућић. Прва реприза одиграна је 10. децембра у УК „Пароброд“. Последњег месе-ца 2015. године у „Пароброд“ театру одигране су и предста-ве „Кадињача“ Јане Маричић и „Ћелава певачица“, коју изводе глумци из класе Мирјане Ка-рановић, главни протагонисти филма „Поред мене“, редитеља Стевана Филиповића, награђе-ног на последњем филмском фестивалу у Пули и Сарајево филм фестивалу.

Ј.З.

ОПАСНЕ ВЕЗЕ

Културни догађај лета била је Филмстреет копродукција са „Пароброд“ театром на Ташмај-дану, а у оквиру ње - концерт за два клавира и два глумца, или позоришна представа са два клавира и два глумца „Опасне везе“, по тексту Шодерлоа де Лаклоа. Музику у овом својевр-сном перформанс мјузиклу ура-дио је ЛП дуо, а Соња Лончар и Андрија Павловић по први пут су наступали и као глумци уз звезде представе Александру Јанковић и Владу Алексића. Опасне везе садрже у себи сву филозофију

свирепе љубави, сву злоупотребу ума, у једном доконом и дотраја-лом свету увелог срца и отупелих осећања. Маркиза де Мертеј и Ви-конт де Валмон, љубавници који живе за љубав, а неспособни да воле, типични су представници тог друштва, перверзна бића који-ма је дух искварио и скаменио срце. Након што се на премије-ри на отвореном окупило скоро две хиљаде гледалаца, представа је наставила да живи свој позо-ришни живот у специјалном ли-митираном претпразничном из-дању у „Пароброд“ театру.


Изложба фотографија „Лица Београда“, заједнички проје-

кат културног портала jugoslovo.com и руског фотографа Илма-ра, одржана је од 30. новембра до 7. децембра у Кући Ђуре Јак-шића у Скадарлији. Од портрета локалних становника и придо-шлица, емиграната и њихових прича, аутори пројекта су напра-вили хронику модерног еврпског мегаполиса. Лице Београда је разнолико, шармантно, непо-новљиво, јер, како истиче аутор, лице једне метрополе се састоји од лица њених становника.

Илмар (38) живи и ради из-међу Москве и Београда. Сту-дирао је позоришну режију и документарну кинематографију, а 2013. године је завршио Бри-танску високу школу дизајна. Изложбу „Конверзија“ предста-вио је 2013. у Москви, у парку уметности „Музеон“, која је кас-није била представљена и Бео-грађанима у Уличној галерији. За време активног рада у Мос-кви учествовао је на изложби „Топографија Артплаy”, у поста-вци фото изложбе у арт-просто-ру „СахАрт“, као и у пројектима „Меломани“ у Центру савреме-не уместности „Зверев“ и „The best of Britanka“ у Центру Арт-плаy.

ФРЕНК СИНАТРА НА ЏЕЗ СЦЕНИ

КРАЈ СЕЗОНЕ ПАРОБРОД БИОСКОПА

Поводом обележавања века од рођења једне од најистакнутијих

личности историје музике Френка Синатре (12. децембар), „Пароброд“ и клуб Das Boot приређују шлагер и џез омаже времену „Странца у ноћи“ и „Њујорк Њујорк-а“. Два четвртка за редом у интимном сутерену наше ус-танове културе, у џез клубу Das Boot, у Јевремовој 33, наступао је Горан Грбић трио. Осим њега на труби, наступали су још и Горан Потић на ги-тари и Предраг Ревишин на контраба-су. Синатрина епоха коју заједно сла-вимо било је време и Гершвина или Мансинија, баш као и достојних до-маћих пандана тог времена од Дарка Краљића до Ђузе Стоиљковића, који су такође на децембарском реперто-ару Грбића и колега.

Пароброд биоскоп сем ексклузи-вног приказивања домаћих иг-

раних премијера, али и као значај-на локација на управо завршеном Фестивалу ауторског филма, више од годину дана бави се реафирма-цијом домаћег телевизијског на-слеђа из седамдесетих година про-

шлог века, кроз омаже глумцима. До овог тренутка догодило се чак 15 епизода: Цица Перовић, Ђорђе Јелисић и Ђуза Стоиљковић, Бранко Плеша, Влада Поповић, Гага Нико-лић, Бора Тодоровић, Паја Вујисић, Александар Гаврић, Беким Фехмиу, Гидра Бојанић, Мија Алексић, Чкаља, Бата Живојиновић, Зоран Радмиловић и Воја Мирић.

Ђорђе је последњи из те чувене генерације првака београдских по-зоришта, који су 70-тих година про-шлог века глумили у ТВ драмама, које су у златно време телевизије, готово би-би-сијевски актуелизова-ле одређене историјске датуме и догађаје. Карактеристичан је његов распон упечатљивости од генерала у „Сродству по оружју“, преко адвока-та-тужиоца у „Случају Опенхајмер“, или „Нирнбершког епилога“ до мар-гиналаца попут Чепа и „Мајсторске радионице“. Ђорђе се повукао из ак-тивне глуме још 1986. године, а опет би се могао, уз Љубишу Јовановића, посматрати као највећи глумац који долази из Шапца у Београд.

Приредили Ј.З./З.Ц.

Кућа Ђуре Јакшића

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА РУСКОГ УМЕТНИКА ИЛМАРА


ЗБИРКА АФОРИСТИЧАРСКИХ СТИХОВА МИЛАДИНА БЕРИЋА

КОНЦЕРТ ХОРА „ЛУЧИНУШКА“

Књига сатиричних песама „Квазимодо извини на грби!“,

једног од најбољих сатиричара Републике Српске, Бањалучани-на Миладина Берића објављена је у априлу 2013. године („Тале“, Бања Лука). Своје представљање у Београду имала је у Ђуриној кући где су представљене много-бројне сатиричне песме из књиге и афоризми Миладина Берића. Гости на промоцији били су књи-жевница Снежана Дубак и књи-жевни критичар Душко Петровић.

- Сатира Миладина Берића произашла је из друштвене

Пводом четири деценије од оснивања студентског хора

„Лучинушка” на Одсеку за сла-вистику Филолошког факултета у Београду, у Кући Ђуре Јакшића приређен је један у низу свеча-них концерата под уметничким руководством Андреја Тарасјева, оснивача хора. Он је пре четири деценије окупио групу студент-киња славистике, које су песмом

испуњавале време између часо-ва. Ова група је прерасла у хор кроз који су прошле многе гене-рације. Циљ чланова био је да кроз песму и дружење што боље савладају језик и науче више о култури и књижевности народа чије језике су изучавали.

Временом, „Лучинушки” су се прикључили и студенти са других одсека и факултета. И када је

прерастао у градски хор, наста-вио је да негује музичко наслеђе словенских народа, а овај певач-ки збор је уједно и део Друштва за очување спомена на Русе у Србији. На репертоару који је из-веден у Кући Ђуре Јакшића биле су руске, грузијске, чешке, срп-ске и многе друге песме словен-ских народа.

Ј.З.

кризе. Она је окренута онима који нам праве проблеме у жи-воту, али и онима које волимо. То је одличан рецепт свим пис-цима који пишу сатиру. У сати-ри Миладина Берића нико није поштеђен - рекао је критичар Душко Петровић.

Миладин Берић, рођен је 1962. године у Бања Луци. Пре књиге „Квазимодо извини на грби!“, објавио је још 15 ау-торских и коауторских књига поезије, сатиричних песама, прича и афоризама, од 1998. до 2012. године.


Годишњи хороскоп

ШТА НАС ЧЕКА У НОВОЈ ГОДИНИОВАН

ПосаоТоком ове године ћете имати мање проблема на послу. Неће вам се више свако мешати у посао. Нема више стреса, нема нервозе. Било би добро да у првој половини године мало више штедите. У другој половини године, од августа месеца, ћете имати више енергије за забаву. Пословна путо-вања су препоручљива, као и сарадња са неким из иностранства. Радите и не замерајте се другим људима.

ЉубавНајбољи период за љубав следи у ап-рилу, а затим од почетка јула па све до краја августа. Свакако ће бити много боља година него прошла. Друга поло-вина године је резервисана за озбиљ-ност и везе. Уколико сте у вези, може да се деси да је ове године крунишете браком, или да отпочнете заједнички живот са партнером. Слободни овнови имају веће шансе за заљубљивање у периоду од почетка септембра.

БИК

ПосаоКада је посао у питању, ова година ће бити активнија и са мање расхода. Имајте у виду да ћете у јануару имати мало више посла, али не брините, то вам неће тешко пасти. Пронађите начин да брже одрадите обавезе. Од августа, па до краја септембра очекуј-те више обавеза него иначе. Могуће су расправе са колегама и провока-ције. Ако се неко понаша пријатељски не значи да је прави пријатељ.

ЉубавДо августа месеца ћете бити скон-центрисани на то да вам стално буде забавно. Они који су у вези могу да планирају нешто озбиљ-није, па чак и потомство. Имајте у виду да ће страсти бити јаке, па је боље да побољшате сексуални живот, него да улазите у бескрајне расправе са партнером. Водићете избалансиранији живот, а партнер вам неће бити на првом месту. То би чак могло и да побољша везу, а ви би требало да избегавате рас-праве и тензију.

БЛИЗАНЦИ Посао

Потрудите се да ове године дате све од себе! Имаћете доста проблема да све уклопите. Могући су сукоби са сарадницима. Све до краја јула ћете бити прилично уморни, а затим следи побољшање. Потрудите се да не уно-сите стрес у све обавезе. Будите амби-циозни, а надређеном покажите вољу за радом. У другој половини децембра вас поново очекује стресан период. Новчана ситуација ће бити боља у јулу и нобембру.

ЉубавДраги близанци, ова година је кључна за озбиљност, јер ћете управо у току ње одлучити шта ћете са партнером. Прва половина године ће бити мало стрес-нија, али ће страсти преовладати, док ће друга половина године послужити за нове планове са партнером, брак или заједнички живот. Слободни близанци се неће лако везати, али ће се у другој половини године појавити особа која ће им „помутити разум“. Будите опрезни.

РАК

ПосаоУсресредите се на комуникацију са другима и на контакте у глобалу. Не-мојте се нервирати због посла, чувајте енергију за друге ствари и нека вам посао буде саставни део свега. Нећете бити тако раскалашни као 2015. Про-блеми ће настати у другој половини го-дине, поготово у периоду од августа до краја септембра, али и тада усмерите енергију на рад јер морате више да се доказујете. Не очекујте велику подрш-ку од колега, већ само од породице.

ЉубавСтраствени сте. Прва половина године ће вам бити баш забавна, без обзи-ра на то да ли сте у вези или не. Друга половина године ће бити спорија. Ок-ренућете се породици и желећете да вам живот буде мирнији. Шансе за неко ново познанство или помирење са неком особом из прошлости по-ново постају веће од октобра. Друга половина године је резервисана за преуређење простора, а можда чак и проширење породице.

ЛАВ Посао

Што се тиче посла, најбоље би било да ове године започнете све што сте пла-нирали. Добро вам иде, али увек може боље. Задовољни сте приливом новца. Битно је да не трошите превише, иако вам иде сасвим добро. Друга полови-на године ће бити много успешнија, али ћете у периоду од 1. октобра до 10. новемба морати много више да се потрудите. Тада би могли да испливају неки проблеми од пре и зато радите све на време.

ЉубавУ првој половини године ћете бити за-довољни флертом и неким новим од-носима са познаницима. Нека особа која вам је само пријатељ би могла да постане и нешто више. Уживајте док је забавно. Од половине новембра па до краја децембра, ћете бити склони авантурама. Заузети лавови треба да воде рачуна о необавезном флерту и не треба да никоме да дозволе да им наруши мир.

ДЕВИЦА

ПосаоДраге девице, у првој половини годи-не ћете бити пуне елана и све ће вам ићи од руке. Пазите да не упадате у непријатне ситуације са колегама или сарадницима, јер је то једини начин да назадујете. Окренућете се више ка себи и организација ће вам бити боља. Могућа је сарадња са неким из иностранства, а ако се бавите неким послом који има везе са забавом, ме-дијима, уметношћу или храном, не мо-рате да бринете.

ЉубавПотрудите се да се усмерите на себе у првој половини године. Имаћете доста расправа са парт-нером у јануару, али ће се крајем месеца све решити. И заузети и слободни би могли да уђу у тајну везу. Од краја јула би нека особа коју познајете могла да пожели нешто више, али тешко да ће се то реализовати. Добар период у вези и за неку нову везу је од почетка октобра до половине новембра.


Заузети ће у другој половини годи-не побољшати однос са партнером.

ВАГА

ПосаоУ првој половини године ће бити јако напета ситуација када је новац у пи-тању. Усресредите се на рад. Од авгус-та ћете бити комуникативнији, лакше ћете склапати послове. Од месеца ок-тобра би било добро да се усресредите више на приватни, него на пословни живот. Више елана ћете имати тек крајем године. Није добра година за покретање неких нових послова, али би могла да буде прекретница.

ЉубавСтраствени сте и тако ће бити целе го-дине. Многе ваге ће, од друге половине године, пожелети да се смире и уплове у брачне воде. Слободни ће моћи да уживају у страсти, а фебруар, март и септембар су месеци за заљубљивање. Период од половине новембра, до по-следње недеље децембра ће бити пун дешавања, само је битно да не улећете у неку везу и да очекујете да је то одмах нешто озбиљно.

ШКОРПИЈА

ПосаоИмаћете више енергије него прет-ходне године. Потрудите се да се усресредите на себе и на своје кон-такте у првој половини године. Прија-тељи вам могу бити од помоћи све до краја августа. Питајте за савет, али прихватите и добронамерну критику. Од августа, па све до краја септембра бисте могли да имате доста проблема око посла. Тада никако нећете бити задовољни новчаном ситуацијом. Од октобра бисте могли да склопите неке нове, дугорочне послове.

ЉубавСтраственији сте него икада. Слободне шкорпије би могле да задрже тај статус, осим ако се не заљубе у фебруару или марту. У мају ћете бити романтични и може да се деси да упознате неку занимљиву особу. После настаје период затишја све до октобра и новембра, када ћете бити склонији флерту. Заузете шкорпије би треба-

ло да одрже своју везу како знају и умеју, а не да флертују и буду љубо-морне.

СТРЕЛАЦ

ПосаоУ првој половини године је извесно да ћете и даље имати већи напредак на послу. Стабилнији сте у својим ставо-вима, циљевима и лако напредујете јер знате шта желите. Имаћете више енергије у другој половини године, али се потрудите да се усресредите на кон-такте, на нека удружења или интернет. Тако ћете помоћи себи у послу. Могући су мало већи трошкови од почетка ок-тобра, до половине новембра.

ЉубавПотрудите се да ове године паметније „одиграте“. Уозбиљили сте се и себе ставили на прво место. Треба да раш-чистите са прошлошћу.Нека особа би могла да се појављује у вашем живо-ту све до краја јула, иако би требало да пресечете све из прошлости већ у јануару. Друга половина године ће бити добра али нећете журити са вези-вањем. Треба вам слобода и партнер који ће вас увек подржавати у свему.

ЈАРАЦ

Посао Усресредите се на нешто што је реално и немојте правити превише планова. Не очекујте да ће све ићи лако у првој поло-вини године. Нећете ни ви имати довољ-но енергије за све што сте замислили, па одредите приоритете. Све ће почети да долази на своје већ од септембра месе-ца, када ћете имати већу подршку других људи. Можете да радите и више послова. Могуће је унапређење.

ЉубавОве године ћете бити повученији у себе него иначе. Слободни јарчеви се неће превише везивати. Први месец ове године је резрервисан за распра-ве из прошлости. Могућа је нека тајна или површна веза већ од половине године. Ове године дефинитивно неће-те желети да губите време на особе са којима немате будућност. Заузети, требало би да поведете рачуна о циље-вим. Ви и партнер би требало више да угађате једно другом.

ВОДОЛИЈА Посао

Ове године ћете бити агилнији на послу него иначе. Потрудите се да не уносите нервозу ни себи, ни другима на радном месту. У првој половини го-дине ћете бити прилично напети, тако да је потребно да се бавите и неком активношћу (спорт, шетња) да бисте били усресређенији на рад. Пазите на ситнице, јер веће ствари зависе од истих. Плаћајте рачуне на време. Од августа месеца ћете имати помоћ од других људи.

ЉубавПотрудите се да се усресредите на себе и на своје потребе. Немојте се залетати, али пазите коме поклањате пажњу. Слободне водолије, покажите особи до које вам је стало своја осећања. Ове године би треба-ло да почнете да размишљате како да ста-билизујете свој однос са партнером. Заузе-те водолије не би требало да дестабилизују своју везу због безначајног флерта, нити да праве партнера љубоморним.

РИБЕ Посао

У првој половини године ћете бити склони сарадњи са другима. Буди-те попустљивији према колегама на послу. У другој половини године, нарочито од септембра, би било паметно да не верујете превише другим људима. Особе које нису из вашег места нису пожељне за са-радњу, нити за партнерство било које врсте у другој половини године. Април, август и децембар су најпо-вољнији за посао – искористите их.

ЉубавДраге рибе, ова година је јако за-нимљива. Можда ћете се заљубити у марту или априлу, а можда ће то бити у септембру. Слободне рибе ће бити склоне флерту током прве половине године, али ће се трудити и да уђу у неку везу, само ако про-цене да могу да имају и слободу и љубав у исто време. Заузете рибе ће бити страственије у првој поло-вини године, али не би требало да упропасте везу због безначајног флерта.

Астролог Јована ВилимоновићСајт jovanavilimonovic.comМејл [email protected]


Викинг школа шаха

ШАХОВСКИ КРАЉЕВИ СА СТАРОГ ГРАДА Сарадња Омладинског шаховског клуба „Викинг” са општи-

ном Стари град и нашом редакцијом мотивисала је све генерације Старограђана, посебно најмлађе, као и њихове ро-дитеље, деке и баке, да се додатно заинтересују за древну игру решавајући наградне задатке које из броја у број објављујемо у Информатору.

Награде староградских „Викинга“ за успешно решене задатке број 5 и 6 – велику фигуру краља, уз шпил карата - подметача са шаховским проблемима и књиге о древној игри, освојили су Филип Матић (14), ученик 8-б разреда Математичке гимназије, и Саша Вулиновић (33), правник са Старог града.

На доделу награда 14. децембра у просторијама редакције наш млади математичар и шахиста Филип Матић дошао је у друштву мајке Верице Матић Савић. Заслужену награду за два решења „мата у три потеза“ наградног задатка број 6, уручио му је шаховски педагог и први човек „Викинга“ Зоран Андрић. Нажалост, због пословних обавеза Саша Вулиновић није при-сутвовао додели, а награда ће му бити накнадно уручена.

У краћем разговору Филип нам је скромно рекао да воли математику, а да већ осам година тренира шах и карате. Овај свестрани, четрнаестогодишњак из Париске улице говори три језика - енглески, немачки и шпански језик. Родио се у Шпа-нији, где је живео са родитељима, а са мамом, која је универ-зитетски професор шпанског, учи овај лепи, романски језик.

Прве шаховске потезе повукао је као предшколац у вртићу, а интезивније је почео да игра у првом разреду ОШ „Краљ Петар Први“ када је са другаром Димитријем Потићем кренуо у ОМШ „Викинг“. Након што је Филип наставио школовање у математичкој, а Димитрије остао у „Краљу“, и даље су добри другари и прави шаховски ривали на црно – белој табли.

- Шах вам помаже да се концентришете и да размишљате о потезима које вучете унапред, што је корисно и у животу. Шах и математика су повезани начини мишљења. Ову награду по-клањам својој сестри Наталији (12) – рекао је Филип.

И у наредним бројевима нашег и вашег Информатора настављамо сарадњу са староградским шаховским викин-зима, који су за вас припремили новогодишњи наградни задатак, број 8.

Д.М.

СУДОКУ

Решење пошаљите на имејл: [email protected]

Решења наградног задатка број 7:

I 1. Та8 д4 2.Дх8 мат или II 1.Та8 Та8 2.Да8 мат

Рогановић Ања, ученица 5. разреда ОШ „Дринка Павловић“ је добитница награ-де за шаховски задатак број 7.

ШАХОВСКИ ЗАДАТАК БРОЈ 8.

Бели даје мат у два потеза


ВОДОРАВНО: 1. Лековита дрвенаста биљка, 2. Актуелна енглеска поп певачица, 3. Снежни човек са Хималаја, 4. Кратак књижев-ни рад, оглед, цртица, 5. Тежина омота робе, тара, 6. Носни сугласник – Два иста слова, 7. Приказ изгледa нечега или некога, 8. Село на падинама Авале – Помрчина, 9. Име тени-серке Ивановић – Дужа лирско-епска песма, 10. Лична заменица – Дивља животиња с роговима, 11. Покрајина у Републици Ирској – Народни универзитет (скр.), 12. Руски кос-монаут, Владимир – Шеснаесто слово азбуке, 13. Изнуђивање новца претњом – Иницијали француског писца Золе, 14. Ознака за запад – Научник који се бави природним појавама, 15. Град у Аустрији – Који је на левој страни, 16. Италијанско мушко име – Велика сибир-ска река, 17. Ауто-кућа (скр.) – Планина код Београда, 18. Стручњак за уређење ентерије-ра, 19. Договорити се о детаљима при угова-рању, 20. Доњи део стопала (мн.), 21. Врста четинарске биљке – Аутосаобраћајно преду-зеће (скр.), 22. Главни град Летоније – Пред-лог, унутра – Европска Унија (скр.), 23. Обрт-ни машински елемент – Ознака за краљицу у шаху, 24. Вртлог у реци – Течност из киселог купуса, 25. Држава у Јужној Америци – По-казна заменица, 26. Манастир код Гроцке, 27. Врста новчане накнаде.

УСПРАВНО: 1. Најпопуларнији пројект општине Стари град – Вршни део куће – Сим-бол родијума, 2. Украјински град на Црном мору – Један од чланова посаде на топу – Те-ниски реквизит – Врста ловачког пса, 3. Река која протиче кроз Лесковац – Титуларно име владара из династије Немањића – Група јед-нородних или сличних предмета, 4. Савез, удруживање (мн.) – Објект на саобраћајним путевима – Који је оних особина – Енглески филмски режисер, Дејвид, 5. Место прелас-ка – Ограда од дасака – Име грчке глумице Папас, 6. Славна филмска глумица, Мерилин – Врста земље – Роман Моме Капора – Ор-ганизација рада (скр.), 7. Низ прогресивно поређаних бројева у математици – Део дана – Главни град Грчке – Прваци, шампиони, 8. Главни град Јордана – Заљубити се међусобно – Један зодијачки знак, 9. Врста биљке, салеп, гороцвет – Ловци на рибе – Врста кућног пса.

ДЛ 1 2 3 4 5 6 7 8 9

1

2

3

4

5

6 ∎

7

8 ∎

9 ∎

10 ∎

11 ∎

12 ∎

13 ∎ ∎

14 ∎

15 ∎

16 ∎

17 ∎ ∎

18

19

20 ∎ ∎ ∎

21 ∎

22 ∎ ∎

23 ∎

24 ∎

25 ∎ ∎

26

27

УКРШТЕНЕ РЕЧИРЕШЕЊА: зова, Адел, Јети, есеј, дара, н, нн,

опис, Зуце, мрак, Ана, поема, ви, срндаћ, Алс-тер, ну, Шаталов, н, уцена, ез, з, физичар, Грац, леви, Ренато, Об, ак, Авала, декоратер, утана-чити, табани, клека, асп, Рига, у, еу, осовина, д, вир, расол, Чиле, ови, Рајиновац, хранарина.

Драган ЛОЈАНИЦА


варују и такмичари Ђорђе Савовић, Алекса Илић и Драган Сатлер.

Према речима нашег саговорни-ка, најбољи почетак за тренирање овог спорта је узраст од шест година па надаље.

- Код нас такмичења нису честа, а тренинзи за децу су четири пута недељно у трајању од једног сата, док се после 11-те године они одр-жавају шест пута недељно по сат и по – навео је наш саговорник ис-такавши да су сви стар ији чланови клуба факултетски образовани или су студенти.

Војкан Бижић је најавио и посеб-ну акцију, у сарадњи са Информато-ром „Стари град“:

ДОНОСИЛАЦ ОВОГ ЛИСТА, КОЈИ СЕ ЈАВИ У КЛУБ, У ДОБИЋЕ НА ПО-КЛОН ДВОМЕСЕЧНО ТРЕНИРАЊЕ.

Детаљније информације могу се добити на контакт телефон:060/337-03-40

Ђ.Ч.

Представљамо спортске клубове са Старог града

КЈОКУШИНКАИ КАРАТЕ

Један од најинтересантнијих спорт-ских клубова на нашој општини је

Кјокушинкаи карате клуб „Masutacu Oyama“. Реч је о мање познатом стилу класичног каратеа, специфич-ном по директном (full) контакту. Клуб постоји од 2002. године и кроз њега је прошло око 400 такмичара свих узраста. Сада броји око 40 чла-нова и налази се на адреси Булевар Деспота Стефана 68А.

Наш саговорник је Војкан Бижић, председник клуба и главни тренер, интернационални је мајстор (3. дан) и међународни судија. Он је уједно и главни представник интернационал-не организације Кјокушинкаи кара-теа (I.K.O. Matsushima) за Србију.

- Реч је о каратеу који карактери-ше пун контакт, без заштитне опре-ме (узраст 18+). Дозвољени су пуни ударци ногом и руком, осим руком

у главу, у кичму и међу ноге. Млађи од 18 година користе опрему сличну оној у теквондоу. Физичка спрем-ност је пресудна у овом спорту. Ап-солутно спреман борац је изложен минималном ризику од повреда – каже Војкан Бижић.

Како нам је објаснио, „обичном“ каратисти је тешко да се прилагоди овом стилу чији борци често иду на такозване „К1 турнире“.

Клуб је постигао завидне резул-тате у земљи и иностранству, а наво-димо само најзначајније. Најуспеш-нији такмичар је Филип Кудуз, који је на европском првенству у Шведској 2015. освојио бронзану медаљу у сениорској конкуренцији. Овај резул-тат је најбољи у историји овог спор-та код нас. Филип Кудуз освојио је и Доменико куп у Хрватској три године за редом, а врхунске резултате ост-

ИСТОРИЈАТ

Кјокушинкаи карате настао је у Јапану 1964. године и раз-вио се од два стила каратеа (Шотокан и Гођурју). Оснивач је Masutacu Oyama. У свету овај спорт тренира 12 мили-она људи и један је од најпо-пуларнијих стилова каратеа. Очекује се да овај спорт у Токију постане олимпијски, заједно са класичним кара-теом. У Европи доминира у Мађарској, Русији, Украјини, Шпанији... Код нас је почео да се тренира 1975, развио се 90-тих , док је права екс-панзија почела после 2000-те... У Србији и свету постоји више фракција овог спорта, али правила су увек иста. Код нас, на нивоу државе постоје четири клуба, од тога само у Београду три.

Идеалан узраст за почетак тренирања кјокушинкаи каратеа је 6 година

Војкан Бижић (други с десна) је главни представник Србије у интернационалној организацији кјокушинкаи каратеа


ОПШТИНА РЕНОВИРАЛА ОДЕЉЕЊЕ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СТАРИ ГРАД

Делeгација општине Стари град, на челу са председником Дејаном Ковачевићем, посетила је 7. децембра ренови-

рано седиште Градског центра за социјални рад - одељења Стари град, које се налази у Господар Јевремовој 17 а.

Захваљујући средствима које је обезбедила наша општина реновиране су и окречене просторије староград-ског одељења градског центра, коме је обезбеђена и нео-пходна биро опрема за рад. Поправљени су део лименог крова и олуци, а у канцеларијама постављен ламинат, док су ходници, степеништа и главни хол зграде обновљени ке-рамичким плочицама. За потребе рада служби набављени су фотокопир и факс апарат, а радне просторије опремље-не канцеларијскским и конференцијским столицама.

- Општина је протеклих година помогла бројним репу-бличким и градским предшколским, образовним, култур-ним, здравственим и социјалним установама на Старом граду које пружају услуге Старограђанима – изјавио је том приликом председник Дејан Ковачевић.

Руководилац одељења Стари град Татјана Пријовић захвалила се на значајној помоћи и подршци, и изра-

зила очекивање да ће се успешна сарадња са општи-ном наставити и развијати, посебно у домену пружања услуга социјалне заштите и мате-ријалне помоћи најрањивијим кате-горијама наших суг-рађана.

Д.М.

Одељење за буџет, привреду и

друштвене делатности 3225-515, 3220-721/лок. 264Одељење за општу управу, имовинско-правне и стамбене послове 3226-906, 3220-807, 3220-721/лок. 262Одељење за грађевинске послове

3222-209, 3220-721/лок.260Одељење за комуналне послове и

комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок.380 Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок.279 Одељење за грађевинску инспекцију

3222-719, 3220-721/лок.273 Грађевински инспектори 3220-721, локали 269 и 291 Пријава бесправне градње дежурни

телефон 24 сата 3222-719 Одељење за скупштинске послове и послове Већа и председника градске општине

3227-859. 3220-721/лoкали 284 и 331Одсек за пружање правне помоћи 3223-152, 3220-721/ лок. 245Служба за финансијске и заједничке послове: 3222-828, 3220-721/ лок. 235Јавно правобранилаштво: 3225-573

ЈП „Пословни простор Стари град“ [email protected]

3248-893 и 3220-910, факс 3374-102Канцеларија за младе „Стари град“

Македонска 42, IV спрат, соба 75,

3300-657, [email protected]

www.kzm.starigrad.org.rs

Установа културе „Пароброд“

Капетан Мишина 6а,414-21-63, www.ukparobrod.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42,Гале инфо центар 011/3 81 81 [email protected], www.srcmgm.rs

Кућа Ђуре ЈакшићаСкадарска 34, телефон 011/723 - 03 02www.kucadjurejaksica.rs

Градски судија за прекршаје

Македонска 42, IV спрат, 3300-655Центар Министарства одбране Стари град, Македонска бр.42/V, спрат, соба 85а, тел: 3300-675 и 322-4747Управа јавних прихода града Београда Стари град: порез на имовину правних лица: 3300-542, порез на имовину физичких лица: 3300-688Пријава предузећа - комуналне таксе и грађевинско земљиште 3300-693 Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239 -732:Дом здравља Стари град, Симина 27

Волонтерски сервис ГО Стари град, Македонска 42, 011/[email protected]

ИНФО ЦЕНТАРрадним данима од 08:00 до 15:00 3215-600 / 3215-700факс: 3215-601 / 3215-701Друштво за бригу о старим лицима,

Добрачина 11, 2629-662

ДВД Стари град, Ђорђа Јовановића 11,2623 -476Пријатељи деце-Дечји савез општине,

Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141Савез спортова Стари град,

Македонска 42, 063-437-539 Црвени крст Стари град,

Студентски трг 18, 2628-882

Беоком - Служба за комуникацију и

координацију односа са грађанимa

0800/110011 и 30-90-007

Матичари – Секретаријат за управу Града Београда 3220-721/лок. 276

Удружење пензионера Стари градКраља Перта 54, 3242-112

Градска општина Стари градМакедонска 42, Београдтелефон: 011/3220-721

www.starigrad.org.rse-mail: [email protected]

ПИБ: 102689765матични број: 07027125

рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општине

Дејан Ковачевић[email protected]@starigrad.org.rs

3225-791 и 3226-476

Заменик председника Градске општине

Дејан Стефановић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик секретара Скупштине Градске општине

Мило Ковачевић [email protected]

3221-114, 3227-016

Начелник Управe Градске oпштине

Славко Перовић[email protected]

3221-114 и 3227-016

Заменик начелника Управе Градске општине

Божидар Вулић [email protected]

3222-626, 3222-627

Секретар Скупштине Градске општине

Зоран Ђорђевић[email protected]

3221-114, 3227-016ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:

Марко Бастаћ ([email protected]), Андреј Белингар ([email protected]),Душан Раичковић ([email protected]),

Лазар Лешњак ([email protected]), Коста Андрић ([email protected]), Петар Бојовић ([email protected])

Андреја Миливојевић ([email protected]) Никола Ђоковић ([email protected])

Душко Јовичић ([email protected])телефони:3222-626 и 3220-721/лок. 212

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Невенка Гроздановић, помоћница председника за област социјалне заштите и спорта

телефон: 3220-721/лок. 252, 3300-552 ([email protected])Момчило Чулић, помоћник председника за област економског развоја

телефон: 3220-721/лок. 341, 3300-641 ([email protected])Бојана Савић, помоћница председника за омладинску политику и екологију

телефон: 3220-721/лок. 212, 3222-626 ([email protected])

GOStariGrad. #GOStariGrad.

Биро за нађене ствари3300-672, 3220-721 /лок. 372

КОРИСНИ ТЕЛЕФОНИ

81 - stari grad, belgrade · град“: РУКОМЕТ, ОДБОЈКА И ФУДБАЛ ЗА ......

Documents