AdobeIllustrator CS2 Tehnike vektorskog crtanja

Bojan Stojanović

S P E C I J A L N I D O D A T A K

#122maj 2006

3m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

P ro gra mi za crta nje odi gra li su va žnu

ulo gu u ra zvo ju PC računa ra. Pre sko-

ro pe tna est go di na CorelDraw je po ka zao da se

na skrom nom har dve ru tog do ba i u Windows

o kru že nju, sla bo o prem lje nom za rad sa vek tor-

skom gra fi kom, mo že na pra vi ti moćan gra fički

pro gram. Ta da se ra zli ka i zmeđu Macintosh

i PC računa ra čini la ne pre mos ti vom, pa su

Adobe Illustrator i Aldus FreeHand nas ta vi li da

do mi ni ra ju na „di gi tal nim ja bu ka ma“, dok je

Corel pos tao si no nim za crta nje na Windows

sis te mi ma. Šta se po sle do gađalo, u glav nom je

do bro po zna to. CorelDraw ni ka ko ni je mo gao

da uđe u zre le go di ne računar ske pri pre me za

štam pu kao po u zdan i sta bi lan alat, nu deći iz

ver zi je u ver zi ju sve vi še za nim lji vih ide ja, ali

uz sve brojnije greške pri ra du. Adobe je neg-

de od 1995. go di ne počeo pa ra lel no da pra vi

Illustrator u ver zi ja ma za Mac i PC. FreeHand je

pre šao u ru ke fir me Macromedia i je dno vre me

us pe šno odo le vao na trži štu, ali je po tom po sus-

tao. Adobe je naj zad ku pio fir mu Macromedia,

a Corel je pre šao u ru ke no vog vla sni ka ko ji po-

ku ša va da mu pov ra ti sta ru sla vu. Ka da se po-

dvuče crta, od „tro ji ce ve li kih“ u i gri je je di no

os tao Adobe Illustrator.

Illustrator je prvo bi tno za mi šljen kao po-

sre dnik i zmeđu ko ri sni ka (crtača, ume tni ka) i

pro gram skog je zi ka PostScript. Umes to da na pi-

še na red bu za crta nje kru ga, ko ri snik je bi rao

od go va ra juću alat ku i crtao krug, a Illustrator

je u po za di ni ge ne ri sao PostScript kod. Ka da

se to me do da još ne ko li ko alat ki za crta nje gra-

fi čkih pri mi ti va, za ma ni pu li sa nje kon trol nim

se gmen ti ma Be zje ovih kri vih, bo je nje i za da va-

nje o snov nih tran sfor ma ci ja (tran sla ci ja, ro ta ci-

ja, is ko ša va nje, o brta nje kao u o gle da lu), dobija

se pro to tip pro gra ma za crta nje prve ge ne ra ci je.

U počet ku je bi lo do volj no da alat ke i op ci je do-

sle dno pra te mo gućnos ti PostScript-a, pa prve

ver zi je Illustrator-a ni su ima le ni ka kve efek te

pro vi dnos ti, a po tom su ih si mu li ra le ta ko što

su ras pa rčava le vek tor ske o bjek te, za da jući im

ra zličite bo je. Na sce nu su za tim stu pi le i op ci je

za rad sa tek stom, mo gućnost uvo za ras ter ske

gra fi ke i broj ne fun kci je ko je je te ško svrsta ti

sa mo u vek tor ske ili u ras ter ske.

Kon cept pro gra ma za crta nje vi še ni je la-

ko opi sa ti. Po pra vi lu, pro gram za crta nje omo-

gućava slo bo dno sme šta nje tek sta i gra fi ke na

stra nu ili ra dnu pov rši nu, za ra zli ku od pro gra-

ma za pre lom ko ji su za sno va ni na o kvi ri ma u

ko je se tekst i gra fi ka učita va ju. Kad je reč o ra-

du sa tek stom, da nas Adobe Illustrator i Adobe

InDesign ima ju prak tično is te ti po gra fske op ci-

je, ali Illustrator ipak ni je na me njen o bra di ve-

li ke ko ličine tek sta. U po gle du ra da sa vek tor-

skim pu ta nja ma, pri me tićemo da Photoshop i

InDesign ima ju o snov ne op ci je za o bli ko va nje

vek tor skih pu ta nja. Os ta ju, da kle, na pre dne vek-

tor ske op ci je kao naj va žni ji de talj ko ji o dređuje

„ličnost“ ala ta za crta nje. U pra vo je to bi la te ma

ko jom se Adobe ba vio pri li kom pro jek to va nja

no vi te ta za Illustrator CS2.

Uvod

O sno vi vek tor ske gra fikeP re ne što vi še od če trde set go di na

računa ri su počeli da se ko ris te u

pro jek to va nju tro di men zi onal nih kon struk ci-

ja. Fran cus ki ma te ma tičar Pjer Be zje (Pierre

Bézier, 1910-1999) tra gao je za ma te ma tičkim

mo de lom ko ji bi omo gućio o bli ko va nje glat-

kih pov rši na auto mo bil skih ka ro se ri ja. U dvo-

di men zi onal nom sve tu računar ske gra fi ke, Be-

zje ove kri ve ko ris ti mo za crta nje. Nji ma se mo-

gu pred sta vi ti je dnos tav ni ge ome trij ski o bli ci –

gra fičke pri mi ti ve – kao što su duž, pra vo uga-

onik ili elip sa, ali se ve oma je dnos tav no mo že

4 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

na crta ti i bi lo ko ji dru gi o blik. Slo va u Type 1 ili

TrueType fon to vi ma nas ta la su na do ve zi va njem

se gme na ta Be zje ovih kri vih. Baš kao što sva ki

mo le kul mo že mo raščla ni ti na nje go ve sas tav ne

de lo ve – ato me, ta ko je i sva ki o bje kat ko ji na-

crta mo u pro gra mi ma za crta nje, sas tav ljen od

Be zje ovih kri vih. One su gra div ni ele men ti, ato-

mi vek tor ske gra fi ke. U čemu je moć ovih za div-

lju jućih kri vih li ni ja?

Računar stvo tra ži al go ri tme ko ji va že u

op štem slučaju i ima ju glo bal nu upo tre bnu vre-

dnost. Umes to da za sva ku li ni ju ko ju crta mo

računar pro na la zi od go va ra juću ma te ma tičku

fun kci ju i na taj po sao po tro ši mno go vre me-

na, Be zje ove kri ve omogućavaju je dnos tav nost

i ele gan ci ju pri radu. Be zje ov ku bni se gment,

ko ji je najčešće ko rišćen u vek tor skoj gra fi ci na

računa ru, o dređen je ko or di na ta ma sa mo četi ri

kon trol ne tačke. Dve su poče tna i kraj nja tačka

se gmen ta, a dve se mo gu na la zi ti van se gmen ta.

Za mi šlje ne du ži ko je spa ja ju kon trol ne tačke na

se gmen tu i i zvan nje ga na zi va mo ručica ma. Po-

me ra njem ručica po de ša va mo o blik se gme na ta

i obe zbeđuje mo da se oni glat ko na do ve zu ju.

Na taj način mo že mo da načini mo crtež pro i-

zvolj ne slo že nos ti.

Oso be nost vek tor ske gra fi ke je u pra vo

u nje nom ma te ma tičkom za pi su. Crtež mo že-

mo da po većava mo i sma nju je mo po po tre bi i

uvek će bi ti pri ka zan na e kra nu ili od štam pan

na štam paču u mak si mal noj re zo lu ci ji i zla znog

uređaja, bez ika kvog gu bit ka na de ta lji ma. Vek-

tor ska gra fi ka pos to ji, da kle, sa mo kao za pis

ap strak tnih ma te ma tičkih o bje ka ta u me mo ri ji

računa ra. Ono što vi di mo je su tački ce na pa pi-

ru ili pik se li na e kra nu, is crta ni na o sno vu tog

za pi sa. Pro me na re zo lu ci je uređaja ili ve ličine

crte ža ne i gra ni ka kvu ulo gu, jer se na o sno vu

ma te ma tičkog za pi sa po lo žaj svih tački ca ko je

čine crtež uvek mo že pre ci zno i zračuna ti.

Pa ra lel ni sve to vi vek tor ske i ras ter ske gra-

fi ke se, kao što smo vi de li, do di ru ju. Bi lo ko ji

crtež će kad-tad bi ti ras te ri zo van, o dno sno pri-

ka zan po moću tački ca. Ipak, ras ter ska gra fi ka

počiva na dru gačijim načeli ma. Sva ka di gi tal na

fo to gra fi ja je ras ter ska sli ka sas tav lje na od siću-

šnih pik se la. Po je di načne pik se le ne mo že mo

da vi di mo sve dok de talj sli ke ne uvećamo u

ne kom pro gra mu za ras ter sku gra fi ku, ali mno-

štvo pik se la stva ra uti sak fo to re alis tičnos ti. Pro-

gra mi za o bra du sli ka omo gućava ju nam da na

o sno vu ne kog pra vi la iza be re mo gru pu pik se la,

da im pro me ni mo bo ju ili o sve tlje nje. U vek tor-

skoj gra fi ci ra di mo sa o bjek ti ma ko ji sačinja va-

ju crtež, a rad na ras ter skoj sli ci počinje mo ta ko

što sa mi bi ra mo pik se le ko ji će čini ti o bje kat.

Pro gram ski je zik PostScript je, iz per-

spek ti ve osam de se tih go di na pro šlog ve ka,

predstavljao tra si ra nje va žnog pu ta i ko rak ka

je dnos tav nim i ele gan tnim re še nji ma ko ji ma i

da nas te ži mo. Fun da men tal ni kon cep ti crta nja

na računa ru za hte va ju mno go „su ve“ ma te ma-

200%

800%

Pri li kom uvećava nja vek tor skih crte žasačuva na je pre ci znost de talja

200%

800%

Po većava njem ras ter skih sli ka sma nju je se re zo lu ci ja i opa da kva li tet

5m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

ti ke, ko ja je pre kru pan za lo gaj za pro sečnog ko-

ri snik računa ra. Srećom, računar ski pro gra mi

mo gu da pre va ziđu ovu ba ri je ru i ko ri sni ci ma

po nu de go to ve op ci je ko je su bli mi ra ju zna nje i

is kus tvo pro gra me ra i naučni ka.

Već kra jem osam de se tih i počet kom de ve-

de se tih go di na, gra fi čka o kru že nja počela su da

pre uzi ma ju pri mat. Bio je to put ka lak šem ko-

rišćenju računa ra, pa je PostScript mo rao da se

po vuče u po za di nu i pre pus ti mes to gra fi čkim

in ter fej si ma. Adobe Illustrator je nas tao kao po-

sre dnik i zmeđu crtača i pro gram skog je zi ka, za-

du žen da vi zu el ne ko ma dne ko je čovek per ci pi-

ra kao de lo ve crte ža pre ve de u ma šin ski či tlji ve

in struk ci je ko je se mo gu od štam pa ti. Po što je

PostScript uje dno i ko mu ni ka ci oni je zik štam-

pača, na prav lje na je čvrsta ve za i zmeđu e kran-

skog pri ka za i od štam pa ne stra ni ce. Photoshop

je pre sve ga o smi šljen kao alat za o bra du di gi-

tal nih pik se la i pri me nu kla sičnih fo to gra fskih

te hni ka na računa ri ma. Vremenom je došlo do

funkcionalnog preplitanja ova dva programa,

pa u Illustrator mo že te da učita va te ras ter ske

sli ke, dok u Photoshop-u mo že te da ko ris ti te

vek tor ski tekst.

Illustrator CS2 mo že te da ku pi te i in sta-

li ra te kao sa mos tal ni pro gram, ali će pu nu

sna gu i upo tre blji vost po ka za ti u sa ve zu sa

Photoshop-om i InDesign-om iz CS2 pa ke ta.

Ne vi dlji vu spo nu čine gra fi čke te hno lo gi je ko-

je sto je u o sno vi ovih pro gra ma, a korisnici

uočavaju mo gućnost ra zme ne da to te ka i o bje-

ka ta, kao i mo dul Adobe Brid ge, ras kršće svih

pu te va DTP do ku me na ta i cen tral ni „štab“ čita-

vog pa ke ta Creative Suite 2. Pre ko ovog mo du la

Illustrator CS2 ta kođe ima pris tup do ku men ti-

ma ko ji su na prav lje ni u dru gim CS2 pro gra mi-

ma (u ključujući i Acrobat 7).

Ra dno o kru že nje Il lus tra tor-aNa kon učita va nja Illustrator-a ko ri snik će

naj pre za pa zi ti o kru že nje ko je de lu je pre gle dno

u po ređenju sa dru gim pro gra mi ma za crta nje.

Vi di te pra zan do ku ment, o dno sno stra ni cu na

ko joj ćete za početi crta nje. Sa le ve stra ne e kra-

na na la zi se pa le ta sa alat ka ma (Toolbox) ko je

omo gućava ju o snov ne tran sfor ma ci je o bje ka-

ta, nji hov i zbor, crta nje gra fi čkih pri mi ti va itd.

Uko li ko pa le ta sa alat ka ma ni je na e kra nu, ak ti-

vi raćete je sa Window / Show Tools.

Mno ge alat ke su skri ve ne – ako se u u glu

iko ne ne ke alat ke na la zi stre li ca, pos to ji još ne-

ko li ko sro dnih alat ki do ko jih do la zi te ta ko što

kli kne te na prvu alat ku, za drži te tas ter mi ša

pri ti snut dok se ne po ja ve os ta le alat ke i za tim

pre vučete kur sor do one ko ja vam je po tre bna.

Alat ke se brže ak ti vi ra ju pre ko tas ta tu re: sva koj

alat ki pri dru že no je ne ko slo vo, što mo že te vi de-

ti ako po sma tra te tooltip. Do volj no je da kur sor

pos ta vi te na alat ku i sačeka te ne ko li ko se kun di

– po ja viće se nje no ime i ka rak te ris tično slo vo

u za gra di. Re ci mo, da bis te ak ti vi ra li alat ku za

i zbor (prva alat ka), do volj no je da u bi lo kom

tre nut ku pri ti sne te V. Op ci ja ma i fun kci ja ma

se, u glav nom, pris tu pa pre ko me ni ja ili pa le ta.

Ko ri snički in ter fejs je o prem ljen spe ci jal-

nom pa le tom Control ko ja je svoj kva li tet do ka-

za la u InDesign-u. Umes to da ra dnu pov rši nu

za uzi ma mno štvo sta tičnih pa le ta, kon tek stno

ose tlji va pa le ta Control pru ža uni ver zal no dej-

stvo. Vi še pros to ra na e kra nu znači i brži rad,

jer de lo vi crte ža ni su za klo nje ni pa le ta ma, a i

ko ri snik ne mo ra da gu bi vre me tra žeći po me-

ni ji ma ko man de za o tva ra nje pa le ta. Ako je ne-

ka od njih ipak ne op ho dna, mo že se o tvo ri ti

l llus tra tor CS2 je in dus trij ski stan dard zao bra du vek tor ske gra fike

6 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

iz pa le te Control. Pre ma na vo di ma Adobe-a,

ova pa le ta u prav lja sa čak 80% svih op ci ja

Illustrator-a CS2. U po dra zu me va nom sta nju,

pa le ta Control na la zi se na vrhu e kra na, a uko li-

ko o tvo ri mo i pos ta vi mo i dru ge pa le te, mo že-

mo o kru že nje sni mi ti kao Custom Workspace.

Illustrator CS2 ima dva „fa brički“ po de še na

o kru že nja – de fa ult je slično ko ri sničkom in te-

fej su Illustrator-a CS, dok će se i zbo rom o kru že-

nja „mi ni mal“ pa le ta Control

po me ri ti na dno e kra na, i

sko ro čitav pros tor na e kra nu

biće slo bo dan za crtež.

Pa le te su ce li ne ko je sa-

drže skup sro dnih op ci ja ili

po da ta ka. Pa le te za tekst, na

pri mer, pri ka zu ju sve re le van-

tne po dat ke u ve zi sa iza bra-

nim tek stom, kao što su font,

stil, ve ličina slo va... Pa le te se

mo gu slo bo dno po me ra ti po

ra dnoj pov rši ni, a mo gu se i

pot pu no u klo ni ti sa e kra na ako ni su po tre bne.

Pri dnu e kra na na la zi se uobičaje na sta tu sna

li ni ja ko ja sa drži dva po lja. U je dnom odeđuje-

mo pro ce nat uvećanja crte ža na e kra nu. Mo že

se di rek tno upi sa ti bi lo ko ja vre dnost i zmeđu

3,13% i 6400%, što je uje dno i mak si mal no

uvećanje u Illustrator-u. Dru gi se gment sta tu-

sne li ni je po že lji ko ri sni ka pri ka zu je ne ko li ko

vrsta po da ta ka – najčešće na ziv ak tiv ne alat ke,

ali tu mogu bi ti da tum i vre me, ko ličina slo bo-

dne me mo ri je, broj Undo ko ra ka ili na ziv te-

kućeg ko lor nog pro fi la.

Za početak ra da ve oma je va žno ra zu me-

va nje op ci ja u me ni ju View. O snov ne op ci je

su Preview i Outline i o dno se se na re ži me pri-

ka zi va nja crte ža na e kra nu. U stan dar dnom,

Preview re ži mu crtež se pri ka zu je sa svim a tri-

bu ti ma o bje ka ta (kao što su po pu na, oivičenje,

ša ra itd.), u pra vo ona kav ka kav je u stvar nos-

ti. Po ne kad je zgo dno preći u Outline re žim

– pri ka zu ju se sa mo kon tu re o bje ka ta (ne i

nji ho va oivičenja), što va ži i za ras-

ter ske sli ke. O bje kat ko ji ne ma po-

pu nu ni ti oivičenje neće se vi de ti u

Preview re ži mu ali će, ako pređemo

u Outline, nje go va kon tu ra bi ti vi-

dlji va. Preview pixel služi za pro ve ru

kva li te ta vek tor ske gra fi ke ko ja je na-

me nje na pos tav lja nju na Web.

Naj lak ši način za kon tro lu pri-

ka za je preko pa le te Navigator, ko ja

omo gućava brzo kre ta nje po kom-

plek snim crte ži ma u kom bi na ci ji sa

pro i zvolj nim zoom-om. Do volj no je

da pov lačimo pra vo uga onik na uma nje noj sli ci

stra ni ce i ta ko o dre di mo se gment ko ji će bi ti

„fo ku si ran“. Pro ce nat uvećanja mo že se za da ti

i uno še njem od go va ra juće vre dnos ti u po lje na

pa le ti ili po sred stvom kli zača.

Ve oma ko ri sna i upo tre blji va op ci ja pri li-

kom ra da sa kom pli ko va ni jim crte ži ma jes te

kre ira nje ra zličitih pri ka za. Uko li ko ima mo

po tre bu da na i zme nično ra di mo na vi še de lo-

va crte ža ko je pri tom mo ra mo da uvećava mo,

Illustrator mo že da „za pam ti“ po lo žaj pri ka za,

što se pos ti že op ci jom New View. Pri ka zi ma

Alat ke Il lus tra tor-a CS2

Pa le ta Con trol o bje di nja va fun kci onal nosti vi še stan dar dnih pa leta

7m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

imo že te da da te ime na – ka sni-

je je do volj no da ih iza be re te u

me ni ju ili po moću Ctrl+Alt+

Shift +1, 2, 3 itd.

Na sa mom dnu pa le te sa

alat ka ma na la ze se tri mi ni ja tur-

ne iko ne ko je ta kođe utiču na

način pri ka zi va nja do ku men ta.

Stan dar dni re žim je onaj u ko-

me je pro zor Illustrator-a pri ka-

zan kao i sva ki dru gi pro zor u

Windows-u – na vrhu e kra na

Title Bar sa na zi vom pro gra ma,

a u dnu Taskbar. Ako vam je po tre bna veća ra-

dna pov rši na, kli kni te na sre di šnju iko nu (ili

pri ti sni te F) i sa e kra na će se i zgu bi ti Title Bar

i Taskbar, kao i kli zači (Scroll Bar). Ako že li te

da is ko ris ti te sva ki mi li me tar pros to ra, kli kni-

te na de snu iko nu (ili po no vo pri ti sni te F) i sa

e kra na će nes ta ti čak i li ni ja sa me ni ji ma. Osim

kli zača, za po me ra nje ra dne pov rši ne mo že te

da ko ris ti te i alat ku Hand.

Za lak še po zi ci oni ra nje o bje ka ta na ras po-

la ga nju su vođice (Guides) i mre ža (Grid). Da

bi smo na pra vi li o snov ne vođice, do volj no je da

kli kne mo na ho ri zon tal ni ili

ver ti kal ni le njir i da vođicu

o dvučemo na crtež. Uko li-

ko le nji ra ne ma na e kra nu,

ak ti vi raćemo ga sa View /

Show Rulers (Ctrl+R). Ivi ca

o bjek ta će pri li kom po me ra-

nja auto mat ski bi ti o dvučena

na vođicu ako joj se pri bli ži

na dva pik se la ili bli že. Ka-

da smo je dnom pos ta vi li

vođicu, mo že mo je po me ra-

ti u željenom pravcu ako is-

ključimo op ci ju Lock Guides,

a ako že li mo da priv re me no

u klo ni mo vođice sa e kra na,

ak ti vi raćemo Hide Guide.

Po se bna po go dnost je što sva ki o bje kat

mo že mo pre tvo ri ti u vođicu i ko ris ti ti ga za

porav na va nje dru gih o bje ka ta. To se pos ti že

pri me nom op ci je Make Guides,

a su pro tno dej stvo ima op ci ja

Release Guides, ko jom o bje kat

vraćamo u prvo bi tno sta nje.

Po de ša va nje mre že ćemo ka-

sni je de talj ni je opi sa ti, za sa da

je naj bi tni je da uočite op ci je

Show Grid i Snap to Grid, ko-

ji ma u ključuje te pri ka zi va nje

mre že i omo gućava te po me ra-

nje o bje ka ta sa mo po mre ži.

Ako je po de še no da li ni je mre-

že bu du na sva kih 10 mm, o bje-

kat se pri li kom po me ra nja kreće „sko ko vi to“, a

nje go ve ivi ce „le pe“ za li ni je mre že.

Illustrator CS2 po se du je i „pa me tne

vođice“ (Smart Guides) ko je in te rak tiv no pri-

ka zu ju in for ma ci je pri li kom crta nja o bje ka ta.

U sva kom tre nut ku mo že mo da vi di mo ugao

po rav na va nja ili pre se ca nja pu ta nja, pre la zak

kur so ra pre ko čvo ra ili međuso bne po lo ža je

o bje ka ta. Smart Guides ima ju priv re me ni efe-

kat priv lačenja (snap) ta ko da ko ri snik brzo i

pre ci zno kon tro li še tran sfor ma ci je i po zi ci oni-

ra kom po nen te crte ža. Da bis te ko ris ti li ovu po-

go dnost, ne op ho dno je da bu de is ključena

op ci ja Snap to Grid.

Kao i sva ka pra va Microsoft Win-

dows a pli ka ci ja, Illustrator po drža va con-

text-sensitive me ni je. Ako pri ti sne te de sni

tas ter mi ša, po ka-

zaće se lis ta op-

ci ja ko je su na

ras po la ga nju za

tre nu tno ak tiv-

ni o bje kat ili op-

ci je ko je mo že te

da pri me ni te u

da tom tre nut-

ku. Upo tre ba

de snog tas te ra

u ne kim si tu aci-

ja ma mo že da u brza rad, ali ne očekuj te da u

me ni ji ma ko ji će se po jav lji va ti pro nađete baš

sve op ci je ko je su vam po tre bne.

Pa le ta Na vi ga toromo gućava efi ka snokre ta nje po do ku mentu

Ti pičan i zgled kon tek stnog me ni ja ka da je iza bran o bje kat

8 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

O snov ne alat ke su one ko ji ma bi ra mo

(se lek tu je mo) je dan ili vi še o bje ka-

ta. U naj većem bro ju slučaje va sve fun kci je u

Illustrator-u o dno se se sa mo na iza bra ne o bjek-

te. Prva alat ka u pa le ti je Selection, ko jom o bjek-

te bi ra mo ta ko što kli kne mo na njih ili uz pri-

ti snut tas ter mi ša pređemo pre ko bi lo kog de-

la o bjek ta. Na ovaj način mo že mo is tov re me no

iza bra ti i vi še o bje ka ta. Al ter na ti va je da iza be re-

mo je dan o bje kat a za tim, držeći pri ti snut Shift,

iza be re mo sle deći o bje kat. Alat ka za i zbor is tov-

re me no slu ži i za po me ra nje o bje ka ta.

Alat kom Direct Selection mo že mo da bi ra-

mo i po me ra mo čvo ro ve na pu ta nja ma. Ako su

iza bra ni svi čvo ro vi, dej stvo ove alat ke je iden-

tično dejstvu alat ke Selection. Ako kli kne mo na

alat ku Direct Selection i za drži mo tas ter mi ša

pri ti snut, po ja viće se i alat ka Group Selection,

ko ja bi ra o bjek te ili gru pe unu tar gru pa. O bjek-

te (ili gru pe) ko ji su na taj način iza bra ni mo že-

mo po me ra ti ili tran sfor mi sa ti, ali će oni i da lje

os ta ti unu tar svo je gru pe.

O bjek ti ko je crta mo se, u za vi snos ti od

re do sle da ko jim ih crta mo, hi je rar hij ski ras po-

ređuju po ra dnoj pov rši ni.

O bje kat ko ji je po sle dnji

na crtan je uvek i znad svih

os ta lih o bje ka ta; ako taj

o bje kat ima po pu nu, on će

pre kri ti o bjek te ko ji se na la-

ze is pod nje ga. Ovo je, na-

rav no, mo guće sa mo ako se

o bjek ti pre kla pa ju – ako se

na la ze je dan po red dru gog,

za po sma trača su u is tom

ni vou. Re do sled o bje ka ta

mo že mo pro me ni ti op ci ja ma iz Arrange me ni-

ja. Ko man dom Bring to Front (Ctrl+Shift +])

bi lo ko ji iza bra ni o bje kat pos tav lja mo u prvi

plan (na vrh), dok su pro tno dej stvo ima op ci ja

Send to Back (Ctrl+Shift +[), ko ja iza bra ni o bje-

kat stav lja u po za di nu (na dno). Op ci je Bring

Forward (Ctrl+]) i Send Backward (Ctrl+[) iza-

bra ne o bjek te „po di žu“ o dno sno „spu šta ju“ za

po je dan ni vo. Re ci mo, ako smo naj pre na crta li

krug, za tim tro ugao i na kra ju pra vo uga onik,

a onda iza be re mo krug i pri me ni mo Send

Forward – u prvom pla nu je pra vo uga onik, is-

pod je krug, a „na dnu“ tro ugao.

O bjek ti ko je na crta mo se pri ka zu ju u

Preview ili Outline re ži mu. Ako že li mo da ne-

ki deo crte ža priv re me no učini mo ne vi dlji vim,

upo tre bićemo op ci ju Object / Hide Selection

(Ctrl+3). O bje kat ko ji je sa kri ven ne pri ka zu je

se na e kra nu (čak ni nje go ve kon tu re u Artwork

re ži mu), ne mo guće ga je iza bra ti ili na nje ga

pri me ni ti bi lo ka kvu tran sfor ma ci ju. Op ci jom

Show All (Ctrl+Alt+3) svi sa kri ve ni o bjek ti po-

no vo pos ta ju vi dlji vi (i is tov re me no se lek to va-

ni). Op ci ja Lock (Ctrl+2) ima slično dej stvo, ali

su o bjek ti ko je za ključamo vi dlji vi. Ako ne ki

o bje kat ne mo že te da iza be re te, po ku šaj te sa op-

ci jom Unlock All (Ctrl+Alt+2), a ako je o bje kat

i po sle to ga „ne do dir ljiv“, naj ve ro va tni je se na la-

zi na slo ju ko ji je za ključan, što ćemo o bja sni ti

ka da bu de mo opi si va li upo tre bu slo je va.

Gru pi sa nje dva ili vi še

o bje ka ta olak ša va or ga ni za ci ju

crte ža. O bjek ti ko ji su gru pi sa-

ni se, u slov no rečeno, po na ša-

ju kao je dan o bje kat – is tov re-

me no ih bi ra mo, po me ra mo,

tran sfor mi še mo... Ako že li mo

da pris tu pi mo po je di načnom

o bjek tu u gru pi, upo tre bićemo

alat ku Direct Selection. Po što

mo že mo i da pos to jeću gru pu

ta kođe gru pi še mo sa dru gom

gru pom ili o bjek tom i ta ko do pro i zvolj ne (u

gra ni ca ma me mo ri je) du bi ne, efi ka sna alat ka

za rad sa gru pa ma je Group Selection. Ka da

ovom alat kom kli kne mo je dnom na bi lo ko ji

o bje kat, on će bi ti se lek to van. Ka da kli kne mo

sle deći put, bi ra mo gru pu ko joj on pri pa da,

Crta nje o snov nih o blika

Za urav na va nje o bje ka ta po moću pa le te Align tre ba de fi ni sa ti i re fe ren tni o bje kat

9m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

sle dećim kli kom bi ra mo gru pu ko joj ta gru pa

pri pa da itd. Mo že mo, da kle, pre ci zno pra ti ti hi-

je rar hi ju gru pe i nje nih čla no va.

Stan dar dne mo gućnos ti za međuso bno

urav na va nje o bje ka ta u Illustrator-u pri su tne

su u pa le ti Align. Pos to ji po šest ra zličitih op-

ci ja za urav na va nje i dis tri bu ci ju. Urav na va nje

mo že da bu de le vo, de sno, gor nje, do nje, kao

i cen tri ra no po ho ri-

zon ta li ili ver ti ka li.

Svi ma ko ji su prve ko-

ra ke u vek tor skoj gra-

fi ci načini li po moću

pro gra ma CorelDraw

kon cept za po rav na va-

nje o bje ka ta u Adobe

pro gra mi ma na prvi

po gled de lu je ne lo-

gično. Ka da u Adobe Illustrator-u iza be re mo

dva ili vi še o bje ka ta i kli kne mo na ne ki od tas-

te ra iz pa le te Align, o bjek ti se po rav na va ju na

o sno vu gra ničnog pra vo uga oni ka svih iza bra-

nih o bje ka ta.

U prak si je čes to po tre bno da je dan od

o bje ka ta os ta ne na svom mes tu, a da se dru gi

rav na ju pre ma nje mu. U pro gra mu CorelDraw

va žno je bi lo ko ji smo o bje kat prvo iza bra li, jer

je on bio re fe ren tni o bje kat, dok Adobe pro gra-

mi sle de dru gačiji lo gi ku. U Illustrator-u tre-

ba naj pre iza bra ti sve o bjek te, za tim alat kom

Selection kli knu ti je dan put na o bje kat ko ji tre ba

da bu de re fe ren tni, pa po tom kli knu ti na tas ter

iz pa le te Align.

O bli ko va nje pu tanjaU Illustrator-u pos to ji ne ko li ko alat ki za

rad sa pu ta nja ma i čvo ro vi ma. O snov na je alat-

ka Direct Selection, ko jom mo že te da po me ra te

po je di načne čvo ro ve i kon trol ne tačke. Uko li ko

je pu ta nja iza bra na običnom alat kom za i zbor,

pri me na alat ke za rad sa čvo ro vi ma uti caće na

sve čvo ro ve – bi lo ka kvo po me ra nje o dno siće

se na čitav o bje kat. Da bis te ovo i zbe gli mo ra-

te prvo de se lek to va ti o bje kat, o dno sni kli knu ti

neg de na pra znu pov rši nu crte ža.

Za odu zi ma nje ili do da va nje čvo ro va pos-

to jećoj pu ta nji za du že ne su alat ke Add Anchor

Point i Delete Anchor Point, ko je se „kri ju“ iza

alat ke Pen. Uko li ko kli kne te na ovu alat ku i za-

drži te tas ter mi ša pri ti snut, po ja viće se i dve po-

me nu te alat ke – iko na je pe ro sa zna kom plus

ili mi nus. Da bis te do da li čvor, kli kni te bi lo gde

na pu ta nju, a da bis te čvor i zbri sa li, kli kni te na

nje ga. U oba slučaja od-

go va ra juća alat ka mo ra

bi ti ak tiv na, a pu ta nja

iza bra na. Čvo ro vi se

mo gu bri sa ti i ta ko što

ih se lek tu je te i pri ti sne-

te tas ter De le te.

Glat ki pre vo ji i

pu ta nje sa op ti mal nim

bro jem čvo ro va do bi-

ja ju se crta njem u Bezier mo du, ali ovaj način

ra da za hte va is kus tvo i ni je po go dan za poče-

tni ke. Na su prot to me, alat ka Pencil omo gućava

in tu itiv ni je kre ira nje pu ta nje „slo bo dnom ru-

kom“, ma da su ta kve pu ta nje čes to gru be i sa

pre vi še kon trol nih tačaka. Sa da je tu do da tna

alat ka (Smooth Tool) ko ja po je dnos tav lju je

o blik pu ta nja – do volj no je sa mo da pređemo

pre ko se gme na ta i da ih „is pe gla mo“. Na sličan

način gu mi com (izaberete alat ku Eraser) bri še-

mo de lo ve pu ta nja, a mo že mo da ih ko ri gu je-

mo i ta ko što se alat kom vra ti mo na is crta na

po dručja i po no vi mo po tez mi šem ili olov kom

na gra fi čkoj ta bli.

Ma ka za ma (scissors) pu ta nju ras tav lja mo

na dva ili vi še se gme na ta. Ka da ovom alat kom

kli kne mo na iza bra nu pu ta nju, na njoj će se po-

ja vi ti dva čvo ra ko ji se na la ze tačno je dan na

dru gom. Na prvi po gled i zgle da kao da smo do-

bi li sa mo je dan no vi čvor, ali je na tom mes tu

pu ta nja ra zdvo je na – oba čvo ra mo že mo za se-

bno po me ra ti. Za tvo re na pu ta nja na ko ju smo

kli knu li ma ka za ma pos ta je, da kle, o tvo re na pu-

ta nja. Nož (knife) je je di na alat ka u Illustrator-u

ko ja fun kci oni še i na pu ta nja ma ko je ni su iza-

bra ne – on seče o blast ko ju za hva ta pu ta nja.

Ova alat ka se ko ris ti na za tvo re nim pu ta nja ma;

Sva koj gra fičkoj pri mi ti vi od go va ra po je dna alatka

10 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

u pro tiv nom ima is tu fun kci ju kao i ma ka ze.

Pre se ca njem za tvo re ne pu ta nje do bićemo

dve za tvo re ne pu ta nje, a mes to pre se ka imaće

o blik ko ji smo o dre di li kre ta njem alat ke. Uko-

li ko pri li kom upo tre be no ža pri ti sne mo Alt,

sačuvaćemo ori gi nal nu pu ta nju, a za ra se ca nje

će biti upo tre bljena ko pi ja. Illustrator po se du je

i fun kci ju Slice (Object / Path / Slice), po moću

ko je iza bra nu pu ta nju mo že mo pre tvo ri ti u

„nož“ ko jim sečemo dru ge pu ta nje. Me nja njem

o bli ka „sečiva“ mo že mo efi ka-

sno de li ti pu ta nje, do bi ja jući

na naj lak ši način u pra vo one

o bli ke ko je smo za mi sli li.

U ne kim slučaje vi ma tre-

ba spo ji ti dve ra zličite pu ta nje

u je dnu. Za to ćemo is ko ris ti ti

fun kci ju Join (Object / Path /

Join). Da bi smo li ni jom spo-

ji li dva uda lje na čvo ra, iza-

braćemo ih alat kom Direct

Selection i pri me ni ti fun kci ju

Join. Uko li ko se čvo ro vi na la ze je dan i znad dru-

gog, Join će ih pre tvo ri ti u je dan čvor. Ovom

pri li kom biće nam pos tav lje no i pi ta nje u ve zi

sa ti pom no vo nas ta log čvo ra. Tip čvo ra za vi si

od po lo ža ja nje go vih kon trol nih tačaka. Uko li-

ko su obe kon trol ne tačke na čvo ru, u pi ta nju

je li nij ski uga oni (straight corner) čvor. Ako su

obe kon trol ne tačke van čvo ra, ali su ko li ne ar-

ne sa čvo rom (na la ze se na is toj za mi šlje noj

li ni ji i po me ra nje je dne tačke o dra ža va se na

po lo žaj dru ge) do tični čvor je gla dak (smooth).

Kon trol ne tačke ko je su van čvo ra, ali ih mo-

že mo ne za vi sno po me ra ti, de fi ni šu tan gen tni

o dno sno kri vi uga oni čvor (curved corner). Naj-

zad, uko li ko je je dna tačka na čvo ru a dru ga

van nje ga, to je ta ko zva ni kom bi no va ni uga oni

čvor (combination corner point).

Za pro me nu ti pa čvo ra ko ris ti mo alat ku

Convert Direction Point. Ovoj alat ki naj brže

pris tu pa mo (ka da je ak tiv na ne ka dru ga Pen

alat ka) ta ko što pri ti sne mo Alt. Pro me na ti pa

čvo ra sas to ji se od pro me ne po lo ža ja kon trol-

nih tačaka: ako je dnom kli kne mo na čvor, obe

kon trol ne tačke nes ta ju (za pra vo pos tav lja ju se

di rek tno na čvor) i ti me bi lo ko ji čvor pre tva-

ra mo u uga oni. Slično to me, ako kli kne mo na

uga oni čvor i pov lačimo mi šem, do daćemo mu

kon trol ne ručice i ta ko ga pre tvo ri ti u glat ki.

Ana to mi ja vek tor skog crtežaAko ste pov ršno ana li zi ra li ne ki crtež,

ve ro va tno ste pri me ti li da se on (ve oma po je-

dnos tav lje no) sas to ji iz pra vih ili kri vih li ni ja

i o snov nih ge ome trij skih

fi gu ra. O snov ni za da tak sva-

kog pro gra ma za vek tor sku

gra fi ku je da nam omo gući

crta nje ovih ele me na ta – gra-

fi čkih pri mi ti va.

Naj je dnos tav ni ji o blik

ko ji se mo že na crta ti je pra-

va li ni ja. Naj pre kli kne mo

na alat ku Pen a za tim bi lo

gde na ra dnu pov rši nu, čime

smo na crta li poče tni čvor.

Ako sa da kli kne mo na dru go mes to, do bićemo

još je dan čvor i i zmeđu ova dva čvo ra će se po-

ja vi ti li ni ja. Mo že mo da nas ta vi mo i da na crta-

mo još je dan li nij ski se gment ko ji se nas tav lja

na pret ho dni; ako že li mo da za tvo ri mo kon tu-

ru, kli knućemo na poče tni čvor. Ni je ne op ho-

dno da mu ko trpno „gađate“ kur so rom poče tni

čvor: ako se do volj no pri bli že te, na kur so ru u

o bli ku pe ra će se po ja vi ti i kru žić ko ji o značava

da će se na re dnim kli kom auto mat ski za tvo ri ti

kon tu ra. Alat kom Pen mo že te da crta te i Be zi je-

o ve kri ve, ta ko što kli kne te, za drži te tas ter na

mi šu i po de ša va te kon trol ne čvo ro ve. O ti po vi-

ma čvo ro va i načini ma nji ho vog po de ša va nja

ka sni je će bi ti vi še reči.

Dru gačiju fun kci ju ima ju olov ka i čet ki ca

(alat ke Pencil i Paintbrush). Olov kom mo že mo

da crta mo pu ta nje pro i zvolj nog o bli ka, baš

ona ko ka ko pov lačimo mi šem. Is to va ži i za čet-

ki cu, ko jom do bi ja mo pu ta nje sa oivičenjem.

Pu nu sna gu ove alat ke pos ti žu ako ima mo

gra fi čku ta blu ko ja je ose tlji va na pri ti sak

– pre ci znost i la koća crta nja se ti me značaj no

Po de ša va nje do da tnihpa ra me ta ra alatke

11m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

po većava ju. Ako že li mo da se pri li kom crta nja

na do ve že mo na kraj već na crta ne o tvo re ne pu-

ta nje, po sma traćemo mi ni ja tur nu gu mi cu na

kur so ru u o bli ku olov ke. Ka da gu mi ca pro me-

ni bo ju do volj no smo bli zu čvo ra, pa će se no va

pu ta nja na do ve za ti na pos to jeću.

Ako to kom crta nja pu ta nje pri ti sne mo

Ctrl, kur sor se me nja u gu mi cu, pa se mo že-

mo vraćati una zad i bri sa ti de lo ve na crta ne

pu ta nje. Uko li ko dva pu ta kli kne mo na alat ku

Paintbrush, po ja viće se di ja log u ko me po de ša-

va mo op ci je. Tu je naj pre de blji na pu ta nje i zra-

že na u tačka ma; pri me ti te da se ov de ne ra di

o pra vom oivičenju, već o is pu nje nom o bjek tu

ko ji ima o dređenu de blji nu. Na pu ta nju ko ju

na crta mo čet ki com mo gu se pri me ni ti svi stan-

dar dni a tri bu ti u ključujući i oivičenje, s tim što

je op ci ja Variable dos tu pna sa mo

ako ima mo gra fi čku ta blu ose tlji-

vu na pri ti sak. Sku pom op ci ja

na dnu po de ša va mo za o blje nost

kra je va i pre vo ja li ni ja (pu ta nja)

ko je crta mo.

Alat ka Brush obu hva ta i ne-

ko li ko ti po va čet ki ca, među ko ji-

ma su Art Brush, Pattern, Scatter

i Caligraphic. Kao „mus tra“ za

Art Brush čet ki cu mo že po slu-

ži ti bi lo ko ji vek tor ski o bje kat,

u ključujući i tekst. Nje gov o blik se auto mat ski

pri la gođava pu ta nji ko ju ste na crta li, pri čemu

se ona i da lje mo že me nja ti. Sle deći tip čet ki ce

(Scatter) omo gućava „ras prši va nje“ vek tor skih

o bje ka ta po pu ta nji, što je ko ri sno pri li kom na-

su mičnog ras po ređiva nja ele me na ta crte ža ko ji

se po nav lja ju. Ako dva pu ta kli kne te na uzo rak

čet ki ce u pa le ti, po jav lju ju se do da tne op ci je ko-

ji ma mo že te pre ci zno po de si ti sve pa ra me tre

upo tre blje nog uzor ka. Tu je i di ja log Tips, ko ji

vam u krat ko o bja šnja va način na ko ji Illustrator

bo ji kon tu re pu ta nja ko je ste na crta li čet ki com.

Pattern čet ki ce do de lju ju o bje kat kon tu ri pu-

ta nje, pri čemu se o dređeni uzo rak po nav lja

sa mo po du ži ni, što je po go dno za „i zvi ja nje“

stre li ca, grančica i sličnih crte ža. Na ras po la ga-

nju je ve li ka bi bli ote ka uzo ra ka za čet ki ce ko ja

se mo že učita ti sa in sta la ci onog CD-a.

O blik ko ji najčešće crta mo je pra vo uga-

onik i za nje ga je re zer vi sa na po se bna gru pa

alat ki. Pra vo uga onik crta mo ta ko što naj pre

ak ti vi ra mo ne ku od Rectangle alat ki i za tim di-

ja go nal no pov lačimo mi šem. Ako pri ti sne mo

Alt, pra vo uga onik se is crta va ta ko što se ši ri od

cen tra pre ma spo lja šnjos ti. Pri tis kom na Ctrl

crta mo kva drat, a do da tna alat ka slu ži za crta-

nje pra vo uga oni ka sa za o blje nim u glo vi ma.

Uko li ko pri li kom crta nja pra vo uga oni ka sa mo

kli kne mo neg de na ra dnu pov rši nu, po ja viće se

di ja log u ko me mo že mo pre ci zno za da ti di men-

zi je, po lo žaj cen tra (po dra zu me va na vre dnost

je ta mo gde smo kli knu li) i za o blje nost u glo va.

Ve oma slična je i alat ka Ellipse, ko jom

crta mo elip se i kru go ve. Pos-

tu pak je is ti kao i za crta nje

pra vo uga oni ka – sa Alt crta-

mo o dvlačenjem od cen tra, a

ako pri ti sne mo Ctrl do bi ja mo

krug. Na mes tu ove alat ke na-

la zi se još ne ko li ko do da tnih,

ve oma za nim lji vih alat ki po-

moću ko jih crta mo pra vil ne

mno go u glo ve, zve zde i spi ra le.

Za za da va nje pa ra me ta ra (re ci-

mo bro ja stra ni ca mno go u gla)

kli knućemo je dnom na ra dnu pov rši nu i ak ti vi-

ra ti od go va ra jući di ja log.

Ras prši va nje vek toraRa di se za pra vo o „ras prši va nju“ vek-

tor skih o bje ka ta, čime se omo gućava da se u

crte žu brzo do bi je ve li ki broj in stan ci je dnog

o bjek ta. Poče tni ko rak sas to ji se u i zbo ru alat ke

Symbol Sprayer i na no še nju sim bo la ko ji smo

pret ho dno iza bra li u pa le ti Symbols.

Do da tne kon tro le na ras po la ga nju su nam

uko li ko dva pu ta kli kne mo na iko nu alat ke.

Mo že mo da po de ša va mo in ten zi tet ras prši va-

nja i ve ličinu zo ne crte ža na ko ju sprej utiče.

Sim bo li ko ji se auto mat ski is crta va ju pri pa da ju

je din stve noj gru pi. Uko li ko je ta gru pa se lek to-

Iza bra ni sim bol se mo že ras prši ti alat kama izgru pe Symbo lism

12 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

va na ka da po no vo pri me ni mo

Symbol Sprayer alat ku, ras prši-

va nje će se o dra zi ti i na pos to-

jeće o bjek te – ne ki od njih će

bi ti po me re ni ili ro ti ra ni. Sku-

pu Symbol komandi pri pa da-

ju i alatke Sizer, Styler, Shift er,

Spinner, Scruncher, Stainer,

Screener ko je su za du že ne za

do da tno o bli ko va nje in stan ci

o snov nog o bjek ta.

Po lje pri me ne Symbolism

alat ki je kre ira nje crte ža sa

ma sov nim po nav lja njem iden-

tičnih ili sličnih o bje ka ta, kao

što je na pri mer lišće u kro šnji

ne kog drve ta. Alat ke za rad sa sim bo li ma ima ju

tu do bru oso bi nu da im se zo na dej stva mo že

pre ci zno po de ša va ti, čime se pos ti žu re alis tični

efek ti. Ka da ras prši mo sim bo le, ne ke od njih

čemo po većati ili sma nji ti, pro me ni ti im bo ju

ili za da ti no vi gra fi čki stil, ko ri go va ti po lo žaj i

slično. Iza bra nim o bjek ti ma mo že ras ki nu ti ve-

zu sa o snov nim sim bo lom i do bi ti ne za vi snu

kom po nen tu ko ju da lje mo že mo me nja ti. Na

taj način se u ne ko li ko po te za do bi ja ju crte ži za

čiju bi i zra du kla sičnim me to di ma bi lo ne op ho-

dno mno go tru da.

3D crtežiSa svođenjem tro di men zi onal ne stvar-

nos ti na ra van pa pi ra sva ko od nas se su sreo

još u o snov noj ško li, na časo vi ma ma te ma ti ke

i li kov nog. Ko god je ov la dao per spek ti vom

i senčenjem imao je šan se da pos ta ne do bar

crtač, ali mo der ni gra fi čki pro gra mi omo-

gućava ju i ma nje ta len to va ni ma da, bez mno go

ra zmi šlja nja, svo jim crte ži ma do da ju treću di-

men zi ju. Za im ple men ta ci ju 3D vek tor ske gra fi -

ke Adobe je imao so li dnu o sno vu u sop stve nom

pro gra mu Dimensions, iz ko ga je pre uzet ve li ki

broj op ci ja. Ra zum lji vo je da Illustrator CS2 ne-

ma pre ten zi je da pos ta ne 3d studio, ali se i sa

ne ko li ko do bro o smi šlje nih op ci ja ko ri sni ci ma

pru ža solidna kre ativ na po dlo ga.

Da bi smo do bi li tro di men-

zi onal ne o bjek te, počinje mo

od 2D crte ža ko ji ma do da je mo

per spek ti vu i du bi nu i po tom ih

senčimo. Sve po tre bne op ci je

na la ze se u me ni ju Eff ects / 3D.

Za pos ti za nje du bi ne za du že na

je op ci ja Extrude ko ju mo že mo

da pri me ni mo na tekst ili bi lo

ko ji dru gi o blik. Dejs tvo ove op-

ci je, u naj kraćim crta ma, sas to ji

se u do da va nju bočnih stra ni ca

i vrha (za mi sli te da ste na crta li

ko cku). U „pa ke tu“ sa Extrude

je i op ci ja Bevel ko jom de fi ni še-

mo i zgled ivi ca. Ova op ci ja se

najčešće ko ris ti za i zra du kon tro la (tastera) u

Web di zaj nu. Mo že mo da za počne mo i sa op ci-

jom Revolve ko ja oko iza bra ne ose ro ti ra dvo di-

men zi onal ni uzo rak i na taj način „opi su je“ te lo

u pros to ru. Ka da je dnom do bi je mo 3D o bje kat,

mo že mo da ga ro ti ra mo u pros to ru po moću op-

ci je Rotate.

Kon tro le 3D op ci ja su je dnos tav ne i efi ka-

sne za hva lju jući pre gle dnom o kvi ru di ja loga.

U vrhu se na la zi se gment Position ko ji omo-

gućava in te rak tiv nu ro ta ci ju 3D o bjek ta, pri

čemu mo že mo da iza be re mo ne ku od una pred

iza bra nih po zi ci ja, tj. pri ka za o bjek ta, ili da

une se mo ste pen ro ta ci je za sva ku od x-y-z osa.

Pri li kom upo tre be op ci je Revolve za daćemo

Pos tav lja nje 2D crte ža na 3D o bje kat

Op ci je za po de ša va nje 3D efe kata

13m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

ugao ro ta ci je, kao i to da li se opi su ju za tvo re na

ge ome trij ska te la ili sa mo nji ho vi omo tači. Vi-

tal ni sas to jak tro di men zi onal nos ti je i senčenje

ko je Illustrator obav lja auto mat ski, pru ža jući

nam vi sok ste pen po de ša va nja. U pri prem lje-

ne op ci je u bra ja mo Plastic Shading, Difuse

Shading, No Shading i Wireframe, a mo že mo da

po de si mo jačinu o sve tlje nja, „am bi jen tal nog“

sve tla, ve ličinu od sja ja, da o sve tlje nje po me ra-

mo i pos ta vi mo ga iza o bjek ta, da de fi ni še mo

ne ko li ko i zvo ra sve tlos ti kao i nji ho vu bo ju itd.

Kom bi no va njem o sve tlje nja i od sja ja si mu li ra-

mo ra zličite pov rši ne, što uz ma lo ume šnos ti

obe zbeđuje re alis tične de ta lje.

Već i ovo što smo na bro ja li do volj no je da

se ste kne uti sak o ne ve li kom, ali de lo tvor nom

sku pu op ci ja za do bi ja nje efek tnih tro di men-

zi onal nih crte ža. Illustrator ima još ne ko li ko

va žnih po go dnos ti u ovom do me nu. Sva ki 2D

crtež, snim ljen kao sim bol, mo že mo da pos ta-

vi mo na tro di men zi onal ni o bje kat pri me nom

op ci je Map Art. Tom pri li kom bi ra mo pov rši nu

3D o bjek ta na ko ju ma pi ra mo crtež (na pri mer,

bi ra mo stra ni cu ko cke), i po de ša va mo di men-

zi je i po lo žaj ta ko da se crtež u klo pi – os ta tak

po sla će o dra di ti Illustrator. Na po me ni mo i to

da tekst na ko ji su pri me nje ni tro di men zi onal-

ni efek ti os ta je i zmen ljiv i da ne ma po tre be da

ga pre tva ra mo u kri ve li ni je. Po red to ga, pa ra-

me tre sa mog efek ta mo že mo da i zme ni mo ta-

ko što ćemo dva pu ta kli knu ti na nje go vo ime

na pa le ti Appearance. Uko li ko nam je po tre ban

ku mu la ti van efe kat, po no ve ćemo po se gnu ti za

op ci jom 3D Eff ects čime do da je mo no vi „sloj“

tro di men zi onal nos ti.

Sva ka efe kat za sno van na 3D op ci ja ma

mo že se sni mi ti kao gra fi čki stil i na kon to ga

pri me ni ti u je dnom po te zu. I u pret ho dnim

ver zi ja ma ovog pro gra ma je, te oret ski, bi lo

i zvo dlji vo da se pos to jećim op ci ja ma si mu li ra

većina ono ga što da nas ra di auto ma ti ka. Slo-

že nost ta kvih za hva ta, kao i utrošak vre me na

po tre bnog za nji ho vu re ali za ci ju, mno ge ko ri-

sni ke su sprečava li da ek spe ri men ti šu sa 3D

efek ti ma. Sa da je o tvo re no novo po lje pri me ne

Illustrator-a, a pro fe si onal ni di zaj ne ri do bi li su

alat ke ko je će im u šte de ti mno go tru da i pru ži ti

o dličan te melj za kre ativ nu nad gra dnju.

Tran sfor ma cijePo što na crta mo

ne ki vek tor ski

o bje kat, uka zu je se po tre-

ba da me nja mo nje gov

o blik. O snov ne tran sfor-

ma ci je su pro me na di men-

zi ja, ro ta ci ja, re flek si ja i is-

ko ša va nje. Ra di se o o snov-

nim PostScript tran sfor ma-

ci ja ma ko je Illustrator di rek tno po drža va. Za

sva ku od po me nu tih tran sfor ma ci ja pos to ji je-

dna ka rak te ris tična tačka ko ju zo ve mo cen tar

tran sfor ma ci je i sve pro me ne na o bjek ti ma de-

ša va ju se u o dno su na tu tačku.

O snov ne tran sfor ma ci je u Illustrator-u

obav lja ju se po moću od go va ra jućih alat ki ko je

se na la ze na pa le ti. Za pre ci zno uno še nje pa-

ra me ta ra pos to ji po se-

bna pa le ta Transform,

ko ja je ste ci šte svih

mo gućnos ti ve za nih za

tran sfor ma ci je. Ov de

mo že te za da ti ko or di-

na te cen tra i os ta le po-

dat ke (npr. ugao ro ta-

ci je), ali je čes to po tre-

ban ne po sre dan rad sa alat ka ma. U tom slučaju

naj pre ak ti vi ra mo alat ku ta ko što je dnom kli-

kne mo na nju, za tim kli kne mo na crtež, čime

smo pos ta vi li cen tar, i naj zad pov lačimo mi ša

na dru gu lo ka ci ju i ta ko in te rak tiv no me nja mo

o bje kat. Uko li ko to kom ručnog i zvođenja bi lo

ka kve tran sfor ma ci je pre ot pu šta nja tas te ra na

mi šu pri ti sne mo Alt, na pra vićemo ko pi ju iza-

Uno som vre dnos ti u pa le tu Tran sform obav lja ju se o snov ne tran sfor ma cije

14 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

bra nog o bjek ta. Tran sfor ma ci ja se ta da o dno si

sa mo na ko pi ju, dok ori gi nal ni o bje kat os ta je

ne i zme njen. Ako drži mo pri ti snut tas ter Alt i

kli kne mo na crtež, pos ta vićemo cen tar i uje dno

ak ti vi ra ti di ja log od go va ra juće alat ke u kome

mo že mo da une se mo pre ci zne nu me ričke vre-

dnos ti. Dvos tru kim kli kom na po me nu tu alat-

ku pos ta vićemo cen tar tran sfor ma ci je u cen tar

iza bra nog o bjek ta i ak ti vi ra ti di ja log.

Bi tno je na gla si ti da se u Illustrator-u sve

tran sfor ma ci je obav lja ju na o sno vu re la tiv nih

vre dnos ti. Illustrator ne pra ti ap so lu tne i zno se

pro me na – po sle sva ke tran sfor ma ci je, do bi je ni

o bje kat je auto no man i sle deća tran sfor ma ci ja

ni je u lo gičkoj ve zi sa pret ho dnom – ako ste ne-

ki o bje kat, na pri mer, ro ti ra li za 30 ste pe ni, taj

po da tak neće os ta ti sačuvan. Ta kođe, ako ne ki

o bje kat po većate na

120% nje go ve prvo-

bi tne ve ličine, a za-

tim po no vi te tu tran-

sfor ma ci ju, kao kraj-

nji re zul tat do bićete

o bje kat ko ji je 44%

veći od po la znog

(1,2×1,2=1,44).

Alat kom za

pro me nu ve ličine

(Scale) me nja te ho-

ri zon tal nu ili ver ti kal nu di men zi ju o bjek ta

(ili obe is tov re me no) u pro i zvolj nom i zno su.

Po dra zu me va ni po lo žaj cen tra ove tran sfor-

ma ci je na la zi se u cen tru o bjek ta (pre ci zni je

rečeno, cen tar se na la zi u cen tru pra vo uga oni-

ka – bounding box – ko ji o gra ničava o bje kat),

što znači da će se o bje kat, uko li ko ga uni for-

mno ska li ra mo, kon cen trično ši ri ti ili sku plja-

ti. Na ovo tre ba o bra ti ti pa žnju, po go to vo ako

ste postali fa mi li ja rni sa Corel-ovim načinom

tran sfor ma ci je o bje ka ta. Na rav no, u sva kom tre-

nut ku mo že mo po de si ti da se ve ličina o bjek ta

me nja u o dno su na tačku ko ja nam od go va ra –

to, re ci mo, mo že da bu de do nji le vi ugao. Ako

to kom upo tre be alat ke drži mo Shift , pro me na

ve ličine je uni for mna.

Ako dva pu ta kli kne mo na alat ku za pro me-

nu ve ličine, pri ka zu je se od go va ra jući di ja log. U

po lje Scale upi su je mo i znos pro me ne u pro cen-

ti ma – 100% o značava ori gi nal nu ve ličinu, ta ko

da neće doći do bi lo ka kve pro me ne na o bjek tu.

Ov de mo že mo po de si ti i da li že li mo sa mo ho ri-

zon tal nu, sa mo ver ti kal nu ili uni for mnu (i ho ri-

zon tal nu i ver ti kal nu u is tom i zno su) pro me nu

di men zi ja. Po lje Scale line weight o dređuje da li

će se i oivičenje (li ni ja) o bjek ta po većati ili sma-

nji ti u is tom pro cen tu, ili će os ta ti ne pro me nje-

no. Uko li ko o bje kat sa drži ne ku ša ru, op ci jom

Patterns me nja mo i nje nu ve ličinu; do zvo lje na

je i pro me na ve ličine ša re, pri čemu se o bje kat

ne me nja. Ako pri li kom upo tre be alat ke pri ti sne-

te tas ter til da (~), me nja te sa mo ša ru; to va ži i

za alat ku za po me ra nje o bje ka ta, čime je omo-

gućeno da me nja mo po zi ci ju

ša re u o kvi ru sa mog o bjek ta.

Ne ga tiv ne vre dnos ti u

po lju Scale (ili o dvlačenje mi-

šem pre ko cen tra) do vešće

do re fl ek si je o bjek ta. Mno go

je pri ro dni je da se za to upo-

tre bi u građena alat ka ko ja

o kreće o bje kat kao u o gle da-

lu. Upo tre ba alat ke Refl ect

ve oma je slična upo tre bi alat-

ke Scale – o snov na ra zli ka je

u to me što sa da mo že mo ne po sre dno uti ca ti

na to da i ve ličina o bjek ta i nje go ve pro por ci je

os ta nu kon stan tne. Re fl ek si ja o bjek ta se obav-

lja u o dno su na osu: nju o dređuje mo ta ko što

naj pre kli kne mo da bi smo pos ta vi li (u slov no

rečeno) „cen tar“ ose a za tim kli kne mo još je-

dnom, čime je osa pot pu no o dređena, pa će

se sa mim tim i zvrši ti i re fl ek si ja. Mo že mo i da

sve oba vi mo u je dnom po te zu, pri čemu smo

u pri li ci da po sma tra mo i zgled o bjek ta u o dno-

su na ra zličite ose. Tas ter Shift omo gućava da

ose re fl ek si je pos tav lja mo u ko ra ci ma od po 90

ste pe ni. Pod se tićemo se da se sve tran sfor ma-

ci je obav lja ju u o dno su na ko or di na tni sis tem

ko ji je de fi ni san u General Preferences, op ci jom

Constrain Angle.

Mer ni sis tem se po de ša va za se bno za de blji ne li ni je i ve ličine slova

15m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Po moću alat ke za ro ta-

ci ju, iza bra ni o bje kat ro ti ra-

mo za pro i zvo ljan ugao u

o dno su na o značeni cen tar;

i ov de je po dra zu me va ni

po lo žaj cen tar sa mog o bjek-

ta. Uko li ko dva pu ta kli kne-

mo na alat ku, po ja viće se

di ja log u ko me mo že mo

da une se mo ugao ro ta ci je.

Ne ga ti van ugao o značava

ro ta ci ju u sme ru ka zalj ke

na sa tu, a po zi ti van ugao ro-

ta ci ju u su pro tnom sme ru.

Uko li ko pri li kom ro ti ra nja o bjek ta drži mo pri-

ti snut Shift , ugao ro ta ci je me nja se u ko ra ci ma

od po 45 ste pe ni.

Pro me na ve ličine, ro ta ci ja i is ko ša va nje

naj lak še se obav lja ju alat kom Free Transform:

do volj no je da iza be re mo o bje kat i po ja viće se

uobičaje ne kon trol ne tačke, ko ji ma je de fi ni-

san bounding box, čijim pov lačenjem o bje kat

ro ti ra mo ili ga ska li ra mo zna tno je dnos tav ni je,

bez za da va nja re fe ren tne tačke. Za is ko ša va nje

tre ba pri ti snu ti Ctrl+Alt i pov lačiti tačke ko je

ni su uga one.

Alat ku Rotate pra ti alat ka Twirl, ko jom se

o bjek ti „uvrću“ oko za da tog cen tra: ako pri ti sne-

mo Alt, mo že mo za da ti ugao i zmeđu -360 i 360

ste pe ni. Vi dećete da, za ra zli ku od ro ta ci je gde

se u glo vi čija je ap so lu tna vre dnost veća od 360

ste pe ni mo gu sves ti na o snov ni in ter val, alat ka

Twirl nas tav lja svoj po sao i ako pređete pun

krug. Pos to ji i fi l ter ko ji se ta kođe zo ve Twirl i

ra di is to što alat ka; ra zli ka je sa mo u to me što

ne mo že te da ra di te in te rak tiv no, već se za hte va

unos že lje nog u gla.

Is ko ša va nje se obično vrši za da va njem cen-

tra i u gla, ali je mo guće is tov re me no za da ti i

ose, kao i nji hov ugao. Ova alat ka se naj bo lje

upo tre blja va in te rak tiv no, ka da tačno vi di te do

ka kve je pro me ne na o bjek tu do šlo. U sva kom

slučaju ćete ra di ti dva po sla, jer pov lačenjem

mi ša is tov re me no kon tro li še te ugao is ko ša va-

nja i u glo ve osa. I ov de va ži pra vi lo da se u glo vi

me nja ju u ko ra ci ma od 45

ste pe ni ako drži te Shift .

Na crta ne o bjek te

najčešće po me ra mo „odo-

ka tiv nom“ me to dom. Ka-

da nam je po tre bna pre ci-

znost, ko ris tićemo di ja log

Object / Transform / Move.

Ov de mo že mo da une se mo

ho ri zon tal no ili ver ti kal no

ras to ja nje za ko je po me ra-

mo o bje kat. Po me ra nje mo-

že da bu de i di ja go nal no,

ta ko što ćemo o dre di ti ras-

to ja nje i ugao. Ako za ras to ja nje une se mo sa mo

broj, va ži mer ni sis tem ko ji smo po de si li u di ja-

lo gu General Preferences. Mo že mo, međutim,

po sle bro ja une ti i mer nu je di ni cu, na pri mer

in o značava inče, pt tačke, a mm i cm su mi li me-

tri o dno sno cen ti me tri.

Pa le ta Transform pru ža ko ri sne mo gućnos-

ti za pre ci zno po de ša va nje o bje ka ta. Uko li ko

smo, na pri mer, na crta li pra vo uga onik, ov de

mo že mo vi de ti nje go vu tačnu vi si nu i ši ri nu.

Mo že mo na kna dno une ti dru ge vre dnos ti i ta-

ko pro me ni ti di men zi je o bjek ta. Pra va po slas ti-

ca je po zi ci oni ra nje: sa le ve stra ne pa le te na la ze

se ka rak te ris tične tačke o bjek ta kao što su cen-

tar i uga oni čvo ro vi. Stan dar dno je ak ti vi ra no

pri ka zi va nje ko or di na ta cen tra, ali to mo že te

pro me ni ti ta ko što kli kne te na od go va ra juću

tačku. Na taj način, u sva kom tre nut ku mo že te

pre ci zno za da ti ap so lu tne ko or di na te o bjek ta

i ta ko mu pro me ni ti lo ka ci ju. Za re la tiv no po-

me ra nje o bje ka ta ko ris ti mo po me nu tu op ci ju

Move. Pa le ta Info (na la zi se uz pa le te Transform

i Align) da je po dat ke o po lo ža ju o bjek ta i nje go-

vim di men zi ja ma. Ka da ni je se lek to van ni je dan

o bje kat, ov de mo že te pročita ti trenutne ko or di-

na te kur so ra.

Za slo že ne tran sfor ma ci je o bje ka ta ko ris-

ti mo op ci ju Transform Each. Mo guće je is tov-

re me no za da ti ho ri zon tal no i ver ti kal no ska li-

ra nje, po me ra nje i ro ta ci ju. Ako kli kne mo na

Preview, sve tran sfor ma ci je mo že mo ne po sre-

Di ja log Tran sform Each – za se bna tran sfor ma ci ja sva kog od iza bra-nih o bje kata

16 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

dno po sma tra ti i ta ko se o dlučiti za naj po go-

dni je pa ra me tre. Pra va sna ga op ci je Transform

Each pos ta je oči gle dna tek ka da je pri me nju je-

mo na vi še iza bra nih o bje ka ta.

Sve tran sfor ma ci je ko je smo do sa da opi-

sa li mo gu se pri me ni ti i na ne ko li ko o bje ka ta:

iza bra ni o bjek ti se tre ti ra ju kao je dan i tran-

sfor ma ci ja se obav lja u o dno su na za je dničku

re fe ren tnu tačku, o dno sno cen tar tran sfor ma-

ci je. Transform Each će, ka da je iza bra no vi še

o bje ka ta, sva ki od njih za se bno tran sfor mi sa ti

– kao ka da bi smo prvo iza bra li je dan o bje kat i

tran sfor mi sa li ga, a za tim is tu ope ra ci ju po no-

vi li na dru gom o bjek tu.

U di ja lo gu Transform Each pos to ji i op ci ja

Random; ka da je ona ak tiv na, sve tran sfor ma-

ci je se obav lja ju po prin ci pu slučaj nih vre dnos-

ti, pri čemu je broj ko ji ste une li mak si mal na

vre dnost. Uko li ko, na pri mer, une se te tekst,

pre tvo ri te ga u kon tu re, po kre ne te Transform

Each i za da te ro ta ci ju od 45 ste pe ni, sva ko slo-

vo će bi ti ro ti ra no za ugao ko ji je slučajan broj

i zmeđu 0 i 45. Sva ku od

pri me nje nih tran sfor-

ma ci ja (u ključujući i

Transform Each) mo že te

po no vi ti po moću op ci je

Transform Again ili ta ko

što pri ti sne te Ctrl+D.

Po me ni mo na kra-

ju i alat ku Reshape, po-

moću ko je mo že mo da

lo kal no me nja mo o blik

pu ta nje ta ko što ćemo iza bra ti ne ki njen se-

gment ili čvo ro ve i me nja ti im po lo žaj. Po zi ci je

iza bra nih čvo ro va me nja ju se u o dno su na čvor

ko ji pred stav lja re fe ren tnu tačku. Alatkom

Reshape je mo guće glat ko „i zvlačenje“ de ta lja

i do te ri va nje pu ta nja.

Vek to ri za ci ja ras ter skih slikaVe ro va tno se sećate ko li ko su ne ka da bi le

po pu lar ni Trace ala ti za vek to ri za ci ju, tj. pre-

vođenje ske ni ra nih crte ža u vek tor ski o blik.

Sa da su gra fi čke ta ble do bi le sta tus oba ve znih

har dver skih do da ta ka ko ji ma se slu že crtači,

pa većina crte ža o dmah nas ta je na računa ru.

I da lje pos to ji po tre ba za brzim i kva li te tnim

pre vođenjem di gi tal nih fo to gra fi ja u vek tor-

ski o blik, i nji ho vim ko rišćenjem kao o sno ve

za slo že ni je crte že. Računa ri su sa da do volj no

moćni – sa obi ljem me mo ri-

je i pro ce sor ske brzi ne – da

mo gu od ras ter ske sli ke da

ge ne ri šu vek tor ski crtež pro-

i zvolj ne slo že nos ti. Da bis te

to ura di li u Illustrator-u

CS2, naj pre tre ba po moću

ko man de File / Place da

učita te sli ku i po tom da na

pa le ti Control kli kne te na

Live Trace. Po dra zu me va na

op ci ja je da fo to gra fi ja bu de pre tvo re na u mo no-

hro mat ski li ne-art crtež, što mo že te pro me ni ti

ako kli kne te na je zičak tas te ra Live Trace – uka-

zaće se me ni sa 13 ras po lo ži vih op ci ja, među

ko ji ma su Comic Art, Detailed Illustration,

Technical Drawing, Photo Low/High Fidelity,

Hand Drawn Sketch i dru ge.

Pre ci zni ja kon tro la se pos ti že i zbo rom stav-

ke Tra cing Op ti on gde se mo gu po de si ti svi pa-

ra me tri ko je Illustrator CS2 uzi ma u ob zir pri li-

kom vek to ri za ci je. Tu spadaju za o blje nost u glo-

va, de blji na pu ta nja ko je se is pu nja va ju bo jom,

Ske ni ra ni crtež se Li ve Tra ce op ci ja mapre vo di u vek tor ski o blik

Pa ra me tri op ci je Trace

17m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

za mućiva nje itd. Skup po de še nih pa ra me ta ra

se mo že sni mi ti i ka sni je bi ra ti iz me ni ja, rav-

no prav no sa pre de fi ni sa nim op ci ja ma. Po što se

učita na sli ka za pra vo ne u građuje u Illustrator,

već je sa mo re fe ren ci ra na, na ras po la ga nju su i

op ci je Embed i Edit Original. Ova dru ga je po-

se bno za nim lji va, za to što nam omo gućava da

fo to gra fi ju i zme ni mo u Adobe Photoshop-u i da

se to auto mat ski o dra zi na vek to ri zo va ni crtež

u Illustrator-u.

Ono čime op cija Live Trace za is ta o prav da-

va svo je ime, jes te nje na di na mičnost – u sva-

kom tre nut ku mo že mo da pro me ni mo način

vek to ri za ci je ili bi lo ko ji po je di načni pa ra me-

tar, a kraj nji re zul tat će odmah biti auto mat-

ski ažu ri ra n. Po red to ga, dva tas te ra na pa le ti

Control nam omo gućava ju da u ključuje mo ili

is ključuje mo pri ka ze ori ginal ne sli ke i do bi je-

nog vek tor skog crte ža.

U naj va žni je kon tro le op ci je Live Trace spa-

da ju Th reshold, Max Colors i Minimum Area.

Th reshold o dređuje ko li ko će pik se la na ras ter-

skoj sli ci bi ti pre tvo re no u vek tor ske o bjek te.

I zbor veće vre dnos ti pa ra me tra da je crte že sa

i zra že ni jim pu ta nja ma. Max Color o dređuje

broj bo ja na crte žu, ko ris teći me tod pod ime-

nom Selective color reduction za svođenje bo ja

sa ori gi nal ne sli ke na za da tu vre dnost. Pa ra-

me tar Minimum Area značajan je za gra nu lar-

nost crte ža i sma nji va nje „šu ma“. Za da va njem

mi ni mal nog po dručja mo že mo da i zbe gne mo

po jav lji va nje ne že lje nih tački ca na crte žu i pos-

ti gne mo je dnos tav ni je i čis ti je o bli ke. Ka da u

ne kom tre nut ku pro ce ni mo da smo pos ti gli že-

lje ni re zul tat, klik na Expand u pa le ti Control

ge ne ri še kla sičan Illustrator-ov crtež ko ji da lje

mo že mo da o brađuje mo po moću stan dar dnih

alat ki za rad sa pu ta nja ma.

Rad sa bo jomO snov ne op ci je u ve zi sa bo ja ma o dno-

se se na oivičenje (Stroke) i po pu nu

(Fill) o bje ka ta. Na dnu pa le te sa alat ka ma na la-

ze se dva pre klo plje na obo je na kva dra ta – gor-

nji pred stav lja bo ju po pu ne o bjek ta, a do nji bo-

ju oivičenja. Ka da na crta mo za tvo re nu pu ta nju,

ona će bi ti is pu nje na i oivičena tim bo ja ma, a

ako kli kne mo na već na crta ni o bje kat, bo je za

po pu nu i oivičenje će se pro me ni ti u skla du sa

tim o bjek tom i ta pro me na će va ži ti za o bjek te

ko je ka sni je crta mo.

Ako že li mo da me-

nja mo bo ju oivičenja,

kli knućemo na do nji

kva drat (čime ga do-

vo di mo u prvi plan).

Sa le ve stra ne ovih

kva dra ta na la zi se nji-

ho va uma nje na ko pi-

ja, ko ja o značava po-

dra zu me va nu bo ju

po pu ne i oivičenja

(Default Fill and Stroke). Ka da kli kne mo na

ovu iko nu, bo ja se lek to va nog o bjek ta biće be-

la a oivičenje crno, de blji ne je dne tačke. Luk sa

dve stre li ce, ko ji se na la zi ne po sre dno uz Fill

i Stroke, pred stav lja iko nu ko jom se ak ti vi ra

op ci ja za međuso bnu za me nu bo je po pu ne i

oivičenja (Swap Fill and Stroke): ako je o bje kat

bio is pu njen crve nom bo jom, a oivičenje je bi-

lo crno, o bje kat će po sle kli ka na iko nu pos ta ti

crn, sa crve nim oivičenjem.

Mo gućnost pre ci-

znog kon tro li sa nja bo je

pru ža pa le ta Color (do-

bi ja mo je pri tis kom na

F6). Mo že mo iza bra ti

od go va ra jući mo del:

na ras po la ga nju su

grayscale, RGB, HSB i

CMYK. Ako ra di mo

pri pre mu za štam pu,

naj bo lje je da bo je za da-

je mo u CMYK pro cen-

Ako je bo ja de fi ni sa na kao glo bal na,pro me ne u nje noj de fi ni ci ji o dra ža va ju seu ce lom do ku mentu

18 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

ti ma. S dru ge stra ne,

mo ni tor fun kci oni še

u RGB mo de lu, ta ko

da čak ni te oret ski ni je

mo guće da sve bo je ko-

je vi di mo na e kra nu na

is ti način bu du re pro-

du ko va ne na pa pi ru.

Illustrator obe zbeđuje

i zve sno pri la gođava nje,

ta ko da se pri li kom

i zbo ra CMYK bo ja na

e kra nu pri ka zu ju naj-

pri bli žni je ni jan se, po-

go to vo ako je mo ni tor

do bro ka li bri san (ka li bra ci ja mo ni to ra spa da

u slo že ne ope ra ci je, ko ji ma se nećemo ba vi ti u

ovom tek stu). Naj bo lje re zul ta te u počet ku ćete

pos tići uko li ko se ne oba zi re te mno go na i zgled

bo ja na mo ni to ru i na ba vi te ko lor ne kar te sa od-

štam pa nim CMYK pro cen ti ma.

Ka da ak ti vi ra mo pa le tu Color, vi dećemo

kli zače ko ji ma po de ša va mo pro cen te pri mar-

nih bo ja. Is pod njih se na la zi spek tar iz ko ga

mo že mo di rek tno da iza be re mo bo ju. Dve

alat ke ko je su u ne po sre dnoj ve zi sa bo je njem

o bje ka ta su Paint Bucket (kan ti ca sa bo jom) i

Eyedropper (pi pe ta). Po moću kan ti ce mo že mo

da obo ji mo bi lo ko ji o bje kat ta ko što kli kne mo

na nje ga. Ova alat ka me nja i a tri bu te oivičenja

– ako že li mo da i zme ni mo po lje nje nog dej-

stva, kli knućemo dva pu ta na alat ku i po de si ti

od go va ra juće op ci je. Sro dna alat ka je pi pe ta, ko-

jom „uzi ma mo uzo rak“ bo je sa dru gog o bjek-

ta – pro me niće se ak tiv ni a tri bu ti po pu ne i

oivičenja, ta ko da će va ži ti i za na re dne o bjek te

ko je crta mo.

Po pu na i oivičenjeO bjek te mo že mo da bo ji mo i po pu nja va-

mo i ako ak ti vi ra mo pa le tu Swatches. U ne ko li-

ko re do va pri ka zu ju se uzor ci ne ko li ko o snov-

nih pro ce snih i spot bo ja, ša ra, pre li va i dru gih

ele me na ta. Mo že mo da bo ji mo i ta ko što kli-

kne mo na uzo rak i bo ju pre vučemo na o bje-

kat. Ako ne ku bo ju

čes to ko ris ti mo,

mo že mo je do da ti u

pa le tu i do de li ti joj

ime. Uzor ci se u pa-

le ti mo gu pri ka zi va-

ti kao ma le ili ve li ke

iko ne ili po ime nu

(ka da su u pi ta nju

pro ce sne bo je, vi-

dećemo i pro cen te

kom po nen ti).

Po moću iko na

na dnu pa le te mo že-

mo u ključiti pri kaz

po je di nih (re ci mo sa mo ša ra ili pre li va) ili svih

vrsta po pu na. Ta kođe, mo že mo po že lji i zba ci-

va ti uzor ke iz pa le te. Uko li ko ste po mi sli li da

je na raspolaganje stavljen re la tiv no si ro ma šan

i zbor uzo ra ka, ak ti vi raj te do da tne bi bli ote ke

uzo ra ka (Swatch Libraries) iz ko jih mo že te da

bi ra te Pantone pro ce sne ili spot bo je, za tim

kom pa ra tiv ne sis te me Diccolor, Focoltone,

Truematch ili Toyo, sis tem ske Windows bo je,

kao i Web bo je. Po se bna bi bli ote ka je značaj-

na uko li ko kre ira te crte že za Web pre zen ta ci je,

ka ko bis te bi li si gur ni da bo je pri pa da ju tzv.

Web-safe bo ja ma, o dno sno da se bez pro ble ma

pri ka zu ju u ra znim gra fi čkim re ži mi ma.

U a tri bu te oivičenja spa da i de blji na li ni je,

kao i o bli ko va nje nje nih kra je va i pre vo ja. De-

blji nu li ni je za da je mo u ti po gra fskim tačka ma

(po in ti ma): Illustrator pos tav lja li ni ju ta ko da

po lo vi na de blji ne ide ka spo lja šnjos ti, a dru-

ga po lo vi na ka unu tra šnjos ti o bjek ta. Bri sa nje

oivičenja mo že da bu de pro ble ma tično: ako

une se te vre dnost 0 pt, o bjek ti će se pri ka zi va ti i

štam pa ti sa de blji nom li ni je od je dnog pik se la.

Da bis te za is ta i zbri sa li oivičenje, naj pre kli kni-

te na iko nu Stroke (ili pri ti sni te X), a po tom na

iko nu None (od go va ra jući tas ter je /). Na is ti

način se uki da i bo ja po pu ne, pa o bje kat pos ta-

je pro vi dan.

Mo že te da bi ra te tri o bli ka zav ršet ka li ni je:

Butt, Round i Projecting. O snov ni o blik zav ršet-

Pa le ta Swat ches omo gućava brz pris tup bo ji iz iza bra ne bi bli oteke

19m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

ka li ni je je pra vo uga onog o bli ka, a ako iza be re-

mo Round, na kra ju se is crta po lu krug čiji je

po lu prečnik je dnak po lo vi ni de blji ne li ni je; na

taj način se uku pna du ži na li ni je po većava za

nje nu de blji nu. Sličan efe kat se pos ti že ako se

iza be re Projecting tip zav ršet ka li ni ja, sa mo što

je o blik zav ršet ka pra vo uga oni. Upo tre bom po-

sle dnje dve op ci je oivičenje se, da kle, pros ti re

rav no mer no oko pu ta nje ko ju is crta mo.

Join op ci ja ma kon tro li še mo u glo ve (pre vo-

je) oivičenih li ni ja. Miter o značava da će u glo-

vi bi ti o štri, što kod de bljih li ni ja do vo di do

ve oma ru žnih efe ka ta. Zbog to ga pos to ji po lje

Miter limit, u ko je uno si mo vre dnos ti i zmeđu 2

i 500 – ako je du ži na li ni je za da ti broj pu ta veća

od nje ne de blji ne, u glo vi

će auto mat ski bi ti „pod-

sečeni“, baš kao da smo

iza bra li op ci ju Bevel. Po-

dra zu me va na vre dnost u

po lju Miter limit je 4, što

znači da će ka da je li ni ja

četi ri pu ta du ža od oivičenja tip pre sa vi ja nja bi-

ti pro me njen u Bevel. Na ras po la ga nju je još i

op ci ja Round Join, ko ja da je o ble pre vo je.

Pri dnu pa le te Stroke na la zi se po lje

Dashed Line i niz do da tnih po lja Dash i Gap,

po moću ko jih o bli ku je mo is pre ki da ne li ni je:

sva ko po lje Dash pred stav lja du ži ne crti ce, a po-

lje Gap ra zmak. Na ras po la ga nju je ve li ki broj

kom bi na ci ja, jer mo že mo da pra vi mo is pre ki da-

ne li ni je čiji se ele men ti po nav lja ju tek na kon

tri crti ce i tri ra zma ka.

Di rek tno sa pa le te Color mo že mo da ak ti-

vi ra mo i pa le tu Attributes, u ko joj se na la ze op-

ci je od ve li kog značaja u pri pre mi za štam pu:

Overprint Fill i Overprint Stroke. Po moću njih

kon tro li še mo štam pa nje obo je nih o bje ka ta ko ji

se do di ru ju ili pre kla pa ju. Uko li ko, na pri mer,

štam pa mo pla vi kva drat na žu toj po za di ni, na

mes tu gde je kva drat neće se štam pa ti žu ta bo-

ja, već sa mo pla va. U pro tiv nom bi do šlo do

me ša nja bo ja, pa bi smo do bi li ze le ni kva drat.

Da kle, pla vi kva drat se ne štam pa pre ko žu te,

već pre ko be le po za di ne. U štam pi ni je mo guće

pos tići sav rše nu pre ci znost pri li kom „pa so va-

nja“ ko lor nih se pa ra ci ja, a bo je ko je se do di ru-

ju su na jo se tlji vi je mes to – u na šem pri me ru bi

se oko kva dra ta po ja vi lo be lo oivičenje. Ovo se

mo že ot klo ni ti mi ni mal nim pre kla pa njem bo ja

(trapping), obično ta ko što će tam ni ja bo ja „pre-

ga zi ti“ sve tli ju. Za to bi smo mo ra li da kva dra tu

za da mo oivičenje u bo ji po pu ne i da u ključimo

op ci ju Overprint Stroke. Ta da će doći do pre kla-

pa nja kva dra ta i po za di ne za de blji nu oivičenja,

čime ćemo i zbeći pro ble me sa „pa so va njem“.

Na sličan način mo že mo i is pu nje ne o bjek-

te pro gla si ti za Overprint. Ta da se bo ja o bjek ta

me nja, a tu pro me nu mo že mo na e kra nu si mu li-

ra ti po moću fi l te ra Hard i Soft , ko je ćemo ka sni-

je opi sa ti. Trapping vek tor-

skih o bje ka ta pred stav lja

na pre dnu te hni ku i njo me

se u počet ku nećete pre te ra-

no ba vi ti; bi tno je da zna te

do ka kvih si tu aci ja mo že

da dođe i da se po sa ve tu je-

te sa štam pa rom ili sa prepress agen ci jom ko ja

će vam o sve tli ti fi l mo ve. Us ko ro ćemo upo zna-

ti je dnu ve oma moćnu fun kci ju Illustrator-a

(Trap Pathfi nder), ko ja auto ma ti zu je ve li ki deo

po sla ve zan za trapping.

Na pa le ti Attributes mo že mo po de si ti i vi-

dlji vost cen tra o bje k ta ko ji crta mo. Ka da na crta-

mo pra vo uga onik ili elip su, uvek se po jav lju je i

tačka ko ja pred stav lja cen tar o bje ka ta. Kli kom

na Don’t Show Center i Show Center po že lji

u kla nja mo ili pri ka zu je mo ovu tačku.

Op ci ju za za da va nje re zo lu ci je ko jom će se

pu ta nja štam pa ti na i zla znom uređaju već smo

ra zmo tri li ka da smo opi sa li po de ša va nje do ku-

me na ta. Ova op ci ja ima lo kal ni uti caj i o dno si

se sa mo na iza bra ni o bje kat; ko ris tićemo je ka-

da že li mo da na kna dno pro me ni mo re zo lu ci ju

štam pe. Mo guće je, na pri mer, da su sa mo ne ke

pu ta nje u do ku men tu isu vi še slo že ne i do vo de

do pro ble ma na o sve tlji vaču. Da ne bi smo glo-

bal no uti ca li na sve o bjek te, mo že mo iza bra ti

sa mo one ko ji su „pro ble ma tični“ i sma nji ti nji-

ho vu re zo lu ci ju.

Ra zličiti o bli ci zav ršet ka li nije

20 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

„Pa me tno“ bo jenjeU pos tup ku i zra de vek tor skog crte ža bo je-

nje je naj kom pli ko va ni ji deo po sla, pre sve ga

zbog ne sav rše nos ti pos to jećih alat ki i zbog sa-

mog kon cep ta vek tor ske gra fi ke. Na ime, ne ki

o bje kat mo že da se obo ji sa mo ako je o gra ničen

za tvo re nom pu ta njom. To je sa svim ja sno, ali

su pro gra mi za crta nje

ovu de fi ni ci ju tu mačili

pre vi še do sle dno. Da

li je pu ta nja za tvo re na

ako nam ta ko i zgle da,

ili ako je to „ma te ma-

tički“ tačno? Sa svim

je mo guće da pu ta nja

ni je za tvo re na za de lić

mi li me tra, ili da i zgle-

da kao za tvo re na, a

za pra vo se sas to ji od

dve pu ta nje ko je se

do di ru ju... Du gačak je

spi sak okol nos ti ko je

su sprečava le ko ri sni ka da o bje kat na vek to ri-

zo va nom crte žu obo ji pre ne go što se po za ba-

vi pu ta nja ma i nji ho vim kon trol nim tačka ma.

Povrh to ga, tre ba lo je i da ra zmi šlja mo lo gi kom

pro gra ma – ono što je za nas deo ne za vi snog

o bjek ta ko ji že li mo da obo jimo, za pret ho dne

ver zi je Illustrator-a bio je deo pu ta nje ko ji se

ne mo že obo ji ti ako se ne „fi zički“ ne o dvo ji od

os tat ka crte ža.

Li ve Pa int pred stav lja lu ci dno za mi šlje nu

alat ku ko ja fun kci oni še in te li gen tno i crtež po-

sma tra sa sta no vi šta ljud ske per cep ci je. Za mi-

sli mo je dnos ta van pri mer – tri kru ga ko ji se

se ku. Ka da ih na crta mo, ja sno vi di mo se dam

ra zličitih de lo va ko je mo že mo da obo ji mo, ali

su za pro gram to i da lje tri o bjek ta. Međutim,

ako ih sve za je dno iza be re mo i po tom na njih

kli kne mo alat kom Live Paint Bucket, oni će bi-

ti pre tvo re ni u Live Paint gru pu. Na kon to ga

je do volj no da alat kom Live Paint Bucket pre-

la zi mo pre ko gru pe i auto mat ski će se vi zu el-

no i zdvo ji ti (biće oivičena po dra zu me va nom

crve nom bo jom) sva ka kom po nen ta crte ža ko-

ja se mo že obo ji ti. U na šem pri me ru mo že mo

da obo ji mo sa mo pre sek sva tri kru ga ili sa mo

pre sek prvog i dru gog kru ga mi nus pre sek svih

kru go va itd. O bjek ti ma u Live Paint gru pi pris-

tu pa mo ako alat kom Selection dva put kli kne mo

na gru pu. Bez ob zi ra na i zme ne o bje ka ta, efe-

kat Live Paint se o drža va sve dok ne kli kne mo

na Expand i pre tvo ri-

mo gru pu i stan dar dni

Illustrator-ov o bje kat.

Uko li ko dva put

kli kne mo na Live Paint

alat ku, o tvo riće se di ja-

log sa pa ra me tri ma u

kome je mo guće ak ti vi-

ra ti i bo je nje se gme na-

ta pu ta nja. Da kle, ne

sa mo da mo že mo da

po pu nja va mo o blas-

ti ko je nam vi zu el no

i zgle da ju kao da su za-

tvo re ne, već mo že mo

da za bo ra vi mo na je dnu prin ci pi jel nu ra zli ku

i zmeđu vek tor skih o bje ka ta. Na ime, kva drat

stra ni ce 5 cm, is pu njen pla vom bo jom, mo že se

na crta ti i kao li ni ja du ži ne 5 cm, ko joj je za da to

pla vo oivičenje de blji ne 5 cm. Na e kra nu i zgle-

da ju pot pu ni is to, ali je sa sta no vi šta pro gra ma

u prvom slučaju reč o za tvo re noj pu ta nji ko joj

je za da ta po pu na, a u dru gom slučaju ima mo

po sla sa o tvo re nom pu ta njom ko joj je za da to

ovičenje. Taj „te hnički“ de talj nas pri mo ra va da

ko ris ti mo dve ra zličite alat ke da bi smo pos ti gli

u o sno vi is ti re zul tat. Pri li kom vek to ri za ci je ske-

ni ra nog crte ža ili di gi tal ne fo to gra fi je, mo dul

Trace mo ra u mno go slučaje va da o dluči da li

će pik se le pre tvo ri ti u pu ta nju ko ja ima de blji-

nu ili u za tvo re ni, is pu nje ni o blik. Ako bi ko ri-

snik tu činje ni cu stal no mo rao da ima na umu,

od kom fo ra pri li kom upo tre be alat ke Live Paint

ne bi ni šta os ta lo. Za nje nu efi ka snost za slu žna

je, međutim, i op ci ja Gap Detection.

Po što si tne ne pre ci znos ti na crte žu mo gu

ta kođe da one mo guće bo je nje, jer pu ta nji ne-

dos ta je mi li me tar ili dva da bi bi la za tvo re na,

U građeni čaro bnjak olak ša va upo tre bu op ci je Li ve Pa int

21m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

u ključiva njem op ci je Gap Detect za daćemo ve-

ličinu „pro ce pa“ ko je će Illustrator CS2 i gno ri-

sa ti ka da o dređuje ko je o bjek te mo že da obo ji.

Gap Detect se ak ti vi ra ta ko što iza be re mo gru-

pu Li ve Pa int i kli kne mo na iko ni cu Gap Detect

na pa le ti Control ili i zbo rom op ci je O bject / Li-

ve Pa int / Gap Op ti ons. U di ja lo gu ko ji će se ak-

ti vi ra ti mo že mo da iza be re mo za ne ma ri va nje

ma lih, sre dnjih i ve li kih o tvo ra (pri bli žno 1, 2 i

4 mm), a mo že mo i da ručno za da mo ve ličinu.

Ako k li kne mo na Close gaps with paths, parče

pu ta nje ko je ne dos ta je biće auto mat ski do da to.

Ma na op ci je Gap Detect ko ju tre ba ima ti na

umu jes te us po ra va nje ra da ako vek to ri zo va ni

crtež ima mno go (vi še hi lja da) pu ta nja. Zbog

to ga je pri li kom kon ver zi je Live Trace o bje ka ta

di rek tno u Live Paint gru pu op ci ja Gap Detect

po dra zu me va no is ključena.

Na pre dne op ci je za o bjek te i pu tanjeP ra va sna ga Illustrator-a se na la zi u fun-

kci ja ma ko je ra de sa vi še pu ta nja is tov-

re me no. Ove fun kci je ima ju po ma lo ne običan

na ziv, Pathfinder, i na la ze se u od go va ra jućoj pa-

le ti. Po red ime na sva kog Pathfinder-a na la zi se

sličica ko ja aso ci ra na nje go vu fun kci ju. Iako se

u glav nom sve što ra de Pathfinder-i mo že ura di-

ti i ručno, ove op ci je po većava ju efi ka snost, jer

ve li ki deo po sla obav lja ju auto mat ski. O snov ne

ope ra ci je ko je ra de Pathfinder-i su kom bi no va-

nje, pre kla pa nje i me ša nje pu ta nja.

Fun kci ja Unite slu ži za o bje di nja va nje iza-

bra nih o bje ka ta; ako se sećate uni je sku po va,

znaćete šta Unite ra di. Ko rišćenje ove fun kci je

ima smi sla ako se o bjek ti na ko je je pri me nju je-

mo pre kla pa ju. Na mes tu pre-

kla pa nja vi še neće bi ti pu ta nja

(kao da smo o bjek te „sto pi li“),

a no vi o bje kat će po pri mi ti

bo ju „gor njeg“ o bjek ta. Po ku-

šaj te da ručno o bje di ni te dva

o bjek ta i vi dećete ko li ko vre-

me na šte di fun kci ja Unite.

Ka da već mo že mo da na-

pra vi mo uni ju dva o bjek ta, lo-

gično je da pos to ji i fun kci ja Intersect, po moću

ko je do bi ja mo pre sek iza bra nih o bje ka ta; os ta-

tak o bje ka ta se bri še. Da bi fun kci ja Intersect ra-

di la, svi iza bra ni o bjek ti mo ra ju ima ti po dručje

na ko me se pre kla pa ju. Su pro tno dej stvo ima

fun kci ja Exclude, ko ja će i zbri sa ti pre sek, a os ta-

vi ti po dručja ko ja se ne pre kla pa ju. Pre ci zni je

rečeno, ta mo gde se pre kla pa pa ran broj o bje-

ka ta na pra viće se pra zni na, a mes to gde se pre-

kla pa ne pa ran broj o bje ka ta os taće is pu nje no. I

ov de va ži pra vi lo da će no vi o bje kat po pri mi ti

bo ju o bjek ta ko ji je bio „na vrhu“. Minus Front

od pu ta nje na dnu (ako ima mo dve ili vi še se-

lek to va nih pu ta nja) „odu zi ma“ sve pu ta nje ko je

se na la ze is pred nje. Minus Back ima su pro tnu

fun kci ju – od pu ta nje na vrhu „odu zi ma“ sve

pu ta nje ko je su is pod nje. Fun kci ja Divide je pri-

men lji va ako iza bra ni o bjek ti ima ju oivičenja:

po sle pri me ne ove fun kci je o bjek ti će bi ti gru-

pi sa ni, a na mes ti ma pre kla pa nja po ja viće se

oivičene pu ta nje (bo ja o bje ka ta se neće pro me-

ni ti). Fun kci ja Outline je une ko li ko slična pret-

ho dnoj, ali se bo ja o bje ka ta

pos tav lja na None.

Trim u kla nja de lo ve obo-

je nih o bje ka ta ko ji se na la ze is-

pod dru gih o bje ka ta. Slična je

fun kci ja Merge, ko ja će uz to

kom bi no va ti o bjek te is te bo je.

Ove fun kci je je te že opi sa ti, ta-

ko da pre dla že mo da ih upo-

zna te na pri me ri ma. Fun kci ju

Crop je u počet ku naj lak še shva ti ti kao mas ku

ko ja slu ži za „o bre zi va nje“ o bje ka ta: ako pos ta-

vi mo je dan o bje kat pre ko dru gog (pri čemu gor-

nji o bje kat tre ti ra mo kao mas ku) i pri me ni mo

Crop, sve ono što ni je mas ki ra no biće i zbri sa no,

u ključujući i de lo ve gor njeg o bjek ta ko ji su se

na la zi li van po dručja dru gog o bjek ta.

Pa le ta Pat hfin der je ste ci šte op ci ja za rad sa vi še pu ta nja is tov re meno

22 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Slo že ne pu tanjeDve ili vi še pu ta nja mo že mo o bje di ni ti

u je dnu slo že nu pu ta nju ko rišćenjem op ci je

Object / Compound Paths / Make. Za ra zu me-

va nje slo že nih pu ta nja ne obično je va žno upo-

zna ti se sa poj mom sme ra pu ta nja: sva ka pu ta-

nja ko ju smo na crta li u Adobe Illustrator-u ima

svoj smer, ko ji mo že bi ti us klađen sa kre ta njem

ka zalj ke na sa tu ili su-

pro tan od nje ga. Pra vi-

lo ko je glo bal no va ži za

sve PostScript pu ta nje

(a u pra vo su to one ko je

crta mo u Illustrator-u)

jes te da is pu nje na pu ta-

nja tre ba da ima smer

su pro tan sme ru ka zalj-

ke na sa tu. Elip se ili

pra vo uga oni ci ima ju

u pra vo ta kav smer, a

pu ta nje ko je crta mo slo-

bo dnom ru kom ima ju smer u ko me ih crta mo.

Bez ob zi ra na smer, za tvo re nu pu ta nju mo že mo

da is pu ni mo.

Ako dve za tvo re ne pu ta nje ko je se pre kla-

pa ju pre tvo ri mo u slo že nu pu ta nju, na mes tu

pre se ka for mi raće se pra zni na sa mo ako pu ta-

nje ima ju su pro tne sme ro ve. U većini slučaje va

ovo će se de si ti auto mat ski – ako je dan krug

pos ta vi mo unu tar dru gog i na pra vi mo slo že nu

pu ta nju, unu tra šnji krug će o dmah po pri mi ti

smer ka zalj ke na sa tu, ka ko bi mo gao da for-

mi ra pra zni nu. Po ne kad ćemo mo ra ti sa mi da

pro me ni mo smer pu ta nje da bi smo do bi li že lje-

ni efe kat. Ovo ra di mo po moću op ci je Object /

Attributes / Reverse Path Direction. Da bi smo

vi de li smer pu ta nje, mo že mo se po slu ži ti ma-

lim tri kom: ako pu ta nju na bi lo kom mes tu

pre sečemo ma ka za ma (scissors) i pri me ni mo

Filter / Stylize / Add Arrowheads, pri ka zaće se

stre li ce ko je uka zu ju na smer pu ta nje. Na rav no,

op ci jom Undo ćemo o dmah za tim sve vra ti ti u

poče tno sta nje.

Ako že li mo da u o kvi ru slo že ne pu ta nje

iza be re mo po je di načnu pu ta nju, ko ris tićemo

alat ku Group Selection, što je po se bno ko ri sno

ka da že li mo da pro me ni mo smer pu ta nje. Slo-

že ne pu ta nje mo gu da se do bi ju i Pathfi nder

fun kci jom Unite, ma da se ta da ne me nja auto-

mat ski smer iza bra nih pu ta nja, ta ko da ne do-

bi ja mo pra zni nu.

Slo že ne pu ta nje se mo gu ve oma efi ka sno

upo tre bi ti kao mas ke. Iako su mas ke spe ci-

jal nost pro gra ma za

o bra du sli ka kao što je

Photoshop, Illustrator

ta kođe omo gućava

nji ho vo ko rišćenje.

Mas ke se u glav nom

ko ris te da bi se ne ki

de lo vi crte ža učini li

ne vi dlji vim: ako, re ci-

mo, ima mo ras ter sku

sli ku u o bli ku pra vo-

uga oni ka, a že li mo da

i zdvo ji mo njen deo

kru žnog o bli ka, upo tre bićemo mas ku. Mas ku

ćemo naj lak še na pra vi ti ako na crta mo pra vo-

uga onik ko ji je veći od sli ke ko ju mas ki ra mo;

ovo je ne pro vi dni deo mas ke. Za tim na crta mo

krug unu tar pra vo uga oni ka, se lek tu je mo krug

i pra vo uga onik i na pra vi mo slo že nu pu ta nju;

krug sa da pred stav lja pro vi dni deo pu ta nje. On-

da mo že mo pos ta vi ti mas ku pre ko sli ke, a za fi -

no do te ri va nje po slu žiće alat ka Group Selection,

ko jom ćemo po me ra ti sa mo krug.

Je dan od načina za mas ki ra nje ras ter-

skih sli ka je da na crta mo pu ta nju za ise ca nje

(clipping path) u Photoshop-u, sni mi mo je kao

EPS (op ci ja je File / Export / Paths to Illustrator)

i uve ze mo je u Illustrator. Umes to mas ki ra nja,

za vek tor ske o bjek te mo že po slu ži ti i o bre zi va-

nje, čime se u kla nja „vi šak“ mas ki ra nog o bjek-

ta. Ras ter ske sli ke mo že mo sa mo mas ki ra ti.

Slo jeviUpo tre ba slo je va značaj no u brza va i olak ša-

va rad u Adobe Illustrator-u. To se prven stve no

o dno si na mo gućnost bo lje or ga ni za ci je crte ža

i nje go vo efi ka sni je do te ri va nje i is prav lja nje.

Dej stvo op ci ja Pat hfin der

23m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Iako se po ne kad dos ta to ga mo že pos tići i pro-

mi šlje nim gru pi sa njem o bje ka ta, slo je vi do da ju

no vu di men zi ju pro gra mu za vek tor sku gra fi ku.

Sli ko vi to ćemo ih opi sa ti kao pro vi dne fo li je na

ko je pos tav lja mo o bjek te. Te fo li je ređamo je-

dnu na dru gu i one za je dno for mi ra ju crtež. U

sva kom tre nut ku mo že mo ne ki sloj pro gla si ti

za ne vi dljiv ili pre me šta ti o bjek te sa je dnog slo-

ja na dru gi.

Rad sa slo je vi ma o dvi ja se pre ko pa le te

Layers (ak ti vi ra mo je sa Windows / Show Layers

ili pri tis kom na F7). Sva ki crtež u počet ku sa-

drži sa mo je dan sloj, ko ji je o značen kao Layer

1. Ra di lak še ori jen ta ci je na crte žu, slo je vi ma

se pri dru žu ju bo je – ka da iza be re mo bi lo ko ji

o bje kat, nje go vo oivičenje (i čvo ro vi) će po pri-

mi ti bo ju ko ja od go va ra slo-

ju na ko me se o bje kat na la zi.

Pri li kom do da va nja no vog

slo ja nje mu se auto mat ski

do de lju je dru ga bo ja, ko ju

po po tre bi me nja mo. U dnu

pa le te Layers na la ze se iko ne

za do da va nje no vog slo ja i

bri sa nje pos to jećih. Ka da do-

da mo no vi sloj, on će do bi ti

ime Layer 2, ali je po želj no

da se ime na slo je va pro me ne

ka ko bi nas aso ci ra la na re al-

nu si tu aci ju na crte žu. Slo je-

vi se ređaju hi je rar hij ski – ako se Layer 2 na

pa le ti na la zi i znad Layer 1, svi o bjek ti na tom

slo ju su na crte žu „i znad“ o bje ka ta sa prvog slo-

ja. Međuso bni po lo žaj slo je va me nja mo prev-

lačeći iko nu sa ime nom slo ja na no vu po zi ci ju.

Ak ti van sloj je o značen pe rom po red ime na;

svi o bjek ti ko je crta mo pos tav lja ju se na ak ti van

sloj. Ka da kli kne te na ne ki o bje kat, sa de sne stra-

ne iko ne slo ja po ja viće se kva dra tić ko ji o značava

da je ba rem je dan o bje kat na slo ju iza bran. Uko-

li ko kva dra tić o dvučete na ne ki dru gi sloj, svi

iza bra ni o bjek ti se pre no se na taj sloj – ta ko pre-

me šta te o bjek te sa je dnog na dru gi sloj.

Le vo od ime na slo ja na la ze se dve iko ne ko-

ji ma kon tro li še te oso bi ne slo je va. Oči o značava-

ju da je sloj vi dljiv – ako kli kne te na ovu iko nu,

oči nes ta ju i sa mim tim svi o bjek ti na tom slo ju

pos ta ju ne vi dlji vi. Ako po no vo kli kne te na (sa-

da pra zno) mes to, oči se po no vo po jav lju ju i

sloj pos ta je vi dljiv. Ako pri tom pri ti sne te Ctrl,

me nja te re žim pre gle da: mo guće je da je dan

sloj bu de u preview, a dru gi u Artwork re ži mu.

Sle deća iko na je pra zna, ali se, ako kli kne te na

nju, po jav lju je pre crta na olov ka ko ja si gna li zi ra

da je sloj za ključan – ni je dan o bje kat na nje mu

ne mo že se iza bra ti ni ti tran sfor mi sa ti. Kada po-

nov o kli knete olov ka nestaje.

Sve ove op ci je mo že te pos tav lja ti i u od go-

va ra jućem di ja lo gu, ko ji do bi ja te ka da dva pu-

ta kli kne te na ime slo ja. Pri su tne su dve no ve

op ci je: Print o značava da li će se sloj štam pa ti

(stan dar dno je ova op-

ci ja u ključena), a Dim

Images čini da ras ter ske

sli ke na slo ju bu du sna-

žno po sve tlje ne. Ako

kli kne te na stre li cu ko-

ja se na la zi u gor njem

de snom u glu pa le te slo-

je va, po jav lju ju se do da-

tne op ci je. Osim onih

ko ji ma bri še mo i do da-

je mo slo je ve, mo že mo

u tre nut ku sa kri ti ili za-

ključati sve slo je ve (ili

sa mo one ko ji ni su iza bra ni).

Op ci ja Paste Remember Layers osi gu ra-

va da se o bjek ti ko je ko pi ra mo (Cut) umeću

(Paste) sa mo na slo je ve sa ko jih smo ih ko pi-

ra li; to se mo že glo bal no po de si ti u di ja lo gu

General Preferences. Ova op ci ja je stan dar dno

is ključena, što znači da po moću Cut & Paste

o bjek te mo že mo pre me šta ti sa je dnog slo ja

na dru gi. Po moću Merge Layers iza bra ni slo je-

vi se „sta pa ju“ – svi o bjek ti pre la ze na ak tiv ni

sloj, a os ta li slo je vi, ko ji ti me pos ta ju pra zni,

se bri šu. Adobe Illustrator CS2 omo gućava de-

fi ni sa nje hi je rar hi je slo je va – u o kvi ru je dnog

slo ja mo gu se za da va ti i pod slo je vi, što do pri-

no si pre gle dni joj or ga ni za ci ji crte ža.

Slo je vi su sna žno oruđe zaor ga ni za ci ju crteža

24 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

Fil te ri i efektiFil te re mo že mo naj lak še za mi sli ti kao

spe ci ja li zo va ne mo du le ko ji obav lja ju slo že ne

ope ra ci je nad o bjek ti ma. Ako ste pri me ti li da

je sličan bio i opis fun kci ja Pathfi nder, on da

je to ve ro va tno zbog to ga što su mno ge od tih

fun kci ja u ra ni jim ver zi ja ma Adobe Illustrator-a

za is ta bi le fi l te ri.

Fil te ri su re ali zo va ni kao ek ster ni pro gra mi

(plug-in) i na la ze se u Plug-Ins di rek to ri ju mu (i

ne ke alat ke su plug-in pro gra mi). Fil te re mo že-

mo gru bo svrsta ti u vek tor ske i ras ter ske, što je ja-

sno na značeno u me ni ju Filter. Uko li ko ko ris ti te

Photoshop, pri me tićete mno ge po zna te ras ter ske

fi l te re. Illustrator, po red to ga što već sa drži ne ko-

li ko fi l te ra iz Photoshop-a, omo gućava upo tre bu

bi lo kog Photoshop fi l te ra ta ko što od go va ra jući

fajl is ko pi ra te u Plug-Ins di rek to ri jum. Na ža lost,

izu ze tno a trak tiv ni vek tor ski fi l te ri VectorTools

fi r me Extensis još uvek su na ras po la ga nju sa mo

za Macintosh ver zi ju Illustrator-a.

Prva ka te go ri ja vek tor skih fi l te ra no si ime

Color i u ve zi je sa ra znim op ci ja ma ve za nim

za po de ša va nje i pri la gođava nje bo ja. Po moću

fi l te ra Adjust Color mo že mo da me nja mo vre-

dnos ti pri mar nih kom po nen ti obo je nog o bjek-

ta. Ovaj fi l ter ra di na prin ci pu odu zi ma nja i do-

da va nja bo ja i to u ras po nu od -100% do 100%

(za CMYK mo del). Ne mo gu se, bez ob zi ra na

une to po većanje ili sma nje nje, preći gra nične

vre dnos ti – sva ka kom po nen ta će uvek os ta ti

u in ter va lu od 0 do 100% bo je. Ovaj fi l ter se

mo že pri me ni ti i na bo ju oivičenja i na bo ju

po pu ne, a mo guće je i i zme ni ti ko lor ni mo del

iza bra nog o bjek ta (op ci ja Convert). Ako kli kne-

mo na preview, bićemo u pri li ci da na o bjek tu

pra ti mo pro me nu bo je.

Fil te ri Convert slu že za pro me nu ko lor nog

mo de la. Op ci je su Convert to CMYK, Convert

to RGB i Convert to Grayscale. Upo tre bom ovog

fi l te ra mo že mo ta kođe kon ver to va ti bi lo ko ju

spot bo ju u je dan od tri po me nu ta mo de la. Fil-

ter Invert Colors o dra ža va se sa mo na prve tri

kom po nen te u ko lor nom mo de lu: vre dnos ti

bo ja se odu zi ma ju od 100%, dok vre dnost crne

bo je os ta je ne pro me nje na. Ka da su u pi ta nju

grayscale ili RGB o bjek ti, do bićemo nji hov ne-

ga tiv, ali ovo ne va ži za CMYK bo je, baš zbog

to ga što crna kom po nen ta os ta je ne i zme nje na.

Mo že mo se ipak snaći ta ko što ćemo naj pre

upo tre bi ti fi l ter Convert to RGB, za tim Invert

Colors i na kra ju in ver znu ope ra ci ju Convert

to CMYK. Pos to ji mo gućnost da ne do bi je mo

pra vi ne ga tiv, kao ka da bi smo čita vu ope ra ci-

ju i zme ne pro ce na ta i zve li ručno, jer pri li kom

i zme ne ko lor nih mo de la do la zi do i zve snog

„po me ra nja“ bo ja.

Saturate po većava ili sma nju je in ten zi tet

bo je: ka da ak ti vi ra mo ovaj fi l ter, po ja viće se

kli zač po moću ko ga mo že mo da me nja mo pro-

ce nat ni jan se bo je o bjek ta. Ako smo „po jačali“

ni jan su za 20%, efe kat je is ti kao da smo ručno

sva koj CMYK kom po nen ti do da li 20% nje ne

prvo bi tne vre dnos ti. Object Mosaic je in te re-

san tan fi l ter ko ji će od učita ne ras ter ske sli ke

na pra vi ti mo za ik ra zno boj nih kva dra tića. Ovo

je vek tor ski fi l ter, ali je po fun kci ji ve oma sličan

fi l te ru Mosaic iz Photoshop-a; ako ovaj fi l ter že-

li te da pri me ni te na vek tor sku sli ku, naj pre je

ras te ri zuj te op ci jom Rasterize (re zo lu ci ja od 72

dpi će bi ti do volj na). Fil ter Object Mosaic je ve-

oma spor (na ročito ako iza be re te gust mo za ik)

i tro ši dos ta me mo ri je, ta ko da se mo že de si ti

da u ne kim si tu aci ja ma Illustrator ni je u sta nju

da čita vu sli ku pre tvo ri u mo za ik.

Fil ter Free Distort je po go dan za do da va-

nje per spek ti ve o bjek ti ma. Ka da ga ak ti vi ra te

po ja viće se pro zor u ko me, pro me nom po lo ža ja

četi ri kon trol ne tačke, me nja te o blik pu ta nje.

Ovo je mno go je dnos tav ni je ne go ka da bi smo

is tu stvar ra di li i zme nom po je di načnih čvo ro-

va. Free Distort se mo že pri me ni ti i na tekst ko-

ji je pret ho dno pre tvo ren u kon tu re.

Iako je Punk & Bloat je din stven fi l ter, ra-

di se o dve ra zličite mo gućnos ti tran sfor ma ci je

o bje ka ta. Ak ti vi ra njem fi l te ra do bi ja te di ja log

sa kli začem čijim po me ra njem ule vo do bi ja te

Punk, a ude sno Bloat. Naj bo lje je da sa mi u tvrdi-

te šta ra de ovi fi l te ri – oči gle dno je čim po gle da-

te efe kat. U krat ko, reč je o ne koj vrsti is te za nja

25m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

o dno sno sa ži ma nja o bjek ta, kao ka da bis te ga

„u hva ti li“ za u glo ve i ra zvlačili ili sku plja li. Iako

Punk i Bloat ima ju su pro tno dej stvo, o bje kat ni-

je mo guće vra ti ti u prvo bi tno sta nje ta ko što

ćemo pri me ni ti „kon tra fi l ter“ u is tom i zno su.

Fil ter Roughen do da je iza bra nom o bjek-

tu pro i zvo ljan broj čvo ro va a za tim te čvo ro ve

po me ra po prin ci pu slučaj nih vre dnos ti. Ovaj

fi l ter ćete upo tre blja va ti za brzo kre ira nje re alis-

tičnih efe ka ta kao što su ivi ca is ce pa nog pa pi ra

ili ras prsnu to sta klo. Ka da ak ti vi ra te fi l ter, po-

jav lju je se di ja log u ko me određujete za ko li ko

se čvo ro vi po me ra ju u o dno su na prvo bi tni

po lo žaj. Vre dnost je u pro cen ti ma i pred stav lja

re la tiv no po me ra nje, pri čemu se u ob zir uzi ma

du ži na pu ta nje na ko joj se čvo ro vi na la ze. U sle-

dećem po lju (Detail) o dređuje te broj do da tih

čvo ro va po je di ni ci du ži ne pu ta nje. Mo že te kli-

knu ti na Smooth ili na Corner, u za vi snos ti od

to ga da li že li te da no vi čvo ro vi bu du glat ki ili

uga oni. Roughen se mo že ko ris ti ti u kom bi na ci-

ji sa Punk & Bloat.

Još je dan fi l ter ko ji se o sla nja na slučaj ne

bro je ve jes te Scribble & Tweak; po moću nje ga

se mo gu do bi ti a trak tiv ni efek ti sa slo vi ma ko ja

su pret ho dno pre tvo re na u kon tu re. Ra di se o

ne koj vrsti ha otičnog po me ra nja čvo ro va u ho-

ri zon tal nom ili ver ti kal nom prav cu, pri čemu

se o bjek ti izo bličava ju. Za ovaj i pret ho dni fi l-

ter va ži je dna ne obična na po me na – ne mo že-

te dva pu ta do bi ti is ti efe kat, baš zbog to ga što

se ko ris te slučaj ni bro je vi. Međutim, po što je

način pro me ne u prin ci pu is ti, o bjek ti na ko je

su pri me nje ni ovi fi l te ri (sa iden tičnim pa ra me-

tri ma) međuso bno će bi ti ve oma slični.

Sle deći fi l te ri pri pa da ju ka te go ri ji Stylize.

Je dan od na ju po tre blji vi jih je Drop Shadow, po-

moću ko ga mo že mo brzo i la ko na pra vi ti sen ke

o bjek ta. Rad je za sno van na du pli ra nju o bjek ta,

po me ra nju za o dređeni o fset, sme šta nju u po-

za di nu i pro me ni bo je. Sve pa ra me tre mo že mo

da kon tro li še mo u od go va ra jućem di ja lo gu:

pro me nu bo je o dređuje mo u po lju Intensity,

gde uno si mo pro ce nat crne ko ji se do da je bo ji

o bjek ta-sen ke, a os ta le kom po nen te pro ce snih

bo ja os ta ju ne pro me nje ne.

Ako že li mo da za o bli mo u glo ve o bjek ta,

upo tre bićemo fi l ter Round Corner. Ovo je ve ro-

va tno naj je dnos tav ni ji fi l ter u Illustrator-u jer

ima sa mo je dan pa ra me tar – Radius: što veću

vre dnost une se mo, to će o bjek ti bi ti za o blje ni ji.

Da bis te pri me ni li fi l ter na tekst, mo ra te ga pret-

ho dno pre tvo ri ti u kri ve li ni je. Na tekst asocira

i ime fi l te ra Calligraphy, ko ji pri la gođava o blik

pu ta nja ta ko da i zgle da ju kao da smo ih crta li

pe rom. Ipak, ovi efek ti ni su pri men lji vi na tekst:

pra va ka li gra fi ja je ne što sa svim dru go...

Illustrator CS2 ima i do da tne op ci je u me ni-

ju Eff ect, kao što su Warp, Liquify ili Flare, ko je

mo gu da se po ka žu kao in te re san tne i ko ri sne za

do bi ja nje ra zličitih efe ka ta. Skup op ci ja Warp,

na pri mer, de for mi še iza bra ni o bje kat u skla du

sa iza bra nim ša blo nom – to mo gu da bu du kru-

žni luk, zas ta va (fl ag), ri blje oko, ta las i slično.

Di gi tal na ti po gra fijaS e gmen tu gra fičkog di zaj na ko ji po-

kri va Illustrator CS2 pre ko je po tre-

bna na pre dna di gi tal na ti po gra fi ja oličena u

OpenType fon to vi ma. Fon to vi ni su do volj ni uko-

li ko a pli ka ci je ne po drža va ju Uni co de. Mno gi

gra fički ko ri sni ci sa svim ne o prav da no sma tra-

ju da je je di na pre dnost OpenType for ma ta u to-

me što je omo gućio skok sa o smo bi tnih ko dnih

stra na na še sna es to bi tni tek stu al ni za pis, o dno-

sno do sle dnu pri me nu Uni co de-a. Pra va sna ga

OpenType fon to va je u struk tu ra ma po da ta ka

ko je opi su ju međuso bne ve ze i zmeđu slo va i

pru ža ju o sno vu za i zbor od go va ra juće va ri jan-

te slov nih zna ko va unu tar is tog ko di ra nja tek-

sta. Na pri mer, za sma nje na ve li ka slo va (Small

Caps), kla sične ci fre (old-style figures) i li ga tu-

re do sa da su nam bi li ne op ho dni po se bni ek-

sper tski fon to vi. Kva li te tni ja ti po gra fi ja je os tva-

26 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

ri va na na u štrb je dnos tav nos-

ti ko di ra nja tek sta, ali je ne ke

si tu aci je bi lo ne mo guće re ši-

ti. Ker ning in for ma ci je va že

i zmeđu dva zna ka u je dnom

fon tu, a ra zmak i zmeđu zna-

ko va ra zličitih fon to va mo že

se po de si ti je di no ručno. U ce-

loj priči je po en ta u to me da

se „ra zličiti“ fon to vi o dno se

na je dno ti po gra fsko pi smo

ko je je si lom pri li ka mo ra lo

da bu de po de lje no na ne ko li-

ko fon to va.

U Illustrator-u CS2 di gi-

tal na ti po gra fi ja počiva na op-

ci ja ma u pa le ta ma Paragraph,

Character i OpenType. Umes to

da bi ra te, re ci mo, font Minion

Expert ka ko bis te pro me ni li

i zgled bro je va u tek stu, iza-

braćete op ci ju Small Caps iz

pa le te Character. Po dra zu-

me va se da je za tekst ko ji for ma ti ra te iza bran

OpenType Pro font (u na šem slučaju Minion

Pro), jer ovaj for mat kon tur nih fon to va po-

drža va auto mat ske sup sti tu ci je. Illustrator CS2

mo že da slo ži obos tra no po rav na te pa su se upo-

tre bom me to da Adobe Single-line Composer

i Adobe Every-line Composer. Iako Adobe čes-

to me nja ime na ovim te hno lo gi ja ma, reč je

o dva kon cep ta sla ga nja tek sta od ko jih prvi

(Single-line) pos to ji u svim pro gra mi ma za pre-

lom, dok je dru gi (Every-line ili Composer) ek-

sklu ziv na po go dnost fi r me Adobe. Mo gućnost

da se pri li kom do no še nja o dlu ka o u kla pa nju

obos tra no po rav na tog tek sta naj pre ana li zi ra

ceo pa sus i na pra vi sta blo pro ce na, pa tek on da

us ta no vi naj bo lja va ri jan ta za po de lu reči na slo-

go ve, pred stav lja mak si mum ono ga što računar-

ski pre lom mo že da po nu di u ovom tre nut ku.

U pa le ti Glyphs pris tu pa mo sva kom slov-

nom o bli ku u fon tu, bez ob zi ra da li mu je do de-

lje na Uni co de o zna ka. Iako to mo že i zgle da ti u

naj ma nju ru ku ne obično sa sta no vi šta TrueType

ili Type 1 fon to va, u OpenType fon to-

vi ma mno gi do da tni ka rak te ri pos-

to je sa mo kao va ri ja ci je o snov nih

slo va i mo ra pos to ja ti me ha ni zam

ko ji omo gućava nji hov is pis na e kra-

nu. Za sma nje na ve li ka slo va ko ja

smo po me nu li pos to ji op ci ja Small

Caps, ali za spe ci fi čna kur ziv na slo-

va srpske ćiri li ce ne ma od go va ra-

juće op ci je iako su pri su tna u vi še

Pro fa mi li ja. Pro ble me re ša va pa le ta

Glyphs ko jom se la ko sti že do svih

es tet skih va ri ja ci ja u fon tu.

U Illustrator-u pos to ji po se ban

me ni Type, gde su sme šte ne sve op-

ci je ve za ne za rad sa tek stom. Na

ras po la ga nju su i pa le te Character

i Paragraph, sa broj nim mo gućnos-

ti ma kon tro le tek sta. Međutim, naj-

pre je po tre bno da tekst une se mo

u do ku ment. Za unos ko ris ti mo

alat ku Type, ko ja sa drži šest alat ki:

po tri za ho ri zon tal ni i za ver ti kal ni

tekst. Naj je dnos tav ni ji tip tek sta u Illustrator-u

jes te slo bo dan tekst (Point type); ako prvom

alat kom Type kli kne mo bi lo gde na pov rši nu

do ku men ta i une se mo bi lo ko je slo vo, reč ili

rečeni cu, do bi li smo slo bo dan tekst. Ovaj tekst

je o dređen čvo rom ko ji se na la zi uz prvo slo-

vo – ako kli kne mo na taj čvor i po me ra mo ga,

po me raće se čitav tekst. Slo bo dan tekst se ne

pre la ma po pa su si ma auto mat ski – za pre la zak

u no vi red tre ba pri ti snu ti En ter.

Rad sa tek stomKlik alat kom Type na do ku ment i is crta va-

nje pra vo uga oni ka bez ot pu šta nja mi ša smes-

tiće tekst u is crta ni pra vo uga onik. Ovaj tekst

vi še ni je slo bo dan i pre la ma se u gra ni ca ma

ko je de fi ni še pra vo uga onik. Tekst mo že mo pos-

ta vi ti u bi lo ko ju za tvo re nu pu ta nju upo tre bom

alat ke Area Type – pu ta nju u ko ju je sme šten

tekst na zi va mo o kvir sa tek stom. Uko li ko smo

pret ho dno ko ris ti li običnu alat ku Type, Area

Type ćemo ak ti vi ra ti pri tis kom na Alt. Area

Pa le te Cha ra cter, Pa ra graph i OpenType – ko man dni cen tar di gi tal ne ti po gra fi je u Il lus tra tor-u

27m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

Type ćemo is ko ris ti ti i ako že li mo da tekst pos-

ta vi mo u pra vo uga onik: iako se to mo že pos tići

i običnom alat kom za tekst, čes to nam je po tre-

bno da pre ci zno o dre di mo di men zi je o kvi ra. Ta-

da ćemo na uobičaje ni način na crta ti pra vo uga-

onik že lje nih di men zi ja i u nje ga une ti tekst.

Tekst mo že da se pos ta vi i na pro i zvolj nu

pu ta nju, ko rišćenjem alat ke Path Type (treća u

ni zu alat ki za tekst). Naj pre na crta mo pu ta nju

na ko ju že li mo da pos ta vi mo tekst, za tim kli-

kne mo alat kom na pu ta nju i po tom uno si mo

tekst. Ovaj tekst mo že mo ka sni je po me ra ti po

pu ta nji, ko ris teći bi lo ko ju alat ku za se lek ci ju.

Font i ve ličinu slo va mo že mo pro me ni-

ti i pu tem me ni ja Type, ali je upo tre ba pa le ta

Character i Paragraph pri ro dni ji i zbor. U pa le ti

Character (ko man da sa tas ta tu re je Ctrl+T) me-

nja mo font, stil, ve ličinu slo va, pro red, ra zmak

i zmeđu slo va i ker ning (pri bli ža va nje po je di nih

slo va zbog pri ro dni jeg i zgle da; naj po zna ti ji ker-

ning par je AV). Uko li ko

kli kne mo na stre li cu ko ja

se na la zi u gor njem de snom

u glu pa le te, do bićemo i do-

da tne op ci je: ho ri zon tal nu i

ver ti kal nu de for ma ci ju tek-

sta (u pro cen ti ma – 100%

je ori gi nal na ve ličina) i

po lo žaj o snov ne li ni je. Ve-

ličinu slo va mo že mo me-

nja ti kao i ve ličinu bi lo kog

dru gog o bjek ta, ko ris teći

alat ku Scale.

Ve ličina slo va u Illustrator-u mo že se me-

nja ti u ras po nu od 0.1 ti po gra fske tačke (1

inč = 72 po in ta) do 1296 tačaka, u ko ra ci ma

od 1/10000 tačke. Ako že li te da ide te pre ko ve-

ličine 1296 tačaka, mo raćete da pre tvo ri te tekst

u kri ve op ci jom Create Outlines; o to me će bi ti

reči ne što ka sni je. Ver ti kal na ili ho ri zon tal na

de for ma ci ja mo guća je u ras po nu od 1% do

10000%. Za ra zli ku od tran sfor ma ci ja o bje ka ta

gde su une te vre dnos ti re la tiv ne, kod op ci ja ve-

za nih za ti po gra fi ju uno se se ap so lu tne vre dnos-

ti. Ako smo, na pri mer, slo va pro ši ri li na 200%

nji ho ve ši ri ne, uno še njem vre dnos ti od 100%

vra tićemo ih na prvo bi tnu ši ri nu.

O snov ne pro me ne na tek stu čes to je

mno go zgo dni je oba vi ti sa tas ta tu re. Ve ličinu

me nja mo po moću Ctrl+Shift +> o dno sno

Ctrl+Shift +<, a pro red se me nja sa Alt+stre li-

ca_na vi še o dno sno Alt+stre li ca_na ni že. U oba

slučaja pro me ne su u ko ra ci ma de fi ni sa nim u

di ja lo gu General Preferences.

Da bi smo me nja li tekst, naj pre mo ra mo

da ga iza be re mo, pa ćemo se upo zna ti sa o snov-

nim op ci ja ma ve za nim za i zbor tek sta. Pos to je

dva načina za bi ra nje tek sta. Ako bi lo ko jom

alat kom za i zbor kli kne mo na o kvir sa tek stom,

iza braćemo kom ple tan tekst u o kvi ru (ovo se

o dno si i na slo bo dan tekst, kao i na tekst na

pu ta nji); sve pro me ne će se o dno si ti na čitav

tekst. Ako, međutim, že li mo da me nja mo sa mo

pu ta nju o kvi ra a ne i tekst u njoj, pu ta nju ćemo

iza bra ti alat kom Group Selection. Uko li ko že li-

mo da iza be re mo sa mo deo

tek sta, pos tu pak je iden tičan

kao i za i zbor tek sta u bi lo ko-

joj Windows a pli ka ci ji: dvos tru-

kim kli kom iza braćemo reč,

sa Ctrl+A čitav tekst itd. Već

une se ni tekst se is prav lja na

uobičaje ni način.

Za ope ra ci je nad pa-

su si ma ko ris tićete pa le tu

Paragraph (pre ko tas ta tu re je

ak ti vi ra te sa Ctrl+M). Mo že te

bi ra ti i zmeđu pet ti po va urav na nja pa su sa: le-

vo (Ctrl+Shift +L), cen tri ra no (Ctrl+Shift +C),

de sno (Ctrl+Shift +R), obos tra no (Ctrl+Shift +J)

i pot pu no (Ctrl+Shift +B). Pot pu no urav na nje

je slično obos tra nom, ali se i po sle dnji red u

pa su su „pri sil no“ ra zvlači od je dne do dru ge

ivi ce o kvi ra. Obos tra no i pot pu no urav na nje

ne mo gu se pri me ni ti na slo bo dni tekst ili tekst

na pu ta nji.

Sle deći skup op ci ja ve zan je za uv lačenje

tek sta i ra zmak i zmeđu pa su sa. Sve to pod seća

na rad u stan dar dnom tekst pro ce so ru, pa se

brzo nauči. Mo guće je, i zmeđu os ta log, kon-

Pris tup sva kom zna ku u fon tu omo gućava ju po drška za Uni co de i pa le ta Glyph

28 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

tro li sa ti i ra zmak i zmeđu reči, ra zmak i zmeđu

slo va, kao i način na ko ji se reči ras tav lja ju na

slo go ve. U građeni rečnik ne po drža va srpski,

pa nam hi fe na ci ja neće bi ti od na ročite ko ris ti.

Po što tekst mo že mo da učita va mo u pro-

i zvolj ne za tvo re ne pu ta nje (o kvi re), po tre bna

nam je kon tro la to ka tek sta među o kvi ri ma. Za

tu svrhu po slu žiće op ci ja Link (iza be ri te Type /

Blocks / Link), ko jom us pos tav lja mo ve zu i zmeđu

o kvi ra sa tek stom. Ako ne može da stane ceo u

neki okvir, tekst koji smo uneli će se nas ta vi ti u

sle dećem u ni zu po ve za nih o kvi ra.

Ako ne ma po ve za nih o kvi ra, ma li znak

plus se po jav lju je u dnu o kvi ra i upo zo ra va

nas da ima još tek sta. Ve zu i zmeđu o kvi ra ras-

ki da mo ko man dom Unlink. Ako že li mo da se

tekst u o kvi ru pre la ma oko ne ke pu ta nje, upo-

tre bićemo op ci ju Wrap (Type / Wrap / Make);

pret ho dno ćemo se lek to va ti i o kvir i pu ta nju.

Na kon pri me ne op ci je o kvir sa tek stom i pu ta-

nja po na ša ju se kao gru pa. Su pro tno dej stvo

ima op ci ja Release.

Iako Illustrator ne ma po dršku za sti lo ve

pa su sa ili ka rak te ra ko ja od go va ra DTP pro gra-

mi ma, alat ke Eyedropper i Paint mo gu se upo-

tre bi ti za pre no še nje for ma ti ra nja tek stu al nih

o bje ka ta. Do volj no je, na pri mer, da se lek tu je-

mo pa sus ko ji že li mo da

pro me ni mo i da pi pe tom

pre u zme mo sva po de ša va-

nja sa dru gog pa su sa.

Veću ko ličinu tek sta

mo že te da une se te u o kvir

ko man dom File / Place;

Illustrator po drža va ne ko li-

ko stan dar dnih tek stu al nih

for ma ta. Na sličan način,

po moću File / Export,

iza bra ni tekst se i zvo zi iz

Illustrator-a. Ka da ra di te sa

du žim tek sto vi ma, značaj-

ne su mo gućnos ti pre tra ži-

va nja i za me ne. Po uzo ru na tekst pro ce so re,

Illustrator po se du je op ci ju Find/Change za

i zdva ja nje ili za me nu tra že nog tek sta. Ve oma

je moćna op ci ja Find Font, ko ja slu ži za brzu

i zme nu fon to va u do ku men tu. U di ja lo gu ćemo

vi de ti sve fon to ve ko ji se ko ris te u te kućem do-

ku men tu, kao i one ko ji su in sta li ra ni na sis te-

mu. Po že lji u ključuje mo pri kaz sa mo je dnog

ili vi še for ma ta fon to va (re ci mo sa mo Type 1),

a za me nu fon to va obav lja mo u pa ro vi ma – iz

gor njeg pro zo ra iza be re mo font ko ji me nja mo,

a iz do njeg font u ko ji že li mo da ga pro me ni-

mo. Za me na fon to va o dno si se sa mo na pi smo

(typeface) – ne mo že mo sva po jav lji va nja tek sta

na pi sa nog Garamond-om ve ličine 10 pt i zme ni-

ti u Garamond 12 pt.

Po moću op ci je Rows & Columns mo že mo

da po de li mo pra vo uga one o kvi re za tekst na ko-

lo ne i stup ce, čime do bi ja mo ne ke od mo gućnos-

ti pro gra ma za pre lom. Mo guće je za da ti broj stu-

ba ca ili ko lo na, nji ho vu ši ri nu o dno snu vi si nu i

međuso bnu uda lje nost; do da tne iko ne slu že za

kon tro lu to ka tek sta. Po de la na stup ce i ko lo ne

mo že da se is ko ris ti i za do bi ja nje ta be la.

Fon toviTi po gra fski po ten ci ja li Illustrator-a CS2

ne mo gu se pot pu no is ko ris ti ti bez OpenType

fon to va i Uni co de for ma ta. Za početak, po gle-

daj mo na ko ji način ove te hno lo gi je mo že mo

prak tično da is ko ris ti mo.

OpenType for mat su za-

je dnički pro jek to va le fi r me

Adobe i Microsoft i ti me na i-

zgled „o bje di ni le“ pos to jeće

TrueType i Type 1 fon to ve.

Microsoft je o dlučio da sva ki

TrueType font ko me je pri do-

da ta ta be la DSIG (di gi tal ni

pot pis ko ji ga ran tu je auten-

tičnost fon ta) u Windows-u

2000 i XP bu de pre po znat kao

OpenType font. OpenType fon-

to vi ko ji su za sno va ni na Type

1 kon tu ra ma ko ris te stan dar-

dnu „školj ku“ OpenType for ma ta, ali se ma te-

ma tički opi si slov nih li ko va i hin to vi na la ze u

po se bnoj, CFF ta be li. U pi ta nju je kom pak tan,

Tekst pre tvo ren u kri ve o brađuje se kao i bi lo ko ji vek tor ski o bje kat, ali se ne mo že po no vo pre tvo ri ti u tekst

29m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

bi nar ni za pis ko ji je kom pa ti bi lan sa Type 1

for ma tom, ta ko da se sva ki Type 1 font mo že

kon ver to va ti u CFF (Com pact Font For mat)

i o brnu to. Na ovaj način je os tva re na zna tna

u šte da u pros to ru, po što je PFB for mat Type

1 fon to va za pra vo en krip to va ni AS CII. Ek sten-

zi ja ova kvih OpenType fon to va je OTF, dok su

OpenType fon to vi sa TrueType kon tu ra ma za-

drža li ek sten zi ju TTF.

Čak i pros ta kon ver zi ja u OpenType for mat

do no si mno ge pre dnos ti Type 1 fon to vi ma, ali

ta kav po tez ne bi bio u skla du sa re no me om

fi r me Adobe ko ja je odav no pos ta la re per u sve-

tu pri pre me za štam pu i di gi tal ne ti po gra fi je.

Za je dan deo svo je ko lek ci je OpenType fon to-

ve Adobe je oda brao na ziv OpenType Pro ko ji

tre ba da aso ci ra na nji ho vu na me nu, o dno sno

upo tre bu u pro fe si onal nim o kru že nji ma. Svi

OpenType Pro fon to vi sa drže pro ši re ni skup ka-

rak te ra ko ji obu hva ta ne ko li ko ko dnih stra na,

pri čemu je CE ko dna stra na sa na šom la ti ni-

cim oba ve zna, a mno gi fon to vi sa drže i ćiri li cu

kao i grčko pi smo.

Vi še je zička po drška je je dna od ve li kih

pre dnos ti OTF fon to va, ima jući u vi du da su

Adobe Type 1 fon to vi u glav nom bi li o gra ničeni

na Western skup ka rak te ra. Po red to ga što se

OpenType fon to vi ma opi si slov nih li ko va i me-

tri ka (ker ning pa ro vi i ši ri na slo va) na la ze u je-

dnom faj lu, ve oma je va žno i to što iden tična

da to te ka sa fon tom fun kci oni še u Windows i

Mac OS o kru že nju, ta ko da je pro blem ra zme-

ne fon to va i zmeđu ove dve plat fo me ko načno

pos tao stvar pro šlos ti. Za sva ki od OpenType

Pro fon to va, sa Adobe-ovog saj ta mo že se pre-

uze ti op šir na do ku men ta ci ja u PDF for ma tu.

Tu je naj pre kom ple tan skup ka rak te ra, ve oma

pre gle dno i efek tno pre zen tovan, ali i Specimen

Book – bro šu ra u ko joj ćete naći mno štvo za-

nim lji vih po da ta ka o to me ka ko je font nas tao,

najčešće iz pe ra di zaj ne ra, kao i uzor ke fon ta u

ra znim va ri jan ta ma ve ličine slo va i pro re da.

Pre tva ra nje tek sta u kriveFon to vi ko je upo tre blja va mo u Illustrator-u

se ne čuva ju u o kvi ru do ku men ta – ne op ho dno

je da fon to vi bu du fi zički pri su tni (in sta li ra ni)

ka ko bi pri li kom po nov nog učita va nja tog do-

ku men ta sve pro šlo u naj bo ljem re du. Ako že li-

mo da do ku ment pre ne se mo na dru gi računar,

na nje mu tre ba da se na la ze svi ko rišćeni fon-

to vi. Mno ge od ovih pro ble ma mo že mo i zbeći

ako upo tre bi mo op ci ju Create Outline (Type /

Create / Outline ili Ctrl+Shift +O) ko ja iza bra ni

tekst pre tva ra u pu ta nje. Na kon pri me ne ove

op ci je, tekst (sa sta no vi šta Illustrator-a) vi še ni-

je tekst, što znači da ga ne mo že mo is prav lja ti

ni ti upo tre bi ti bi lo ko ju op ci ju ve za nu za for ma-

ti ra nje tek sta.

Tekst pre tvo ren u pu ta nje ne mo že mo po-

no vo pre tvo ri ti u tekst (osim ako o dmah ne

upo tre bi mo Undo), a pre tva ra njem u pu ta nje

se one mo gućava i ko rišćenje hint me ha ni zma

ko ji „pe gla“ i zgled fon to va na ni žim re zo lu ci ja-

ma. Ne ma pre pre ka da tekst pre tvo ren u pu ta-

nje za drži mak si mal ni kva li tet ka da se po ša lje

na o sve tlji vač, osim ako su slo va ek strem no

si tna. Za ključak je da tre ba bi ti o pre zan sa upo-

tre bom ove op ci je: sva ka ko sačuvaj te ver zi ju do-

ku men ta u ko me je tekst u ori gi nal nom o bli ku.

Op ci ju Create Outlines mo guće je pri me ni ti na

sve ti po ve tek sta.

Štam panjeK a da u Illustrator-u CS2 za da mo ko-

man du za štam pa nje, najčešće se opis

stra ni ce u svom i zvor nom o bli ku dos tav lja Pos-

tSript i zla znom uređaju. Da bi smo us pe šno sa-

rađiva li sa stu di ji ma za o sve tlja va nje fil mo va

mo ra mo da proučimo tri sce na ri ja ko ja se u

prak si ko ris te. To je, naj pre, pri pre ma PDF do-

ku me na ta kao di gi tal nih mas te ra, za tim štam pa-

nje u PostScript da to te ku i na kra ju pri ku plja nje

i zvor nih do ku me na ta sa fon to vi ma i sli ka ma u

30 PC m a j 2 0 0 6

PC SPECIJALNI DODATAK

vi so koj re zo lu ci ji. Sva tri

me to da ima ju svo je pre-

dnos ti i ma ne ko je tre ba

do bro upo zna ti.

Uko li ko pre press stu-

dio pri hva ta PDF da to te-

ke, vaš za da tak je sa svim

je dnos ta van: iza be ri te

op ci ju File / Save As (tip

da to te ke je Adobe PDF)

i po tom iza be ri te skup

pa ra me ta ra Press. Ovi je-

dnos tav ni ko ra ci do volj-

ni su za kre ira nje uni ver-

zal nog PDF faj la ko ji se

mo že upo tre bi ti za pro be na la ser skim ili inkjet

štam pačima u bo ji, ali i za do bi ja nje ko lor nih

se pa ra ci ja na o sve tlji vačima.

Mo dul za štam pa nje po de ljen je u ne ko-

li ko ode lja ka, a na kon po kre ta nja ko man de

Print, pred na ma se naj pre po jav lju je ode ljak

General. Ov de se na la ze o snov ne op ci je ko je

obu hva ta ju i zbor i zla znog uređaja i op se ga stra-

ni ca ko je že li mo da od štam pa mo. Uko li ko že-

li mo da štam pa mo u PostScript da to te ku, kao

štam pač ćemo izabrati Adobe PostScript File.

Ne op ho dno je i da iza be re mo od gova ra juću

PPD da to te ku ko ja sa drži spe ci fi čne mo gućnos-

ti iza bra nog uređaja. Ako nam tre ba ma šin ski

ne za vi sni PostScript i zlaz, ka o PPD iza braćemo

Device Independent. Naj zad, ako ko ris ti mo

štam pač u ko ji ni je u građen PostScript in ter pre-

ter, me ni PPD je ne ak ti van, odnosno ne sa drži

ni ka kve in for ma ci je.

Adobe Illustrator CS2 po drža va is ključivo

PostScript Level 2 i PostScript 3 i zla zne uređaje.

Pro gram neće do zvo li ti da iza be re mo draj ver ili

PPD da to te ku za Level 1 o sve tlji vač i na to tre ba

o bra ti ti pa žnju. Ode ljak Setup obu hva ta op ci je

ko ji ma po de ša va mo for mat pa pi ra ili fi l ma, nje-

go vu ori jen ta ci ju, even tu al no pro por ci onal no

ili ne pror ci onal no ska li ra nje stra ni ce itd. Da bi

se me dij efi ka sno upo tre bio u glav nom se bi ra

po du žna štam pa. Za for mat mo že mo iza bra ti

Custom, upi sa ti ši ri nu fi l ma, a u po lju Height

os ta vi ti Auto. U odelj ku

Marks & Bleed ak ti vi ra-

mo štam pa nje o zna ka

za op se ca nje, pa se ra,

„si vog kli na“. Na ovom

mes tu po de ša va mo i

štam pa nje o bje ka ta ko ji

za la ze u mar gi nu stra ni-

ca. Uko li ko su sve četi ri

vre dnos ti za Bleed pos-

tav lje ne na 0, InDesign

štam pa sa mo iza bra ni

for mat stra ni ce – auto-

mat ski se od ba cu ju

de lo vi o bje ka ta ko ji se

pro te žu van tog for ma ta. Po ne kad je međutim

značaj no da od štam pa mo i de lo ve mar gi ne, ka-

ko bi na kon o bre zi va nja pu bli ka ci je is ko ris ti li

pun for mat pa pi ra. U tom slučaju, po de sićemo

že lje ne vre dnos ti za Bleed.

Ode ljak Output je „srce“ mo du la za štam-

pa nje jer tu po de ša va mo ključne pa ra me tre

za PostScript i zlaz. Mo že mo da iza be re mo

kom po zi tnu štam pu, kao i CMYK se pa ra ci-

je, a je dna od op ci je je In-RIP Separations za

PostScript RIP-ove ko ji sa mi i zdva ja ju pro ce sne

bo je. Naš i zbor u me ni ju Color će najčešće bi ti

Separations. O brnu tu štam pu po de ša va mo u

me ni ju Flip (ni je pre vi še bi tno da li ćete iza bra-

ti Horizontal ili Vertical). Re zo lu ci ju štam pe i

li ni ja tu ru ras te ra bi ra mo iz me ni ja Screening

ko ji sa drži sve fun kci onal ne kom bi na ci je za

naš i zla zni uređaj. U prak si se čes to do gađa da

pa ra me tri ras te ra ko je ko ri snik po de si bu du eli-

mi ni sa ni u RIP-u o sve tlji vača.

Skup op ci ja ko je se na la ze u odelj ku

Graphics o dno si se na način u građiva nja fon-

to va u PostScript da to te ku. Naj bo lje je da omo-

gućite pre no še nje kom ple tnih fon to va, jer se

na taj način pru ža mo gućnost is prav ke si tni jih

slov nih gre ša ka ne po sre dno pred o sve tlja va nje

fi l mo va, uko li ko se ta kve gre ške uoče. Pre os ta le

op ci je utiču na i zbor ni voa PostScript je zi ka (što

ima smi sla sa mo na PostScript 3 štam pačima),

kao i sla nja po da ta ka u AS CII ili bi nar nom o bli-

Mo dul za štam pa nje pru ža pre ci znu kon tro lu pre press op cija

31m a j 2 0 0 6 PC

Adobe Illustrator CS2 - tehnike vektorskog crtanja

ku. Sve je ma nji broj i zla znih uređaja ko ji ne mo-

gu da pri hva te bi nar ne PostScript da to te ke, a nji-

ho va pre dnost je u to me što su kom pak tni je.

U prav lja nje bo jom po de ša va te u odelj ku

Color Management. Ne op ho dno je da pre to ga

ak ti vi ra te ovaj pod sis tem i zbo rom op ci je File /

Color Settings. Ra di se o re la tiv no slo že noj te-

hno lo gi ji ko ja tre ba da do pri-

ne se kon zis ten tnom pri ka zu

i štam pa nju bo ja na ra znim

ula znim i i zla znim uređaji ma.

Ni je oba ve zno da u prav lja nje

bo jom ko ris ti te u va šem o kru-

že nju. U tom slučaju od go va-

ra jući ode ljak mo du la Print

os ta je ne ak ti van. Po me ni mo,

na sa mom kra ju, sti lo ve štam-

pa nja kao značaj nu po go dnost

Illustrator-a. Ka da je dnom

prođete kroz pro ces po de ša-

vanja pa ra me ta ra za ge ne ri sa nje PostScript da-

to te ke, mo že te ih sni mi ti kao stil i ka sni je im

pris tu pi tu u je dnom po te zu. To va ži i za po de-

ša va nja pri li kom i zvo za u PDF, a upo tre ba ovog

kon cep ta u brza va rad.

Štam pa nje pro vi dnih o bje kataPro vi dnost du go ni je bi la na re per to aru

gra fi čkog mo de la PostScript-a. Tek no vi je

Adobe-ove ar hi tek tu re, prven stve no gra fi čki

mo del u građen u PDF for mar, po drža va ju pro-

vi dne vek tor ske o bjek te. Zbog to ga je i da lje ne-

op ho dno vo di ti računa o pri ro di stan dar dnih

PostScript Level 2 i PostScript 3 uređaja ko ji ne

po drža va ju pro vi dnost na ni-

vou je zi ka ko ji ra zu me ju. Ka-

da dođe do štam pe, Illustrator

mo ra da kon ver tu je pro vi dne

o bjek te u ne što što je ra zum-

lji vo PostScript RIP-u. Pos to je

sa mo dva ti pa o bje ka ta u ko je

Illustrator mo že da kon ver tu-

je a tri bu te pro vi dnos ti, a to su

vek tor ski o bjek ti i ras ter ske

sli ke. Kod vek tor skih o bje ka ta, pos tu pak je ve-

oma sličan ne ka da šnjim tran spa rency efek ti ma

pri ko ji ma je do la zi lo do ras parčava nja o bje ka-

ta ka ko bi se si mu li ra la pro vi dnost – pre sek

dva o bjek ta auto mat ski pos ta je no vi o bje kat sa

za se bnom bo jom. Što vi še pro vi dnih kom po-

nen ti ima mo na crte žu, vi še će bi ti kre ira no no-

vih o bje ka ta, a po većanje

bro ja o bje ka ta us po ra va

štam pu. Na dru goj stra ni,

uko li ko do la zi do pre kla-

pa nja vek tor skih o bje ka ta

i ras te ra, nji hov pre sek se

mo ra kon ver to va ti u ras ter-

ski o bje kat.

Način na ko ji Adobe

Illustrator štam pa efek te

pro vi dnos ti mo že mo da

kon tro li še mo u di ja lo gu

File / Document Setup /

Transparency ili u di ja lo gu Print, na kar ti ci

Advanced. Naj si gur ni je je iza bra ti ne ki od već

de fi ni sa nih sku po va pa ra me ta ra, kao što je

High Resolution. Pot pu ni ju kon tro lu do bi ja te

ka da kli kne te na tas ter Custom. Kli zač Quality/

Speed o dređuje me tod kon ver zi je. Ka da se kli-

zač na la zi na kraj njoj desnoj po zi ci ji, Illustrator

kon ver tu je sve tran spa ren ci je u vek to re, a ras te-

ri zu je sa mo one o bjek te ko ji se ne mo gu kon ver-

to va ti. Ti me se do bi ja crtež mak si mal nog kva li-

te ta ko ji se mo že ska li ra ti bez gu bit ka na kva li-

te tu, ali se uje dno ge ne ri šu naj veće PostScript

da to te ke ko je se naj du že štam pa ju. Ka da se

kli zač na la zi skroz ule vo, Illustrator ras te ri zu je

sve de lo ve crte ža u ko ji ma pos to ji pro vi dnost.

Re zo lu ci ja je o dređena

pa ra me trom o ko me će ka-

sni je bi ti reči. Ovaj me tod

pru ža naj ma nji kva li te t, ali

je ide alan za pro be ko je će

se brzo od štam pa ti.

Tri sre di šnja po de ša-

va nja kre ira ju me ša vi nu

vek to ra i ras te ra. Obim

ras te ri za ci je se sma nju je

Il lus tra tor CS2 po drža va sa mo Pos tScript Le vel 2 i Pos tScript 3 i zla zne uređaje

Za štam pa nje pro vi dnih o bje-ka ta naj bo lje je iza bra ti ne ki od u građenih mo de la, ali su naras po la ga nju i do da tne kon trole

ako kli zač po me ra te sle va na de sno. Na dru goj

po zi ci ji sa le ve stra ne Illustrator uvek po ku ša va

kon ver zi ju u vek tor ske o bjek te, ali i pro ce nju-

je brzi nu štam pe, ta ko da se pri me nom ovog

me to da vek to ri za drža va ju sa mo kod ve oma je-

dnos tav nih o bje ka ta. Pos to je si tu aci je u ko ji ma

će se pro vi dni o bjek ti štam pa ti sa ne do volj nim

kva li te tom. Uko li ko na crte žu pos to je pu ta nje

sa ve oma fi nim oivičenji ma, nji ho va de blji na se

mo že pro me ni ti ako dođe do ras te ri za ci je. Ne-

ke bo je u štam pi dru gačije i zgle da ju uko li ko je

o bje kat ra zdvo jen na vek tor ski i ras ter ski deo.

Je dan od načina da se ove nus po ja ve i zbe gnu

jes te upo tre ba naj ni žeg ni voa kon ver zi je, što do-

vo di do ras te ri za ci je svih efe ka ta, ali se pri to m

i zbe ga va ju ne do sle dnos ti.