aforizmi vodja nam nikada ne gine

Даница Машић Вођа нам никада не гине

ДАНИЦА МАШИЋ

ВОЂА НАМ НИКАДА НЕ ГИНЕ- АФОРИЗМИ -

Нови Сад 2009. године

1


У афирмацији мојих радова и моје маленкости, помогли су ми уредници сајтова и моји драгипријатељи:

Зоран Матић Мазос Александар ЧотрићВиолета МилићевићВесна ДенчићЈелена ЈергићНенад ЖивковићДејан ТофчевићСнежана Арамбашић-АлексићРадмила Тројанчевић - ХилариМирослава ЈаношевићДр Анка СтанојчићСара ВујовићМилош СомборацМилорад ТанкосићГоран Кљајић

Свима најискреније захваљујем.Посебну захвалност дугујем свом великом пријатељу и колеги, књижевнику Радивоју Ралету Дамјановићу, који је веровао у мој рад и несебично ми помогао да сигурно закорачим у сурови свет сатире.С љубављу,Даница Даца Машић

2


Siijalica - svetionik - zvezda vodilja

Нема тог човека који се није замислио над судбином појединца и човечанства. Дакле, пред свима одувек и заувек стоје иста питања која се често претварају у нерешиве загонетке, уколико одговоре тражимо по површини постојања, уместо да уронимо у дубине, сопствене и туђе, појединачне и колективне, јер се једино тамо могу наћи одговори и одгонетке.

Одговори се налазе и у народним умотворинама, јер сваки народ има своју ризницу мудрости, која се састоји од пословица, изрека, песама, приповедака. Иако тој мудрости, која је плод вишевековног иску-ства једног народа, нема равне, има појединаца који на свој, јединствен начин, успевају да сагледају и своје и свако време, и да то искажу тако да никога не оставе равнодушним.

То се, свакако, односи и на Даницу Машић.

Своју прву збирку афоризама Даница је назвала „Свако време има прво лице“, а читаоци њених афоризама одмах су схватили да је она један од нај-поузданијих и најоштроумнијих биографа тог првог лица, без обзира да ли је реч о првом лицу једнине или множине, о његовом физичком опису или духо-вним узлетима и падовима.

3

http://trg-cuda.leonardo.it/blog/siijalica_svetionik_zvezda_vodilja_2.html


Лексикон страних речи и израза, М. Вујаклије, каже да је афоризам „кратка и мисаона, оштра и неоче-кивано духовита изрека, која, за разлику од пос-ловице, сентенце или парадокса, највише држи до књижевне форме, па се негде зове и „пословица ин-телектуалаца“.

Афоризам су неговали Марко Аурелије, Бекон, Гете, Ла Рошфуко, Паскал, Ла Бријер, Валери, немачки физичар Г. К. Лихтенберг, пољски сатиричар Ста-нислав Јежи Лец, а код нас Јован Дучић, Душан Ра-довић, Влада Булатовић Виб и Бранислав Црнчевић.“

Намерно не изостављам ни словце дефиниције у ко-јој је све речено о овој врсти уметничког сагледа-вања стварности, као што не изостављам ни списак аутора који чине врх европске афористике, где је и овом аутору место, јер желим да кажем како се Да-ница Машић ухватила у коштац са великим изазо-вом и успела да се избори за своје место под сунцем афористичарским, и то не само оним које обасјава родну јој Србију, већ, у најмању руку, читаву Ев-ропу, чији су најзначајнији представници наведени у овом Вујаклијином осврту. Мој исказ може звучати претенциозно само онима који нису читали Дани-чине бисере мудрости.

Даница Maшић у својим афоризмима често говори о вођи („Вођа нам никад не гине“, „Сваки вођа жели бити вечан. Слава му“), јер је то тако разумљиво

4


када се сагледава судбина појединца или читавог на-рода, пошто сви имамо неког вођу, изабраног или наметнутог. Но, аутор је свестан да је „иза чела мо-зак“, као и да је „вођа као и сваки човек – незамен-љив је.“

У овим Даничиним оштроумним запажањима пуним фине ироније садржано је изванредно познавање и психологије масе и психологије вође.

Зато и каже да „због своје величине сваки вођа мо-же стати у афоризам.“

Где је вођа, ту је и народ. Као и у животу, тако и у афоризмима, народ може бити достојанствен, свес-тан свог положаја, ма колико тежак био („Ничија није горела до зоре. Гасили су је они који воле мрак“), али и несвестан, несавестан или пасиван („Све нам је равно, па се зато и саплићемо“, „Власт развија овчарство. Од оваца се може лепо живети“ или пак, што је још страшније, „Овце бле-је и када им јагањце кољу“).

Аутор је свестан да власт највише поена добија у тешким временима, па зато и каже: „Ситна риба се на хлеб хвата“. То је, могли бисмо рећи, један ко-рак даље од римских техника придобијања народа, јер је власт, осим хлеба, морала да понуди и много

5


игара. Ново време, очигледно, доноси „префињени-је“, економичне методе.

Има у афоризмима Данице Машић и дубоке саосе-ћајности са невољама своје земље: „Демонстрације су велика моба. Сакупи се народ да помогне својој земљи“.

Овај афоризам приказује онај тренутак у историји народа у коме је још увек присутно веровање да ће промена донети бољитак. Но, ако се то не догоди, оно што следи је, свакако, испирање мозгова „Испи-рање мозгова је посао политичара. Не дозвољавају народу да прља руке“. Уколико та врста „убеђи-вања“ није довољна, постоји још једна опција: „Ка-кав прљави рат? Војници редовно чисте оружје!“.

На озбиљне пропусте у здравству, судству, влади, такође указују афоризми: „Ко каже да се код ле-кара све плаћа? Колико је пацијената умрло џа-ба!“, „Судови се користе и у политичким кухиња-ма. Служе за мућкање“, „ Држава има ново име – кум је био за промене.“

Има међу Даничиним афоризмима оних који се од-носе само на нашу земљу, те ће се сваки читалац на-смејати јетко, са горчином, када их прочита, и одмах ће препознати и личности и ситуације („Имамо ло-пове који отварају сваку браву. Недостаје нам

6


бравар који је отварао свака врата“, „Браниоци своје земље су у Хагу. А много их је и у земљи“, „Албанци чувају свету српску земљу. Не дозвоља-вају Србима да газе по њој“, „Неће Србија бити гола и боса у Европи. Одмах ће добити чизму“), или се односе на политику великих сила и квази ху-манисте („После америчког хуманизма нема ре-несансе“ и „Није лако добити Нобелову награду за мир. Крвав је то посао“).

У Даничине афоризме нису стале само вође и наро-ди, већ и сва искуства која их прате, индивидуална или заједничка. Уколико је „дно његов плафон“, знамо са каквом особом имамо посла. Исто тако, мо-рамо признати да је истина да „онима који ведре и облаче одговара свако време“, те није ни чудно што ће се сваки читалац насмејати од срца кад прочита Даничин афоризам: „Власт нам не пада тешко. Када падне, нама лакне“.

Афоризми Данице Машић пуни су неочекиваних обрта, фине или горке ироније, често и сарказма, али и оштроумних запажања, и никога не могу оставити равнодушним. Ако, по дефиницији, „афоризам до-носи неку оштеважећу, дубоку мисао, досетку, муд-рост, правило или искуство“, а „знаци за распозна-вање доброг афоризма су: изворност, оштроум-ност, духовитост и отвореност“, онда је јасно да су ови афоризми оправдали све што се од њих тра-

7


жи, и додали дозу ауторове самосвојности и сензи-билитета.

И за крај, истина је и садржај следећег афоризма: „Народ не може остати у мраку док је оних којима се пале сијалице у глави. “, али је истина и то да, док има таквих људи, има наде да ће једног дана јака светлост обасјати наш свет, јер су те сија-лице у глави оваквих људи – светионици и звезде водиље и будућим ствараоцима и будућим чита-оцима.

Виолета Милићевић, проф.

8


ВОЂА НАМ НИКАДА НЕ ГИНЕ

9


10


СВАКИ ВОЂА ЖЕЛИ БИТИ ВЕЧАН. СЛАВА МУ.

11


12


* Иза чела је мозак.

* Вођа је као сваки човек. Незаме-нљив је.

* Власт много обећава. Морамо јој обезбедити школовање.

13


* Застава на пола копља дотиче највише.

* Има нечег црвеног и у злочину без крви.

* Вођа ради као даљински управ-љач. Чим га притисну, мења програм.

14


* Нема радикалних промена без помена.

* Споменик без постоља ниче из корена.

* Ничија није горела до зоре. Га-сили су је они који воле мрак.

15


* Размножавањем споменика нас-таје гробље.

* И место у гробљу је резервисано према броју.

* Лица им говоре да су з(а)бри-нути. Не знају шта ће са новцем.

16


* Фотеља је мека столица.

* Хоћемо монархију! И животиње имају цара.

* Код нас се све реформише. Ре-форма је наша велика нужда.

17


* Не клечи! Повредићеш колено.

* Дувају у исти рог, а не знају ко-јој животињи припада.

* Прогноза времена је била тачна „- падале су главе“.

18


* И лоза Немањића је опијала, али народ није оволико посртао.

* Милош је дао Карађорђеву гла-ву, а власт не да Карађорђево.

* Балвани су сламка спаса за по-литичаре. Држе се за њих да не потону.

19


* Високи положај долази до изра-жаја својом дужином и ширином.

* Богатство им је под шифром. И робијаши имају бројеве.

* Одакле им је капало, сазнали смо када је процурило.

20


* Чист педеризам. Све више људи има свог човека.

* Педерима није важно ако изгубе образ. Ту је задњица.

* Извозимо памет, продајемо ду-шу. Све чинимо да боље живимо.

21


* Одлив мозгова завршен је вели-ким крварењем.

* Власт у чврстом повезу најдуже одолева времену.

* Онима који ведре и облаче одго-вара свако време.

22


* Дно је његов плафон.

* Само глупи падају на дно. Паме-тни силазе.

* Тапшање по рамену је почетни ударац.

23


* И левица и десница ударају ногом.

* Много је левака десно оријенти-саних.

* Читалац не стиже да прочита све што штампа издаје.

24


* Не завијајте ствари у новине. Оне треба да их открију.

* Штампа је увела колор фото-графије. Текстови су и даље црни.

* Развојни пут диктатора. Прст, два прста - песница.

25


* Диктатор и правопис мења. Тач-ку ставља на почетку диктата.

* Приватизација је превазишла сва очекивања. Имамо и власнике државе.

* Капитализам има предност над социјализмом. Власник народа није само један диктатор.

26


* Расписивање избора неки схва-тају као конкурс за незапослене.

* Куповина гласова не кошта мно-го у поређењу са њиховим школова-њем.

* Трошкови власти су занемарљи-ви у односу на њихов пут.

27


* Тајкуни купују земљу. Знају се-љаци шта је добро.

* Полиција све прати. Изузетке и испрати.

* Обезбеђење је слабо. Све пропу-шта кроз шаке.

28


* Полицијски час има фазе: уво-ђење,обрада – закључавање.

* Полицијски час не почиње у ис-то време. Једни још нису ни устали, а други већ одговарају.

* Доушник је обичан слепац. Не види оно што чује.

29


* Памет је као поледица. Соле је да не падну.

* Ако дође до новог потопа, Ноје-ву барку ће заменити Титаник.

* Мајмуни једу и банана државе.

30


* Овце блеје и када им јагањце кољу.

* Политичари су стали на своје ноге. Дигну главу само када пузе.

* Наш државни циркус је оличење патриотизма. Наступа само у својој земљи.

31


* Они који другачије мисле, исто пролазе.

* Завели су нас. Временом ће сре-дити бројеве.

* Копају нове рупе у закону. Мно-го их је још које треба сахранити.

32


* Морамо се отварати према све-ту. Доста је било затварања.

* Наша политика је отворена. По-литичари неприметно пролазе кроз њу.

* Постао је одговорна личност. Њему и закон одговара.

33


* Политичари су наши предајни-ци. Предају народ због боље слике.

* Наши политичари су патријалха-лно васпитани. Раде како тата каже..

* Будућност је иза нас. Власт ни-ком не препушта водећу позицију.

34


* Криминал је сведен на минимум. Власт је увела самоконтролу.

* Послуга их служи, али не и пам-ћење. Заборављају шта су све појели.

* Једни нас воде, други нас возе. Хумано је помоћи неспособнима.

35


* Нема мрље у његовој биогра-фији. Док је писао, водио је рачуна да не забрља.

* Политичари воле мечке. Прво их возе, а после им играју пред кућом.

* Партијска линија у свом развоју мења облик: круг,обруч – омча.

36


* И партијска струја убија. Нема фазу развоја.

* Џелату није битна величина гла-ве већ дебљина врата.

* Владин тим не игра главом.

37


* Политички кругови су окови на-рода.Ако је за утеху – од злата су.

* Божје заповести – да. Њихове исповести – не.

* За власт су горе и доле прилози за време.

38


* Из опанка у ципеле – еволуција. Из опанка у чизме – револуција.

* Страначки прелетачи су под за-штитом државе. Прети им истреб-љење.

* Народ очекује боље дане. Власт не штеди на речима.

39


* Само вас гледамо. Резултате ће дати експертиза.

* Власт је додирљива, само народ не сме да је пипне.

* Власт је заразна. Све чини да не буде и прелазна.

40


* Врх власти мора да је туп. Ко би седео на њему?

* Због своје величине вођа може стати у сваки афоризам.

* Не може власт увек да држи ствар чврсто у рукама. Временом и она олабави.

41


42


НЕ НАСАЂУЈТЕ НАРОД. МОЖЕ СЕ НЕШТО ИЗЛЕЋИ.

43


44


* Свитање почиње буђењем на-рода.

* Никада није касно да народ ус-тане.

* Све нам је равно, па се зато саплићемо.

45


* Празан човек је пун себе.

* Они без корена су најжилавији.

* Пљуни у длан ако хоћеш да ти виде бољу будућност.

46


* Довољно је да се народ окрене, па да први буду последњи.

* Није довољно само дати глас. Треба имати и слуха.

* На изборима нема промашаја. Обе стране су погођене.

47


* Ко је за корените промене, мора имати снаге да уништи пањеве.

* Власт може да распише изборе и у радне дане. Излазност би обезбе-дили незапослени.

* Избори ми умањују гласовне мо-гућности. Када видим ко су кан-дидати – занемим.

48


* Ко каже да се код лекара све плаћа! Колико је пацијената умрло џаба?

* Сиротиња је својеврстан фено-мен. Најбоље успева када је не храниш.

* Контејнери су телохранитељи сиротиње.

49


* Не тражите хлеб на улици. Из хигијенских разлога, он је у контеј-нерима.

* Контејнер је бесплатна потро-шачка корпа. Сиротиња не може да поједе све што се у њој налази.

* Окупљање око контејнера нема политичку позадину. Свако долази на позив свог стомака.

50


* Ситна риба се на хлеб хвата.

* Гладни најлакше узимају лек на празан желудац.

* Просјаци чувају достојанство зе-мље. Са улица су се преселили пред врата.

51


* Народ не може остати у мраку док је оних којима се пале сијалице у глави.

* Сиротиња нам није гладна. У сосу је.

* Сиротињи деле савете. Помажу јој да преживи.

52


* Раке и хумке су наша обећана брда и долине.

* Пензионери су на дну табеле. Боре се за опстанак.

* Пензионери виде промене само у огледалу.

53


* Пензије стижу на време. Да љу-ди не зајме за сахрану.

* Власт све чини да пензионери буду (с)покојни.Да се не муче.

* Пензионери руше државу. Без старца нема ударца.

54


* Најјефтинији државни пројекат је обилазница око пензионера.

* Прво смо клицали, па клецали, па јецали.

* Само у месари главе и репови имају исту вредност.

55


* Контрола ума је најуспешнија над онима који немају мозга.

* Нема расне дискриминације. Ис-ти чип важи за људе и за животиње.

* Савремено ропство је хумано. Жиг се не види голим оком.

56


* Испирање мозгова је посао поли-тичара. Не дозвољавају народу да прља руке.

* Изашли смо раније са посла. Че-камо боље сутра.

* То код нас не пије воду! Пустиња је.

57


* Свакога дана отварамо радна места. Да се проветре просторије.

* Пао је на испиту. Одлично је знао садашње време.

* Ђаво је ушао у цркве и однео шалу. Нама је остала збиља.

58


* Уводе нам дијету. Потребни су им лаки људи.

* Иза мене стоје они који немају прилике да седе.

* Не дижите нос.Осетићете смрад одозго.

59


* Шљивовица више није српски бренд. Еxит боље опија.

* Идем право, а они кажу да се заносим.

* Козја стаза је многе извела на пут.

60


* Зелени, а зрело мисле. Брзо ће иструлити.

* Срам је одавно нестао. Види се на сваком кораку.

* Власт развија овчарство. Од ова-ца се може лепо живети.

61


* Опозиција је власти на дохват руке. Држи је у шаци.

* Није код нас све на продају. Много тога нико неће да купи.

* Сајам књига је био добро посе-ћен. Половина посетилаца су били аутори.

62


* Невладине организације су пус-тиле дубок корен у Србији. Користе страно ђубре.

* Девојке продају невиност да би преживеле.Крваво зарађен новац!

* Газде воде рачуна о здрављу ра-дника.Дају им отказ да се одморе.

63


* Држава је урадила све. Зато рад-ници немају посла.

* Не дозвољавају народу да лаје. Чувају му достојанство.

* Није код нас наталитет у паду. Треба уписати и оне који се роде када умру.

64


* Демонстрације су велика моба. Сакупи се народ да помогне својој земљи.

* Народ је темељ споменика. Уко-пан је у земљу.

* Промену власти народ доживља-ва као промену времена. Све га боли.

65


* Србија ће се тешко решити беле куге. Мало је плодних дана у години.

* Власт нам не пада тешко. Када падне, нама лакне.

* Држава има ново име. Кум је био за промене.

66


* Живимо у бескласном друштву. Ни говора о класи људи.

* Срби су мали народ. Зато могу бити велика мањина.

* Нисмо ми Цигани. Они су сло-жан народ.

67


* Много људи у једном човеку смањује га.

* Човек и кроз осмех показује зубе.

* Из дана у дан улазимо у ноћ.

68


* Рђу од човека нико не шмиргла.

* Потребни су нам челични људи. Они не рђају.

* Када падне испод нуле, и љига-вац се укрути.

69


70


ЖИВОТ У ЗАТВОРУ ПОЧИЊЕ ДЕОБОМ ЋЕЛИЈА

71


72


* Мито је име без презимена.

* Задње карике у ланцу спаја ката-нац.

* Криминал сасецамо у корену – од главе.

73


* Организовани криминал је ланац без катанца.

* Укинули смо смртну казну. Ми смо за живот на робији.

* Смртна казна има предност над доживотном робијом. Осуђени може да изрази и последњу жељу.

74


* Смртна казна је код нас и даље на снази. Не дозвољавају сведоцима да се роде.

* За разлику од еутаназије, абор-тус је дозвољен. То је превентива против мука.

* Каријера криминалца почиње са два слова, а окончава се завршном речју.

75


* И без чипа, криминалци су жи-госани.

* Да не би ишао бос, ставио је ча-рапу на главу.

* Лопове је снимила камера. Сад можемо да их ухватимо...

76


* Не могу криминалци да раде шта хоће, већ што је власти потреб-но.

* Осуђени у судници имају одре-шене руке. Не схватају колика је то слобода.

* Имамо лопове који отварају сва-ку браву. Недостаје нам бравар који је отварао свака врата.

77


* Закон старости је увек на снази, а млади га користе.

* Правда је као нимфоманка. Нико да је задовољи.

* Истина је најјаче оружје. Још ако је са пригушивачем...!

78


* Затворске собе су препуне. Само привилеговани добијају самице.

* Правда је на стакленим ногама. Сваки њен корак је провидан.

* Судство нам ради под притис-ком. Бомба само што не експлодира.

79


* Први човек тешко стиже до пос-ледње жеље.

* Судови се користе и у политич-ким кухињама.Служе за мућкање.

* Пред законом су сви исти. Људи се рађају као велики и мали.

80


У РАТУ СВИ ДОБИЈАЈУ - РАТНУ ОПРЕМУ.

81


* Далеко било, стигло је и до нас.

* За цртање мапа света користе се политички блокови.

* Срушен је мост. Сада тенкови прелазе преко народа.

82


* Треба отесати много балвана да би се саградили порушени мостови.

* Нисмо изгубили браћу у рату. Нашли су их експерти за судску медицину.

* Грађански рат нам одговара. Не-пријатеља можеш убити са кућног прага.

83


* На масовним гробницама треба да стоји слика вође. Да се види ком Богу су веровали.

* Ратним бојама земља је платно.

* Ко слика крвљу, платно му је Исусов покров.

84


* Много је чувара земље на грани-ци ограничености.

* Какав прљави рат? Војници ре-довно чисте оружје.

* Ратове смо водили на свом тере-ну. Да жртве остану у својој земљи.

85


* Војнике убијају на стражи. На фронту би им се изгубио сваки траг.

* Браниоци своје земље су у Хагу. А много их је и у земљи.

* Хашки суд је хуман. Оптужени-ма не намеће омчу, већ само своје браниоце.

86


* После америчког хуманизма не-ма ренесансе.

* Америка и Русија се гледају очи у очи. Победиће она која прва заж-мури.

* Америка не треба да се плаши рата у Сибиру. Лешеве неће ставља-ти у хладњаче.

87


* Избеглице су наше појачање – у пропадању.

* Не разумемо избеглице. Оне су за нас странци.

* Срби немају стамбених пробле-ма. Стално се селе.

88


* За некога је етничко и еколошко чишћење исто. Уклањање прљавшти-не.

* Само невиност може да уништи Србе.

* Сви Срби могу да се сложе – у јаме.

89


* Сви Срби у једној држави – можда. Једна држава у свим Србима – никада.

* Свет Србима може да одреди границе, али не и да их ограничи.

* Боље роб него гроб! Боље пакт него рат! Еволуција чини своје.

90


* Срби су повукли војску са ал-банске границе. Свет ће повући гра-ницу.

* Албанци чувају свету српску зе-мљу. Не дозвољавају Србима да газе по њој.

* Власт не брине о судбини неста-лих Срба. Зна она да они живе у срцима најмилијих.

91


* Срби су у рату слаби коцкари. У пиксли им остаје само пепео.

* Много је вођа чија имена треба да носе слепе улице.

* Европа се враћа на место злочи-на да помогне жртвама.

92


* Србија је на коленима. Издало је колено.

* Неће Србија бити гола и боса у Европи. Одмах ће добити чизму.

* Није лако добити Нобелову на-граду за мир. Крвав је то посао.

САЧУВАЈ БОЖЕ! АКО ЈЕ ЈОШ НЕШТО ОСТАЛО.

93


94


СЈАЈНА ЗВЕЗДА НА СРПСКОМ САТИРИЧАРСКОМ НЕБУ

Писање афоризама је рударски посао. Потребно је мукотрпним радом ископати тоне јаловине, да би се пронашла зрнца мудрости. Можда је због тога ма-ло жена у Србији и свету које пишу афоризме. По-готово је мало њих које пишу добру сатиру, а Да-ница Машић је једна од њих.

Машићеву одликује специфични угао посмат-рања догађаја и личности, сликовитост реченица и само њен, особени хумор. (Расписивање избора не-ки схватају као конкурс за незапослене).

Она не настоји да се читаоцу допадне на брзину. Не жури са објављивањем својих сентенци у нови-нама, часописима и на интернет страницама. Аутор-ка, што је реткост на нашој сатиричној сцени, већу пажњу поклања афоризмима него књигама. Зато њен дугогодишњи рад на пољу афористике тек тре-ба да добије своју истинску и заслужену афирма-цију.

Код Данице Машић је све аутентично. Она је по грађењу поенти и коришћењу стилских фигура са-мосвојна међу српским сатиричним ствараоцима.

Њен афористички поступак и вокабулар су уни-кум, проткани врло лепом поетском цртом. У њеним афоризмима име више поезије и лирике, него код било кога другог сатиричара. (Раке и хумке су наша обећана брда и долине).

95


Машићева пише већ годинама - истрајно, самоза-тајно, поштено... Она успешно доказује да може да се пише оштро, али незлобиво, храбро, али неувред-љиво.

За све то време ауторка настоји да њени афориз-ми не буду испразни, већ да садрже идеју, критику, мисао, поруку, емоцију... Она не пише ради писања, већ само када нешто велико и значајно има да каже и подели то са другима.

Ако је реч о утицајима на књижевно стваралаш-тво Данице Машић, у њеним сентенцама проналази-мо паралеле са бриљантним књижевним минијату-рама Станислава Јержија Леца.

„Кад рушите споменике, сачувајте постоља. Увек се могу искористити“, записао је велики Лец.

„Споменик без постоља ниче из корена“ – чи-тамо код Машићеве.

„Прозор у свет може се заклонити новинама.“ (Лец)

„Не завијајте ствари у новине. Оне треба да их открију.“ (Машић)

Даница Машић размишља и пише о великим, значајним, универзалним и егзистенцијалним тема-ма. (Задње карике у ланцу спаја катанац).

У својој посвећености раду и промишљању, она не пише о дневнополитичким темама јер је свесна да би такви афоризми имали живот једнодневног вили-ног коњица. Ауторка сматра да је за потпуно сагле-давање потребна временска дистанца која омогућава

96


непристрасност и објективност, баш као у стиху Сергеја Јесењина: „Лицем у лице -Лице се не види.Велико се види на остојању.“

Списатељица доказује из афоризма у афоризам, да верује у тријумф добра, правде и истине. Борећи се сатиром и хумором против свега злог и недос-тојног, уверава нас да је непоправљиви оптимиста, али онај искрени, не по задатку и не плаћени. (Сви-тање почиње буђењем народа).

Ауторка упорно тражи зрно доброте и људскости у сваком човеку и верује да може да исклија у „то добро дрво“.

Њени афоризми су кратки, али захтевају да се о њима дуго размишља. Она се вешто служи речима и зато погађа директно. Не ствара само на дах и тре-нутну инспирацију, него експериментише, повезује, промишља, слаже речи као „лего“ коцкице, усавр-шава реченичне склопове...

Афоризми Данице Машић нису једноставне из-реке, нису језички каламбури и пуке досетке. Они од читаоца траже пажњу, разумевање и концентрацију, али му зато пружају награду у виду подуке или сме-ха. Афоризми у овој књизи не теже ефекту „на прву лопту“, већ нуде „игру дуплог паса“. Захтевају ин-

97


теракцију читаоца и његово укључивање у игру духа. (Памет је као поледица. Соле је да не падну).

Због свега тога, на српском сатиричарском небу сјајно сија једна звезда. Име јој је – Даница!

Александар Чотрић

98


Б Е Л Е Ш К А О П И С Ц У

ДАНИЦА МАШИЋ (Александрово, 1944), афо-ристичар и енигмата.

Гимназију и Вишу педагошку школу завршила је у Зрењанину. Радни век је провела у ОШ „Херој Света Младеновић” у Сараорцима код Смедерева, као наставник руског језика.

Афоризме и епиграме објављивала је у бројним листовима и часописима: Ошишани јеж, Чивија, Погледи, Илустрована политика, Политика екс-прес, Вечерње новости, Наш глас, Смедеревска седмица, Тимок, Војска, Дневник, Поштар, ДДОР Нови Сад, као и на програмима Радио-Београда и Радио-Пожаревца. Афоризме јој објављују и елек-тронски сатиричници ЕТНА (Београд), ЖИКИ-ШОН (Параћин), НОСОРОГ (Бања Лука), ДОН-СТАЛЕНС (Подгорица).

Објавила је књигу афоризама СВАКО ВРЕМЕ ИМА ПРВО ЛИЦЕ (Књижевни клуб Смедерево, 1997).

Заступљена је у: Антологија светског афориз-ма (Љ. Михајловић, Сврљиг, 1998), Зборник I фес-тивала афористичара Југославије (Удружење афористичара Југославије, Сврљиг, 1998), Ко је ко у нашем хумору, сатири и карикатури (Милован Вржина, Београд, 1998), Враг и шала (Витомир Теофиловић, Београд, 2000), Извајане мисли (Сла-вомир Васић, Алексинац, 2001), Постлудус (Срба

99


Павловић, Нови Београд, 2001), Лексикон писаца просветних радника (Др. Миодраг Игњатовић, Ми-ливоје К. Трнавац, Београд 2001), Ружа на Титани-ку (Радивоје Рале Дамјановић, Смедерево, 2002), Енциклопедија афоризама 1 (Ђорђе Оташевић, Бе-оград, 2004), Случајни узорак (Витомир Теофило-вић, Београд 2007), Смедерево (Бојка Вулетић, Сме-дерево, 2007), Нашите пријатели 1 (Васил Толев-ски, Скопје, 2007),

Нашите пријатели 2 (Васил Толевски, Скопје, 2008), Антологија балканског афоризма (Васил Толевски, Скопје, 2008).

Превођена је на руски и македонски језик.Члан је Удружења енигмата „Вук Караџић”, Бе-

оград. Објавила је неколико стотина енигматских радова у енигматским и другим листовима: Марбо, Еурека, Ребус, Мозаик, Скерцо, Хупер, Браво сканди, Наш глас, Политика експрес, Поштар, ДДОР Нови Сад, као и дечјим листовима СВИЦИ и БАМБИ.

Заступљена је у Лексикону српских енигмата (Мирослав Лазаревић и Јован Вуковић, Београд, 2007).

100

aforizmi vodja nam nikada ne gine

Documents