##8,UREĐIVANJE,PRIRAST

Ing . # A A P A V L E K O S O N O G O V

#NNPRIRAST I ETAT ŠUMA #NPNOVA METODA IZRADE TABLICA

ZA NJIHOVO ODREDIVANJE

Š U M A R S T V O O R G A N # P P S A V E Z A I N Ž E N J E R A I T E H N I Č A R A Š U M A R S T V A I D R V N E I N D U S T R I J E SR S R B I J E

#MMBEOGRAD #GG1964

Š U M A R S T V O , O R G AN. S A Y HZ A I N 2 E N J E R A I T E H N L C A R A

S U M A R S T V A I D R V NE. I N D U S T R IJ E S R S R B I J E

P O S E B N A E D I C I J A

Vlasnik i izdavač SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA ŠUMARSTVA

I DRVNE INDUSTRIJE SR SRBIJE

UREDNIŠTVO I ADMINISTRACIJA: Dom inženjera i tehničara, Beograd, Kneza Miloša 7/III. Telefon 37-962, — Tekući račun kod Narodne banke 101-18/-603-74. PoStanćki fah 648. časopis izlazi mesečno. Godišnja pretplata 5.000 dinara. Za inženjere i tehničare 1.000 dinara, za članove saveza inženjera i tehničara šumarstva i drvne industrije SR Srbije, časopis je besplatan.

Štampa Jugoslovenski zavod za produktivnost rada. — Beograd, Uzun Mirkova 1

S A D R Ž A J

strana UVOd . . . . . . . . . . . ... 1

PRVI DEO

Osvrt na postojeće metode određivanja prirasta 7

^ è— Metode prirasno-prinosnih tablica 7 I l i r - Metode formula 9 ШШг- Kontrolne metode . . ; . . . . . 15

— Ösvyt na tekuće radove na pronalaženju zadovoljavajuće metode za određivanje prirasta . . . . . . . . . . 23

— O prirastu po hektaru i probnim površinama kao sredstvu za njegovo određivanje ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Nova metoda izrade tablica prirasta stabala različitih karakteristika 26

У,^- Osnovne postavke metode . . . . . . 26 г̂- Metodika rada na istraživanju prirasta stabala različitih debljina,

visina i kruna i . . . . i . . . . . . 30 Način vađenja i merenja izvrtaka radi određivanja debljinskog prirasta 30 Formiranje grupa stabala-pretstavnika za vađenje izvrtaka i broj pretstavnika ... 33

—- Izbor stabala za vađenje izvrtaka 35 Kabinetski rad na obradi osnovnih podataka i izradi tablica prirasta 36

DRUGI DEO

Prva praktična primena metode 37

Kratak opis šume . . . . . . . . . . 37

Desetogodišnji debljinski prirast stabla (bez kore) 38 : Prikupljanje osnovnih podataka i obračunavanje njihovih srednjih

vrednosti po grupama . , . . . . . . — . . . . . . . . . 38 — Statistička obrada osnovnih podataka 47

Ispitivanje verodostojnosti obračunatih srednjih vrednosti 47 — Ispitivanje korelacije između debljinskog prirasta i visine stabla . . . . 57

Ispitivanje korelacije između debljinskog prirasta i jačine krune stabla » . . . . 61

— Ispitivanje korelacije između debljinskog prirasta i prečnika stabla . . 63 Svojstva debljinskog prirasta stabala različitih karakteristika . . . . . . . . 66 Izravnanje srednjih vrednosti debljinskog prirasta obračunatih na osnovu podataka merenja 69

— Debljina kore, prirast kore i debljinski prirast stabla sa korom 75

Vreme prelaza . . . . . ; i 75

Zapreminski prirast 77 — desetogodišnji periodični prirast 100 — procenat prirasta i tekući godišnji prirast ; 83

Zapremina i procenat kore 93

Proširene tarife i njihova primena za obračunavanje prirasta i etata sasto jina i šuma 94 Literatura pomenuta u radu . . . . . . . . 102

PREDGOVOR

Razvitak privrede i međunarodne robne razmene dovodi do stal-nog porasta potreba na drvetu kao industrijskoj sirovini. T a j porast je donekle ublažen supstitucijom drveta od strane drugih materijala, širim korišćenjem novih, naročito lišćarskih vrsta drveća, kao i racionaliz-acijom upotrebe uopšte. No i pored toga, sa porastom dohotka i ma-terijalnog blagostanja, obim ukupnih potreba na drvetu neprekidno raste, što pred šumarstvo postavlja određene zadatke. Pored prostog održavanja šuma i regulisanja njihovog iskorišćavanja -celishodne vre-menske i prostorne raspodele korišćenja- sada se postavlja kao isto tako važan zadatak povećanja njihove produktivnosti i eksploatacionog potencijala.

Produktivnost šuma se izražava u veličini i kvalitetu prirasta, od-nosno intenzitetu prirašćivanja. Bez zadovoljavajućeg poznavanja ovih elemenata i njihove zavisnosti od spoljmh faktora, od sastava šume, od vrste i obima čovekovih intervencija i preduzetih mera, nije moguće odrediti pravilnu orijentaciju u gazdovanju sa šumama uopšte, kao ni u određivanju racionalnog obima njihovog korišćenja. T o je polazna osnova za sagledavanje uslova pod kojima je moguće uspostaviti trajnu, dinamičnu ravnotežu između proizvodnje i potreba na drvetu.

Pitanje određivanja prirasta nalazi se već decenijama među naj-važnijim zadacima šumarske naučno-istraživačke službe i prakse, pa je u tom smislu razrađen niz metoda. U ovom radu autor iznosi jedan novi metod п kome on pristupa istraživanju prirasta s t a b a l a u zavis-nosti od njegovih karakteristika, polazeći od toga da prirast stabala prêt-

stavlja osnovu sastojinskog prirasta, odnosno, da je prirast svake kon-kretne sastojine jednak zbiru prirasta stabala koja se u datom momentu u njoj nalaze.

Istraživanja su pokapala da između prirasta stabla i njegovih ka-rakteristika -debljine, visine i jačine krune- postoji jasno izražena ko-relacija koja omogućava da se .izrade tablice prirasta stabala sa ovim različitim karakteristikama kao ulazima. Primenom takvih tablica bilo bi moguće odrediti prirast svake sastojine na isto tako jednostavan način, kao što se određuje i njena zaliha primenom zapreminskih tablica.

Objavljivanje ovog rada omogućio je Savezni sekretarijat za poljo-privredu i šumarstvo. Ovim se pruža ne samo mogućnost upoznavanja ovog novog metoda određivanja prirasta, nego i daje potstrek za nje-govu dalju razradu i primenu u konkretnim uslovima.

U V O D

Prema podacima svetske organizacije FAO (14) godišnji prirast u eko-nomskim šumama sveta iznosi oko 2.390 miliona m3 . Godišnje korišćenje— etat — ovih šuma još nije postigao taj iznos, ali m u se već sasvim približio. Za i960 godinu on je procenjen na oko 1.700 miliona m3 , t j . na oko 70% od visine prirasta. Ako se posmatra samo Evropa, odnos između etata (240 mil. m3) i godišnjeg prirasta šuma (280 mil. m 3 ) je još većigpr oko 85%.

Analize budućeg razvoja potrošnje drveta pokazuju da Se potrošnja og-revnog drveta, usled tehničkog razvoja i zamene ovog drveta drugim izvorima toplotne energije, Znatno smanjuje. Nasuprot tome, usled stalnog porasta broja stanovništva, sve bržeg opšteg privrednog razvoja i razvoja mehaničke i hemijske prerade drveta, potrëbe na industrijskom drvetu pokazuju ten-denciju daljeg porasta. Smatra se da će se već za 20—30 godina trošiti dva puta veća količina industrijskog drveta od one, koja se troši danas. Opšti zaključak je, da će pretstojeći period biti u znaku snažnog porasta potreba na drvetu i da će se, u vezi s tim, Šumskoj privredi postavljati sve veći zahtevi.

Međutim, prema istim podacima FAO, povećanje pirmarne proizvodnje drveta S prirasta drvne mase u šumama — ne ide u korak sa povećanjem nje-gove potrošnje, Već znatno zaostaje.

E. Giesinger, direktor Odeljenja za šumarstvo FAO, u svom referatu „Uloga šuma u svetskom ekonomskom razvoju", podnetom na petom svetskom šumarskom Kongresu (Seattle, Washington, USA, i960), povodom toga je rekap:

„Ako se situacija ne promeni, i ako tempo šumske proizvodnje ne bude jače napredovao, mnogo će zemalja sveta biti osuđeno, da u toku svog razvoja iskuse tri ozbiljne teškoće; Prvo, nedovoljna opskrba na papiru, građevnom drvetu i ostalim šumskim proizvodima, delovaće kao usko grlo u postizavanju boljeg životnog stan-darda i povećanju nacionalnog dohotka; drugo, smanjenje proizvodnje papira, građe-vnog drveta i ostalih proizvoda, koji će se morati uvoziti, znatno će smanjiti devizna sredstva, koja bi se morala upotrebiti za kupovinu drugih dobara primarne potrebe ; i konačno, treće, nestašica na šumskim proizvodima dovešće do prekomerne eksplo-atacije i Uništenja pristupačnih šuma ..."

#KK128

Проценш приросша u текуиџп приросш

Длл расчета текувдего годичного прироста и ero процента автор предлагает две HOBbie формулхл :

Дш = (пу+У*—' md) : t (1) и i • ' . . . . - •

ШШ 100 WBÊêÊÊÈÊÊÈ , (2) в котормх „ t " V md

— времл нужное длл увеличенил диаметра Дерева с d на d-j- 1 см —величина перемеичивал и зависладал от толгцишл, BBICOTBI И кронв! дерева. Числовме зна-ченнл зхого фактора автор дает в своих таблицах прироста.

Обт>ем и процент корм Изложен поступок расчета процента K o p b i в обвдем обт>еме Дерева, с ПОМОШБШ

которого можно определитБ и сам обт»ем Kopbi дерева лгобого диаметра.

Расширеннме тарифхл

u их применение длл определенил прироста леса u размсра eio полбзованил

Окончателвнме значешш измереннБпс, и из них вБгаедевшлх значениб: так-сационнБ1х злемекгов Дерева, рассмотреннмх в предБШувдих главах, сложенм в таблицБЈ прироста дереввев охарактеризовашшх :

S ä ВБ1СОТОК) плтнадцати (1—15) различцБгх тарифтлх рлдов, диаметром дереввев no ступешш ТОЛШИНБ1 в 2 см и

— кроноК дерева четвгрех степенеи eë развитил. Длл деревБев зтих различнвк характеристик таблицћ! содержат следукицие

даинме : — впдовук) Bbicoxy, — об!»ем в —холодину корБ1 в см,

• : процент Kopbi от обвдего обт^ема дерева, .'.fr- деслтилетни0 прирост в толшину в см, , — деснтилетнин: прирост no обЋему в т ^ ,

— процент деслтилетнего об1»емного прироста, — переходное времл нужное длл увеличеншг диаметра дерева на 2 см, — текушии ГОДИЧНБШ прирост в M S ,

Шјјг- процент текувдего годичного прироета. Обвдее число дашшх в зтих таблицах OKOJIO 16.000. Вследствие зтои много-

численности дашшх, и порлдка их укладашанил в таблицах no тарифнвш рлдам BBicoT дереввев, таблтџЈ и назваш>1 „расширеннвши тарифами". В таблицах 14, 15 и 16 дана вБвдержка из зтих тарифов длд тарифнвпс рлдов 4, 8 и 12.

Об-Блснлл на примерах (таблицБ1 17, 18 и 19) применение таких таблиц в прак-тике автор указБ1вает, что с ПОМОВДБГО их можно:

—- просто u бистро определитв прирост лгобого насаждеиил, принимал во внимание их спеиџфические особенности, влилкпцие на величииу прироста ;

— поставитЂ na более реалноб основание расчет размера по;њзованил лесом} в особепности Шборочним, e соответствии с величпиоп u структурним составом запаса u прироета, обгцшш целлами лесного хозлпства u жономическими ефектами.