”elektrovojvodina“ 1958-2006 · ”elektrovojvodina“ 1958-2006

”ELEKTROVOJVODINA“

1958-2006”ELEKTROVOJVODINA“

1958-2006

Struja kao srpski brendO trgovini, odnosno zakonitostima po-

nude i tra`we, napisani su tomovi kwigau kojima su dokazivane ili osporavane te-ze sa razli~itih stanovi{ta i namera,ali stara arapska poslovica, da bez trgo-vine nema bogatstva, ni do danas nije izgu-bila svoje aksiomsko zna~ewe. Onaj koume u pravom trenutku da kupi i proda, ada pri tom rizik svede na najmawu mogu}umeru, uvek je mogao i moè da se nada bo-gatstvu. Ipak, najboqi trgovci, zabeleè-ni kroz istoriju, bili su oni koji su najbo-qe prodavali nadu. Vaì to i u ovom mi-lenijumu, mo`da i vi{e nego u prethod-nim. Prodaju}i nadu ~oveku da }e mu o~u-vati zdravqe, izdigle su se mo}ne kompa-nije koje u tabletama i kapsulama prodajueliksire prirode, a na veri da }e ga u~i-niti lep{im i uspe{nijim po~ivaju ~ita-ve kozmeti~ke i modne imperije. Oni kojisu se krajem pro{loga veka dosetili daponude nadu da svako moè da bude pamet-niji nego {to jeste, zahvaquju}i ve{ta~-koj inteligenciji, danas su me|u desetaknajbogatijih qudi na svetu.

Sli~no je i sa dràvama. Na nadi i ve-ri stvoreni su bogatstvo i mo} SjediwenihAmeri~kih Dràva, koje ni u dobu gotovoapsolutne dominacije svetom ne prestaju daneguju svoj „ameri~ki san“. Japan, Nema~ka iFrancuska su mo`da jo{ jasniji primeri. Navekovima tradicije neprestano pronalazei stvaraju novu nadu. Oni drugi, koji su iz-gubili nadu, makar i na kratko, posmatranosa aspekta razvoja nacije, na{li su se nadnu liste mo}i i bogatstva, ako nisu sa wei skliznuli. Jedino kada je re~ o energijiova predstava dobija ne{to druk~iju nijan-su. Ne zato {to trgovinu energijom ne uslo-vqava nada, nego zato {to weni izvori, ba-rem ovi sada najvi{e kori{}eni, kao {tosu nafta, ugaq, voda i gas, ne zavise od ~o-vekove voqe. Wih ima ili nema.

Iako Srbija nije energetski bogata ze-mqa, ipak moè da gaji nadu da }e prete}unesta{icu elektri~ne energije, koju svetui posebno Evropi nagove{tavaju analiti-ti~ari, lak{e podneti od mnogih zemaqa.Zahvaquju}i, izme|u ostalog, i onima kojisu decenijama gradili ovo {to danas ima-mo a {to je ovaj EPS posle desetak godinaraubovawa, opet podigao na zavidan teh-ni~ki nivo. Da li }e biti tako, zavisi odtoga koliko }emo uspeti da od elektri~neenergije izgradimo nacionalni prepozna-tqivi brend. Kad se kaè „gas“, misli seRusija. Moè li Srbija da postane prepo-znatqiva i po struji i nacionalnoj elek-troenergetskoj kompaniji?

Da, struja moè da bude odli~an nacio-nalni brend Srbije. Oni koji }e pomisliti

UVODNIK

da je to samo san, neka se prisete snova ve}pomenutih zemaqa. Pitawe je samo da li }eSrbija znati dovoqno dobro da snove pre-tvara u javu. I to da ih kreira sama! A san ostruji ne sawa se prvi put. Pre petnaestakgodina EPS je imao desetogodi{wi ugovorza izvoz struje u Italiju.

Povezivawe struje kao nacionalnogbrenda Srbije i EPS-a proizlazi, rekli bineki, iz sada{we monopolske pozicije EPS-a kao jedinog proizvo|a~a koji moè da po-nudi vi{kove struje trì{tu. Me|utim, netreba smetnuti sa uma da taj monopolistaima i odre|ene obaveze i sasvim jasna ogra-ni~ewa. Najva`nija obaveza EPS-a je ispu-wewe elektroenergetskog bilansa Republi-ke. Po{to struje mora da bude, EPS, kada za-treba, zimi, uvozi struju po trì{noj a pro-daje je po doma}oj, socijalnoj ceni.

Iz mnogih razloga je cena struje u Srbijidanas nià nego u zemqama u okruèwu. Dveosnovne posledice toga su da svi u Srbijiveruju da }e struje uvek biti dovoqno i da}e ona uvek biti jeftina za doma}eg potro-{a~a. To su zablude koje EPS sam, bez utica-ja pre svega vlasti, ne moè da otkloni.

[ansu da barem delimi~no popravi svo-ju ekonomsku poziciju u ovoj godni EPS jena{ao u izvozu struje. Od maja je krenuo uofanzivniju prodaju vi{kova elektri~neenergije. I dobro je krenulo. Dnevni vi{ko-vi se prodaju, po zakonima trì{ta, i po 60odsto ve}oj ceni od one po kojoj se isporu~u-je doma}im direktnim kupcima za koje nevaì trì{te, ve} stav vlasnika EPS-a onivou cene.

Upravo ova ~iwenica daje osnova za sano struji, pa i EPS-u, kao nacionalnom bren-du Srbije. Re~ je tome daje struja jedini proizvodsrpske privrede koji sena inostranom trì{tuprodaje po vi{oj ceni negona doma}em. Sve ostalo{to se iz Srbije plasirapreko granice prodaje sejeftinije nego kod ku}e.Opravdawe za izvoz posvaku cenu je – put do de-viza. Istina, ovakvi iz-voznici gubitak tamo na-doknade u Srbiji.

No, sa dosada{wimnastupom na otvorenomtrì{tu EPS je, veruje-mo, ve} napravio kontu-re sna o struji kao naci-onalnom brendu. Da bitaj san postao stvarnost,ne sme da ga sawa samoEPS. í

Anka Cvijanovi}

ILUSTRACIJA: JUGOSLAV VLAHOVI]

JUL 2006 kWh BROJ 390

2

JUL 2006. BROJ 390

GENERALNI DIREKTOR

DR VLADIMIR\OR|EVI}

DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR – TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}Aleksandra ôli}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]@[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"OVAKO” – Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM „ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV „EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM „kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Akademijom uCentru Sava,otkrivawem

spomenika na aerodromu„Nikola Tesla“, izlo-`bama, kao i nizom kul-turnih i drugih manife-stacija 10. jula je sve~a-no obeleèno 150 godinaod ro|ewa Nikole Tesle.

10

Otpori EPS-a nametawu stihijske privatiza-cije u javnom sektoru, pogotovo kada je re~ oEPS-u, ovih dana doìvqavaju pravu satisfak-

ciju. Ekonomisti u Srbiji, uz niz primedbi za takvu priva-tizaciju, listom podràvaju da se, umesto toga, stvoreuslovi za razvoj i investicije u javni sektor.

15

Potpisivawem Ugovora o formirawu energetskezajednice Srbija se opredelila za sasvim druga~i-ju ulogu EPS-a kao jednog od kqu~nih nacionalnih

privrednih resursa. Ta uloga sada je dramati~no druga~ija uodnosu na dosada{wu praksu tretirawa EPS-a – istakao je za„kWh“ dr Vladimir \or|evi}, generalni direktor EPS-a.

Poslovni rezultati PD „Ju-goistok“ u prvom polugo|uve} su potvrdili opravda-

nost spajawa ~etiri JP ED ovog delaSrbije. Boqa je naplata, mawi su gubi-ci, vi{e novca izdvaja se za investi-cije i odràvawe objekata.

6

NA

SL

OV

NA

ST

RA

NA

: B

LU

EP

RIN

T

4


3

NA[ INTERVJU

VLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

EPS u EvropiRAZGOVOR S POVODOM

ALEKSANDAR JAWI], DIREKTOR PRIVREDNOG DRU[TVA „JUGOISTOK“ D.O.O. NI[

Jedinstvo poni{tava razlike FORUMI

EPS POTPISAO UGOVOR SA „TISENKRUPOM“

Bager za „Tamnavu – Zapad“ AKTUELNE TEME

OBELEÆAVAWE 150 GODINA OD RO\EWA VELIKOG NAU^NIKA

Pesnik nauke izmenio svetKAKO UBLAÆITI POSLEDICE NEDOSTATKA ELEKTRI^NE ENERGIJE U REGIONU

Racionalno kori{}ewe resursaEKONOMISTI O ZNAÂJU JAVNOG SEKTORA

Glavni investitor dràvaSMAWIVAWE BROJA ZAPOSLENIH U EPS-u

Odlazak 2.303 radnikaPLANOVI ZA GRADWU NOVE TERMOELEKTRANE NA KOSMETU

Skidaju pra{inu sa gotovih studija LIBERALIZACIJA TRÆI[TA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Nema trì{ta bez realne ceneELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U JUNU

Potro{wa iznad bilansa za 9,4 odstoSAVETOVAWE O ZNAKU KVALITETA I INTEGRISANOM SISTEMU MENXMENTA

Kvalitetom podi}i vrednost EPS-aAKCIJE

INTERNACIONALNO TAKMIÊWE U ALSET KARTAMA

Tim iz Srbije najboqi VELIKO FINALE LIKOVNOG KONKURSA „TESLA - BAJKA O STRUJI“

Novi junak na{e deceEKOLOGIJA

ADAPATCIJA I SANACIJA ELEKTROFILTERA U „TENT“ A

Put ka srpskom proizvoduZA[TITA ÆIVOTNE SREDINE U TE „KOSTOLAC“

Elektrofilteri umawuju obavezuNA LICU MESTA

VULKANIZERI SA „POQA D“

Oborene japanske norme POVRŠINSKI KOPOVI

POVR[INSKI KOP „DRMNO“ - TRÆI[NI PRINCIPI KAO IMPERATIV

Po evropskim standardima TERMOELEKTRANE

TERMOELEKTRANA „KOSTOLAC A“ UOÎ REMONTA

Odli~an u~inak „dvojke“HIDROELEKTRANE

U PD „DRINSKO-LIMSKE HE“

Plan ispuwen, akumulacije puneDISTRIBUCIJE

PD „ELEKTROVOJVODINA“ D.O.O. NOVI SAD OBELEÆILA 48-GODI[WICU RADA

U vrhu skoro pola vekaODLI^NI REZULTATI PD „ELEKTRODISTRIBUCIJA BEOGRAD“

Ostvarena rekordna naplataSVET

STUPIO NA SNAGU UGOVOR O ENERGETSKOJ ZAJEDNICI

Balkan u zajedni~kom jatu PLAN ZA PRIVATIZACIJU „GAZ D’FRANS“ IZAZVAO POLITI^KU BURU U FRANCUSKOJ

Bitka odloèna za jesenLIBERALIZACIJA U RUSKOJ ELEKTROPRIVREDI

Prodaja distribucija i nekih elektranaRUMUNI NASTAVQAJU DOGRADWU NUKLEARKE „ÊRNAVODA“

Privatnici ulaù u dva reaktoraELEKTROENERGETSKI SISTEM IRAKA SE OBNAVQA POSLE RATNIH RAYARAWA

Novi po~etakNAJAMBICIOZNIJI ENERGETSKI PLAN INDIJE

Kro}ewe voda sa HimalajaKULTURA

ALEKSANDAR DEROKO

ôvek za sva vremenaSRBIJA I WENI AMBLEMI

Slagawe vremena i vrednostiZDRAVQE

PROFESOR DR ZORAN KRIVOKAPI] O RAKU DEBELOG CREVA

I mla|i na udaruUPOZNAJMO SRBIJU

U POSETI ZREWANINU

Lalinska prestonica

SADR@AJ

36

34

32

30

31

29

28

27

26

24

18

20

15

14

06

08

10

04

38

40

42

44

46

48

50

52

54

55

56

60

62

Sude}i potome {tose u EPS-u

za sporazuman raskidradnog odnosa, uz is-platu stimulativnihotpremnina, prijavi-lo vi{e od 2.500 za-poslenih, one su bileveoma stimulativne.

18

[est jesistemana „Po-

qu D“: ~etiri zaugaq, dva za jalovi-nu. Osamdeset dodevedeset kilome-tara transportnihtraka, a 30 vulkani-zera – dakle na sva-kog od wih oko trikilometra trake.

32

Prvog ju-la stupioje na sna-

gu Ugovor o energet-skoj zajednici, ~imese pravila EU o je-dinstvenom trì{tustruje i gasa pro{i-ruju na podru~je jugo-isto~ne Evrope.

44

Tek {to su dva ministra Vlade Srbije obeloda-nili ideju da }e se, uz pomo} stranih investi-tora, graditi nova elektrana na bazi kosovskog

lignita, iz Pri{tine je odmah dato na znawe da tamo{waEP ve} priprema podizawe TE „Kosovo C“ od 2.100 mega-vata. Isti ugaq, razli~iti planovi.

20

NA[ INTERVJU

4


VLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

EPS u EvropiElektroprivreda Srbije }e se, posle stupawa na sna-

gu Ugovora o energetskoj zajednici, prakti~no na}i naliberalizovanom energetskom træi{tu na kome vlada-ju zakoni Evropske unije Koliko je EPS spreman za to?

Dràva Srbija sepotpisivawem Ugo-vora o formirawuenergetske zajedni-

ce, opredelila za jednu sa-svim druga~iju ulogu Elek-troprivrede Srbije kao jed-nog od kqu~nih nacionalnihprivrednih resursa. Ta ulogaje sada dramati~no druga~ijau odnosu na dosada{wu prak-su tretirawa EPS-a unutarglobalne dràvne ekonomijei na{ih ustaqenih navika dase preko jakih firmi prela-maju mnoga socijalna pitawa.Najve}a srpska kompanijestupa na precizno definisa-no energetsko trì{te i mo-ra}e da se pona{a u skladu sazakonitostima koje ono do-nosi. Mi to jedva ~ekamo. Po-sle decenijskog zaostajawaod 1990. do 2000. godine,elektroenergetski sistemsmo, moramo to re}i, samo-stalno i uz pomo} Evropskeunije oporavili u tehni~komsmislu. Veliki broj rudar-skih, termo i hidro postroje-wa je revitalizovan i moder-nizovan. Ali mislim da je ite kako va`na ~iwenica to{to je EPS u mnogim segmen-tima sproveo organizacionereforme potrebne za nastupkompanije na trì{tu elek-tri~ne energije. Pri tome se

mora znati da su nacionalneelektroenergetske kompani-je najrazvijenijih evropskihdràva te poslove po~ele darade pre vi{e od 15 godina –rekao je za „kWh“ generalnidirektor EPS-a dr Vladi-mir \or|evi}.

í [ta je ura|eno do sada? – Svesni da je EPS, zahva-

quju}i odli~no koncipira-nom tehni~kom sistemu i od-nosu termo i hidro prozvod-nih kapaciteta, imao respek-tabilnu poziciju ne samo uregionu jugoisto~ne Evropeve} i u evropskim okvirima,pokrenuli smo duboke refor-me unutar kompanije. U po-sledwe dve godine „velikospremawe“ firme u organiza-cionom smislu je zna~ilo dase, u skladu sa Zakonom oenergetici, iz okriqa EPS-a izdvoje sve delatnosti kojese direktno ne bave proiz-vodwom elektri~ne energije.Formirane su nove direkcijekoje treba da odgovore izazo-vima trì{nog poslovawakoje se od nas zahteva i o~eku-je. Tu, pre svega, mislim naDirekciju za trgovinu koja seubrzano uhodava za nastup naenergetskom trì{tu. @e-limo da se organizujemo pougledu na najboqe kompanijeu EU. To nije ni malo lako i

moram re}i da nam taj posaodosta oteàva nerazumevawekoje se na razne na~ine izra-àva u odre|enim politi~-kim pa i dràvnim struktu-rama. Kad to kaèm mislimpre svega na cenovnu politi-ku zbog koje EPS nije mogao ijo{ ne moè da sprovede svezacrtane planove onom dina-mikom kojom bi èleo. Pritome se mora znati da je fak-tor vreme izuzetno vaàn usprovo|ewu reformi, jer smo10 godina bili u potpunojizolaciji i zaostatku. Kaopunopravni ~lan najve}eelektroindustrijske asocija-cije u Evropi – Eurelektrikaimamo priliku da sagledamosva iskustva koja su tamo saku-

pqena iz dosada{wih re-formskih procesa u drugimelektroenergetskim kompa-nijama. To je nama od izuzetneva`nosti. Vrlo nam je bitnoda ne napravimo gre{ke kojesu drugi, sprovode}i ovakveprocese u kojima smo mi sada,uradili i skupo platili.@elimo da na{e evidetnozaka{wewe u sprovo|ewu re-formi proisteklih iz libe-ralizacije energetskog sek-tora, sada koliko toliko pre-tvorimo u na{ kvalitet.

í EPS je u posledwe dvegodine broj zaposlenih sa61.000 smawio na 36.000 (saoko 6 000 zaposlenih sa Ko-smeta). Taj proces se u EPS-usagledava iskqu~ivo kao ne-

Vladimir\or|evi}

EPS – jedan odkqu~nih

nacionalnihresursa:

HE „\erdap“

Produktivnostsve blià evropskimstandardima: TENT A

5


{to pozitivno. Ima li on idrugu, negativnu, dimenzijupre svega mislimo na odlivkvalitetnog kadra koji jezbog zamrznutih plata u EPS-u, uzeo otpremnine, napustiofirmu i vrlo lako na{ao po-sao u brojnim privatnim istranim kompanijama koje suupravo konkurencija EPS-u?

– Taj proces se mora sagle-davati kroz pozitivnu pri-zmu, jer je wime ostvaren pri-marni ciq, a to je izdvajaweneproizvodnih delatnosti izEPS-a. Kompanija je sadaspremna za trì{te i bilo jeneminovno da dosada{wiprocesi donesu i neke nega-tivne pojave. Me|utim, ovakokoncipiran EPS je potpunospreman da odgovori izazovi-ma koje prouzrokuje libera-lizacija i formirawe ener-getskog trì{ta. Kad to go-vorim, mislim na kadrovskupolitiku koja je do sada vo|e-na. EPS }e i ove godine, po-litikom stimulativnih ot-premnina, smawiti broj zapo-slenih za jo{ oko 2.500. Tozna~i da }emo instalisanekapacitete i tehni~ko- teh-nolo{ke komponente siste-ma, u odnosu na broj zaposle-nih, uravnoteìti na nivouevropskih pa i svetskih stan-darda. Na primer, pre neko-liko godina je po jednom za-poslenom bilo pola milionakilovat-sati godi{we, a sadaje to ~ak 1,1 milion kilovat-sati. Ta slika produktivno-sti govori za{to je sve to bi-lo potrebno.

Svesni smo da odlaze ka-drovi, pa sada ve} postavqa-

mo odre|ene barijere za odla-zak najstru~nijih i najspo-sobnijih. Novi menaxerskiugovori, koji }e boqe vredno-vati sve ono {to menaxeri uEPS-u ~ine da vrate na{ukompaniju me|u ugledneevropske elektroprivrede,tako|e treba da zaustavi wi-hov odlazak kod onih koji bo-qe pla}aju.

Ne dozvoqavati nekome daode, a on to ̀ eli, nije ba{ nipopularno, ali mi smo na tosada prinu|eni, jer je politi-ka zarada u EPS-u pod dikta-tom dràve i ona nije nima-lo stimulativna za naj-stru~niji kadar. Me|u-tim, ulaskom EPS-a natrì{te i taj odnos dr-àve prema nama mora}ebitno da se promeni, a toje upravo ono zbog ~egaèlimo da sa~uvamo naj-boqe stru~wake. Smatra-mo da }e wihove sposob-nosti biti adekvatno va-lorizovane upravo na tr-ì{tu, a prema tome ikroz wihove zarade.

í EPS 15-ak godinanije izgradio nijednu no-vu elektranu. Do kada }eto trajati, {ta je sa razvojem?

– EPS je uradio strategijurazvoja. Predvi|ene investi-cije do 2010. godine, kao naj-va`niji segment tog doku-menta, iznose ~etiri mili-jarde evra. Iz tih sredstavase, pored ostalog, planira za-vr{etak gradwe termoelek-trane „Kolubara B“ i rekon-strukcija Panonskih elek-trana. U oblasti ekologijenajvi{e novca }e biti izdvo-jeno za smawewe emisije sum-por-dioksida i to u svim ter-moblokovima ~ija snaga iz-nosi 300 ili vi{e megavata.Samo u te namene, kako je pla-nirano, bi}e uloèno vi{eod 100.000 evra po jednom me-gavatu, a ceo posao bi treba-lo da bude gotov do 2015. go-dine. Osim toga bi}e zavr-{ena i revitalizacija svihpreostalih termo i hidro po-strojewa koja nisu remonto-vana u prethodnih pet godi-na, a veliki poslovi }e bitiobavqeni i na distributiv-nim sistemima. Ulazak uevropsko energetsko dru{tvopodrazumeva po{tovawe isvih ostalih ekolo{kih pro-pisa i zahteva, tako da su zna-

~ajna sredstva predvi|ena iza sre|ivawe deponija pepelana termoelektranama.

í Odakle toliki novacEPS-u kada sada{wa cenastruje jedva pokriva prostureprodukciju?

– Iz kredita i strate{kihinvesticija, odnosno zajed-ni~kih ulagawa. EPS je re-spektabilna kompanija koja,za svakog bankara, ima vi{enego jasan potencijal kada jeu pitawu servisirawe kredi-ta. Me|utim, mi do sada ni-smo ni mogli, a ni hteli dase prekomerno zaduùjemo,

jer nam cena na{eg proizvo-da to nije omogu}avala. Sanajniòm cenom elektri~neenergije u Evropi, to bi zna-~ilo gurawe kompanije u du-`ni~ku krizu i preuzimaweme|unarodnih kreditnihobaveza koje, kao firma ni-smo u stawu da servisiramo.Zato smo i raspisali javnipoziv da „Kolubaru B“ zavr-{imo u saradwi sa stranimpartnerom. Istovremeno nataj na~in izlazimo u susretzahtevima otvorenog trì-{ta i Ugovora o energetskojzajednici koji predvi|aju de-monopolizaciju. To }e bitiprvi korak ka promeni vla-sni~ke strukture u EPS-u.Sli~no planiramo i sa Pa-nonskim elektranama koje,kroz strate{ko partnerstvo,èlimo da modernizujemo.

í Mnogo se pri~a o nastu-pu na energetskom trì{tu.Ima li EPS dovoqno kapa-citeta koji mogu da proizve-du i elektri~nu energiju zaizvoz?

– Trenutno smo u situacijida se hvalimo kako nam je u2005. godini izvoz elektri~-ne energije bio ve}i od uvoza.

Ali, za mene je imperativonih 100 miliona dolara kojeje EPS zara|ivao 1990. godi-ne od izvoza elektri~ne ener-gije. Sigurno je da sa ovakvomcenom elektri~ne energije uSrbiji mi to ne moèmo ni dasawamo. Ovako niska cena jeuzrok prevelike i potpuno ne-racionalne potro{we, kako usektoru doma}instava tako i uindustriji. Pri tome se moranaglasiti da ta na{a indu-strija jo{ nije po~ela da radipunom parom i da se potro-{a~ki zahtevi sa te strane,tek o~ekuju. Sigurno se pitate

odakle mi onda pravoda postavqam tako vi-sok nivo zadatka predEPS kada govorim oonih 100 miliona do-lara koje je ostvariood izvoza pre vi{e od15 godina?

Na{a cena elek-tri~ne energije jenajnià u Evropi, ato ne moè trajatijo{ dugo. Sa ne{torealnijom cenom zana{ proizvod dola-zimo u poziciju koja}e nam omogu}iti da

investiramo u izgradwu no-vih kapaciteta, da kupujemoproizvodne ili distributiv-ne kapacitete u regionu i dase pona{amo isto onako kakose pona{aju neke druge elek-troenergetske kompanije kojesu svoje reformske procesezavr{ile na vreme. Isto ta-ko, realnija cenovna politi-ka bi nam omogu}ila da i sop-stvene kapacitete dovedemo utop formu, modernizujemo iomogu}imo im da uz proizvod-wu, rade i neke druge, i te ka-ko dobro pla}ene poslove naregionalnom i evropskom ni-vou. Za to, prema instalisanojsnazi nekih proizvodnih je-dinica, imamo vi{e nego re-alne uslove. Mi imamo HE„\erdap“, reverzibilnu hi-droelektranu „Bajina Ba-{ta“, termoelektranu „Niko-la Tesla“, a to nema ni jednadràva u jugoisto~noj Evro-pi, a retko koja i u Evropi.To je samo deo jedne globalnepri~e o velikim potencija-lima koji se kriju u EPS-u, akoji ~ekaju da se pokrenu upravom smislu te re~i. í

R. E.

EPS }e i ove godine smawitibroj zaposlenih za jo{ oko

2.500. To zna~i da }e seinstalisani kapaciteti i

tehni~ko- tehnolo{kekomponente sistema, u odnosu

na broj zaposlenih,uravnoteìti na nivouevropskih standarda

*

*

6


RAZGOVOR S POVODOM

P oslovni rezulta-ti ostvareni uprvom polugo|u uPrivrednom dru-

{tvu „Jugoistok“ d. o. o.Ni{ ve} su sasvim potvr-dili opravdanost spajawa~etiri javna elektrodi-stributivna preduze}aovog dela Srbije. U pri-log tome, nesumwivo, sve-do~e boqa naplata, mawigubici, ve}e pare za inve-sticije i odràvaweobjekata. Na vi{i nivo,zna~i, ve} su podignutisvi pokazateqi poslova-wa i ciq zbog ~ega jesprovedeno wihovo spaja-we ve} je postignut. To je,ipak, samo po~etak radaovog dru{tva i o~ekuje seda }e se, poslepredstoje}eg or-g a n i z a c i o n o gp r e s t r o j a v a w acelog JP EPS-ai nove sistema-tizacije radnihmesta, tek ste}idodatni usloviza novi zamah po-slovnih aktivno-sti, pa i za ve}ezarade zaposle-nih. Od svih privrednihdru{tava u EPS-u, naime,„Jugoistok“ }e i najvi{eprofitirati, jer }e setime „ispeglati“ mnogenejednakosti koje su une-te upravo prilikom spaja-wa tih preduze}a. Ovo napo~etku razgovora za„kWh“ isti~e mr Alek-sandar Jawi}, direktorPD „Jugoistok“.

– Kao {to se i o~ekiva-lo dosta posla bilo je nasamom startu novog dru-{tva, s tim {to su se mo-rali re{avati i mnogo-brojni problemi i to donajbanalnijih, kao {tosu, recimo, pe~at firme,registracija, ga{ewe –otvarawe ra~una... Jer,nastojalo se u ~emu se iuspelo da novo dru{tvo,koje je sjedinilo sve di-stributivne kapacitete

ovog dela Srbije, nepredstavqa samo mehani~-ki zbir ~etiri ranija JPnego da u svim segmenti-ma funkcioni{e kao je-dinstvena celina, obja-{wava na{ sagovornik.U tome nam je veliku po-mo} pruìo i „zametak“za rukovo|ewe dru{tvom,koji je nasle|en iz ranijeorganizacije upravqawa

u JP ED „Ni{“. Jer, takavkostur sa razra|enim de-latnostima direkcija sa-mo je prerastao u novi or-ganizacioni oblik upra-ve dru{tva.

Zahvaquju}i i tomeostvaren je jo{ jedan po-~etni ciq – da nas takvospajawe nikako ne vratiunazad, odnosno ispod do-tle postignutih rezulta-ta u tim javnim preduze-}ima. Po isteku prvog po-

lugo|a, stoga,poslovawe „Jugo-istoka“, {to va-ì i za svih{est ogranakaboqe je u svimp a r a m e t r i m a ,nagla{ava on.

Prema Jawi}u,kada je re~ opredstoje}im ak-tivnostima u ve-zi sa organiza-

cionim prestrojavawimai sa sistematizacijomradnih mesta, ovde su i da-qe potpuno u tom poslu.Radi se veoma intenzivnona wihovoj unifikaciji unovim ograncima dru-{tva, po{to su iz javnihpreduze}a u novi organi-zacioni oblik uneti raz-li~ita praksa i procedu-re rada. Nejednakosti se

postepeno otklawaju i usvim pogonima bi}e pri-mewena vaè}a sistema-tizacija sa istom struktu-rom zaposlenih i posletoga razlika vi{e ne}ebiti ni u zaradama zapo-slenih, koje }e se za sveprofile zanimawa ujed-na~iti. @eqno se, kakonagla{ava Jawi}, stoga,o~ekuje start nove organi-zacija rada i sistematiza-cije koju donosi JP EPS,jer }e se time „ispeglati“i trenutne nejednakosti u„Jugoistoku“. Vodi}e se,pri tom, ra~una i o speci-fi~nostima svakog regio-na na kojem posluju wego-vi ogranci, a ve} se kaore{ewe name}e i da sespecijalisti~ke slu`be,kao {to su, na primer, re-lejna za{tita, odràvaweobjekata visokog napona,merna kola i sli~no gru-pi{u u tri centra u Ni-{u, Zaje~aru i Leskovcu.

Od bitnih novina u no-voj organizacionoj {emi„Jugoistok“ ne}e imatiglomaznu upravu, koja }ebiti li{ena i dela sada-{we operative. Svi po-slovi upravqawa koji todozvoqavaju bi}e, zapra-vo, preneti na organke.Kako napomiwe Jawi},

ALEKSANDAR JAWI], DIREKTOR PRIVREDNOG DRU[TVA „JUGOISTOK“ D.O.O. NI[

Jedinstvo poni{tavarazlike

Ostvareni rezultati u prvompolugo|u u svim aspektima po-slovawa boqi nego lane

Ciq spajawa javnih preduze-}a ve} postignut u boqoj napla-ti, mawim gubicima, ve}imparama za investicije i odr-æavawe objekata...

Specijalisti~keslu`be u tri cen-

tra dru{tva

Dok ni{ku distibuciju veomaoptere}uju stari nenapla}eni dugovidoma}instava, leskova~ka ima mnogo

problema u naplati zbog lo{egodnosa op{tinskih vlasti koje ne

pokrivaju ni svoje dugove

7


direkcija dru{tva, presvega uspostavqa}e pra-vila igre, odnosno pro-pisiva}e procedure za ce-lo dru{tvo, uz kontrolnufunkciju pra}ewa wiho-ve primene.

– Najve}i pomak u prvompolugo|u bio je upravo unaplati potraìvawa,kao najva`nijem segmentuposlovawa – isti~e Ja-wi}. Za {est meseci ukup-no je napla}eno 92,7 od-sto fakturisane realiza-cije za doma}instva i 85odsto za virmance. Pose-ban akcenat u tome bio jena naplati dugova od pri-vrede. Najvi{e je ostva-reno u junu jer je napla}e-no i vi{e od mese~ne

fakture – ~ak 107 odsto!U odnosu na rezultate unaplati ostvarene lane,to je znatan rast a poseb-no ohrabruje i to {to seposledwih meseci sveuspe{nije nadokna|ujeraniji zaostatak. Kakosada realno izgleda moèse o~ekivati da }e se u2006. godini u prosekuposti}i stepen nalate od95 odsto mese~no, {to bibilo i iznad planiranogu EPS-u. Takvi rezultatipostiù se, me|utim, uoteànim uslovima po-slovawa imaju}i, pre sve-ga, u vidu karakteristikekonzumnog podru~ja. Kakokaè Jawi} nepovoqna je,najpre, geografska karta

ovog podru~ja sa dosta iz-raènim delom brdsko-planinskih podru~ja.Druga bitna specifi~-nost je i da je mnogo kupa-ca sa malom potro{womelektri~ne energije.Problemi su razli~iti ipo delovima dru{tva, patako na podru~ju vrawskedistribucije nalaze se igrani~ne op{tine Buja-novac i Pre{evo, sa me-{ovitim sastavom sta-novni{tva, {to je tako|eveoma izraèno i na kon-zumu ogranka Prokupqe ukojem su na ve}em delu te-ritorije grani~ne op-{tine sa izrazito malompotro{wom struje. Dokni{ku distibuciju veomaoptere}uju stari nenapla-}eni dugovi doma}insta-va, leskova~ka ima mnogoproblema u naplati zboglo{eg odnosa op{tin-skih vlasti koje ne po-krivaju ni svoje dugove, apogotovo potraìvawabuxetskih korisnika.Ogranak u Zaje~aru najvi-{e kuburi zbog nepla}a-wa dugova iz privrede, ko-ja kao RTB Bor spada unajve}e du`nike EPS-a.Ne{to mawe iznose, me|u-tim, duguju i IHP Praho-vo, Rudnik bakra Majdan-pek ili „Kristal“. Ta-kvih problema jedino ne-ma na podru~ju ogranka uPirotu po{to najve}e ta-mo{we preduze}e „Tigar“i daqe uspe{no radi, zna-~i veliki je potro{a~ iredovno pla}a elektri~nuenergiju, a pri tome i za-po{qava dosta qudi u tojop{tini.

– Na sve to nadovezuju sei plate`ne mogu}nostistanovni{tva ovog delaSrbije, jer je od sedam,~ak pet okruga na dnurang-liste Republike poprose~nim neto prima-wima – prime}uje Jawi}.Izuzetak i to samo ne{tomalo iznad je za Mi{ar-ski i Borski okrug. Naj-siroma{nija op{tina jeCrna Trava koja je na za-~equ u Jablani~kom okru-gu, a u kojem su prose~naneto primawa izme|u 12 i15 hiqada dinara. Pro-blem je u tome {to je in-

dustrija na jugoistokuSrbije te{ko podnelatranzicione promene,kao na primer raniji ni-{ki giganti – ma{inskai elektronska industri-ja. Slaba se, me|utim, po-kazala i privatna inici-jativa, pa je malo i novoo-tvorenih firmi, kao iradnih mesta. Prisutnaje, samim tim, velika ne-zaposlenost {to je i je-dan od glavnih razlogaza{to qudi sa ovog pod-ru~ja te{ko ispuwavajunastale obaveze. U priva-tizaciju sa ovog podru~jaoti{lo je, ina~e, 270firmi i wihov ukupandug iznosi 1,4 milijardudinara. To su sada dugoviu otpustu i kada se re{isudbina tih preduze}a bi-}e mogu}e da se naplatibar wihov deo.

Akcije naplate potra-ìvawa, ipak, redovno seobavqaju, uz primenu svihraspoloìvih mera do is-kqu~ivawa i utuèwanajve}ih du`nika i to uoba sektora potro{we.Velike probleme izazi-vaju i fizi~ki obra~unisa radnicima distribu-cije na terenu, kao i na-padi i blokada vozila,pri ~emu organi MUP-ase ba{ i ne trude da in-terveni{u i pomognu.

[to se ti~e broja zapo-slenih, Jawi} isti~e da jeu PD „Jugoistok“ trenut-no brojno stawe iznosi2.301 i da }e se posle od-laska zaposlenih uz sti-mulativne naknade tajbroj opasti za jo{ 80 i da}e u firmi ostati 2.221radnik. [to se ti~e ka-drova zabriwava pre svega{to je „Jugoistok“ firmasa veoma nepovoqnom sta-rosnom strukturom i u wojje malo mla|ih i {kolova-nih, a ipak ve} obu~enihradnika. Za sve glavne po-slove, zna~i, nedostaje{irok spektar radne sna-ge od montera i drugihradni~kih zanimawa doradnika sa VSS i to sve-jedno da li je re~ o elek-troinèwerima, ekono-mistima, pravnicima... í

Miodrag Filipovi}

Objekti od 110 kÝ u prvom planu– Planom za 2006. godinu u PD „Jugoi-

stok“ predvi|eno je da se 623 miliona di-nara uloì u investicije i 684 milionadinara u odràvawe distributivnih obje-kata. Prioritet je odràvawe elektroe-nergetskih objekata – mreè i transfor-matorskih stanica i sve {to je planiranobi}e sigurno i ura|eno. Ra~una se da }e,tako|e, biti realizovan i plan investici-ja, s tim {to se zbog raznih problema formalno-pravne prirode– od nabavke dozvola do uklapawa tih projekata u urbanisti~-ke planove – usporava procedura, {to i poskupquje wihovugradwu. Od velikih objekata u prvom planu je podizawe trafo-stanica napona 110 kV. Iz kredita Svetske banke finansira}ese izgradwa TS „Ni{ 8“ i TS „Vrawe 2“. Iz sopstvenih sredsta-va podi}i }e se TS „Vladi~in Han 110“, a rekonstruisa}e se ta-kva dva objekta u Ni{u i to trafo-stanica 10 i 13. Rekonstrui-sa}e se i modernizovati, tako|e i 35 kV objekti, kao i primarnai sekundarna oprema u svim ograncima, a radi}e se i na uvo|e-wu sistema daqinskog upravqawa. Iz sredstava EPS-a i {ved-ske firme SIDA zajedni~ki }e se finansirati podizawe 20 tra-fo stanica. U periodu 2005/7 SIDA }e u ove projekte ukupno ulo-ìti oko tri miliona evra. Od drugih inostranih izvora vaqapomenuti i ameri~ku firmu „CHF“ koja je na podru~ju Vrawa poselima podizala trafo-stanice 10/0,4 kV. Bitno je isto tako da}e se u Ni{u pored ja~awa radio veze za daqinsko upravqawepodi}i i tri ba`darnice. „Jugoistok“ je, tako|e, konkurisao i zadobijawe kredita Svetske banke za gradwu TS „Mosna“, snage110/35 kV, sa kojom bi se premostili sada{wi veliki problemiu napajawu ovog kraja elektri~nom energijom.

ALEKSANDAR JAWI]DIREKTOR PD „JUGOISTOK” D.O.O. NI[

Ka stepenu naplate od95 odsto u 2006. godini


8

FORUMI

EPS POTPISAO UGOVOR SA „TISENKRUPOM“

Bager za „Tamnavu–Zapad“

AKTIVNOSTI AGENCIJE ZA ENERGETIKU REPUBLIKE SRBIJE

Licence za „Elektroprivredu Srbije“ Agencija za energetiku Repu-

blike Srbije dodelila je 16. junaprve licence za obavqawe ener-getskih delatnosti. Do 14. junaAgenciji je podneto 59 zahteva, anakon wihove obrade utvr|eno jeda je samo sedam energetskih su-bjekata ispunilo uslove za izda-vawe licence i to: JP „Elektro-privreda Srbije“ za obavqawe

energetske delatnosti trgovineelektri~nom energijom na trì-{tu elektri~ne energije i za tr-govinu elektri~nom energijomradi snabdevawa tarifnih ku-paca; JP „Elektromreà Srbije“za obavqawe energetske delat-nosti organizovawa trì{taelektri~ne energije; PD „Elek-trovojvodina“ d. o. o. Novi Sad i

PD „Elektrosrbija“ d. o. o. Kra-qevo za obavqawe energetskedelatnosti trgovine na maloelektri~nom energijom za potre-be tarifnih kupaca; kompanija„Petrobart“ za trgovinu naftomi wenim derivatima, kao i „HSEBalkan Energy“ za trgovinu elek-tri~nom energijom na trì{tuelektri~ne energije.

U me|uvremenu, Savet Agen-cije za energetiku RepublikeSrbije odobrio je licencePrivrednom dru{tvu "Hidro-elektrane \erdap" d.o.o., Kla-dovo za proizvodwu elektri~neenergije, kompaniji "Petrobart"za trgovinu prirodnim gasom, a"La Paz Co" i "Igis Imako" zatrgovinu naftom i naftnimderivatima.

PD "Elektrovojvodina" d.o.o.,Novi Sad dobilo je licencu zaupravqawe distributivnim si-stemom i distribuciju elek-tri~ne energije, "Atel energija"iz Beograda za trgovinu elek-tri~nom energijom, dok su "Pa-nonske TE-TO" d.o.o., Novi Saddobile licencu za skladi{te-we nafte i naftnih derivata.

Licence se izdaju posebno zasvaku energetsku delatnost sarokom va`nosti od 10 godina.Agencija ima pravo da privre-meno ili trajno oduzme licen-cu i pre isteka roka na koji jeizdata, ukoliko se licencira-ni energetski subjekt ne pridr-àva zakonskih uslova za oba-vqawe energetske delatnostiili uslova pod kojim je ona iz-data. í

R. E.

Licenca i za„Elektrovojvodinu“

Generalni direktor Elek-troprivrede Srbije Vladi-mir \or|evi}, direktor PD„Rudarski basen Kolubara“

Dragan S. Tomi} i predstavniknema~ke kompanije „TisenKrup“Hans D. Folmajster potpisali su27. juna ugovor o nabavci rotornogbagera za povr{inski kop „Tamna-va – Zapadno poqe“ u okviru kredi-ta EBRD i KfW banke. Ovi kredi-ti su dobijeni pod veoma povoq-nim uslovima i ne spadaju u komer-cijalne ve} u kredite pomo}i.

Nabavka rotornog bagera pred-stavqa prvi od pet projekata za ja-lovinski sistem kojima }e se po-ve}ati proizvodni kapacitet ko-pa „Tamnava – Zapadno poqe“.Ukupna vrednost posla je oko 70miliona evra, a za nabavku rotor-nog bagera bi}e izdvojeno 22,7miliona evra. í

R. E.

Sa potpisivawa ugovoraizme|u EPS-a i

kompanije „TisenKrup“


9

Srpski stru~waci ovihdana dobijaju nova prizna-wa, {to je svakako doprine-lo pove}awu ugleda srpskihnau~no-obrazovnih insti-tucija i preduze}a u svetu.Po prvi put dva stru~wakaiz Srbije, ~lanovi JUKOCIGRE, izabrani su za

stalne punopravne ~lanoveme|unarodnih komiteta(MK) CIGRE. To su: Voji-slav [kundri} (DirekcijaJP EPS), za ~lana MK A 1-Obrtne elektri~ne ma{inei dr Ninel ûkalevski(Institut „Mihailo Pu-pin“) za ~lana MK C2 –

Upravqawe i eksploataci-ja EES.

Uspeh je upotpuwen i iz-borom jo{ tri na{a stru~-waka – za ~lanove posma-tra~e u me|unarodnim ko-mitetima CIGRE: RadivojeCrwanin (JP EMS) za MKB3 – Trafo-stanice i raz-

vodna postrojewa, prof. drVladimir Kati} (FTN No-vi Sad) za MK C4 – Tehni~-ke performanse EES i Jo-vanka Gajica (Institut„Mihailo Pupin“) za MKD2 – Informacioni siste-mi i telekomunikacije. í

D. O.

USPEH NA[IH ELEKTROENERGETSKIH STRU^WAKA

U ~lanstvu Me|unarodnog komiteta CIGRE

Elektroprivreda Srbijenastavila je i u julu da iz-vozi vi{kove elektri~neenergije uprkos tome {toje u me|uvremenu, jo{ odprethodnog meseca, potro-{wa elektri~ne energijeu Srbiji postala ve}a odplanirane i od pro{logo-di{we u istom periodu.Zahvaquju}i povoqnoj hi-

drolo{koj situaciji iuspe{noj optimizacijirada proizvodnih kapaci-teta, za juli je, na mese~-nom nivou, ugovoren izvozoko 155 miliona kilovat-sati. U te koli~ine spadai ne{to vi{e od 40 mili-ona kilovat-sati komer-cijalnog izvoza za CrnuGoru, koji je ugovoren po-

red ve} postoje}eg izvozapo osnovu ugovora o sarad-wi sa ElektroprivredomCrne Gore.

Dragan Vlaisavqevi},direktor Direkcije EPS-a za trgovinu elektri~nomenergijom, kaè da se do-bro plasiraju i dnevni inedeqni vi{kovi, kao i dase postiù vrlo povoqne

cene, boqe nego pro{legodine. Na inostranom tr-ì{tu EPS plasira strujupo ve}oj ceni kilovat-sataod doma}e, ~ime dodatnouve}ava prihode neophodneza realizaciju planiranihremontnih i drugih radovau odràvawu elektroener-getskog sistema. í

A. C.

UPRKOS VE]OJ POTRO[WI OD PLANIRANE

Nastavqen izvoz struje

Povoqna hidrologijaomogu}ila i izvoz

elektri~ne energije:HE „\erdap I“

10

UBeogradu, u Smiqanu, u Per-tu, u Nijagara Folsu… i ubrojnim drugim mestima{irom sveta, minulih dana

brojnim manifestacijama obeleènoje 150 godina od ro|ewa Nikole Te-sle, slavnog pronalaza~a, nau~nika isvetskog genija ~iji su pronalasci iz-menili svet i u~inili ga ovakvim ka-kav jeste.

Minulih decenija o Nikoli Teslinapisani su tomovi kwiga. Re~eno jemnogo da bi se razotkrila tajna wego-vog genija koji je svetu podario sve-tlost i koji je premostio vekove. We-gov doprinos svetu vidqiv je na sva-kom koraku. Tesla je u pravom smislure~i bio gra|anin sveta a svojim izu-mima je zaduìo ~ove~anstvo.

U èqi da se povodom 150-godi-{wice od ro|ewa genija, Srbija jo{jednom oduì Nikoli Tesli, VladaSrbije sa~inila je izuzetno bogatprogram proslave. Pokroviteq pro-slave je Vojislav Ko{tunica, pred-sednik Vlade. Prakti~no, cela ovagodina je u znaku obeleàvawa jubile-ja, a zna~ajno u~e{}e imala je i Elek-troprivreda Srbije koja je svojom ak-cijom EPS I DECA – TESLA 150 sadelom Nikole Tesle i primenom we-govih izuma upoznala vi{e od 25.000dece.

Centralna proslava odràna je 9,

10. i 11. jula brojnim manifestacija-ma, uz prisustvo gostiju iz zemqe iinostranstva, koji su najpre posetiliMuzej Nikole Tesle, otvoren pre 50godina. Teslina zaostav{tina do-stupna je i {iroj javnosti na izlo`bikoja je otvorena u Skup{tini grada.

Umetnici iz zemqe i inostranstvaza Teslin jubilej pripremili su ope-ru “Qubi~asta vatra“, a u centru Beo-grada izvedena je predstava za decu„Tesla - bajka o elektricitetu“. Veli-ko interesovawe Beogra|ana i wiho-vih gostiju izazvala je multimedijal-na postavka „Radio Light Cluster“, au okviru BELEF-a vi{e konceratabilo je posve}eno Nikoli Tesli.

Sve~ana akademija u Sava centru,10. jula, uz prisustvo najvi{ih zvani~-nika Srbije i ostalih gostiju, ozna~e-na je kao centralna manifestacija.Jubilej Nikole Tesle obeleèn je iotkrivawem spomenika u Beogradu,Smiqanu i u Nijagara Folsu. Narod-na banka Srbije u proslavu se ukqu~i-la promocijom i pu{tawem u opticajprigodnog kovanog novca i po{tan-skih maraka.

Manifestacije u slavu velikog na-u~nika, ujedinile su mnoge delovesveta i time delimi~no, ostvarilesan Nikole Tesle o tome da svet budejedinstven i da wegovi izumi sluèsvakom stanovniku planete. í

OBELEÆAVAWE 150 GODINA OD RO\EWAVELIKOG NAU^NIKA

Pesnik naukeizmenio svet

Brojnim manifestacijama obeleæen dan ro|ewasvetskog genija ~iji su pronalasci izmenili svet i u~i-nili ga ovakvim kakav jeste Nikola Tesla, genije izSmiqana, proneo slavu srpskog imena {irom sveta

AKTUELNE TEME

SVEÂNA AKADEMIJA

Tesli u ~astCentralna manifestacija povo-

dom obeleèvawa 150 godina od ro-|ewa velikog srpskog nau~nika Ni-kole Tesle, krunisana je 10. julaSve~anom akademijom u Centru „Sa-va“, pod nazivom „Tesla ~ovek koji jepromenio svet“.

Na po~etku ove sve~anosti prika-zan je desetominutni dokumentarnifilm, koji je hronolo{ki prikazaonajva`nije trenutke ìvota NikoleTesle i predstavio wegova najzna-~ajnija otkri}a.

Potom su usledili pozdravni go-vori Predraga Markovi}a, predsed-nika Skup{tine Srbije i akademi-ka Nikole Hajdina, predsednikaSANU.

Sve~anoj akademiji prisustvovalisu Boris Tadi}, predsednik Srbije,ministri u Vladi Srbije, ambasado-ri mnogih zemaqa, crkveni veliko-dostojnici i druge li~nosti iz na-u~nog, privrednog, kulturnog i jav-nog ìvota.

U nastavku ove sve~anosti izvede-ne su dramske minijature „Teslinemisli“, po izboru Aleksandre Sla-|ane Milo{evi}, a lik Nikole Te-sle tuma~io je Neboj{a Dugali}. Iz-vedena je potom kompozicija „Izlaz“Marka Grubi}a, dramska minijatura„Faust i Zmaj“ i remiks muzi~kekompozicije Dona Davisa: Navras –savremeni spoj elektronske i kla-si~ne muzike. í

D. Ob. Multimedijalna postavka u Beogradu

FO

TO

: F

ON

ET

11


@elim da ovaj spomenik bude sveti-onik svim putnicima namernicima,posebno mladima koji dolaze i odlazeiz na{eg grada, koji }e ih podse}atina ovakve na{e stvaraoce i ukazivatida je na{a riznica civilizacijskogdoprinosa mnogo bogatija nego {tonam se ~ini. Spomenik Nikole Tesletreba da bude putokaz mladim umovimada u ìvotu teè da posmatraju izvr-snost i da stalno razmi{qaju o no-vom. Tako }e osetiti ono {to nikomepre wih nije uspelo u ~udesnom svetunauke u kome tajne nadvisuju i najbuj-niju ma{tu realnosti, rekao je Rado-mir Naumov, ministar rudarstva ienergetike, otkrivaju}i spomenikNikole Tesle na ulazu u Aerodrom„Beograd“ koji odnedavno nosi imegenija iz Smiqana.

Sve~anosti na Aerodromu „Niko-la Tesla“ prisustvovali su: potpred-sednica Vlade Srbije Ivana Duli}-Markovi}, ministri - Radomir Nau-mov, Zoran Stojkovi}, Dragan Koja-dinovi}, Aleksandar Popovi}, gene-ralni direktor EPS-a Vladimir\or|evi}, direktori privrednih

dru{tava EPS-a, direktor Aerodro-ma „Nikola Tesla“ Neboj{a Nedeq-kovi}, predstavnici diplomatskogkora i srpske dijaspore, autor spo-menika Drinka Radovanovi}, ~lano-vi Organizacionog odbora za obele-àvawe jubileja i brojni predstav-nici medija.

– Nikola Tesla ove godine opet{irom sveta pronosi slavu na{egroda. U danima kada slavimo wego-vo ro|ewe vaqa se podsetiti nekihnespornih ~iwenica koje svaki na-rod, koji drì do svog imena, sa po-nosom isti~e - rekao je na sve~ano-sti Vladimir \o|revi}, generalnidirektor EPS-a. - Nikola Tesla jeSrbin po ro|ewu, od oca Milutina,pravoslavnog sve{tenika i majke\uke. Rodio se 10. jula 1856. godineu selu Smiqanu, u Lici, koja je tadapripadala austrijskoj carevini.Kr{ten je u crkvi Svetih apostolaPetra i Pavla, koja se nalazi poredku}e u Smiqanu, u kojoj je ro|en. Uvihoru prethodnih ratova pravo-slavna crkva bila je uni{tena, azvona su odneta.

– Sa ponosom isti~em - podvukaoje Vladimir \or|evi} - da su danas,10. jula 2006. godine, zahvaquju}idonaciji Elektroprivrede Srbije,posle vi{e decenija ti{ine, na tojcrkvi ponovo zazvonila zvona. Opetsu se oglasila na dan ro|ewa Niko-le Tesle.

– Srbija ima posebnu obavezu daobeleì Teslin jubilej, ne samo zato{to je Tesla srpskog porekla ve} izato {to je, po wegovoj li~noj èqi,Srbija i ~uvar wegove zao{tav{ti-ne, koja se zajedno sa wegovom urnom~uva u Muzeju Nikole Tesle u Beogra-du. Ove, 2006. godine, ~ini mi se danikada glasnije, jasnije i ponosnije,nismo rekli da je jedan od najve}ihsvetskih umova na{eg roda i da smo

NA AERODROMU „NIKOLA TESLA“ U BEOGRADU OTKRIVEN SPOMENIK GENIJU ÎJE IME NOSI

Svetionik iz na{e rizniceElektroprivreda Srbije darivala Beogradu i Srbiji spomenik Nikole Tesle rad vajara

Drinke Radovanovi} Srbija, po Teslinoj æeqi, ~uvar wegove zaostav{tine

Gospodar muwa– Tesla, ~ovek van vreme-

na, tajna jo{ neotkrivena, nepripada samo tehni~koj inte-ligenciji. Zato, èle}i da sesa Teslom upoznaju i mladinara{taji, EPS je ove godineorganizovao edukativnu ak-ciju za decu ~iji je glavni ju-nak upravo Nikola Tesla. Zadva i po meseca kroz wu jepro{lo govoto 25.000 dece. UKwizi utisaka u Muzeju Ni-kole Tesle na{a deca pi{u:Nixa je na{ junak. On je geni-je. Gospodar muwa. Sre}nismo {to je na{a kompanijaNikolu Teslu pribliìladeci Srbije - rekao je Vladi-mir \or|evi}.Vladimir \or|evi}: Širom sveta proneo slavu našeg roda

FO

TO

: F

ON

ET

Spomenik Tesli: Putokaz mladim umovima

12

sre}ni i ponosni zbog toga, istakaoje Vladimir \or|evi}. A za{to to~inimo najboqe je objasnio Milu-tin Milankovi}, veliki srpski isvetski nau~nik koji je jo{ 1936. go-dine, povodom 80. Teslinog ro|enda-na rekao:

„Proslavqaju}i ovaj jubilej, mi nemislimo, niti poku{avamo, da timeuve}amo wegovu nedosti`nu slavu,nego èlimo samo da damo izraz na-{em ponosu {to je iz ove na{e sre-dine iznikao jedan genije ~ije }eime, i bez na{e pomo}i, ostati zana-vek zabeleèno svetlim slovima uistoriji nauke i tehnike“.

– Oblast proizvodwe, prenosa iprimene elektri~ne energije Teslaje oplodio smelim poletom svojefantazije i bogatstvom pronalaza~-ke misli, ~ime je doprineo da pro-izvodwa elektri~ne energije i we-na industrijska primena u 20. vekudobiju neslu}ene razmere i da elek-tri~na energija postane jedan odosnovnih uslova opstanka civiliza-cije. Onda je jasno za{to se i EPSklawa senima ovog velikana iElektroprivreda Srbije nikada ne-}e prestati da sa ponosom slavi Ni-kolu Teslu - rekao je na kraju Vladi-mir \or|evi} i naglasio da EPS,kao najve}a nacionalna kompanija,izraàva zadovoqstvo {to je wojpripala ~ast da Beogradu poklonispomenik koji je rad na{eg vajaraDrinke Radovanovi}.

Neboj{a Nedeqkovi}, direktoraerodroma „Nikola Tesla“, ista-kao je da novo ime beogradskog ae-rodroma dobija materijalno obe-le`je u vidu spomenika ovom izvan-rednom i izuzetnom nau~niku, is-traìva~u i vizionaru i da bi bi-lo te{ko zamisliti savremeno va-zduhoplovstvo i avioindustriju bezonoga {to je Nikola Tesla ostavio~ove~anstvu. í

U CRKVI SVETIH APOSTOLA PETRA I PAVLA U SMIQANU

Zvona se oglasila posle pola vekaEpiskop gorwokarlova~ki Gera-

sim istakao je da su se 10. jula u Smi-qanu, rodnom mestu Nikole Tesle,prvi put posle vi{e od pola vekaoglasila zvona na crkvi Svetih apo-stola Petra i Pavla. Gerasim je na-glasio da je ta zvona crkvi pokloni-la Elektroprivreda Srbije i da dr-àva Srbija na taj na~in, prekoEPS-a i Ministarstva rudarstva ienergetike, u~estvuje u obnovi sveti-we u Smiqanu.

Episkop gorwokarlova~ki je, pritom, napomenuo i da je taj hram i prerata bio spreman za obnovu, ali da jeto tek sada ura|eno. í

Prilog EPS-a obnovisvetiwe u Smiqanu

Sve~anost u rodnom Smiqanu

Svetska premijera multimedijalne opereizvedena je u Narodnom pozori{tu u Beogra-du. Opera „Qubi~asta vatra“ inspirisana po-sledwim wujor{kim danima Nikole Tesle,izvedena je po libretu Mirijam Zajdel, muzi-ku je komponovao Xon Gibson, a reìrao je Te-ri O’Rajli. Orkestrom i horom dirigovala jeAna Zorana Brajovi}. Na{eg velikog nau~nikaigrao je ameri~ki tenor Skot Marfi, a Draga-na Tomi} je do~arala Teslinu inspiraciju,belu golubicu. Dragana Stankovi} tuma~ilaje lik Katrin Xonson, najintimnije prijateqi-ce Nikole Tesle, a uloga Marka Tvena pove-rena je Ivanu Toma{evu.

Prvo izvo|ewe ovog dela na kojem su zajed-ni~ki radili na{i i ameri~ki umetnici, oku-pilo je mnogobrojne qubiteqe pozori{ta idiplomate, me|u kojima je bio i ameri~ki am-basador Majkl Polt.

U li~kom selu Smiqanu, kraj Gospi}a, rod-nom mestu Nikole Tesle 10. jula odràna jesve~anost kojom je Hrvatska obeleìla 150-godi{wicu wegovog ro|ewa.

Uz gotovo ceo hrvatski dràvni vrh, sapredsednikom Stjepanom Mesi}em i premije-

rom Ivom Sanaderom, manifestaciji je pri-sustvovao i predsednik Srbije Boris Tadi}.

U okviru sve~anosti, otvoren je multime-dijalni centar posve}en Nikoli Tesli. Hr-vatski Sabor proglasio je 2006. godinu, godi-nom velikog nau~nika.

Narodno pozorište: Svetska premijera „Qubi~aste vatre“

FO

TO

: F

ON

ET

13


U Starom Dvoru u Beograduotvorena je izlo`ba „Teslin~udesni svet elektriciteta“.Izlo`bu je u prisustvu broj-nih visokih zvanica i gostijuotvorio Nenad Bogdanovi},gradona~elnik Beograda.

Izlo`bu, ~iji je autor Zo-rica Civri}, kustos MuzejaNikole Tesle, izme|u osta-log, ~ini 27 panoa sa reprodu-kovanim i dokumentima iz Te-sline zaostav{tine, koja sepo wegovoj èqi ~uva u Srbi-ji. U postavku su uvr{}ena i~etiri radna modela: induk-cioni motor sa rotorom –„Kolumbovo jaje“, indukcionimotor u obliku diska, Teslintransformator i Teslinapumpa sa kompjuterskom ani-macijom rada. Na izlo`bi su,tako|e, postavqene i maketeAdamsove centrale na Nijaga-ri, laboratorije sa predajnimtorwem na Long Ajlendu i la-boratorije u Koloradu Spri-ngsu.

Izlo`ba dokumentovanoprati ìvot i rad Nikole Te-sle, od rodnog Smiqana do po-sledwih dana u Americi. Po-sle premijernog izlagawa uStarom dvoru, izlo`ba }e go-stovati i u Pertu, Be~u, Pari-zu i Vankuveru. í

Pripremila K. Jani}ijevi}

OTVORENA IZLOÆBA „TESLIN ÛDESNI SVET ELEKTRICITETA“

Dokumenta iz zaostav{tineF

OT

O:

FO

NE

T

I NA NIJAGARINIM VODOPADIMA U KANADI OTKRIVEN SPOMENIK NIKOLI TESLI

Ostvarewe Nikoline vizijeSpomenik Nikoli Tesli ot-

kriven je u Nijagara Folsu, u Ka-nadi, mestu na kojem je ostvarenavizija Nikole Tesle, da energijuNijagarinih vodopada pretvori uelektri~nu energiju.

– Nema boqeg mesta od Nijaga-rinih vodopada da na wemu budepostavqen spomenik Nikoli Te-sli. Ovo je spomenik jednom veli-kom Srbinu, a i zna~ajno prizna-we wemu i na{oj srpskoj zajedni-ci koja je doprinela izgradwiovog velikog kontinenta - rekaoje na sve~anom otvarawu spomeni-ku Nikoli Tesli, Rob Nikolson,ministar i ~lan parlamenta Ka-nade. Sve~anosti su prisustvova-li brojni predstavnici srpskedijaspore u Kanadi i Americi,

stanovnici Nijagara Folsa, a uime Vlade Srbije Milan Parivo-di}, ministar u Vladi Srbije.

Ideju za podizawe spomenikainicirala je srpska-pravoslavnaCrkveno-{kolska op{tina „Sve-ti Georgije“. Na konkursu je iza-brano idejno re{ewe vajara LesaDrejsdela. Spomenik predstavqaNikolu Teslu u prirodnoj veli-~ini, u vreme kada je imao 39 go-dina, kako stoji na asinhronommotoru, ~iji je izum i na~infunkcionisawa izmislio u Bu-dimpe{ti. Skulptura je okrenutatako da Tesla gleda ka Nijagari-nim vodopadima, gde se nalazi pr-va hidrocentrala u kojoj rade Te-sline turbine, stara vi{e od stogodina. í

KAKO UBLAÆITI POSLEDICE NEDOSTATKA ELEKTRI^NE ENERGIJE U REGIONU

Racionalno kori{}eweresursa

S obzirom na iskustva drugih evropskih zema-qa, Srbija bi mogla bezbolnije od drugih susedada premosti period prete}e nesta{ice elektri~-ne energije dok se ne izgrade novi kapaciteti


14

Unarednih nekoli-ko godina jugoi-sto~na Evropa su-sre{}e se sa

ozbiqnim problemom nedo-statka elektri~ne energi-je, ~ak i ako svaka zemqauspe da se na odgovaraju}ina~in integri{e u regio-nalno trì{te i ustroj-stvo sopstvene elektropri-vrede usaglasi sa regula-tornim standardima. Nekezemqe u ovom regionu, kaoAlbanija i Crna Gora, ve}uveliko zavise od uvoza, asu{tinski uzrok problemaleì u tome {to gradwaelektrane traje od pet dosedam godina i {to upravou tom periodu ne}e biti do-voqno struje.

Aleksandar Vlaj~i}, po-mo}nik ministra rudarstvai energetike Srbije, kaèza na{ list da bi Srbijamogla bezbolnije od drugihsuseda da savlada nedosta-tak elektri~ne energije, ito tako {to bi odgovaraju-}om regulacijom i tarif-nom metodologijom, kori-ste}i sopstvena, ali i is-kustva drugih, stvorila am-bijent i uslove za racio-nalno kori{}ewe elektro-energetskih resursa i kapa-citeta.

– Racionalan pristup ipromenu pona{awa u re-strukturisawu i organizo-vawu energetskog sektoraname}e potpuno izvestansve ve}i nedostatak elek-tri~ne energije u regionu,sa kojim }e se na svoj na~insuo~iti i Srbija, bez obzi-ra na to {to poseduje re-spektibilne energetske re-surse i proizvodne kapaci-tete, koji joj sada omogu}ujuve}i komoditet nego {to ga

imaju neki na{i susedi. Ra-cionalnost kao obavezaproizlazi i iz Ugovora oenergetskoj zajednici jugo-isto~ne Evrope, koji stupana snagu 11. jula ove godine.Taj ugovor odre|uje dinami-ku otvarawa trì{ta pre-ma utvr|enom termin-pla-nu, koji jeste za svaku zemqu

razli~it i prilago|en we-nim ekonomskim i socijal-nim mogu}nostima, ali jeistovremeno i obavezuju}i– rekao je Vlaj~i}.

Podsetiv{i da }e se oovim pitawima razgovara-ti na predstoje}em me|una-rodnom simpozijumu „Elek-trane 2006“ u Vrwa~koj Ba-wi, Vlaj~i} se posebnoosvrnuo na nedavnu Regio-nalnu evropsku konferen-ciju „POWER-GEN“ me|u-narodne organizacije pro-izvo|a~a elektri~ne ener-gije, koja je odràna u Kel-nu, a na kojoj su prezentova-na najnovija tehnolo{kadostignu}a u proizvodwielektri~ne energije i po-sebno iskustva u regulacijitrì{ta. Konferencija jeradila u {est sesija, kojesu bile posve}ene evrop-skom trì{tu i pro{ire-wu EU, zatim tehnologijisa smawenom proizvodwomugqendioksida, gasnim po-strojewima, parnim po-strojewima, tehnolo{kojoptimizaciji TE i distri-

buiranoj proizvodwi u ma-lim postrojewima.

Vlaj~i} je istakao da jeovo bila jedna od najsadr-àjnih konferencija po-sledwih godina i da su pre-zentovana iskustva ne samorazvijenih, nego i onih ko-ji tek kre}u putevima regu-lacije trì{ta. Kaè da jeposebno bilo korisno ~utio iskustvima ruske elektro-privrede, koja je zapo~elaintenzivnu regulaciju tr-ì{ta, ali i poqske EP,koja je, suo~iv{i se sa po-sledicama brzog restruktu-risawa javnog sektora, na-pravila zaokret u pravcuintegracije. Prema wego-vim re~ima, pokazano je, nesamo na primeru Poqske, dasu sve dezintegrisane elek-troprivrede ubrzo raspro-date, a da one koje su sa~uva-le vertikalnu povezanostsve vi{e kupuju raspar~anedelove drugih. Nama najpo-znatiji primer uspe{ne io~uvane kompanije je ÊZ.

– Stawe elektroprivredeAlbanije i restrukturisa-

we energetskog sektora uovoj zemqi prezentovali supredstavnici konsultant-ske firme, koja je pomagalau ovom procesu, i oni su iz-neli ~itav niz vrlo indika-tivnih zakqu~aka. Na pri-mer, cena elektri~ne ener-gije u Albaniji ve}a je negou Srbiji. Za doma}instvaona iznosi 4,6 do 8,9 evro-centi po kilovat-satu, a zaindustriju 5 do 7,4 evrocen-tri po kWh. Albanski kon-sultant je ocenio da ovakvacena struje ne moè da pri-vu~e strane investitore ida je ona daleko od podsti-cajne za investirawe u ener-getski sektor Albanije – ka-zao je Vlaj~i}, navode}i daje u ovoj prezentaciji nazna-~eno da su osnovni razloziovakvog stawa to {to je u po-sledwim godinama u Alba-niji do{lo do naglog pove-}awa potro{we struje, a od1998. nisu izgradili nije-dan kapacitet. Od nekada-{weg izvoznika, Albanijaje postala veliki uvoznikstruje, a takva uvozna zavi-snost diktira cenu struje ina doma}em trì{tu.

Vlaj~i} se posebno osvr-nuo na nedostatak struje ko-ji se iskazuje u gotovo svimzemqama jugoisto~ne Evro-pe, istakav{i da Srbija svata kretawa pomno prati. í

A. Cvijanovi}

Na Konferenciji u Kelnu prezentovana su nova tehnolo{kare{ewa primewena na postrojewima za proizvodwu elektri~-ne energije u EPS-u, koja su rezultovala znatnim pove}awemefikasnosti i pouzdanosti rada elektroenergetskog sistema.Ova tehni~ko-tehnolo{ka dostignu}a predstavili su DraganJovanovi} i David @arkovi}, iz Direkcije EPS-a za proizvod-wu elektri~ne energije.

Predstavqena EPS-ova dostignu}a

AleksandarVlaj~i}


15

O tpori EPS-a do-nedavnom pri-li~no upornomnametawu mode-

la stihijske privatizaci-je, ovih dana doìvqavajupravu satisfakciju. Na{ivrhunski ekonomisti u po-sledwih mesec dana izne-li su niz primedbi naprivatizaciju koja u stva-ri predstavqa prodaju ra-di puwewa buxeta a ne ra-di razvoja i listom su sta-li iza stava – stvoritiuslove za razvoj i investi-cije u javni sektor. Drà-va, isti~u oni, treba dapo~ne da ulaè u strate-{ki prioritetne grane(energetiku, telekomuni-kacije...) o ~emu smo i mi upro{lom broju pisali.Iako to nekome moè daizgleda ~udno, kaù eko-nomisti, kod nas ima nov-ca, ali se on ne investira.U srpskim finansijamabarata se i sa ciframa iz-nad milijardu evra slo-bodnih para, doznake izinostranstva iskazuju setako|e u milijardamaevra, a izvesno je da i u

slamaricama postoji po-prili~na svota novca, ko-ji bi najradije oti{ao usigurna ulagawa u javnisektor!

Posebnu pa`wu privu-klo je gledi{te na priva-tizaciju javnog sek-tora u Srbiji dr Dra-gana \uri~ina, pro-fesora Ekonomskogfakulteta u Beogradui predsednika Save-za ekonomista Srbi-je, koji smatra da jeglavni fokus priva-tizacije upravo vezanza javni sektor. On jeovih dana u magazinu„Preduze}e“ jasno is-kazao stav da dràvatreba da bude aktiv-ni investitor u stra-te{ki prioritetnimgranama, poput ener-getike, telekomuni-kacija i drugim i po-stavio pitawe za{tobi se javna preduze}a pro-davala umesto da se revita-lizuju. Onaj ko to ~ini, re-kao je, orijentisan je nakratkoro~ne ciqeve, soci-jalnu stabilnost ili poli-

ti~ki opstanak i nema vi-ziju budu}nosti.

On isti~e da se trì-{te tranzicione privredemora okrenuti stvarawuuslova za povoqan ambi-jent, atraktivan za strane

direktne investicije, jerpostoje}i nije dao dobrerezultate. Kod nas su stra-ne investicije najniè uregionu. Zato ne moèmo,kako je rekao, da se bavimo

samo privatizacijom, ve}i uslovima za privla~eweinvesticija. Paradoksal-no je da kod nas ima novcaa da se on ne ulaè. Stra-nim ulaga~ima mora se da-ti signal da se ovde inve-

stira. Me|u zna~ajnestavke on je ubrojao idoznake iz inostran-stva i to po zvani~-nim podacima u 2005.godini oko 3,5 mili-jardi evra, a 2004.blizu pet milijardievra.

Predstavnik jedneod organizacija na-{ih gra|ana u ino-stranstvu, po~etkomjula izjavio je naRTS-u da postoje pou-zdani nezvani~nipokazateqi da dozna-ke na{ih gra|ana izinostranstva u zemqugodi{we dostiù~ak {est milijardi

evra. U svakom slu~aju re~je o izuzetno zna~ajnom in-vesticionom potencijalui umesto da se, kako kaèprofesor \uri~in te pareusmere na kupovinu vred-nosnih papira javnihpreduze}a EPS-a i NIS-a, one se tro{e na putova-wa, plasti~ne operacije iko zna za {ta drugo.

– Ukoliko bi cena elek-tri~ne energije bila naevropskom nivou, EPS bivredeo vi{e od celokupnogrealnog finansijskog sek-tora Srbije. Mislim dajavni sektor treba da osta-ne u zna~ajnoj meri u vla-sni{tvu dràve, a kada je oEPS-u re~, sa najmawe 51odsto. U pitawu je energijai jedan poligon za privred-ni razvoj; to je strate{kiproizvod za kojim }e tra-`wa rasti, {to je va`no zazemqu, koja je optere}enaspoqnim dugom od 15 mili-jardi dolara – kaè dr \u-

EKONOMISTI O ZNAÂJU JAVNOG SEKTORA

Glavni investitor dràvaDræava treba da ulaæe u energetiku, telekomunikacije... a ne da taj sektor proda-

je, isti~u ekonomisti Novca ima, ali se ne ulaæe, iako bi dræavne investicijeprivukle i strani kapital

TENT A:ekonomistiukazuju da bi uposed javnihpreduze}atrebalo dau|u gra|anikao i doma}iinvesticionii penzionifondovi

Javni sektor treba da ostaneu zna~ajnoj meri u vlasni{tvu

dràve, a kada je o EPS-ure~, sa najmawe 51 odsto.

U pitawu je energija i jedanpoligon za privredni razvoj;

to je strate{ki proizvodza kojim }e tra`wa rasti, {to

je va`no za zemqu, koja jeoptere}ena spoqnim dugom od

15 milijardi dolara*

*


16

ri~in. – Arhitekte sada-{weg ekonomskog ambijen-ta su uspavani prihodima,koji dolaze od privatiza-cije, prvenstveno banaka io~ekivanim prihodima odprodaje osiguravaju}ihdru{tava i javnih preduze-}a. Buxet je trenutno izba-lansiran i moè da imavi{kove. Kada pogledatewihove ideje kako da se ko-riste ti vi{kovi, vide}e-te da se najavquje renovi-rawe zdravstva, {kolstva,kupovina ra~unara, {to jedobro, ali, to je drugisprat, a prvi je proizvod-wa. Smatram da bi ve}a pa-`wa morala da se posvetielektroprivredi, gde bimoglo da se uloì u kupo-vinu jedne hidroelektrane,sa druge strane Drine u Re-publici Srpskoj i poveza-ti je sa elektranom u Baji-noj Ba{ti. Znamo da jestruja proizvod za izvoz istrate{ki je dosta bitanza zemqu, koja je optere}e-na spoqnim dugom.

Na to dodajemo mi-{qewe Dragana Vla-isavqevi}a, direk-tora DirekcijeEPS-a za trgovinuelektri~nom energi-jom. Struja je ve} sa-da izuzetno skupa,wena cena raste, nepada i ko za nekoli-ko godina na ovomtrì{tu bude imaovi{kove, bi}e gospo-dar trì{ta. I drQubodrag Savi},profesor Ekonom-skog fakulteta u Be-ogradu, krajem juna ulistu „Danas“ izneoje stav da treba odba-citi nedoumicu dali prethodno trebarevitalizovati, pa tek po-tom privatizovati javnapreduze}a. Ako dràvaèli da zadrì ve}inskovlasni{tvo u strate{kimdelatnostima, ona morasprovesti proces wihovogrestrukturirawa. Potpu-no je jasno {ta bi se dogo-dilo s javnim preduze}i-ma, ukoliko bi ih restruk-turirali budu}i kupci.Wihov interes se, bez di-leme, ne bi poklopio sdru{tvenim i zato se, po

re~ima dr Savi}a, priva-tizacija javnih preduze}abitno razlikuje od priva-tizacije preduze}a koja suimala tretman dru{tvenesvojine. On predlaè ikombinovani model pri-vatizacije: vlasni{tvodràve 51 odsto, prodajadela kapitla 19 odsto,besplatne podele akcija

gra|anima, koji ih u pro-cesu privatizacije nisudobili (15 odsto) i zapo-slenima, biv{im zaposle-nima i penzionerima (15odsto). Prihod od prodajekapitala preduze}a, kojase nalaze u ve}inskom dr-àvnom vlasni{tvu, tre-balo bi, kako je naveo pro-fesor Savi} usmeriti is-kqu~ivo u wihovo re-strukturirawe i moderni-zaciju.

Po mi{qewu dr Dobro-

sava Milovanovi}a, di-rektora Ekonomskog in-stituta, iznetom po~etkomjula u „Politici», kla-si~na privatizacija uoblasti delatnosti od op-{teg dru{tvenog intere-sa, bila bi najnepovoqni-ja solucija, zbog opasno-sti od zloupotreba pri-vatnog monopola, kao i

~iwenice da u tomslu~aju dràva jed-nokratno dobija naj-mawu mogu}u cenuprodajom ve}inskogudela u javnom predu-ze}u. On se zaloìoza kombinaciju vi{emodela vlasni~ketransformacije jav-nih preduze}a. Pore~ima dr Milova-novi}a, kombinova-ni model podrazume-va javno – privatnopartnerstvo, klasi~-nu privatizaciju, saili bez zadràvawaudela i kontrole dr-àve kori{}ewem„zlatne akcije», kaoi inicijalnu javnu

ponudu, koja bi uvela gra-|ane i fondove „u posed“atraktivnih firmi, isto-vremeno doprinose}i raz-voju srpskog trì{ta ka-pitala na kojem bi se tr-govalo akcijama Teleko-ma, EPS-a, NIS-a, JAT-a...

Inicijalna javna ponu-da, koja podrazumeva prvuprodaju akcija odre|enekompanije investicionojjavnosti, osigurala bistvarawe ciqeva klasi~ne

privatizacije u procentuu kojem dràva èli, uzistovremeno ulagawe, {toomogu}ava modernizaciju,a time i podizawe konku-rentnosti i smawewe tro-{kova. Istovremeno, timese, kako smatra dr Milo-vanovi}, pove}ava vred-nost imovine, koju drà-va, posle inicijalne javneponude, poseduje.

U istom tekstu zastu-pqeno je i mi{qeweAlekseja Misailovi}a,direktora Centra za tr-ì{te kapitala u Agen-ciji za privatizaciju – daje prevashodni ciq re-strukturirawa javnog sek-tora da se unapredi po-slovna efikasnost, a neda se proda kapital stra-te{kom partneru. Treba-lo bi iskoristiti pred-nost dokapitalizacije ivi{efazne prodaje akcijametodom javne ponude, jerje to znatno boqe od even-tualnog skupog zaduìva-wa kod banaka, ili brzeprodaje. Umesto tender-ske prodaje 70 odsto kapi-tala javnih preduze}a, presvega iz energetskog sek-tora, dràva bi trebaloda omogu}i disperzijuvlasni{tva, koja bi u po-sed tih firmi uvela gra-|ane, ali i doma}e insti-tucionalne investitore –investicione i penzionefondove.

Da je to dobro re{ewepotvr|uje i dr Zoran Jere-mi}, sa Fakulteta za fi-nansijski menaxment iosigurawe, navode}i pri-

HE „BajinaBa{ta“ jedan odnajzna~ajnijihobjekata EPS-a

Disperzija vlasni{tva usada{wim srpskim javnim

preduze}ima omogu}ila bi dadeo umrtvqene doma}e

akumulacije, bude uloèn uprivredni razvoj. Uz to,penzioni i investicioni

fondovi, dobili bi {ansu daulaù u najprofitabilnijefirme, dok bi promet tih

papira, trì{tu kapitala daonajja~i impuls za razvoj

*

*

17


mer ma|arskog MOL-a i hr-vatske INE, ~ije restruk-turirawe nije bilo zasno-vano na prodaji ve}inskogudela velikoj stranoj kom-paniji, ve} na disperzijuvlasni{tva, ~ime su znatniudeli pripali doma}im in-vestitorima. Po wegovomuverewu, disperzija vlasni-{tva u sada{wim srpskimjavnim preduze}ima omogu-}ila bi da deo umrtvqenedoma}e akumulacije, budeuloèn u privredni razvoj.Uz to, penzioni i investi-cioni fondovi, dobili bi{ansu da ulaù u najprofi-tabilnije firme, dok bipromet tih papira, trì-{tu kapitala dao najja~iimpuls za razvoj.

Dakle, iz primera kojesmo naveli, nije te{ko za-kqu~iti da se me|u na{imvrhunskim ekonomskimstru~wacima, kada je re~ opromeni vlasni{tva po-sebno u elektroprivredi,sada razmi{qa sasvimdruga~ije od onoga {to suzagovarali, na{i nazoviekonomsko energetskistru~waci – podelu EPS-ana proizvodwu i distribu-cije, i brzu privatizacijuradi „za{tite interesagra|ana kojima }e strujada pojevtini“ i prodajusvega {to vredi u energet-skom sektoru. U posledwevreme i oni su svesni dasvoje me{etarsko-{i}ar-xijske kombinacije, za kozna ~ije ra~une, te{ko mo-gu da proture. Iako posto-je strukture, koje upornonastoje da nas uvale u du-`ni~ku krizu i na taj na-~in „uz pomo} MMF-a“primoraju da bezglavoprodamo sve {to se od nastraì, vaqa konstatovatida na{ spoqni dug od 15milijardi evra u odnosuna dru{tveni proizvod odoko 24,5 milijardi evragodi{we, nije takav dabismo morali to da uradi-mo. Naprotiv, taj dug }emopametim investirawem igore navedenim na~inimasvojinske transformacijejavnog sektora, a posebnoelektroprivrede, mnogolak{e vratiti. í

Dragan Obradovi}

POTPISAN UGOVOR IZME\U EPS-a I EPIC-a

Izabran konsultantza TE „Kolubara B“

Prva faza rada: „Analiza statusa projekta i mogu}ih transakcija“trebalo bi da se okon~a do kraja avgusta

Konsultant za zavr{e-tak izgradwe TE „Koluba-ra B», posle dvomese~nogzaka{wewa, zbog àlbi,kona~no je izabran. Ugo-vor o unapre|ewu investi-cionih aktivnosti – iz-bor i privla~ewa strate-{kog partnera za zavr{e-tak izgradwe TE „Koluba-ra B», 19. juna potpisalisu dr Vladimir \or|evi},generalni direktor EPS-a i Bobo Risti} u ime kon-sultanta (konzorcijumEPIC Goldscheider undWurmböck Unternehmen-sberatungsges G. m. b. H. izBe~a i Elektrotehni~kifakultet iz Beograda).

Austrijska konsul-tantska ku}a EPIC, kojaje izabrana na tenderu,kako nam je rekao Drago-

mir Markovi}, direktorDirekcije za strategijui investicije specijali-zovana je za pruàweovakvih usluga u sredwojEvropi i do sada su je an-gaòvali strani inve-stitori, vlasnici i po-tencijalni strate{kipartneri, kao i na{aAgencija za privatiza-ciju i Vlada Srbije.Konsultant je po~eo s ra-dom 26. juna posetom gra-dili{tu TE „KolubaraB“ i prva faza: „Analizastatusa projekta i mogu-}ih transakcija», treba-lo bi da se okon~a u na-redna dva meseca, odno-sno do kraja avgusta ovegodine. Precizirani suna~in rada i obaveze, asvaka faza }e se ocewi-

vati i dava}e se smerni-ce za daqi rad.

Tim konsultanta, kakonavodi Markovi}, sasto-ja}e se od stru~waka kojivode projekat; oni }e sa-gledavati celinu projek-ta, a postoje i podtimoviza stru~no-tehni~ka, fi-nansijska i pravna pita-wa. Ustanovqena je radnagrupa EPS-a iz koje }esvako imati svog pandanakod konsultanta, a posto-ja}e i zajedni~ki tim zaimplementaciju. Vo|aradne grupe EPS-a jedipl. in`. \or|e Biqa-novski, direktor za ko-mercijalne poslove u PDTENT, a na{ tim ima de-set ~lanova razli~itihstruka. í

D. Ob.

Sa potpisivawaugovora izme|uEPS-a i EPIC-a

18

Sude}i po brojuzaposlenih kojise u Elektropri-vredi Srbije

prijavio za sporazumniraskid radnog odnosa uzisplatu stimulativnih ot-premnina, one su bile ve-oma stimulativne. Prija-ve za sporazumni raskidradnog odnosa podnelo jevi{e od 2.500, a kona~nusaglasnost dobilo je 2.303radnika, ukqu~uju}i i za-poslene u kosmetskimpreduze}ima. Podse}awaradi, u pro{loj godini udva kruga prijavqivawa zadobrovoqni odlazak izfirme, EPS je napustilo3.268 zaposlenih.

– U martu smo po~eliovaj posao koji se prvobit-no odnosio na zaposlene upreduze}ima sa teritorijeKosova i Metohije. Poosnovu odluke o raskiduradnog odnosa uz isplatustimulativne naknade za-posleni iz kosmetskihpreduze}a sporazume o pre-stanku radnog odnosa pot-pisivali su zakqu~no sa31. majom – kaè OliveraDoli}, direktor Direkci-je za pravne, organizacio-ne i kadrovske poslove. –Za ostale zaposlene uElektroprivredi Srbijeodluka je doneta po~etkommaja. Za razliku od kosmet-skih preduze}a, gde se biliobuhva}eni svi zaposlenibez dodatnih uslova, ponu-da zaposlenima u ostalim

preduze}ima odnosila sena tri kategorije zaposle-nih. Pre svega, bila je na-mewena invalidima, zatimzaposlenima sa utvr|enimstepenom telesnog o{te-}ewa i radnicima sa lo-{im zdravstvenim stawem.Najve}i broj prijavqenihbio je iz tre}e kategorije– oko hiqadu radnika. Ja-vio se, naime, relativnomali broj invalida u odno-su na o~ekivawa. Za pri-hvatawe sporazuma prija-vilo se 288, {to je zaistamalo u odnosu na ukupanbroj invalida u EPS-u ko-jih ima oko 1.500.

Obra~un stimulativnenaknade vr{en je na dvana~ina, tako da su oni ko-jima je odobren odlazakpodeqeni u dve grupe. Uprvoj grupi su zaposleni

koji ispuwavaju uslove zaodlazak u penziju do krajagodine, a u drugoj oni kojiih ne ispuwavaju. Osnovi-ca za obra~un stimulativ-ne naknade bila je, prosek

Odlukom nije definisano, ali dat je nalog privrednim dru-{tvima da zaposleni koji su uz stimulativnu otpremninu oti-{li iz EPS-a ne mogu biti ponovo primqeni u neko drugo dru-{tvo. Svim direktorima privrednih dru{tava stoga, bi}e do-stavqeni spiskovi kako bi imali uvid u to ko je oti{ao da bise tako izbegla eventualna mogu}nost zloupotrebe.

Za razliku od prethodne prakse, ove godine ni poslovodstvonije bilo iskqu~eno, odnosno i wegovi ~lanovi mogli su dapodnesu zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa uz isplatustimulativnih otpremnina. I to, naravno, po istim uslovimakoji su vaìli i za druge zaposlene.

Bez prava na povratak u EPS

SMAWIVAWE BROJA ZAPOSLENIH U EPS-u

Odlazak 2.303 radnikaPovoqna visina otpremnina uslovila da se za stimulativni raskid radnog odno-

sa prijavi ve}i broj zaposlenih u svim privrednim dru{tvima

Prijave zastimulativnu

naknaduposebno su

preispitivaneu TENT-u

U postupku razmatrawa prijava bilo je dilema ineodoumica {ta da se radi sa zaposlenima sa be-neficiranim radnim staòm. U pojedinim privred-nim dru{tvima, naime, prijavio se zna~ajan brojradnika sa beneficiranim staòm. Problem je na-stao zato {to u nekim dru{tvima doprinos za bene-ficirani sta` nije uredno upla}ivan i zaposle-nom po tom osnovu ne bi bio priznat sta`. Zauzet jezato stav da se i to uradi, tako da }e taj deo neiz-mirenih obaveza iz ranijeg perioda biti upla}en,{to }e zaposlenima koji su radili na takvim po-slovima omogu}iti da im se prizna i taj sta`.

Beneficirani sta`



19

IZ KOSMETSKIH JAVNIH PREDUZE]A

Gotovo 1200 zaposlenihnapu{ta EPS

Iz sva tri javna preduze}a sa kosmeta stimulativne naknadeuzelo 1.176 radnika, od kojih ~etvrtina æivi na Kosovu i Metohiji

Oko 18 odsto zaposlenihu javnim preduze}imaEPS-a sa Kosova i Meto-hije iskoristilo je mogu}-nost za prestanak radnogodnosa uz stimulativne na-knade. Ta~nije, od 6.497 za-poslenih u sva tri javnapreduze}a – Povr{inskikopovi „Kosovo“, Termoe-lektrane „Kosovo“ i Elek-trodistribucija „Elektro-kosmet“ – stimulativne na-knade uzelo je 1.176 radni-ka, od kojih 290 ìvi nakosmetu, a ostali su inter-no raseqeni.

Prema podacima Direk-cije EPS-a za kosmetskapreduze}a, za prestanak rad-nog odnosa uz isplatu sti-mulativnih naknada najvi-{e se opredelilo zaposle-nih na Povr{inskim kopo-vima, ali ovo preduze}e i

ina~e ima najve}i broj rad-nika, tako da ih je sadaostalo ne{to vi{e od trihiqade. Posmatrano u pro-centima, najvi{e je smawenbroj zaposlenih u tzv. tre-}em krugu preduze}a, ta~ni-je, uslu`nim delatnostima.Tu se od 327 zaposlenih zaprestanak radnog odnosaopredelilo blizu 40 odsto.

U pogledu starosne struk-ture, u ukupnom broju onihkoji su uzeli stimulativnenaknade najvi{e je radnikasa radnim staòm od 20 do25 godina. Tako|e, za stimu-lativnu naknadu odlu~io sei veliki broj onih koji ovei slede}e godine ispuwava-ju uslov za starosnu penziju,pogotovo nakon {to jeUpravni odbor EPS-a iz-menio svoju prvobitnu od-luku, prema kojoj su ovim

radnicima maltene bile us-kra}ene naknade. Posleusvojenih izmena, zaposle-nima koji ove godine ispu-wavaju uslov za starosnupenziju broj osnovica uma-wivan je zavisno od brojameseci koji im nedostaju do65 godina ìvota, a po~evod 31. maja ove godine, datu-ma do koga su svi zaposlenimogli da se prijave za sti-mulativnu naknadu.

Da podsetimo, prema od-luci Upravnog odboraEPS-a, osnovica za stimu-lativnu naknadu utvr|enaje na nivou prose~ne me-se~ne neto zarade u EPS-uu posledwem tromese~ju2005. godine uve}ane za 10odsto, a moglo je da se do-bije najmawe 10 i najvi{e30 osnovica. í

A. C.

EPS-a ili li~ni prosek,i to ukoliko je to povoq-nije za zaposlenog. I jedani drugi prosek ostvaren jeu posledwom tromese~jupro{le godine, s tim {toje prosek EPS-a uve}an zadeset odsto. Zakqu~ivawesporazuma zavr{eno je 30.juna, a otpremnine }e bitiispla}ene u julu.

– Li~ni prosek za nekeradnike, koji su se javiliza ove naknade, bio je vr-lo visok, s obzirom na toda su tokom decembra is-pla}ene godi{we nagra-de i stimulacije, pa je ovaodluka dopuwena u tomsmislu {to je osnovicaograni~ena na iznos odnajvi{e dve prose~ne za-rade ostvarene u EPS-u uposledwom tromese~ju2005. godine. To je, ujednobila i maksimalna dozvo-qena osnovica. U pojedi-nim dru{tvima prijaviose veliki broj qudi, pa jena sastanku generalnogdirektora sa direktori-ma PD, po~etkom juna, do-govoreno da se ove prija-ve preispitaju, naro~itou TENT-u i nekim di-stributivnim preduze}i-ma. Zatraèno je, tako|e,da se preispitaju i prija-ve, odnosno osnovanostzahteva za prestanak rad-nog odnosa zbog te{kogzdravstvenog stawa i dase ti kriterijumi dosled-no primene. Za neke pri-jave zaposlenih procewe-no je i odlu~eno, da se nemogu prihvatiti, ne samozbog visine sredstava ko-je bi trebalo isplatitinego i zbog nemogu}nostida se po wihovom odlaskuorganizuje nesmetaniproces rada – isti~eOlivera Doli}.

Sredstva za isplatu ot-premnina planirana su izsopstvenih izvora, s tim{to }e se deo refundira-ti iz buxeta – iz tranzi-cionog fonda RepublikeSrbije, u iznosu od oko500 miliona dinara. Takoje ura|eno i pro{le godi-ne, pa se o~ekuje da }e deotih sredstava mo}i da serefundira. í

K. Jani}ijevi}

Iz kosmetskih preduze}aza stimulativni prestanakradnog odnosa opredelilo

se najvi{e zaposlenih u JPPovr{inski kopovi „Kosovo“:

sa kopa „Bela}evac“

20


Tek {to su dva srpska mini-stra pro{log meseca, u raz-maku od desetak dana, obelo-danili ideju da }e Srbija, uz

pomo} stranih investitora, na bazikosovskog lignita graditi novutermoelektranu negde na admini-strativnoj granici izme|u ju`nepokrajine i sredi{we Srbije, izPri{tine je brè boqe dato na zna-we da tamo{wa elektroprivredave} priprema izgradwu TE „KosovoC“ od 2100 megavata, i to tako|eoslowenu na rezerve lignita u Ko-sovskom basenu. Nije da ugqa nemadovoqno za obe elektrane, ali ne-{to tu ipak ne {tima. Isti ugaq,razli~iti planovi, a pri tome i je-dan i drugi su, u stvari, planovi dr-àve Srbije i Elektroprivrede Sr-bije. I onaj za „Kosovo C“ svojevre-meno je, pre svega, Srbija, odnosnoEPS, dovela do nivoa na osnovu ko-jeg sada moè da se najavquje rela-tivno brzi po~etak gradwe. Bio jeto, ta~nije, „Projekat 2100», kojimsu obuhva}ena istraìvawa za iz-gradwu termoelektrane i otvarawenovog povr{inskog kopa. Ura|enoje na desetine istraìvawa, elabo-rata i studija, na koje je, dodu{e, ume|uvremenu pala pra{ina, ali imvrednost nije umawila. Tu pra{inuve} dve godine nastoje da ukloneprivremene institucije vlasti naKosmetu i da pripremqenu dokumen-taciju prisvoje kao svoje nasle|e.Ova namera im je barem iz Elektro-privrede Srbije, odnosno wenih ko-smetskih preduze}a, doskora i te ka-ko osporavana, ali direktnih razgo-vora o tome nije bilo. Otuda sadaizgleda kao da je re~ o dva sasvimrazli~ita plana za razvoj energet-skog sektora na bazi kosmetskoglignita.

Ovakva predstava nije ni slu~aj-na, niti za ~u|ewe. Jo{ od dolaskaMe|unarodne misije na Kosovo iMetohiju, Beograd i Pri{tina je-dino su se dobro sporazumevali uonome {to na Kosmetu nije moglo da

se obavi bez pune saradwe sa Repu-blikom Srbijom, kao {to je, na pri-mer, kori{}ewe prenosnih kapaci-teta EPS-a, odnosno sada EMS-a,ili nabavka energije, pogotovo u ha-varijskim uslovima. Jedan od prvihprotokola koji je UNMIK potpi-sao sa republi~kim organima Srbi-je odnosio se upravo na ovu oblast.I taj protokol neprestano vaì vi-{e od {est godina. Kada je, me|u-tim, pro{le zime EPS ponudio po-mo} u struji, Pri{tina je to izri-~ito odbila iako su na Kosmetu bi-le èstoke redukcije potro{we, abez struje su naj~e{}e bila srpskanaseqa. Da ne pomiwemo da Radnagrupa za energetiku u pregovorimaBeograda i Pri{tine nije uspelada se pomakne od sastavqawa spiska

tema o kojima bi se razgovaralo. Ustvari, koliko nam je poznato, pred-stavnici Pri{tine na tri sastankanisu hteli da prihvate ni jednu odponu|enih tema za razgovor, a svojpredlog nisu imali. Na ~etvrtomsastanku na papir je stavqeno neko-liko pitawa i na tome se ostalo.Pro{lo je od tada vi{e od godinudana.

No, da se vratimo planiranojgradwi termoelektrane. O planu dase ona podigne na administrativnojgranici, a govorka se da bi to mogloda bude negde oko Kur{umlije ili

Ra{ke, do javnosti nije doprlo ni-{ta vi{e od same ove ideje. O onomdrugom, za izgradwu „Kosova C“,mnogo se vi{e zna. I ne odskora, od-nosno od pro{le godine, kada je onu{ao u Strategiju razvoja energeti-ke na Kosovu, koja je, uzgred budi re-~eno, pripremqena u Briselu, a uPri{tini joj samo stavqeni pe~a-ti. Ideja da se gradi novih 2100 me-gavata nadomak Kosovskog basena, ukome su bilansirane rezerve 10,7miliona tona lignita, stara je sko-ro dve decenije. U Direkciji EPS-a za kosmetska preduze}a postoji

PLANOVI ZA GRADWU NOVE TERMOELEKTRANE NA KOSMETU

Skidaju pra{inu sagotovih studija

U Beogradu najavqena izgradwa elektrane na administrativnojgranici, za koju bi tek trebalo da se sagledavaju uslovi, u Pri{ti-ni aktuelizovan nekada{wi JU plan „Kosovo C “ 2100 MW, za koji jejo{ pre petnaestak godina ura|eno oko 70 studija

Dogradwa dva nova bloka– Iz Pri{tine se najavquje i dogradwa dva nova bloka od po 339

megavata na termoelektrani „Kosovo B“. I to je deo jedinstvenogprojekta, koji je pripremqen kada je ova TE gra|ena, a za koju anu-itete jo{ otpla}uje Elektroprivreda Srbije. Osamdesetih godinaza ova dva dodatna bloka izgra|ena je gotovo kompletna infra-struktura, i verovatno je da bi i oni, da nije nastupila ekonomskakriza, odavno bili izgra|eni. Tako|e, obavqen je najve}i deo pret-hodnih radova za izradu projekta i otvarawe novog povr{inskogkopa „Sibovac“, sa koga bi se TE „Kosovo B“, sa nova dva bloka,snabdevala ugqem. Istra`ne radove i studije za otvarawe kopa direktno je i iskuqu-~ivo finansirala Elektroprivreda Srbije – kaè Petrovi}.

QUBI[A PETROVI]DIREKTOR SEKTORA ZA PROIZVODWU ELEKTRI^NE ENERGIJE

TE „Kosovo C“gradila bi sena petnaestak

kilometarajugoisto~no od

termoelektranau Obili}u:

TE „Kosovo A“


21

obimna dokumentacija o svemu {toje do 1999. godine ra|eno na reali-zaciji te ideje, a direktor Sektoraza proizvodwu elektri~ne energijeu ovoj direkciji Qubi{a Petrovi}kaè za na{ list da su pripremneaktivnosti za izradu neophodne in-vesticiono-tehni~ke dokumentacijezapo~ete jo{ 1987. godine.

– Najpre su elektroprivrede tada-{wih republika SFRJ, ukqu~uju}ii autonomne pokrajine, potpisalesamoupravni sporazum o zajedni~-kom finansirawu prethodnih rado-va za izgradwu energetskih kapa-citeta na bazi lignita na Ko-smetu, a onda je usledio ~itavniz istraìvawa i izrada oko70 studija, kojima je obuhva}enogotovo sve {to treba da prethodipripremi generalnog projekta –navodi Petrovi} i isti~e da jeTE „Kosovo C“ od 2100 megavata,uz otvarawe novog povr{inskogkopa, bila zajedni~ka ideja i in-vesticija onda{we Jugoslavije ida je proiza{la iz potreba tada-{wih republika za elektri~nomenergijom.

Do 1992. godine zavr{ena je prvafaza prethodnih aktivnosti, ukup-

no oko 230, a posle studije opravda-nosti, usledile su studija o izborumikrolokacije i predinvesticiona

studija sa idejnim re{ewima za TE„Kosovo C», kao i studija o wenomuticaju na okolinu. Zatim, ura|enaje studija o redosledu eksploatacije

Kosovskog i Metohijskog basena, papredinvesticiona studija izboramikrolokacije rudnika.

– Ove studije radile su pro-jektne organizacije iz razvije-nih republika SFRJ, ali prete-`no iz Srbije, kao {to su beo-gradski Institut za urbanizam iarhitekturu, Rudarski institut,Institut „Jaroslav êrni“ i„Energoprojekt-ENTEL“. Sve testudije mogu i danas da posluèkao osnova za izradu generalnogprojekta, {to verovatno i ho}e –kaè Petrovi} i dodaje da u tojmeri pripremqena dokumentaci-

ja zasigurno ne postoji ni za jedandrugi termoenergetski objekat naovim prostorima.

Nema sumwe da je na sudbinu inve-

Od ukupno oko pet milionadolara, koliko je uloèno u

prethodne radove i izradu studije„Projekat 2100“ vi{e od

50 odsto investiralaElektroprivreda Srbije

Privredna komora Kosova i Metohije dodelila je priznawe Elektroprivredi Srbi-je i wenoj Direkciji i javnim preduze}ima sa Kosmeta za doprinos o~uvawu osnovnihegzistencijalnih i ekonomskih uslova u srpskim sredinama u Pokrajini, posebno uodràvawu elektrodistributivne mreè i statusa preduze}a. Priznawe je u Kosov-skoj Mitrovici primio Dragutin Markovi}, direktor Sektora prenosa i distribuci-je elektri~ne energije u Direkciji EPS-a za kosmetska preduze}a, koji je, uz izrazezahvalnosti, istakao da kontinuitet rada EPS-ovih preduze}a sa Kosmeta potvr|ujere{enost da ova preduze}a opstanu na ovom prostoru i u~estvuju u kori{}ewu ogrom-nog kosmetskog energetskog potencijala, ~iju okosnicu predstavqaju rezerve lignita,koje se procewuju na vi{e od hiqadu milijardi evra.

Priznawe EPS-u

22


sticije zvane „Projekat 2100“ uti-cao raspad SFRJ, ali tako|e i da juje dobrim delom odredila potowakriza devedesetih u SRJ, i posebnoSrbiji, koja je jedina nastavila dase bavi ovim projektom. Zanimqivoje, me|utim, to da sada ovaj investi-cioni plan kao svoj lansira Pri-{tina nezavisno od Beograda, a daBeograd razmi{qa (sude}i premapomenutim izjavama) o sasvim dru-gim lokacijama, na kojima bi mora-

lo da se krene iz po~etka. Do odgo-vora na pitawe za{to je to tako, mo-è da se do|e samo posrednim za-kqu~ivawem. Verovatno treba po}iod ~iwenice da „Projekat 2100“ ni-je mogao iz poznatih razloga da seuvrsti u Strategiju razvoja energe-tike Srbije do 2015. godine, kao{to nije u{lo ni i{ta drugo {tose odnosi na kosmetski deo srpskeenergetike.

U me|uvremenu, od usvajawa Stra-tegije, o~igledno se zbilo ne{to

{to Srbiji iznova daje mogu}nostda ra~una na kori{}ewe kosmetskoglignita. To ne{to bez sumwe je u pr-vom redu Ugovor o energetskoj zajed-nici jugoisto~ne Evrope, koji }eovih dana ratifikovati Skup{tinaSrbije, a koji stupa na snagu 11. julaove godine. Uporedo sa ovim ugovo-rom idu i planovi Svetske banke zaulagawa u energetski sektor na Bal-kanu, u kojima je nazna~eno da, uko-liko se zajedni~ki pristupi re{a-

vawu problema nedostatka elek-tri~ne energije, na ovom prostorudo kraja idu}e decenije treba da seizgradi 11.000 megavata.

Sve to zajedno, a verovatno i mno-go toga prate}eg, {to do javnosti ine stiè, o~igledan je povod da se iu Beogradu i u Pri{tini aktuelizu-ju planovi razvoja energetskog sek-tora na Kosmetu, gde su najve}e re-zerve lignita u Evropi. Veliki in-vesticioni fondovi spremni su dauloè sredstva u taj razvoj, pa je pi-

tawe ko }e im se nametnuti kao kva-litetan partner u ovom poslu. Pri-vremena vlast u Pri{tini, uz svublagonaklonst UNMIK admini-stracije, o~ito poku{ava da se pred-stavi u dobrom svetlu koriste}iplanove dràve Srbije i studije u~iju je izradu najve}i deo sredstavauloìla Elektroprivreda Srbija.

Na{ sagovornik Petrovi} kaèda je od ukupno oko pet miliona do-lara, koliko je uloèno u prethodneradove i izradu studija, vi{e od 50odsto investirala Elektroprivre-da Srbije. Ostalo su bila sredstvaelektroprivreda Hrvatske, Slove-nije, Makedonije i Vojvodine. Ko-sovska elektroprivreda nov~ano je-dva da je u~estvovala. Jeste radom, au tom radu zna~ajnog udela imali sui zaposleni Srbi, koji su 1999. pro-terani iz svojih preduze}a i kojive} sedam godina ~ekaju da im me|u-narodna zajednica omogu}i povra-tak na radna mesta. Kada se sve toima u vidu, neizbe`no je pitawe dali Pri{tina sada moè, bez ika-kvog uticaja Beograda, da raspola-è studijama i svom dokumentacijomi da na osnovu we konkuri{e, naprimer, kod Svetske banke za iz-gradwu TE „Kosovo C“, prejudici-raju}i na taj na~in ne samo re{ewau energetskom sektoru, nego i statu-sno re{ewe. í

Anka Cvijanovi}

Prema Programu razvoja energetskog kompleksa u Srbiji do 2020. godine, svojevre-meno je predvi|eno da se, pored dogradwe dva nova bloka na TE „Kosovo B“, revital-izacije TE „Kosovo A“, koja ina~e ima pet blokova, kao i izgradwe nove TE „Kosovo C“,gradi i jedna termoelektrana u Metohiji. Ta termoelektrana imala bi izme|u 2.000 i2.500 megavata, ali bi pre pripremnih radova trebalo obaviti dodatna istraìvawanalazi{ta ugqa u Metohijskom basenu, ~ije se rezerve procewuju na oko 2,7 milijarditona. Tako|e, kako kaè Petrovi}, neophodno je i da se urade dodatne studije i projek-ti za izgradwu novog povr{inskog kopa i termoelektrane u Metohiji.

A tek u Metohiji

Dogradwa dva nova bloka na TE “Kosovo B”, koja se najavquje iz Pri{tine,

deo jedinstvenog projekta EPS-a


O fizi~kim osobinama elektri-citeta uglavnom se sve zna, nau~nicisu utvrdili zakonitosti i pravilapona{awa, pa uz oprez i po{tovawenema opasnosti. Mada su mogu}a novaotkri}a i saznawa, ste~ena znawa oproizvodwi i kori{}ewu energije,posebno elektri~ne, promenilo je iubrzalo civilizacijske tokove raz-voja, {to je povratno u~vrstilo ele-mentarne fizi~ke zakonitosti i wi-

hovo po{tovawe. Moè li dru{tvenouobli~avawe pravila pona{awa,jednostavnije nazvano uvo|ewe trì-{ne ekonomije u elektroprivredu,poremetiti utvr|ene odnose?

Nije re~ o teoretisawu, niti iz-mi{qaju problema. Da bi se uverilikoliko je pitawe realno i ozbiqnodovoqno je redovno pratiti {ta sesve na javnoj sceni doga|a sa energi-jom. Kao da neko svesno i namerno

lansira zbuwuju}e vesti,~esto protivre~ne a uveknerealne tj. izmi{qene,bez ikakve podloge ustvarnom ìvotu. Poslesvojevremene mode rastu-rawe svega {to je decenija-ma stvarano, atomizacijedelatnosti i podela posvim osnovama nastalo jezati{je pred privatizaci-ju. Nikom nije jasno kako }ese i kad izvesti, ali je barjasno da za to treba stran-cia dobro platiti. [to }ere}i kako nismo u stawu nida prodamo to {to imamo.

U me|uvremenu kao da jeprona|en ~arobni {tapi}za najozbiqniji problemelektroprivrede – gradwunovih elektrana. Malo-ma-lo pa se najavquje podiza-we novih objekata, ni~u uZaje~aru, Ni{u, nvom Sadu,na Kosovu... uz nastavakgradwe u Kolubari. Sume

koje se pomiwu, rokovi gradwe, snagei kapaciteti kao da stiù iz nekogudruèwa totalnih neznalica, odu-daraju od bilo kakvog relanog poda-tka, ili ~iwenice iz stvarnosti.

Te{ko je doku~iti svrhu takvog„informisawa“ jo{ teè razumetikorenite promene istih qudi kad iz-nose nove „stavove“ o elektroprivre-di. Ipak, stvarna opasnost i velika{teta moè nastati zbog }utawastru~waka i nadle`nih. Niko ne po-ku{ava da demantuje, ospori ili barstavi pod sumwu potpuno proizvoq-ne i prazne „vesti“ koje se plasiraju.

Ne treba smetnuti s uma da svakatakva „vest“, ma koliko odudaralaod stvarnosti, ostavqa trag, bar usvesti qudi. Ako se ne demantuje,ako stru~waci }ute i ignori{u dez-informacije, kasnije mogu nastatikomplikacije. Pogotovo ako se pore-klo takvih „vesti“ nalazi izvan pri-vrednih, ekonomskih i energetskihinteresa i potreba zemqe. Ko i za-{to lansira pri~e o milijardamaevra i dolara koje stiù u Srbiju zaenergetski razvoj? I bez upu{tawa u{pekulacije o doma}im ili stranimgrupnim interesima, zavo|ewu jav-nosti ili jednostavno „minirawu“pravih projekata i poteza potpuno jejasno da pravovremene i istinitevesti predstavqaju jedino oru`je zajavnu upotrebu. A ko je pozvaniji odstru~waka i struke? í

D. Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

Za{to }ute stru~waci?

IL

US

TR

AC

IJA

: J.

VL

AH

OV

I]

POSLE HAVARIJE U GLAVNOJ UÆI^KOJ TRAFO-STANICI

êka se izve{taj komisijeKomisija za utvr|ivawe

uzroka nedavne havarije naglavnoj uì~koj trafo-sta-nici „Pora 110/35 kV“ radii ~im bude konkretnih re-zultata javnost }e biti oba-ve{tena o svim detaqima.Me|utim, ve} je izvesno, ka-ko je istakao Radovan Sta-ni}, direktor DirekcijeEPS-a za distribucijuelektri~ne energije, dauzrok havarije nije bio qud-ski faktor, ve} da je otka-zao neki od elemenata teh-nike u ovom postrojewu.

Nedavni doga|aj u Uìcu,po wegovim re~ima, svakakone moè da bude „merilo“ islika stawa EPS-ove di-stributivne mreè, jer jed-

na ovakva havarija sigurnone zna~i da je elektroener-getski sistem Srbije nepou-zdan. O bezbednosti, navodiStani}, dovoqno govoresredstva koja su u wega do sa-da uloèna a i u narednomperiodu su u planu inten-zivne investicije upravo udistributivnu mreù.

Najpre eksplozija a po-tom i poàr koji su se 19. ju-na oko podneva dogodili uglavnoj trafo-stanici uUìcu, havarija koja seubraja me|u najve}e u po-sledwih deset godina u do-ma}em distributivnom si-stemu, ostavili su u prvomtrenutku ~itav grad i okol-na naseqa bez struje. „Sve-

tlo“ je najpre, u kratkom ro-ku zahvaquju}i velikom an-gaòvawu, pre svih, radni-ka uì~ke distribucijestiglo do najprioritetni-jih potro{a~a, u bolnice,vodovod i industrijske zo-ne, i to napajawem sa vodo-va iz pravaca Sevojna i Su-{ice. Za ostale potro{a~e,i pored teìne kvara, u to-ku popodneva obezbe|eno jenapajawe uz havarijskaograni~ewa. Odnosno, stru-ja im je ukqu~ivana i is-kqu~ivana naizmeni~no na~etiri sata.

Ovakva situacija, ipak,nije dugo trajala. Iako jesanacija o{te}ewa jo{ bi-la u toku, elektroenerget-

ske prilike u Uìcu stabi-lizovane su ve} 23. juna, ka-da je struja stigla do svihpotro{a~a u gradu.

Odmah posle havarije, nasastanku u uì~koj distri-buciji, dogovoreno je da bezodlagawa po~ne priprematehni~ke dokumentacije zagradwu novog dalekovodakoji }e, ve} od naredne go-dine, za Uìce obezbeditialternativni pravac napa-jawa elektri~nom energi-jom, a time i znatno sigur-nije snabdevawe strujom.

Prema prvim pokazateqi-ma, {teta pri~iwena u eks-ploziji i poàru procewujese na oko 400 hiqada evra.í

P. M. P.

23


24

PRIPREME ELEKTROENERGETSKOG SEKTORA ZALIBERALIZACIJU TRÆI[TA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Nema trì{ta bezrealne cene

Privatizacija sprovedena tokom tranzicije pokazala se upojedinim zemqama pogubnom za razvoj træi{ta I daqe sepreko cene elektri~ne energije ~uva socijalni mir gra|ana,dok se u ostalim sektorima energetike primewuju svetske cene

Jedan od bitnihpreduslova uspehaliberalizacije tr-ì{ta elektri~ne

energije u Srbiji je jasnoodre|ivawe cena, kakoenergije, tako i svih uslu-ga u elektroenergetici,kao i izbegavawe subven-cionirawa odre|enih de-lova privrede (kako elek-troprivrede, tako i ostaleprivrede) ili potro{a~a,kroz cenu elektri~ne ener-gije i usluga. Subvencio-nirawa moraju da budutransparentna i odvo-jena od cene elektri~-ne energije i usluga.

Ovo je istaknuto uzakqu~nom delu radagrupe autora (V. Jan-kovi}a, D. Stoj~ev-skog i M. Mladenovi-}a) „Pripreme elek-troenergetskog sekto-ra za liberalizacijutrì{ta elektri~neenergije», predsta-vqenom na nedavnookon~anom 13. simpozijumuJUKO CIGRE. U radu jeistaknuto da trì{teelektri~ne energije ne mo-è da se formira bez eko-nomske cene elektri~neenergije, koja, pored osta-log, mora da omogu}i i in-vesticije u nove proizvod-ne i distributivne kapa-citete. Potrebna je i odgo-varaju}a informati~ko-te-lekomunikaciona infra-struktura, kod svih u~esni-ka na trì{tu elektri~neenergije, kao i ugovori ko-ji reguli{u odnose izme|uu~esnika na trì{tu i in-stitucija: pravne, tehni~-ke i finansijske obaveze i

garancije. Kako je obja-{weno ovom prilikom,kod nas se struja pla}a i nepla}a, ali tamo gde ima vi-{e u~esnika, ako samo je-dan ne plati, ceo sistempada i zato je u Evropi raz-vijen kompletan sistemafinansijskih garancija iugovora: postoji zdrav ban-karski sistem i firme po-sluju s dobitkom.

Privatizacija, navedenoje u pomenutom radu, nijepreduslov za stvarawe tr-ì{ta. Naprotiv, praksa u

evropskim zemqama je po-kazala da je privatizacijumogu}e uspe{no sprovestisamo na trì{tu elek-tri~ne energije koje sta-bilno funkcioni{e duèvreme i to emisijom akcijana berzi. Privatizacijasprovedena tokom tranzi-cije pokazala se u pojedi-nim zemqama pogubnom zarazvoj trì{ta, jer je naduì rok fiksirala pri-vilegije i monopolski po-loàj pojedinih u~esnika,{to je u su{tini spre~ilootvarawe trì{ta.

U razgovoru s novinari-ma, koji su vo|eni na ovutemu, istaknuto je da su kod

nas uslovi stvarawa trì-{ta ne{to druga~iji negou zapadnoj Evropi, jer ni-ske cene elektri~ne ener-gije, ne pokrivaju ni tro-{kove proizvodwe, a s dru-ge strane u duèm periodunije bilo ulagawa u elek-troprivredu, kao ni ade-kvatnog odràvawa, proiz-vodnih prenosnih i di-stributivnih kapaciteta.Trebalo je, dakle, dostauraditi da bismo uop{tedo{li u poziciju da se po~-ne sa liberalizacijom tr-

ì{ta. Cena strujeje sada ne{to pove}a-na, ali jo{ ne pokri-va tro{kove radaelektroenergetskihsubjekata. I daqe sepreko cene elektri~-ne energije ~uva so-cijalni mir gra|ana,dok se u ostalim sek-torima energetikeprimewuju svetskecene. Dok se sve to nepromeni, niko iz

inostranstva ne}e da budezainteresovan da prodajeelektri~nu energiju kodnas, jer mora da je proda poekonomskim cenama.

U razgovorima je, tako|e,istaknuto da u ovom procesupostoje tri faze. U prvoj,kada su cene ispod ekonom-skih, moèmo da priprema-mo infrastrukturu za tr-ì{te. Sve su cene reguli-sane, {to zna~i mawe su odtrì{nih. I u ovoj fazi,re~eno je, mogu}e je uvestiodre|ene trì{ne mehani-zme. Postoji veliko inte-resovawe za tranzit elek-tri~ne energije preko pre-nosnog sistema Srbije; is-

poqavaju ga kompanije, kojesu prisutne na strujnom tr-ì{tu jugoisto~ne Evrope.

Kada se te regulisane ce-ne kod nas budu izjedna~i-le sa cenama u okruèwu,tek, tada }e se, kako je re~e-no, pojaviti prvi igra~i,kojima }e biti interesant-no da ovde prodaju i kupujuelektri~nu energiju. U tojdrugoj fazi, prema proce-nama na{ih stru~wakaekonomska cena trebalo bida prema{i sada{wu za dvado tri puta. Po wihovimre~ima prose~na cena ki-lovat-~asa u okolnim ze-mqema iznosi najmaweosam evro centi, dok je kodnas sada 3,8 evro centi.

U tre}oj zavr{noj fazi u

Do 1. januara 2008. godinesvi potro{a~i elektri~ne

energije, izuzev doma}instava,treba da postanu

kvalifikovani, odnosno damogu da biraju od koga }e da

kupe elektri~nu energiju*

*


25

procesu razvoja trì{ta,postoja}e dovoqno velikibroj snabdeva~a i kvali-fikovanih potro{a~a,{to }e omogu}iti stvara-we berze elektri~ne ener-gije, odnosno fizi~ko tr-ì{te elektri~ne energi-je za naredni dan. Ve}ibroj potro{a~a mo}i }e dabira svog snabdeva~a i tone mora da bude EPS. Tada}e se ispoqiti i intereso-vawe privatnih investito-ra da grade svoje elektranei struju prodaju u Srbiji.

Jedina me|unarodna oba-veza, koju je Srbija preuze-la po Ugovoru o formira-wu energetske zajednice ju-goisto~ne Evrope je da do1. januara 2008. godine svi

potro{a~i elektri~neenergije, izuzev doma}in-stava, treba da postanu kva-lifikovani, odnosno damogu da biraju od koga }eda kupe elektri~nu energi-ju. Sada{wa niska cenastruje onemogu}ava EPS dase vaqano pripremi za tr-ì{nu utakmicu.

Ovom prilikom je re~enoi to da su zemqe, koje su zasvoje elektroprivrede bi-rale strate{ke partnere,na~inile medve|u uslugutrì{tu elektri~ne ener-gije. One su dràvni mono-pol, koji se moè kontro-lisati, pretvorile u pri-vatni monopol i na taj na-~in je suzbijeno trì{teelektri~ne energije.Ovde je spomenutprimer Ma|arske,gde su firme, koje sukupile delove wiho-ve elektroprivrede,s dràvom na~iniledugoro~ne ugovore,sa fiksnim cenama ina taj na~in su na du-ì niz godina spre-~ili uvo|ewe trì-{ta u ovoj zemqi.Zna~i, privatizacijau ovakvim slu~ajevi-ma nije predstavqala otva-rawe trì{ta elektri~neenergije, ve} upravo wego-vo suzbijawe, jer je dràv-ni monopol pretvoren uprivatni. Konkretnije,Ma|arska je da bi privukla

investitore omogu}ila ve-}e cene, koje nije mogla dapodigne kod krajwih po-tro{a~a, tako da je gubitkesama pokrivala. Privatnekompanije koje su kupiledelove ma|arske elektro-privrede tako su imaleprofit, a dràva gubitak.Bilo je, kako su naveli na-{i stru~waci, silnih pro-blema da se kompanije pri-vole da ukinu te dugoro~neugovore, da se one naterajuda iza|u na slobodno trì-{te i da se cene svakodnev-no utvr|uju na berzi. Svevelike firme, nastoje dase izmaknu od trì{ta ida imaju {to stabilnijeuslove poslovawa, odnosno

gledaju da dugoro~no odr-è neke fiksne cene. Natome, kao preduslovima zaprivatizaciju, insistirajukod dràva i jasno je da jeto supritno od stvarawaslobodnog trì{ta.

Zato, kako je ovom prili-kom konstatovano, u tran-zicionom periodu morajuda se uspostave jasni trì-{ni uslovi i pravila, ko-ji }e da vaè duì niz go-dina, pa tek onda da se raz-mi{qa o privatizaciji.Ona je, dakle, mogu}a, tekkada se dostignu ekonom-ska cena struje i kada seomogu}i da se Elektropri-vreda Srbije takmi~i sadrugima. Tada }e se utvrdi-ti realna cena tog predu-ze}a i videti koliko jeono efikasno. Kada je po-~ela liberalizacija trì-{ta u zapadnoj Evropi, popravilu nije promewenavlasni~ka struktura upra-vo zato {to wu niko i nemewa u tom prelaznom pe-riodu. Do{lo je, kako jenagla{eno, do ukrupwava-

wa preduze}a, udruìvawai me|usobnih preuzimawa.Kupovala su i privatna idràvna preduze}a, jer po-stoje uspe{na elektropri-vredna preduze}a i na jed-noj i na drugoj strani. Ni-je se, dakle, i{lo na cepa-we elektroprivreda. To sedogodilo u zemqama, kojesu na neki na~in bile uce-wene: Ma|arska, delimi~-no Bugarska i Rumunija.Poqska se posle 15 godinavra}a nazad. ê{ka je naj-pre odvojila distribucije,ali ih sada proizvodnideo ponovo kupuje. Ovde seponovo ide na ukrupwava-we. êsi su odustali odprivatizacije u smislu

traèwa strate{kogpartnera. Tre}inu ak-cija su izneli na ber-zu da bi mogli da ihkupe mali akcionari,a nikako strate{kipartner.

Stav na{ih stru~-waka je da u Srbiji tr-ì{te elektri~neenergije mora da seuvodi korak po korak.Nismo zaostali u od-nosu na zemqe u okru-èwu, jer je kod nas u

posledwe dve godine zai-sta mnogo ura|eno i to da-leko brè nego u tim ze-mqama. U nekim segmenti-ma smo prevazi{li Bugar-sku, Makedoniju, Hrvatskui oti{li korak daqe, iakosu pre nas krenuli u ovajproces. Nismo na repu li-beralizacije trì{ta,ali, kako je re~eno, po-trebno je shvatiti da je todugoro~ni proces.

Poseban naglasak sta-vqen je na ~iwenicu da su,posle potpisivawa Ugovo-ra o osnivawu energetskezajednice jugoisto~neEvrope, elektroprivredai energetika gasa prveprivredne oblasti kod ko-jih }e se u potpunosti pri-meniti evropski zakoni ibi}e kao u EU. Na neki na-~in, kako je re~eno, to bitrebalo da predstavqa iprobni balon u sagledava-wu mogu}nosti da se u to-kove EU uklopi i ostalaprivreda. í

Dragan Obradovi}

IL

US

TR

AC

IJA

: JU

GO

SL

AV

VL

AH

OV

I]

U liberalizacijitrì{ta nismozaostaliu odnosu naokruèwe

Praksa u evropskim zemqamaje pokazala da je

privatizaciju mogu}e uspe{nosprovesti samo na trì{tu

elektri~ne energije kojestabilno funkcioni{e

duè vreme i to emisijomakcija na berzi

*

*


Iako je prose~natemperatura u junuove godine bilaoko 20°C, {to je

na nivou vi{egodi{wegproseka za ovaj mesec, po-tro{wa elektri~ne ener-gije bila je uve}ana za oko200 miliona kilovat-sati,odnosno 9,4 odsto vi{e odbilansa. Razlog tome trebatraìti u netipi~nimvremenskim prilikama zajun. Prva polovina meseca

bila je hladnija za oko 6°C,kada je potro{wa bila ve-}a zbog grejawa, a druga to-plija za isto toliko stepe-ni, pri ~emu su stambeni iposlovni prostori rashla-|ivani. Analize Sektoraza planirawe i upravqawepokazuju da je potro{waelektri~ne energije u rad-nom danu zbog rada ras-hladnih sistema bila ve}aza oko sedam miliona ki-lovat-sati. Moè se re}i

da su klima-ure|aji u jed-nom danu tro{ili dnevnuproizvodwu termobloka od300 MW, za koju je potreb-no iskopati oko deset hi-qada tona ugqa.

Proizvodwa elektri~neenergije u junu iz raspolo-ìvih kapaciteta (ukqu-~uju}i HE „Piva“ i HE„Gazivode“) iznosila je2,928 milijardi kilovat-sati, {to je za 7,5 procena-ta vi{e od ostvarewa uistom mesecu lane. Premapodacima Sektora za pla-nirawe i upravqawe, uproto~nim hidrolektrana-ma proizvedeno je 987 mi-liona kilovat-sati, odno-sno 11 odsto vi{e od bi-lansa, a 7,3 odsto vi{e ne-go u junu pro{le godine.Akumulacione hidroelek-trane proizvele su 202 mi-liona kWh, {to je 140 pro-cenata vi{e od bilansa, a5,6 odsto mawe nego uistom periodu 2005. godi-ne. Termoelektrane naugaq (bez elektrana na Ko-smetu) prema{ile su bi-lans za 22,3 odsto, a u pore-

|ewu sa istim mesecom la-ne to je za 15 odsto vi{eproizvedene elektri~neenergije.

Potro{wa u Republici(bez potro{we na Kosme-tu) u junu iznosila je 2,272milijarde kilovat-satielektri~ne energije. To je9,4 odsto vi{e od bilansi-rane, a za 7,4 odsto vi{enego u istom mesecu pro-{le godine.

EPS je 343 miliona ki-lovat-sati elektri~neenergije usmerio za izvr-{avawe obaveza prema dru-gim elektroenergetskimsistemima i partnerima.Potrebe za elektri~nomenergijom u junu uravnote-ène su nabavkom 74 mili-ona kWh od drugih EES ipartnera.

Krajem prethodnog mesecastawe na deponijama ugqa iakumulacijama bilo je zado-voqavaju}e, ta~nije 22 odstougqa vi{e od planiranog i95 odsto maksimalnog sadr-àja u jezerima akumulacio-nih elektrana. í

R. E.

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA U JUNU

Potro{wa iznad bilansaza 9,4 odsto

Klima-ure|ajidnevno

tro{iliproizvodwutermobloka

od 300megavata

Krajem maja stawe na deponijama ugqai akumulacijama bilo je zadovoqavaju}e

Visokiproizvodnipreba~aji uelektranama- TENT B

27


Promovisawe radana novom pristupu(modelu) Znakakvaliteta i ustano-

vqewe priznawa Znak kva-liteta EPS, ~ija je svrhadaqe unape|ewe poslovnihi stvarawe partnerskih od-nosa sa isporu~iocima, bi-li su osnovni ciqevi save-tovawa koje je krajem junaodràno u Peru}cu u orga-nizaciji Direkcije za pro-izvodwu energije-Sektoraza QMS i EMS. Osnovne te-me koje su razmatrane na sa-vetovawu su „Transforma-cija Znaka kvaliteta u pri-znawe razvoja poslovne sa-radwe sa isporu~iocima JPEPS“ i „Realizacija pro-jekta uvo|ewa IMS u uslovi-ma organizacionih prome-na i razvoja JP EPS i PD“.Na savetovawu su privred-na dru{tva bila u mogu}no-sti da daju svoj doprinosuspe{nosti modela i wego-vom prihvatawu u svim de-lovima kompanije.

U~esnici savetovawa po-dràli su rad na uvo|ewunovog koncepta Znaka kva-liteta EPS kao priznawakoje }e biti podsticaj zapoboq{awe procesa u koji-ma nastaju proizvodi kojise isporu~uju JP EPS iprivrednim dru{tvima.

– U Elektroprivredi Sr-bije godi{we se sklopioko 60.000 kupoprodajnihugovora i, bez obzira na to{to nam Zakon o javnim na-bavkama pri~iwava izvesnepote{ko}e, moramo razvija-ti stalne partnerske odno-se sa dugogodi{wim, doka-zanim isporu~iocima delo-va i opreme, potrebnih zaodràvawe na{ih objekata– rekao je Zoran Obradovi},direktor Sektora za kvali-tet EPS-a i autor novogmodela. – Novina u ovom

pristupu novom modelu Zna-ka kvaliteta je da se on do-bija na izlazu, umesto naulazu. Sasvim upro{}eno –ako nabavimo neki zup~a-nik, on se ugra|uje, i posleodre|enog vremena ako se upogonu pokaè kao pouzdani kvalitetan, isporu~ilac}e dobiti Znak kvaliteta.

Na savetovawu je konsta-tovano da postoje dileme uvezi davawa prednosti is-poru~iocima u vidu bene-

fita kod ponovnog konku-risawa i da bi bilo po-èqno traìti mi{qeweUprave za javne nanbavke ouskla|enosti novog koncep-ta priznawa Znak kvalite-ta EPS-a sa Zakonom o jav-nim nabavkama. Za uvo|eweZnaka kvaliteta, nadaqe,potrebno je preduzeti odre-|ene aktivnosti kako naniovu JP EPS, tako i uprivrednim dru{tvima inadle`nim institucijama.

Realizacija projekta uvo-|ewa IMS u uslovima orga-nizacionih promena i raz-

voja JP EPS i privrednihdru{tava zahteva, kako je nasavetovawu zakqu~eno, stal-nu podr{ku najvi{eg ruko-vodstva JP EPS bez koje ni-je mogu}e ostvariti postu-pak uvo|ewa QMS. U novojorganizacinoj strukturiJP EPS i PD funkcijakvaliteta mora biti jedin-stvena za celo preduze}e itreba da se nalazi na najvi-{em organizacionom nivoupodre|ena direktno gene-ralnom direktoru, tako|e jejedan od zakqu~aka saveto-vawa vezano za ovu oblast.

Sude}i po iskustvima oprimeni sistema kvalite-ta u pojedinim privred-nim dru{tvima, negde jewemu dat odgovaraju}izna~aj a u nekim dru{tvi-ma taj proces je jo{ na po-~etku. U diskusijama u~e-snika savetovawa podrà-ni su napori na uvo|ewuQMS, uz naznaku da je in-tegrisawe sistema kvali-teta stalan proces i dakvalitetom treba podi}ivrednost EPS-a. í

M. \.

Iskustvo na uvo|ewu IMS u ED „Leskovac“, ogranku PD „Jugo-istok“-Ni{ izazvalo je interesovawe, ~estitke i priznawau~esnika savetovawa. Naime, u ovoj distribuciji su dalekoodmakli na unapre|ewu kvaliteta i integraciji sistema kva-liteta u svakodnevne poslove. To je rezultiralo dobijawemsertifikata ISO 9000, a sada se radi na usavr{avawu po „PA-RETO“ metodu. U minulom periodu izvr{ena je obuka tridese-tak saradnika za uvo|ewe sistema kvaliteta za upravqaweprojektima i dokumentacijom a prema ISO 18001 rade na o~uva-wu zdravqa i bezbednosti radnika. Ve} dve godine redovnoanketiraju potro{a~e koji ocewuju rad elektrodistribucije. Udistribuciji se, tako|e, sprovodi i anketirawe zaposlenih iocene dobijene po tom osnovu su veoma povoqne za kompletnuorganizaciju i rad u dru{tvu.

„Leskovac“ za primer

SAVETOVAWE O ZNAKU KVALITETA I INTEGRISANOM SISTEMU MENXMENTA

Kvalitetom podi}ivrednost EPS-a

U procesu uvo|ewa sistema kvaliteta neophodna podr{ka najvi{eg rukovodstvaRazli~ita iskustva u primeni QMS

ED „Leskovac“predwa~i uunapre|ewu

kvaliteta

28


Up r o s t o r i j a m aBritanskog save-ta u Beogradu 21.juna odràno je

internacionalno takmi-~ewe u ALSET –TESLA kartamaputem videokonfe-rencijske veze. Na-{a ekipa (tri de-~aka i tri devoj~i-ce) pobedila je timvr{waka iz Bugar-ske. Moderator ivoditeq takmi~e-wa iz Londona bi-la je Marijan Ka-tler, direktor aso-cijacije ScienceAcross the World.

U takmi~ewu,koje je organizo-vano povodom pro-slave 150 godinaod ro|ewa Nikole

Tesle, u~estvovalo je 168osnovnih {kola iz Srbijei 5.040 u~enika. U finalunacionalnog takmi~ewa,koje je odràno 10. juna u

Centru „Sava“, u~estvova-lo je 43 u~enika iz 12 re-giona Srbije, od kojih je{est dobilo mesto u Na-cionalnom timu: Lazar

Gligori} ([abac), Fi-lip Jeremi} (Petrovac naMlavi), Nina Mun}an(Novi Sad), Andrej Vra-ni~ar, Mia Beganovi} i

Ana Ili} (Srem-ski Karlovci).Idejni tvoracprojekta ALSETKARTE je Britan-ski Savet, EPS jebio sponzor, aM i n i s t a r s t v oprosvete i sportaje bilo pokrovi-teq. Istraìva~-ka stanica „Pet-nica“ je obavilarecenziju pri-premnog materija-la, pitawa i odgo-vora koji su se na-lazili na karta-ma. í

N. M. M.

INTERNACIONALNO TAKMIÊWE U ALSET KARTAMA

Tim iz Srbije najboqiU takmi~ewu, koje je organizovano povodom proslave 150 godina od ro|ewa Niko-

le Tesle, u~estvovalo je 168 osnovnih {kola iz Srbije i 5.040 u~enika

AKCIJE

Pobedni~ka ekipau ALSET kartama

Britanski savet – idejni tvorac projekta

29


Od oko 8.000 pri-stiglih radova nalikovni konkurs„Tesla – bajka o

struji“, ElektroprivredaSrbije izabrala je 10 najbo-qih i nagradila male auto-re. Na sve~anosti u De~jemkulturnom centru, odrà-noj tim povodom, nagradenajboqima – digitalne fo-toaparate – uru~io je Vla-dimir \or|evi}, general-ni direktor EPS-a. Doga-|aju su prisustvovali ipredstavnici Ministar-stva prosvete i sporta uz~iju saradwu je i realizova-no ovo takmi~ewe.

– Zbog budu}nosti EPS seokrenuo deci – rekao je\or|evi} obra}aju}i seprisutnima. – Jer kada po-rastete i postanete glaveva{ih porodica, niko ne}emorati da vam obja{wava daje struja plemenita energi-ja koja ne sme da se rasipa,ve} pametno tro{i. To vamane}e biti potrebno jer }etevi sve to nau~iti sada, dokste mali. I to uz akcijeEPS I DECA. Zadovoq-stvo mi je da kaèm da jeEPS jedina elektropri-vreda u svetu koja se ovakodruì sa decom. Ona decina ovaj na~in pribliàvanau~nike koji su proslavi-li wihov rod. Nikola Te-

sla je postao novi junak na-{e dece – gospodar muwa igenije kome se dive – rekaoje \or|evi}.

Likovni konkurs „Tesla– bajka o struji“ je deo repu-bli~kog programa obeleà-vawa 150 godina ro|ewaNikole Tesle. Svi osnovciu Srbiji imali su mogu}-nost u~estvovawa. Po pre-poruci Ministarstva pro-svete i sporta, u~iteqi inastavnici likovne kultu-re ~itali su i razgovaralisa decom o Tesli i wegovi-ma pronalascima, pojavamau prirodi, ma{inama bu-du}nosti, a deca su svoja vi-|ewa svega toga prenela napapir. Posle prve selekcijeradova, privredna dru{tva

EPS-a nagradila su autore60 najboqih radova ku}nimbioskopima, a wihove na-stavnike likovne kultureDVD plejerima. U drugomkrugu selekcije od 60 nagra-|eno je deset najboqih rado-va ~iji autori su: Du{an Jo-vanovi}, {esti razred,Straà; Stevan Pali}, sed-mi razred, Velika Plana;Marina Ze~evi}, osmi raz-red, Beograd; AleksandraBixi}, peti razred, Klado-vo; Jovana Sudimac, osmirazred, Blace; Levente Bu{,~etvrti razred, Subotica;Marko Petri}, sedmi raz-red, Sremska Kamenica; Ta-mara Juhas, sedmi razred,Senta; Norbert [eregi,osmi razred, Subotica; Fi-

lip Stani~i}, osmi razred,Trstenik.

De~ji hor „Horislavci“premijerno je izveo himnu oakciji EPS I DECA – TE-SLA 150, kao i pesmu oElektroprivredi Srbije,specijalno komponovane zaovu priliku i EPS.

Treba pomenuti da jeEPS na jo{ jedan na~indoprineo proslavi ovogvelikog jubileja, darova-wem 1.200 primeraka kwi-ge „Moji izumi“ NikoleTesle koje }e Ministar-stvo prosvete i sporta po-deliti svim osnovnim{kolama u Srbiji, a 300primeraka nameweno je de-ci na Kosmetu. í

R. E.

VELIKO FINALE LIKOVNOG KONKURSA „TESLA - BAJKA O STRUJI“

Novi junak na{e deceLikovni konkurs „Tesla - bajka o struji“ deo republi~kog programa obeleæavawa

150 godina ro|ewa Nikole Tesle Od 8.000 izabrano 10 najboqih radova

De~ji hor„Horislavci“

premijernoje izveo

himnu o akcijiEPS I DECA– TESLA 150

Vladimir \or|evi}:EPS je jedina

elektroprivreda u svetu kojase ovako druì s decom


30

Realizacijom pro-jekta adaptacije isanacije elektro-filtera na prvom

bloku u Termoelektranama„Nikola Tesla A“ ukupnozaga|ewe ~esticama koje seemituju preko dimwaka bi-}e smaweno za polovinu.Naime, blok A-1, kao naj-stariji i kao najve}i zaga-|iva~ u obrenova~kim ter-moelektranama, u ukupnomzaga|ivawu u~estvovao jesa 50 odsto. Adaptacijom isanacijom elektrofilteraemitovawe ~estica }e bitisvedeno na ispod 50 mili-grama po normalnom metrukubnom.

– Ovo je jedan u nizu ~i-sto ekolo{kih projekatakoji se posledwih godinarade u TENT-u – kaè\or|e Popovi}, glavniinèwer u sektoru razvo-ja, gradwe i unapre|ewaproizvodwe Privrednogdru{tva TENT. – Od ak-tivnosti u ovom smeru ve}su obavqeni radovi, odno-sno izvr{ena je rekon-strukcija elektrofilterana blokovima A-3, A-5 i A-2. Posledwe tri godine,zna~i od 2003, pa svaku go-dinu za redom, u okviru ka-pitalnih remonata bloko-va je ra|eno i na elektro-

filterima. Po zavr{etkuovogodi{wih radova ukup-no zaga|ewe }e se smawitiza polovinu.

U odnosu na prethodnorealizovane projekte adap-tacije elektrofiltera,ovaj, po re~ima Popovi}a,ima nekoliko specifi~no-sti. Prva se ogleda u tome{to je finansiransredstvima EPS-a.Ukupna vrednost ra-dova predvi|ena je naoko 4,5 miliona evra.Za elektrofilterekoji su ranije rekon-struisani uloèna sui donatorska sredstvaEAR-a.

Druga specifi~-nost zasnovana je na isku-stvima iz prethodnih godi-na i ogleda se u tome {to jepredvi|eno da se na poslo-vima maksimalno angaùjudoma}i stru~waci, isporu-~ioci opreme i izvo|a~iradova. Ovakav pristup jerealizovan kroz postupakugovarawa. Za nosioca pro-jekta angaòvan je „Ener-goprojekt“, Beograd. Radiunifikacije opreme„Energoprojekt“ je bioprinu|en da angaùje poq-sku firmu „Rafako-Elvo“,ali samo u obimu i za opre-mu koju je nemogu}e na}i na

na{em trì{tu. Zna~i, is-kqu~ivo za opremu koja sene proizvodi u na{oj ze-mqi. Bitno je ista}i da jeovde re~ o opremi od oko1.100 tona. Doma}i isporu-~ioci obezbedi}e 700 tona,a ostatak od 400 tona ino-strani proizvo|a~i.

„Energoprojekt“ je iza-

brao izvo|a~e po uzoru naposlove koji su izvedenina bloku A-2 iz pro{le go-dine. U veoma kratkom ras-poloìvom vremenu, poku-{ano je da se preslika po-stupak nabavke opreme, kaoi radovi sa bloka A-2. Jer,kao {to je poznato, blokA-1 nije bio u planu za ka-pitalni remont, pa niadaptacija i sanacijaelektrofiltera, ali je po-sle kvara u martu, odlu~e-no da se iskoristi duèstajawe i ovi poslovi oba-ve. Zato je dobro do{lopro{logodi{we iskustvo

i angaòvawe firmi kojeve} imaju iskustvo na ovimposlovima. Zna~ajno u~e-{}e ima GO[A na kom-pletnoj montaì i demon-taì svih 1.100 tona opre-me. Isporuku doma}e opre-me za ma{inski deo obavi-}e Feromont. Gra|evinskiradovi su povereni „Slo-

bodi“ – Obrenovac ko-ja posao obavqa sa svo-jim podizvo|a~ima.Kompletna nabavkaopreme za elektro deoi za sistem upravqawapoverena je Institutu„Nikola Tesla“ koji}e posao obaviti u sa-radwi sa Elektroteh-ni~kim fakultetom iz

Beograda. Ostale elektroradove obavi}e Termoe-lektro-Enel.

– Svi ovi podaci govoreo zna~ajnom angaòvawudoma}e privrede. Ovo je~etvrti blok na kojem }erad elektrofiltera bitipoboq{an. Predstoji nam,navodi Popovi}, da u na-rednoj godini izvr{imoadaptaciju elektrofilte-ra na bloku A-4, a slede}ihgodina, shodno dinamiciobezbe|ivawa finansij-skih sredstava, preostajeda se obave poslovi na blo-ku A-6, u okviru wegovogkapitalnog remonta. Sveve}e angaòvawe doma}ihstru~waka, proizvo|a~aopreme i izvo|a~a radova,vodi ka izradi doma}egelektrofiltera. Zna~i,postoje velike {anse da nanekom od narednih elek-trofiltera sve posloveuradimo sami. Imamo po-trebno iskustvo, dobrefirme i naravno, dobrestru~wake. Ni{ta ne stojina putu da se na nekom bu-du}em elektrofilterupotpuno ugradi doma}aoprema uz kompletno anga-òvawe srpskih firmi. í

K. Jani}ijevi}

ADAPATCIJA I SANACIJA ELEKTROFILTERA U „TENT-A“

Put ka srpskom proizvoduVrednost poslova oko 4,5 miliona evra Sredstva obezbe|ena iz prihoda EPS-a

EKOLOGIJA

Sve ve}e angaòvawe doma-}ih stru~waka, proizvo|a~aopreme i izvo|a~a radova,

vodi ka izradi doma}egelektrofiltera

*

*

Za adaptacijuelektrofiltera

– sopstvenasredstva

EPS-a

31

Uovoj godini Ter-m o e l e k t r a n e„Kostolac“ zbogzaga|ivawa ì-

votne sredine, prema po-sebnoj Uredbi Vlade Re-publike Srbije, u pose-ban fond treba da uplate378 miliona dinara, {topredstavqa 20 odsto odukupnog zaduèwa. Oba-veze po osnovu odlagawaotpadnog pepela iznoseoko 270 miliona, a preo-stalih 100 miliona dina-ra se odnosi na zaga|iva-we ìvotne sredine uokruèwu.

– Ova Uredba o vrstamazaga|ivawa, kao i o krite-rijumima za obra~un ta-kvih naknada obveznicimai za wihovo pla}awe, usme-rena je na velike zaga|iva-~e, kaè Neboj{a Mi{i},direktor Sektora IMS uPrivrednom dru{tvu „Ter-moelektrane i kopovi Ko-stolac“. Postoji i drugaUredba, doneta tako|e 15.decembra pro{le godine, omerama za povra}aj sredsta-va. Ona omogu}ava da se nabazi uloènih sredstava uza{titi ìvotne sredinei smawewa emisije {tet-nih gasova preduze}a oslo-bode dela svojih obaveza –obja{wava inèwerMi{i}.

Veliki zaga|iva~isu prema pomenutimuredbama na neki na-~in primorani daulaù znatna finan-sijska sredstva u za-{titu ìvotne sre-dine, ali su istovre-meno i stimulisani.Jer, oni koji ulaù u za-{titu sti~u i realnuosnovu za povra}aj delatih uloènih sredstava.

Termoelektrane su odove godine znatna finan-sijska sredstva usmerileu programe za{tite ì-votne sredine. U okvirurevitalizacije bloka od

100 megavata, koja se zavr-{ava naredne zime, obakotla ove proizvodne je-dinice dobijaju noveelektrofiltere po vaè-}im evropskim standar-

dima. Istovremeno, uokviru ovogodi{weg re-monta, koji je upravo po-~eo i na bloku od 210 me-

gavata u „Kostolcu“, vr{ise zamena elektrofilte-ra. Drugim re~ima, obeproizvodne jedinice uTermoelektrani „Kosto-lac A“, koja je u neposred-

noj blizini grada,od idu}e godine ima-}e savremene elek-trofiltere, {to }eemisiju {tetnih ga-sova u atmosferusmawiti i za vi{eod 10 puta. Prema va-è}im uredbama Vla-de Republike Srbije,to je i {ansa da se

deo uloènih sredstavave} u narednoj godini vra-ti ulaga~u u za{titu ì-votne sredine.

Kada je re~ o odlagawupepela, re{ewe za smawe-we obaveza je u promenikategorizacije pepela ko-ji se odlaè u za to poseb-no pripremqene deponije.îwenica je da pepeo kojise odlaè nije opasan posvojim svojstvima nego poosnovu razvejavawa. Akose ulaè u promenu tehno-logije odlagawa i spre~iwegovo razvejavawe, imarealnih osnova da se, uovom slu~aju proizvo|a~ielektri~ne energije,oslobode dela obaveza ko-je proisti~u iz ve} pome-nutih uredbi Vlade. í

^. Radoj~i}

ZA[TITA ÆIVOTNE SREDINE U TE „KOSTOLAC“

Elektrofilteriumawuju obavezu

Prema Uredbi Vlade Termoelektrane „Kostolac“ zbogzaga|ivawa æivotne sredine ove godine u posebanfond treba da uplate 378 miliona dinara


Obe proizvodne jedinice od2007. godine ima}e savremene

elektrofiltere, {to}e emisiju gasova smawiti

i za deset puta*

*

Neboj{aMi{i}

TE „Kostolac“,zna~ajna sredstva seulaù u za{tituìvotne sredine


32

NA LICU MESTA

Upeklo sunce. Ne-snosno. Ako jeonde, u Beogradu,kaè mi Milun

Tadi}, kolega iz lista„Kolubara“, trideset pet uhladu (ma {ta to zna~ilo),onda ovde, usred „Poqa D“,ako bi se gdegod i uhvatilasenka pod nekim od mo}nihbagera, mora da je bar dese-tak stepeni vi{e. Na ugquje i ina~e toplije.

Za „gazom“ koji je skaku-tao preko razrovanog }u-mura, lewo se vukao nepre-gledan oblak pra{in~ine:unutra prokqu~alo, alinikome ne pada na pametda makar i ot{krine pro-zore. Svejedno, odnekud izpoda i kroz vrata kojaodavno „ne dihtuju“, pro-dirao je taj fini prah, za-vla~io se u plu}a, o~i, ukosu i ode}u, lepio se zaoznojena lica.

– Ne brini, ugqena pra-{ina moè da se iska{qe,opasno je jedino kad je pe-sak, od wega ti sleduje si-likoza, zacementiraju tise plu}a, ne pomaù ni le-kar, ni sam Bog – te{io meje Raca, {ef vulkanizera,odnosno, zvani~no, inè-wer Radisav Milosavqe-vi}, rukovodilac grupe zavulkanizaciju gumenihtraka na „Poqu D“.

A ve} me je napla{ioprethodnom pri~om da jeme|u pedeset pet zaposle-nih u wegovoj grupi ~akdesetak invalida rada –„Onih koji nikome vi{enisu potrebni, al’ ih jo{drè zbog penzije“! Ja samse, {to zbog kostolomnogskakutawa izraubovanogterenskog xipa, {to zbogvru}ine, a najvi{e zbogpra{ine, ve} ose}ao kaoda sam jedan od wih. Kadbih morao i sutra ovakoovamo, zavr{io bih u Ur-

gentnom centru, ili barna vi{ednevnom bolova-wu… (Da me kolege iz „Ko-lubare“ nisu automobilomdovezle ~ak do Beograda iiskrcale pred ku}om, sum-wam da bih se skoro samdovukao dotle).

Po~elo je s pri~om o ne-kom Japancu i ovda{wimmajstorima vulkanizeri-ma, koju moram da prepri-~am. Naime, kako su Japan-ci prvi po~eli da proiz-vode gumene trake za tran-sportere armirane ~eli~-nom mreòm, ode kod wihVawa âkarevi} iz „Uni-verzala“ i kupi koliko jebilo potrebno. S trakamaje u „Kolubaru“ stigao ijedan wihov stru~wak teh-nolog, da obu~i lokalnedomoroce. Kaè im da suza spajawe trake {irinedva metra potrebna (bar)~etiri kvalifikovanaradnika, toliko pomo}ni-ka i osamnaest sati rada,

VULKANIZERI SA „POQA D“

Oborene japanske normeUgqena pra{ina moæe da se

iska{qe, opasan je pesakVulkanizerska radionica

nasred kopaNe{to malohladovine,

pa ko ugrabi

RadisavMilosavqevi}Raca i90 kilometaratrake


33

po normativima proizvo-|a~a, dakle japanskim. Pr-vo ve~e javqa se on tele-fonski firmi, veli da suu „Kolubari“ odli~no sa-vladali tehnologiju i pr-vi spoj na~inili za osam-naest sati, u sekund. Kad,sutradan, na{i spojilitraku za {esnaest sati! IzJapana javqaju da je to ne-mogu}e. Jeste. Nije. Je-ste… Proveri}e! Slede-}eg dana, ovi oborili ja-pansku normu za jo{ dvasata. Kad su je spustili nadvanaest sati onaj nesre}-nik spakuje kofere, po-zdravi se qubazno sa svi-ma i na rastanku, snu`de-no ali ~vrsto, obe}a doma-}inima i sebi da se nika-da vi{e ne}e baviti teh-nologijom.

– Ko zna {ta bi bilo swim kad bi doznao da ovina{i danas spajawe obaveza osam sati – pitao se na-glas Mika Radisavqevi},pomo}nik upravnika pre-ventivnog ma{inskog odr-àvawa. – Mora da bi iz-vr{io hara-kiri…

[est je sistema na „Po-qu D“: ~etiri za ugaq, dvaza jalovinu. Osamdeset dodevedeset kilometara gu-menih transportnih traka,a trideset vulkanizera.Dakle, na svakog oko trikilometra. Ali radi se utri smene, a u svakoj su de-setorica, pa zna~i da najednog otpada devet kilo-metara. Da toliko ~ovekprepe{a~i po ovakvoj pra-{ini, vru}in{tini i pri-peci, premnogo je, a kamoli jo{ i da rmba~i. A oniupravo to rade 24 ~asa sva-kog od 365 dana u godini!

Dawu, no}u, leti, zimi,na crveno slovo… Ko ume,nek pomnoì.

– Lo{a ti je ra~unica –opomiwe me Raca. – Jer,malo nas je, pa svaka smenazaglavi bar sat-dva preko-vremeno kad ima posla, aima ga uvek. Naprimalismo nekoliko mla|ih pre-ko omladinske zadruge,ali slaba vajda od toga: po-trebno im je tri godineu~ewa da bi mogli samo-stalno da obavqaju posao, ako zna da l’ }e iko od wihizdràti toliko?! [ta dati kaèm… Nekada nas je ugrupi bilo i po devedese-torica, a danas…

Zaista, ko da izdrì?Kad sam ~uo kolika je pla-ta pomo}nog radnika –rastuìo sam se, a kad samdoznao koliko prima we-gov poslovo|a – upla{iosam se.

– Imam {eset jednu, te-{ko da }u izdràti jo{~etri godine do penzije –jadao mi se Vi{eslav \or-|evi}, pomo}ni radnik. –A ako mi se posre}i, nata-}i }u vola na raàw i za-tvoriti saobra}aj oko La-zarevca.

Naivno sam pomislio dasvi oni imaju beneficira-ni sta`.

– Nemamo – obja{wavaMilutin Stanojevi} Gu~a,poslovo}a. – Mada, svakoko obuje ~izme i zagazi urupu, morao bi da ga ima. Iplatu kao nekad.

Onda sam razgovarao saDraganom Stanojevi}em,poznatijim pod nadimkomPijuk. On je svojevremenou Aran|elovcu zavr{iogimnaziju, al se docnijeprekvalifikovao za vul-kanizera. S kowa na ma-garca. Pitam ga da li seikad pokajao?

– Kad me je }ale davao ugimnaziju, sigurno je po-mislio da je sina izbaviood teà~kog posla – odgo-vorio mi je. – Rekao mi kadsam se upisivao: „Hajde,bar neko od na{ih da nau-~i da vezuje ~vor na krava-ti.“ Za badava, nisam ja zato, mada bih nau~io, svaka-ko. E, a sad ovako. Ovo ti jenajteì, najgori, najprqa-

viji, najopasniji i najlo-{ije pla}en posao. êk, dase setim jo{ nekog super-lativa… Ali, za mnoge samse stvari u ìvotu pokajao,a za ovo – ne! Ne ide da sepod stare dane vadim i vaj-kam da sam pogre{io.

Upravo su pripremali,kako to nazivaju, radnomesto za spoj trake. Nai-me, nasred kopa i iznadtransportera, postavqalisu – svojevrsnu vulkani-zersku radionicu pod {a-torom u kojem }e, kad pove-ù krajeve, „ispeglati“spoj. Video sam peglu, prepresu, koja pod pritiskomod 300 bara i uz tempera-turu od 145 stepeni trebada rastopi i poveè gumu.Poku{ao sam da podignemjednu, ali mi to, na mojusramotu, nikako nije po-lazilo za rukom.

– Bio nam je neki Nemac,pa kad je video {ta radimoi kako nosimo te elemente,isukao fotoaparat da nasslika – veli Raca. – Kaènam: Srbi Tarzani. Idi,mislim se, s milim bogom,kakvi Tarzani, kakvi ba-kra~i. Da nismo ludi i dane radimo pone{to na „o-ruk“, jo{ bismo po onojnormi spajali traku osam-naest sati. Da, japanski…

Ostavili smo im dvefla{e vode: leti, podonim {atorom i uz „pe-gle“, tro{i se nemilice,{est spojeva treba da dovr-{e prva i druga smena. Ijo{ jedan na transporteru„glodara 8”.

Svaka ~ast, majstori.Zaista, koliko li bi za-

ra|ivali u Japanu? í

Milo{ Lazi}

U tekstu „Nema se, mora se“, objavqenom u listu „kWh“ 389, potkrale su se dve gre{ke. Tre-balo je da pi{e da je „prvi kompjuter u Srbiju do{ao u EDB i da je u maju u Direkciji za infor-matiku EDB proslavqeno 45 godina od instalacije prvog ra~unara u EDB, ali i u Srbiji“. Ume-sto toga u tekstu je objavqeno da je „EDB nastao onog dana kada je u Srbiju do{ao prvi kompju-ter i da je u maju u ovoj direkciji proslavqen Dan EDB“. Zbog takvih oma{ki, redakcija lista„kWh“ i autor teksta izviwavaju se mr Du{anu Vukoti}u i ~itaocima.

„I mi imamodu{u“ – MihajloDimi} i PredragStanojevi}pripremajutraku za spajawe

MilutinStanojevi}

Gu~a iDragan

Stanojevi}Pijuk

FO

TO

: S

A[

A X

AM

BI

]


34

POVR[INSKI KOPOVI

Pove}awe produk-tivnosti i smawe-we tro{kova pro-izvodwe osnovni

su postulati savremenogtrì{nog privre|ivawa.Na kopovima „Kostolac“preduzimaju se stoga mereda se takav ciq postigneuz organizacione promenei ulagawima u osnovnoodràvawe, remonte, teh-ni~ko-tehnolo{ka unapre-|ewa osnovne rudarske me-hanizacije i u logisti~kupodr{ku prate}ih slu`bi.U minulom periodu u ko-pove „Kostolac“, a pre sve-ga u kop „Drmno“, uloènasu od EPS-a znatna sred-stva u ciqu podizawa po-gonske spremnostiosnovne rudarskemehanizacije. Sa-gledavaju}i vremen-sko iskori{}ewerada rudarskih si-stema instalisanihna PK „Drmno“ u perioduod 2000. do 2005. godine,zakqu~uje se da se ono stal-no pove}ava, a u posledwihpet godina taj rast na naj-

ve}em kostola~kom ugqe-nokopu iznad je 22 odsto.Preciznije, procenat vre-menskog iskori{}ewa ru-darske mehanizacije 2000.godine bio je na nivou od35, a 2005. iznosio je 43 od-sto!

U istom vremenskom pe-riodu ostvaren je i zna~a-jan rast kapaciteta osnov-nih rudarskih ma{ina. U2000. godini postignutakapacitativnost bila jena nivou od 30 odsto u od-nosu na fabri~ke perfor-manse bagera, odnosno od-laga~a. U 2005. godini ka-pacitativnost je podignu-ta na 38 odsto, {to pred-stavqa pove}awe od 26,7

procenata. Dakle, ulagawau direktnu proizvodwu,kao i profesionalni radzaposlenih pribliìo jekop „Drmno“ evropskim

standardima vremenskogiskori{}ewa rada iostvarivawa kapaciteta

rudarske meha-nizacije, kojise kre}u na ni-vou od 45 do 50odsto. Naravno,pored ~iweni-ce da se na kopu

„Drmno“ pribliàvaju po-menutim standardima u na-rednom periodu va`no jene samo zadràti takavnivo pogonske spremnosti,

nego i nastaviti sa stvara-wem uslova za podizawestepena eksploatacije an-gaòvane rudarske meha-nizacije.

To zna~i da i daqe trebaulagati u revitalizaciju,modernizaciju, ali i u no-va tehnolo{ka re{ewa ko-jima se poboq{avaju per-formanse rudarske meha-nizacije. Primera radi,promenom konstrukcije zu-ba na koficama rotacio-nih bagera „2000“ ostava-rena je u{teda od sedammiliona dinara na godi-{wem novou i pove}ana jeproizvodwa otkrivke za240.000 kubika. Isto jeu~iweno i prilikom revi-talizacije bagera „1300“sa ~etvrog BTO sistema.Ostvarena godi{wa u{te-da iznosi ~etiri milionadinara i pove}ana je pro-izvodwa jalovine za400.000 kubika na godi-{wem nivou. Treba, svaka-ko, napomenuti da je na ko-povima „Kostolac“ razvi-jena i dobra saradwa sa do-ma}im visokoobrazovnimustanovama i institucija-ma koje svojim projektnimre{ewima direktno do-prinose stvarawu predu-slova za ostvarewe takovisokih standarda. í

S. Sre}kovi}

POVR[INSKI KOP „DRMNO“ - TRÆI[NI PRINCIPI KAO IMPERATIV

Po evropskim standardimaIskori{}avawe rada i ostvarivawe kapaciteta rudarske mehanizacije u ovom ko-

pu dostigli visok nivo od 45 do 50 odsto

Ulagawa u mehanizacijudaju rezultate

U 2005. godini kapacitativnostje podignuta na 38 odsto


35

Pripreme za preseqeweVreoca, jednog od ve}ih me-sta koja se nalaze u ataruPovr{inskih kopova „Ko-lubara“, hvataju zamah. Po-treba Srbije za ugqem zaproizvodwu elektri~neenergije i wegove zna~ajnekoli~ine u ovom basenu bi-li su, naime, glavni razlogda Vlada Srbije i Stru~nisavet EPS-a prihvate spro-vo|ewe dokumenata: „Oprav-danost dislokacije kapi-talnih infrastrukturnihobjekata i re~nih tokovaradi za{tite povr{inskeeksploatacije ugqa u kolu-barskom basenu“ i „Idejniprojekat opravdanosti pro-{irewa zapadne i severoza-padne granice povr{in-skog kopa „Poqe D“. Timdokumentima potvr|ena je,pre svega, ekonomska i teh-ni~ka opravdanost takve,jedne od najve}ih investi-cija u Srbiji. Za kompletnopreseqewe Vreoca po wimaneophodno je obezbediti142 miliona evra.

– Deo atara Vreoca ve} jeeksproprisan. Re~ je o pe-desetak doma}instava u na-sequ „Negino Brdo“ i tri-desetak doma}instava kojase grani~e sa grobqem – ka-è Zoran Markovi}, glav-ni koordinator ekipe kojaradi na pripremi terena istvarawu uslova za realiza-ciju projekta preseqewaVreoca. – U toku je izrada

urbanisti~ko-planske do-kumentacije za preseqeweostatka ovog naseqa i lo-kalnog grobqa. Ugovor saInstitutom za arhitekturui urbanizam Srbije potpi-san je po~etkom maja i pod-razumeva izradu programaizme{tawa naseqa (rok jepet meseci) i izradu pro-grama preseqewa grobqa(slede}a tri meseca). Kom-pletan posao iz ovog ugovo-ra mora biti zavr{en za 12meseci.

Taj dokument }e sadrà-ti, kako nagla{ava Marko-vi}, sve elemente neophod-ne za pravovremeno i kva-litetno obavqawe ovog po-sla. To prakti~no zna~i da}e, ve} za koji mesec, bitipoznati vreme, uslovi i na-~in preseqewa (lokacija)svakog pojedina~nog doma-}instva, kao i ostalih obje-kata sa podru~ja ove mesnezajednice.

Rudarski basen „Koluba-ra“ je ve} izmirio sve svojeobaveze iz ovog ugovora, a uokviru projekta bi}e izra-|ena i Studija o {tetnostii proceni uticaja indu-

strijskih kapaciteta naokruèwe, a sve sa ciqemza{tite ìvotne sredine unarednim godinama.

Paralelno sa ovim po-slovima radi se i na tra-èwu i obezbe|ivawu no-vih lokacija za sva doma-}instva koja }e, tokom sle-de}ih osam godina, bitieksproprisana. U okvirutih aktivnosti, ugovorenaje izrada plana detaqne re-gulacije naseqa „Rasad-nik“ (jedna od mogu}ih lo-kacija). Ovom poslu pret-hodilo je dono{ewe odlukeSkup{tine op{tine Laza-revac o prenosu vlasni-{tva na RB „Kolubara“. Natoj lokaciji bi}e dodeqe-no 150 placeva za privatnugradwu i stvori}e se uslo-vi za izgradwu kolektiv-nog stambenog objekta odoko sto stanova. Ciq je dase ova lokacija – infra-strukturno i komunalno –potpuno opremi tokom na-redne godine a da izgradwaprvih ku}a i stambenogobjekta po~ne 2008. godine.

U toku je, tako|e, i postu-pak kupovine zemqi{ta na

lokaciji „Kusadak“ u okvi-ru naseqa „Crne Me|e“. Ka-pacitet ove lokacije je oko150 placeva za privatnugradwu. Ugovorena je i iz-rada plana detaqne regula-cije za novo grobqe „Laza-revac 2« u [opi}u. Za tunamenu obezbe|ena je par-cela od 25 hektara sa mo-gu}no{}u ure|ewa 20 hiqa-da grobnih mesta (u {ta jeukqu~eno i wihovo izme-{tawe iz Vreoca i Medo-{evca).

Sve u svemu, poslovi narealizaciji projekta prese-qewa se zahuktavaju. Malo-brojna ekipa koja koordi-nira sve poslove i koju ~ineZoran Markovi} i Jadranka@uwi}, pravnici i MilanGambeli}, inèwer geode-zije, ima pune ruke posla.Oni nagla{avaju da sada ra-de ono {to je trebalo odra-diti pre 15 godina. Ali, ra-duje ih to, {to je kona~nosve jasno i {to je obezbe|e-na budu}nost najve}eg ugqe-nokpa u Srbiji.

Rudari ovog kopa ima}eobavezu da u godinama kojeslede otkopaju vi{e od 500miliona tona lignita iodloè oko milijardu kub-nih metara jalovine.Efekti ovog posla meri}ese decenijama, ali je ve}sada izvesno da }e koristbiti vi{estruka. í

Milun Tadi}

INTENZIVIRAJU SE POSLOVI NA PRIPREMI IZME[TAWA VREOCA

Nova naseqa od 2008. godinePrioritet - izrada planske dokumentacije U toku pronalaæewe i kupovina od-

govaraju}ih lokacija za sva doma}instva koja }e biti eksproprisana

Uskoro pro{lost – CentarVreoca ovih dana

Naseqe i mesna zajednica Vreoci zahvataju povr{inu od oko1.900 hektara sa 1.088 doma}instava, objektima infrastruktu-re i mesnim grobqem, a sve to neophodno je izmestiti kako bise stvorili uslovi za rad Povr{inskog kopa „Poqe D“, najve-}eg rudnika ugqa u Srbiji, u narednih dvadesetak godina.

Prema stru~nim procenama u utrobi zemqe, ispod Vreoca,leì ne{to vi{e od pola milijarde tona lignita.

Ispod Vreoca pola milijarde tona lignita


TERMOELEKTRANE

Posle perioda mirnog i stabilnograda tokom cele zime i prole}a, umaju i junu blok od 210 megavatakao jedini aktivni blok u Termoe-

lektrani „Kostolac A“ (na mawem bloku od100 megavata u punom su jeku zahvati u sklo-pu revitalizacije) imao je mawe tehnolo-{ke probleme koji su uzrokovali nekolikokra}ih zastoja. Imaju}i, me|utim, u vidu daje u prethodnom periodu radio i vi{e mese-ci bez zaustavqawa ostvaruju}i pri tomnadplanske proizvodne rezultate takvi ma-wi problemi i nisu iznena|ewe.

Jedan od naj~e{}ih uzroka zaustavqawabloka – pucawe cevnog sistema kotla uslo-vio je da je krajem maja blok zaustavqen. Po-sle intervencije koja je trajala nekolikodana, ponovo je vra}en na mreù. Stabili-zacija radnih parametara doprinela je da seelektroenergetskom sistemu Srbije isporu-~uju nadplanske koli~ine elektri~ne ener-gije. Jer, za 20 dana juna taj blok je proizveo55,4 miliona kilovat-~asova elektri~neenergije, {to predstavqa i 85 odsto vi{eod planiranih 35 miliona. Od prvog janua-ra zakqu~no sa 20. junom proizvedeno je tako567,7 miliona kilovat-~asova struje, {to jeskoro za tre}inu vi{e od planiranih 443miliona kWh. Na deponiji ove elektranetrenutno ima oko 35.000 tona ugqa.

Zbog odre|enih problema na kopu „Drmno“aktiviran je upravo izremontovani ugqenisistem na kopu „]irikovac“. Rukovodstvakopa i elektrane usaglasila su dinamikuisporuke ugqa sa ciqem da blok ima dovoq-no osnovnog pogonskog goriva za rad do zau-stavqawa, ali i da u tom trenutku depo budeprazan. Pre svega, iz ekolo{kih razloga, sobzirom na to da bi blok trebalo da stoji~etiri meseca. Lagerova}e se samo mawa re-zerva u slu~aju potrebe pokretawa novog ko-tla bloka od 100 megavata za potrebe obezbe-|ewa pare za rad blokova TE „Kostolac B“.

Blok od 210 megavata u kostola~kim ter-moelektranama imao je do sada o~iglednovi{e nego uspe{nu sezonu i kada je re~ oproizvodwi struje, ali i imaju}i u vidustabilan rad sistema daqinskog grejawaKostolca i Poàrevca tokom minule zime.S obzirom na to da su pripreme za startovogodi{weg remonta u punom jeku i da }ese za ~etiri meseca stajawa bloka obavitiniz va`nih intervencija u pogonu, realnoje o~ekivati da }e i predstoje}e jeseni i zi-me „dvojka“ biti jedan od najpouzdanijihproizvo|a~a elektri~ne i toplotne ener-gije u elektroprivredi. í

D. Radojkovi}

TERMOELEKTRANA „KOSTOLAC A“ UOÎ REMONTA

Odli~an u~inak „dvojke“Od prvog do 20. juna blok od 210 megavata proizveo 85, a od po~etka godine do ta-

da 28 procenata vi{e elektri~ne energije od plana

U TE „Kostolac A“ostvaruju se nadplanski

proizvodni rezultati


37

Svi poslovi na kapital-nom remontu bloka A-1 uTENT-u po~ev od pripre-me, izvo|ewa radova, na-bavke opreme, ispitivawai probnog pogona, morajubiti zavr{eni do 17. ok-tobra ove godine, za kadaje planirano da blok budena mreì. Za sada se sviposlovi odvijaju po planui nismo uo~ili slaba me-sta na kojima bi eventual-no mogli da kasnimo, ka-è Mihailo Nikoli}, di-rektor TE „Nikola TeslaA“.

Planom remontnih ak-tivnosti u Termoelektra-nama „Nikola Tesla“ u ovojgodini nije bio predvi|enkapitalni remont ni najednom bloku. Ve}i zna~ajtokom redovnih remonatatrebalo je da bude dat sana-ciji cevnih sistema kotlo-va. Naime, od ukupnog brojazastoja blokova u pro{lojgodini, polovina je bilazbog problema sa cevnimsistemom. Me|utim, zbogkvara na generatoru, blokA-1 je u zastoju od 27. martaove godine.

– Po utvr|ivawu i defi-nisawu stawa postrojewaposle havarije, odlu~eno jeda se blok prevede u kapi-talni remont. To zna~i dase u posao krenulo bez po-trebnih priprema kojeprethode ovakvim remonti-ma. Od samog po~etka ovog,iznu|enog, kapitalnog re-monta, takore}i „u hodu“ sudone{ene odluke o tome{ta }e se raditi. Od zna~aj-nijih poslova treba nave-sti adaptaciju i sanacijuelektrofiltera i promenuMRU sistema. Nadaqe, oba-vi}emo detaqan pregled ko-tlovskog postrojewa sa za-menom izlaznih komora sve-è, me|upregrejane pare,dela parovoda i pomo}nihpostrojewa na turbini.Imaju}i u vidu da je turboa-gregat kapitalno remonto-

van 2002. godine, ovog puta}e izostati neki ve}i za-hvati – isti~e Nikoli}.

Na najzna~ajnim poslovi-ma u kapitalnom remontupoverewe je ukazano doma-}im firmama koje su ranijebile angaòvane na izvo|e-wu remontnih radova. De-montaà i montaà novogelektrofilterskog postro-jewa je ugovorena sa Ener-goprojektom – Beograd. Po-slove na tim aktivnostimavode Sektor razvoja, grad-we i unapre|ewa proizvod-we PD TENT.

Kada je re~ o zameni si-stema upravqawa i regula-cije, posao je ugovoren saInstitutom „Mihailo Pu-pin – Automatika“, koji jeradio na bloku A-2 pro-{le godine. Dogovoreno jeda tim inèwera TENT-ai Instituta uradi potreb-na poboq{awa na sistemubloka A-1 koja }e se kasni-je implementirati na si-stem bloka A-2.

Posao na demontaì imontaì i isporuci jed-

nog dela MRU sistema jesklopqen sa firmom „Ter-moelektro-Enel“.

Od inostranih firmi uovom poslu je angaòvanaEuro-Energy, iz Slova~keza isporuku izlaznih ko-mora sveè i me|u pregre-jane pare, kao i poqski Ra-fako za opremu na elek-trofilteru. Ostali re-montni radovi na bloku A-1 su ugovoreni sa doma}imfirmama i napredovawetih radova se odvija popredvi|enim terminima.

– Od ostalih remontnih

aktivnosti na blokovimaTENT A treba ista}i da jeproduèn remont na blokuA-3 do okon~awa radova nadimwaku. Naime, 10. juna,blok A-2 je potisnut samreè zbog nemogu}nostiplasmana elektri~ne ener-gije i planirano je da sre-dinom meseca bude u pogo-nu. Tako smo u jednom mo-mentu imali u zastoju blo-kove A-1, A-2 i A-3, {to jeprilika koja se ovde retkoukazuje. Stajawe tih bloko-

va omogu}ilo da se izvr{idetaqan pregled „malog“dimwaka koji je zajedni~-ki za wih. Uo~en je kvar nadimwaku, konstatovano jeda mora da se izvr{i sana-cija i blok A-2 je prevedenu redovan godi{wi re-mont koji je bio planiranza kasnije. Blok je sada upripremi, u toku su ispi-tivawa svih sistema i ure-|aja kako bi krenuo odmahkada se za to steknu uslovi,navodi Nikoli}.

Prema planovima blokA-4 treba da u|e u remont

posle pokretawa blokovaA- 2 i A-3, odnosno poslezavr{etka remonta blokaB-2 na TENT B. O~ekuje seda krajem avgusta na loka-ciji TENT A budu zavr{e-ni remonti na pet bloko-va. Preostaje samo kapi-talni remont na bloku A-1. Wegovim pokretawem, uoktobru, zavr{i}e se ovo-godi{wa sezona remonatau TE „Nikola Tesla“. í

K. Jani}ijevi}

TERMOELEKTRANE „NIKOLA TESLA A“

„Jedinica“ u remontuOvogodi{wi remonti u TENT-u sem, ovog, kapitalnog na bloku A-1, bi}e zavr{e-

ni u avgustu Ve}i zna~aj sanaciji cevnih sistema kotlova

Bez slabihmesta u

remontima

38

HIDROELEKTRANE

Zbog izuzetno po-voqne hidrologi-je, remonti u„ D r i n s k o - L i m -

skim HE“ po~eli su sa ve-likim zaka{wewem, {toje, uz pomerawe remonta,uticalo na ostvarewe izu-zetnih proizvodnih rezul-tata devet hidroelektranaovog privrednog dru{tva.Plan proizvodwe elek-tri~ne energije uveliko jepreba~en. Sve tri akumula-cione hidroelektrane u„Limskim HE“ – „Bistri-ca“, „Kokin Brod“ i„Uvac“, za samo pet i pomeseci rada, naime, ispu-nile su plan proizvodweza celu ovu godinu! Ukup-no, „Limske HE“ su ostva-rile 95 odsto od planaproizvodwe za ovu godinu.Uprkos tako visokoj pro-izvodwi, do polovine juna,sve akumulacije „LimskihHE“ pune su do vrha, pa je

odlagawe remonta bila sa-svim logi~na posledica.Kona~no, 3. jula po~eli suremonti u HE „Bistrica“i HE „Kokin Brod“ koji suove godine svedeni na uo-bi~ajene radove.

– Prvi remontni radoviu PD „Drinsko-LimskeHE“ po~eli su u RHE „Ba-jina Ba{ta“ 29. maja i od-vijali su se po planu takoda je remont motor-genera-tora R-2 zavr{en 27. juna.Kako je i planirano –ugra|en je novi transfor-mator od 160 MVA, preno-snog odnosa 11/242 kV, ko-ji je nabavqen pro{le go-dine, a finansiran je izpoqskog kredita. Stariblok trafoa ide na obnovui reparaciju – isti~e Mi-jodrag îtakovi}, tehni~-ki direktor HE „BajinaBa{ta“. U postrojewu 220kV u RHE, ugradi}e se, ta-ko|e, dva nova prekida~a

SF-6 italijanske proiz-vodwe, i to po dolasku ita-lijanskog stru~waka, uvreme totalnog zastojaRHE (planiran je od 10. do20. jula). Prednost ovihprekida~a u odnosu na ma-louqne je velika, po{to je,za ~etiri godine rada sawima, bilo 2000 ukqu~ewai iskqu~ewa bez remonta –kaè îtakovi}.

Remont drugog agregata uRHE R-1 zapo~et je 3. jula,i kao klasi~an traja}e ~e-tiri nedeqe. Tako|e, po~e-li su remontni radovi i uproto~noj HE „Bajina Ba-{ta“. Najpre je zaustavqengenerator H-4, jer je samoza wega planiran produ-èni remont u trajawu od40 dana. Pre dve godine, nageneratoru H-3 do{lo je,naime, do poàra, i posletoga sanirane su kru`nesabirnice na tri genera-tora. Na tom generatoru

vr{e se ispitivawa vibra-cionog mehanizma kako bise utvrdilo kakvo je stawena spojevima ~etvrtki sta-tora.

– Uporedo sa remontnimradovima intenzivno seradi na izradi tenderskedokumentacije za revita-lizaciju HE „Bajina Ba-{ta“. Stru~ni konsultan-ti nema~ka firma FIC-HTNER i „Energopro-jekt“ zavr{ili su posao atenderska dokumentacijapreuzeta je po~etkom jula.U naredna dva mesecapredstoje pregledi i usa-gla{avawe i tender za re-vitalizaciju bi se mogaoraspisati u septembru –navodi îtakovi}.

I dok su remonti u ove~etiri elektrane po~elisa zaka{wewem – u HE„Zvornik“ je po~eo ranije(planiran je za 4. jul, a za-po~et je 16. juna). Re~ je ovi{oj sili, jer je do{lo dohavarije na prekida~u upostrojewu, koji je iz po-gona izbacio generator.Prekida~ 110 kV je eks-plodirao i tom prilikomo{te}eni su strujni tran-sformatori i rastavqa~i.Potrebno je, stoga, zame-niti prekida~ i strujnitransformator i saniratirastavqa~e tokom remontageneratora. í

M. \oki}

U PD „DRINSKO-LIMSKE HE“

Plan ispuwen,akumulacije pune

Tri akumulacione hidroelektrane ispunile godi{wiplan Start remontnih radova u RHE „Bajina Ba{ta“ Raso-isivawe tendera za revitalizaciju HE „Bajina Ba{ta“ o~e-kuje se u septembru

Mijodrag îtakovi}: intenzivno seradi na tenderu HE „Bajina Ba{ta“

U toku remont drugog agregatau RHE „Bajina Ba{ta“



39

Na ~etvrtom poqu pre-livne brane HE »\erdapII“ pojavio se nenaja-vqen i nepozvan gost, a poraspoloèwu radnika, iz-geda da je dobrodo{ao.Ali, vidra nije do{la za-to {to je htela da vidielektranu nego je na to, iz-gleda, naterala velika mu-ka. Najverovatnije je da seizgubila u mutnom Dunavupa ju je matica odnela niz-vodno. Kako je i sama ose-tila da je u velikoj opa-snosti, uto~i{te je na{la– na plutaju}em ostrvu odplasti~nih fla{a, drve}ai ostalog materijala kojeje ova reka donela do elek-trane.

[anse da vidra u ovakvojsituaciji preìvi, me|u-tim, bile su ravne nuli. Dase vrati tamo odakle je do-{la, uzvodno, i za tako vr-snog pliva~a, {ansi nijebilo. Da se provu~e ispodzatvara~a i ode nizvodno,u{la bi u ogroman vodenivrtlog i tu bi joj bio kraj.Jedini na~in da preìvibila je pomo} radnika»\erdapa II“.

U pomo} neobi~nom go-stu u nevoqi, stoga, krenu-

lo se odmah. Pruèna je,najpre, pomo} u hrani. Po-mo}u korpe spu{ten je ko-mad hleba, ali vidra ga ni-je ni pogledala. Neko jespomenuo da ona rado jedezmije, i za nekoliko trenu-taka – na meniju je imala izmiju. A jedini na~in da seìvotiwa spasi bilo je iz-vla~ewe pomo}u korpe.Plan je razra|en i u ma-{inskoj radionici napra-vqena je korpa nalik nami{olovku, unutra je sta-vqena riba i izgladnelaìvotiwa ni jednog tre-

nutka nije oklevala. U{laje u korpu po sledovawe, itu je bio kraj wenih muka.

Posle „pozirawa“ oku-pqenim radnicima lokal-ne TV stanice, vidra je od-neta u potok ispod razvod-nog postrojewa u kojem }enastaviti svoj ìvot.

Po pri~awu lokalnogstanovni{tva vidra se ~e-sto moè videti u pritoka-ma Dunava, a hrani se uglav-nom ribom. Koliki je qu-biteq ribe na svojoj koìnajboqe je osetio jedan po-qoprivrednik iz negotin-

skog sela ûbra. Taman je~ovek oformio ribwak,riba dobro napredovala i,onda je u goste do{la vidrai sve upropastila.

Od qubiteqa ove simpa-ti~ne ìvotiwe stigao je ipredlog da se vidra progla-si za maskotu elektrane. Sawenim odlaskom, me|utim,nestale su i ideje o masko-ti. Na maskotu }e se izgledajo{ ~ekati a u me|uvremenu,mo`da }e Dunav doneti ne-ku jo{ egzoti~niju zverku.í

M. Dr~a

NA POQU PRELIVNE BRANE HE „\ERDAP II“

Poseta neobi~nog gosta

Sa PAP „Lisina“ i doproizvodwe od 300 i vi{e

miliona kilovat-~asovastruje godi{we

No}na energija iz PAP „Lisina“Pumpno-akumulaciono postrojewe

„Lisina“, peti ~lan u porodici „Vla-sinskih HE“ namewena je prempupavawuvode Lisinskog u Vlasinsko jezero. Nataj na~in, uz utro{ak od 65 do 75 milio-na kilovat-~asova, uglavnom no}ne ener-gije, ukupna proizvodwa „VlasinskihHE“ pove}ava se na oko 300, pa i vi{emiliona kilovat-~asova struje godi-{we.

PAP „Lisina“ posebno je zanimqivapo tome {to radom mewa sliv reke Qu-bate, ~ije se vode dovode u akumulaciju„Lisina“, izgra|enu na sastavu istoime-ne reke i re~ice Boìce. Umesto u Egej-sko, ove vode oti~u u Crno more, prekoVlasinskog jezera, rekom Vrlom, odno-sno kroz HE „Vrla“ 1, 2, 3 i 4, a zatim Ju-`nom i Velikom Moravom u Dunav, kakona~nom „ciqu“ – Crnom moru. í

M. D.

„Ostrvo“ od|ubreta

– trenutnispas


40

DISTRIBUCIJE

Ob e l e ` a v a j u } i48-godi{wicurada, Privred-no dru{tvo

„Elektrovojvodina“ d. o.o. Novi Sad ulazi i u za-vr{nicu restrukturisawakompanije, {to }e omogu-}iti i punu primenu Za-kona o energetici. U pro-teklih godinu dana orga-nizacionom promenompravne formu poslujemokao dru{tvo sa ograni~e-nom odgovorno{}u, a uz toiz osnovne delatnosti di-stribucije izdvojena su~etiri preduze}a, za kojasu osniva~ka prava i pre-data Republici Srbiji. Utoku je je privo|ewe krajuposlova na reorganizaci-ji i na novoj sistematiza-ciju dru{tva, koje }e ima-ti 2.650 zaposlenih. I zanaredni period obezbe|e-no je uredno snabdevawe860.000 kupaca elektri~-nom energijom – istakaoje Branislav \or|evi},direktor Privrednogdru{tva za distribucijuelektri~ne energije„Elektrovojvodina“ d. o.o. Novi Sad na sve~anostiodrànoj 28.juna na Fru-{koj Gori, povodom obe-leàvawa 48- godi{wicerada.

Prema re~ima DragojlaBaàlca, zamenika gene-ralnog direktora EPS-a,u rezultatima koje ostva-ruje EPS u~e{}e „Elek-trovojvodine“ je zna~ajno,naro~ito s obzirom na toda je posle 15-ak godinaiskazan pozitivan po-slovni saldo. Zahvaquju}ipovoqnoj hidrologiji,pre svega, uspe{an po-slovni rezultat o~ekuje sei u ovoj godini. U prilogtome su i ostvareni rezul-tati u prvom polugo|u, na-ro~ito u proizvodwielektri~ne energije u hi-droelektranama. [to seti~e reorganizacije JP

EPS, zavr{i}e se aktiv-nosti zapo~ete u 2005. go-dini. U pro{loj godini,naime, iz EPS-a izdvojenje EMS, pojedina javnapreduze}a promenila supravnu formu, a druga suspojena, tako da je od18 JP osnovano jeda-naest privrednihdru{tava i samo sutri JP sa Kosova iMetohije ostali sanepromewenom or-ganizacijom dookon~awa statusaove pokrajine.

Kako je daqe ista-kao Baàlac, broj zapo-slenih u EPS-u sveden jeblizu optimalnog nivoa.Ali, u strukturi zaposle-nih uveliko nedostaju po-jedini kadrovi, tim pre{to EPS, zbog niskih za-rada, sve vi{e napu{tajuupravo visokokvalitetni

kadrovi. Da bi se takvokadrovsko osipawe zausta-vilo u drugom polugo|u,potraì}e se da se ovi od-lasci spre~e. Manevarskiprostor za to stvoren je iodlaskom oko 2.500 zapo-

slenih, koji su EPS napu-stili uz stimulativne ot-premnine.

– Da bi nova dru{tvapotpuno „zaìvela“, po-trebno je i vreme. Od 1.oktobra ove godine stupi-}e, stoga, na snagu i novaorganizacija rada sa si-

stematizaciom radnih me-sta, s tim {to }e takvi no-vi odnosi u EPS-u, iakone}e doneti su{tinskepromene, obezbediti do-no{ewe realnog i sasvimjasnog plana za 2007. go-

dinu – napomenuo jeBaàlac. Od drà-ve kao vlasnikatraìmo i da iz bu-xeta pomogne EPS-u. Jer, daqa temeq-na racionalizacijaposlovawa vi{enije mogu}a. Preo-staje nam, dakle,fino doterivawe

koje je i dosta te{ko iz-vodqivo jer }e se pojavitiposlovi bi se mogli pre-rasporediti na druge iz-vr{ioce, ali EPS nemamogu}nosti da ih na va-qan na~in zameni.

Kako je ovim povodomistakao Dragan Surdu~ki,pokrajinski sekretar zaenergetiku i mineralnesirovine, „Elektrovojvo-dina“ po organizovanostii funkcionalnosti vode-}a je me|u vojvo|anskimpreduze}ima. Povodomobeleàvawa 150-godi-{nice ro|ewa Nikole Te-sle gostima je predstavqe-no i deset odabranih ra-dova iz akcije EPS I DE-CA - TESLA 150 koji suodlukom ìrija ovog dru-{tva bili najuspe{niji.Od wih ~etiri rada su i udrugom krugu odabranakao najuspe{niji odlukomìrija EPS-a. U sve~a-nom delu programa glumacTomislav Kneèvi} je go-vorio odlomke iz Tesli-nih autobiografih bele-{ki „Moji izumi“, a u za-bavnom delu nastupio jeorkestar i folklorni an-sambl KUD „SvetozarMarkovi}“ iz Novog Sada.

í

AleksandraJan~i}- Raki~evi}

U~e{}e „Elektrovojvodine“u bilansima EPS-a

veoma zna~ajno

PD „ELEKTROVOJVODINA“ D.O.O. NOVI SAD OBELEÆILA 48-GODI[WICU RADA

U vrhu skoro pola vekaPromene unutar kompnije nisu uticale na stabilno poslovawe dru{tva U pro-

teklom delu godine ostvarene planirane bilansne veli~ine

U toku je je privo|ewe krajuposlova na reorganizaciji i na

novoj sistematizacijudru{tva, koje }e imati

2.650 zaposlenih


41

Neba`darena brojilazna~ajan su izvor tehni~-kih gubitaka u Privred-nom dru{tvu „Elektrosr-bija“ d. o. o. Kraqevo. Pla-nom ba`darewa u ovoj go-dini predvi|eno je, naime,da je neophodno da se izba-`dari najmawe 140.800brojila, odnosno mese~no12.500. Ali, ukupni wiho-vi kapaciteti u ovom dru-{tvu sa 18 ogranaka (bezED „Uìce“) omogu}avajuda se godi{we izba`darisamo 31.600 brojila. âkdeset ogranaka ni nemasopstvenu ba`darnicu iovu uslugu obavqaju u dru-gim delovima dru{tva. Ba-`darnica u Kraqevu, naprimer, ba`dari i brojilasa podru~ja ogranaka uâ~ku, Trsteniku i Vrwa~-koj Bawi, ogranak u [apcu

to ~ini za Aran|elovac iTopolu, Jagodina - za ]u-priju i Para}in, Novi Pa-zar za Sjenicu i Vaqevo zaLazarevac.

Kakve su mogu}nosti po-stoje}ih ba`darnica? Dabi se godi{we izba`dari-lo bar 100.000 brojila, ja-sno je da potrebe bar tro-struko prema{uju wihovekapacitete. Najve}a razli-ka je u ba`darnici u Kra-qevu i iznosi 536 brojila,pa u Jagodini – 490 i uKru{evcu – 400. A najmawarazlika je u ba`darnicamau Loznici (174) i u NovomPazaru (146 brojila). Ima-ju}i u vidu da su naba`da-rena brojila izvor gubita-ka i da, zajedno sa neis-pravnim ure|ajima, u ukup-noj strukturi tehni~kihgubitaka u~estvuju sa ne-

{to vi{e od 25 odsto, u„Elektrosrbiji“ su zakqu-~ili da je neophodno in-tenzivirati pojedine mereJOP-a i dosledno ih pri-mewivati. Zna~ajno je, pritom, i da blagovremeno za-po~ne ciklus ba`darewa4.000 novih brojila, ~ija jenabavka u toku, kao i da seiskoriste svi raspoloì-vi rezervni delovi za„Iskrina“ brojila, kupqe-ni krajem pro{le godine.

Plan ba`darewa, ina~e,sadrì obiqe pokazateqai to kako zbirnih, tako i

pojedina~nih za svih 18ogranaka. „Elektrosrbi-ja“, naime, ima ukupno765.237 potro{a~a na 0,4kV, od kojih su 269.825 mo-nofazni, a 354.147 dvofa-zni. Najve}i broj potro-{a~a po ograncima imajuED „Uìce“ – 141.262, pa„â~ak“ – 75.5222 i „Kru{e-vac“ – 74.549. Najmawi jebroj potro{a~a u distribu-cijama „Ra{ka“ – 16.203, od-nosno u „Topoli“ – 11.662 iu „Sjenici“ – 7.522. í

R. Gavrilovi}

TEHNI^KI GUBICI U „ELEKTROSRBIJI“

Neba`darena brojila –bitan izvor

Kapaciteti u ograncima omogu}avajubaædarewe samo za 31.600 brojila, doksu u ovom dru{tvu samo u 2006. godinipotrebe narasle na takvo „preispitiva-we“ ~ak 140.800 tih mernih ure|aja

DODEQENE NAGRADE ZA PODSTICAJ I AFIRMACIJU PREDUZETNI[TVA

Prvo priznawe za PD „Centar“Agencija za trì{ne

komunikacije „MedijaInvent“, Televizija NoviSad, Privredna komoraVojvodine i Fakultet teh-ni~kih nauka u Novom Sa-du, ve} {estu godinu zare-dom dodequju, pojedinci-ma i kolektivima, presti-`no priznawe „KapetanMi{a Anastasijevi}« zapodsticaj i afirmacijupreduzetni{tva u Srbiji.Me|u ovogodi{wim do-bitnicima priznawa u ka-tegoriji javnih preduze}aje i Privredno dru{tvo„Centar“ iz Kragujevca.

– Priznawe je dobijenozahvaquju}i poslovawu„Elektro{umadije“ u 2005.godini za koje je oceweno

da je najuspe{nije u kate-goriji javnih preduze}a sateritorije [umadije iPomoravqa - rekao je Ivan

Sav~i}, direktor PD„Centar“. Ovo dru{tvo uprvih {est meseci radaostvarilo je, tako|e, dobreposlovne rezultate ~iji jeciq da jo{ vi{e unaprediposlovawe ova dva ranijajavna preduze}a. Time }e seopravdati formirawedru{tva pa i dokazati dasu time svi dobili. A kraj-wi ciq je stvarawe mo}nekompanije, koja ne}e, samopo imenu i geografskompoloàju, biti „Centar“,nego, pre svega, po ugledu izna~aju. í

N. P.

PD „Centar“ – lider upreduzetni{tvu [umadije

Ba`darewem brojilado mawih gubitaka


42

Elektrodistribu-cija Beograd je ujunu ostvarila na-platu elektri~ne

energije u iznosu od 2,127milijardi dinara, {to je120,7 odsto u odnosu na na-platni zadatak koji jeElektroprivreda Srbijepostavila za ovo elektro-distributivno preduze}e,a on je iznosio 817,5 mili-ona dinara - rekao je Mi-lan Bogi}evi}, direktorDirekcije elektrodistri-butivnih usluga. – Trebaista}i i da je prema na-platnom zadatku, od po~et-ka godine zakqu~no sa 30.junom, ostvarena prose~nanaplata od 102,9 odsto.Ovako visok procenat na-plate rezultat je dosledneprimene niza mera i spro-vo|ewa utvr|enih program-skih zadataka. Re~ju, navreme je obavqeno o~ita-

vawe stawa brojila, {tam-pawe i dostavqawe ra~unai redovno iskqu~ewe svihkategorija du`nika –kaè Bogi}evi}.

U EDB-u kaù da jeiskqu~ivawe tzv. ne-dodirqivih du`ni-ka, koje je u medijimabilo veoma zapaèno,uticalo na to da i ostaliveliki du`nici izmiredugove. Tako je isporuka

elektri~ne energije obu-stavqena @TP „Beograd“,PKB „Vo}arske planta-

è“, KK „Partizan“ imnogima drugima.

Potro{a~i iz kategorije

doma}instava motivisanisu na druga~iji na~in daizmire ra~une za utro{enu

elekti~nu energiju.Praksa nagra|ivawaredovnih plati{atraje ve} godinama uEDB-u. Posle pokla-wawa karata za pozo-ri{ne predstave, ovo

privredno dru{tvo nagra-dilo je redovne plati{emajicama sa sloganom „Ja se

ODLI^NI REZULTATI PD „ELEKTRODISTRIBUCIJA BEOGRAD“

Ostvarena rekordnanaplata

Od po~etka godine do 30.juna ostvarivana prose~nanaplata od 102,9 odsto

Koji to be{enesavestanpotro{a~?

Naknadna{alterskaobja{wewa

Vi{eoperacijaistovremeno

Nagra|ivaweredovnih plati{a traje ve}

godinama u EDB-u*

*


ne pla{im mraka, redovnopla}am struju“. Za ovu pri-liku {tampano je 5.000 ma-jica, a da je akcija nai{lana dobar prijem, svedo~i ipodatak da su na svim {al-terima Elektrodistribu-cije Beograd bile velikegu`ve i da su potro{a~iizmirivali dugovawa odoko 20.000 dinara da bi napoklon dobili majicu! í

R. E.

Setan pogled uzpla}awe ra~una


44

Prvog dana jula stu-pio je na snaguUgovor o energet-skoj zajednici, ~i-

me se pravila Evropskeunije o jedinstvenom trì-{tu struje i gasa pro{irujena podru~je jugoisto~ne Ev-rope. Potpisnice Ugovora- 25 zemaqa EU i Albanija,Bugarska, Bosna i Hercego-vina, Hrvatska, Makedoni-ja, Crna Gora, Rumunija,Srbija i Privremena upra-va UN na Kosovu i Metohi-ji (UNMIK) – ovim olak-{avaju integraciju evrop-skog trì{ta, osiguravajupodsticajne uslove za inve-sticije i doprinose razvojuregionalne saradwe.

Ovim Ugovorom stvorenoje najve}e zajedni~ko trì-{te u svetu jer omogu}avazemqama jugoisto~ne Evro-pe da, na bazi reciprocite-ta, slobodno nastupaju napodru~ju Unije integri{u-}i se u weno trì{te. Po-stoji mogu}nost da se Ener-getska zajednica pro{irina jo{ neke zemqe, u prvomredu Tursku, Norve{ku,Ukrajinu i Moldaviju.

Uz podsticawe libera-lizacije energetskog tr-ì{ta, Ugovorom se ukida-ju carine i stvara stabilanpravni i jedinstven regu-latorni okvir za slobodanprotok i trgovinu strujomi gasom u okviru regionajugoisto~ne Evrope i saEvropskom unijom. Ener-getska zajednica }e voditizajedni~ku politiku u pod-ru~ju energetske efikasno-sti, obnovqivih izvora iupravqawa potro{wom.Time se pove}ava sigurnostinvesticija i privla~eulaga~i u elektro i gasnumreù u jugoisto~noj Evro-pi, uz istovremeno poboq-{awe energetskog snabde-vawa regiona i primenuekolo{kih standarda ipravila konkurencije koje

vaè u EU. Kona~ni ciq jeda Energetska zajednica us-postavi i vodi jedinstvenuspoqnotrgovinsku politi-ku u sektoru energetike.

Stru~waci o~ekuju da }eUgovor o energetskoj zajed-nici omogu}iti kompani-jama iz zemaqa potpisnica

pro{irivawe poslova natrì{tu jugoisto~ne Evro-pe. Za takav ishod zaintere-sovane su i Svetska banka,koja je ve} odobrila mili-jardu dolara za energetskeprojekte u ovom regionu,kao i Evropska banka za ob-novu i razvoj (EBRD) i

Evropska investicionabanka. Za zemqe koje jo{nisu ~lanice EU odredbeovog ugovora vrede samo dowihovog pristupawa Uni-ji, nakon ~ega }e primewi-vati interna pravila.

Ugovorom se, ipak, nestvara zatvorena regional-na zajednica i zato je iz we-govog naziva uklowen pojamjugoisto~ne Europe. Su-{tinska svrha Ugovora jestimulisawe dràva saevropskog jugoistoka da sepribliàvaju Evropskojuniji. U tom ciqu EU ohra-

STUPIO NA SNAGU UGOVOR O ENERGETSKOJ ZAJEDNICI

Balkan u zajedni~kom jatuUgovor olak{ava {irewe standarda EU na zemqe jugoisto~ne Evrope i wihovo in-

tegrisawe u træi{te Unije Povoqniji uslovi za rast investicija u gasnu i elek-troprivredu Mogu}e pro{irewe Energetske zajednice na jo{ ~etiri zemqe

SVET

Ugovor o energetskoj zajednici stupio je na snagu 1. jula. Ovajveoma vaàn dokument do sada su ratifikovali: Albanija, Bu-garska, Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija, UNMIK,Republika Rumunija i Republika Hrvatska. Skup{tina Srbije,o~ekuje se, da }e taj dokument ratifikovati 14. jula.

Ugovor ratifikovalo {est potpisnica

RadomirNaumov i

AndrisPiebalgspo~etkom

juna urazgovoru sanovinarima

U o~ekivawunovih~lanica EU

FO

TO

: F

ON

ET


45

bruje sektorsku integracijutrì{ta i pre slu`benogprikqu~ewa Uniji, a prvije na redu sektor energeti-ke. EU se na ovo odlu~ilajer zavisi od uvoza energijesa Istoka, a jugoisto~naEuropa se nalazi na va-`nim transportnim prav-cima. Svim zemqama ovogregiona stoga je predo~enoda nema pregovora ni pri-stupa Uniji bez potpisiva-wa ovog ugovora, tim pre{to je jedan od uslova zaulazak u EU razvoj regio-nalne saradwe.

Ugovor o energetskoj za-jednici parafiran je uBriselu u martu pro{legodine. Taj dokument se za-sniva na Atinskim memo-randumima iz 2001. i 2002.godine kojima su zemqe ju-goisto~ne Evrope preuzelepoliti~ku obvezu usposta-vqawa regionalnog ener-getskog trì{ta i wego-vog uskla|ivawa sa EU.Sprovo|ewe Ugovora kon-trolisa}e Ve}e ministara,koje donosi politi~ke od-luke. Uspostavi}e se istalna grupa na visokomnivou koja }e priprematirad ministarskog ve}a. Sa-vetodavnu ulogu ima}e re-gulatorni odbor, sasta-vqen od predstavnika na-cionalnih regulatora, idva foruma koje }e ~initipredstavnici interesnihgrupa. Administrativnupotporu pruà}e Sekreta-rijat sa sedi{tem u Be~u.

Svojevrsna potpora ovomUgovoru i regionalnoj sa-radwi je i inicijativaSrbije za usvajawe Kon-vencije o odrìvom razvo-ju energetike Balkana.Ministar rudarstva ienergetike u Vladi SrbijeRadomir Naumov uru~io jepredlog tog dokumentaevropskom komesaru zaenergetiku i saobra}ajAndrisu Piebalgsu tokomrazgovora po~etkom juna uBriselu. Piebalgs je oce-nio inicijativu kao novumogu}nost za Evropskuuniju da jo{ sna`nije po-drì balkanske zemqe usprovo|ewu Ugovora oenergetskoj zajednici. í

Mladen Ba~li}

Ugovorom o energetskoj zajednici stvorenonajve}e zajedni~ko trì{te u svetu: zgrada

Evropske komisije za energetiku i saobra}aj

Pod lupom iklimatske promene

46


Ujediwewe francuske nacio-nalizovane energetske grupe„Gaz d’Frans“ (GDF) i pri-vatne grupe „Suez“ italijan-

skog „Enela“ izazvalo je takvu poli-ti~ku napetost u Francuskoj da je vla-da odloìla parlamentarnu raspravui glasawe o ovoj temi za jesen. Iako jepodrào incijativu o liberalizaci-ji trì{ta energije, Pariz je done-davno blokirao ovaj „brak“ velikihenergetskih grupa sa argumentom da„èli da sa~uva energetsku nezavi-snost Francuske“. Nastala je velikapolemika jer je ciq evropske direk-tive o liberalizaciji trì{ta stru-jom upravo da se omogu}i stvarawe ve-likih evropskih grupa koje bi bilekonkurentne na svetskom trì{tu.

Pritisnuta ekonomskom stvarno-{}u, kao i direktivama Brisela,francuska vlada po~etkom juna ipakje najavila privatizaciju GDF-a prenego {to do|e do fuzije sa „Suezom“.To je izazvalo èstoke reakcije kakome|u razjediwenim partijama levice,

koje se spremaju za predsedni~ke izbo-re 2007, tako i me|u sindikatima.Uli~ne demonstracije u regionu Pa-riza okupile su, prema policiji, oko700 u~esnika, a prema organizatorimabilo ih je ~etiri puta vi{e. [trajka-~i su u provinciji iskqu~ili uli~nurasvetu: u Bordou, Bajonu i Bijaricu, au Lionu, Orleanu, Tuluzu, Lilu i Be-zijeu i struju nekim politi~arima.Deo zaposlenih se boji da }e posleprivatizacije i ujediwewa sa „Sue-zom“ do}i do masovnih otpu{tawa.

Obrazlaù}i odlagawe parlamen-tarne rasprave u fuziji GDF i „Suez“za jesen, francuska vlada desnog cen-tra saop{tila je da je to u~inila zbogtoga {to se deo wenih saveznika sadesnice (stranka UDF) pobunio pro-tiv projekta privatizacije i stao nastranu levice. Ukoliko èli da otvo-ri vrata ujediwewu GDF sa „Suezom“na {ta je primoravaju direktive Ko-misije Evropske unije, vlada mora pr-vo da privatizuje GDF. Po zakonu ko-ji je sada na snazi dràva mora da po-

seduje minimum 70 odsto vlasni{tvaGDF. Privatizacija je neophodnapriprema za fuziju sa „Suezom“ jer uslu~aju ujediwevawa dva energetskagiganta dràvni deo vlasni{tva uGDF mora da opadne na 34 odsto.

Fuzija „Suez“ i GDF imala bi tr-ì{nog smisla, smatraju stru~waci.Nova grupa nudila bi u isto vreme istruju i gas i bila druga po veli~iniu Evropskoj uniji. Pod pritiskomobavezuju}ih direktiva iz Briselavlada Dominika de Vilpena odustalaje od zalagawa za formulu „ekonom-skog patriotizma“ koja je imala vi{eunutra{wepoliti~ku propagandnunamenu nego {to je bila odraz stvar-nih namera. Da je tako pokazao je i jun-ski susret novog italijanskog premi-jera Romana Prodija sa francuskimpredsednikom @akom [irakom. Svimedijski komentari i analize gotovojednoglasno su konstatovali da seevropski energetski sektor u~vr{}ujei da }e ujediwewe „Sueza“ i GDF-a tosamo potvrditi. Pre deset godina

PLAN ZA PRIVATIZACIJU „GAZ D’FRANS“ IZAZVAO POLITI^KU BURU U FRANCUSKOJ

Bitka odloèna za jesen Fuzija „Suez“ i GDF imala bi træi{nog smisla, smatraju stru~waci, dok se deo

sindikata boji masovnih otpu{tawa Nova grupa nudila bi u isto vreme i struju igas i bila druga po veli~ini u Evropskoj uniji Pod pritiskom obavezuju}ih di-rektiva iz Brisela vlada Dominika de Vilpena odustala je od zalagawa za formulu„ekonomskog patriotizma“

PrivatizacijaGDF pre fuzijesa „Suezom“


47

Solarna elektrana „KramerXank{n“ u kalifornijskoj pusti-wi Mohave ne}e jo{ dugo biti naj-ve}a elektrana ove vrste na svetu.Idu}e godine to }e postati portu-galska „Serpa“, ~ija je gradwa ne-davno po~ela, na oko 200 kilometa-ra ju`no od Lisabona, u regionuAlenteò, jednom od najsun~anijihkrajeva Evrope. „Serpa“ }e snabde-vati elektri~nom energijom okoosam hiqada portugalskih doma}in-stava, to jest oko 35.000 stanovnika.Ispod solarnih kolektora ovce }epasti travu - kao {to su to ~inileotkad se pamti u tom kraju. Projek-tanti su se jednostavno setili dapanele podignu od zemqe dva metra{to nije bio neki ve}i tro{ak iovce su „preìvele“, na radost i ko-rist tamo{wih ìteqa. To je sla-ù se mnogi integralni, zaokruè-ni ekolo{ki projekat.

Cena gradwe elektrane, snage 11megavata, iznosi oko 58 milionaevra. Sastoja}e se od 52.000 modula ileà}e na placu od pedesetak hekta-ra, okrenuta jugu, to jest prema sun-cu. Projekat je razvila portugalskafirma „Katavento“, specijalizova-na za obnovqive izvore energije. Naprojektu je sara|ivala i firma „Pa-

uerlajt“, a dotiran je iz fonda „Xe-neral elektrika“ Enerxi Fajnen-{el Servisis (GEEFS). Mislilo sena sve da ne bi „solarka“ ugrozilanormalni ìvot i prirodu. Panelisu zato postavqeni na oko dva metraiznad zemqe.

Nije nikakvo ~udo da se ovo solar-no energetsko ~udo gradi upravo uPortugalu. Ova zemqa, siroma{nafosilnim energetskim izvorima,morala je da se u svojoj energetskojstrategiji okrene obnovqivim iz-vorima, ~ime }e istovremeno o~uva-ti i prekrasnu ~istu prirodu. Osim{to }e strujom snabdevati 35.000qudi, ova „solarka“ }e umnogomesmawiti i emisiju {tetnih gasova.Energetska budu}nost Portugalagradi se na ~etiri stuba - vetru, vo-di, suncu i morskim talasima (oovom posledwem smo pisali u broju387 „kWh“). Po tome, ova zemqa mo-è da bude uzor mnogim drugim.

„Serpa“ }e koristiti tehnologijuPauerLajt i PauerTraker, ~iji seelementi okre}u prema suncu i hva-taju sun~ane zrake. Kako se tvrdi, naovaj na~in proizvodi se vi{e ener-gije nego sa fiksiranim solarnimpanelima. í

M. L.

U PORTUGALU, ZEMQI EKO-ENERGIJE

Gradi se „Serpa“, najve}a„solarka“ na svetu

Energija za grad od 35.000 stanovnika Ispod po-kretnih solarnih panela ovce }e nastaviti da pasu...

Solarne elektrane – jedan od~etiri stuba energetske budu}nosti

preduze}a iz energetskog sektora bi-la su za{ti}ena statusom javnih pred-uze}a i dominirala su na svojim doma-}im trì{tima. Svi su oni sada u„igri“ me|usobnih fuzija kako to zah-teva trenutna ekonomska dinamika iotvarawe trì{ta.

Evropska komisija u principu pri-hvata da kapital u energetskim grupa-ma bude i 100 odsto dràvni ali je ne-milosrdna kada je u pitawu ru{ewemonopola koji su javna preduze}a ima-la i negde jo{ poku{avaju da ga o~uva-ju. Monopolima je odzvonilo, jasnokaù direktive Komisije EU. Od2000. godine monopoli su morali dabudu ukinuti za veliku industrijskuklijentelu, u julu 2004. bio je rok zaukidawe monopola za profesionalnepotro{a~e, a od 1. jula 2007. godinesvi pojedinci u Francuskoj mo}i }eda izaberu ko }e ih snabdevati gasom istrujom. Po{to su izgubili monopolna trì{tu u svojim zemqama ovapreduze}a moraju da traè zaradu iprodaju na stranim trì{tima.

Statistike kaù da su evropske dr-àve u razli~itoj meri otvorile svo-ja energetska trì{ta za me|unarod-nu konkurenciju. Na primer, francu-ski „Elektricite d Frans“ i {panska„Endesa“ 37 odsto ukupne prodajeostvaraju u inostranstvu, belgijski„Elektrabel“ – 40 odsto, nema~ki RWE– 45 odsto, {vedski „Vatenfal“ 64 od-sto, „Enel“ 5 odsto i britanski „Cen-trika“ 10 odsto.

Ukoliko do|e do ujediwewa GDF i„Sueza“ u Francuskoj, kao {to je tove} u~iweno u Nema~koj (EON i „Rur-gas») – to }e potvrditi da je trenutnitrend da se ujediwuju ponude gasa istruje, smatraju stru~waci. Polovinapotro{a~a britanskog preduze}a zagas „Centrika“ odlu~ili su se za dvo-struke ponude.

Anliziraju}i stawe na trì{tuenergije, ve}ina francuskih anali-ti~ara konstatuje da su centrale nagas kojih je sve vi{e u Evropi dobarodgovor na rastu}u tra`wu na trì-{tu energije. Ove centrale po mno-gima brì su odgovor na tra`wu natrì{tu nego {to je to slu~aj sa nu-klearkama oko ~ijeg „vra}awa u modu“jo{ nema saglasnosti. Osim toga ~i-stije su od klasi~nih centrala naugaq koje zaga|uju okolinu i ~iji jeefekat lo{ za zagrevawe zemqe. Ru-kovodioci EDF-a isti~u pri tom daje, s obzirom na rast tra`we za ener-gijom do 2020. godine, potrebno iz-graditi po jednu centralu na gas ne-deqno, ra~unaju}i sa wenom snagomod 400 MW ili jednu nuklearku me-se~no, snage 1600 MW. í

Nata{a Joki}


48

Sada{wa ruskavlada i {ef dr-àve VladimirPutin nisu, kao

{to je poznato, naro~itonakloweni privatizacija-ma, a jo{ mawe stranim in-vestitorima. Odskoro utome izgleda postoji izu-zetak – proizvodwa i pre-nos elektri~ne energije.Stranci ~ak, kako je naja-vio mo}ni {ef ruskogelektroenergetskog mono-pola RAO–UES Anatolijûbajs, mogli bi da dobijuve}inske udele u bar dveili tri elektroenergetske

firme. Prema dosad vaè-}im propisima, mogli su uovim firmama da imajunajvi{e ~etvrtinu akcija.

ûbajs, smatran za ocaruske privatizacije iz 90-ih godina, poùrio je daimenuje, ili reklo bi seprozove, najzainteresova-nije – italijanski „Enel“,nema~ki E. ON, finski„Fortum“... ê{ki ekspan-zivni elektroenergetskigigant ÊZ ne namerava dau~estvuje u ovoj ruskoj pri-vatizaciji zbog lo{ih is-kustava koje ~e{ke firme

imaju sa ulagawima u Rusi-ji. Zbog toga je pristupÊZ-a Rusiji oprezan ipre nego kupovini udela unekoj firmi sklon je, pre-ma obja{wewu portparolaEve Novakove, gradwi ne-ke elektrane u okoliniMoskve ili Petrograda.

Rusija pati od ozbiqnogdeficita elektri~neenergije, uprkos obilnimrezervama goriva fosil-nog porekla za elektrane(ugaq, nafta i gas) Nedav-no je ruski predsednikVladimir Putin ocenioda taj deficit svake godi-

ne sniàva bruto doma}iproizvod (BDP) za oko petodsto. Pro{le godine umaju do{lo je do te{kogispadawa i krize u snabde-vawu strujom Moskve, a to-kom zime RAO je morao daozbiqno smawi dugoro~niizvoz u Finsku da bi zado-voqio pove}anu doma}utra`wu. Da se to vi{e nebi ponavqalo, neophodnasu, kako se procewuje, ula-gawa u proizvodwu, prenosi distribuciju elektri~neenergije do 2010. u astro-nomskoj visini od skoro

90 milijardi dolara! Deotoga o~ekuje se od stranihinvestitora.

Posle vi{egodi{wegoklevawa Kremq je tokomjuna dao zeleno svetlo û-bajsovom planu za re{eweproblema u energetici ko-ji obuhvata i privatizaci-ju. Taj program je pohvalioi sam Putin. Stranci }e,me|utim, prema tom pro-gramu mo}i da dobiju u~e-{}e samo u nekim firma-ma, dok bi one kqu~ne za-dràla dràva odnosnovlada u svojim rukama.

Ve} od 1. avgusta ove go-

dine trebalo bi bar deli-mi~no da po~ne da funkci-oni{e trì{te sa „no-vom“ elektri~nom energi-jom u Rusiji tj. energijomkoja po~iwe da se proizvo-di iz novih kapaciteta. Odpo~etka idu}e godine star-tuje liberalizacija trì-{ta, odnosno cena za veli-ke firme. Do 2010. vladibi ostalo da reguli{e sa-mo 15–20 procenata proda-je ukupne elektri~ne ener-gije. Deo stanovni{tva,verovatno najsiroma{ni-ji, i „energetski zahtevni

delovi industrije“ moglibi da ra~unaju sa izvesnom,dosad nepreciziranom„dràvnom podr{kom“.

Istovremeno, predvi|ajuse duboke promene u samomRAO koji }e se podelitina oko 20 proizvodnihfirmi, razvod odnosno naprenos i trgovinu, odno-sno distribuciju strujom.Vlada }e, prema tvrdwamabritanskog „Fajne{neltajmsa“, nastojati da pove-}a svoj uticaj u distrïbu-ciji. Sam RAO }e u nared-ne dve-tri godine investi-rati 47 milijardi dolara.Na ta sredstva do}i }e iulagawa dràve (oblasne imesne vlasti u slu~aju Mo-skve i Petrograda) i stra-ne investicije. Stranci}e ve} veoma brzo mo}i dakupe nove akcije u 16 fir-mi. Udeo dràve }e takoostati o~uvan, ne radi se,dakle, o klasi~noj priva-tizaciji, kakvu je èleoûbajs, nego o „razre|iva-wu“ dràvnog udela.

Sam ûbajs, poznat kaozagovornik razantnih pri-vrednih reformi, upornozahteva i brè pove}awecena zemnog gasa. Ovog me-seca poludràvni „Ga-zprom“ je ograni~io ispo-ruke gasa za dràvni RAO.„Jasno je da su razlog tomeniske cene gasa“, izjavio jeûbajs. „Gazprom“ bi, na-gla{ava ûbajs, iako vodifirmu koja }e snositi cehposkupqewa, morati da br-è pove}ava cene. Na tajna~in napao je omiqenopreduze}e Putina, koje jeistovremeno suvlasnik (sa10 odsto) firme koju vodi,i koje je, tako|e, vlasnikfirme „Mosenergo“ kojeMoskvu snabdeva gasom. í

Milan Lazarevi}

LIBERALIZACIJA U RUSKOJ ELEKTROPRIVREDI

Prodaja distribucija i nekih elektrana

Za eliminisawe elektroenergetskog deficita do 2010. godine Rusiji su neophodnaulagawa od skoro 90 milijarde dolara, od ~ega se deo o~ekuje i od stranih investitora

Strana ulagawai u proizvodwuelektri~neenergije


49

Rusija namerava da sa-gradi prvu plove}u nu-klearnu elektranu nasvetu koja bi od 2010.snabdevala elektri~nomenergijom daleke obla-sti ruskog Arktika kojesu sada bez elektri~nemreè. U toku su pripre-me, a radovi na dva rela-tivno mala nuklearnareaktora, ukupne snage70 megavata, i na plat-formi dugoj 144 metara,na kojoj }e biti posta-vqeni, po~e}e, kako jenajavqeno iz zvani~nihizvora Ruske federacije,idu}e godine.

Od oktobra 2010. cen-trala bi po~ela da ispo-ru~uje elektri~nu enere-giju za potrebe brodo-gradili{ta „Sevma{“ usevernoruskom prista-ni{tu Severodvinsk gdese, ina~e, proizvode nu-klearne podmornice. Otome je nedavno, kako jejavio britanski Bi-Bi-Si, potpisan sporazumizme|u brodogradili-{ta i ruskog dràvnogkonzorcijuma „Rosener-goatom“.

Projekat, koji }e ko-{tati ukupno 336 milio-na dolara, izaziva, me|u-tim, dosta bojazni kodekologa, mada predstav-nici ruske nuklearneeneregetike i ma{ino-gradwe tvrde da je strahod plove}e nuklearkeneopravdan. Kako nagla-{ava {ef „Rosenenergo-atoma“ Sergej Obozov,radi se o idealnom re-{ewu za snabdevaweelektrikom udaqeniharkti~kih oblasti. Ru-ske vlasti razmatrajujo{ 11 mogu}ih lokacijaza postavqawe plove}ihreaktora, a veliko je in-teresovawe za projekat iu inostranstvu.

Prema saznawimaagencije AFP, Rusija

namerava da u narednihnekoliko godina posta-vi ~ak {est plove}ih nu-klearki u oblasti Kam-~atke, ûkotke i Kra-snojarska. Me|utim,predstavnik norve{kogekolo{kog pokreta Be-lona ârls Digs upozo-rava da „takve elektranejednostavno nisu bezbed-ne. Postoji zna~ajan ri-zik potapawa cele jedi-nice, a opasno je i svakoweno pomerawe“, tvrdion. Najavio je i {irume|unarodnu akciju eko-lo{kih pokreta i stra-naka, ne samo iz obli-`wih nordijskih zemaqajer je u pitawu „nova po-tencijalno velika opa-snost po bezbednost qu-di i ìvotnu sredinukoja se na vreme mora za-ustaviti“.

Na ta upozorewa odmahje reagovao {ef Fede-ralne agencije Rusije zaatomsku eneregiju SergejKirijenko, koji je odba-cio ove bojazni, isti~u-}i da Rusija ima vi{eiskustva s gradwom nu-klearnih podmornica odsvih drugih zemaqa nasveta. „Ne}e to biti ni-kakav plove}i êrno-bil“, poku{ao je on daumiri me|unarodnu jav-nost. Rusija trenutno po-kriva 17 odsto potrebaza elektri~nom eneregi-jom iz 31 nuklearnog re-aktora koji se nalaze nadeset razli~itih loka-liteta {irom ove, naj-prostranije, zemqe sve-ta. Predsednik RusijeVladimir Putin je ne-davno, tim povodom, iz-razio èqu da nuklearnecentrale pokrivaju ~e-tvrtinu potro{we elek-tri~ne energije i nago-vestio ambiciozan pro-gram wihove gradwe. í

M. Lazarevi}

PROJEKTI RUSIJE ZA SNABDEVAWE ARKTIKA ENERGIJOM

Prva plove}a nuklearkaVeliko interesovawe mogu}ih naru~ilaca iz sveta pra}eno strahovawima ekolo-

ga od „plove}eg êrnobila“

Radovi na dva nuklearna reaktora, snage 70 MW i na platformi dugoj 144metra po~e}e u 2007. godini


50

Studija o daqemrazvoju rumunskenuklearke „êr-navoda“, koju su u

maju objavili javno predu-ze}e „Nuclearelectrica“ iwen finansijski konsul-tant „Deloitte Romania“,preporu~ila je kao najbo-qe re{ewe istovremenugradwu tre}eg i ~etvrtogreaktora, i to parama pri-vatnih investitora. Listapotencijalnih ulaga~a u tadva bloka objavqena je 30.juna. Na spisku su sve onekompanije koje su prethod-no rumunskom Ministar-stvu privrede i trgovineuru~ile pismo o nameramasa dokazom da ispuwavajudva osnovna kriterijuma –da }e u nastavak gradwe ovadva reaktora uloìti naj-mawe po 50 miliona evra ida imaju tehni~ka i orga-nizaciona iskustva u upra-vqawu takvim projektima.

Jedina rumunska nukle-arna elektrana „êrnavo-da“ trebalo bi po prvobit-nom projektu da ima petreaktora po 700 megavatakanadske tehnologije„Candu 6“. Izgradwa tognuklearnog kompleksa za-po~ela je jo{ 1982. godine,ali je posle deset godinasvedena samo na zavr{etakprvog reaktora, koji jeu{ao u pogon 1996. godinei do sada radio sa stepe-nom kori{}ewa kapacite-ta od oko 90 odsto.

Drugi nuklearni blok u„êrnavodi“ treba da pro-radi u martu slede}e godi-ne ukoliko ne bude odla-gawa zbog neispravnostidela opreme isporu~enejo{ osamdesetih i devede-setih godina pro{log ve-ka. Na izgradwi tre}eg i~etvrtog reaktora do sadaje zavr{ena polovinapredvi|enih radova, ~ije}e kompletirawe ko{tatijo{ 2,2 milijarde evra,ukqu~uju}i kamate na ban-karske pozajmice. Mini-starstvo privrede predla-è da se za projektovawe,gradwu i dugoro~no upra-vqawe blokovima 3 i 4 u„êrnavodi“ osnuje me{o-vita kompanija koju bi ~i-nili javno preduze}e„Nuclearelectrica“ i pri-vatni investitori.

Nuklearni kompleks„êrnavoda“ nalazi se krajistoimenog gradi}a, 180kilometara isto~no od Bu-kure{ta, u pograni~nompodru~ju sa Bugarskom bli-zu u{}a Dunava u Crno mo-re. Elektranom upravqa„Nuclearelectrica“ koja je 80odsto u dràvnom i 20 od-sto u vlasni{tvu Imovin-skog fonda.

Po ulasku u rad reaktorabroj dva „êrnavoda“ }eproizvoditi vi{e od 10milijardi kilovat-~asovagodi{we i podmirivatipetinu potro{we struje uRumuniji. Posao poveziva-

wa na mreù tog reaktoradodeqen je sredinom majakineskoj kompaniji „Jian-huan Technology“ zbog is-kustva na tim poslovima nadoma}em tlu. Odluku je do-neo Tim za upravqawe pro-jektom „êrnavoda“ na ~i-jem je ~elu „Atomic Energyof Canada Ltd“ (AECL).

Prema „Mapi puta“ o raz-voju rumunskog energetskogsektora od 2004. do 2015.godine, toj zemqi bi nedo-stajalo ~ak 5.500 megavataukoliko u me|uvremenu nezapo~ne gradwu novih pro-izvodnih kapaciteta. Uplanu je da nastavak grad-we tre}eg bloka „êrnavo-de“ krene u 2008. i zavr{ise 2013. godine, dok bi ~e-tvrti reaktor proradio go-dinu dana kasnije. Ako bise plan ostvario u roku, tanuklearka bi 2015. godinesa ~etiri operativna reak-tora podmirivala tre}inupotro{we struje u Rumuni-ji. Svaki od blokova davaobi najmawe po pet milijar-di kilovat-~asova elek-tri~ne i znatnu koli~inutoplotne energije. Radnivek reaktora projektovanje na trideset godina, {tozna~i da bi prvi blok zavr-{io rad 2026, a ~etvrti to-kom 2044. godine.

Projektna kompanija ko-ja }e se baviti gradwomtre}eg i ~etvrtog reaktorau „êrnavodi“ mora}e daobezbedi po~etni kapital

od 660 miliona evra. Osta-lih 70 odsto potrebnihsredstava osigura}e se izbankarskih pozajmica bezvladine garancije. Za me-naxera projekta gradwe tadva bloka interesovawe supokazali italijanski„Enel“, nema~ki RWE i E.ON, ~e{ki ÊZ, ali i ve-liki potro{a~i poput„Marco Group“, „Mittal Ste-el“ i „Tenaris Group“. Ka-na|ani, tako|e, èle {ireu~e{}e u projektu i ve}pregovaraju o tome sa ru-munskom vladom. Oni su dosada isporu~ili 33 reakto-ra CANDU tehnologije,koji su sem Kanade i Rumu-nije instalisani u jo{ petzemaqa - Argentini, Paki-stanu, Indiji, Kini i Ju-`noj Koreji.

Posledwih godina netoproizvodwa struje u Rumu-niji dostiè 52, a potro-{wa oko 51 milijardu ki-lovat-sati. Tamo{waelektroprivreda raspola-è sa gotovo 17.000 megava-ta, u ~emu je preteàn udeotermoenergetskih postro-jewa. Ona godi{we proiz-vedu do 34 milijarde kilo-vat-~asova elektri~neenergije, hidroelektranedo 16 milijardi kilovat-sati, dok zasad jedini bloku „êrnavodi“ u prosekuisporu~uje 5,1 milijardukilovat-~asova struje. í

Mladen Ba~li}

RUMUNI NASTAVQAJU DOGRADWU NUKLEARKE „ÊRNAVODA“

Privatnici ulaù u dvareaktora

Za ulagawe u tre}i i ~etvrtiblok jedine rumunske nuklearkekvalifikovali se privatni in-vestitori koji }e uloæiti barpo 50 miliona evra Kompleti-rawe ta dva reaktora ko{ta}e2,2 milijarde evra Kroz desetgodina ~etiri reaktora u „êr-navodi“ podmiriva}e tre}inupotro{we struje u Rumuniji

NE „êrnavoda“ u 2015. godiniverovatno sa ~etiri reaktora

51


Savet za privatizacijuCrne Gore prihvatio jekrajem juna rang-listu po-nu|a~a za kupovinu 31,1 od-sto akcija Rudnika ugqa iTermoelektrane „Pqe-vqa”. Na prvom mestu se,kako je saop{teno, na{laruska kompanija „En plusGroup Limited”, zatim„Holding slovenske elek-trane”, pa ruska „Belinggrupa”. EPCG je, ina~e,

lane ukwiìla gubitak odgotovo 30 miliona evra,{to je kako je nedavno re-

~eno na skup{tini akcio-nara, skoro tri puta vi{enego 2004. godine. Razlozi

ovakvog gubitka “leè” uniskoj prodajnoj cenistruje, zastojima u isporu-ci ugqa TE „Pqevqa”,uvozu elektri~ne energijekoji je bio ve}i od plani-ranog, pove}awu zaradaali i u nedoma}inskomposlovawu. Prose~na pla-ta u EPCG je lane, kako supreneli mediji, iznosila475 evra, a plan proizvod-we je i prema{en. Akcio-nari su osim na velike gu-bitke, izneli primedbe ina raspisivawe tendera zaprodaju ove TE, kao i nadugovawa za utro{ene ki-lovat-sate, pre svih pod-gori~kog KAP-a.

Visoke temperature kojesu svakodnevno prelazile30 stepeni Celzijusa pro-teklog meseca zasmetale sui TE „Pqevqa”. Po re~imaDobrila Ga~evi}a, teh-ni~kog direktora, zbogvru}ina po dva sata svako-dnevno je morala da se sma-wuje snaga bloka. Pogon-ska spremnost termoelek-trane je dobra, a godi{wiremont, koji je trajao 45dana, ura|en je kvalitetno.

íP. M. P.

IZ ELEKTROPRIVREDE CRNE GORE

Gubitak–30 miliona evraNa prvom mestu rang liste za kupovinu akcija na{la se ruska kompanija „En plus

Group Limited”, zatim „Slovenske elektrane“, pa ruska „Beling grupa“

TE „Pqevqa“ je proteklog meseca proizvela 122 milionakilovat-~asova elektri~ne energije, odnosno, prema{ila jeplan proizvodwe za 11 odsto. Ali, zalihe na deponiji se sma-wuju i na woj je po~etkom jula bilo oko 22.000 tona ugqa. UUpravi TE, stoga, smatraju da }e oko 20. jula neminovno usle-diti desetodnevni zastoj kako bi se obezbedile neophodnerezerve ugqa od 50 hiqada tona.

TE „Pqevqa“ preko plana

IZ ELEKTRO QUBQANE

Pove}ana potro{we strujePotro{wa struje u Qubqani je u

periodu od 1995. do 2000. godi{werasla za pribli`no tri, a od 2000.do 2005. i do ~etiri odsto {tostru~waci ozna~avaju zabriwavaju-}im. Rast prodaje zabeleèn je usvim distributivnim jedinicama,osim u Trbovqu, a najve}i je bio usamoj Qubqani kao i na podru~ji-ma Domàla, Meng{a, Vrhnike,Cerknice, Kamnika i Grosupqa.Pri tome treba ista}i da je velikopove}awe potro{we bilo kod doma-}instava, {to je posledica pove}a-ne gradwe stanova u gradu i okoli-ni. Tako je, primera radi, 2001. go-

dine odobreno 3.500 novih prikqu-~aka, a 2005. je izdato 5.300 sagla-snosti za wih, istakao je MirkoMarin~i~, predsednik UpraveElektro Qubqane, a prenosi sajtenergetika. net.

Zbog sve ve}e potro{we neophodnasu ulagawa u razvoj elektroenerget-ske mreè. Ona su, istina, u ElektroQubqani u stalnom rastu, ali jo{nisu srazmerna pove}awu potro{we.Studije razvoja elektroenergetskedistributivne mreè na podru~jugrada Qubqane ukazuju da je, premare~ima dr Maksa Babudera, direkto-ra Elektroinstituta „Milan Vid-

mar“, neophodna izgradwa novih 110kV veza, koje }e omogu}iti dvostranonapajawe . Rast optere}ewa zahteva inove izvore napajawa, tako da Elek-tro Qubqana ve} priprema projekatizgradwe RTP „Vrhnika“, RTP„Menge{”, RTP „Litostroj“ i do-gradwe RTP „Vi~”. Ve} su u izgrad-wi RTP „Padece“ i RTP „Litija“, utoku je i dogradwa RTP „Poqe“. Upreduze}u, tako|e, pripremaju doku-mentaciju za 110 kV dalekovode Po-qe-Vi~ i Grosupqe-Trebwe, kao i za110 kV vodove [i{ka-Litostroj iLitostroj-Kle~e. í

P. M. P.

Tri ponu|a~a za kupovinu akcijarudnika ugqa „Pqevqa“

52


Klasi~an primersistematskog uni-{tavawa elektro-energetskog si-

stema predstavqa Irak, ko-ji je od po~etka Zalivskograta (1990–1991), posle na-pada SAD u aprilu 2003,prakti~no ostao bez ijednetermoelektrane, brane ihidroelektrane u funk-ciji, uz totalne {tete nadistributivnom sistemu.Irak na papiru, trenutnoraspolaè sa 7.000 mega-vata instalisanih kapa-citeta, ali je upotrebqi-vo ne{to preko 6.000 me-gavata, {to je znatno is-pod predratnih 9.300 me-gavata. Nesta{ice strujei surove restrikcije, sto-ga, deo su svakodnevnogìvota i takva situacijapotraja}e godinama, naro-~ito u unutra{wosti.Svakodnevne sabotaè sa-mo pogor{avaju ionakote{ku energetsku situa-ciju. Osnovu sistema ~inetermoelektrane na gas imazut, ali usvojen je i am-biciozan plan unapre|e-wa hidro potencijala dvemo}ne reke: Eufrata iTigra. S obzirom na kli-matske prilike, Irak jeveoma povoqan za razvojsolarnih postrojewa, a naseveru i zapadu i vetrofarmi.

Uz pomo} ameri~kih,britanskih, nema~kih(milijarda dolara pomo-}i), a naro~ito japanskihkompanija (3,5 milijardidolara), uz otpis dugova iveoma povoqne krediteMMF-a, Svetska banka jeprocenila da je do 2010.potrebno uloìti ~ak 20

milijardi dolara u re-konstrukciju ira~kogenergetskog sistema. In-stalisani kapaciteti satim ulagawima mogli bida dostignu 18.000 megava-ta. Sve to znatno prevazi-lazi prognoze ameri~kogKongresa iz 2003. godine,kada su prve procene go-vorile o duplo mawim{tetama posle ratnih ra-zarawa. Prema izjavamaMonseha [laha, ira~kogministra energetike, me-|utim, na dugi rok Zapad,pre svega, mora}e da ulo-ì 35 milijardi dolara,kako bi pre svega ira~kanaftna i gasna postroje-wa radila punim kapaci-tetom. Jasno je da se zbogtakvog energetskog bogat-stva, bogati zbog o~ekiva-nog profita, ne}e usteza-ti da to i u~ine.

Na terenu, zama{ni ra-dovi su u prestonici Bag-dadu, koji daje ~ak 40 od-sto potrebne elektri~neenergije zemqi. Za wego-vih {est miliona stanov-nika potrebno je 2.650megavata struje, a trenut-no raspolaè samo sa1.650 megavata. U wemu jeve} dugo prisutan reìmpo tri sata struje, odno-sno mraka. Kako bi se barumawila hroni~na nesta-{ica, od Irana, Kuvajta,Sirije i Turske stalno sepreuzimaju kilovat-~aso-vi. U zavr{noj fazi suradovi na obnovi termoe-lektrane Daura od 640 me-gavata u ju`nom delu pe-tomilionskog glavnoggrada i do kraja ove godi-ne ona bi trebalo da u|e upogon punom snagom. Pro-

{le godine firma „Halli-burton“ je obnovila ter-moelektranu „Al Amin“od 1.000 megavata u okoli-ni Bagdada. Radi se, tako-

|e, na TE „Al Musaib“ od500 megavata ju`no odBagdada. U gradu Samari,severno od Bagdada, zavr-{ava se projekat termoe-

ELEKTROENERGETSKI SISTEM IRAKA SE OBNAVQA POSLE RATNIH RAYARAWA

Novi po~etakIrak, zvani~no, raspolaæe sa 7.000 megavata in-

stalisane snage, ali upotrebqivo je ne{to preko6.000 megavata, {to je znatno ispod predratnih9.300 megavata U obnovu razru{enog sistema di-stribucije, popravku i gradwu novih termo i hi-dro elektrana do 2010. u planu da se investirafantasti~nih 20 milijardi dolara, ~ime bi ener-getski kapaciteti dostigli 18.000 megavata

U toku obnovaTE „Bai|i“

Ponovo u funkciji: najve}aira~ka HE i brana „Hadita“


53

lektrane od 340 megavata.U Harti se zavr{ava ter-moelektrana od 400 mega-vata. Posebno veliki ra-dovi su na distributivnojmreì, ~ijih je 85 odstouni{teno u Zalivskom ra-tu. Irak je sa 9.300 mega-vata instalisanih kapa-citeta u decembru 1990.godine, zbog rata, do{aona samo 340 megavata umartu 1991. godine. Ciqje da se obnovi bar tre}i-na 400-kilovoltne nacio-nalne mreè i deset ve-}ih trafo-stanica u ioko Bagdada. Na severu su,posle velikih naporastru~waka, obnovqenedve centralne termoelek-trane „Bai|i“ i „Mosul“(po 1.320 megavata), a ucentralnom delu „Nasi-rija“ i „Musaib“. Tometreba dodati zavr{etakradova na TE „Hararija“i „Jusufija“ od po 630 me-gavata, kao i pu{tawe urad TE „Al-Na|af“ od250 megavata.

Kada je re~ o hidroe-lektranama, pre dve godi-ne su inèwerci ameri~-ke vojske pustili ponovou rad {est turbina HE„Hadita“, najve}e ira~kebrane i elektrane, snage660 megavata. Ona je lo-cirana na reci Eufrat,nekih 240 kilometara se-verno do Bagdada u regio-nu Taz i bila je ozbiqnoo{te}ena u ratnim suko-bima. Zanimqivo je da suu wenoj izgradwi sredi-nom osamdesetih godinau~estvovali i stru~wacitada{we SFRJ. Irak ima35 ve}ih i mawih brana,izgra|enih jo{ osamdese-tih godina sa ciqem da se

iskoristi veliki hidro-potencijal Eufrata i Ti-gra u proizvodwi elek-tri~ne energije, ali iobezbe|ivawa dovoqnihkoli~ina pija}e vode inavodwavawa vrlo plod-ne zemqe na obalama ovihmo}nih reka. U funkcijije i brana „Mosul“ na re-ci Tigar, snage 340 mega-vata koja je od vitalnogzna~aja za ìvot i poqo-privredu severa Iraka.Posle potpisivawa spo-razuma sa Turskom, doto-ci iz Eufrata sa turskestrane u ira~ke hidroe-lektrane su pove}ani za500 megavata.

Posebno mesto u ira~kojenergetskoj pri~i zauzimaprovincija Kurdistan, naseveru blizu granice saTurskom. Prebogata je cr-nim zlatom i gasom ipredstavqa svojevrsnu ka-piju Iraka prema Evropi.Kilometrima duge kolonekamiona ~ekaju da u|u uIrak, a roba iz Dubaijaposle Jordana, Sirije iTurske u Kurdistan seprebacuje na putu ka Bag-dadu i Basri na jugu. Svevrvi od zapadnih firmikoje su pohrlile da uzmuenergetski kajmak sa pre-bogate ira~ke trpeze. Po-sle rata gde su wihove vla-de spretno ~ekale zavr{e-tak prqavih vojnih opera-cija sada dolaze kao misi-onari dobre voqe nude}ibogate provizije doma}i-nima umornim od obe}a-wa, rata i siroma{tva.Jo{ jedan dokaz koliko jeenergetika isprepletanasa politikom. í

Branislav Seni~i}

Prema pisawu ~asopisa «Nafta i gas», utvr|ene ira~kerezerve prirodnog gasa su 110 milijardi, a procene su daima jo{ 150 milijardi kubnih metara. Oko 70 odsto gasa do-bija se zajedno sa naftom. Samostalna gasna poqa su „An-Anfal“ na severu, gde je proizvodwa po~ela 1990. godine,„Chemchamal“, „Jaria Pika“, „Khasmh al Ahmar“ i „Mansuriya“ lo-cirani u provincijama Kirkuk i Dajala. Ruski „Gasprom“ pre-govarao je sa Ira~anima o ulasku u zajedni~ki posao okoeksploatacije „An-Anfala“ tokom 2001, a francuske kompa-nije „Agip“ i „Gaz de France“ su 2000. godine sklopile ugovorsa Irakom oko zajedni~kog ulagawa u razvoj i eksploatacijugasa u provincijama Kirkuk i Dajala. Posledwe veliko na-lazi{te je otkriveno novembra 2001. u blizini granice saSirijom.

Zbog ratnih razarawa Irak danas proizvodi tek ne{tovi{e od 80 miliona kubnih metara gasa, u pore|ewu sa 215miliona iz 1989. godine. Gas se najvi{e koristi za rad ter-moelektrana i u industriji. Centralna nalazi{ta su Kir-kuk oko Mosula, Ain Zalah, Butma i Bay Hasan na severu ze-mqe, u provinciji Kurdistan. Sa tamo{wom kurdskom naci-onalnom kompanijom za naftu i gas, trenutno oko sklapawaugovora o istraìvawu i eksploataciji pregovara sedambritanskih i kanadska „Heritage Oil“ kompanija. Na jugu suvelika poqa „Severna i Ju`na Rumaila“ i „Zubair“. Ju`nigasovod je zavr{en 1985, ali je proradio tek 1990. sa devetstanica i zama{nim prera|iva~kim kapacitetima. Severnigasovod je zavr{en 1983. ali je tokom Zalivskog rata i ka-snije dobrim delom uni{ten. Do rata 1991. godine funkci-onisao je nacionalni gasovod od severa ka jugu, ali je poslenapada SAD na Irak uni{ten.

Procene su da }e za kompletnu obnovu biti potrebno oko 10milijardi dolara u narednih pet godina. Trenutno, Irak saKuvajtom radi na obnavqawu gasovoda od Rumaile do Ahma-dija, a prikqu~io se i arapskom gasovodu koji povezuje Egi-pat, Jordan, Siriju i Liban. Sa Iranom ima problema oko ne-jasnih odnosa u kori{}ewu prebogatog gasnog poqa „Siba“ ko-je se nalazi na granici dve zemqe.

Zama{ne rezerve prirodnog gasa

Radovi na TE „Musatb“od 500 megavata


54

Ovih dana u svetskujavnost Indija jeiza{la sa najam-b i c i o z n i j i m

energetskim planom u svo-joj istoriji, jer namerava dau himalajskim gorama, naseveroistoku zemqe, sagra-di nekoliko desetina bra-na s hidrocentralama, ukup-nog kapaciteta od gotovoneverovatnih 60.000 mega-

vata! Bila je to 26. juna eko-nomska dnevna senzacija.Re~ je o dva puta ve}oj pro-izvodwi od sada{we svihindijskih hidroelektranai polovini ukupne sada-{we produkcije elektri~-ne energije ove, posle Ki-ne, najmnogoqudnije zemqesveta. Projekat je vi{ena-menski, jer na ovaj na~in,osim elektri~ne energije,regulacijom vode bitno }ese smawiti poplave i ero-zija, stvori}e se irigacio-ni sistemi i stimulisa}ese razvoj turizma na toj naj-vi{oj planini sveta koja jeostala gotovo netaknuta,ako se izuzmu usponi plani-narskih ekspedicija na naj-vi{e vrhove.

Projekat se sudara s boja-znima lokalnog stanovni-{tva. Razumqivo je – na de-setine hiqada qudi mora}eda se iseli iz svojih domo-va, gradwa brana i elektra-

na te{ko }e pogoditi ì-votnu sredinu i ugrozititradicionalni na~in qu-di u regionu. - U ~iju se ko-rist ti projekti prave – pi-ta se Himan{u Takar iz Ju-`noazijske mreè za bra-ne, reke i stanovni{tvo.Sve tro{kove, ekolo{ke isocijalne, podne}e qudi izovog regiona. A sude}i pre-ma ranijim iskustvima,

oni }e biti veliki, a pla-ti}e ih prete`no najsiro-ma{niji koji su i najvi{eupu}eni na prirodne izvo-re oko sebe.

To nije, me|utim, jedinaopasnost s kojom se ovaj ma-mutski projekat susre}e. Uregionu, naime, ve} dece-nijama pusto{e razne usta-ni~ke skupine koje se boreprotiv centralneindijske vlade. Opregra|ivawu di-vqih plananin-skih reka, koje is-ti~u iz himalaj-skih gora u dràvi Aruna-~alprade{, sawale su gene-racije graditeqa. Vladaplanira da izgradi ukupno89 hidroelektrana, alimnogi koji ìve u tom kra-ju tvrde da ovi projekti ni-su dosledno prokonsulto-vani i provereni. Zbogbrana i stvarawa jezera po-topi}e se na stotine hiqa-

da hektara zemqi{ta, mno-ga naseqena mesta morajunestati, minimalno se mo-ra preseliti oko 30.000qudi. A oblast o kojoj jere~ jedan je od seizmi~kinajaktivnijih regiona nasvetu, na tom podru~ju pre-te i to dosta ~esto veoma ja-ki potresi tla.

Konstrukcije brana, kakoukazuju protivnici projek-

ta, mogu ozbiqno na{kodi-ti dosta krhkom ekosistemuisto~nih Himalaja, postoj-bine vi{e hiqada vrsta ra-znih biqaka. Brana na reciSubansiri naru{i}e pri-rodu na jedinom mestu gdese na zemqi pojavquje je-dinstvena, ugroèna vrstatzv. gan`skog delfina,upozoravaju i ekolozi.

Na granicama Indije iMijanmara nalazi se malasavezna dràva Manipur.Otpor lokalnog stranovni-{tva protiv indijske vladedosad ju je ko{tao oko10.000 ìvota. Ve} 20 godi-na vlada govori o gradwi162 metra visoke brane, ko-ja bi proizvodila oko 1.500megavata. Problem je {to

treba da leì na mestu spa-jawa reka Tuivai i Barak, atim podru~jem suvereno vla-daju lokalni pobuwenici.

Tipaimukhski projekatkona~no je dobio zelenosvetlo 2003. godine, u vremedok je tim krajem direktnovladala centralna vlada,tako da su radovi na najve-}oj brani u isto~noj Indi-ji mogli da po~nu. Vlada jeobe}ala da }e, osim elek-tri~ne energije za svoje po-trebe, okolnim farmama iselima okolo obezbeditidovoqno vode, spre~iti po-plave i otvoriti mogu}no-sti za razvoj turizma. Posleproblema koji su se pojavi-li sa navodwavawem pirin-~anih poqa, kada su seqacinapali radnike zato {toim brana zadràva vodu ko-ju su hteli da koriste za za-livawe, morala je da inter-veni{e vojska i da ~uvaobjekte u gradwi. Sukob idaqe blokira ovu gradwu,re{ewe je neizvesno...

Pou~ena iskustvima izovog slu~aja, vlada se u dru-gim severoisto~nim indij-skim dràvicama orijenti-{e na gradwu proto~nihbrana. Ukratko, tok reka seusmerava u podzemne kanale- tunele, ne gradi se brana,niti nastaje vodna akumula-cija, a preseqava se veomamalo stanovnika. [est ta-kvih projekata elektrana,

koje bi trebalo daimaju snagu odukupno 3.000 me-gavata, planirase da se realizujeu himalajskoj dr-

àvici Sikkim, na reciTista, ali se to tamo{wimìteqima nikako ne svi|a.Staro pleme Lep~a tradi-cionalno po{tuje ovu rekui wegovi pripadnici se bo-je da }e sa wenim nestaja-wem u tunelima i{~eznutii oni kao pleme. í

Milan Lazarevi}

NAJAMBICIOZNIJI ENERGETSKI PLAN INDIJE

Kro}ewe voda sa HimalajaRealizacijom ovog vi{enamenskog projekta bitno }e se smawiti poplave i erozi-

ja, stvori}e se irigacioni sistemi i stimulisa}e se razvoj turizma

Vode naHimalajimabogat izvorza proizvodwustruje

Sve tro{kove, ekolo{ke i socijalne,podne}e qudi iz ovog regiona


55

Po~etkom osamdese-tih godina pro-{log veka, na pro-slavi svog osamde-

set osmog ro|endana, pro-fesor Deroko je u {ali re-kao da jo{ ne namerava daprizove Bodlera i wegove~edne stihove „O smrti,stari kapetane, vreme je dadignemo sidro“. Sa~ekaoje jo{ malo: wegova la|a jeotplovila posledweg dananovembra 1988… Nedosta-jalo je samo jo{ {est godi-na pa da zaokruì pun vek.

U nekrologu objavqe-nom u „Politici“, arhi-tekta Mihailo Mitrovi}je, opra{taju}i se od svogvelikog uzora, nabrajao{ta je sve bio AleksandarDeroko: akademik, profe-sor Univerziteta, isto-ri~ar umetnosti, etno-graf, pisac i slikar, je-dan iz plejade 1.300 ka-plara, avijati~ar sa So-lunskog fronta i, najzad(ili pre svega) bio je ar-hitekta, graditeq i pro-jektant vi{e gra|evina,me|u kojima je i HramSvetog Save u Beogradu.

Traè}i gra|u za ovu ru-briku, otkrio sam podatakkoji je promakao profeso-ru Mitrovi}u: u izvanred-noj kwizi „Beograd u se}a-wima 1900–1918” koju jeobjavila Srpska kwièv-na zadruga 1977, nalazi sefaksimil potvrde koju jepotpisao major Sveta \u-ki}, tada{wi direktorbeogradskog Olimpijskogkluba. Tamo pi{e: „Alek-sandar Deroko, u~enik re-alne gumnazije, dobio jena utakmicama koje je pri-redio Olimpijski klub14. augusta 1911. god. Zlat-nu medaqu kao prvu nagra-du za preplivavawe Save ikao prvu nagradu za stazuod 1000 metara.“

Ko je, zaista, bio akade-mik Aleksandar Deroko?ôvek koji je sam predao

svom narodu toliko isto-rijski vredne gra|e koli-ko vremenom ne u~ine ~i-tave institucije. Mogao jetako jer je sve ~inio sna-gom svog talenta i sa quba-vqu. Bez „naruxbine“ i tr-ke za honorarima, bez iznu-renih saradnika i ~inov-ni~kog rasporeda.

Ro|en je u Beogradu 16.septembra 1894. godine, udvospratnoj zgradi koja jepripadala Jovanu \or|evi-}u, ujaku wegove majke (iStevana Sremca), u Knez-Mihailovoj ulici, prekoputa kafane (danas palate)„Albanija“. Nema sumwe daje taj starac ostavio dubokpe~at na odrastawe sestri-nog unuka: jer, bio je vanse-rijski intelektualac i ve-liki erudita, osniva~ Na-rodnog pozori{ta i vaspi-ta~ prestolonaslednikaAleksandra Obrenovi}a. Usvojim se}awima, koje je ~e-sto voleo da podeli sa po-mnim slu{aocima, sa po-sebnim pijetetom govorioje o Ujinoj biblioteci, ma-da nam nije krio da je neko-liko puta kri{om uzimaokwige i preprodavao ih ne-kom kwiàru na Varo{ ka-piji upola cene.

[kolovao se u rodnomgradu, a arhitekturu je di-plomirao na Beogradskomuniverzitetu, mada je stu-dirao neko vreme i u Pra-

gu. Kao odli~an studentdobio je stipendiju fran-cuske vlade koja mu je omo-gu}ila da se usavr{avakod tada najve}eg poznava-oca srpske sredwovekovneumetnosti profesora Ga-briela Mijea. On i Parizsu mu odredili ìvotniput i sudbinu. Tu, u srcuEvrope, otkrio je veli-~anstvena graditeqskabogatstva svoje srpskeotaxbine i pravu veli~i-nu vizantijske umetnosti.Pariz ga je upoznao sa zna-~ajnim li~nostima koje suostavile trag u kulturidvadesetog veka i kod nas,u Srbiji: me|u wima su bi-li Pikaso, Vlamenk, Su-tin, Despi…

Iz Pariza je konkurisaoza asistenta na Arhitek-

tonskom fakultetu. Pri-mqen je, vratio se u Beo-grad i tada zapo~iwe wego-va zaista briqantna kari-jera univerzitetskog pro-fesora.

Poznato je da je skupa saprofesorom Nestorovi}emizradio projekat HramaSvetog Save, a da je sa \uze-peom Pinom Grasijem, po-znatim vajarom, uobli~avaokamene ornamente i na fa-sadi, i u unutra{wosti hra-ma, insistiraju}i na vizan-tijskim prauzorima na{egsakralnog neimarstva.

Ipak, tek je svojom memo-arskom pripovetkom „Midole po podrumima“ (kojase docnije na{la u wegovojkwizi-bestseleru „A ondakje letijo jeroplan nad Beo-gradom“) otkrio kako suprojekti ostali sa~uvanitokom Drugog svetskog ra-ta. On je, sa suprugomIvankom Pavlovi}, za vre-me okupacije stanovao naTopli~inom vencu, pa je, uopravdanom strahu od ne-prijateqskih i savezni~-kih bombarovawa (jo{ sene zna koja su bila gora) uba{tici iza ku}e zakopaometalne cevi u koje je uba-cio svitke projekata.

Arhitekta DragomirAcovi}, na{ poznati he-raldi~ar, kome je povere-no da uobli~i kona~an iz-gled Hrama, ne krije daim je u takvim nastojawi-ma najve}a pomo} i najbo-qi putokaz upravo ova sa-~uvana projektna doku-mentacija akademikaAleksandra Deroka.

Bio je bonvivan, beograd-ski gospodin, ali i de~jeradoznalo spadalo koje nijeprezalo od kafane. Tako jeza ìvota postao ~ak i li-terarni junak dela RastkaPetrovi}a („Afrika“) iSvetlane Velmar Jankovi}(„Lagum“). í

Milo{ Lazi}

ALEKSANDAR DEROKO

ôvek za sva vremenaPariz ga je upoznao sa zna~ajnim li~nostima koje su ostavile trag u kulturi dvade-

setog veka i kod nas, u Srbiji: me|u wima su bili Pikaso, Vlamenk, Sutin, Despi…

KULTURA

Aleksandar Deroko: autoportret

Prvi srpski avijati~ariiz klase 1.300 kaplara:

u gorwem reduAleksandar Deroko iSini{a Stefanovi}


56

Na jednom zidu naûkarici, kojideli „Jugopetro-lovo“ skladi{te

od Bulevara vojvode Mi-{i}a, u obiqu qubavnihi politi~kih poruka iz-dvaja se grafit slede}esadrìne: „Poùrite sahimnom, narod se ve} di-è na noge!“

Teorija simbola neuvaàva ùrbu i impro-vizacije; stalnost i po-navqawe na ve}oj su ceniu ovoj sve atraktivnijojdisciplini.

Nadle`ni u dràvi vi-{e drè do poruke sa ~u-kari~kog zida nego do te-meqnih na~ela heraldi-ke i himnologije. Ovihvrelih letwih sedmicaubrzano se zamewuju sta-ri amblemi, a proizvod-wa novih srpskih barjakabeleì nezapam}en rast.„Radimo u ~etiri smene“,pohvalio se nedavno di-rektor specijalizovanezanatske firme „Radnaèna“ u Beogradu.

Jedna od tih zasta-va nedavno je, uz zvu-ke nove srpske him-ne, podignuta na jar-bol ispred palateUjediwenih nacija uWujorku. Prisutanje bio predsednikSrbije Boris Tadi}.

Ta zastava je, ustvari, tradicio-nalna srpska troboj-ka, s grbom u sredi-ni. Ona se razlikuje odzastave koju su srpskevlasti nedavno zvani~nopredale predstavnicimasrpske zajednice u Hrvat-skoj; u Zagreb je odnetasrpska trobojka bez grba.

Tre}i oblik ima zasta-va na radnom stolu pred-sednika Srbije. Ona ima

kvadratnu formu i del-toidne trouglove po ivi-ci. Preko poznatih poqa(crveno-plavo-belo) uti-snut je grb sa dve krune,dvoglavim orlom, srebr-nim {titom, zlatnim re-sama i ocilima okrenu-tim ka vertikalnoj gre-di krsta. êtvrta verzijazastave je ona u sve~anojsali Predsedni{tva Re-publike, razvijena preko~itavog zida. Na toj za-stavi nema ni krune nipetokrake. Predsedniktu drì konferencije za{tampu, tako da tv-gle-daoci ~esto mogu da videovo likovno re{ewe.

Petu verziju srpske za-stave nedavno sam videona jednoj svadbi u Medve-|i; tamo jo{ nisu stiglida kupe nove barjake (akobi i bili sigurni za ko-ji da se opredele!), pa suse zakitili starim, s pe-tokrakom zvezdom u sre-dini. Nije smetalo. [e-stu, najopasniju zastavu u

Srbiji sreo sam tako|ena jugu, u okolini Buja-novca: re~ je tako|e o za-stavi s dvoglavim orlom,ali albanskim. Po seli-ma na jugu Srbije u koji-ma ìve Albanci redov-no se, i neka`weno, ko-risti zvani~na zastavaAlbanije.

Kako li tek stoje stva-ri sa himnom?

Na{i fudbaleri is-pra}eni su u Nema~ku spesmom „Boè pravde“.Tamo im je intoniranazvani~na himna „Hej,Sloveni“, na koju su oni`vakali gume ili zuriliu neku udaqenu ta~ku.Deo publike na stadionuje zvi`dao, a oni koji su

sve gledali na ma-lim ekranima ~u-dili su se neobi~-nim balkanskimobi~ajima. Da su,nekim ~udom, na{ifudbaleri osvoji-li boqi plasman,kojom bismo ihhimnom, i kakvimbarjacima do~eka-li na glavnom pre-stoni~kom trgu? Ivaterpolisti su

nedavno slu{ali novuhimnu, uz srpsku troboj-ku, dok su na opremi ima-li „SCG“.

U oblasti koja podrazu-meva sazvu~je i harmoni-ju, u nas vlada kakofoni-ja. Stari simboli~ki po-redak grubo je naru{en, anovi nije izgra|en. Na

delu je haoti~na upotre-ba razli~itih, {to le-galnih {to divqih am-blema, a povremeno ima-mo i nepotrebnu kon-frontaciju starih i no-vih simbola.

Ono {to se u nas doga-|a u oblasti simbola po-sledica je pravno-poli-ti~kog i kulturnog pre-sedana u~iwenog 17. av-gusta 2004. godine. Tadaje Narodna skup{tinaRepublike Srbije, navanrednoj sednici i pohitnom postupku (srpskaùrba!), posle rasprave ukojoj su govorili samo{efovi poslani~kihgrupa, ali ne i poslani-ci koji su traìli re~,donela Preporuku o ko-ri{}ewu grba, zastave ihimne Republike Srbije.Preporuka je istog dana(hitnost na pogre{nommestu!) objavqena u Slu-`benom glasniku broj 93,ali joj to nije obezbedi-lo doslednu i odgovornuprimenu. Ta skup{tin-ska odluka ima velikipravno-politi~ki defi-cit i veoma malu obave-znost. Primewuje se, i tonedosledno, u krugu„dvojke“ u Beogradu. Ali,posle odlaska Crne Go-re, sve vi{e, pa je takopreporuka postala Ustav.Naime, kao i u ve}inidràva, i u na{em jo{vaè}em Ustavu dràv-nim amblemima posve}e-na je posebna pa`wa. U~lanu 5. ovog akta stojida se amblemi utvr|uju nareferendumu, izja{wa-vawem gra|ana koji am-bleme treba da koriste.To zna~i da ovo pitawene moè da se re{i nizakonom, a kamoli prepo-rukom!

SRBIJA I WENI AMBLEMI

Slagawe vremenai vrednosti

Teorija simbola ne uvaæava æurbu i improvizacije, a nad-leæni se i ne dræe temeqnih na~ela heraldike i himnologije

Milivoje Pavlovi}

Poslanici Narodne skup{tinesu povredili i vaè}i Zakon

o autorskim pravima,predloìv{i za himnu verziju

pesme „Boè pravde“ kojuautor Jovan \or|evi} nikad

nije napisao*

*

57


Poslanici Narodneskup{tine, izabraniina~e po istom Ustavu,uradili su suprotno ja-snoj odredbi najvi{egpravno-politi~kog akta.Pri tom su povredili ivaè}i Zakon o au-torskim pravima,predloìv{i zahimnu verziju pesme„Boè pravde“ kojuautor Jovan \or|e-vi} nikad nije na-pisao. Ta~nije, po-slanici su izvr{i-li izmenu pet kqu~-nih stihova \or|e-vi}eve pesme, kakobi se od tipi~nedinasti~ke napravila po-dobna republikanska pe-sma. Iako je autor umro1990. godine, wegovo de-lo, po svim pisanim i ne-pisanim pravilima, uì-va punu pravnu i moralnuza{titu, za vjeki vekova.

„Preporu~eni“ paketsimbola, ina~e, emituje

neupu}enima pogre{nusliku o Srbiji: onolikekrune na grbu i zastavi imonarhisti~ka himnaobave{tavaju da je Repu-blika Srbija zapravo –kraqevina.

Ako se najvi{i repu-bli~ki du`nosnici nepridràvaju Ustava iZakona o autorskom pra-vu, kako }e gra|ani bitiobavezni da ovako pri-pravqene i „preporu~e-ne“ ambleme prihvatekao svoju qubavnu izjavudomovini? Po kojoj to

teoriji simbola peto-kraka jeste ideolo{koznamewe, a kruna nije?Ako je Srbija nasledilaprava, obaveze, dugove iidentitet ranije dràve(ukqu~uju}i i ministre,

ambasade i vile naDediwu) ali se od-rekla simbola. Onisu zameweni simbo-lima koji su samopravno preporu~e-ni, ali ne i na vali-dan na~in pravnoobavezuju}i.

Da li se sve rani-je napisane pesmemogu tuma~iti kaonedovr{ena i vi{e-

smislena dela, kao post-modernisti~ko „poqemogu}nosti“ izloènoproizvoqnom interve-nisawu skup{tinskih~inovnika ili poslani-ka? Da li je zamena sim-bola stvar proste poli-ti~ke tehnike ili veo-ma delikatan zahvat, s

krupnim posledicamana psiholo{kom, soci-jalnom, kwièvnom, li-kovnom i estetskom pla-nu? Neprijatnih pita-wa u vezi s himnom imajo{, ali nijedno nijenagradno.

Zbog toga poruka sa ~u-kari~kog zida i nije sa-svim proma{ena. Poù-rite s ure|ewem celinesimboli~kog poqa, ali uskladu s vaè}im ili ne-

kim budu}im pisanim za-konima i nepisanim pra-vilima komunikacije me-|u civilizovanim qudi-ma. Ili, uredite to pita-we novim Ustavom, pa daSrbija najzad postane dr-àva i sa Ustavom i sasimbolima a sve to da na-rod prihvati na refe-rendumu, a ne u Skup{ti-ni. Ili }e i Ustav bitidonet u Skup{tini?Zbog hitnosti. í

Dr MilivojePavlovi}

(autor je himnolog iprofesor univerziteta)

FO

TO

: F

ON

ET

Da su, nekim ~udom, na{ifudbaleri osvojili boqiplasman, kojom bismo ih

himnom, i kakvim barjacimado~ekali na glavnomprestoni~kom trgu?

*

*

Boè pravde, ti {to spase od propasti dosad nas, ~uj i odsad na{e glase i od sad nam budi spas.

Mo}nom rukom vodi, brani budu}nosti srpske brod, Boè spasi, Boè hrani, srpske zemqe, srpski rod!

Sloì srpsku bra}u dragu na svak di~an slavan rad, sloga bi}e poraz vragu a najja~i srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani bratske sloge zlatan plod, Boè spasi, Boè hrani srpske zemqe, srpski rod!

Nek na srpsko vedro ~elo tvog ne padne gneva grom Blagoslovi Srbu selo poqe, wivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani k’ pobedi mu vodi hod Boè spasi, Boè hrani srpske zemqe, srpski rod!

Iz mra~noga sinu groba srpske slave novi sjaj nastalo je novo doba Novu sre}u, Boè daj!

Otaxbinu srpsku brani pet vekovne borbe plod Boè spasi, Boè brani moli ti se srpski rod!

Boè pravde

Tradicionalnasrpska trobojka,sa grbom u sredini,na jarbolu zgradeUN u Wujorku

Krune na grbu izastavi emituju

neupu}enimapogre{nu sliku

o Srbiji


58

BIOSKOPI

„POVRATAK SUPERMENA“Koliko se samo dugo ~ekalo na

wegov povratak. U me|uvremenu suse pojavqivali razni Spajdermenii Betmeni, ali nijedna zamena nijedo kraja zadovoqila wegove fano-ve. Od 12. jula Supermen je opet sanama, zahvaquju}i filmskoj ~aroli-ji. Posle tajanstvenog vi{egodi-{weg odsustva, ~ovek od ~elika sevra}a na Zemqu u epskoj avanturi„Povratak Supermena“, novom po-glavqu sage o jednom od najomiqe-nijih superheroja. Dok stari nepri-jateq planira da mu oduzme mo} jed-nom zauvek, Supermen se suo~ava sabolnom istinom da li èna koju vo-li, Lois Lejn, moè da ìvi i bezwega. Supermena povratak tera dapremosti razdaqinu izme|u wih iponovo prona|e mesto u dru{tvu. Upoku{aju da za{titi svet koji voliod kataklizme, Supermen kre}e naepsko putovawe do iskupqewa, kojega vodi od dubina okeana do dubo-kog svemira.

Najve}a svetska producentska ku}a„Vorner bros“ provela je vi{e od de-cenije u razradi plana o oìvqava-wu serijala, razmatraju}i podobneglumce, me|u kojima je bio i NikolasKejx, ali i rediteqe kao {to su TimBarton, Volfgang Petersen i BretRetner. Kada je za rediteqa do{aoBrajan Singer, insistirao je da seangaùje novo lice u skladu sa tra-dicijom najpoznatijeg filmskog Su-permena, nedavno preminulog, Kri-stofera Riva. „Li~no sam smatrao daslede}i ôvek od ~elika mora bitizaista sjajan glumac. Neko ko moèda vas natera da zaboravite Kristo-fera Riva na trenutak, jer on JESTEbio Supermen.“ Tako je ulogu Super-mena dobio Brendon Raut.

„GARFILD 2“Najpoznatiji crtani ma~or ponovo

je junak dugometra`nog crtanog fil-ma, koji nosi wegovo ime i stiè una{e bioskope 28. jula. Garfild ovajput ide u Evropu. Putuje preko velikebare (sa pratiocem, psom Odijem) daiznenadi svog gospodara, Xona Arba-kla, koji je u Londonu da bi zaprosiosvoju devojku, veterinara Liz Vil-son. U zemqi Big Bena, Bakingemskepalate i Skotland Jarda, Garfildo-va britanska invazija poprima znat-ne dimenzije. Zamewuje mesta saPrincom, kraqevskim ma~kom (kojislu~ajno neverovatno li~i na wega),a upravo je nasledio dvorac Karlajlod preminule vlasnice, lejdi Ele-nor. To je ogromno razo~arawe za we-nog prevejanog ne}aka, lorda Darxi-sa. Sada, kao Ma~or od Karlajla,Garfild ima batlera Smitija i ~i-tav niz slugu i podanika, ukqu~uju}iVinstona, engleskog buldoga; Mek-

banija, {kotskog zeca; Najxela, la-sicu iz Panxabija; Bolera, {pan-skog bika; Ja-Klaudija, mi{a kojicitira [ekspira; i Kristofa,francuskog gusana.

Zanimqivo je da je ovaj crtanifilm sinhronizovan i na na{ jezik.Glas je Garfildu pozajmio GordanKi~i}, a me|u ostalim glumcima ko-ji su u~estvovali u sinhronizacijisu: Neboj{a Glogovac, Stefan Kapi-~i}, Ivan Tomi}, Radmila Tomovi},Jovana Mi{kovi}, Nenad Stojmeno-vi}, Lako Nikoli}, Toma{ Sari} iAca Gorani}.

FESTIVALI

FILMSKI FESTIVAL„PALI] 06“

Trinaesti festival evropskogfilma na Pali}u bi}e odràn od15. do 21. jula i na wemu }e biti pri-kazano 75 filmova. Festival }eotvoriti ovogodi{wi dobitnikZlatne palme u Kanu, film KenaLou~a „Vetar koji wi{e je~am“. Utakmi~arskom programu bi}e prika-zana i ostvarewa „Doru~ak na Plu-tonu“ Nila Xordana, „Tajna“ Kri-stine Komne~ini, Zanusijev „Per-sona non grata“, Glavogerovo „Glu-varewe“, „Nebo iznad krajolika“Nenada \uri}a, premijerno filmOlega Novkovi}a „Sutra ujutru“ imnogi drugi filmovi koji su u~e-stvovali na zna~ajnijim evropskimfilmskim festivalima. Ovogodi-{wi dobitnik nagrade za ìvotnodelo „Aleksandar Lifka“ koja sesvake godine tradicionalno dode-quje na festivalu, je Velimir-Bata@ivojinovi}, pa }e biti uprili~eni ciklus wegovih filmova.

„BELEF 06“Beogradski letwi festival ove

godine bi}e odràn od 10. jula do12.avgusta i to pod sloganom „Kre-ni“, ~ime se posetioci pozivaju daisprate bogati muzi~ki, scenski,vizuelni i alternativni programovogodi{weg festivala, ~ije suglavne okosnice Nikola Tesla iVolfgang Amadeus Mocart. Belef}e biti otvoren 10. jula, na 150. ro-|endan Nikole Tesle (1856–1943),koncertom „Songs and Stories“ Lo-ri Anderson, ~uvene muzi~arke iperformerke koja je na{la inspira-ciju u Tesli, izme|u ostalog, za pe-smu „Like A Stream“. U okviru sve~a-nog otvarawa, na ulicama Beogradanastupi}e wujor{ki sastav „SlavicSoul Party”. Selektorka muzi~kogprograma Zorica Koji} najavila jeove godine „velike koncerte za pro-branu publiku“. U Sava centru 16. ju-la gostova}e poznata grupa „Roksimjuzik“, a legendarni Erik Bardon i„The Animals“ nastupi}e 1. avgusta uDomu sindikata.

Selektorka programa vizuelnihumetnosti Anica Tucakov najavilaje od 11. do 25. jula u Salonu Muzeja

savremene umetnosti izlo`bu „I loveyou (Rew. Eng)“ o estetici kompju-terskih virusa, prvu postavku nasvetskom nivou posve}enu fenomenukompjuterske bezbednosti.

U Muzeju grada Beograda od 2. do12. avgusta bi}e otvorena izlo`baIgora Grbi}a „An|eli garavog li-ca“, odnosno serija fotografijaposve}ena rudarima RB „Kolubara“,koji su, uo~i demonstracija 5. okto-bra 2000. godine, odbili da napusterudnik i time inicirali borbu de-mokratskih snaga za priznavawe iz-bornih rezultata. Izlo`ba „NoMore reality” od 21. do 25. jula uCZKD-u i Francuskom kulturnomcentru predstavi}e video radoveumetnika koji ve} imaju status zve-zda svetske umetni~ke scene, poputXeremija Delera, dobitnika pre-sti`ne britanske Tarnerove na-grade. Svetski dizajn na Belefubi}e predstavqen godi{wom izlo-`bom svetskog Art direktors klu-ba, koja obuhvata 170 nagra|enihradova najboqih autora u oblastidizajna u svetu.

Pozori{ni program Belefa, ~ijije selektor @anko Tomi}, posve}enje polisu i megapolisu, a po~e}e 9.jula u Narodnom pozori{tu premije-rom multimedijalne opere o Tesli„Violet Fire“ Jona Gibsona izSAD, u reìji Terija O’Rilija.Predstava „Prometej u okovima“ Es-hila iz Salamine, u reìji StevanaBodroè bi}e premijerno izvedena15. jula u Operi i teatru „Madleni-anum“, a reprize su naredna dva dana.Za 25. jul u Malom pozori{tu „Du-{ko Radovi}” najavqena je predsta-va Aleksandre Glovacki „Ru`ni“, ureìji Predraga [trpca, dok }e

multimedijalna predstava „DiscoPigs“, ~iji je autor Enda Vols, bitiizvedena 27. jula u Beogradskomdramskom pozori{tu, u reìji Ko-kana Mladenovi}a. Predstava Ber-tolda Brehta „Antigona“, u reìjiIvane Vuji}, kao uvod u jubilarnu,50. godi{wicu od Brehtove smrti,bi}e premijerno izvedena 29. jula uBeton hala teatru. „Muke sa slobo-dom“ grupe autora, u reìji VideOgwenovi}, premijerno }e biti iz-vedena 2. avgusta u Domu porodicePavlovi}.

Belef }e zvani~no biti zavr{en12. avgusta muzi~ko-filmskim pro-gramom posve}enim 250-godi{wiciro|ewa Mocarta. Kao poklon Be~a,odrà}e se „Mocartov filmski fe-stival“ na Trgu Republike.

KWIGE

„KAFKINA SUPA“Ako ste se ikada

zapitali kako bi bi-lo kada biste ru~alisa Francom Kafkom,Xejn Ostin ili Rej-mondom êndlerom,ova kwiga omogu}ujeda se to sazna. Kwi-èvni trbuhozboracMark Krik do~arava14 recepata glasovi-ma poznatih pisaca - od Homera doVel{a. Osim zagarantovanog uìva-wa qubiteqima hrane i kwiga, oviduhoviti pasti{i toliko }e vas zaba-vqati dok ste u kuhiwi, da }e vam bi-ti ào kad gosti stignu. Kwiga je na-mewena qubiteqima dobre hrane,kao i kwige, a predstavqa me{avinukwièvnih motiva. U podnaslovu ovekwige pi{e da je to istorija svetskekwièvnosti u 14 recepata. „Za mene,hrana i kwièvnost su savr{enikompawoni“, kaè Mark Krik, autorkwige. “êsto ~itam za stolom dok je-dem, ali ve}ina qudi kwige ~ita ukrevetu ili u vozu, dok je sto za ve~e-ru i daqe ostao tradicionalno mestoza pri~awe.“ U pozadini ove kwigesu poznata dela pisaca. Na primer,ne moè se u potpunosti razumeti„Kafkina supa“ bez Kafkinog „Pro-cesa“. Qubiteqima hrane i literatu-re, kwiga Marka Krika, osim zaga-rantovanog uìvawa, nudi i upotre-bqive recepte poznatih kao {to su,na primer: jagwetina u sosu od miro-|ije a la Rejmond êndler, jaja uestragon sosu a la Xejn Ostin, brzamiso supa a la Franc Kafka, ~oko-ladna torta a la Irvin Vel{, tira-misu a la Marsel Prust, itd. í

Jelena Kneèvi}

59



60

ZDRAVQE

N ekada se smatraloda karcinom de-belog creva, jed-no od najteìh

malignih oboqewa, poga-|a qude izme|u {este isedme decenije ìvota.Danas to vi{e ne vaì:rak debelog creva je sve~e{}i me|u mla|im qudi-ma. Na Prvoj hirur{kojklinici Klini~kog cen-tra Srbije, ustanovi kojaje najpoznatija ule~ewu ovog pro-blema, leì mla-di} koji ima sa-mo 17 godina, alii dijagnozu rakadebelog creva.Rak debelog cre-va izbija na prvo mestome|u malignim oboqewi-ma qudi u 40-im ili 50-imgodinama.

Profesor dr Zoran Kri-vokapi}, hirurg-kolo-proktolog, na{ vode}istru~wak u ovoj oblasti,isti~e kako je najva`nijeprepoznati bolest na vre-me i pratiti osobe koje suu ve}em riziku da obole.Me|u osobe sa visokim ri-zikom da dobiju rak debe-log creva spadaju prvo ~la-novi porodice u kojoj sutri ro|aka imali ovaj tu-mor, a da je pri tome jedaniz prvog kolena i da jedanod wih ima mawe od 45 go-dina. Zatim, pod rizikomsu osobe koje imaju duèod 20 godina ulceroznikolitis ili Kronovu bo-lest, a postoje i neke na-sledne bolesti, kao {to jemultipla familijarna po-lipoza debelog creva - unekim porodicama je ~estapojava da se javqaju polipina debelom crevu, koji ni-su rak, ali svaki takav iz-ra{taj treba odstraniti.To je strogo usvojen dok-trinarni stav.

Bolesti debelog crevasu nezgodne, jer i najteè

i najlak{e u po~etku moguda li~e jedna na drugu. Krvu stolici daju i obi~ni{uqevi i rak debelog cre-va. Zato je va`no o tomeznati ono minimalno i neprelaziti olako preko pr-vih znakova upozorewa.Lekari op{te prakse tre-ba da objasne pacijentimada je svaki takav znak va-àn i da jednom godi{weurade laboratorijski pre-

gled stolice na skrivenokrvavqewe, a jednom u petgodina i endoskopski pre-gled debelog creva.

Dr Krivokapi} kaè ka-ko je ~e{}e u prilici da,naàlost, operi{e paci-jente u poodmakloj fazibolesti, ~esto u urgentnomstawu, kada pacijent imaveliko krvavqewe i pot-puni zastoj stolice, nego uranim stadijumima kadamoè da garantuje potpunoizle~ewe. To je karakteri-stika zemaqa koje imajulo{e zdravstvo i lo{standard. Koji su prvi zna-ci upozorewa?

– Glavni simptomi kar-cinoma debelog creva su

rektalno krvavqewe - krvu stolici i opstipacija,odnosno zatvor. Kada sejave ovi simptomi, moèda se kaè da je bolest iz-raèna i poodmakla. Zatomoramo da vodimo ra~unao svakoj promeni u crev-nom habitusu i ve} mini-malno krvavqewe treba dabude alarm da se ispitawegov uzrok. To vaì zaoba pola, bilo kog uzra-

sta, jer karcinomdebelog creva vi-{e nije boleststarih qudi, ve}sve mla|ih, upo-zorava na{ sago-vornik.

Sa druge stranenema opravdawa za zaka-{wewa, jer se danas do ovedijagnoze stiè brzo i re-lativno lako. Osnovnipregled je, takozvani, rek-talni tu{e, pregled pr-stom. To je digitalni pre-gled rektuma, koji bi tre-balo svaki lekar op{teprakse u domu zdravqa dauradi kao obavezan kodsvakog pacijenta.

– Pacijent koji do|e unajranijoj fazi bolesti,kada su simptomi oskudni,moè da ra~una na potpunoizle~ewe. Odstrawujemodeo debelog creva zajednosa tumorom. Rak debelogcreva je poluizle~iv i ka-da bolesnik stigne u B sta-

dijumu. To se postiè hi-rur{kim tretmanom – od-strawewem tumora i deladebelog creva, obja{wavadr Krivokapi}.

Slede}i stadijum ve}ima lo{iju prognozu, bo-lest je metastazirala, pro-{irena je na limfne`qezde. Hirurgija je i da-qe dominanta, ali uz hem-oterapiju, odnosno cito-statike.

Podatak da vi{e od 50odsto bolesnika umre zbogkarcinoma debelog crevaiz grupe koja se javi tokomjedne godine ne iznosimoda bi pla{ili qude, ve} dabi ih upozorili na ozbiq-nost problema. Kod nassvake godine 1.500 bole-snika umre zbog karcino-ma debelog creva, a godi-{we ima oko 3.000 operi-sanih i dijagnostikovanihu svim centrima u Srbiji.Lekare naro~ito brine{to je vi{e od polovinebolesnika operisano uakutnom stawu ili su toli-ko zakasnili da im ni ope-racija nije mogla pomo}i.U svetu vaì pravilo dane bi smelo da bude vi{eod 10 odsto pacijenata saurgentnim problemima sakarcinomom debelog cre-va, a na{e statistike govo-re, naàlost, o na{em ne-maru u ovoj bolesti, kojinas skupo ko{ta.

Zanimqivi su i saveti oprevenciji, koji li~e naonu koja se propisuje za bo-lesti srca. Treba smawitigojaznost, pove}ati fizi~-ku aktivnost, od sedam unajvi{e tri dana treba je-sti crveno meso, a ostatakìvinsko meso i ribu. Sva-kog dana, uz to, treba jestisveè vo}e i povr}e. í

PROFESOR DR ZORAN KRIVOKAPI] O RAKU DEBELOG CREVA

I mla|i na udaruKarcinom debelog creva nekada bolest qudi u {estoj deceni-

ji, danas hara me|u ~etrdesetogodi{wacima Po~etak bezsimptoma, a jednom u pet godina neophodan endoskopski pregled

Operacija u ranoj fazinajbitnija za potpunoizle~ewe

Pacijent koji do|e u najranijoj fazibolesti, kada su simptomi oskudni,moè da ra~una na potpuno izle~ewe


61

Ne postoji ~ovek koji barnekad u ìvotu nije imaoose}aj goru{ice. Ukolikose javqa bar dva do tri putanedeqno, neophodna je kon-sultacija sa lekarom i da-qe upu}ivawe na ispitiva-wa u smislu potvrde ili is-kqu~ewa organskog oboqe-wa koje je razlog wene poja-ve. Od goru{ice ~e{}e pa-te gojazni qudi, kaè drWegica Joji}, specijali-sta gastroenterolog izKBC „Zvezdara“.

Goru{ica je veoma ~estzdravstveni problem od ko-ga pati vi{e miliona qudina svetu. Prema epidemio-lo{kim podacima 10 odstoukupnog stanovni{tva barjednom nedeqno ima goru-{icu, a ~ak 25 procenataèna ima ovaj ose}aj tokomtrudno}e. Goru{icu paci-jenti obi~no opisuju kao pa-qewe ili àrewe iza grud-ne kosti, koje se ~esto javqaposle preobilnih i te{kihobroka, ali i pri ve`bawuodnosno u odre|enom polo-àju tela, na primer kada je~ovek dugo vremena sagnutnapred. Vra}awe hrane ilite~nosti u usta u toku leà-wa sa ose}ajem kiseline uustima, tako|e, simptomi sukoji se opisuju kao goru{i-ca. Ona moè biti simptomfunkcionalnog poreme}aja,uglavnom kod mla|ih qudi(dispepsija), ali ~esto isimptom raznih organskihoboqewa kao {to su èlu-da~na kila ili refluksna

bolest jedwaka, gde vra}awekiselog èluda~nog sadr-àja u jedwak o{te}uje we-govu sluzokoù.

Goru{ica se ~esto pogre-{no tuma~i kao simptom sr-~ane bolesti, zbog ~ega seovi pacijenti najpre upu}u-ju kod kardiologa. Problemnije ozbiqan ukoliko nijepra}en upalom sluzokoèjedwaka. Vrlo ~esto i samipacijenti primete da imodre|ena hrana isprovoci-ra bol, okrivquju}i samisebe za nedisciplinu. Svimpacijentima se prvo savetu-je da smr{aju, da izbegavajumasne i za~iwene obroke,kafu, alkohol, cigarete,neku vrste hrane (~okolada,luk, paradajz, krastavac, pe-permint, oran` |us). Koima problem sa goru{icomne bi trebalo da jede najma-we tri sata pre spavawa iobavezno treba da spava nauzdignutom uzglavqu.

– Ukoliko ove mere nedovedu do poboq{awa, pa-cijenti mogu i bez savetalekara da primenom anta-cida- lekova, koji neutra-li{u izlu~enu èluda~nukiselinu ili lekova kojiubrzavaju pra`wewe è-luca, re{e ovaj problem. Uupornim slu~ajevima save-tuje se primena lekova kojiblokiraju lu~ewe èluda~-ne kiseline, ali samo uzkonsultaciju sa lekarom,savetuje doktorka Joji}. í

Z. @. D.

Osobe koje redovno jedupovr}e, vo}e i zrnevqe,imaju zdraviji krvni pri-tisak od osoba koje vi{evole meso, saop{tili sunau~nici iz Velike Bri-tanije, SAD, Kine i Japa-na, okupqeni na zajedni~-kom istraìvawu. U studi-ji je utvr|eno da je biqnaishrana mnogo zdravija zakardiovaskularni sistem.

Istraìvawe je obavqe-no nad velikim uzorkom:

ispitano je 4.700 odraslihosoba u ~etiri zemqe. Onikoji unose vi{e proteinabiqnog porekla imajuobi~no niì krvni priti-sak. Ispitanici su jelibiqnu hranu i svakodnev-no im je meren krvni pri-tisak. Eksperti su obja-snili da proteini u biq-kama sadrè dosta magne-zijuma i vlakna koja uti~una krvni pritisak. Biqnaishrana sadrì i speci-fi~ne aminokiseline kojekontroli{u krvotok.

Samo biranom ishranomipak se ne moè posti}ipotpuna stabilizacija ioptimalan krvni priti-sak. Za normalizovawekrvnog pritiska nezaobi-lazne su i fizi~ka aktiv-nost i redovna kontrolatelesne teìne, poru~ilisu nau~nici.

Vo}em i zrnima do dobrog pritiskaISHRANA

Kqu~ dugove~nostiKLIMA I ZDRAVQE

Goru{ica – letwa mukaGASTROENTEROLOGIJA

Gr~ki istraìva~i su po-tvrdili da je ìvot u pla-ninskim predelima kqu~ zadugove~nost i zdravo srce.Rezultati studije su pokaza-li da stanovnici planin-skih krajeva imaju mawe{ansi da dobiju fatalnisr~ani udar, ~ak i kada su

kod wih prisutni visoko-rizi~ni faktori. Ta razli-ka je izraènija kod mu-{karaca nego kod èna.

Pewawe uz planinu je od-li~na fizi~ka ve`ba za sr-ce, omogu}avaju}i mu da seuspe{nije izbori sa maw-kom kiseonika.


UPOZNAJMO SRBIJU

62

Jedna od mudrostiBana}ana glasi: Bo-qe je biti blesav k’osvi, neg’ pametan k’o

niko. Mentalitet im je ta-kav da su i pod Turcimaimali povlastice, a za vre-me svih dosada{wih ratovani{ta im nije sru{enoosim, kad su se Nemci po-vla~ili – mlin i sinagoga.– Grad u kojem je svaki dannedeqa. – Franc List svi-rao u E~ki. – Najve}i rib-wak u Evropi

Zrewanin je glavni gradBanata, a glavni u Banatu suLala i Sosa. Vicevi o wi-ma poznatiji su i od banat-ske industrije mesa, poqo-privrednih rekorda, zname-nitih pojedinaca... ama, odsvih. Junak banatskih {alaje paor koji se kobajagi nesnalazi u gradu, {atro jepriglup i za one bezobra-zluke sa ènama nezainte-resovan, dok je Sosa otresi-tija od wega i podatna.

@ivot ih je naterao da se~ine neve{tima pred sila-ma vlasti i politike, krozcelu istoriju, iako su za-pravo mudri, {to se moèvideti i iz ove domislice:„Boqe je biti blesav k’osvi, neg’ pametan k’o niko.“Kad treba, umeju da vrdnu.Na pitawe koja je strankanajboqa, odgovaraju: „Naj-boqe je kad je ~ovek zdrav!“Na pitawe kako ìvi, pr-vih posleratnih godina,odgovaraju: „Divno, nikadboqe, ~ak i - bogato! Tamodi sam nekad’ dr`’o so, sad’drìm bra{no.“ A svoje-vremeno, ~uv{i {ta sve tre-ba da se uradi, da bi se lepoi bogato u socijalizmu ì-velo, Lala komentari{e:„Sve to i treba {to pre ura-diti, da bi se ’gospocki’ ibogato ìvelo – „k’o prerata“. Ili, na pitawe, dali bi preìveo jo{ jedan

rat, odgovara „Mo`da bi’ ...al’ oslobo|ewe - ne bi’“.Nijedan narod na svetu,vaqda, nema {alu u kojoj semu` ne jedi {to mu je „celaKekenda“ povaqivala è-nu: „Ih, k’o da mi je Keken-da neka vel’ka varo{!“ A za-tekav{i kom{iju da pla~enad grobom wegove Sose,te{i ga: „Ne pla~i Mito,opet }u se ja oèniti.¨

Ima mnogo tuma~ewa ka-ko su, kada i zbog ~ega Ba-na}ani nazvani Lalama,ali nijedno nije sasvimpouzdano.

Ne zna se ni kako je na-stalo ime Be~kerek. Pre

nego {to je postao Zrewa-nin, naime, (1946. po revo-lucionaru @arku Zrewa-ninu), Zrewanin se punih{est vekova zvao – Be~ke-rek. To ime je u upotrebiod prvih pisanih tragova onasequ (po~etak 14. veka)pa do 1935. kada postaje Pe-trovgrad, po kraqu PetruPrvom Kara|or|evi}u.Najstariji pisani podacio Be~kereku poti~u iz do-kumenata budimskog kapto-la o skupqawu papskih de-setaka iz 1326, 1331. i 1332.godine. Sude}i po veli~i-ni poreza, Be~kerek je bioosredwe selo. Prvi stanov-

nici naseqa bili su ma-|arski kmetovi - joba|i. UBanatu je bilo i Srba, jo{od velike seobe naroda.Turci se pojavquju tek po-sle Kosovske bitke. Nared-nih decenija tuku Ma|arekako im voqa pa ovi prizi-vaju Srbe da im pomognu.Tako despot Stefan Laza-revi} (po~etkom 15. veka)od ugarskog kraqa dobija uposed Be~kerek i zvawe ve-likog ùpana.

Ali, prolazile su godi-ne, decenije... Ugarsku je1550. godine napalo 80 hi-qada Turaka pod komandomMehmed-pa{e Sokolovi}a.Be~ej je pao za ~etiri, aBe~kerek za dan.

Za vreme 165-godi{weturske vladavine, Be~ke-rek se sastojao iz dva zaseb-na naseqa: varo{i Be~ke-reka i sela Gradne Ulice(Gradnulice). Varo{ je bi-la podeqena na dve mahale,tursku (ogra|enu) i srpsku(otvorenu). Pre dolaskaTuraka stanovni{tvo jebilo srpsko.

Istorija je omamna, kaosvaka zanimqiva pripo-

U POSETI ZREWANINU

Lalinska prestonicaDanas Zrewanin namer-

niku izgleda kao veoma ure-|en, ~ist i lep grad sav unegovanom cve}u

Spomenikkraqu

Petru IOslobodiocu

Mostprekotrave


63

vest, pa umalo da nas odvu~edaleko u svoje virove iz ko-jih se ne bi iskobeqali dokraja ovog sastava i tako za-postavili sada{wicu iblisku pro{lost. Sve u sve-mu, posle Turaka zavladalaje Austrougarska, sve dokraja Prvog svetskog rata.

Za razliku od Srbije kojaje pod Turcima bila pet ve-kova, Bana}ani su bili sa-mo ne{to vi{e od vek i po.Ta ~iwenica proizvela jemnoge razlike koje postojeizme|u uè Srbije i Vojvo-dine. Izme|u ostalog i u –mentalitetu. Be~kerek, od-nosno Zrewanin nije ru-{en ni u vreme Turaka (ka-da je imao i izvesne privi-legije), ni za vreme Drugogsvetskog rata a ni za vremebombarodvawa NATO-a.Samo su Nemci pri povla-~ewu sru{ili jedan mlin ijevrejsku sinagogu.

Posle sloma KraqevineJugoslavije na vlast su do-{li folksdoj~eri. Odmahsu konfiskovali jevrejskuimovinu i po~eli s hap{e-wima Srba rodoquba. Gra-du je vra}en naziv VelikiBe~kerek, i on postaje se-di{te okupacione vlastiza Banat, sa zloglasnom po-licijskom prefekturom Ju-raja [pilera i koncentra-cionim logorom u dana-{woj ulici Cara Du{ana,kroz koji je, tokom dve go-dine postojawa, pro{lo

vi{e hiqada qudi. Ne po-vratilo se.

Danas Zrewanin namer-niku izgleda kao veomaure|en, ~ist i lep grad savu negovanom cve}u. Kao damu je svaki dan nedeqa.

Obale Tami{a obloènekamenom, fasade drevnihku}a ve}inom obnovqene,a ulicama {etaju samo pre-lepe devojke, ili mi se ta-ko samo u~inilo. Starcisu se vaqda sakrili od

sunca a sredwove~ni rade.I ovde je, kao i u celoj ze-mqi – kriza, samo {to sena prvi pogled ne prime-}uje. Kad vidite prepuneba{te kafi}a na Trgu slo-bode i zrewaninskoj KnezMihailovoj, reklo bi seda vlada blagostawe.

Na Trgu slobode je vodo-toraw koji odavno nije ufunkciji, izgledom ruìstaro jezgro grada, ali nemoè da se sru{i jer biekspoloziv poturen ispodwega pre poru{io okolnezgrade. Osim vodotorwabez vode, Zrewanin ima imost bez reke. Odnosno,most ne premo{}uje ni{ta,ostao je na suvom kada jeTami{ pregra|ivan i odwega stvarana jezera. Po-red Jezera III je Park poqu-baca nazvan tako jer no}unije osvetqen.

Na {est kilometar? odcentra, ka Beogradu je Ka-{tel E~ka. Vlastelinskidvorac grofova Lazar u E~-ki podigao je 1820. godineLazar Ago{ton. îtavaE~ka u to se vreme nalazi uposedu ove bogate jermenskeporodice. Na otvarawudvorca, uz prisustvo i tadanajbogatijeg vlastelinaUgarske, grofa Esterhazi-ja, svirao je na klaviru idevetogodi{wi muzi~kivunderkind, Franc List, izadivio sve prisutne svojimtalentom. A ne{to daqe, 17kilometara ju`no od Zre-wanina je Carska bara, re-zervat prirode.

Austrougarski prestolo-naslednik i `rtva sarajev-skog atentata, Ferdinand,rado je lovio po prostori-ma ove bare, te je i dobilaime „Carska“. KompleksCarske bare, napu{tenogtoka Begeja, deo je {iregprostranstva (oko 500 ha)koje pripada najve}emevropskom slatkovodnomribwaku - Ribarskom ga-zdinstvu E~ka.

Od ukupno 310 vrsta pti-ca Vojvodine, na ovompodru~ju ìvi ~ak 295 vr-sta. Carska bara stavqenaje pod za{titu kao pri-rodno nau~noistraìva~-ko podru~je. í

Slobodan Stoji}evi}

Zgrada Elektrodistribucije uZrewaninu veoma je lepo i stamenozdawe. Podignuto je 1990. godine,pred sam po~etak svekolikog raspa-da sada ve} biv{e SFRJ. Gledano izdana{wice, bila su to sre}na vre-mena, odnosno sre}na vremena na iz-disaju.

Jonel Pankari}an (58) pamti svefaze razvoja ove distribucije jer je uwoj od 1972, kada je zavr{io Elektro-tehni~ki fakultet u Beogradu. Bio jei ranije direktor, vi{e puta, pa nije bio, pa je opet. Oèwenje, otac trojice sinova i biv{i sportista. Kaù da ga niko ni-kad nije video smrknutog, a kamoli qutog.

Ova distribucija, ina~e, ima ne{to {to nijedna druga u Sr-biji nema. Ima pravo fudbalsko igrali{te, s negovanim trav-natim terenom, tribinama i reflektorima za no}nu igru, zasopstvene radnike. To je wihova Marakana.

– Sve negde do 1950–56 u Zreweninu, odnosno Petrovgradu iBe~kereku vladao je ostrvski rad, kako bi se reklo u àrgonu.Od 1895. pa do tada struja je tu i proizvo|ena i tro{ena, po po-trebi - kaè direktor Pankari}an. Pomenute godine Be~kerekje podigao elektri~nu centralu koja se sestojala od tri parnakotla, uz koje su postavqene tri parne ma{ine od po 120 kow-skih snaga sa odgovaraju}im jednofaznim generatorima. Izgra-|ena je i gradska mreà za visoko napon koji je odgovaraju}imtransformatorima pretvaran u niski napon za potro{a~e. Ka-ko je potro{wa struje rasla tako se i centrala {irila i ja~a-la, uvodila dizel motore, trofaznu gradsku mreù (1925). ê-tiri godine kasnije grad je elektri~nu centralu izdao pod za-kup na 50 godina ameri~kom dru{tvu J. G. White & Co Inc, iz Wu-jorka, koje je shodno ugovoru osnovalo Elektri~no dru{tvo Voj-vodina a. d. – veli Pankari}an.

Zgrada te centrale postoji i danas, preko puta Parka poqu-baca pored Begeja, kao {to se vidi na na{oj slici.

Ostrvski rad

Prepune ba{te kafi}ana Trgu slobode

Stara elektri~nacentrala


64

Zdawa ZrewaninaGradska ku}a, sedi{te SO Zrewa-

nin, arhitektonsko je delo JosipaFi{era iz 1820. godine. Prvobitniizgled zgrade razlikovao se od dana-{weg jer je 1887. godine dogra|enobo~no krilo, a zgrada rekonstrisana ustilu neobaroka. Oduvek je bila sedi-{te lokalne uprave. Zidove je oslikaobe~kere~ki slikar Joèf Gojgner(1837–1887). Zelena oaza u centru gra-da Gradska ba{ta - duè od veka tako-|e je deo prostora Gradske ku}e.

Palata pravosu|a, kod Malog mo-sta, pored Begeja, gra|ena je od1906–1908. godine po projektima pe-{tanskih. Jedna je od retkih namen-ski gra|enih zgrada tog perioda. Da-nas su u woj sme{teni Okru`ni, Op-{tinski i Privredni sud, kao i Op-{tinsko javno tuìla{tvo i pravo-branila{tvo. Rimokatoli~ka kate-

drala dovr{ena 1868, na Trgu slobo-de, poseduje i originalne orguqe iz1907. godine, nastale u ~uvenoj temi-{varskoj radionici „Vegen{tajnLipot i sinovi“.

Reformatorska crkva podignuta je1891. godine. Izme|u ostalog, u wojse ~uvaju i orguqe iz poru{ene Si-nagoge. Crkva je sme{tena u ambi-jent oko Malog mosta, palate pravo-su|a i Doma mladosti, i sastavni jedeo ove ìvopisne arhitektonskeceline u centru Zrewanina

Gotovo pet vekova star i Zakonom oza{titi prirodnih dobara za{ti-}en brest, nastradao je pre tridese-tak godina u poàru i ostao pose~e-nih grana da svedo~i o prohujalimvekovima i bogatoj istoriji grada naBegeju. í

S. S.

Zelena oazau centru grada

Rimokatoli~kakatedrala ispomenik kraqu Petru I Oslobodiocu

Reformatorskacrkva sastavni deo

arhitektonskeceline u

centru grada

Za{ti}en brest, star gotovo pet vekova

Palatapravosu|a

nastala pope{tanskimprojektima

”elektrovojvodina“ 1958-2006 · ”elektrovojvodina“ 1958-2006

Documents