812 u`i~ka nedeqa 7. oktobar 2011....812 u`i~ka nedeqa 7. oktobar 2011. 3 s matram da kao direktor...

812 U`i~ka nedeqa 17. oktobar 2011.


S matram da kao direktor Starog sela u Sirogojnu, zbog razli~itih pri~a ko-jima se spekuli{e u javno-

sti treba da dam zvani~no saop{-tewe kako bih za{titio ostale zaposlene u muzeju, kao i ugled i reputaciju republi~ke ustanove koju predstavqam.

Naime, na osnovu pismenih izjava dvoje zaposlenih u muze-ju, do{ao sam do saznawa da je u popodnevnim ~asovima do{lo do neovla{}enog ulaska u prostori-ju direktora, tj. moju kancelariju od strane ~uvara muzeja, od koga je to traìla zaposlena radni-ca u muzeju na prijavnici Gori-ca Mijailovi}, koja je i odbor-nik DSS-a u Skup{tini op{tine âjetina. Kako u izjavi zaposle-ne radnice i odbornice DSS-a Gorice Mijailovi} pi{e, wu je predsednik op{tine Milan Sta-matovi} zamolio da mu iskopira

statut muzeja, gde ga je zanimalo mesto direktora. Ona je traìla od ~uvara da u popodnevnim sati-ma u|e u moju kancelariju, {to je on i uradio. Mislim da ovo nije na~in na koji se dolazi do doku-menata koji su javni za sve, ve} je predsednik op{tine kao institu-cija zvani~no trebalo da se obra-ti Muzeju Staro selo Sirogojno i naravno da bi dobio sve {to mu treba, jer je kod nas sve javno i transparentno.Ovaj postupak mi pokre}e veliku sumwu, {ta je to {to je stvarno trebalo predse-dniku op{tine, jer ako je to sta-tut, kako se kaè u izjavama, to je svaki gra|anin mogao na zahtev od Muzeja da dobije bez ikakvih problema. S obzirom da se sve ovo desilo u periodu kada je bio TV duel na televiziji Lav gde je u~estvovao predsednik op{tine âjetina i ja, sasvim je jasno da je iza svega ovoga jedna politi~ka

pozadina DSS-a na veoma ruàn na~in. Mislim da je ~uvar u muzeju naseo na ovu pri~u, {to nije smeo da uradi, ali se ipak izvinuo i pokajao zbog ovakvog svog postu-pka, za razliku od zaposlene ra-dnice i odbornice DSS-a koja je to od wega traìla.

Kao direktor jedne republi~-ke ustanove koja je od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju, ne-}u dozvoliti da pojedinci uru{a-vaju ugled muzeja i sankcionisa}u sve ovakve i sli~ne postupke.

Ovom prilikom bih istakao da je pre svega zahvaquju}i ma-ksimalnom zalagawu zaposle-nih Muzej u Sirogojnu ove godi-ne ostvario jedan veliki pomak, kako u programskim aktivnosti-ma koje je organizovala stru~na slu`ba muzeja u sarawi sa Mi-nistarstvom kulture kroz pro-jekte starih zanata,sveta muzi-ke i pojedina~nih izlo`bi, a i

kroz prate}e delatnosti kao {to su kr~ma gde je dosta oboga-}ena ponuda i koja je ove godine ugostila veliki broj turista i prodavnica starih zanata koja je renovirana, gde se zajedni~kim snagama i angaòvawem svih za-poslenih dosta pove}ala pose-ta Muzeju.

Muzej na otvorenom Staro se-lo Sirogojno treba da neguje pra-ve vrednosti i da ~uva i prezen-tuje veliko bogatstvo koje ima, jer je to ipak republi~ka usta-nova od izuzetnog zna~aja za Re-publiku Srbiju i nikako ne}emo dozvoliti da nam pojedinci uru-{avaju ugled.

v.d direktora Strajin Nedovi}

Na konfereniciji za {tamu DSS-a, Tihomir Petkovi} i Vla-dan Virijevi} su se osvrnuli na delovawe gradona~elnika Jova-na Markovi}a, od kojeg gra|ani nemaju nikakve koristi.

Evo {ta je rekao Tihomir Petkovi}: Povod za ovu kon-ferenciju je novinska vest da }e danas, u prisustvu najvi{eg rukovodstva Republike Srbi-je, sleteti prvi civilni avion na nekada vojni aerodrom La|-evci (novi naziv «Morava») kraj Kraqeva. Ukupna vrednost in-vesticije u konverziju ovog ae-rodroma je 32 miliona eura, od ~ega je ulagawe Vlade Republi-ke Srbije 20 miliona, a turskog partnera 12 miliona eura. Ovo je kona~an dokaz da smo naà-lost bili u pravu kada smo tvr-dili da gradona~elnik Uìca nema sposobnost da ubedi ~la-nove vlade da ulaù u projekat aerodroma Ponikve umesto u ae-rodrom La|evce ili makar i u jedan i u drugi.

DSS poziva gradona~elnika Jovana Markovi}a da ovim po-vodom odgovori gra|anima na slede}a pitawa:

- Da li je danas kona~no shvatio da je potpisao u ime Uì~ana, za wih {tetan, proto-

kol sa ministarstvom vojske o konverziji aerodroma Ponikve? Protokol kojim se Vlada Srbije odri~e ulagawa u ovaj aerodrom i to maskira time {to prenosi vlasni{tvo nad delom aerodro-ma na grad Uìce (a time i sve aktivnosti i potrebna finan-sijska ulagawa za konverziju ovog aerodroma u civilni)

- Koliko ko{ta Uì~ane go-di{we odràvawe tako preuze-tih zemqi{ta i objekata, a od kojih oni, bez kona~ne izgradwe civilnog aerodroma ({to je sa-da veoma daleko i malo verova-tno), nemaju nikakve koristi.

- Za{to je pred Uì~anima krio istinu da nema politi~ke snage da pribavi javnu podr{ku i republi~ki novac za konver-ziju aerodroma Ponikve i za{to ih je, umesto toga, zamajavao mar-ketin{kim aktivnostima veza-nim za sklapawe bezvrednih protokola i najave nepostoje}-ih stranih investitora?

Pozivamo gradona~elni-ka da kona~no po~ne da govori istinu gra|anima u vezi ovog ae-rodroma. Najpre da im kaè koju sumu novca i od kojih donatora }e grad dobiti za finansira-we poslova uni{tewa zaosta-

lih ubojnih sredstava i da li je to dovoqno da bi se uop{te krenulo sa radovima. Uì~ane ~udi i brine nagla{ena tajnost vezana za ove donatore.

Vladan Virijevi} se osvr-nuo na gradona~elnikovo tro{-ewe para na putovawa po ino-stranstvu:

Za{to nema stranih inve-stitora u Uìcu?

Posle tri godine na ~elu gradske uprave, posle desetine putovawa u inostranstvo i tim povodom potro{ene zna~ajne su-me novca iz buxeta grada, posle ~estih slikawa i obe}awa pred kamerama, gradona~elnik ne mo-è Uì~anima da predstavi ni-jednog stranog investitora.

Setimo se obe}awa o inve-stitorima koji }e graditi fa-briku za preradu ribe, sela za norve{ke penzionere, koji }e privre|ivati u bescarinskoj zoni, izgraditi energane na De-poniji Duboko, koji }e uloìti u konverziju aerodroma Poni-kve, itd...

Neka gradona~elnik podne-se ra~un Uì~anima za{to je tro{io wihov novac na putova-wima u inostranstvu. O~igle-dno, nije da bi doveo investi-tore u grad.

U ÂJETINI SVE PO STAROM

Neformalni DSS kanali- Muzej na otvorenom Staro selo Sirogojno treba da neguje prave vrednosti i da ~uva i prezentuje veliko bogatstvo koje ima, jer je to ipak republi~ka ustano-va od izuzetnog zna~aja za Republiku Srbiju i nikako ne}emo dozvoliti da nam pojedinci uru{avaju ugled -

POLITIKA

DSS PROZVAO GRADONAÊLNIKA

Dosta vi{e sa bajkama


D vadeset tre}eg juna 1999. godine na Kosovu i Metohiji oteti su od strane [iptara radni-

ci AD „Mlekara“ Sevojno, Goran Milivojevi} iz Sevojna i Dragan Kova~evi} iz Zlakuse. Oni su, na-ime, kao i ranije, toga dana tere-tnim vozilom marke Mercedes, vlasni{tvo Mlekare, krenuli put Kosova i Metohije sa punim tovarom raznih proizvoda Mle-kare. Robu je trebalo da isporu~e poznatom kupcu iz Prizrena. Od tada se Goranu i Draganu kao i vo-zilu sa robom gubi svaki trag.

[ta se de{avalo posle? Po~iwu dramati~na danono}-

na tragawa porodica, familija i odgovornih Mlekare za Goranom i Draganom. Goranov otac Milenko obra}a se i li~no ide u Kabinet Milo{evi}a, Kabinet Ko{tuni-ce, generalu Ojdani}u, premijeru @ivkovi}u, SUP-u u Uìcu, Tu`-ila{tvu u Uìcu, Fondu za huma-nitarna prava. Svi su ne{to obe-}avali i ni{ta.

U periodu od 2000.-2002. godi-ne u Sevojnu i Zlakusi pojavquje se Goran \okovi}, ro|en u Pri{-tini, po zanimawu mesar, koji je preko izvesnih lica iz Sevojna do{ao do saznawa da su Goran i Dragan nestali na podru~ju Koso-va, stupio u kontakt sa wihovim porodicama, la`no im prikazuju-}i da ima poznanike me|u pripa-dnicima albanske iredente, da je zaposlen u jednoj gr~koj humani-tarnoj organizaciji, da ima jake veze sa va`nim Albancima u vla-sti, sa KFOR-om, da se predsta-vio kao policajac na Kosovu, da je on nadleàn za zatvorenike, da ih redovno obilazi te da im on moè pomo}i da prona|u svoje – Gorana i Dragana. La`no je pri-kazao Goranovim roditeqima da je wihov sin ìv, da ga je video i da navodno radi kod Albanaca, da se sastajao sa wim i da mu je Goran traìo da mu donese neku wegovu odre|enu ode}u i obu}u, koju je Goran zaista i imao.

Goranovim roditeqima izmi-slio je pri~u da je stupio u kon-takt i postigao dogovor sa Al-

bancima koji drè wihovog sina te da isti navodno traè 50000 DEM ili 5 kilograma zlata da bi ga pustili na slobodu.

\okovi} je ispoqavao veoma visok stepen monstruozne domi-{qatosti samo da bi do{ao do materijalne koristi, a uz kori-{}ewe emocionalnog stawa Go-ranovih roditeqa. Tako je, prema izjavi Rade Milivojevi}, supruge sada pokojnog Milosava, Goranove strine, telefonom se javio \oko-vi} i traìo wenog supruga koji ga je pitao: „̂ i~a, da se ~une{ sa Goranom“, nakon ~ega se navodno javio nestali Goran koji je pitao Milosava: „̂ i~a {ta radi{, ka-ko ste i kako su moji“, na{ta mu je Milosav odgovorio da su svi do-bro te da je potom Gorana pitao ka-ko je on, je li zdravo, na {ta je on odgovorio: „Ja sam dobro”, nakon ~ega ponovo se javio okrivqeni i pitao Milosava: “î~a, jesi li ga ~uo, moramo da prekinemo vezu, nai{ao [iptar“. Ceo ovaj razgo-vor slu{ala je Rada. Nakon tele-fonskog razgovora stric Milosav je kazao: „Rekao bih da je ovo goto-vo sto posto na{ Goran“. Odmah su pozvali Goranove roditeqe da im saop{te ovaj razgovor. Samo oni znaju kako su se ose}ali, te su se jo{ vi{e angaòvali oko priku-pqawa novca, kako bi Goran bio {to pre oslobo|en.

Po{to je uspeo da ubedi ro-diteqe i bliù familiju da je Goran ìv, srodnici i prija-teqi pristupili su prikupqa-wu nov~ane pomo}i i prikupili 12.000 DEM. Telefonom je preneo Goranovoj majci da mu dana 9.7.2-011. godine sakupqeni novac do-nesu u Kosovsku Mitrovicu. Kada mu je predato 12.000 DEM na pri-znanicu, \okovi} im je rekao da je ta suma dovoqna da obezbedi Goranov preme{taj u drugu, boqu albansku porodicu iz koje }e ga lak{e otkupiti, te da }e Goran biti pu{ten na slobodu ~im saku-pe ostatak novca do 50.000 DEM.

Goranova majka Milena i sa-da pokojni otac Milenko u par navrata u razgovoru sa okrivq-enim \okovi}em su pitali da li

o svemu ovome treba obavestiti policiju, kako bi policija u sve-mu ovome pomogla wemu u ciqu pronalaèwa i osloba|awa wi-hovog sina, ali je ovakav wihov predlog nailazio na neodobrava-we govore}i: „Samo ne policija“, jer bi tako navodno otkup wiho-vog sina propao.

Obzirom da Goranovi rodite-qi nisu bili u mogu}nosti da sku-pe ostatak traènog novca, stric Milosav daje Mlekari svoju li-vadu koja se nalazi u KO Sevojno od 77 ari pod hipoteku te Mleka-ra daje 38.000 DEM. Dana 11.11.20-02. godine \okovi}u je u Sevojnu predato 19.000 evra na prizna-nicu u prisustvu tri svedoka. Prijem novca li~no je izvr{io \okovi}, potpisao priznanicu uz navo|ewe li~ne karte broj 6044 SUP Plav, uz ponovno obe}awe da }e wihov sin za nekoliko da-na sigurno biti oslobo|en.

Odràvaju}i ih i daqe u za-bludi rekao je da treba da daju i odre|ene mese~ne sume novca za navodno ~uvawe wihovog sina da ne bi bio ubijen te da mu za pet meseci navodnog ~uvawa Gorana predaju 900 evra. Tako su Gorano-vi roditeqi predali \okovi}u u wihovoj ku}i u Sevojnu 900 evra, kojom prilikom im je ponovo obe-}ao da }e wihov sin biti oslobo-|en za nekoliko dana.

Nakon preuzimawa novca ovaj prevarant prestaje da se javqa Goranovim roditeqima i stricu Milosavu na wihove telefonske pozive, mada je vrlo ~esto dola-zio u Uìce, Sevojno i Zlatibor. Na Zlatiboru je boravio po vi{e dana u tu|oj vikendici, gde mu je

po dogovoru Goranov otac ~esto nosio poklone, izme|u ostalog i jednu zaklanu ovcu. Me|utim, vla-snik vile i wegov sin su izjavq-ivali roditeqima da ne znaju ni ko je, ni odakle je, ni ~ime se ba-vi Goran \okovi}. Veoma zagone-tno.... Znalo se da je \okovi} po-sedovao tri li~ne karte izdate od MUP-a Kosova, Crne Gore i Sr-bije.

Tokom dve hiqadite godine telefonom je nazvao Cmiqku Ko-va~evi} iz Zlakuse, suprugu Dra-gana Kova~evi}a, koji je nestao na Kosovu istovremeno kada i Goran Milivojevi}, kojom prilikom joj je rekao da moè da pomogne, ka-ko bi se wen suprug prona{ao i oslobodio. Ispri~ao joj je istu pri~u kao i Goranovim roditeq-ima. Zakazao joj je sastanak u vi-kendici na Zlatiboru na koji je Cmiqka zajedno sa sestrom i ze-tom oti{la. Tada je \okovi} tvr-dio da je wen suprug ìv, ali da mu navodno nije dobro, traè}i od we neke odre|ene lekove koje je Dragan koristio da mu ih on na-vodno odnese. Nakon nekoliko da-na ponovo je telefonom zvao Dra-ganovu suprugu i traìo da skupi pet kilograma zlata, obe}avaju}i da }e joj se suprug javiti na tele-fon i da }e joj dati neki znak kao lozinku da je ìv i da je dobro. Me|utim, Cmiqka je u dogovoru sa svojom porodicom odlu~ila da ne koristi wegovu pomo}, jer su za-kqu~ili da nije delovao kao ~o-vek od poverewa.

A nakon 11 godina? Dana 2.10.2010. godine Goran

\okovi} je uhap{en i preba~en u istra`ni zatvor Osnovnog su-da u Uìcu. Na osnovu optu`ni-ce Osnovnog javnog tuìla{tva u Uìcu, Osnovni sud u Uìcu, nakon glavnog i javnog pretresa doneo je dana 19.12.2010. godine presudu sa kojom je \okovi} Goran ogla{en krivim i osu|en na ka-znu zatvora u trajawu od ~etiri godine za krivi~no delo prevare, uz obavezu da o{te}enoj Milivo-jevi} Mileni, majci nestalog si-na Gorana na ime naknade {tete plati iznos od 1.580.539,00 dina-ra u roku od 15 dana od dana pra-vosna`nosti presude.

Treba napomenuti da je ovaj okrivqeni osu|ivan za razna krivi~na dela presudama Okru-`nog suda u Pri{tini, Op{tin-skog suda u Pirotu, Osnovnog suda u Plavu na kazne zatvora u traja-wu od oko 3 godine.

Milan Nikoli}

IZDAVA^ i OSNIVA^: VODI^ d.o.o. e-mail:[email protected] direktor i glavni i odgovorni urednik: Toni Stankovi}, pomo}nik urednika: Milutin Jovi~i}, urednik satire: Slo-bodan Simi}. Dopisnici i saradnici: Marko Mihajlovi} (Beograd), administracija: Radmila Jankovi}. Marketing: Vodi~ 031/522-827. Adresa redakcije: Uìce, Trg Svetog Save br. 2 Prvi broj iza{ao 18.05.1994. god. Izlazi svakog drugog petka. Pretplata na ìro-ra~un: Banka Inteza 160-13963-91 Godi{wa pretplata - 780 dinara (plus PTT), polugodi{wa - 390 dinara (plus PTT). Tele-fon: 031/510-083 Oglasno tel/faks: 522-827. Grafi~ko ure|ewe i {tampa: VODI^, Trg Svetog Save 2 List je registrovan kod Ministarstva za informisawe Republike Srbije od 21.09.1993. godi-ne pod registarskim brojem 1514. Upisan u Registar javnih glasila RS 11.1.2010. pod brojem BJG 26/2010. Rukopise i fotografije ne vra}amo i ne honorari{emo i primamo iskqu~ivo u elektron-skoj formi. Svi objavqeni tekstovi su vlasni{tvo Uì~ke nedeqe i zabraweno ih je pre{tampavati kako cele, tako i delove teksta bez dozvole urednika.

SUMRAK MORALASLUÂJ NESTALIH RADNIKA MLEKARE

Zar postoje i ovakvi qudi- Uzeo od porodice Milivojevi} iz Sevojna 19.000 evra i 12.000 maraka da oslobodi sina Gorana, a od porodice Kova~evi} iz Zlakuse traìo 5 kilograma zlata da oslobodi wihovog oca i supruga Dragana, koji su oteti na Kosovu 1999. godine -


Z a podatke priloène u tabeli bilo bi neopho-dno da se napi{e obimni-ji metodolo{ki materijal

kao uvod u to {ta predstavqaju. Moj ciq je da pruìm grubu, ni-kako ta~nu, ra~unicu o redovima veli~ina.

Pri tome, vaqa imati u vidu razlike izme|u bruto i neto ve-li~ina, mnogo toga treba imati u vidu i uzeti u obzir. Posebno sam ozna~io pozicije priliva, a pose-bno potro{we novca. Radi se o neto iznosima, da ponovim.

Po ovoj gruboj ra~unici u Sr-biju je u{lo 65 milijardi evra. Najve}i deo predstavqaju do-znake od oko 25 milijardi evra na poziciji teku}i transferi. Ostatak od oko 5 milijardi evra na ovoj poziciji predstavqaju do-nacije.

Druga pozicija, po zna~aju za priliv, su neto kori{}ewa dugo-ro~nih i sredwero~nih kredi-ta (15,3 milijarde), zatim stra-ne direktne investicije (14,1 milijarda), dok nakon donacija trgovinski krediti, portfolio investicije i ostale pozicije predstavqaju prave sitnice od vrednosti.

Nasuprot ovim pozicijama stoji potro{wa u istom izno-su od 65 milijardi evra. Ube-

dqivo najve}i deo se odnosi na trgovinski deficit (52,1 mili-jardi evra), rast deviznih re-zervi je za 9,6 milijardi sma-wio ukupan obim potro{we, a 4 milijarde evra su bila ve}a pla}awa kamata i repatrijaci-

ja profita iz Srbije u odnosu na napla}ene kamate i vra}en profit.

Pozicije mogu promeniti “bo-ju” jer se radi o neto iznosima. Na primer, ve}e otplate od ko-ri{}ewa kredita mogu iz izvora

pretvoriti sredwero~ne i dugo-ro~ne kredite u poziciju odliva novca. Ba{ kao {to su smawiva-wa kratkoro~nih kredita uti-cala da u ovoj i pro{loj godini pozicija kredita i depozita po-stane mesto odliva.

KOLIKO JE PARA U[LO U SRBIJU I NA [TA SU POTRO[ENE?

Potro{eno 65 milijardi evra

EKONOMIJA

G17 OPTU@UJE

Licemerno pona{awe Jovana Markovi}a- Svima je jasno da koncept koji sprovodi aktuelna lokalna vlast na ~elu sa Jovanom Markovi}em ugroàva budu}nost na{eg grada -

Na ju~e odrànoj sednici gradskog ve}a u Uìcu predloèn je rebalans ovogo-di{weg buxeta kojim se prihod uve}ava za 172 miliona dinara {to je obja{weno kao posledica izmena Zakona o finansirawu lokalnih samouprava.

Podse}amo da je Zakon o finansirawu lokalnih samouprava izglasan u Republi~-koj skup{tini u junu mesecu, a nakon pokretawa velike narodne peticije od strane Ujediwenih regiona Srbije, koju je podràlo preko pola miliona gra|ana Srbije i preko 10000 gra|ana Uìca.

To je onaj isti zakon koje je ̀ estoko napadao, jedini u Srbiji, gradona~elnik Uì-ca Jovan Markovi} i za koji je zajedno sa svojim ekspertskim timom govorio da je {te-to~inski za na{ grad, navode}i da }e buxetu naneti {tetu od 839 miliona dinara.

Danas kada gradsko ve}e predlaè rebalans buxeta koji je uve}an za 105 miliona dinara zahvaquju}i usvajawu ovog Zakona svima je jasno ko vodi ovaj grad.

Podse}amo gra|ane Uìca da je u septembru mesecu usvojen i Zakon o javnoj svoji-ni, za koji su se zalagali na{i gra|ani, a kojim se vra}a imovina na{em gradu.

I taj Zakon na{ gradona~elnik je jedini kritikovao u celoj Srbiji.Ujediweni regioni Srbije i gra|ani Uìca zahtevaju da se novac za koji smo se

zajedno izborili da ostane u na{em gradu bude potro{en samo na one projekte ko-je gra|ani Uìca smatraju najva`nijim, a ne u predizbornoj kampawi i za putovawa gradskih ~elnika po inostranstvu. Najmawe {to o~ekujemo je da se gradona~elnik na-kon ovog licemernog pona{awa javno izvini gra|anima Uìca, zato {to ih je svesno obmawivao. Svima je jasno da koncept koji sprovodi aktuelna lokalna vlast na ~elu sa Jovanom Markovi}em ugroàva budu}nost na{eg grada.

Gradski odbor Ujediwenih regiona Srbije Uìce

16. JUGOSLOVENSKI POZORI[NI FESTIVAL «BEZ PREVODA»

OD 07. DO 14. NOVEMBRA 2011. GODINE

Ponedeqak 07. novembar“KAD SAM BIO MRTAV” Slovensko narodno gledali{}e Qu-bqana, reìja Diego Debrea, prema scenariju Ernsta LubichaUtorak 08. novembar“GOSPODA GLEMBAJEVI” Ateqe 212, reìja Jago{ Marko-vi}, prema komadu Miroslava KrleèSreda 09. novembar“KIKLOP” Mini teatar, Scena Gorica i Teatar ITD Zagre-b,Ivica Buqan prema Euripidu, reìja Ivica Buqanêtvrtak 10. novembar“RADNI^KA HRONIKA”, Narodno pozori{te Bawa Luka, re-ìja Ana Djordjevi}, prema komadu Petra Mihajlovi}a Petak 11. novembar“LASICE”, Crnogorsko narodno pozori{te, reìja Stevan Bodroà, prema komadu Bojane Mijovi}Subota 12. novembar“NIJE SMRT BICIKLO (DA TI GA UKRADU)”, Jugosloven-sko dramsko pozori{te, reìja Slobodan Unkovski, prema komadu Biqane Srbqanovi} Nedeqa 13. novembar“OTAC NA SLU@BENOM PUTU”, Ateqe 212, reìja Oliver Frqi}, prema scenariju Abdulaha SidranaPonedeqak 14. novembarPredstava u ~ast nagra|enih “PROKLETA AVLIJA”, zajedni~ki projekat Kazali{ta Vi-rovitica, Narodnog pozori{ta Uìce i Teatra Kabare Tu-zla, dramatizacija i reìja Neboj{a Bradi}, po romanu Ive Andri}a

Sve predstave po~iwu u 19,30h


ATLETIKA

Uìce ponovo uspe{no

U subotu, 01. oktobra 2011 u Zaje~aru je odràn kros RTS-a gde su nastupili ~lanovi AK “Uìce” i osvojili pet medaqa

U trci mla|ih omladinki na 1.000 metara Ana Sekuli} je osvojila prvo mesto

U trci mla|ih pionirki na 500 metara Anastasija Todori} je osvojila prvo mesto

U trci mla|ih pionirki na 600 metara Emina Marmarac osvojila je tre}e mesto

U trci mla|ih omladinaca na 1.200 meta-ra Uro{ Kutle{i} je osvojio tre}e mesto

U trci starijih omladinaca na 1.200 meta-ra Ivan Gaji} je osvojio tre}e mesto

U trci starijih pionira na 1.000 meta-ra Aleksandar êlikovi} je osvojio ~etvr-to mesto

* * *U@I^KI LAVOVI

BronzaKik boks klub “Sloboda Uìce lavovi” je

imao svog predstavnika na prethodnom prven-stvu Srbije u kik boksu. Na{ najuspe{niji kik bokser Predrag Damnjanovi} je osvojio bron-zanu medaqu u disciplini low kick “A” klasa. Prvenstvo je odràno u Beogradu u sportskom centru “[umice”. Predrag kaè: ”Ovo mi je bi-lo posledwe prvenstvo ove godine i drago mi je da se zavr{ilo sa nekom od medaqa, ali nisam ba{ zadovoqan su|ewem, jer smatram da sam bio boqi od mog protivnika u polufi-nalu, ali su sudije ipak odlu~ile da je on bio boqi. Izgubio sam na poene. Za slede}u godi-nu }u se spremiti jo{ boqe i nadam se jo{ bo-qim rezultatima.Sada su mi prioritet moji u~enici. @elim da ih spremim {to boqe za prestoje}e prvenstvo u “B” klasi. nadam se da }emo ostvariti dobre rezultate.

ELEKTRONSKI PRISTUP ZA[TITNIKU GRA\ANA

Utorkom i ~etvrtkom U Narodnoj biblioteci u Uìcu, 28. juna

2011. godine zapo~ela je realizacija projekta „Elektronski pristup Za{titniku gra|ana“. Ovaj projekat finansiran od strane Vlade Kraqevine Norve{ke, sprovodi se u jo{ de-vet gradova Srbije. Gra|anima Uìca i dru-gih mesta u Zlatiborskom okrugu putem video linka iz Narodne biblioteke Uìce omogu}-eno je da svoje pritu`be upu}uju Za{titniku gra|ana. Bez odlaska u Beograd ili slawa pi-sama oni }e elektronskim pristupom, mo}i da komuniciraju sa pravnicima iz Stru~ne slu-`be Za{titnika gra|ana. Ciq ovog projekta je da novim vidom komunikacija Za{titnik gra|ana bude jo{ bliì gra|anima u za{ti-ti i ostvarivawu wihovih prava pred orga-nima uprave i drugim organima koji vr{e ja-vna ovla{}ewa, a ~iji rad Za{titnik gra|ana moè da kontroli{e. Svi zainteresovani mo-gu komunicirati sa pravnom slu`bom Za{ti-tnika gra|ana iz Narodne biblioteke Uì-ce svakog utorka i ~etvrtka u periodu od 11 do 13 sati.

O PROBLEMIMA MLADIH

Crtawe na TrguMladi iz Uì~kog centra za prava dete-

ta, u~eni~ki parlamenti Uì~ke gimnazije i Umetni~ke {kole uz podr{ku Uì~kog cen-tra za prava deteta i profesora, akademskog vajara mr Milovana Dagovi}a-Daga, realizo-vala je akciju pod nazivom Pozdrav gradu u ~etvrtak 6. oktobra 2011. godine na dowem delu Trga.

Ciq akcije je da se lokalnoj samoupravi i ~itavoj lokalnoj zajednici ukaè na proble-me i potrebe mladih, kako bi se u narednom periodu sve nadle`ne institucije aktivno ukqu~ile u wihovo re{avawe. Mladi èle da po{aqu poruku da èle da aktivno u~e-stvuju u kreirawu ̀ ivota grada, da doprinesu stvarawu wegovog pozitivnog imixa.

Mladi su na velikom platnu ispisivali svoje poruke, bojom i gestom, a tako oslika-no platno }e uru~iti Gradona~elniku i pred-stavnicima loklane samouprave u ponedeq-ak 10.10. 2011. u nadi da }e ono biti stalni podsetnik i putokaz kako da Uìce postane grad po meri dece i mladih.

N.V.

INFO

JANKO TIPSAREVI] – NOVO ZA[TITNO LICE EXTREME INTIMO

Obu~en za pobedu!Extreme Intimo otkriva Janka Tipsarevi-

}a - sportistu „obu~enog za pobedu“, sposobnog i izdr`qivog savremenog mu{karca. Mu{karca ko-jem je neophodan udoban i kvalitetan ve{ kako bi se u svakom trenutku ose}ao slobodno u svojoj koì. Janko Tipsarevi} povukao je svoj prvi modni potez i postao novo Extreme Intimo za{titno lice!

„U ̀ ivotu, kao i na terenu, moram da budem odlu~an. Vodim jedan vrlo aktivan i dina-mi~an ìvot, {to ponekad stvarno ume da bude jako naporno. @elim da se ose}am dobro u svojoj koì jer mi udobnost, kvalitet i sigurnost jednostavno pomaù da prevazi|em sve te napore i postignem svoje ciqeve. Ja li~no vidim direktnu vezu izme|u udobnosti, kom-fora i samopouzdawa, ne samo u ̀ ivotu, nego i na teniskom terenu. Zato mi je bitno, kao i ve}ini mu{karaca, da ono {to nosim – nosim ponosno“, kaè Janko Tipsarevi}.

Svoju strast prema sportu Janko je pokazao u boksing i fiskulturnoj sali, teretani i svla~ionici. Extreme photo session pretvorio se u dobru zabavu u kojoj je u~estvovala cela ekipa. Janko je pokazao da nije profesionalac samo na terenu nego i ispred kame-re. A u pauzama snimawa, odràvao je dinamiku {utiraju}i trojke, ve`baju}i trbu{wa-ke i udaraju}i u boks vre}u. Svoj prvi posao na modnoj sceni, u stilu pravog sportiste, pretvorio je u aktivan trening. Za odli~ne fotografije nove kampawe zaslu`na je Mi-lena Rako~evi}.

Sude}i po fotkama „iza scene“, o~ekujte Janka kakvog do sada niste videli!Extreme Intimo u novu sezonu ulazi sa mno{tvom iznena|ewa po kojima je kompanija po-

znata me|u qubiteqima mode.

UDRU@EWE KRAQEVINA SRBIJA

Izlo`baPovodom oktobarskih sve~anosti obeleàva-

wa Dana grada Uìca, Udruèwe Kraqevina Srbi-ja svojim sugra|anima }e uprili~iti izlo`bu slika svojih ~lanova udruèwa, akademskih slikara:

Dragan Dimi} (Uìce)Dragi{a Joci} (Beograd)Obrad Jovanovi} (Uìce)Qubivoje Jovanovi} (Ariqe)Du{an Star~evi} (Uìce). Sve~ano otvarawe izlo`be zakazano je za sre-

du 5. oktobra u Izlo`benoj sali Narodnog muzeja Uìce sa po~etkom u 19 ~asova.


H teo sam ovonedeqno filozofirawe da po~nem potpuno druga~-ije, ali me je jutros potpuno presekla {okantna vest da je umro Stiv Xobs. I kako to u Srbiji ve} biva, kada sam tu vest preneo qudima koje poznajem, ve}ina me pitala - ko bi taj? ôveka ~ija

je firma Apple izumela Iphone, Ipod i Ipad, ~oveka koji je izumeo Mackin-tosh, ~oveka koji je, uz Bil Gejtsa, promenio istoriju, prvo kompjutera, pa i celokupnog sveta, u Srbiji, izuzev qudi “iz struke i posla”, retko ko moè da se seti. Ne, nisu qudi glupi i nezainteresovani, re~ je o tome, da u Srbiji, mediji i la`ni novinari, ve} dugi niz godina namerno uni{-tavaju ~itave generacije. Ovde je la` potpuno zamenila istinu, a jedino {to je zna~ajno je forma, sadràj je postao potpuno nebitan. Evo, danas nasmejana lica raznih glupa~a i glupaka sa tv-a, prenose nekakav skup, forum, {ta li, u Aran|elovcu, pre neki dan je skup bio u Beogradu, sutra }e... Za sve te skupove tvrde da su ekonomski, a sa ekonomijom, naravno, nemaju nikakve veze. U zemqi u kojoj ne postoji privreda, oni odràvaju “ekonomske skupove”. Ne, nije to sme{no, to je tragi~no. Naravno, na svim tim skupovima su neizbe`ni politi~ari, drug Tadi} na prvom mestu, ko-ji su od prvog dana ove vlasti, umesto sadràja, nudili samo grimase za fotografisawe. Oni se slikaju, a i narod moè da se slika...

U ovoj zemqi, uprkos svemu, postoje qudi koji bi i hteli da bar ma-lo pravde isteraju na ~istac, tako je, a ko bi drugi, Savet za borbu pro-tiv korupcije, kojim predsedava Verica Bara}, objavio duga~ak i isrpan izve{taj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji. O tom Izve{taju, vero-vali ili ne, niko u Srbiji nije objavio ni slovo. Izve{taj vrvi od skan-daloznih podataka i jasno pokazuje kako putem medijskog manipulisawa ova vlast slu|uje Srbiju. Jedino mesto gde se izve{taj moè prona}i je sajt Pe{~anika. Ja sam ga pro~itao pre dva dana, i iako ovoj vlasti (i tzv. opoziciji) mislim sve najgore, ne mogu jo{ da do|em sebi! Izve{taj, kao i svaki izve{taj, ne moè sve da obuhvati, pa kad ~ovek razmisli, {ta li se tek de{ava u drugim oblastima, {ta se de{ava po provinci-ji, jednostavno zablokira. Sadràj Izve{taja je toliko zaprep{}uju}i, da smo, iako je ve} dogovoreno da napravimo prigodnu naslovnu stranu, s obzirom da je Dan grada, potpuno sve promenili i napravili ovakvu ka-kva je pred vama, a od ovog broja }emo u nastavcima, uz neznatna skra}e-wa, objaviti celokupan izve{taj. Doneo sam i jednu privatnu odluku, iako se ni do sada nisam ubijao od gledawa, ubudu}e vi{e odbijam da gledam doma}u televiziju. Neka truju nekog drugog, mene vi{e ne}e. Vide}ete u Izve{taju, ni{ta nisu boqi ni pisani mediji, ali wih ionako retko ko i ~ita, u Srbiji ~itawe kao popularan sport, nema {anse pored odbojke i tenisa, na primer...

Isti ovi nasmejani glupaci i glupakiwe (vaqa po{tovati rodnu ra-vnopravnost i u gluposti) koji su danas sredstvo javnog informisawa iz Aran|elovca, su ju~e, sa istim la`nim ushi}ewem izve{tavali o 5-om oktobru. Onom, ako se neko se}a. Da li me je sramota {to sam bio tamo, u prvom redu? Nije. Da li je kakve vajde od toga? Nikakve. Mogli smo sa sobom da povedemo brata Nixa, prijateqa Blaà, pa i druga Radi{u, da hepening bude ve}i (Milovana ne bih ni pod takvim uslovima vodio...), mogli smo i neki ro{tiq da potpalimo... Ju~e ~ujem da je tim povodom drug Tadi} dao izjavu, obi~no to tako i bude na kraju balade, ~ovek nije u tome ni u~estovovao, ali svakako da ima {ta da izjavi... Isto kao i ova lokalna Druìna Pere Kvrìce, nijedan jedini aktuelni drug demokra-ta nije u~estvovao u ovom hepeningu. Ama ba{ nijedan. Ni ovi {to sebe zovu demokratama, niti ovi koji sebe druga~ije ili sli~no zovu. A i {to bi sevojni~ko-lu`ni~ko-poè{ki lobi i znao {ta je 5-i oktobar. Drugo-vi su pokazali da znaju znawe kad treba, a ne da mlate praznu slamu po ulicama. Dok su drugi {etali, drugovi iz pomenutog lobija su se organi-zovali i danas drmaju gradom. Tro{e na{e pare iz sve snage, zapo{qa-vaju rodbinu, kom{ije i prijateqe, pa, ako }emo po{teno, oni su i dokaz da je barem neko imao vajde i od 5-og oktobra.

A kad smo kod tro{ewa para, svi ste, pretpotavqam ~uli podatak, da je Srbija sjargala 65 milijardi evra posledwih deset godina. Kaè drug Jurij Bajec, moj nekada{wi profesor, i moje veliko razo~arawe, da smo svi te pare potro{ili. Nismo, druè Bajec! Nama su primawa ostala ista ili su i mawa, vi ste, druè Bajec, i vama sli~ni, sjargali te pare. Niko u Srbiji ne sme ili ne}e, svejedno da objavi podatak kojih su profesija

ti koji su uzeli stanove na kredit, kola na lizing, jer kada bi objavili,

izbila bi revolucija. Devedeset posto su to kolege druga Bajeca, dràvni slu`benici raznih fela. Plate u javnom sektoru, iako su to retko obja-vqivali su porasle dva do tri puta u me|uvremenu, a kako je dru{teni proizvod skromno rastao, imamo jasan dokaz da su pare od privatizaci-je, stranih donacija i pomo}i iskqu~ivo oti{le na standard vladaju}e klase, dràvnog aparata. Lepo je to \eli} jednom prilikom rekao, wega i wegove jedino interesuju zaposleni u dràvnom sektoru, od wih }e da prave sredwu klasu za Evropu, jedino nije rekao ko }e to da plati. Luda~-ka pijanka koju \eli} i wemu sli~ni, sprovode deset godina, ovih me-seci stiè na naplatu. Po{to su zajmovi sve skupqi i neizvesniji, a po-tpuno su, sve kunu}i se u prosperitet, uni{tili one koji zara|uju, ostaje da se vidi kako }e se odigrati velilko finale, koje }e, vrlo verovatno, gle ironije, da se poklopi sa izborima. La`nim izborima, da budem pre-cizniji. Na koje, ne moram vaqda vi{e da ponavqam, ne}u iza}i...

Ceo sistem u Srbiji je pode{en, ako malo boqe razmislimo, iako je to potpuno zapawuju}e, da bogati pqa~kaju siroma{ne. Skoro da nema u Srbiji nikakvih izvoznih i proizvodnih poslova, jednostavno su se para-ziti naka~ili na buxet, zajedni~ku kasu i tro{e, a kako ih je sve vi{e, a para sve mawe, onda i obilato pozajmquju. I ba{ ih briga, ne}e oni vra-}ati dugove, a napuni}e dobro xepove do kona~ne propasti...

Se}ate se da sam vam pre par meseci prezentirao pozajmice sa sajta Trezora republike Srbije? Bra}a su na{tampali i onih milijardu obve-znica, koje su prodali stranim bankama, ali nisu prestali, naprotiv, da {tampaju nove obveznice i prodaju i doma}im bankama. Svaka tri-~etiri dana oni pozajmquju pare putem doma}ih obveznica, uz lepe kamate, a to konstanto produbquje buxetski deficit. A i {to bi bili najgora pravo-slavna bra}a u Gr~koj? Boqi smo od wih u svim sportovima, pa ako se po-trudimo, ima da ih pobedimo i u bankrotu. U zaduìvawu te{ko da }emo ih sti}i, wihov dug je neverovatan i nedostiàn - 750 milijardi (da li eura ili dolara, svejedno).

Ne znam da li ovog puta da pomiwem lokalnu Druìnu Pere Kvrì-ce. ’Ajde, da ne bude da im ne posvetim ni koji redak... Pro{li puta sam po internetu traìo neku vest iz Uìca i naletim na zapawuju}i poda-tak. Kako sam prili~no o}oravio, u prvi mah pomislih da sam pogre{io, ali ne, stvarno pi{e vest da je lokalna Druìna Pere Kvrìce najavila {tampawe obveznica. Naravno, kao i od ostalih bajki, ne}e od toga biti ni{ta, ali me je prosto zaprepastio taj entuzijazam u svakodnevnom pra-vqewu sve ve}ih gluposti. Ceo svet drhti u strahu od nove krize, pada-ju svakodnevno indeksi na svetskim berzama sve dubqe i dubqe, a na{a Dika i Ponos re{ili da pozajmquju pare. Posle pro~itah da su i drugovi demokrate i po drugim gradovima u sli~nim fiksacijama, pa shvatih da je muva videla kowa, ali opet mi malo nejasno, kako nema neko da Diki i Ponosu objasni da su obveznice tako|e kredit? Svaka budala zna, ali su oni taj nivo odavno prerasli, da se u vremenu krize ne pozajmquje, jer su tada krediti najskupqi, a rizik najve}i, da je vreme za mudre i oprezne korake, za {tedwu, ali tako to biva kada se Pera Kvrìca i wegova dru-ìna do~epaju na{ih para u buxetu. [ta da se radi, ja nisam izlazio na te izbore, po{to sam, za razliku od ve}ine, odli~no znao kako je smrto-nosna ta kombinacija {upqoglavaca i prevaranata, ali je bilo puno do-bronamernih qudi koji su mi govorili da preterujem i da nas ovi vode u Jevropu. Jedino dokle ovi mogu da nas dovedu je prosja~ki {tap, ali {ta vredi qudima govoriti, pogotovu pored ovakvih medija, koji ih svakodne-vno truju. U posledwe vreme sve je vi{e tih dobronamernih koji su, po-sle pauze od 4-5 godina, po~eli ponovo da nam dolaze u redakciju (nigde ih nije bilo u me|uvremenu) i svi isto pitaju - {ta se ovo de{ava? Ni{ta se, dragi prijateqi, ne de{ava, ni{ta {to nije mogao da vidi onaj koji je hteo da gleda, a to {to ste vi pristali da ìvite u slatkoj laì, to je ne{to sasvim drugo. Uostalom, ko jo{ ima i zrno verovawa u wihove do-bre namere, posle ~itawa Izve{taja Verice Bara}, shvati}e da su OVI na umu jedino imali pqa~ku.

[ta ponavqam tim dobronamernim posledwih meseci? Upravo ono {to je Slobodan Simi} preto~io u aforizam - Ne treba pani~iti. Kasno je.

I jedva ~ekam da po~ne ova najavqena ki{a. Da makar malo spere ovu ustajalu pra{in~nu koja prekriva Srbiju, u kojoj vi{e ne moè da se ì-vi...

Du{an ]urovi}

Ne treba pani~iti. Kasno je.- Ceo sistem u Srbiji je pode{en, ako malo boqe razmislimo, iako je to potpuno zapawuju}e,

da bogati pqa~kaju siroma{ne. Skoro da nema u Srbiji nikakvih izvoznih i proizvodnih poslova, jednostavno su se paraziti naka~ili na buxet, zajedni~ku kasu i tro{e, a kako ih je sve vi{e,

a para sve mawe, onda i obilato pozajmquju. I ba{ ih briga, ne}e oni vra}ati dugove, a napuni}e dobro xepove do kona~ne propasti... -

UZ NASLOVNU STRANU


P o{tovani gospodine Simi}u, ovih dana vam izlazi nova kwi-ga „Sve o narkomaniji”,

kao i drugo izdawe kwige „Sve o depresiji”. Kako ve} dugo ̀ i-vite u Beogradu, ovo je prilika da Uì~ane upoznamo sa Vama i Va{im radom. [ta je Va{a pro-fesionalna preokupacija po-sledwih godina?

- Ta~no pre 10 godina, ja kao „ro|eni” Uì~anin sa Slanu{e odlu~io sam se, sticajem razli~-itih okolnosti, da promenim me-sto boravka, iako mi je u Uìcu realno bilo sasvim prijatno me-sto za ìvot, i oku{am se u jedi-nom Velikom gradu u Srbiji. To je bio zvani~an prelazak sa sve pro-menom adrese u li~noj karti ali objektivno svi mi koji smo u~ili neke {kole proveli smo u Beogra-du prili~no vremena, ja konkre-tno skoro 7-8 godina pre prela-ska. Sama priroda Beograda je da omogu}ava ve}e profesional-ne izazove svakom zanimawu, ta-ko da sam ja kao psihijatar za 10 godina imao prilike da radim i bavim se ozbiqnije psihijatri-jom, {to je rezultiralo da sam stekao titulu „ primarijus”, koja se dobija za redovno objavqiva-we stru~nih radova. Zavr{io sam supspecijalizaciju iz sudske psi-hijatrije, tako da sam jedan od re-tkih kvalifikovanih sudskih ve-{taka i to mi je trenutno glavna preokupacije, jer radim kao {ef Odseka za sudsku psihijatriju In-stituta za mentalno zdravqe u Palmoti}evoj, koja spada u naje-litnije ustanove u Srbiji.

Bili ste jedan od aktivnih u~esnika u stvarawu politi~-ke scene u Uìcu prvih dana vi{estrana~ja. Relativno br-zo ste se povukli iz politi-ke. Podsetite na{e ~itaoce na to vreme...

- Tada{wi politi~ki anga`-man smatram nekom vrstom svoje du`nosti. Da podsetim, ja sam bio jedan od osniva~a i portparol uì~kog DEPOS-a, demokratskog pokreta koji je objediwavao sve misle}e qude tog vremena, koji su bili pritiv destrukcije, ludi-la, agresivnosti, iskqu~ivosti, jednom re~ju, protiv tada{we Milo{evi}eve politike. Posto-je vremena kada nije dovoqno da

pisac samo pi{e. Mora i da ne-{to konkretno uradi. Naravno, DEPOS je, kao {to obi~no biva u Srbiji, kasnije zloupotrebqen i izmanipulisan, pre svega od sa-me tada{we opozicije, ali odjek i delo te i takve snage omogu}i-lo je da se u narednom periodu reìm ipak uru{i i nestane. Za-dovoqan sam ako smo mi iz te ge-neracije angaòvanih makar ma-lo tome doprineli.

Ja sam tada kao vanstrana~-ki kandidat bio uvr{}en na li-stu Udruène opozicije i glatko pobedio u izbornoj jedninici Ca-rina, gde sam izabram za odborni-ka u Skup{tini u jednom mandatu. Bio sam tada i kandidat za repu-bli~kog poslanika, i sre}om ni-sam izabran, a sve to mi je omo-gu}ilo da boqe upoznam prirodu politi~kog anga`mana u Srbi-ji. Iz tog perioda mi je i afori-zam : {to si se u~lawavao u na{u stranku, kad ne ume{ da oboà-va{! Nisam umeo da oboàvam i da govorim „mi mislimo”, pa sam posle tog ubedqivog kursa, napu-stio neposredno politi~ko anga-òvawe. Sre}om za Uìce, tada

je opozicija najzad odnela pobe-du, i prvi opozicioni gradona~-elnik bio je divni dobri i pame-tni Milan Mi{a Nikitovi}, moj prerano preminuli dragi prija-teq koji mi i danas iskreno ne-dostaje.

Mnogi “prvoborci” su danas u ilegali i tvrde da je sada{wa “demokratska vlast” izneveri-la wihova o~ekivawa. Delite li to mi{qewe?

- Aforizam kaè: Politika je kurva. Zato je svi vole! Tako se ispostavilo da sama prome-na vlasti ne zna~i i radikalnu promenu politi~kih i svakoja-kih odnosa. Svi mi “ prvoborci” i “borci” naravno da smo se na-dali pre svega PROMENAMA. Bi-lo je hitno i neophodno da se iz-vr{i radikalna promena u svim segnentima trulog i korumpura-nog Milo{evi}evog sistema. Ali onda smo imali priliku da upo-znamo tzv. demokratiju u svom naj-grotesknijem obliku. Da bi vr{-io vlast treba ti ve}ina, a oni koji treba da ti omogu}e neopho-dnu ve}inu to po~iwu da shvata-ju kako dobar biznis. A vrhunac

ironije je sada{wa vlada koja se sastoji od demokratske stranke i biv{e Milo{evi}eve stranke! Kakvu promenu moè da donese takva vrsta koalicija? Odgovor je sada apsolutno svima jasan: NIKAKVU! Nije do{lo do pro-mena, i da cirkus bude jo{ ve}i, sada neka nova opozicija sumw-ivog morala i kapaciteta upra-vo nudi i najavquje PROMENE. A od svih brojnih promena u Srbiji se promene de{avaju iskqu~ivo u vr{ewu vlasti. I ni{ta vi{e. Celokupni Milo{evi}ev sistem vladavine i organizacije dru{-tva je recikliran i sa kozmeti~-kim promenama inkorporiran u sada{we upravqawe. U jednoj mojoj pri~i Milo{evi} odlazi kod Svetog Petra, jer je po~eo da gleda na nebu RTS i kad je video {ta se radi i ko je sve na vlasti, rekao je svecu: Koga vi zezate! Ja uop{te nisam umro!

Mislim da ne}u pretera-ti ako kaèm da od Domanovi-}a do danas u Srbiji nije bilo zna~ajnijeg pisca satiri~nih pri~a od Vas. To je, ina~e, ̀ anr koji ve}ina qudi izbegava... Ovih dana vam je objavqena nova zbirka pri~a - [vedski sto...

- Ja svoje pri~e i aforizme pi{em oko 25 godina i to je ne-ki moj oblik protesta i bunta protiv svega i sva~ega {to nam se de{ava. Drago mi je ako su se poneki ~itaoci na{li u tome i vole da pro~itaju te moje sati-re. Ali te{ko prihvatam pri~e o tome ko je najboqi u kwièvno-sti, umetnosti, slikarstvu... Za mene je najboqi onaj koji se me-ni svi|a i koji mi ne{to zna~i. @elim da verujem da ja ponekom ~itaocu ne{to zna~im i da mu mo-je pri~e pomaù u ovom te{kom vremenu, ali i druge moje kole-ge pi{u sjajne pri~e i aforizme, i sasvim je o~ekivano da neko za nekog od wih misli da je najboqi, jer mu se najvi{e svi|a... U sva-kom slu~aju, upravo sam ukori~-io oko 90 kratkih pri~a pod nazi-vom „ [vedski sto” {to asocira

SLOBODAN SIMI], PSIHIJATAR I PISAC

Doktor za satiru- Iz tog perioda mi je i aforizam: {to si se u~lawavao u na{u stranku, kad ne ume{ da oboàva{! Nisam umeo da oboàvam i da govorim „mi mislimo”, pa sam posle tog ubedqivog kursa, napustio neposredno politi~ko angaòvawe -

INTERVJU

Ja sam bio jedan od osniva~a i portparol uì~kog DEPOS-a, demokratskog pokreta koji je objediwavao sve misle}e qude tog vremena, koji su bili pritiv de-strukcije, ludila, agresivnosti, iskqu~ivosti, jednom re~ju, protiv tada{we Milo{evi}eve politike. Postoje vremena kada nije dovoqno da pisac samo pi{e. Mora i da ne{to konkretno uradi.


da u kwizi ima za svakog po ne-{to. I zaista, prvi put sam uvr-stio malo vi{e humoreski, laga-nijih pri~a, baziranih na humoru, da se i ~itaoci malo relaksiraju. Naravno, za prave qubiteqe sa-tire ima dovoqan broj i „ qute” satire, dakle - za svakog po ne{-to. A idili~ni naslov „ [veski sto” izme|u ostalog odnosi se na istoimenu pri~u u kojoj doma}in na svadbi mora da postavi {ved-ski sto, jer su mu gosti toliko po-sva|ani da ne}e da sede jedni sa drugima...

Koliko vam va{ osnovni po-ziv pomaè ili odmaè u gra|-ewu karaktera u pri~ama?

- U su{tini, zajedni~ki ime-niteq tih razli~itih poslova je bolest. Na jednoj strani to je bo-lest dru{tva, na drugoj bolest pojedinca u tom dru{tvu. I u je-dnom i u drugom poslu ja ukazujem na ono {to je bolesno. Kad se sve sabere, ja sam neka vrsta global-nog srpskog lekara. [to se ti~e le~ewa, mnogo boqe rezulta-te postièm sa pojedincima. Za le~ewe na{eg dru{tva potreban je neki ~udotvorac.

Autor ste traène kwige Sve o depresiji. Kako ~ovek da prepozna depresiju i kako da se bori protiv toga?

- Priredio sam kwige “ Sve o depresiji” i “ Sve o narkoma-niji” sa ̀ eqom da na pristupa~-an i razumqiv na~in pribliìm te teme svaki zainteresovanom ~itaocu, bilo da su sami bole-stan ili ima bolesnog ~lana po-rodice ili prosto èli da se obavesti o toj temi. Kwige su koncipirane u obliku pitawa i odgovora i mislim da su tu sva pitawa koja bi neko zaintereso-

van postavio na tu temu. Za mene i nas u izdava~koj ku}i bilo je zaista prijatno iznena|ewe ka-da je interesovawe za kwigu o depresiji bilo takvo da smo ove godine napravili drugo dopuwe-no izdawe. Glavna poruka kwi-ge je da je depresija bolest koja se vrlo uspe{no le~i antide-presivima, i da svako treba da iskoristi blagodeti savremene psihijatrije, do|e na pregled, i pomogne sebi kad je izrazito de-presivan.

Da Vas na kratko vratim u pro{lost... Mnogi vas pamte kao jednog od lidera vedrog benda “Prva pomo}”

- Eto da se bar neko se}a... Imali smo bend u sredwoj {ko-li, ekipa iz razreda i dali mu ime „Prva pomo}” jer smo svi u~-ili medicinski smer. Nismo bili lo{i za to vreme, svirali smo igranke u Gimnaziji, Sevoj-nu, Nove godine... Imali nekoli-ko koncerata, ~ak smo pravili i neke na{e stvari, koje su se u to vreme mogle ~uti po ùrkama, u~estvovali na gitarijadi, sni-mili demo-snimke... Jednu na{u pesmu je uzeo hor Uì~ke gimna-zije i izvodio na priredbama. Dva puta uzastopno smo pobedi-li na tada{wem „Rok izlogu” ko-ji je okupqao sve grupe iz Uì-ca i okoline, kod Gage Kova~a u Rupi...

Prva postava „Prve pomo}i”: solo gitara- Baja (dr Goran Ba-ji}), bas gitara – Bole (dr Bo{-ko Ristanovi}), bubwevi- Mi{ko Selak (dr Miroslav Selakovi}), peva~ - [maka (Goran [maki}, glumac), prate}i vokali - Tawa i Tawa i Milunka. ̂ ekamo da vidi-mo da li }emo se na}i u legendar-nom feqtonu Gage Kova~a o Uì~-kim bendovima, pa da znamo da li smo i mi u{li u uì~ku muzi~ku istoriju...

Zajedno smo izdavali pr-vi i posledwi uì~ki omla-dinski ~asopis “Minut do dva-naest”, sa nama ste od prvog broja Nedeqe, kao urednik sa-tiri~ne strane. Novinarstvo u Srbiji danas nije naj~asnije zanimawe. [ta se to desilo u me|uvremenu? Kako smo, tra`-e}i vi{e slobode, pristali na mawe?

- Meni je Uì~ka nedeqa li~no mnogo pomogla da odrìm kontinuitet u pisawu, jer sam mo-rao da spremam za novi broj sva-ke sedmice. U vreme kada je Ne-deqa izlazila sedmi~no, ja sam godi{we pisao po 60 pri~a i ta-ko vi{e od 10 godina... Zahvaq-uju}i takvoj produkciji uspeo sam da od izabranih objavqenih pri~a napravim do sada ~ak ~e-tiri kwige pri~a. A {to se ti~e

novinarstva, u jednoj mojoj pri~i jedan primitivni tajkun se ner-vira {to novine pi{u o wego-vim sumwivim poslovima pa je-dnog dana odlu~uje da kupi sve novine, i kad ih je kupio, kaè: “Sad moè{ da uzme{ na kiosku novine koje ho}e{. To je ta slo-boda {tampe! „ - kako je on i we-mu sli~ni vide...

Iako slobodno moèmo re}i da je potpuno nestao erski humor, Uì~ani su vrlo zna~ajni u aforisti~arskim krugovima?

- Mislim da nigde nema toli-ko “ zezawa” kao u na{em kraju. Na

svakom koraku, u prolazu, na uli-ci, preko telefona, obavezno pa-dne neka “provala”, {tos, fazon. To je sastavni deo bilo kakve u`-i~ke »komunikacije. I to se de-{ava spontano, nema tu nekakve pripreme, potrebe za isticawem, posebnih okolnosti. Ere su jedno-stavno prirodno brzomisle}i i duhoviti qudi. Iz te brzomisle-}e duhovite ekipe daleko se iz-dvojio aforisti~ar Rade Jova-novi}, za koga mnogi misle da je najve}i srpski aforisti~ar da-na{wice. Prerano preminuli Vladan Soki} i Beli The su spa-dali u sam vrh aforistike. Iz-dvojio bih i kvalitetne i duho-vite Aca Doganxi}a, Stojanovi}a, Maronu, a vrlo prijatno iznena|-ewe je moj kolega Miodrag Mirko-vi}, tu su i ]osi}, Ili}. Uosta-lom, za slede}u godinu spremam kwigu izabranih uì~kih afo-rizama, pa }emo mo}i da se sre-tnemo sa primewenim erskim hu-morom.

Da Vas podsetim na sigur-no najve}u novinarsku patku u istoriji SFRJ, ~iji ste koau-tor, intervju sa Xonom Selako-vi}em. Dana{we generacije ne znaju ni{ta o tome...

- To je bilo recimo 1987. god. kada smo izdavali omladin-ski list “11,59” i kada je tada-{wa redakcija mladih Uì~ana - Mila Ivanovi}, Mire Rus, To-ni i ja, napravila {tos tako {to je objavila izmi{qeni inter-vju sa imaginarnim @ivoradom Xonom Selakovi}em, profeso-rom iz Ameruke, koji ho}e da do-|e u Srbiju i osnuje Sveameri~ku stranku u tada{woj Jugoslaviji, a program je vrlo jednostavan:

da se Srbija pripoji Americi i postane wena dràva. Tu smo se utrkivali u ma{tovitosti, pa je na izbornoj skup{tini u Uìcu trebalo da peva Tina Tarner, Bob Dilan, da do|u ze~ice iz Plejbo-ja, da se pravi najve}a pqeskavi-ca za Ginisovu kwigu i sl. To je nama bila simpati~na {ala, da privu~eno malo pa`we i zabavi-mo Uì~ane. Me|utim, svi, apso-lutno svi, su poverovali! Tu vest su preneli svi tada{wi jugoslo-venski {tampani i elektronski mediji i vrhunac pomame je bio kad su mnogi gra|ani iz cele Ju-goslavije hteli da se u~lane u novu stranku! A paralelno je i{-la medijska haranga da je to neki specijalni rat protiv Jugoslavi-je, ko je taj Selakovi} i sli~no. Kad su ~uli da smo ih sve zeznu-li, jedva smo se spasili, posebno su rizik preuzeli Miroslav Rujo i Toni. I na kraju je morao Drugi dnevnik da objavi da su se Uì~-ani malo {alili i da ne postoji Xon Selakovi} i wegova stran-ka. To je najve}a uì~ka zeza za koju ja znam...

Iako ne postoji univerzal-ni recept, ~esto se setim onog stiha - kako biti heroj u ova {ugava vremena... Kako postati heroj u dana{wa vremena? Vre-di li truda?

- Kada se ni krivi ni du`ni na|emo u ovakvoj dràvi i ovom okruèwu, svaki gra|anin neho-tice mora da postane heroj. He-roj preìvqavawa!

U Uìcu se ovih dana slavi Dan grada. [ta biste poru~ili nekada{wim sugra|anima?

Ne treba pani~iti. Kasno je.N.V.

INTERVJU

Kada se ni krivi ni du`ni na|emo u ovakvoj dràvi i ovom okruèwu, svaki gra|anin nehotice mora da postane heroj. Heroj preìvqavawa! Ne treba pani~iti. Kasno je.


O vih dana je Savet za borbu protiv korupci-je, javnosti poku{ao da prezentira obiman i

zapawuju}i izve{taj o pritisci-ma i kontroli medija u Srbiji. Ka-èm “poku{ao da prezentira”, jer se izve{taj jedino moè na}i na sajtu Pe{~anika. Niko drugi ni-je ni slovo objavio. Uì~ka nede-qa, kao i uvek, uvek vi{e ceni istinu, od novca, pa smo re{i-li da u narednih nekoliko bro-jeva objavimo izve{taj, ali ne{-to skra}en, jer je zaista obiman. Ko ̀ eli da pro~ita ceo tekst, mo-è na sajtu www.pescanik.net da pro~ita ceo izve{taj.

* * *04.10.2011. Republika SrbijaVLADA REPUBLIKE SRBIJESAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE19. septembar 2011. god.B e o g r a d

IZVE[TAJ O PRITISCIMA I KONTROLI MEDIJA

U SRBIJI

Savet za borbu protiv koru-pcije prikupio je podatke na osno-vu kojih se moè zakqu~iti da se nad medijima u Srbiji vr{i sna`-an politi~ki pritisak, zbog ~ega je nad wima uspostavqena potpu-na kontrola. Vi{e ne postoji me-dij iz kojeg gra|ani mogu da dobiju potpune i objektivne informaci-je, jer pod sna`nim pritiskom ko-ji stiè iz politi~kih krugova, mediji pre}utkuju doga|aje ili o wima izve{tavaju selektivno i nepotpuno.

* * *TRI OSNOVNA PROBLEMA

MEDIJA U SRBIJIJasno definisawe proble-

ma korupcije u javnosti, jedan je od najva`nijijh zadataka u bor-bi protiv korupcije i zato bez medija nema ni prave borbe pro-tiv korupcije.Korupcija u samim medijima obesmi{qava objekti-vno informisawe i onemogu}a-va javni nadzor nad dru{tvenim delatnostima.Kada je kontrola nad medijima od strane drà-vnih institucija ja~a od funkci-je kontrole koju treba da imaju mediji,kada se interesi skrive-nih vlasnika medija ne poklapa-ju sa interesima gra|ana, kada se interesi pojedinaca odvijaju na {tetu javnog interesa, koji tre-

ba da {titi dràva, onda dola-zi i do relativizacije problema korupcije u dru{tvu.

* * *Velike probleme sa kojima se

suo~avaju mediji u Srbiji prime-tile su i me|unarodne instituci-je. Tako je Rezolucijom Evropskog parlamenta o procesu evropskih integracija Srbije B7-0021/2011-usvojenom 19. januara ove godine-[1],izraèna zabrinutost zbog poku{aja vlasti da kontroli{u rad medija i skrenuta pa`wa na koncentraciju vlasni{tva i maw-ak transparentnosti u vlasni~koj strukturi medija. I u~esnici go-di{we Skup{tine Evropske fe-deracije novinara, koja je odr`-ana u junu ove godine u Beogradu, konstatovali su da ve}ina zapo-slenih u medijima ima veoma ma-le plate i da su izloèni priti-scima iz razli~itih formalnih i neformalnih centara mo}i. „Kako novinar moè da bude slo-bodan, ako ne sme da pita kolika mu je plata? Novinari u Srbiji su osiroma{eni, ponièni,u}utka-ni i upla{eni“, jedna je od ocena koje su se mogle ~uti sa Skup{-tine Evropske federacije novi-nara.

* * *Savet je tokom analize obi-

mne dokumentacije uo~io tri gla-vna problema medija:

1. netransparentnost medij-skog vlasni{tva;

2. ekonomski uticaj dràvnih institucija na rad medija kroz razli~ite tipove buxetskih da-vawa;

3. problem RTS-a koji umesto javnog servisa, ima ulogu servi-sa politi~kih stranaka i vla-daju}ih elita, {to sve za posle-dicu ima zatvorenost medija za brojne probleme sa kojima je Sr-bija suo~ena, pa i za problem ko-rupcije.

Savet je utvrdio da me|u 30 najzna~ajnih analiziranih medija u Srbiji (12 dnevnih novina, 7 ne-deqnika, 6 TV stanica i 5 radio stanica) ~ak 18 medija je sa ne-dovoqno transparentnim vlasni-{tvom, ~iji pravi vlasnici nisu poznati doma}oj javnosti.Razlog tome je, pre svega,prisustvo of{-or kompanija u vlasni~kim stru-kturama medija, {to sve,preva-shodno, ima za ciq da se pravi vlasnici medija sakriju i da se time od javnosti prikriju i inte-resi tih medija.

Dràvne institucije u Srbi-ji izdvajaju velika buxetska sred-stva na ogla{avawe i promociju ~ime se ostvaruje li~na i partij-ska promocija, koja na godi{wem nivou, na uzorku za 50 najzna~aj-nijih institucija, nije mawa od 15 miliona evra. Najve}a fi-nansijska sredstva za medije iz-dvajali su Telekom Srbije, Mi-nistarstvo ìvotne sredine i prostornog planirawa, Agencija za privatizaciju, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravqa i Mini-starstvo poqoprivrede,{umar-stva i vodoprivrede, pa je zato gotovo nemogu}e prona}i anali-ti~ki tekst, odnosno istraìva~-ki pristup novinara kada izve{-tavaju o radu ovih institucija.

Osim pomenutog iznosa od 15 miliona evra,mediji kroz javne konkurse dobijaju, u zavisnosti od izvora, dodatnih 21 do 25 mi-liona evra. Naime, ni o tome ne postoje potpuni podaci, pa pre-ma Medijskoj studiji Ministar-stva kulture, taj iznos za 2010. godinu iznosi 25 miliona evra, dok pojedina dokumentacija, ta-ko|e Ministarstva kulture i Po-krajinskog sekretarijata, pokazu-je da je re~ o iznosu od oko 21,5 miliona evra. U svakom slu~aju, ako se to uporedi sa ukupnim tr`-i{tem ogla{avawa od oko 160 mi-liona evra, dolazi se do podatka da medijima od dràvnih insti-tucija dolazi pribli`no ~etvr-tina wihovih prihoda.

Posebnu ulogu u finansira-wu medija i wihovom dràwu u ekonomskoj zavisnosti i neizve-snosti, imaju agencije za odnose sa javno{}u, marketin{ke i pro-dukcijske agencije, koje su ugla-vnom u vlasni{tvu strana~kih aktivista, ili sa wima poveza-nih osoba.

Poseban uticaj dràvni or-gani ostvaruju preko RTS-a koji, umesto da bude javni servis gra-|ana, predstavqa servis poli-ti~kih struktura i produkcija, koje su blisko povezane sa vrho-vima vladaju}ih stranaka. Tokom rada na ovom Izve{taju,posebno smo imali problema sa delom o javnom servisu, jer je rukovodstvo RTS-a mesecima odbijao da do-stavi dokumentaciju,koju je Savet za borbu protiv korupcije tra`-io na osnovu Zakona o dostunosti informacijama od javnog zna~aja. Ni do danas Savet nije dobio svu

traènu dokumentaciju. Zbog svega navedenog, mediji u

Srbiji su izgubili svoju primar-nu i zna~ajnu ulogu u informisa-wu gra|ana o stvarima va`nim za wihov ìvot, kao i ulogu koju mediji imaju u podizawu svesti o nekom problemu.Medije danas wi-hovi vlasnici i politi~ari ko-riste iskqu~ivo kao sredstvo za kreirawe javnog mwewa ra-di ostvarivawa {to povoqni-jeg rejtinga i izbornog rezultata politi~kih partija, ali i li~nog boga}ewa pojedinaca. Zato u ve-}ini medija nema kriti~kog pri-stupa prema radu dràvnih orga-na, pa je postalo nemogu}e da se u medijima objave istraìva~ki novinarski tekstovi i prilozi, osim u retkim slu~ajevima kada to odgovara nekom delu strana~-ke, ili poslovne elite.

1. NETRANSPARENTNA VLASNI^KA

STRUKTURA MEDIJAIako medijski zakoni u Sr-

biji, ali i me|unarodne preporu-ke i konvencije predvi|aju tran-sparentnost u pogledu vlasnika javnih glasila i govore o potre-bi uspostavqawa pluralizma me-dija i spre~avawa nedozvoqene medijske koncentracije, gra|ani nemaju punu informaciju o vla-snicima medija u Srbiji. Zakon o radiodifuziji (~lan 41.) kaè da na konkursu za dozvolu za emito-vawe programa ne moè u~estvo-vati doma}e pravno lice u kome su osniva~i strana pravna lica registrovana u zemqama u koji-ma prema unutra{wim propisi-ma tih zemaqa nije dozvoqeno,-ili nije mogu}e utvrditi poreklo osniva~kog kapitala. Uprkos ta-kvoj zakonskoj odredbi, u Srbiji postoji ve}i broj medija ~iji vla-snici poti~u upravo iz takvih ze-maqa.

Daqe, Zakon o javnom infor-misawu (~lan 7.) kaè da se ra-di za{tite na~ela slobodne utakmice i pluralizma ideja i mi{qewa, zabrawuje svaki vid monopola u oblasti javnog infor-misawa. Niko ne moè imati mo-nopol na osnivawe, odnosno di-stribuciju javnog glasila, niti iko moè imati monopol na obja-vqivawe ideja, informacija i mi{qewa u javnom glasilu.

* * *Da Srbija u vezi sa navede-

nim ima ozbiqan problem govori i Rezolucija Evropskog parlamen-ta, kojom su parlamentarci izra-zili posebnu zabrinutost zbog poku{aja vlasti da kontroli{e rad medija, kao i zbog kontrover-zi oko privatizacije Ve~erwih novosti. Evropski parlament je-,izme|u ostalog,podsetio na izu-zetan zna~aj jakih i nezavisnih

SKANDAL

Nova afera na pomolu- Politi~ari korumpirali medije i novinare parama poreskih obveznika -

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE


medija za demokratsko dru{tvo i pozvao na korake ka osigura-vawu wihove nezavisnosti od politi~kog i drugih uticaja. Re-zolucijom je posebno skrenuta pa-`wa na koncentraciju vlasni{-tva i mawak transparentnosti u medijskom sektoru.

Uprkos postojawu ovih jasnih odrednica, od 30 najzna~ajnijih medija, me|u kojima ima 12 dne-vnih novina, sedam nedeqnika, {est TV i pet radio stanica sa nacionalnim pokrivawem, Savet je uo~io da je u periodu od 2008. do 2010. godine bilo ~ak 18 me-dija~iji pravi vlasnici zvani~-no nisu poznati. Porazno je da re-gistar javnih glasila Agencije za privredne registre Srbije, nije nudio ~ak ni minimum informa-cija o pravim vlasnicima medi-ja,ve} samo informaciju o tome koje preduze}e formalno izda-je neke novine, ili emituje pro-gram.

* * *Tako se, na primer, sa sajta

RRA moè saznati da je suvla-snik TV Avale austrijsko pre-duze}e Greenberg invest GmbH, u vlasni{tvu izvesnog Verner Jo-hanes Krausa, advokata iz Be~a. Greenberg invest je vlasnik 48, 41% udela u TV Avali, odnosno onih udela za koje se u javnosti smatra da pripadaju vlasniku TV Pink @eqku Mitrovi}u, tako da ni RRA zapravo ne daje odgovor na pitawe ko stvarno kontroli-{e TV Avalu.

* * *OF[OR KOMPANIJE

KAO VLASNICI MEDIJAPrisustvo of{or kompani-

ja karakteristi~no je u vlasni~-kim strukturama medija, {to pre-vashodno ima za ciq prikrivawe wihovih pravih vlasnika. Tako TV Prva, RTV B92, Radio Indeks i Radio Roadstar sa nacional-nim pokrivawem, ali i pisani mediji, poput Ve~erwih novo-sti i Presa,za direktne vlasni-ke imaju preduze}a registrovana na Kipru, dok TV Avala i nede-qnik Standard imaju nepoznate vlasnike u Austriji. Najve}i pro-blem kod medija koji u svojoj vla-sni~koj strukturi imaju of{or preduze}a jeste nemogu}nost ut-vr|ivawa vlasnika, {to je proti-vno Zakonu o radiodifuziji koji vaì za elektronske medije i Za-konu o javnom informisawu.

To su kompanije koje naj~e{}e sluè kao {koqke i nemaju kla-si~nu infrastrukturu u zemqi iz koje dolaze. Vlasnik je ponekad fizi~ko lice u Srbiji, a ponekad se vlasnik firme sa Kipra krije u mreì drugih preduze}a osnova-nih {irom sveta. Osim toga, ako registrujete of-{or kompaniju u

nekom od poreskih rajeva,gotovo je nemogu}e da iko sazna identi-tet krajweg vlasnika, jer umesto wegovog imena, moète eventu-alno saznati naziv advokatske kancelarije, koja tu kompaniju za-stupa. Zato je takve tragove vrlo te{ko pratiti i utvr|ivati ko-ji se interesi prelamaju preko takvih medija. Osim iza of{or kompanija, pravi vlasnici ~esto se kriju i iza doma}ih preduze}-a,iza kojih uglavnom stoje bizni-smeni ili politi~ari.

VEÊRWE NOVOSTIVe~erwe novosti su najboqi

primer netransparentnog vlasni-{tva u doma}im medijima, ali i nezakonitog na~ina wihovog pre-uzimawa od strane mo}nih bizni-smena, {to su uo~ili i posebno kritikovali i evropski parla-mentarci.

Ve}inski paket akcija Ve~-erwih novosti u vlasni{tvu je dve austrijske kompanije - Tri-max investments (24,99 odsto) i Ardos holding (24,90 odsto), i je-dne kiparske kompanije - Kara-mat (12,55 odsto), ~iji su pravi vlasnici, zvani~no, dugo bili nepoznati. Pojedini detaqi o ovoj prodaji dospeli su u javnost pro{le godine, kada je nema~ka medijska grupacija VAC objavila deo kontroverzi oko vlasni{tva. Do tada su o pravom vlasniku No-vosti godinama postojale samo nezvani~ne informacije,prema kojima su se iza kapitala ovih of{or komanija, krili doma}i vlasnici krupnog kapitala.

Svoje vlasni{tvo nad Novo-stima, potvrdio je i sam Milan Beko, gostuju}i u emisiji „Izme|u redova“ TV B92 u novembru 2010, rekav{i da nikada nije ni bilo sporno da je on vlasnik Ardosa, Trimaksa i Karamata, odnosno da je vlasnik 62,4 odsto akcija Ve~-erwih novosti.

* * *âk i nakon javnog prizna-

wa Milana Beka da su pomenuta preduze}a wegova, Komisiji za hartije od vrednosti trebalo je sedam meseci da tu ~iwenicu i zvani~no utvrdi.

PRESPolovinu udela dnevnih no-

vina Pres poseduje preduze}e re-gistrovano na Kipru, Amber pres limited iz Limasola. Nepoznato je ko stoji iza te firme, pa se o vlasniku Ambera, i danas samo spekuli{e. S obzirom na pri-rodu tekstova u ovom listu, u ja-vnosti se ~esto pomiwalo da iza te kiparske firme zapravo sto-ji Miroslav Mi{kovi}, a jedno vreme i wegova doskora{wa sa-radnica Milka Forcan. Kontrola nad ovim novinama pripisivana je ~ak i Draganu \ilasu, grado-

na~elniku Beograda, potpredse-dniku Demokratske stranke (DS) i vlasniku mo}nih marketin{kih kompanija Multikom grupe i Daj-rekt medije. Te sumwe iznosile su pojedine parlamentarne stran-ke, ali nikad niko nije uspeo da sazna ~ije medijske interese, od osnivawa, zastupa grupa novina-ra, koja je 2005. napustila tada-{wu redakciju Kurira.

Ovde treba podsetiti da je upravo Kurir najvi{e doprineo tabloidizaciji medija i ìvota u Srbiji, krajwoj relativizaciji problema kriminala, korupcije i uop{te,sistema vrednosti. Odre-|enim politi~kim strukturama odgovarao je list, koji je na bazi izmi{qenih senzacija, plasirao politi~ke nokaute, ali se onda u jednom trenutku okrenuo i protiv

onih koji su ga politi~ki podr`-avali. Sve to navelo je politi~-ke inspiratore Kurira da 2009. godine drasti~no izmene Zakon o javnom informisawu, kako bi za-ustavili list koji su sami osmi-slili, a potom i do hap{ewa vla-snika Kurira, Radisava Rodi}a, koji je zbog toga, skoro dve godi-ne proveo u pritvoru. Podsetimo da je Vi{i sud u Beogradu, 27. jula ove godine doneo presudu kojom je Rodi}a osudio na dve godine za-tvora, ali ga je odmah i pustio na slobodu, jer je to vreme ve} pro-veo u pritvoru.

* * *Po {est odsto akcija Presa

danas imaju nekada{wi urednici i novinari Kurira - \oko Kesi}, sada{wi glavni urednik svih izdawa Presa, Dragan Vu~i}e-vi}, biv{i glavni urednik Presa i aktuelni predsednik upravnog

odbora Pres pabli{ing grupe,i Svetomir Marjanovi}, tako|e je-dan od urednika Presa i biv{i novinar Kurira. 22 odsto akcija ovih novina ima izvesna Biqa-na Kraq.

S obzirom na izostanak in-formacija o pravim vlasnicima medija, zakqu~ci o tome ~esto se izvode na osnovu ure|iva~kog koncepta odre|enog medija, pa je u slu~aju Presa indikativno to kako su se ove novine odnosile prema pro{logodi{woj aferi Mi{kovi} – Forcan, kada je naj-blià Mi{kovi}eva saradnica napustila Delta holding. Pre to-ga, list nikada nije kriti~ki pi-sao o Mi{kovi}u, i to je bio pr-vi put da se o wemu objavi neki negativan stav.

* * *

TV PRVA I B92Iako ni Prva ni B92 nisu naj-

gledanije televizije, wihov uti-caj na javno mwewe Srbije je ogro-man, {to posebno vaì za B92 i wen informativni program, dok je Prva sve gledanija zbog zaba-vnog programa.

* * *TV Prva, nekada{wa Foks te-

levizija, u apsolutnom je vlasni-{tvu stranog kapitala, odnosno dve kiparske of{or kompani-je. Osniva~ TV Prve, preduze}e Foks televizija, nalazi se u po-sedu kiparske firme Warraner limited (49 odsto akcija)i beo-gradske Nova broadcasting (51 odsto akcija). Ovo drugo, doma-}e preduze}e je u vlasni{tvu je jo{ jedne of{or kompanije sa Ki-pra - Antena stream T.V. limited.

Nastavak u slede}em broju

SAVEZ ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

VLADA REPUBLIKE SRBIJE- Mirko Cvetkovi}, premijer -

Po{tovani,Savet za borbu protiv korupcije je na osnovu analize obimne

dokumentacije pripremio Izve{taj o pritiscima i kontroli me-dija u Srbiji koji Vam dostavqamo u prilogu. Savet je na ovom Izve{taju radio dugo u èqi da javnosti predo~i {to vi{e kva-litetnih podataka, koji }e precizno ukazati na su{tinu proble-ma u ovoj oblasti.

Izve{taj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, Savet }e proslediti i OEBS-u, kao i svim institucijama, udruèwima i aso-cijacijama koje se bave medijima i zamoliti ih da se o tome otvori rasprava, jer bez odgovora na pitawe ko i na koji na~in kontroli-{e medije, ne moè biti ni kvalitativnih demokratskih pomaka u Srbiji, {to podrazumeva i efikasnu borbu protiv korupcije.

S obzirom da je re~ o temi koja je od su{tinskog zna~aja za bor-bu protiv korupcije, predlaèmo sastanak ~lanova Vlade sa Save-tom za borbu protiv korupcije, na kome bi se razmotrili problemi koji su navedeni u ovom Izve{taju.

Termin sastanka bismo odredili u skladu sa Va{im obave-zama.

S po{tovawem,PREDSEDNIK, Verica Bara}

29. avgust 2011


V reme ne stoji, samo mi ponekad zastanemo”, ka-è tiho i setno, osla-waju}i se na {tap. Na

stolu “Mala enciklopedija” i istorijski roman “Milan Obre-novi}” Du{ana Baranina. Jo{ je-dan {tap pored {poreta. Unutra toplo. Wegova ku}a, u Vidovdan-skoj ulici, iznad velike krivi-ne prema Jelovoj gori, ùto obo-jena, sa pogledom na centar grada i Zabu~je.

“Ki~ma!... Otkazuje i osta-lo, samo jo{ glava radi”, dodaje, osmehuju}i se. Zazvoni telefon, za koji kaè da je uveden daleke 1957. godine, sa drvene bandere, prvi i dugo jedini u tom kraju. U okolini ku}a gotovo da nije bilo. Prazan prostor prekriven vo}w-acima i livacima, na kojima su se igrala gradska deca, kerovi i po-neko jagwe. Sada, takore}i, zgra-da na zgradi stoji.

“Evo, ovo je onda{wi aparat koji jo{ radi”. Diè slu{alicu. Zove ga zet, iznena|en {to mu p~-ele proizvode neki ~udan med. “Bez brige, i to }emo da re{i-mo”. A onda iznosi teglu sa me-dom tamne boje, sli~ne katranu, ili onome {to ga doma}ice pra-ve od mlade borove {i{arke, ili jo{ tamniji.

Prime}uje snebivawe. “Uzmi slobodno. Medqika je to, p~eli-wi proizvod od medne rose sa hrastovog li{}a. Doga|a se to, kao ovo sada, u vreme kad su tem-peraturne razlike o{tre. Zbog toga me zvao zet kad je primetio da mu je med upravo takve boje”.

Oslawaju}i se na {tap, pri~a da ovakav med ima 13 korisnih elemetata vi{e od obi~nog, koji ina~e ima oko 80 takvih eleme-nata. Zna~i, 13 plus. Pa dodaje, kako je objasnio i zetu, da se tim medom ne smeju prihrawivati p~-ele, zbog teèg varewa. I mogle bi da uginu, jer one nikad ne osta-vqaju izmet u ko{nici, a ne mogu da ga se otarose.

Despot Vra~ari}, je jedan od najpoznatijih uì~kih p~elara, sa brojnim p~elarskim odlikova-wima, nizom priznawa i diplo-ma, vi{egodi{wi ~lan Predse-dni{tva Saveza p~elara Srbije, za koga u p~elarstvu gotovo da ne-ma tajne, kako kaù i wegove ko-lege. P~elarstvom se po~eo bavi-ti daleke 1938. godine, u~e}i od

oca Zarije, ~estitog Kremenaca. Najvi{e je drào 40 ko{nica i cedio i po tonu i po meda.

- A prvi znak da je med pri-rodan je po~etak kristalizaci-je. Kod nas oni koji ne znaju, mi-sle da taj nije prirodan, pravi, pa je po~eo da se kvari. A po za-konu u nordijskim zmeqama, te~-ni med nije dozvoqeno iznositi na trì{te.

Kao p~elarski funkcioner upoznao se sa mnogim doma}im i inostranim stru~wacima za p~e-larstvo. Jedan êh govorio je da propolis ima 53 za zdravqe va-`na elemenata, a on vaqda znao i 153, pa je ~ak tvrdio da ih ima 253. Jedan doktor iz Bugarske mu je pri~ao da je, prose~no, od svo-jih 100 pacijenta, propolisom izle~io 93 potpuno, 2-3 imaju po-boq{awe, a samo 1 ili 2 ostanu bez napretka.

Supruga mu je bolesna, mora oko we da se stara, jer je najve-}i deo dana i no}i u posteqi. Imaju sina magistira metalur-gije u Beogradu i }erku profe-sorku u Uìcu. P~ele je raspro-dao. Retko izlazi, mada bi svaku ugodnost dao za izazov hoda po {umama, stenama i liticama, na ~istom nebeskom azuru. Vreme provodi obavqaju}i doma}e po-slove i ~itaju}i kwige. Ima ih

puno, i moè da bira. Ali kad neku zapo~ne, ide do kraja, pa se nekad i vra}a na delove koji su mu posebno interesantni. Od no-vina prati “Politiku”, koja je ta-ko|e bila na stolu, i ~asopise iz oblasti lova i p~elarstva, za ko-je i daqe redovno pi{e.

Despot je bio i poznati uì~-ki lovac. Od u~lawewa u to dru-{tvo 1947. godine bio je sekre-tar Sreskog lova~kog dru{tva Uìce, sekretar Lova~kog save-za Uìce, predsednik Lova~kog dr{tva u Kremnima i ~lan grupe za istraìvawe u lovstvu Srbi-je, sve u vi{e mandata. O lova~-kim doìvqajima objavio je kw-igu “Na vrletnim stazama” koja je brzo rasprodata i doìvela dru-go izdawe. Tih, kwièvno obra|-enih slika prirode i opisa qu-di i doìvqaja ne bi se postideo

ni slavni ruski romanisac Ivan Turgewev, autor “Lov~evih zapi-sa”.

MLADOST U KREMNIMADespot je ro|en 1926. godine

u Kremnima. Otac Zarija i majka Zora starijeg sina dado{e u voj-nu {kolu, pa mla|i, Despot osta-de kod stoke. Kad je jednom oti-{ao da kupi {e}era, nije kupio u prvom du}anu, nego je pitao za cene u sva tri, koliko ih je bi-lo u Kremnima, i uzeo onde gde je bio najjevtiniji. Prodavcu, kome je rekao da mu je {e}er skup, svi-delo se to, pa je Zariji preporu~-io da ga dade u trgovce. Tako je, do izbijawa Drugog svetskog rata, bio u Bajinoj Ba{ti, na zanatu, u~-e}i istovremeno trgova~ku {ko-lu. Potom se vratio ku}i i radio kao pomo}ni radnik u rudniku ma-gnezita u Kremnima. Kad je ruda presahla, otac ga dade u pru`-ne radnike. Se}a se da je zarada iznosila po 14 kilograma kukuru-za i jo{ malo para.

- Jednoga dana nas trojica Kremanaca odemo u Uìce. Kad smo bili gde je tada autobuska stanica, zaustavi nas qoti}ev-ska patrola. Nisu nam uvaìli “asusvajse” u kojima je stajalo da smo pru`ni radnici, nego na licu mesta mobilisali i sproveli na èlezni~ku stanicu. Odatle smo posle dva dana krenuli vozom ka Kraqevu, jer su se na Jastrepcu pojavili partizani. Kad smo bili u Adranima, na{a kompozicija za-stane, zbog ukr{tawa. Vojska, ko vojska, uvek ̀ edna. Ja, sa dva dru-gara iz Kremana, si|em sa pretr-panim rukama ~uturicama za vo-du na pumpu pored stanice. Bez straàra, jer smo stekli povere-we daju}i im za cigare od novaca koje je moj otac poslao da imamo kad smo krenuli iz Uìca.

Mese~ina, kao dan, se}a se. Lipa u cvetu, miri{e. Pod jednom sedi neki starac i ne{to grdi, vaqda vojsku. Usudi se da ga pita kuda moè da se beì. “Kroz ku-kuruz, sine!” ̂ im je nai{ao tere-tni voz iz suprotnog pravca, wih trojica usko~e u zadwi vagon. Par~etom ìce veù bravu iznu-tra i zatvore se. Stignu u Uìce. Zora. Ma{inovo|a Jovo Radaka-kovi}, koga su poznavali, pregle-da osovine vagona. Doviknu mu iz vagona: “Jovo, ulagani kod Crve-nog vira!” To je u Kremnima, u bli-zni Despotove ku}e.

Pla{e}i se dojava vlasti-ma da je begunac, ode sa ovcama na Taru. Ali ni tu se nije ose}-ao sugrunim jer je naveliko po~-ela mobilizacija - partizanske jedinice su se ve} prebacivale preko Lima. Nemci drè ploàj u [qivovici i patroliraju padi-nama Zlatibora. Otac ga ponovo

LOVA^KE LEGENDE - DESPOT VRAÂRI]

Na vrletim stazama- Strast ve}ine lovaca je da iza|e u prirodu, vide divqa~, pa i razumno i odgovorno pucaju -

PORTRET

IZNENADNI SUSRET- Najednom preko proplanka, podaqe od mene, u jednom zaba~enom

~estaru proma~e neka krupna kontura, idu}i ka meni. U~ini mi se da je pove}e magare. Kada se pojavi iza grupe ~etinara, videh da je - medved. Brzo razmislih i zakqu~ih da su tri metka, koliko sam imao u xepu, ipak malo za ovaj susret. Medved, gegaju}i, ide pravo prema meni, zaklawaju}i se povremeno za niske ~etinare. Deli nas mawe od sto metara, odlu~ih se i podigoh pu{ku. Pucaw prolimi ti-{inu planine, zver posrte. Urlik se nastavi na jo{ neugasli odjek pucwa. Vidim, medved se prevr}e na maloj ~istini. Istovremeno, ~ujem topot poput kowskog! Ne vidim {ta se jo{ doga|a u {umarku iza pogo|enog medveda. Odjednom, pravo prema meni na proplanak u trku izroni figura velikog medveda! Za wim jo{ jedan, pa za ovim jo{ dva, ne{to mawa! Bio sam bez kape, verovatno mi je spala jer mi je kosa stajala uspravno. Instinktivno napunih cev. Jo{ samo dva metka. U glavi kao da mi neki mehanizam obroja duge sekunde. Nedovoqno metaka za ovakav susret. Iznena|en i upla{en, prodor-nim glasom uzviknuh: “U-a-a!” I, vaqda iznena|eni mojim urlikom, medve|a kolona skrete udesno na odstojawu od dvadesetak metara pored mene i nestade u mladoj smr~evoj {umi.

A onda, sa mesta gde je pogo|en, prema meni batrga zver krva-vih grudi. Bilo mi je stra{no. Na moju sre}u, kretao se tragom ve} odmaklog dru{tva. Kad je bio bo~no od mene, podigoh pu{ku. Pu-caw me ohrabri, a medved posrnu, bolno jeknu i ostade nepomi~an u {umici ~etinara. Sve se uti{a. Niz vreli podbradak slivale su mi se krupne kapi znoja...


vra}a na prugu, kao pru`nog ra-dnika. On na le|a ku}icu {a{e, pa gde je nekome na vidiku, wome se zaklawa, i tako, malo-pomalo, stigne do partizana. Bo{ko Vi-dakovi}, prvoborac, sin poznatog uì~kog sve{tenika, prvi put po-sle ~etiri godine, javqa se ocu da je ̀ iv, pismom i {aqe Despo-ta da mu ga odnese u Uìce. Zatim odlaze u Bosnu. Stalno po terenu, stalno pokreti, spavawe na pato-su, na zemqi, pod vedrim nebom. Dosadilo. Traì da ga demobili-{u. Hrabar, ~estit, po{ten, odgo-voran - nude aktivirawe i na-predovawe u vojnoj slu`bi. Ne. Vra}a se ku}i, posle 50 meseci sluèwa.

I, opet, na ̀ eleznicu. kaè to-nom u kome se ose}a kajawe, da sa-da smatra da je to bila gre{ka, jer je imalo mnogo drugih, boqih, po-voqnijih prilika za ìvot i rad. Pro{ao je sve, od manevriste i skretni~ara, do saobra}ajnog ot-premnika, referenta za dru{tve-nu ishranu i referenta za{tite na radu, sa ste~ene tri visoke kvalifikacije, da bi sada vodio ìvot sa 25.000 dinara penzije, u koju je oti{ao 1979. godine.

A i na ̀ eleznici je propustio mnoge povoqne prilike, za sebe i porodicu. Mogao je lako da se ugnezdi u dru{tveni stan, jer je rukovodio dru{tvenim standar-dom. Ali uvek ga je odvra}ao ne-ki unutarwi glas: “[ta }e qudi re}i, pa svi }e, makar pomisliti, lako je Despotu, kad je na takvom mestu”. U takvom stawu, kupio je ovde plac i napravio ku}u koju je biv{i vlasnik zapo~eo 1939. go-dine.

DESPOT KAO LOVACKao èlezni~ar, dosta se na-

putovao, ali i kao lovac, do Ta-tra u Poqskoj i do granice Turske sa Iranom. I mnoge qude upoznao, A i mnoge obu~io. Lov je prihva-tio mo`da i da bi neja~ od zve-riwa za{titio. Kad je imao 9 go-dina, otac mu je nehotice stao na nogu dok je ni{anio u vuka koji je ~ere~io Despotovo mezim~e, jagw-e{ce, koje je on “privatio” i kome je ki}anku spleo u raznim bojama, od vunice, da nosi oko vrata zbog uroka. ]utao je, iako ga je stopa-lo stra{no bolelo. U ìvotu ni koko{ku nije zaklao, ali od tih dana zavoleo je i lovstvo.

- Strast ve}ine lovaca je da iza|u u prirodu, vide divqa~, pa i razumno i odgovorno pucaju. To je, moè se re}i, razumna strast u kojoj lovac ima meru i osmi{q-eno upotrebqava oru`je, vode}i ra~una o tome da priroda i divq-a~ i drugima pripadaju i da imaju pravo da ìve. Na àlost, ima i takvih koji svoju strast, “qubav” prema lovu, brzopletom i nesmi-

{qenom upotrebom oru`ja, {to se kaè, pucaju na sve {to se u prirodi kre}e. @rtva brozople-tosti naj~e{}e je divqa~ koja ne pripada kategoriji za odstrel. Nisu retki slu~ajevi da takvi lovci pucaju na {u{aw, pa zato ~esto stradaju doma}e ̀ ivotiwe, a nekad, na ̀ alost, i lovci, ~oba-ni ili druga lica u lovi{tu - go-vori o ~oveku i lovu.

Od najav`nijih na{ih lovnih ìvotiwa su divqa sviwa, jelen, divokoze, vuk, lisica, tetrebi, medvedi, srna, zec, prepelica, jarebica, diviqe patke, guske i ostale mo~varice. Ali najve}i izazov su mu medvedi. Odstre-lio je, veli, vi{e nego neki lov-ci ze~eva.

- O medvedu, kao na{oj naj-krupnijoj diqa~i, wegovom na~-inu ìvota, osobinama i ishra-ni, dosta je pisano. Moglo bi se re}i da skoro i nema nepoznatih osobenosti u wegovom na~inu ̀ i-votu. Bave}i se lovom, odstrelio sam ih dosta. Svaki put lova~ka radoznalost me je navodila da podrobno pregledam svaki de-taq na wima - sadràj jedwaka, nijanse u boji dlake, zube i dru-go. Privukla mi je pa`wu pojava da je skoro polovina wih imala polomqen jedan ili oba o~waka. Niko mi nije sa sigurno{}u mogao dati odgovor, kako i za{to.

Ova zagontka postala mu je jasna pre izvesnog vremena ka-da mu se vlasnik jednog vo}waka u okolini Mokre Gore poàli da mu medvedi polomi{e sva stabla beru}i kru{ke.

- Odem tamo. Ve} oko 20 ~a-sova medved tiho, bez ijednog {u{wa izroni iz {ume. Do{a-v{i do jednog stabla, pogleda uz wega i brzim pokretima za~-as se na|e me|u visokim i jakim stupovima stare kru{ke . U sre-dini kro{we stupovi su ve} bi-li obrani prilikom ranijih po-

seta medveda. Onda je poku{ao predwom {apom da privu~e stup na ~ijim je spoqnim granama bi-lo jo{ dosta plodova. Ovo mu zbog debqine stupa nije uspelo, a ni drmusawe celog stabla nije da-lo rezultat. Medved se uspravio uz susedeni stup i po~eo da gri-ze onaj na kojem je video plodo-ve, trude}i se da ga sa svih stra-na oslabi i onda slomi. Nikako mu se nije odustajalo od uìva-wa u mirisnim plodovima. Tada mi je postalo jasno za{to medve-di ostaju bez o~waka...

Wegov lova~ki kutak u ku}i krase primerci raznih ̀ ivotiwa i ptica. O mnogima pi{e u kwi-zi ilustrovanoj fotografijama i sa privla~nim naslovima, kao {to su: Crna grdosija, Zlatarski gromovi, Medve|a svadba, Drama u kawonu, Kobna gre{ka, Jar~e-va pe}ina, Upomo}, pojede krmak predsednika, Kad insan nagazi na {ejtana... Za divne reportaè u ~asopisima i novinama na kon-kursima dobijao je nagrade: 2000. godine - prva nagrada, 1992 - dru-ga nagrada, 1989. godine - tre}a nagrada...

Pi{e i daqe. U posebnoj ku-tiji drì ~aure i patrone od od-streqenih divqa~i. U svakoj unu-tra savijutak hartije na kojoj je upisao vrstu divqa~i, mesto od-strela, dan, ~as. I kad to uzme i ~ita, tog ~asa se svega seti, pred o~ima mu je sve kao na filmskom

ekranu i u stawu je tog trenutka da ispri~a ili napi{e istinitu pri~u sa svim detaqima tog lo-va~kog doìvqaja.

U posebnoj kutiji drì retke primerke metaka, kao nekakva vr-sta “oru`ne antike”. Ima prvi u~-aureni metak iz kragujeva~ke to-polivnice, ima metak iz Tulskog oru`nog zavoda u Rusiji iz vre-mena rata sa Napoleonom, stare italijanske, nema~ke, francuske, holandske metke iz vremena pre prvog svetskog rata, raznih kali-bara, turski metak koji je na{ao na stazi na Stocu kod Mokre Gore kuda je prolazila granica izme|u Srbije i Bosne - preko 50 retkih primeraka. A pokazao je i tur-ski jatagan, inkrustriran, sa po-zlatom iz 1750. godine, koji mu je ostao od predaka. Ne{to od ono-ga {to je prikupio je razneto i ni-je vra}eno, a ostalo je zave{tao unucima za uspomenu na dedu De-spota, koji nije bio despot po po-na{awu, nego ~ovek od roda, re-da, rada i ugleda.

U bavqewu lovom ima ne~eg od bajke, od vremena kad je ~ovek znao jezik prirode i ìvotiwa i kad je s wima sa~iwavao nedeq-ivu zajednicu, ~emu sada teì i svetski Ekolo{ki pokret. Na{ sagovornik se bavio lovom i zbog podmla|ivawa, obnavqawa i o~-uvawa prirode, i tako sa~uvao ono najplemenitije od istinskog plemstva lova, ne samo zbog è-qe za {ire druèwe sa qudima i rekreaciju, nego i turisti~ke i privredne potrebe.

Despot je i veliki poznava-lac jestivih gqiva s kojima se tako|e susretao pri prolascima {umama, gorama, klancima i li-ticama, ali i lekovitog biqa, od kojih su neke vrste rasle samo na velikim visinama i po najmra~-nijim dubodolinama, dostupne samo wima, lovcima, i planana-rima.

A bilo je i {aqivih zgoda o kojima je tako|e pisao u “Sta-zama”. Jednom je na lveoj strani Drine, po dubokom snegu, u~estvo-vao u lovu na divqe sviwe. Upo-zorio je ~lanove tamo{weg lo-va~kog dru{tva da se u takvim prilikama ìvotiwa ne ~eka na prtini, nego po strani. A na{ao se ba{ wihov predsednik da je ~eka na prtini. Kad je video da ide prema wemu, on je opalio, ali joj polomio samo predwu no-gu. Ona, u toj divqoj trci, uleti mu pravo me|u noge i povredi ga. I ko zna {ta bi s wim bilo da ga nije pas-goni~ odbranio, pa je produìla da beì. A predsedni-kov kolega koji je bio u blizini, vide}i to,stao da zapomaè: Upo-mo}, qudi, poj’de krmak predse-dnika!” M.J.

PORTRET

MI[KO I GORDANAA jednog martovskog dana 1964. godine imao je bliski susret sa

medvedicom u pe}ini, na vrletnoj litici, koji ga umalo nije stao ìvota. Uspeo je da je pogodi, iz gotovo nemogu}eg poloàja, ga|a-ju}i karabinom “iz kuka”, drè}i se levom rukom za mlado stablo ~etinara, a desnom nogom oslawaju}i na dlanove jednog lovca, da ne bi sleteo u provaliju, pri ~emu ga je ona, padaju}i, udarila u desno rame i umalo “povukla” za sobom.

Kad je u{ao u wenu jazbinu, sa jednim pratiocem, koji se usudio da po|e s wim, jer je bio “dobro potegao”, pa se tu istog trenutka otreznio. Na debelom mekom sloju, vekovima taloènog li{}a, na-{ao je tri mladunca, ne ve}a od odraslog zeca. Poneli su ih, ali je wegovom kolegi, kome su se tresle ruke, ispalo jedno i otkotrqalo niz liticu. Despot je izneo dva i odoneo ku}i u Uìce. Dao im je imena Mi{ko i Gordana. Odrastali su, uz ~este posete radoznale dece iz kom{iluka, pa i ~itave |a~ke “ekskurzije”. Imao je ponudu da ih po{aqe u Sloveniju i za wih dobije tada ceweni auto volk-svagenovu “bubu”, a najuporniji su bili Cigani. Dao ih je Zoolo{-kom vrtu u Ni{u za onda{wih 50.000 dinara. I{ao je jednom da ih vidi. A onda su preba~eni u Bitoq, u tamo{wi zoolo{ki vrt.


M noge zvezde festiva-la “Qubavi, muzike i mira” Hendriks, Xe-nis Xoplin, Ket Mun,

Bob Hit, Feliks Paparaldina, Alvin Li, Xo Koker, Karlos San-tana, Xoan Bez, Krozbi Stil su ispisali stranice istorije po-pularne muzike. Po programu sve rok zvezde su bile isto predsta-vqene. Incidenata nije bilo ako se izuzme da je jedno umrlo zbog prevelike koli~ine droge, jedno od opekotina, jednoga je zgazio traktor. Za vreme festivala je ro|eno dvoje dece, nije bilo ni-kakvih sukoba i tu~a osim {to su se pobili Pit Tausend, gitariste grupe Hu i hipi lider Abbej Hoff-man. Po{to su do{le hiqade vi-{e nego {to su organizatori pre-dvideli, proglasili su festival besplatnim kao sve~anost “mira i muzike koju nije prekinula ni ni ogromna ki{a koja je pala dru-goga dana. Sve je zabeleèno na dokumentarnom filmu “Vudstok” koji je uradio Mi{el Vadleihov, i koji je predstavqen slede}e go-dine. Vrhunska montaà kojoj je zna~ajno doprinela tehnika pode-

qenog ekrana tada zaista ne{to novo u rok dokumentarnom fil-mu, doneo je finasiski uspeh u ce-lome svetu. Nekoliko grupa i so-lista je postalo slavno ba{ zbog filma: Santana, Ten Jars After, [a na na. Jedino kod Sntane se to kasnije pokazalo kao oteàvaju-}a okolnost. Zabeleèno je da je Xon Sebastijan u Vudstok do{ao

kao posmatra~, ali kada je ki{a onemogu}ila nastup elektri~a-ra iza{ao na pozornicu sa svo-jom akusti~nom gitarom i u{ao u istoriju filma. Na filmu se ni-su pojavili Xeferson Arplejn, Bend, Xoni Vinter, Blad Svit & Ters, Kridensi, Xenis Xoplin, Melani, Ravi [ankar itd, snima-teqska ekipa je o~ito bila umor-na, neki od wih su nastupali rano ujutro. Ipak neki od wih su se na-{li na dva Vudstok albuma (uku-pno pet plo~a), Xoni Mi~el je ~ak napisala i pesmu o festivalu ia-ko tamo nije bila. Wena kompozi-

cija Woodstok - Vustok na{la se na albumu Deja Vu - Deàvu gru-pe CSN&Y. Tada je se nije znalo da fesival umalo nije bio otka-zan da kompanija Vorner Bros ko-ja je bila distributer filma ni-je uloìla dodatna sredstva za organizaciju i priprme. Termin “Vudstok narod” je kasnije kori{-}en kada se opisivalo razdobqe hipija. Ako bi danas ocewivali Vudstok ne bi mogli da kaèmo da je to bila neka novina u istoriji popularne muzike, moglo bi se re-}i da je to bio posledwi pozdrav izbledele subkulture, koju }e na-rednih meseci dotu}i stravi~ni doga|aji u Altamontu, neredi na ostrvu Vajt, su|ewe hipicima u îkagu, kao i satanisti~ka Men-sonova ubistva koja }e najvi{e

biti zapam}ena po ubistvu [eron Tejt èni proslavqenog reìse-ra ali i pedofila Romana Po-lanskog. Fotografije: Xo Koker; Xenis Xoplin; Karlos Santana; Na Vudstoku, pogled s bine; Ten Jars After: Kridensi (Kolekci-ja Ateqe5)

[ta je za Majkla Langa pred-stavqao Vudstok?: - “Moè izgle-dati sme{no, ali to je bio ostva-rewe mog dvostrukog sna. Takav poduhvat ranije niko nije izveo. Drugo, to je prvi veliki posao koji su u roku smislili i ura-dili mladi qudi. Ozbiqno smo se upustili u posao deset mese-ci pre doga|aja. Pare smo obe-zbedili tokom prole}a, a spisak izvo|a~a upotpunili tokom jula, pet nedeqa pre festivala. Ve-rovali smo da se moè skupiti 100.000 qudi. To je zna~ilo pro-met oko milion dolara. Ra~unali smo na neki procenat od filma i plo~e koju smo paralelno ugo-varali. Kako se doga|aj pribli-àvao, sustizali su nas nepre-dvi|eni tehni~ki i finasijski problemi tako da smo pred po~-etak festiuvala pogubili sve ra~unice. Cena ulaznica u pred-prodaji bila sedam dolara po da-nu ili 18 dolara za sva tri dana. Karta na ulazu je trebalo da bu-de skupqa za dolar. Te ulaznice nikad nisu pu{tene u prodaju jer smo odlu~ili da festival bude besplatan. Ina~e u pretprodaji je prodato 200.000 ulaznica. Nisam èleo da mewam svet, ve} da ce-lom svetu ukaèm koliko je jedna druga kultura sa svojom muzikom

i onim {to je okruìvala zna~-ajna u ìvotu moje generacije. Iz alternative smo u{li na glavna vrata zvani~ne kulture. Moje am-bicije su bile zadovoqne pogle-dom na kolone koje se pewu ka Ke-tkilsu. Danas ~etrnaest godina posle kada pomislim na Vudstok setim se ponedeqka, 18 avgusta 1969. godine. Po~elo je razila`-ewe. Ostalo je da Hendriks od-svira svoj program. Iza{ao je u pola devet ujutru. Zavr{io je dva sata kasnije, ameri~kom himnom. Zvuk se razlegao Maksovom fra-mom, dok je vazduh bio pun dima i umora. Drama je bila okon~a-na. Ono {to smo hteli desilo se. Tri dana smo bili daleko od Vi-jetnama i svih briga. Seo sam iza Ximijevih le|a i posmatrao ka-ko neobi~an san postaje jo{ neo-bi~nija java. Umoran i sre}an tu sam zaspao.”

Izme|u ova dva festivala, uprkos brojnim sli~nostima je i jedna velika razlika: dok je Mon-terej bio prirodni vrhunac hipi hodo~a{}a na ulicama San Fran-ciska, Vudstok je bio dugo plani-ran ambiciozno zami{qen mer-ketin{ki projekt. Ujedno ozna~io je i kraj takve vrste okupqawa i snaga hipi pokreta posle toga polako po~iwe da opada. înilo se da je festival u Vudstoku do-neo neku vrstu pobede hipi ide-ja, da }e se svet promeniti. Ni-je bilo tako, nekada{wi borci za mir, borci za jednakost, skro-mnost, ìvot u komunama, utopi-li su se u svakodnevnicu koja je i{la drugim pravcem. Istorijska

FEQTONPI[E: KOVAÊVI] PREDRAG

U hipi vremenu- Hipi pokret u po~etku je bio vezan za gradove kao {to je San Francisko, ali, se muwevito ra{irio

po celim SAD, ubrzo po ~itavom svetu. Nemogu}e je odrediti ta~an trenutak wegovog nastanka, pre bi se moglo re}i da se u Americi pojavila masa qudi koji su bili spremni da poku{aju da

promene kretawe stvari u svojoj zemqi i u svetu -


misija “dece cve}a” zavr{avala se ostavqaju}i zaista dubok trag u ìvotu generacija. Ostvaren je snaàn uticaj na na~in razmi{q-awa i pona{awa, modne stilove, muziku i sve druge umetnosti ve-zane za pop kulturu. O tome gde je vodio put “naroda Vudstoka” mogu da posvedo~e wihova deca, dana-{wa generacija mladih qudi.

Izvorna na~ela pokreta ugla-vnom nisu izneverena, sama ideja je posustala pred globalnom mo-dom, konformizmom, odnosno na-metawem materijalnih vredno-sti kao najva`nijih, {to je bila posledica novonastale potro{-a~ke groznice koja je ubrzo pre-rasla u svojevrsnu “potro{a~ku civilizaciju” ~iji smo svedo-ci. Pred svim tim okolnostima spavawe pod vedrim nebom, pu-tovawe s celokupnom imovinom u rancu i pevawe qubavi, delo-valo je najblaè re~eno ~udno i naivno. Pripadnost hipi pokretu i daqe je zna~ilo odre|eni na~-in ̀ ivota, ali qudi kao da vi{e nisu bili spremni za to. Uosta-lom i wihovi junaci, rok muzi~a-ri, shvatili su da je vreme da se krene daqe, pa su, za po~etak po-stali veoma, veoma bogati...

Posle Vudstok festivala 1969. na kome je bilo oko pola miliona qudi i koji je predsta-vqao vrhunac, dolazi do zamora i do ga{ewa hipi pokreta. Mno-gi qudi su umorni od takvog na~-ina ìvota, neki se vra}aju po-rodicama, neki postaju uspe{ni politi~ki aktivisti i prelaze u mejnstrim, dok drugi postaju te-roristi i odlaze u andergraund (frakcija crvene armije). Mnogi se prikqu~uju verskim sektama a ima i onih koji postaju ogrezli u drogu i kriminal. Hipi pokret po~etkom 1970-ih ubrzo napu{ta velike gradove da bi se ra{irio u unutra{wosti. Pojedine seoske hipi komune u SAD i Evropi po-stoje i dan-danas.

Mnogi teoreti~ari se slaù da je bitan uzrok brze propasti hipi pokreta odsustvo alterna-tivnih ekonomskih modela koji bi pokretu obezbedili samoo-drìvost i nezavisnost. Krajem 20. veka pojavio se trend “saj-ber hipika” koji su prigrlili neke aspekte psihodeli~ne kon-

trakulture {ezdesetih. U elek-tronskoj muzici su se pojavili novi pravci, goa trens i psiho-deli~ni trens, koji su postali sastavni deo neo-hipi pokreta. Jedno od plemenskih hipi okupq-awa, pod nazivom “Dugina porodi-ca” (en. The Rainbow Family), tra-je u kontinuitetu od 1972. godine.

Oni se svake godine okupqaju u drugoj zemqi da bi se molili za mir u svetu i ìveli u harmoniji sa prirodom. Na Duginim okupq-awima se ni{ta ne prodaje niti kupuje, ve} se sve deli. Pre ru~-ka se, po pravilu, formira krug, prilikom ~ega se svi drè za ru-ke i izgovaraju om. Pokret duge je uglavnom inspirisan filozofi-jom novog doba. Meditacija isto-

ka je ovde suprotstavqena ra-cionalnoj filozofiji zapada. Putovawa u Indiju, Nepal i Ti-bet su postala nezaobilazan put duhovnog prosvetqewa. Duhovna interesovawa hipika ~esto su ukqu~ivala zen budizam, {ama-nizam i hri{}anski misticizam. Hipici su, poput Indijanaca, po-red imena pod kojima su ro|eni, imali obi~aj davawa novog ime-na koje je imenovalo ono {to oni stvarno jesu ili èle da posta-nu. Gra|ansku porodicu zamewuju

plemenom. Fotografije: Okupq-awe “Dugine porodice” u Bosni 2007. godine; Peva~ Skot Meken-zi (Do|ite u San Francisko). (Ko-lekcija Ateqe5)

S pesmom Skot Mekezija “San Francisko”, gostovawem mjuzikla Kosa Ateqea 212 ne{to kasnije u uì~kom Pozori{tu, u Uìcu se pojavquju hipici. Godine 1968. uz Vihore i Plave suze, sviraju i Vis [korpije. Nastupaju u uèm krugu uì~kih hipi sledbenika, prvenstveno iz li~nog zadovoq-stva i stvarawa sopstvenih pesa-ma. U [korpijama nastupaju: Dra-gan Perovi} Rej vokal i gitara, koji komponuje, Mitar Tucovi}-Beli The gitara, Karadarevi} Boò tada zv. Grunf, vokalni solista, Nenad Crnogorac – Ne-{o ûpo, ritam gitara i Milan Glavini} [pik vokal i bubwe-vi. Grupa ve`ba u podrumu zgrade gde stanuje Karadarevi} u dana-{woj Krcunovoj ulici. Zbog duge kose i specifi~nog odevawa za to vreme sukobqavaju se sa “nera-zumevawem” roditeqa, mnogi “be-è” od ku}e i tu se stvara ne{-to sli~no, hipi komuni. Za vreme svog postojawa do po~etka 1970. [korpije uspevaju da ostvare po-pularnost u Uìcu s Rejovim pe-smama: “Lusi”, “Malena”, “Nada”. On je u to vreme jedini uì~ki pop kompozitor. Fotografija: “Vis [korpije” - s leva Rej, Mi-tar Beli, Ne{o ûpo, Boò Ka-radarevi} tada zv. “Grunf”, na “Rajskim”; Beli The i Rej izvode parodiju na Starom gradu, srpski seqaci kao hipici a gitare kao a{ovi; Hipi dru{tvo na Zlatibo-ru s leva: Pe|a Gavri}, The, Le{, Zevs, Rade Televizor; Hipi dru-stvo: s uì~kim gimnazijalkama na Zlatiboru, s leva Ma~e (sedi) Mida u vrhu (stoji) sasvim desno Rade Televizor. Sasvim desno (sedi, zinuo Le{), napred podla-k}en Predrag Gavri}. Devojke ne-ka se same prepoznaju. (Kolekci-ja Ateqe5)

Lude Cipele - su poku{aj u`-

i~kih hipi muzi~ara da sviraju igranke, nastali su od [korpi-je, trio, koji se prvi put pojavio pred publikom za do~ek nove 1969. godine u maloj sali U~i-teqske {kole. U Ludim cipela-ma nastupaju: Dragan Perovi} Rej solo gitara, Mitar Tucovi}-Beli The, ritam gitara dvanestica, bas gitara; Milan Glavini} [pik na bubwevima. Sviraju pesme Bitl-sa iz hipi perioda, Kridense, ba-lade Dip Parpla nekoliko pome-nutih Rejovih pesama. Novu prvu uì~ki protesnu pesmu “Kad bi stvari satajale kao {to nisu”:

Kad bi stvaristajale kao {to nisu Kad bi umesto bombipravili bebe Bio bi mir kao nekad,u staro kameno doba...

Nastavi}e se

FEQTON


K ako je tamo? Ubi me no-stalgija, toliko sam go-dina u Kanadi i ni{ta se nije smawila èqa

da se vratim ku}i. [ta sam ovde imao za 15 godina? Mnogo snega, toliko zime -50 stepeni, onih zlatiborskih najvi{e -20, koje pamtim, ovde bi bili kao prole-}e. Smrzne{ se kao p...a. Pa to ja-vorovo drvo, rakuni u dvori{tu, veverice ko ma~ke, sa zlim pogle-dima kao da }e da ujedu... Obiqe kredita i kreditnih kartica, la-ktawe sa starosedeocima i ambi-cioznim Pakistancima i Indijci-ma oko boqeg poloàja u firmi. Neuspe{na borba sa akcentom ko-ji me nepogre{ivo svrstava u “Ru-sa”. Dobra ku}a, dobar automo-bil, mnogo hokeja na televiziji, koji ina~e nikada nisam voleo... Zatim, hroni~ni nedostatak du-hovitosti, seksipila i {arma na op{tem dràvnom nivou, ~ekawe na sveti period vikenda, ritual nedeqne kupovine. Sigurnost naj-boqeg zdravstvenog osigurawa na svetu. Odlazak na more u sred ja-nuara. Presudu sudbine da se dru-ìm sa “likovima” koje u Uìcu ne bih ni pogledao, ~iji je najve-}i kulturni domet Lepa Luki} i Bora Drqa~a, jer su oni “na{i”. Odlazak kod tih istih “na{ih” u porodi~ne posete kao vrhunac so-cijalizacije, mir, sigurnost sre-|enog ìvota, mogu}nost plani-rawa na duge staze.

[ta vidim sad ovde u ulici gde ̀ ivim? Javore koji bacaju ne-`nu senku na ulicu, oslu{kujem ti{inu koja {titi u{u{kane ku-}e u predgra|u rezervisane za uspe{ne pripadnike sredwe ka-nadske klase. Vidim savr{eno ure|ene travwake, to nema ni-kakve veze sa divqom prirodom koja prekriva ve}inu Kanade. Uglancane automobile koji stoje u skoro indeti~nim dvori{tima. Prozori na sli~nim ku}ama ko-ji slikovito govore ko iza wih ìvi, qudi koji redovno pla}aju svoje ra~une, ulaù novac u si-gurnosne fondove, imaju detaq-an finasijski pan za narednu de-ceniju i duboko preziru sve koji su druga~iji. Mogu}nost tog pla-nirawa na duge staze a, ako se ne-{to izjalovi, stres, iz koga se te-{ko vra}aju uz pomo} psihijatra u kolote~inu. Kanada, zemqa po podacima UN uvek, u samom vrhu dràva koje su najboqe na svetu:

Mnogo pile}ih krilaca na àru, zabrana pu{ewa na svakom nor-malnom mestu gde je najsla|e za-paliti, solidan ra~un u banci i dosada. Dosada koja prekriva Ka-nadu je kao debeli sne`ni pre-kriva~ s tom razlikom {to se sneg poneki put i otopi... [ta me ~eka? Bezbri`na starost na Floridi sa ostalim pripadni-cima generacije koja je tu do{-la da umre... êmu mogu da se na-dam u Srbiji?

BorkoToronto, Kanada

Odgovor:Zaista ho}e{ da se vrati{

amo, sada, kada sedi{ na zelenoj grani, sada kad moè{ da napra-vi{ karijeru, ti bi da se vrati{ u ovu ludnicu... Uvek sam te voleo zbog toga {to si uvek bio pose-ban ludak – avanturista. Ovde te ~eka bezakowe, carstvo korupci-je i kriminala. Moè{ da se na-da{, ba{ ni~emu. Jad, beda, de-presija. Nema posla, nema para a, ima svega i sva~ega da kupi{ kao i u Kanadi i vi{e. Sve crno, da crwe ne moè biti, ipak nije kao u Africi. Politi~ari i taj-kuni osnovno vladaju, narod grca u dugovima, dràva ga dere ko Mu-sa jarca, odlazak na pijacu je po-stao luksuz, saobra}ajne gu`ve su u Uìcu postale nesnosne. Zi-mi se di{e na {krge, a qudi ner-vozni kao pa{~ad ho}e da ujedu. Benzin je najskupqi u Evropi, be-zna|e i pesimizam se ose}aju u va-zduhu... Ovde u maju miri{u lipe, ulicama {etaju najlep{e devojke na svetu (skoro gole). Seksipil, duhovitost i {arm se podrazume-vaju. Kad drugi put u|e{ u proda-vnicu, prodava~ice po~nu da te oslovqavaju sa “kom{ija”. U jesen na ulicama oseti{ miris pe~enog kestewa. Moè{ da se sit pre-

pire{, {ali{, tra~ari{ s pr-vim kom{ijom ili prijateqima uz tursku kafu i doma}u dukata-stu, ne ba{ punoletnu rakijicu. Uz cigar~ine kakve god èli{ ili da mota{ hercegova~ki duvan bo-je i mirisa sunca. Niko ni{ta, mo-è{ da se davi{ u wegovom plav-kastom mirisnom dimu koliko ti du{a i{te ili zdravqe dozvoq-ava. Nije da ne postoji zakon, po-stoji, ali ovde samo zarezujemo zakone koji smo sami sebi name-tnuli bez EU. Ovde je sve drugo samo nije dosadno a i ne moè bi-ti kad se iz dana u dan bori{ da preìvi{. Moè{ se ovde dru-ìti s kim ho}e{ i sa na{im ur-banim i sa wihovim rurlnim pre “prigradskim” mentalitetom. Mo-è{ da pquje{ po kome ho}e{ i ni{ta, ali i da lako dobije{ ba-tine ni kriv ni duàn... Prija-tequ ovde nikad nije bilo gore, da se vrati{ sad u ovom trenu-tku u Srbiju? Da li razume{, ne-ma posla, nema para, nema nade, nema ni~eg. Dodu{e ako ima{ ne-kih para koje si ve} zaradio on-da ovde nije lo{e, samo mora{ da otvori{ ~etvore o~i da te neko ne prefolira ili da ti ih otme. Dodu{e ovde se ~uje jezik koji naj-boqe razume{, onaj nekad “na{ jezik” sada podeqen po nacijama i nazovi nacijama, i sa svojima si ovde i na svome. Moè{ da ode{ na gobqe, da poseti{ pretke da zapali{ sve}u i da im se do mile voqe izjada{. Pa ti ba{ u tom ja-dawu preci “po{aqu”, neku pame-tnu misao. Zato ti ovde ne treba psihijatar. Sem toga ovde je ve}-ina luda kao i ti, pa se ta ludost potire i ne smeta, sem kad neko pretera. Ali, sve je oti{lo u p.m. i lak{e je bilo devedesetih kad si oti{ao u o~ajawu zbog razru{-enog ti dotada{weg sveta gde je “u tunelu, u sred mraka, sija zve-

da petokraka”. Sad ni{ta ne si-ja, kunem ti se, tada smo bar tra-ìli da na|emo neku svetlost na kraju tunela, sad smo se oprosti-li od svake budu}nosti samo pre-ìvqavamo. Mrak, ~ove~e, mrak. To bi bilo kao da si iz Barcelo-ne pre{ao u uì~ku FK Slobodu Point Sevojno (vaqda se ne}e vi-{e udruùvati fudbalski klubo-vi jer uskoro ne}emo mo}i da im popamtimo imena). Da se vrati{ u zemqu? Ako nisi lud, onda si zaista orginalan.

P. Kova~evi}Uìce, Srbija

Nov i-mejl:Moè{ ti tamo misliti da

sam lud, ali meni “amo” prija to ludilo. Vaqda zato {to je ta-ko moje i tako intimno povezano sa mnom. Poku{ao sam da pobe-gnem od wega, ali mi se nije da-lo. Stvarno sam probao, nije da nisam. Probao sam da budem gra-|anin sveta, kosmopolita {to bi rekao ti na~itani... I {ta? Trebalo mi je toliko godina da shvatim da moji zlatiborski ge-ni jednostavno ne trpe blagodeti neoliberalnog kapitalizma, po-liti~ke korektnosti i ostalih stvari koje su danas tako na ce-ni. Trebalo je da shvatim da }u se najboqe ose}ati dok oslu{kujem kakofoniju svog jezika oko sebe, da predem od uìvawa kao onaj tvoj ma~or Klarens, kad u smiraj dana sednem u neku sklepanu ka-fanicu. Kao onaj “Vagon” u Uìcu, blizu Dragove i Zrwove vodeni-ce, gde smo ono zadwi put bili, skoro pquckali u \etiwu, u je-dnom od mojih retkih dolazaka ku}i. Da tu lewo gledam u reku, pijuckam tursku kafu, zapandr~-im cigar~inu i se}am se ìvota u ~udnoj zemqi zvanoj “dijaspora”. [ta me tamo ~eka? Ah, da umalo da zaboravim. êka me nekolio najlep{ih zelenih o~iju. Za ~o-veka sa dijagnozom to i nije lo-{e za po~etak.

BorkoToronto, Kanada

Odgovor:Luda~e, {ta }e{ onda tamo,

dolazi {to pre “amo”. Kod mene, kad god svrati{ uvek }e te ~eka-ti turska kafa, najboqa doma}a rakijica, cigar~ine raznih vrsta, terawe {ege sa svim i sva~im... Zajedno }emo da predemo kao ono nekad, ma~ak Klarens na jesewem suncu ispod grma onog ùtog cve-}a {to cveta u jesen, oko koga se skupqaju p~ele. A ako si dobar pquva~ u knodiciji, mo`da bi mo-gao s moje terase da dopqune{ i do reke \etiwe.

P. Kova~evi}

PI[E: PREDRAG KOVAÊVI] [email protected]

Tamo - amo?- E-mejl od prijateqa iz Kanade -

PALESTRIKA UPITNIKA


HEPIGRAMI

DRUMOVI ]E PO@ELETI AGA

Drumovi }e poèleti agasawa}emo vezire i pa{e,

zlatni beste, Turci, bra}o dragada vidite glave{ine na{e!

Hara~iste, al’ imaste meru:desetinu od svake nafakea ovi nam ìvu koù deru

ostave nam od lakta do {ake.

Deset posto - si}a tako re}itaj procenat kod ovih ne pali,sad PeDeVe skoro duplo ve}ia gde su tek nameti ostali?!

Pla}amo im, ponizno i nemoi za vazduh koji udi{emo…

Milko Grbovi}

U redakcijama srpskih medija kao bomba je odjeknula vest.

Otkazana gej parada ipak }e bi-ti odràna!

Nepregledna gomila novinara i televi-zijskih ekipa nagrnula je na navedeno me-sto skupa.

Tamo su zatekli masu sveta.- [ta moète da kaète za medije? - na-

valili su novinari i kamermani na prvog u~esnika.

- Mogu da kaèm da mi iz „Niskogradwe“ nismo primili platu godinu i kusur dana... I da nam deca nemaju leba da jedu...

Novinari su muwevito prekinuli in-tervju i okrenuli se drugom u~esniku sku-pa.

- Da li ste imali problema sa svojom orijentacijom?

- Naravno! - odgovorio je sagovornik. - Ja sam bio orijentisan protiv divqe privati-zacije i pqa~ke, ali niko nas radnike nije pitao. I tajkuni nam sarani{e preduze}e!

Ponovo su novinari promenili pravac svojih mikrofona.

- Gospo|o, da li ste imali problema zbog va{eg opredeqewa?

- Kako da nisam!? - povikala je gospo|a. - Kad smo se opredelili za otpremninu mi-slili smo da }e je po{teno isplatiti...Ali nove gazde rade {ta ho}e!

Me|u novinarima je zavladala op{ta zabuna.

- Qudi, ima li ovde neki homoseksua-lac? - povikali su iz sveg glasa.

Okupqeni su muklo }utali.- Pa {to ste nas zvali!?- nisu krili ne-

zadovoqstvo okupqeni predstavnici se-dme sile.

Izdvojio se jedan brka.- Nije bilo druge, bra}o! Nas radnike,

bre, u ovoj zemqi niko ne.... zarezuje! Mora-li smo da se pravimo pederi!

SLOBODAN SIMI]

PRIÂ

Gej parada

AFO TOP 5

1. @abe àbqu, ptice pti~ju... Jedino mi nemamo nikakvu perspektivu.

Milen Milivojevi}

2. \aci predlaù da se i {kola profesionalizuje i da idu samo dobrovoqci i pla}eni nastavnici.

Ranko Guzina

3. Srbi imaju zlatne ruke. I kad ne rade ni{ta, naprave sva{ta!

Vita Teofilovi}

4. Nemate ni paru u xepu? Ma, ja kad vam kaèm, to su samo glasine!

Zoran Stanojevi}

5. Moja ta{ta je najboqi dokaz da mawe zlo ra|a ve}e!

Rade \ergovi}

Raskokodakala se opetbirokratska raja.

Bojim se da nam se sme{e„trumanova jaja!“

Ovi saveti za sve{trajka~e vrede:

po~iwite {trajk gla|udok ima {ta da se jede!

Opozicija u borbi, to vladu brine,

ne preza ni od ~ega,pa ni od istine!

I u luda~kim ko{uqama, koja groza i strava,

mi Srbi }emo ostatikratkih rukava!

Za porez na glupost vi{e nema nade,

jer to bi bio udarna standard vlade!

Kaligulin senator, istina je stara,mogao je ponekad

da zbaci gospodara!

O po{tenim politi~arima, ovo nije obi~na fraza,

pri~aju se pravcate bajkeu nedostaku dokaza!

Na{im se poslanicima,istina je prava,

vi{e ne zna gde im jedupe, a gde glava!

Parada homi}a, Srbi opravdano brinu,

mora da imapoliti~ku POZADINU!

Dou{nuci imajufunkciju glupu:oni su miro|ijasvakom SUPU!

Radni~ka mawina, vladine su èqe,

obezbe|iva}e ìto ve}ini {to meqe!

Penzionere na{e,„tako treba“,

drì u ìvotu strah od pogreba!

Pod pokroviteqstvomaktuelne vlade

na programu su samera{omonijade!

Od na{eg ulaska,na~in je „levi“,Evropu bolesamo {uqevi!

- O mladima danas svi go-vore sve najgore - zapo~e pri~u jedan gost za {ankom - pa se sad pitam kako je ona, nazovimo je, socijalisti~ka vlast, uspeva-la da privu~e tako veliki broj mladih na do-brovoqne radne akcije. Samo na izgradwi Va-qaonice bakra u Sevojnu u~estvovalo je preko osamnaest hqada omladinaca, da ne navodimo druge, jo{ va`nije, savezne akcije {irom neka-da{we dràve... E pa ne}e biti da su ba{ svi ra-dili pod prinudom, kako bi to neki danas obja-snili. A sad nisi u stawu da privoli{ ni vrle narodne poslanike, koji su ina~e za to dobro pla-}eni, da samo odsede po nekoliko sati dnevno u bifeu i komforu skup{tinske sale! - A na to }e Ma~ak:

- Kaè se: mladost, ludost. Ako to nije bilo od koristi za sve, onda bi moralo biti da su se ti, nekada{wi, mladi qudi, u pogledu tih akcija, grdno pre-

varili, kao {to se, na primer, prevare, u najvi-{e slu~ajeva, i bra~ni drugovi. Probudi se ̀ ena usred no}i i vidi da kraj we nema wenog muà. Odmah ustane i na|e ga u kuhiwi zagledanog u zid pred wim. Pita ga ona za{to ne spava, a on odgo-vori da se prise}a kako su wih dvoje, jo{ malo pa pre dvadeset godina, jedno drugom, pred popom i mati~arem, rekli “da”. Dirnuta do suza, ona odgo-vori da se se}a. Mu` onda obrisa suzu koja mu je u tom trenutku skliznula niz obraz i setno pro-zbori: “Eh, da sam pre dvadeset godina osu|en na robiju, danas bih bio pu{ten na slobodu!”


Stan 60 m2, ulica Ratarska 17, IV sprat, lift, CG sa svojim kalolimetrom. Stan moè da se proda sa kompletnim name{tajem. Tel: 060/709-19-19, 060/519-68-88.

Prodajem stan u centru 36 m2, CG, I sprat, novogradnja, cena 30.000 E. Tel: 060/04-70-777.

Prodajem stan 57 m2, centar, I sprat, grejanje na struju, cena 41.000 eur. Tel: 064/433-29-28.

Prodajem stan u centru 32 m2, VI sprat, sun~an, novija gradnja, EG, lift, (hod+d. soba+s. soba+kupatilo+kuhinja). Cena 28.000 eur. Tel: 064/433-29-28.

Kupujem stan u centru Uìca kvadrture od 55 m2 do 60 m2. Tel: 065/87-45-747, 063/693-471.

Prodajem stan u Sevojnu 52 m2, tera-sa, CG i stanove u Uìcu svih struktura od 17 m2 do 150 m2 na raznim lokacija-ma. Tel: 524-742, 500-305, 060/305-70-50, 060/380-6666.

Prodajem trosoban stan od 70 m2, novogradnja, Aleksi}a most, II sprat, te-rasa, sun~an, useljiv od nove godine. Tel: 064/29-22-016, 064/120-94-88.

Prodajem garsonjeru od 22 m2 kod “Maksija”, IV sprat, CG, mala terasa, podrum, kablovska, name{tena, veoma povoljno. Tel: 064/29-22-016, 064/120-94-88.

Prodajem dvosoban stan 56 m2 kod Doma zdravlja, I sprat, CG, lift, sun~-an, veoma povoljno. Tel: 065/35-12-116, 064/29-220-16, 064/120-94-88.

Prodajem trosoban stan 81 m2 na I spratu na Megdanu, terasa, sun~an, podrum, 1/1 ili menjam za jednosoban. Moè vi{e kombinacija. Tel: 060/44-55-757, 064/120-94-88.

Prodajem trosoban stan na trgu 80 m2, IV sprat, CG, lift, sun~an i garaù od ~vrstog materijala na Kamenom ko-ritu za 6000 eura (stan 56000 eura). Tel: 031/512-192, 064/82-15-127, 064/120-94-88, 064/29-22-016.

Prodajem jednosoban stan u Kr~ago-vu (vojna zgrada), CG, terasa, sun~an, I sprat, podrum, kablovska, interfon, 42 m2. Veoma povoljno 24.000 eura. Tel: 064/14-68-416, 064/120-94-88.

Prodajem jednosoban stan u zgradi, III sprat, TA grejanje, terasa, sun~an, podrum, {pajz, 39,90 m2, priklju~ak za gasovod. Povoljno. Tel: 064/213-25-62, 064/120-94-88.

Prodajem izuzetno funkcionalan troso-ban stan, 2 terase, CG, kablovska, lift, 87

m2, VII sprat u Kr~agovu kod Higijenskog zavoda ili menjam uz doplatu. Tel: 065/654-09-61, 064/120-94-88.

Prodajem dva stana od po 24 m2 name-{tena u zgradi, eta`no grejanje, III sprat, nema lift, 2x20.000 eura i lokal od 29 m2 u Dragstoru 29.000 eura. Tel: 064/29-22-016, 064/120-94-88.

Prodajem dvosoban stan od 46+12 m2 u Beogradu, Medakovi} br. 2, I sprat, CG, lift, za odgovaraju}i u Uìcu uz doplatu. Tel: 011/393-13-08, 063/19-27-289.

Prodajem renoviran trosoban stan p=70 m2, CG, klima, kablovska, vojna zgrada, pored Maxi-ja, 670 E/m2 Tel: 061/197-12-85.

Prodajem ku}u 150m2, pomo}ni obje-kat 60 m2, poslovni prostor 300 m2, plac 16 ari, selo Zlakusa - centar sela. Tel: 064/22-18-132.

Prodajem novu ku}u 150 m2 + 30 ari zemlje pored asfalta, selo Riba{evina. Tel: 064/120-94-88.

Prodajem ku}u u Sevojnu, 2 ara placa, legalizovana. Tel: 060/514-68-08.

Prodajem novu ku}u na Belim Zemlja-ma (Ka~er kod {kole) 100 m2 i 87 ari placa za 18000 eura, nije fiksno, mogu} je svaki dogovor. Tel: 031/522-722, 063/349-71-00, 064/120-94-88.

Prodajem ili menjam novu ku}u 450 m2 sa tri garaè i 6 ari placa ili me-njam za stan na Zlatiboru, V. Banji. Prodajem stan u ku}i 83,50 m2, I sprat i garaù za 42.000 eura ili prodajem 170 m2 stambenog prostora za 50.000 eura. Tel: 031/516-788, 064/57-62-983, 064/120-94-88.

Prodajem novu ku}u od 100 m2 i 2 ara placa, odmah useljiva u Dubokom potoku (Bele vode) ili menjam za manji stan, veoma povoljno 15.000 eura. Tel: 064/120-94-88.

Prodajem novu ku}u u Sevojnu 74 m2 i 4,85 ari placa, su{aru i {upu, CG, legalizovana, 1/1, pored asvalta u cve}u. Tel: 031/512-677, 031/531-226, 064/120-94-88.

Prodajem novu ku}u na Belim Zemlja-ma (Krnjevina) 70+40 m2 i 29 ari placa, oko 22.000 eura, nije fiksno, mogu} svaki dogovor. Tel: 061/676-81-28, 064/120-94-88.

Prodajem ku}u od 100 m2 i 3,5 ara placa Ratarska 144, prema Gluva}ima, 2 garaè. Tel: 064/25-16-067.

Prodajem ku}u na Pori 60 m2 i tri ara placa odmah useljiva, 1/1, legalizo-vana, Kondina 52. Tel: 064/15-33-222, 064/120-94-88.

Prodajem ku}u u Turici 200 m2 i jedan hektar placa, CG na struju, u obzir dola-zi vi{e kombinacija. Tel: 062/12-41-232, 064/14-68-416.

Izdajem dvosoban name{ten stan, ka-blovska, internet, grejanje, centar. Tel: 060/30-130-30.

Izdajem stan. Tel: 521-461 i 063/731-50-37.

Izdajem jednosoban name{ten stan, cen-tralno grejanje, zaseban ulaz za mladi bra~i par ili u~enike (studetne). Balkanska 8, U`-ice. Tel: 031/3515-251, 064/346-24-74.

Izdajem dvosoban name{ten stan. Tel: 062/513-915 i 031/513-915.

Izdajem sobe za devojke/u~enice sa upotrebom kuhinje i kupatila, centar grada, stambena zgrada, TA grejanje. Tel: 060/564-134-4.

Izdajem dvokrevetnu sobu u centru grada kod hotela „Palas“, upotreba kuhi-nje, kupatila, za u~enike i studente. Tel: 031/517-892, 031/512-557 i 062/208-296.

Izdajem stan u Ko{tici 100 m2, pogodan za porodicu. Tel: 063/877-80-66.

Izdajem komforan kompletno name{ten stan za studente u ku}i - poseban ulaz. Tel: 061/714-32-07.

Izdajem jednokrevetnu sobu sa upo-trebom kuhinje i kupatila za u~enike ili studente. Tel: 060/356-56-72.

Izdajem u~enicima i studentima (mu{-karcima) name{tenu dvokrevetnu sobu u Uìcu. Zaseban ulaz, sa centralnim greja-njem, kuhinjom i kupatilom. Tel: 031/541-545 ili 065/479-23-08.

Izdajem dvosoban ili jendosoban stan,

zaseban ulaz. Prednost imaju samci ili mladi bra~ni par. Ulica Vidovdanska. Tel: 064/024-72-13.

Izdajem name{ten jednosoban stan iznad èlezni~ke stanice - poseban ulaz, CG. Veoma povoljno. Za radnike, studen-tkinje. Tel: 517-786, 064/82-87-815.

Izdajem name{ten jednosoban stan u ku}i za u~enike/ce ili studente. Zaseban ulaz, centralno grejanje. Tel: 064/44-38-387.

Izdajem name{ten dvosoban stan sa CG, ulica Mage Magazinovi} br. 1. Tel: 064/179-77-77.

Izdajem jednosoban name{ten stan, potkrovlje, TA pe}, ulica Uì~ke Republike 88. Tel: 541-987.

Izdajem dvosoban name{ten stan u ulici Jug Bogdanovoj. Tel: 064/166-15-36.

Izdajem name{ten ili prazan jednosoban i garsonjeru, ulaz zaseban, povoljno. Tel: 542-229, 064/974-64-61.

Izdajem ili prodajem lokal 40 m2 pogo-dan za sve namene, opremljen, ul. Nikole Pa{i}a br. 50. Tel: 064/6155-350.

Izdajem lokal povr{ine 20 m2, ulica Lipa kod zelene pijace. Tel: 515-197, 064/2-000-415.

Prodajem dva lokala po 115 m2 (ili kao celina 230 m2) u ulici Uì~ke Re-publike u novoizgra|enoj zgradi. Tel: 065/971-55-55.

Prodajem lokal 54 m2 na glavnoj ulici kod {kole “Andrija \urovi}”, veoma po-voljno i izdajem lokal od 44 m2 ispod po-menutog lokala. Tel: 064/120-94-88.

Prodajem dva lokala ukupne povr{ine 45 m2 u centru grada i ku}u od 30 m2 i 3 ara placa na Carini, veoma povoljno (ku}a oko 15.000 eura). Tel: 060/47-42-060, 064/120-94-88.

Prodajem plac veli~ine 3 ara u Uìcu, ulica Jug Bogdanova, komunalno opre-mljen, asvalt, uli~no osvetljenje, pogodan za gradnju. Tel: 062/268-767.

OBAVE[TENJE

Od ovog broja sve oglase napla}ujemo po simboli~noj ceni od 100 dinara.

I dalje VA@E kuponi iz starih brojeva Uì~ke nedelje koje moète jo{ neko vreme kupovati u Petru Panu.

Zbog Zakona o ogla{avanju oglasi se ne mogu predavati telefonskim putem, niti slati po{tom, ve} isklju~ivo li~no.

Tekst i li~ne podatke OBAVEZNO PRETHODNO POPUNITI

i uredno popunjen li~no predati u oglasno odeljenje.

CENE OGLASA:- za jedan broj 100 dinara,

(za oglas do 15 re~i)- za 1 broj uokvireni 150 dinara

VA@NO:Oglase primamo od 9-16 ~asova Trg Svetog Save 2 (prizemlje).

Za sve informacije telefon 031/522-827

S T A N O V I

K U ] E

L O K A L I

IZDAVANJE STANOVA I KU]AIzdaje se stan od 58 m2 u centru gra-da pogodan za poslovni prostor. Tel: 060/514-24-44.

Izdajem name{ten jednosoban stan u ku}i za u~enike/ce ili studente. Zase-ban ulaz, TA grejanje, iznad Maxi-ja. Tel: 064/22-50-662.

Prodaju se poslovno - stambeni obje-kti povr{ine oko 1000 m2, prizemlje + sprat na parceli povr{ine 12,20 ari u ulici Nemanjina 106, Carina. Tel: 063/83-44-154.

P L A C E V I

Prodajem ~etvorosoban stan 74 m2, novogradnja, potkrovlje u Kr~agovu. Legalan, useljiv odmah. Bez posrednika. Tel: 064/22-99-747.

Na prodaju stanovi razli~ih struktura sa centralnim grejanjem i upotrebnom dozvolom. Moè na kredit, Kr~agovo. Dogovor. Za ke{ veoma povoljno. Tel: 064/454-14-14.

Izdajem trosoban name{ten stan, CG, telefon, 2 mokra ~vora i 2 terase na Ale-ksi}a mostu. Tel: 063/76-20-244.

Izdajem sobu za dve devojke u centru grada preko puta op{tine. Tel: 513-337 i 065/6-1111-93.

Izdajem jednosoban nename{ten stan u centru Sevojna. Povoljno. Tel: 06-4/209-88-93.

Izdajem nov dvosoban komforan stan 50 m2, II sprat, centar, Kralja Petra I br. 4. Tel: 021/453-574.

Povoljno prodajem placeve i ve}u par-celu na sun~anoj isto~noj strani Tare. Dozvoljena gradnja. Blizu hoteli, aero-drom, prorokova ku}a i kupali{te. Tel: 515-033 od 13 do 16 h.

Izdajem trosoban stan u najuèm cen-tru Beograda kod Studentskog trga za 3 studenta po 125, CG. Tel: 062/295-282 i 011/30-97-485.


U centru Dre`nika prodajem place-ve za ku}e, vikendice sa pogledom na budu}e Rzavsko jezero, na sun~anoj strani. Tel: 011/393-13-08, 063/19-27-289, 064/120-94-88.

Dajem ~asove iz ruskog jezika svim uzrastima. Tel: 519-931.

AutoCAD, tehni~ko crtanje i grafi~-ko modeliranje, projektovanje i obuka, ~asovi po~etni i srednji nivo. Tel: 553134, 064 1461890.

Popravljam pegle na paru, fenove, usi-siva~e, friteze, tostere, prese za kola~e, mikrotalasne i ostale male ku}ne aparate poznatog proizvo|a~a. Dolazim na ku}nu adresu. Tel: 064/148-61-88.

Molersko-farbarski radovi, potporni zi-dovi, trotoari, plo~e, iskopi kanala, drenaì, septi~ke jame, cepanje drva, unos uglja, razna servisiranja. Tel: 064/200-77-27.

Prodajem kamin „Alfa-plam“. Tel: 060/500-76-77.

Prodajem TA pe} „Cer“ 6 kw, cena 50

E, i 2 kancelarijska stola, manji 20 E, ve}i 25 E. Tel: 065/554-6666.

Traìm ènu za brak od 35 do 40 go-dina. Vojni penzioner. Tel: 064/511-43-29, 572-389.

R A Z N OPOSAO I USLUGE

OGLASE PRIMAMO DO SREDE DO 12h

MA[INE I APARATI

Prodajem maunti bajk - Genesis - alu - ram - sa amortizerom. Ekstra cena. 150e. Tel: 552-360, 063/743-88-05, 06-1/720-25-71

Prodajem televizor WEG, ekran 54, nekori{}en, i televizor TOSHIBA, ekran 72, stereo. Tel: 552-360, 064/2-37-17-42.

Vrhunska AGP videokarta MSI NX660-0GT. Cena 4.500 din. Tel: 522-827.Prodajem toplu i hladnu plastifikaciju.

Tel: 064/684-09-02

Prodajem ofset ma{inu ADAST Roma-jer 314. Tel: 064/684-09-02

Prodajem sto za cantragovanje. Tel: 064/684-09-02

Prodajem kopirram i sto za montaù. Tel: 064/684-09-02

Prodajem ma{inu za namotavanje ALU i stre~ folije. Tel: 064/684-09-02

Prodajem dva kori{}ena ra~unara sa monitorima. Tel: 064/684-09-02

Prodajem nekoliko kancelarijskih sto-lova. Tel: 064/684-09-02

Prodajem mali sto za bigovanje. Tel: 064/684-09-02

Prodajem maunti bajk - scott- aspekt 45. Nov. Tel: 552-360, 063/743-88-05, 061/720-25-71

Prodajem mauntyi bajk - vrhunski - crescen - edge ram je alu - {vedski, iz fabrike Volva. Tel: 552-360, 063/743-88-05, 061/720-25-71

U@I^KOJ NEDEQI

potreban komercijalista za prikupqawe reklama na Zlatiborskom regionu

Telefon za informacije 031/522-827

E-mail: [email protected]

Potrebni o~evidci saobra}ajne nezgode od 30.7.2011. na putu Uìce - Zlatibor kod âjetine u kojoj su u~estvovali vozila BMW i Mercedes. Tel: 061/645-30-12.

OGLASI LI^NE PRIRODE

NARODNO POZORI[TE U@ICEREPERTOAR ZA OKTOBAR 2011. GODINE

Dan

i d

atum

ig

raw

a pr

edst

ave

Vrem

e ig

raw

a

Nazi

v pr

edst

ave

Pisa

c

Redi

teq

Mes

to

igra

wa

Nedeqa 2. 10. 20,00h

PREM.PROKLETA AVLIJA

Ivo Andri}

Neboj{a Bradi} TUZLA

Poned. 03. 10. 20,00h

I REPRIZAPROKLETA AVLIJA

Ivo Andri}

Neboj{a Bradi} TUZLA

Utorak 03. 10. 20,00h LIZISTRATA Aristofan Branko

Popovi}V. scenaU@ICE

Sreda 03. 10. 20,00h

PREM.POETSKO VIN-SKI KABARE

Jelena Lu-ki}

Jelena Lu-ki}

M. scenaU@ICE

êtvr. 06. 10. 20,00h INES

DE CASTROJo Clifford

Nemawa Rankovi}

V. scenaU@ICE

êtvr. 06. 10. 20,00h PROKLETA

AVLIJAIvo Andri}

Neboj{a Bradi}

VIROVI-TICA

Petak 07. 10. 20,00h PROKLETA

AVLIJAIvo Andri}

Neboj{a Bradi} ÂKOVEC

Poned. 10. 10. 20,00h

Festival ’’Teatar u jednom dejstvu 2011’’INES DE CASTRO

Jo Clifford

Nemawa Rankovi}

MLADE-NOVAC

Sreda 12. 10. 20,00h

REPRIZAPOETSKO VIN-SKI KABARE

Jelena Lu-ki}

Jelena Luki}

M. scenaU@ICE

êtvrtak 13. 10. 20,00h PROKLETA

AVLIJAIvo Andri}

Neboj{a Bradi} BEOGRAD

êtvrtak 13. 10. 20,00h

Gostovawe Kraq.pozori{taGNEV BO@IJI

@anina Mir~ev-ska

Aleksan-dra Kova~-evi}

V. scena U@ICE

Petak 14. 10. 20,00h

6. JOAKIM- INTERFEST PROKLETA AVLIJA

Jelena Lu-ki}

Jelena Luki}

M. scenaU@ICE

Poned. 17. 10. 20,00h DO[QACI Milutin

Uskokovi}Aleksan-dar Luka~

V. scena U@ICE

Utorak 18. 10. 20,00h RUMUNIJA 21 Peka [te-

fanGoran Go-lovko

V. scena U@ICE

Sreda 19. 10. 20,00h ONE STVARI

Kabare Dr Agoquba Mi-}ka Qubi~i}aTkst Bernhard Ludvig

V. scena U@ICE

Petak 21. 10. 18,00h CRVENKAPA Aleksandar

Popovi}Milan Ne{kovi}

M. scenaU@ICE

Utorak 25. 10. 20,00h MAJSTOR I

MARGARITAMihail Bulgakov

Aleksan-dar Luka~

V. scena U@ICE

Sreda 26. 10. 20,30h ÔRBA OD

KANARINCAMilo{ Radovi}

Bo{ko Di-mitrijevi}

M. scenaU@ICE

êtvrtak 27.okto-bar

20,00h INES DE CASTRO

Jo Clifford

Nemawa Rankovi}

V. scenaU@ICE

Pozori{te zadràva pravo izmene rasporedaBLAGAJNA: 522-102(radnim danima) od 10,00 - 12,00h - od 18,00 - 20,00h

DOBRO DO[LI


S elo Kremna u kotlini izme|u planina Tare, Zla-tibora i [argana ~uveno je po Tarabi}a prorocima

~ija su se proricawa dobrim de-lom ostvarila. Podsetimo se sa-mo wihovog kazivawa da }e Dri-na pote}i uz brdo, da }e gvozdeni put pro}i kroz Kremna, da }e cr-ne guje popiti vodu, da }e se qu-di ~uti i razgovarati na daqi-ne preko nekog soko}ala, te da }e prugu ukinuti, pa posle obno-viti i po tom gvozdenom putu se opet voziti radi zabave i serbez provoda ...

A sada, na sre}u Kremanaca i Kremana, po~iwe da se ostvaru-je jo{ jedno proricawe Tarabi}a koji su govorili da }e qudi u po-trazi za boqim i lak{im ìvo-tom odlaziti iz ovog sela, ali }e se kasnije vra}ati. Uvide}e da se lek za mnoge bolesti nalazi svu-da oko nas i u nama.

Kremna su po~etkom {ezde-setih godina pro{log veka, po-sle oslobo|ewa od Nemaca, bi-la selo sa najve}im brojem |aka i studenata u odnosu na broj sta-novnika. Svi su oni pozavr{a-vali lepe {kole i fakultete i oti{li po raznim gradovima Ju-goslavije da rade i grade svoje karijere ... Al’ svi su oni nosi-li u srcima bistre vode i zele-ne gore Kremanskih breùqaka i livada. Pamtili su da su im tr~karawa po wima i br~kawa po re~icama i potocima najboqe prijali u ìvotu. Uvideli su, ne-ko pre, neko kasnije, da su Kremna dobra vazdu{na bawa. I, po~eli su se polako vra}ati. Dosta wih je u posedwih petnaestak godina ovde napravilo vikendice i vile za odmor. Neki su obnovili rodi-teqske i dedovske ku}e...

Nisu, mo`da ni primetili da

ostvaruju Tarabi}a proro~anstvo koje kaè da je lek svuda oko nas i u nama.

Vra}aju se sve vi{e Kreman-ski stru~waci na odmore u svo-je voqeno rodno selo. Iako su u penziji sve ~e{}e provode leta i zimske odmore u ovoj veoma le-poj vazdu{noj bawi. Dovode i svo-ju decu i unu~i}e...

Dolaze sve vi{e na odmore ovde i turisti iz Slovenije, Hr-vatske, pa i iz inostranstva. Bi-li su Norveàni, Francuzi, Nem-ci ...

Kremna lagano izrastaju u sve privla~niju vazdu{nu bawu. Kako nam letos u kratkom susretu re~e predsednik mesne zajednice To-mo Jankovi} razvoj turizma im je u prioritetu.

- Imamo dobre i idejne i gla-vne projekte za stvarawe najva-`nijih uslova za razvoj turizma. Sve smo snimili i iz vazduha i sa zemqe. Pitawe vodovoda smo ve} re{ili. To je zavr{eno. Gra-dimo lokalne puteve do sela Jan-kovi}i, Ne{evi}i, Bogosavqevi-}i i drugih ...

I izgradwu kanalizacione mreè }e zapo~eti ve} idu}e go-dine, kako nam usput re~e. U ̀ ur-bi je da obi|e kako idu radovi na putevima. Ni nedeqom ne stiè da se odmori. Nabavili su i nov-ca. [to od dràve, {to od dona-cija ...

Bi}e, bi}e..! - zadovoqno obe-}ava.

Potvr|uje to i nekada{wi predsednik ove mesne zajedni-ce, bez surevwivosti, stari xek Ne|o Popovi}. Ne kritikuje no-ve vlasti kao neki koji ̀ ale {to vi{e nemaju svoje qude da pre-ko wih zavr{avaju sve {to èle. Ne, nekadawi najlep{i Kreman-ski momak se jo{ uvek uspravno i

ponosno {e}ka po sred Stanice, kako ovde zovu centar sela Kre-mna.

- [to da ne kad mogu? A i milo mi je {to na{e selo oìvqava. Turizam se razvija. Eno ti pogle-daj samo {ta su sve ovde napravi-li ova bra}a Sekuli}i. Pro{iri motel [argan. Napravili terase, sve ko u najlep{im letovali{ti-ma. Ukrasili, okitili. Cve}a da ti oko stane. A tek gore ispod Bo-gosavqevi}a, prema Moqkovi}a grobqu da vidi{ {to su napra-vili etno selo ... Veliki krug na sred sela kao vodeni~ko kolo, na poto~i}u se okre}e od ranog jutra. Napravili su i lep bazen. Ve} se tu kupaju neki turisti ...

Moè jo{ puno toga da se izgradi i pokreni u Kremnima. Vidoje Petrovi}, Buco naro~ito hvali terene za sportske objekte i kupali{ta na rekama i poto~i-}ima. To je za zdravstveni turi-zam du{u dalo.

- Eno ti samo Kolovrata na Kowskoj Reci. Tamo ispod pro-ro~ke ku}e i Tarabi}a. Ta reka je lekovita. - Ona proti~e kroz lekovite stene. Ja na tom kupa-li{tu Kolovrat napravim po ~e-trdeset kupawa preko leta. To je zakloweno od vetrova. Obgrqeno zelenim brdima. Nije hladna vo-da. Bogom dano za plivawe i igra-we po vodi. Da se kupa{ i pliva{ do mile voqe. Za zdravqe nema ni{ta boqe ...

Po wemu se i vidi. Primako se devedesetoj godini, a jo{ kre-pak, vedrog duha. Uspe{an gospo-din sa {e{irom. Omiqen u me-stu ...

Pokazuje Buco i kako su le-pi tereni preko Veletova i dru-gih brda za ski staze. Ulagawe za ure|ewe kupali{ta i ski staza bi se dobro isplatilo. Pogoto-vu, dodaje on, {to su Kremna na raskr{}u preko kojih se povezu-

je Zlatibor, aerodrom Ponikve, Morka Gora, Tara i druga turi-sti~ka zna~ajna mesta.

Imaju Kremna i svoje posebne znamenitosti kao {to su ku}a i selo Tarabi}a proroka, Moqko-vi}a han, zaselak Zahari}i gde su napravili ku}e za odmor unu-ke prote Zaharija Zahari}a ko-ji je zapisivao kazivawa proro-ka i bio wihov kum. Tu je wihovo grobqe.

Interesantno je videti i ku-}e sve{tenika Vukoja Cvijovi}a i wegovog sina Josifa, tako|e sve{tenika. Lepe su pri~e o wi-ma, ali komunisti nisu dali da se objave. Prota Vukoje je bio ve-oma human i sposoban ~ovek. For-mirao je prvi fudbalski klub u Kremnima i bio wihov trener. Svi wegovi fudbaleri su postali divni qudi i pozavr{avali do-bre fakultete i {kole. Pod we-govim uticajem su se formirali u uspe{ne stru~wake i cewene gra-|ane gde god su ̀ iveli. Na ̀ alost wegovoj deci komunisti nisu dali da zavr{e {kole koje su voleli. Sru{ili su im snove o onome {to su ̀ eleli da budu, ali nisu mogli da uni{te wihovu ~estitost i vr-line kojim su zra~ili gde god da su bili i {to god da su radili.

U Kremnima je i ku}a u kojoj se rodio i Ilija Moqkovi}, pisac i veliki borac za demokratiju ko-ga je milicoiner Amir pretukao po~etkom {ezdesetih u ovom selu i oterao iz wega. On je zavr{io svetsku kwièvnost, ali nikada nije dobio svoj posao. Bio je jedan od najpismenijih qudi u Srbiji. Kwige su mu komunisti spaqiva-li i zaplewivali. U Beogradu su ga novinari znali i zvali NESA-LOMIVI. Kad su ga pitali za{-to ne ode u Ameriku kad ga zovu rekao je ...

- Ko }e ovde da se bori za de-mokratiju ako svi odemo?

Poznat je i cewen po stru~no-sti i dramaturg i pisac Milenko Misailovi}. @iveo je i radio u Narodnom pozori{tu u Beogradu. U Kremnima je obnovio roditeq-sku ku}u.

Dala su Kremna jo{ dosta uspe{nih stru~waka u sportu, me-dicini, pravima, vojnim naukama, ekonomiji ... Ali to je pri~a za ne-ku drugu priliku.

Za ovaj put da pomenemo jo{ da je i leto{we velike vru}ine u Kremnima bilo lak{e podnosi-ti. Tu vetri} stalno }arlija preko zelenih livada i breùqaka...

Milena Misailovi}

TARABI]A PROROCI SU GOVORILI DA ]E SE QUDI VRA]ATI U KREMNA JER JE LEK SVUDA OKO NAS I U NAMA

Vazdu{na bawa sve privla~nijaPISMO


6. oktobra 2011. godine navr{ilo se {est godina od smrti

na{eg dragog

@ivorada Lazi}a - Pula1942-2005.

Vreme prolazi, a uspomene i se}awa ostaju trajno.

S qubavqu i ponosom ~uvaju te od zaborava tvoji najmiliji.

Porodice Lazi} i Golubovi}

Dragan Radivoj~evi}07.03.1977-03.09.2011.

Kaù da vreme le~i sve rane ali ne...

Postoje rane koje se nikada ne izle~e kao ova koja tiwa

u nama od trenutka kada smo te izgubili.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji \oki}i: Mira, Ilija, Nikola i Ogwen

êtrdesetodnevni pomen voqenom bratu

Milanu (S) Radoji~i}u1964-2011.

Nema suze koja te moè oplakati, niti re~i koje te mogu oàliti,

nema vremena koje te moè zaboraviti. U srcima na{im tvoje

mesto stoji, dok budemo ìvi ve~no }e da boli. Ostaje{ ve~no

voqen i nikad zaboravqen. Tvoje sestre

Dragica i Vera sa porodicama

16. oktobra 2011. godine je ~etrdeset dana od kada je oti{ao

u ve~ni mir

Selakovi} Dragoqub1925-2011.

Toga dana poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Dovarju

i otkriti spomenik. S qubavqu i po{tovawem

wegovi: }erke Rada i Vesna, supruga Bosa,

unuci Sa{a, Branko, Jelica, Drago{ i praunuci Milica i Borko

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom

Milanu (S) Radoji~i}u1964-2011.

davati ~etrdesetodnevni pomen u 13 ~asova na grobqu kod crkve u Staparima.

Ne postoji vreme koje moè da izle~i na{ bol zbog tvog preranog odlaska.

ûvamo se}awe na tebe jer smo uskra}eni za tvoju qubav, oslonac i podr{ku. Ponosni smo na tvoj ~asni ìvot,

plemenitu du{u i veliko srce. Svakog dana si u na{im srcima i mislima.

Po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji: otac Sreten, sin Qubi{a, supruga Milesa i brat Miloje sa porodicom

U ~etvrtak, 13.10.2011. godine navr{ava se deset

tu`nih godina od smrti

Jawi} Sava1941-2001.

Godine prolaze, tuga ostaje.

Tvoji najmiliji: supruga Radmila, sin Miroslav i k}erka Mirjana

Dana 5. oktobra 2011. godine navr{ilo se 30 godina od kada

nije sa nama na{

Toma{evi} Velimir - Veqko 1946-1981.

Nismo te mogle sa~uvati od prerane smrti, ali te u srcima

~uvamo od zaborava.

Supruga Rada i k}erke Biqana i Vesna sa porodicama

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo na{em dragom

Milovanu Pavi}evi}u Mi{u

1947-2010.davati godi{wi pomen

u subotu, 08.10.2011. godine u 13 ~asova na grobqu Sari}a Osoje.

Oàlo{}eni: supruga Persa, k}erke Radmila

i Danica, Diki, zet Milo{, brat @ià i porodice Ocokoqi} i Markovi}

U ~etvrtak, 29. septembra navr{ilo se {est godina od smrti

na{eg dragog

Vukoti} Du{ana Dula

iz Dre`nika

Velika je dragocenost {to smo te imali. Bio si veliki ~ovek, dobar mu` i pravi roditeq.

Uvek }e te se rado se}ati tvoji najmiliji:

supruga Radmila, sin Vladan i }erka Qiqana

Tu`no se}awe

Petar Filipovi}(2001-2011)

Zauvek u srcima supruge Milke,

k}erki Vesne i Mile i unuka Vlada

13.10.2011. godine navr{ava se 7 tu`nih godina od smrti na{e voqene majke, svekrve i bake

Vukomanovi} RadeGodine prolaze, ali ni{ta ne ublaàva bol i ne bri{e

se}awe na tvoju qubav, dobrotu i plemenitost.

Ostaje{ zauvek u na{im srcima. Tvoji najmiliji


PRIKAZ KWIGE

Mi razli~itiAutor: Veselin Markovi}

Z aplet romana “Mi razli~iti” je ve{to sa~iwen od dve naizgled paralelne potrage. Likovi romana imaju doma}a imena, ali prostor u kome se odigrava

radwa vi{e odgovara skandinavskom podne-bqu (autor je deo romana pisao u Oslu). Radwa je sme{tena u uni-verzitetski gradi} pored jezera na kome qudi zimi klizaju.

Glavni likovi romana su Valentina i Vladimir, ~ija imena sa-znajemo tek na kraju. Vladimir je asistent na Matemati~kom fa-kultetu. On daje oglas u lokalnim novinama u kome poziva kod sebe qude kojima se ne{to neobi~no desilo. Na taj na~in, Vladimir ̀ e-li da privu~e pa`wu svog tajanstvenog spasioca iz detiwstva koji ga je izvukao iz jezera kad se wegova sestra od ujaka, Ana, udavila.Taj tragi~an doga|aj iz detiwstva je i obeleìo daqi Vladimirov ìvot i pretvorio ga u usmqenog „razli~itog“ ~oveka.

Valentina pati od izuzetno retke bolesti, ro|ena je bez ge-na koji prera|uje bilirubin u krvi, pa joj je koà nagla{eno ù-}kasta, {to odbija i pla{i qude.

Deo romana je predstavqen kroz krimalisti~ki zaplet gde Valentina, kao ~inovnica u policijskoj arhivi, samostalno pre-ispituje jedan stari slu~aj, sumwaju}i da je osu|eni ~ovek za-pravo nevin.

Oba glavna lika i Vladimir i Valentina su markirani ra-zlikom koja ih iskqu~uje iz zajednice (bolest, asocijalnost...) tako da je wihova istraga kao i sam roman, obeleèna atmosfe-rom usamqenosti i nezasluène krivice.

Muri} Du{ica i Bojana Marin~i}Narodna biblioteka Uìce

OD 05.10. DO 12.10.2011 u 16.00 u 18.00 i 20.00h SUBOTA I NEDELJA u 14.00 u 16.00 u 18.00 i 20.00h [TRUMPFOVIànr: ANIMIRANI FILM - SINHRONIZOVANO NA SRPSKI

OD 05.10. DO 12.10.2010 u 19.00 i 21.00h PINGVINI MOGA TATEgl. ul. Jim Carrey, Carla Gugino, Ophelia Lovibond...ànr: KOMEDIJA

OD 05.10. DO 12.10.2011 u 22.00h ZAJEDNOgl. ul. Milica Zari}, Branimir Popovi}, Mihailo Maksimovi}, Miodrag Krstovi}, Gordan Ki~i}ànr: DRAMA

OD 13.10. DO 19.10.2010 u 20.00 i 22.00h KAKO SE RE[ITI [EFAgl. ul. Jason Bateman, P.J. Byrne, Steve Wiebe, Kevin Spacey, Charlie Day, Jennifer Anistonànr: KOMEDIJA

OD 13.10. DO 19.10.2010 u 19.00 i 21.00h POSLEDNJA EKSKURZIJA 5gl. ul. P.J. Byrne, Nicholas D’agosto, Tony Todd, Jacqueline MacInnes Wood, Emma Bellànr: HOROR/ TRILER

Iva (Darko) Maksimovi}, Janko (Zoran) Pavlovi}, Erdonita (Adelina) Krasni}i, Iva (Dragan) Blagojevi}, Kristina (Qubinko) Vrbi}, Milica (Quban) Miqani}, Strahiwa (An|-elko) Stameni}, Helena (Aleksandar) Botini}, Milica (Mirko) Cviji}, Bogdan (Milo{) Jo-ki}, Bogdan (Predrag) Axi}, An|elka (Darko) Cvetkovi}, Ema (Vladimir) [i{ovi}, Mihailo (Miroqub) Brankovi}, Cana (Milovan) \urovi}, Nikola (Goran) Jovanovi}, Sr|an (Budi{a) Mileki}, Miodrag (Goran) \oki}, Krstina (Dejan) Cvijovi}, Nestor (Zoran) Milovanovi}, Kristina (Borisav) Radovanovi}, Nada (Vladimir) Jovanovi}, Kristina (Aleksandar) Bo-{kovski, Sun~ica (Aleksandar) Vujadinovi}, Orhan (Faiz) Bihorac, Burhan (Faiz) Bihorac, Jana (Radovan) Popadi}, Teodora (@eqko) Topalovi}, Radovan (Milutin) Milutnovi}, Ma-{a (Dragan) Qubisavqevi}, Darija (Miroslav) Ristanovi}, Stefan (Borislav) Laki}, De-jan (Miodrag) ]ebi}, Uro{ (Marko) Peri{i}, Nikolina (Marko) Damqanovi}, Nina (Branko) Dikovi}, Sofija (Branko) Te{ovi}, Milo{ (Vladan) Ne{kovi}, \ur|a (Nikola) Mi}evi}, Lena (Sa{a) Jak{i}, Viktor (Bojan) Kojadinovi}, Nikolina (Dejan) Arsi}, Vuka{in (Dejan) Arsi}, Ivona (Zoran) Markovi}, Kosta (Aleksandar) Lon~arevi}, Duwa (@eqko) Bojovi}, Dragan (Bojan) Marjanovi}, Filip (Radomir) Smiqani}, Teodora (Radomir) Smiqani}, Awa (Vladimir) Markovi}, Sara (Vladimir) Marinkovi}, Awa (Milan) Cvijetanovi}, Sini{a (Neboj{a) Te{i}, Katarina (Miroslav) Terzi}, Duwa( Nedeqko) Jovanovi}, Filip (Darko) Stefanovi}, Pavle (Radul) Boì}, Jovana (@eqko) Nestorvi}, Qiqana (Ivan) Karai~i}, Bobana (Rade) Trm~i}, Darko (Vidoje) Moqevi}, Svetlana (Mitar) Krsmanovi}.

Milivoje Nenadi} i Tawa Kneèvi}, \or|e Gruji~i} i Dragana Prodanovi}, Milo{ La-zarevi} i Kosana Didanovi}, Branko Radeqi} i Biqana Todorovi}, Milivoje Kojadinovi} i Ana Jelisav~i}, Marko Ristanovi} i Ivona @uni}, Miroslav Vulovi} i Dragana Kur}u-bi}, Dejan [tulovi} i Marija Kneèvi}, Petar Bjeli~i} i Danka Filipovi}, Qubo Leli} i Nata{a Milo{evi}, Milan Jelisav~i} i Dijana Lazi}, Danilo Markovi} i Irena Milo-vanovi}, Borko Vidakovi} i Jelka Jevtovi}, Milo{ Jev|ovi} i Bojana \urovi}, Miroslav Mari~i} i Dragica Pavlovi}, @eqko Luki} i Ana Aleksi}, Vuk Morgen{tern i Ivanka Ran-gelov, Sre}ko Marjanovi} i Milica Milivojevi}, Nemawa Ivanovi} i Neda ]u}ilo, Rade Vasovi} i Marina An|i}, Dragan Aleksijevi} i Vera Jeli}.

Vladan \oki} (1965), Qubica Radovanovi} (1929), Sreten Er~evi} (1933), Radosava To-{i} (1942), Branko Jawi} (1939), Staka Milovanovi} (1927), Vladimir Divac (1944), Rado-jica Matovi} (1933), Jelenka Bogdanovi} (1922), Ivan Jovanovi} (1931), Bo{ko Sretenovi} (1936), Stanimirka Vasiqevi} (1934), Milena Puzovi} (1921), Mirjana \eri} (1997), Nikola Vukosavqevi} (1932), Predrag Jawi} (1962), Milomirka Radovi} (1937), Miodrag Vulovi} (1931), Milan Sretenovi} (1949), Bogosav Re~evi} (1934), \or|e Veselinovi} (1944), Miloje Peri{i} (1952), Du{anka Bradi} (1934), Jelica \oraji} (1940), Nada Vu~eti} (1955), Miqka ôlovi} (1935), Savka Jeli} (1932), Milo{ Veqa{evi} (1947), Ostoja Rajevi} (1925), Ostoja Kneèvi} (1945), Mom~ilo Stopi} (1939), Stanoje ûmi} (1946), Miroslav Mitrovi} (1946), Milica Vuka{inovi} (1932), Velibor Stojanovi} (1951), Milosava Tutunovi} (1923).

RO\ENI

VENÂNI

UMRLI

KWIGA ZA VAS

Se}awe na varo{“Se}awe na varo{“ - doajena uì~kog no-

vinarstva Milutina Jovi~i}a Luja, je jedin-stvena kwiga se}awa starih Uì~ana na pro-{lost na{eg grada, qude i doga|aje, nastala kao prirodni epilog nadahnutih tekstova po-niklih na stranicama Uì~ke nedeqe. “Se}-awe na varo{“ je atipi~na hronika, nastala od ~etrdesetak tekstova, na idili~na vreme-na kada se do Uìca putovalo kowskom zapregom, seoskim pute-vima, kada su u gradu zore najavqivali petlovi, a naredbe vla-sti obznawivali dobo{ari. U tim vremenima nije se ìvelo ni glatko ni slatko, ali su se Uì~ani uspevali nositi sa svim ne-voqama, jer su imali mo}no oru`je, vedar duh po ~emu su bili u dugom nizu generacija najve}i bogata{i u Srbiji. Kada im je bilo dobro, smejali su se {to im je dobro, kada im je bilo te{ko, sme-jali su se da im bude lak{e. Kwigu moète kupiti u prodavnici Petar Pan, TC Skver.

BIOSKOPSKI REPERTOAR

[vedski sto - Slobodan Simi}Korto Malteze - Vladimir Pi{taloNapad na minibar - Dubravka Ugre{i}Unutra{wa strana vetra - Miodrag Pavi}Templari - Vitezovi u legendi - Stefano FarineliDevojka iz ruske ~etvrti - Kejt FernivalRadost trudno}e - Tori KropPri~e o osobewacima - Ivo Andri}Velika riznica bajki - Luiz KultdarMore ~udovi{ta - Persi Xekson i bogovi OlimpaKradqivac muwe 2 - Persi Xekson i bogovi OlimpaAvanture nevaqale devoj~ice - Mario Vargas Dose

NOVA IZDAWA U PETRU PANU:

812 u`i~ka nedeqa 7. oktobar 2011....812 u`i~ka nedeqa 7. oktobar 2011. 3 s matram da kao direktor...

Documents