Agata Kristi

Posle sahrane

Sa engleskog preveoPredrag Uroevi

Naslov originalaAgatha Christie

After the Funeral

Za Dejmsa, u spomen na srene dane u Ebniju

1.

Stari Lenskomb gegao se iz sobe u sobu i dizao roletne. Tu itamo svojim boleljivim oima virnuo bi kroz prozore.

Uskoro e se vratiti sa sahrane. Malo je ubrzao svoje kretnje.Bilo je mnogo prozora.

Enderbi Hol bio je prostrano zdanje iz viktorijanskog dobaizgraeno u gotskom stilu. U svim sobama bile su zastrte zavese odraskonog izbledelog brokata ili baruna. Neki od zidova jo su bilipokriveni izbledelom svilom. U zelenoj dnevnoj sobi stari sobardie pogled na portret starog Kornelija Abernetija to je visio iznadkamina. Enderbi Hol bee sagraen za njega. Na portretu je smeabrada Kornelija Abernetija bila izazivaki isturena napred, dok muje ruka poivala oslonjena na zemaljsku kuglu, da li po elji modela,ili po simbolinoj zamisli slikara, niko nije umeo da kae.

Dentlmen veoma prgavog izgleda, bar tako je oduvek misliostari Lenskomb, kome bee drago to ga lino nikada nije upoznao.Gospodin Riard bio je njegov dentlmen. Dobar gospodar,gospodin Riard. A preminuo je sasvim naprasno, kako seispostavilo, iako je, razume se, izvesno vreme imao brinu lekarskunegu. Eh, ali gospodar se nikada estito nije oporavio od oka zbogsmrti mladog gospodina Mortimera. Starac zavrte glavom dok jeurio prema vratima koja su vodila u beli budoar. Bilo je strano,prava nesrea. Tako stasao mladi gospodin, snaan i zdrav. oveknikada ne bi pomislio da bi tako neto njemu moglo da se dogodi.alosno to bee, prosto alosno. A i gospodin Gordon je poginuo uratu. Tuga za tugom. Stvari su tako tekle tih dana. Breme beepreteko za gospodara. A ipak je samo nedelju dana pre toga bioskoro sasvim kako treba.

Trea roletna u belom budoaru odbi poslunost. Die se samomalo uvis i zaglavi. Opruge su popustile to je posredi jer

veoma stare behu ove roletne, ba kao i sve drugo po kui. A ovestare stvari danas ne mogu da se poprave. Previe su zastarele,tako su govorili i vrteli glavama na onaj njihov budalast, nadmennain kao da stare stvari, kao to se zna, nisu bile daleko bolje odnovih! On je to lako mogao da im kae! Trice, polovina tihnovotarija na komade ti se raspadaju u rukama. Materijal imbee slab, ba kao i izrada. O, da, on je to lepo mogao da im kae.

Za ovu roletnu nita nije mogao da uradi bez merdevina. Tihdana nije mnogo voleo da se pentra po merdevinama, hvatala bi gavrtoglavica. U svakom sluaju, nek roletna za sada ostane ovakokako jeste. A i nije bilo mnogo vano jer prozori belog budoara nisubili na proelju kue te tako nee moi da se vide iz automobila kojibudu pristizali posle sahrane a i sama odaja nije mnogokoriena u poslednje vreme. Bila je to soba za dame, a dama uEnderbiju odavno nije bilo. teta to se gospodin Mortimer nijeenio. Stalno je iao na pecanje u Norveku, u lov u kotsku ili uvajcarsku na one zimske sportove umesto da se oenio nekomfinom mladom damom i skrasio se ovde s decom koja trkaraju okokue. Odavno i dece nije bilo u kui.

I Lenskombova svest odluta do vremena kojeg se jasno iodreeno seao daleko odreenije no poslednjih dvadesetakgodina, koje su mu sve bile maglovite i zbrkane tako da doista nijemogao da se seti ko je sve dolazio i odlazio ili uistinu kako su ti ljudiizgledali. Ali starih dana mogao je da se seti sasvim dobro.

Gospodin Riard svojoj mlaoj brai i sestrama bee vie kaootac. Imao je dvadeset i etiri godine kad mu je otac umro i smestase predao poslu, vredan i taan kao sat u svemu, a i kuu je vodiokako treba, tako da ni u emu nisu oskudevali. Bilo je to veomasreno domainstvo sa svim onim mladim damama i gospodom kojisu tu odrastali. Bilo je i kokanja i kavge tu i tamo, razume se, to jeveoma jedilo guvernante! Maloduna stvorenja, te guvernante, iLenskomb ih je oduvek prezirao. Za razliku od mladih dama koje subile iva vatra. Gospoica Deraldina posebno. Gospoica Kora,

takoe, mada je ona bila mnogo, mnogo mlaa. A sada je gospodinLeo mrtav, a i gospoica Lora takoe je otila. Gospodin Timoti jejadni invalid. Gospoica Deraldina umrla je negde u inostranstvu.Gospodin Gordon je poginuo u ratu. Iako je bio najstariji, gospodinRiard se pokazao kao najjai meu njima. Nadiveo ih je sve, jokako dodue, ne ba sve jer je gospodin Timoti jo iv, kao i malagospoica Kora, koja se udala za onog bezveznog momka,umetnika. Dvadeset pet godina nije je video, a bila je prilinozgodna mlada devojka kad je otila s tim momkom. No sad ju jejedva poznao, ugojila se i u toj svojoj haljini izgledala je kaobeskrajno loa kopija umetnika! Mu joj je bio Francuz, ili skorokao Francuz a nita dobro nikad nije ispalo od braka s nekim odnjih! Ali gospoica Kora oduvek je bila pomalo pa prostoduna bito zvali da je ostala u selu. U porodici je uvek bio neko takav.

A ona se njega jo kako seala. Gle, pa to je Lenskomb! rekla je, i izgleda da se mnogo

obradovala to ga vidi.Eh, svi su ga oni voleli u stara dobra vremena i kad bi bila neka

zabava, dolazili su dole u ostavu, gde im je on davao dem i arlotrus kola s voem kad bi pretekao gore sa trpeze. Svi su onipoznavali starog Lenskomba, a sad jedva da je bilo nekoga ko ga seseao. Ostala je samo mlaarija koje on nije mogao sasvim jasno dase seti i koja je o njemu mislila samo kao o starom sobaru koji je tuoduvek. Mnogo stranaca, mislio je, kad su svi stigli za sahranu iolinjala grupa stranaca pri tome.

Ali ne i gospoa Leo ona bee drugaija. Ona i gospodin Leodolazili su ovamo od kada se gospodin Leo oenio. Ona je bila finadama, ta gospoa Leo prava dama. Odevala se kako i pristaje,kosu doterivala kako i dolii i izgledala u skladu sa onim to jeste. Ai gospodar joj je bio veoma naklonjen. teta to ona i gospodin Leonisu imali dece

Lenskomb se malo pribra; ta radi on ovde i sanjari o starimdanima kad toliko posla ima da se obavi? Sada su bile podignute

sve roletne u prizemlju pa je rekao Denet da ode gore i dovede ured one u spavaim sobama. On, Denet i kuvarica prisustvovali suopelu u crkvi, ali nisu ili do krematorijuma, ve su se vratili dokue da podignu roletne i spreme obed. Hladno posluenje,podrazumeva se. unka i piletina, jezici i salate. Posle toga sledesufle od limuna i pita s jabukama. A pre svega toga ide vrua supa i bie bolje da ode i vidi da li je Mardori sve pripremila daodmah moe da bude poslueno jer nema sumnje da e se za kojiminut svi vratiti.

Lenskomb se dade u teturavi kas preko odaje. Njegov pogled,odsutan i nezainteresovan, samo pree preko portreta koji je visioiznad kamina portreta koji bee parnjak onome koji je stajao uzelenoj dnevnoj sobi. Bila je to fina slika belog satena i bisera.Ljudsko bie koje je sve to imalo na sebi nije bilo tako zadivljujue.Neugledne crte lica, usta u obliku ruinog pupoljka, kosa zaeljanas razdeljkom po sredini. ena istovremeno i skromna i neupadljiva.Jedina stvar vredna panje kod supruge Kornelija Abernetija bilo jenjeno ime Koralija.

Preko ezdeset godina, sve od vremena njihove pojave, Koralkornplasteri i pridrueni im Koralovi preparati za noge i dalje nisugubili svoje mesto na tritu. Da li je ikad bilo ma ta izuzetno uKoral kornplasterima niko ne bi umeo da kae ali svet je voleonjihove proizvode. Blagodarei Koral kornplasterima nastali su ovaneogotska palata, itava jutra vrtova oko nje, ali i novac od kojeg jeivelo sedam sinova i keri. Taj novac omoguio je RiarduAbernetiju da pre tri dana umre kao veoma bogat ovek.

II

Zavirivanjem i upozorenjima koja je izdavao po kuhinjiLenskomb je postizao jedino to da se Mardori, kuvarica, obrecnena njega. Mardori bee mlada, imala je samo dvadeset i sedam

godina, i neprestano je izazivala jed kod Lenskomba budui da senikako nije uklapala u njegovu predstavu o tome kako pravakuvarica treba da izgleda. Dostojanstvena nije bila, a nije na pravinain ni potovala njegov, Lenskombov, poloaj. Kuu je poestonazivala pravim starim mauzolejom i alila se na ogroman prostorkuhinje i koliinu sudova i pribora za jelo govorei da joj jepotreban itav dan samo za njihov obilazak. U Enderbiju je biladve godine i zadrala se tu pre svega zato to je zarada bila dobra, atek posle zato to se gospodinu Abernetiju svialo njeno kuvanje. Akuvala jeste veoma dobro. Denet, koja je stajala pored kuhinjskogstola i krepila se oljom aja, bee starija kuna pomonica i, madase i sama esto rado uputala u une prepirke s Lenskombom,obino je bila njegov saveznik protiv mlaih narataja koje jepredstavljala Mardori. etvrta osoba u kuhinji bila je gospoaDeks, koja je navratila da prui pomo ako bude trebalo i koja jemnogo uivala u sahrani.

Prelepa je bila govorila je dok je sebi opet punila oljuajem i mirisala ga kao poznavalac koji ume da ga ceni. Devetnaest automobila bilo je parkirano, a crkva bee dupke puna ipreasni je, rekla bih, divno odrao slubu. Eh, jadni mili gospodinAberneti, nema na svetu vie mnogo takvih kao to je bio on.Potovali su ga svi, rekla bih.

Spolja dopree zvuci jedne automobilske sirene i motora vozilakoja su nailazila prilaznim putem do kue pa gospoa Deks spustiolju na sto i uzviknu: Evo ih!

Mardori upali gas pod velikim loncem u kome je bila pileakrem-supa. Prostranstvo kuhinje iz doba viktorijanskevelelepnosti, hladno i neiskorieno, delovalo je kao oltar prolosti.

Automobili pristigoe jedan za drugim i svet koji iz njih izae ucrnim odelima prilino nesigurno proe kroz predvorje do velikezelene dnevne sobe. Vatra je tu gorela u srcu kamina u znakpotovanja prema prvoj hladnoi jesenjih dana, ali i da suzbije daljecvokotanje posle stajanja na sahrani.

Lenskomb ue u prostoriju i prisutnima stade da nudi ae saerijem sa srebrnog posluavnika.

Gospodin Entvisl, stariji partner firme Bolard, Entvisl, Entvisl iBolard, bee stao leima okrenut kaminu i grejao se. Uzeo je auerija i pronicljivim, ispitivakim pogledom odmeravao okupljenodrutvo. Kako mu svi prisutni nisu bili lino poznati, imao jepotrebu da ih, kako se to kae, sortira. Upoznavanja pred odlazakna sahranu bila su tiha i povrna.

Ocenjujui prvo Lenskomba, gospodin Entvisl pomisli u sebi: Trese se od starosti, siromah stari momak a i nije udo kad ulaziu devedesetu. Slede mu zgodni mali godinji prihodi. On nema vieta da brine. Verna dua. Danas vie nema posluge tog starog kova.Samo pomo u kui i bebisiterke, bog nek nam je svima u pomoi!Tuan svet. I stoga je, moda, ba dobro to je Riard ranije otiao.Malo mu je stvari ostalo zbog kojih bi trebalo da ivi.

Za gospodina Entvisla, kome je bilo sedamdeset dve godine,smrt Riarda Abernetija u ezdeset osmoj sasvim izvesno beeodlazak pre vremena. Iz aktivnog posla gospodin Entvisl povukaose pre dve godine, ali kao izvrilac testamenta Riarda Abernetija,ali i u znak potovanja prema jednom od najstarijih klijenata kojimu je bio i lini prijatelj, odluio se da doputuje na sever.

Premetao je u svesti odredbe testamenta i usput procenjivaopripadnike porodice.

Gospou Leo, Helen, poznavao je, razume se, veoma dobro.Veoma ljupka ena koja mu se sviala i koju je potovao. Njegoveoi posmatrale su je sad sa odobravanjem dok je stajala kraj jednogod prozora. Crnina joj je dobro pristajala. Ouvala je vitak stas.Sviale su mu se njene fino srezane crte lica, izvijena linija sedekose zaeljane natrag od slepoonica i oi koje su nekad bile bojerazlika, ali su jo bile ivo plave.

Koliko godina Helen sada ima? Oko pedeset jednu, ili dve,pretpostavljao je. udno je to se vie nije udavala posle Leovesmrti. Veoma privlana ena. Eh, ali bili su veoma privreni jedno

drugom to dvoje.Pogled mu prelete na Timotijevu suprugu. Nikad je dobro nije

upoznao. Njoj crnina nije pristajala pre bi joj odgovarao seljakitvid. Krupna, razumna i oito sposobna ena. Timotiju je uvek bilaodana. Starala se o njegovom zdravlju, ugaala mu u svemuugaala mu, verovatno, malo previe. Da li je Timoti zaista biotoliko bolestan? Gospodin Entvisl sumnjao je da je ovek samohipohondar. Riard Aberneti takoe je sumnjao da je to u pitanju.Bio je slab s pluima, razume se, kad je bio deak, govorio je. Aliproklet bio ako mislim da s njim sad neto nije u redu. Eh sad, pasvako mora da ima neku pasiju. Timotijeva pasija beesveobuhvatna briga o sopstvenom zdravlju. Da li je i gospouTimoti zavarao? Verovatno ne ali ene nikad ne priznaju takvestvari. Mora biti da je Timoti ugodno obezbeen. Rasipnik nikad inije bio. I pored toga, ovo to e sad dobiti nee biti na odmet nikako u ovo doba svekolike besparice. Verovatno je, kao i svi,morao znatno da uprosti svoj nain ivota u vremenu posle rata.

Gospodin Entvisl prenese svoju panju na Dorda Krosfilda,Lorinog sina. Lora se udala za momka udnog dranja. O njemu senije mnogo znalo. Sebe je nazivao berzanskim posrednikom. MladiDord radio je u advokatskoj kancelariji firmi koja nije uivalanaroit ugled. Momak bee zgodan ali nije ostavljao utisak da jemnogo pouzdan. Ne bi ba mogao da se pohvali da ima dovoljno zaivot. Lora je bila prava budala kad su ulaganja bila u pitanju. Zasobom nije ostavila praktino nita kad je umrla pre pet godina.Bila je zgodna romantina devojka, ali bez smisla za novac.

Oi gospodina Entvisla odlutae dalje od Dorda Krosfilda. ijeli su one dve mlade ene? Eh da, Rozamunda je Deraldininakerka, ona to gleda votano cvee na stolu od malahita. Zgodnadevojka, lepa u stvari prilino budalasto lice. Glumi u pozoritu.Dela po repertoaru kue ili tako neka glupost. Udala se za momkakoji je takoe glumac. Zgodan momak. I zna da jeste zgodan,pomisli gospodin Entvisl, koji je prema pozoritu kao profesiji gajio

pregrt predrasuda. Pitam se kakvog li je on porekla i otkud jestigao.

Posmatrao je s neodobravanjem Majkla ejna, momka svetlekose i neobuzdanog arma.

Suzan, meutim, Gordonova kerka, daleko bi bila bolja napozornici od Rozamunde. Bila je jaka linost. Moda previe jaka zasvakodnevni ivot. Stajala je u njegovoj blizini i gospodin Entvisl juje kriom prouavao. Tamna kosa, bademaste gotovo zlaane oi, prkosna privlana usta. Pored nje je stajao njen mu za kogatek to se udala apotekarski pomonik, koliko je shvatio.Apotekarski pomonik, pobogu! Po merilima gospodina Entvisla,mlade devojke se ne udaju za momke koji stoje iza tezge. Ali danasse, razume se, one udaju za svakoga! Mladom oveku, koji je imaobledo neupadljivo lice i prosedu kosu, ovde izgleda nije biloprijatno. Gospodin Entvisl se upita zato, ali velikoduno zakljuida je to verovatno stoga to se najednom sreo s toliko pripadnikaenine porodice.

U svom prouavanju prisutnih gospodin Entvisl na kraju stiedo Kore Lansken. U tome bee izvesne pravde jer Kora ubedljivobee neka vrsta porodinog prirepka. Riardova najmlaa sestraroena je kad joj je majka imala pedeset godina i taj, svoj desetiporoaj, ta krotka ena nije preivela (dotle joj je troje dece pomrlokao bebe). Sirota Kora! Celog ivota Kora je bila neto kaoneprijatnost, rastom visoka i krakata, sklona da izbrblja stvari zakoje bi uvek bilo bolje da su ostale neizgovorene. Sva starija braa isestre bili su veoma ljubazni prema Kori, ublaavali joj nedostatke iprikrivali njene omake u drutvu. Ba nikom uistinu nije padalo napamet da bi Kora mogla da se uda. Nije bila naroito privlanadevojka i njeno prilino neuvijeno nabacivanje mladiima koji su imdolazili u posetu primoravalo je ove momke da se pomaloprestravljeno povuku. I onda je, razmiljao je gospodin Entvisl,dolo do te veze s Lanskenom Pjerom Lanskenom, polu-Francuzom, s kojim se upoznala u koli slikanja gde je uila da

korektno slika cvee vodenim bojama. Nekim sluajem, meutim,dospela je na asove slikanja aktova, gde je srela Pjera Lanskena ionda se vratila kui i obznanila svoju nameru da se uda za njega.Riard Aberneti je spustio rampu njemu se nije svidelo ono to jevideo kod Pjera Lanskena i sumnjao je da mladi u stvari traga zabogatom enom. Ali dok je on proveravao Lanskenovo poreklo,Kora je odmaglila s momkom i smesta se udala za njega. Sve vremebranog ivota provodili su u Bretanji i Kornvolu ili u tako nekomslinom slikarskom pribeitu. Lansken bee veoma lo slikar i, posvim navodima, jo slabiji ovek, ali mu je Kora ostajala odana iporodici nikad nije oprostila njeno dranje prema njemu. Riard jemlaoj sestri velikoduno odobrio meseno izdravanje i od togasu, tako je bar gospodin Entvisl verovao, iveli. Sumnjao je da jeLansken ikada zaradio neki novac. Sad ve ima vie od dvanaestgodina od kako je mrtav, pomisli gospodin Entvisl. I evo sadanjegove udovice, prilino jastuastog izgleda i odevene u nagovetajumetnike pripadnosti ukraen crnim perlama, gde opet u domusvog devojatva ide od jednog do drugog predmeta u odaji,dodiruje ga i radosno uzvikuje kad se seti neke uspomene izdetinjstva. Veoma se malo trudila da pokae da je oaloena zbogbratovljeve smrti. Ali Kora, pomisli gospodin Entvisl, nikad nije bilapritvorna.

Lenskomb ponovo ue u sobu i promrmlja priguenim glasomsasvim u skladu sa okolnostima.

Obed je spreman.

2.

Posle divne pilee supe i hladnog posluenja praenog izvrsnimableom, pogrebna atmosfera malo se razvedrila. Niko od prisutnihodista nije oseao posebno duboku alost zbog smrti RiardaAbernetija s obzirom na to to niko i nije imao bilo kakve bliskeveze s njim. Ponaanje im je dotle bilo primereno okolnosti iuzdrano (sa izuzetkom neobuzdane Kore, koja je oevidno veomauivala u svemu), ali sada je zavladao utisak da je pristojnostzadovoljena te da mogu da nastave uobiajen razgovor.

Kad je obed okonan, Lenskomb ih je uputio u biblioteku, gdee im biti posluena kafa. Bio je to njegov oseaj za ono to jeprikladno. Dolo je vreme da se o poslu drugim reima,testamentu razgovara. Biblioteka je sa svojim tekimbarunastim zavesama imala pravu atmosferu za to. Tu im jeposluio kafu i povukao se.

Posle nekoliko neobaveznih primedbi svi su poeli da upuujuispitivake poglede prema gospodinu Entvislu. On je na to spremnoodgovorio pogledavi na sat.

Moram da uhvatim voz u tri sata i trideset minuta poeo je.I drugi su izgleda takoe eleli da ne propuste taj voz. Kao to znate rekao je gospodin Entvisl ja sam izvrilac

testamenta Riarda AbernetijaI bio je prekinut. Ja nisam znala vedrim glasom ree Kora Lansken. Zar

ste to vi? Da li mi je ostavio neto?I ne po prvi put gospodin Entvisl u sebi primeti kako Kora ne

zna za red.Pogledavi je prekorno, nastavi: Do pre godinu dana

testament Riarda Abernetija bio je veoma jednostavan. U skladusa odreenim zakonskim odredbama, testamentom je sve to ima

ostavio sinu Mortimeru. Siroti Mortimer ree Kora. Stvarno mislim da je ta deja

paraliza uasna stvar. Mortimerova smrt do koje je dolo tako naglo i tragino bila je

veliki udarac za Riarda. Trebalo mu je nekoliko meseci da sepribere. Ukazao sam mu onda na to da bi moda bilo uputno daizvri odreene promene u testamentu.

Mod Aberneti upita svojim dubokim glasom: ta bi se desilo u sluaju da nije nainio novi testament? Da li

bi da li bi sve onda pripalo Timotiju kao najbliem srodniku?Gospodin Aberneti otvori usta da obrazloi pitanje najblieg

srodnika, predomisli se i samo odseno ree: Po mom savetu Riard Aberneti je reio da napravi novi

testament. Pre toga je, meutim, odluio da se bolje upozna smlaim generacijama.

Proveravao nas je ree Suzan i iznenada se nasmeja. Prvo Dorda, onda Grega i mene, pa na kraju Rozamundu i Majkla.

Gregori Benks, kome se ispijeno lice naglo zacrvene, otro ree: Mislim da to ne bi trebalo tako da opisuje, Suzan. Na

proveri, pazi molim te! Ali to je tano to, zar ne, gospodine Entvisle? Da li je meni ostavio neto? ponovi svoje pitanje Kora.Gospodin Entvisl kaljucnu i ree prilino hladno: Predlaem da vam svima poaljem kopiju testamenta. Mogu

da vam ga u potpunosti proitam i sada ako vam odgovara, ali binjegova pravna frazeologija mogla da vam se uini prilinonejasnom. On se ukratko svodi na ovo: posle nekih sitnihzavetanja i znatne svote ostavljene Lenskombu kojom se starimomak obezbeuje do kraja ivota, glavnina imovine veomaznatne, podseam vas podeljena je na est jednakih delova. Pojedna estina, poto budu plaeni svi porezi, pripae Riardovombratu Timotiju, sestriu Dordu Krosfildu, bratanici Suzan Benks isestriini Rozamundi ejn. Preostala dva dela bie drana kao fond

iz kojeg e prihodi biti isplaivani gospoi Helen Aberneti, udovicinjegovog brata Lea; i njegovoj sestri, gospoi Kori Lansken, dokgod budu ive.

E, to je stvarno lepo! ree Kora Lansken iskreno. Prihod!Koliki je to iznos?

Ja ovaj ne mogu sad to tano da kaem. Porez e, razumese, biti veliki

Moete li da mi date neku priblinu ideju?Gospodin Entvisl shvati da mora da umiri Koru. Verovatno negde blizu tri do etiri hiljade godinje. Blago meni! ree Kora. Otii u na Kapri.Helen Aberneti tiho ree: Veoma je to ljubazno i velikoduno od Riarda. Zaista cenim

tu njegovu panju prema meni. Bili ste mu veoma dragi ree gospodin Entvisl. Leo mu je

bio najdrai brat, a vae posete posle Leove smrti veoma su garadovale.

Helen neveselo ree: Volela bih da sam znala koliko je ozbiljno bio bolestan bila

sam mu u poseti neto pre no to je umro, i mada sam znala daboluje, mislila sam da je to neto prolazno.

Od poetka je bilo ozbiljno ree gospodin Entvisl. Ali onnije eleo da se o tome pria, a ja ne verujem da je bilo ko oekivaoda e kraj doi tako brzo kao to jeste. Znam da je doktor bio veomaiznenaen.

Iznenada, u svom domu, tako je pisalo u novinama reeKora i zaklima glavom. Pitala sam se ta se stvarno desilo.

Bio je to ok za sve nas ree Mod Aberneti. Siroti Timotibio je strano potresen. Tako naglo, nije prestajao da ponavlja.Tako naprasno.

Ipak je sve veoma fino zatakano, zar ne? ree Kora.Sve oi se okrenue prema njoj i ona se malo smete. Mislim, svi ste vi sasvim u pravu pouri ona da doda.

Sasvim u pravu. Mislim ne bi mnogo pomoglo da je toobjavljeno. Svima bi bilo mnogo neprijatno. I zato je i trebalo daostane strogo u porodinom krugu.

Lica okrenuta u njenom pravcu postae jo zauenija.Gospodin Entvisl se malo nae prema njoj. Uistinu, Kora, veoma mi je nejasno ta si time mislila da

kae.Kora Lansken, oiju razrogaenih od iznenaenja, pogledom

obuhvati sve lanove porodice. Onda sitnim, ptijim pokretom,glavu povi na jednu stranu.

Ali on jeste ubijen, zar ne? ree.

3.

Na putu za London u vagonu prve klase gospodin Entvisl beese predao pomalo nelagodnom razmiljanju o toj neuvenojprimedbi koju je izrekla Kora Lansken. Razume se da je Kora bilaprilino neuravnoteena i preterano glupa ena i jo dok je biladevojka, bila je poznata kao osoba koja je u stanju da izbrblja istinekojih su se svi stideli. Istine su, bar je on bio tog miljenja, mnogojak izraz sasvim pogrena re. Trapave izjave zvui ve mnogobolje.

U mislima se vrati na trenutak neposredno posle te Korinenespretne primedbe. Preneraeni pogledi i prekorno sevanje oimapomogli su Kori da shvati znaenje onoga to je rekla.

Mod je uzviknula: Ma hajde, Kora!Dord je rekao: Moja draga tetka Kora.Jo neko od prisutnih je upitao: Kako to misli?I najednom je Kora Lansken, zbunjena i uverena da je nainila

preveliku greku, stala da se kaje. O, ao mi je nisam mislila o, razume se, ba glupo od

mene, ali mislila sam iz onoga to je on rekao O, znam ja da je tosasvim u redu, ali njegova smrt bila je tako naprasna Molim vaszaboravite da sam bilo ta rekla nisam htela da to ispadne takoglupo znam da uvek govorim ono to ne treba.

I onda se prelo preko toga pa je krenuo praktian razgovor oraspodeli linih stvari pokojnog Riarda Abernetija. Kua i sve iznje, obavestio ih je gospodin Entvisl, bie izloeni na prodaju.

Korin trapavi ispad bee zaboravljen. Kora je, na kraju, uvek bilaako ne sasvim nenormalna, a ono neprijatno budalasta. Nikad nijeznala ta treba, a ta ne da se kae. Do devetnaeste godine to i nijebilo tako strano. Ponaanje nesnosnog derita dotle je moglo da setrpi, ali enfant terrible od pedeset godina bila je sasvim druga stvar.

Izbrbljati istinu za koju bi bolje bilo da se o njoj utiTok misli gospodin Entvisla tu se najednom prekide. Eto gde se

po drugi put javila ta uznemirujua re. Istina. I zato je takouznemirujua? Stoga to je, razume se, to uvek bilo u osnovineprijatnosti u koju su Korine neodmerene izjave dovodile druge. Aneprijatnost je poticala od toga to su te Korine naivne izjave bile iliistinite ili su sadravale u sebi neko zrno istine!

Iako u demekastoj eni od etrdeset devet godina gospodinEntvisl nije mogao da nae mnogo slinosti s trapavimdevojurkom iz davnih vremena, pojedine Korine odlike su opstale ono lako, ptije trzanje glavom kad bi iznosila posebno neugodnuprimedbu dranje ustreptalog iekivanja. Upravo na takav nainKora je jednom priala o stasu kuhinjske pomonice. Moli jedvamoe da se primakne kuhinjskom stolu koliko joj stomak tri.Takav joj je tek mesec ili dva. Pitam se to li se tako goji?

Kora je tom prilikom bila hitro uutkana. Kua Abernetijevihbila je i po duhu viktorijanska. Kuhinjska pomonica nestala je vesledeeg dana i, posle valjane istrage, drugom batovanu nareenoje da od nje naini estitu enu i poklonjena mu je kuica u kojoj eto da uini.

Davne uspomene ali su imale svrhuGospodin Entvisl malo ozbiljnije ispita svoju uznemirenost. ta

je to iz onih Korinih budalastih primedbi proisteklo da mu ovakomui podsvest? Izdvoji dve njene fraze: ali ja sam mislila iz onogato je on rekao i ali njegova smrt bila je tako naprasna

Gospodin Entvisl krenu prvo da razmotri ovu poslednjuprimedbu. Da, Riardova smrt bi mogla, na neki nain, da se smatraza naprasnu. Gospodin Entvisl je o Riardovoj bolesti razgovarao i sRiardom i s njegovim doktorom. Ovaj poslednji jasno je nagovestioda Riarda ne oekuje dug ivot. Kad bi gospodin Aberneti paljivovodio rauna o sebi, mogao bi da ivi jo dve ili ak tri godine. Idue moda ali to bee malo verovatno. U svakom sluaju,doktor nije oekivao kraj u skorije vreme.

E pa, doktor nije bio u pravu ali doktori, kao to najee isami priznaju, nikad ne mogu da predvide reakciju pojedinogpacijenta na bolest. Bolesnici od kojih su digli ruke neoekivano seoporavljaju. Pacijenti na putu ozdravljenja padaju u komu i umiru.Mnogo zavisi i od vitalnosti pacijenta. I od njegove unutranje voljeda ivi.

A Riard Aberneti, mada jak i energian ovek, nije imaoposebnog razloga da ivi.

Pre est meseci njegov jedini preiveli sin, Mortimer, oboleo jeod deje paralize i umro u roku od nedelju dana. Njegova smrtizazvala je ok i stoga to je on bio izuzetno jak i vitalan mladi. Bioje veliki sportista i uz to i atleta te time i jedan od onih ljudi za kojese govori da u ivotu nisu ni dan bolovali. Bio je pred veridbom sjednom mladom, veoma ljupkom gospoicom i njegov otac je svesvoje nade za budunost polagao u tog svog beskrajno voljenog ipotovanja vrednog sina.

Uprkos svim nadama stigla je tragedija. I budunost je, poredoseaja linog gubitka, imala malo ta da ponudi RiarduAbernetiju. Jedan sin umro mu je jo kao beba, drugi beznaslednika. Unuke nije imao. U stvari, nije bilo nikoga odAbernetija da ga zameni, a on je imao ogromno bogatstvo irazgranate poslove, kojima je i sada u odreenoj mere rukovodio.Ko da nasledi to bogatstvo i te poslove?

Ovo pitanje Riarda je veoma muilo i Entvisl je to znao. JediniRiardov brat koji je jo bio u ivotu bio je u sutini invalid.Preostajala je mlaa generacija. Riard je imao na umu, pomisliadvokat, mada mu prijatelj to stvarno nije rekao, da izabere jednognaslednika, mada ni ostalima manja nasledstva ne bi bilaizostavljena. U svakom sluaju, kao to je Entvislu bilo poznato,Riard Aberneti je u poslednjih est meseci, jedno za drugim,pozivao kod sebe na boravak svog sestria Dorda, svoju bratanicuSuzan i njenog mua, sestriinu Rozamundu i njenog mua i svojusnaju, suprugu Lea Abernetija. I meu prvo troje, tako je bar

advokat mislio, Aberneti je traio naslednika. Helen Aberneti,mislio je, pozvana je iz iste naklonosti i moda radi savetovanja jerje Riard oduvek veoma potovao njeno razumno i praktinorasuivanje. Gospodin Entvisl takoe se priseti da je tokom tih estmeseci Riard uinio jednu kratku posetu svom bratu Timotiju.

Ishod svega toga bio je testament koji je advokat sada nosio usvojoj poslovnoj tani. Ravnomerna raspodela imovine. Jedinizakljuak koji je mogao da se izvue, prema tome, bio je da jeRiard bio razoaran kako svojim sestriem, tako i svojombratanicom i sestriinom ili moda njihovim muevima.

Koliko je gospodin Entvisl znao, Riard nije pozvao svoju sestru,Koru Lansken, da ga poseti i to advokata odvede natrag do prveuznemirujue izjave koja je Kori izletela onako nesvesno alimislila sam iz onoga to je on rekao

ta je Riard Aberneti rekao? I kad je to rekao? Ako Kora nijebila u Enderbiju, onda mora da ju je Riard Aberneti posetio uumetnikom selu u Berkiru, gde je imala malu vilu. Ili je to modabilo neto to joj je Riard napisao u pismu?

Gospodin Entvisl se namrti. Kora je, razume se, bila veomaglupa ena. Lako je mogla pogreno da protumai izgovorene rei ida izvrne njihovo znaenje. Ali se on pitao ta je doista reeno i tabi to moglo da znai

Bio je zaista tako uznemiren da je pomiljao na to da se obratigospoi Lansken za objanjenje. Ali ne jo. Bolje je da ne misli da jeto neto znaajno. Ali zaista bi voleo da zna ta je to RiardAberneti rekao to ju je navelo da izgovori ono uvredljivo pitanje:

Ali on je svejedno ubijen, zar ne?

II

U kupeu tree klase, u jednom od poslednjih vagona u vozu,Gregori Benks ree svojoj eni:

Ta tvoja tetka mora da je naisto luda! Tetka Kora? upita Suzan kao da eli da dobije u vremenu.

O, da, verujem da je oduvek bila pomalo tupa ili tako neto.Dord Krosfild, koji je sedeo nasuprot njima, otro ree: Krajnje je vreme da se neto uini da se ona sprei da ide

unaokolo i pria takve stvari. To bi ljude moglo da navede narazmiljanje.

Rozamunda ejn, zaokupljena time da ruem oboji svojasrcolika usta, neodreeno promrmlja:

Pretpostavljam da niko ne bi obratio panju na to to bi jednatakva vrea mogla da kae. A ona njena neviena odea i tone i toneperli

Pa ja mislim da bismo to morali da spreimo ree Dord. Dobro, mili nasmeja se Rozamunda, skloni ru pa

zadovoljno stade da se posmatra u ogledalu. Ti to zaustavi.Njen mu neoekivano ree: Mislim da je Dord u pravu. Ljudi se lako navedu da ponu

da priaju. Pa hoe li to neto da smeta? upita Rozamunda, zasta onda

da razmisli o pitanju i krajevi Kupidonovog luka koji su inili njenausta izvie se u osmeh.

Mislim da bi to ba bilo zabavno. Zabavno? Izreeno u etiri glasa. Pa to kad se u porodici desi ubistvo ree Rozamunda.

Uzbuenje, znate!Gregori Benksu, onom neveselom i napetom mladom oveku,

pade na pamet da Suzanina roaka, ako se zanemari njenaprivlana spoljanost, u blagim naznakama ima neke slinosti stetkom Korom. Njene sledee rei prilino potvrdie takav njegovutisak.

Ako je ubijen ree Rozamunda ta mislite ko je touinio?

Njen pogled zamiljeno poe da luta po kupeu.

Njegova smrt bila je beskrajno pogodna za sve nas ree onazamiljeno. Majkl i ja bili smo na samoj ivici da propadnemo.Majkl je imao zaista dobru ulogu koja mu je ponuena u jednojpredstavi u Sendburnu ako sebi moe da dozvoli da je doeka. Sadsmo se sasvim iskobeljali. Sad bismo mogli da finansiramo isopstvenu predstavu kad bi nam to bilo po volji. U stvari, ima jedankomad s prosto udesnom ulogom

Ali sad vie niko nije sluao Rozamundina ushiena objanjenja.Svako je panju posvetio sopstvenim mislima o budunosti.

Za dlaku, mislio je Dord. Sad u taj novac moi da vratimnatrag i niko nita nee da zna Ali je bilo blizu.

Gregori zatvori oi i zavali se na naslon sedita. Za njega ovonasledstvo bee spas od dugova.

Suzan ree svojim jasnim, prilino tvrdim glasom: Veoma mi je ao, razume se, sirotog starog strica Riarda. Ali

on jeste bio veoma star i, kako je Mortimer umro, nije vie imaozato da ivi pa bi bilo strano da je morao da kao bogalj ivotarigodinu za godinom. Mnogo je bolje za njega to je pevnuo ovakonaprasno bez mnogo muke.

Njene tvrde samouverene mlade oi omekae dok jeposmatrala muevljevo napeto lice. Oboavala je Grega.Neodreeno je oseala da Greg mari za nju manje no ona za njega ali je to samo pojaavalo njenu strast. Greg bee njen, za njega bisve uinila. Ba sve bez izuzetka

III

Mod Aberneti se, dok je oblaila drugu haljinu za veeru uEnderbiju (jer je ostala da prenoi), pitala da li je trebalo da seponudi da ostane due i pomogne Helen oko sreivanja i ienjakue. Bie tu sve Riardove line stvari Mogla bi da budu ipisma Sva vana dokumenta, pretpostavljala je, ve je pokupio

gospodin Entvisl. A zaista bee neophodno da se vrati Timotiju toje pre mogue. Veoma se uzrujavao kad ona nije tamo da pazi nanjega. Nadala se da e mu biti drago zbog testamenta, i da nee bitiozlojeen. On je oekivao, znala je, da sva Riardova imovinapripadne njemu. Na kraju, on bee jedini ivi Aberneti. Riard jesvakako mogao da mu veruje da e on da se stara o mlaimnaratajima. Da, strepela je da e Timoti biti ozlojeen A takvostanje uvek mu je nepovoljno delovalo na varenje. I, uistinu, kad jeozlojeen, Timoti postaje strano nerazuman. Bilo je trenutaka kadbi, inilo se, sasvim gubio oseaj za meru Pitala se treba li darazgovara s doktorom Bartonom o tome One pilule za spavanje Timoti ih je u poslednje vreme uzimao veoma mnogo strano bise ljutio kad bi ona elela da mu skloni boicu. Ali one mogu dabudu veoma opasne doktor Barton je tako rekao ovek bipostajao pospan pa bi mogao da zaboravi da ih je ve uzimao i da ihuzme jo. A onda bi svata moglo da se dogodi! U boici ih je sadbilo svakako manje no to bi trebalo da ih bude Timoti je zaistabio vrlo neodgovoran kad su lekovi u pitanju. Nju da slua nijehteo Doista bee teak ponekad.

Mod uzdahnu i onda se razvedri. Stvari e sad postati mnogolake. Vrt, na primer

IV

Helen Aberneti sedela je pored vatre u zelenoj dnevnoj sobi iekala da Mod sie pa da veeraju.

Pogleda oko sebe priseajui se prolih vremena kad su ovde biliLeo i ona i svi ostali. Bila je to srena kua. Ali su kui kao to je ovabili potrebni ljudi. Bili su joj potrebni deca i sluge i zajedniki obedii mnogo ognjita u kojima plamti vatra tokom zime. I tuna je tokua bila kad je u njoj iveo jedan starac koji je izgubio sina

Ko li e da je kupi, pitala se. Hoe li da bude pretvorena u hotel,

ili institut ili moda u jedan od onih hostela za mlade? To je danassudbina prostranih zdanja kao to je ovo. Niko ih ne kupuje da biiveo u njima. Moda e i da bude sruena i celo imanje moda ebiti preureeno. Rastui je na tren misao o tome, ali ona smestaodluno odagna tugu. Sanjarenje o prolosti nikome nije donelodobro. Ova kua, i sreni dani provedeni ovde, i Riard, i Leo, sve tobee dobro, ali je s tim svreno. Morala je da misli na sebe I sade, uz ovaj prihod koji joj je Riard ostavio, biti u stanju da zadrivilu na Kipru i da radi sve one stvari koje je planirala.

Koliko je samo u poslednje vreme imala briga oko novca poreza svih onih ulaganja koja se nisu isplatila Sada je i s tim,zahvaljujui Riardovom novcu, zavreno

Siroti Riard. To to je umro u snu bila je zaista velika milostIznenada na dan dvadeset drugog pretpostavljala je da suupravo te rei probudile onu ideju u Korinoj glavi. Ali Kora je zaistabila nemogua! Uvek je i bila. Helen se seala jednog njihovogsusreta u inostranstvu neposredno posle njene udaje za PjeraLanskena. Bila je izuzetno luckasta i glupava toga dana, krivila jeglavu na stranu i davala dogmatske izjave o slikarstvu, posebno oslikarstvu svog mua, to mora da bee posebno neugodno zanjega. Nema mukarca koji voli kad mu se ena ponaa kao budala.A Kora jeste bila glupa! Istini za volju, sirota ona, tu nije bilopomoi, a i onaj njen mu nije se prema njoj ponaao kako prilii.

Helenin pogled odsutno pade na buket votanog cvea koji jestajao na okruglom stolu od malahita. Kora je sedela pored njegadok su svi jo bili tu pre polaska u crkvu. Bee se prepustilaseanjima, ushiivala se od pogleda na svaku poznatu stvar ioevidno bila toliko srena to je opet u starom domu da je sasvimsmetnula s uma razlog zbog kojeg su svi oni bili tu.

Ali moda je, pomisli Helen, manji licemer od svih nasostalih

Kora nikad nije vodila rauna o normama ponaanja. Gledajsamo kako je tresnula ono pitanje: Ali on jeste ubijen, zar ne?

Lica svih prisutnih bila su preneraena, zgranuta, sve oi uprteu nju! Kakva raznolikost izraza mora da je bila na svim tim licima

I iznenada, kad joj se ta slika jasno javi u svesti, Helen senamrti neto s tom slikom nije bilo u redu

Neto?Neko?Je li to bio izraz neijeg lica? Da li je to? Neto to kako bi to

rekla? nije trebalo da bude tuNije znala ta nije mogla da se seti tano ali bilo je tu neto

negde pogreno.

V

U meuvremenu, u bifeu u Svindonu, gospa u crnini posutojperlama grickala je kolaie sa suvim voem, pila aj i veselila sebudunosti. Predoseaj zle kobi nije imala. Bila je srena.

Ova putovanja s jednog na drugi kraj zemlje zaista su bilazamorna. Bilo bi lake da se u Lajet Sent Meri vrati preko Londona a ne bi bilo ni mnogo skuplje. Ah, ali izdaci sad vie nisu biliproblem. No, u tom sluaju morala bi da putuje s porodicom iverovatno bi morala da pria sve vreme. A to bi tek bilo previezamorno.

Ne, bolje je to je odluila da se kui vrati ovim putem. Ovikolai odista su izvrsni. udo jedno kako ovek ogladni poslesahrane. Supa u Enderbiju bila je bajna isto tako i onaj hladansufle.

Kako je prepreden taj svet i kako su samo licemeri! Sva ta lica kad je rekla ono o ubistvu! Kako su je samo pogledali!

Pa rekla je pravu stvar. S odobravanjem klimnu sebi glavom. Da,uradila je pravu stvar.

Pogleda na sat. Jo pet minuta do polaska voza. Ispi aj. Ne batako dobar aj. Lice joj se iskrivi u grimasu.

Tren ili dva osta sanjarei. Sanjarei o budunosti koja se otvarapred njom Osmehnu se kao sreno dete.

Konano e i ona moi da uiva Izae napolje da se ukrca navoz marljivo kujui planove

4.

Gospodin Entvisl proveo je veoma nemirnu no. Bio je takoumoran i tako se loe oseao ujutru da je ostao u krevetu.

Njegova sestra, koja mu je vodila domainstvo, donese mudoruak na posluavniku i objasni mu ozbiljno koliko je tetno toje putovao ak na sever Engleske u njegovim godinama i s njegovimkrhkim zdravljem.

Gospodin Entvisl se zadovolji time da kae kako mu je RiardAberneti bio stari prijatelj.

Sahrane! ree njegova sestra tonom dubokogneodobravanja. Sahrane mogu sasvim da dotuku oveka tvojihgodina! Otii e isto tako iznenada kao i tvoj dragi gospodinAberneti ako se ne bude uvao.

Re iznenada uini da se gospodin Entvisl lecne. Ona gatakoe uutka. Odustao je od pravdanja.

Bio je vrlo svestan onoga to ga je nateralo da se trgne na reiznenada.

Kora Lansken! Ono to je izjavila bilo je sasvim nemogue, ali jeon svejedno eleo da tano utvrdi zato je to kazala. Da, otii edole u Lajet Sent Meri da je vidi. Mogao je da se izgovori potrebomda od nje dobije potpis u vezi s nasleem. Nema potrebe da jojprui mogunost da pogodi da je svojom budalastom izjavompobudila njegovu panju. Ali da e otii da je vidi, bee vrsto reio i to vrlo brzo.

Zavri doruak pa se zavali na jastuk i stade da ita Tajms.Nalazio je da ga Tajms veoma umiruje.

Bilo je otprilike petnaest do est te veeri kad mu zazvonitelefon.

On die slualicu. S druge strane linije oglasi se gospodinDejms Parot, drugi partner u firmi Bolard, Entvisl, Entvisl i

Bolard. Vidi, molim te, Entvisle ree gospodin Parot. Sad me je

ba zvala policija iz mesta Lajet Sent Meri. Lajet Sent Meri? Da. Izgleda i tu gospodin Parot malo zastade kao da mu

je neugodno. U pitanju je gospoa Kora Lansken. Nije li onajedan od naslednika Abernetijevog imetka?

Da, razume se. Video sam je na sahrani jue. A bila je, znai, na sahrani, je li tako? Da. ta je s njom? Pa poe gospodin Parot kao da se izvinjava ona je to je

zaista izuzetno neprijatno ona je pa ubijena.Gospodin Parot poslednju re izgovori s krajnjim

nipodatavanjem. To nije bila, kao da je hteo da naglasi, vrsta reikoja bi neto mogla da znai firmi Bolard, Entvisl, Entvisl i Bolard.

Ubijena? Da da bojim se da je tako. Pa, mislim, nema sumnje da je

tako. Kako je policija stigla do nas? Njena drubenica, ili kuna pomonica, ili ta god da joj je

bila gospoica Gilkrist. Policija je traila ime najblieg roaka iliadvokata. I ova gospoica Gilkrist pokazala se kao vrlo neodlunakad je u pitanju rodbina i njene adrese, ali je znala za nas. I oni sunam se smesta obratili.

ta ih je navelo da pomisle da je ubijena?Glas gospodina Parota opet je zazvuao kao da se izvinjava. E pa, ini se da to uopte ne dovode u sumnju u pitanju je

bila sekira ili neto tome slino veoma nasilna vrsta zloina. Pljaka? Ukazuje na to. Prozor je razbijen i nedostaju neke sitnice, a i

sve fioke su izvuene i tome slino, ali policija, ini se, misli da imaneto ovaj lano u svemu tome.

U koje doba se to desilo?

Negde izmeu dva i etiri i trideset danas po podne. Gde je bila kuna pomonica? Bila je u Redingu da vrati knjige u biblioteku. Vratila se oko

pet sati i nala gospou Lansken mrtvu. Policija eli da zna imamoli neku ideju o tome ko bi mogao da je napadne. Ja sam im rekao i ovde glas gospodina Parota zazvua ogoreno da je prostonemogue da je to delo nekoga iz kruga ljudi koji je nama poznat.

Da, razume se. Mora da je neki lokalni razbojnik koji je provalio nadajui se

da e neto moi da ukrade pa onda izgubio glavu i napao je. Morada je tako bilo ovaj, ne misli li i ti tako, Entvisle?

Da, da odgovori odsutno gospodin Entvisl.Parot je u pravu, govorio je sam sebi. Mora da se ba tako

dogodilo.Ali s neugodnom jasnoom istovremeno u Korin zvonki glas

kako pita:Ali on jeste ubijen, zar ne?Kora, glupaa. Uvek je bila. Srljala je tamo gde se aneli ne

usuuju da zau Olako je izgovarala neprijatne istineIstine!Opet ta prokleta re

II

Gospodin Entvisl i inspektor Morton ispitivaki su posmatralijedan drugoga.

Na svoj uredno taan nain gospodin Entvisl je inspektoruMortonu stavio na uvid sve znaajne injenice o Kori Lansken: onjenom odrastanju, braku, udovitvu, njenom finansijskompoloaju i rodbini.

Gospodin Timoti Aberneti je njen jedini roeni brat koji je jou ivotu, ali je on usamljenik i invalid, sasvim nesposoban da se

udalji iz doma. On me je ovlastio da delam u njegovo ime i daobavim sve to je neophodno.

Inspektor klimnu glavom. Za njega bee pravo olakanje to zasagovornika ima ovog otroumnog starijeg advokata. Nadao se,tavie, da bi advokat mogao da mu bude od pomoi u reavanjuovoga sluaja koji je poinjao da deluje sasvim zagonetno.

On ree: Gospoica Gilkrist me je obavestila da je gospoa Lansken

bila na severu, na sahrani starijeg brata, dan pre nego to jeubijena.

Tako je, inspektore. I sm sam lino bio tamo. Je li joj ponaanje bilo prirodno ili je delovala udno

moda uplaeno?Obrve gospodina Entvisla izvie se u dobro odglumljenom

iznenaenju. Da li obino ima neto udno u ponaanju osobe koja e

uskoro biti ubijena?Inspektor se osmehnu prilino krto. Nisam mislio na to da li je bila sujeverna ili da li je imala zle

slutnje. Ne, samo tragam za neim pa neim to odstupa oduobiajenog.

Mislim da vas ne razumem do kraja, inspektore reegospodin Entvisl.

Ovaj sluaj nije lako razumeti, gospodine Entvisle. Recimo daje neko posmatrao kako ta Gilkrist izlazi iz kue oko dva sata, paodlazi u selo na autobusku stanicu. Taj neko onda uzima sekiru sadrvljanika, razbija njome kuhinjski prozor, ulazi u kuu, penje seuza stepenice, napada gospou Lansken sekirom i napada jedivljaki. Udara je sedam ili osam puta. Gospodin Entvislustuknu. Da nastavi inspektor bio je to veoma brutalanzloin. Onda provalnik izvlai nekoliko fioka, prisvaja aku triarija vrednih moda banku ili dve, i nestaje.

Zar je bila u krevetu?

Da. Izgleda da se kasno vratila sa severa prethodne noi,iscrpljena i veoma uzbuena. Stekla je neko nasledstvo koliko samrazumeo. Je li tano?

Da. Spavala je veoma ravo i probudila se sa uasnom

glavoboljom. Popila je nekoliko olja aja, uzela koju tabletu zaglavu i onda rekla gospoici Gilkrist da je ne uznemirava do ruka. Ipoto joj nije bilo bolje, uzela je dve pilule za spavanje. Onda jeposlala gospoicu Gilkrist u Reding da u biblioteci zameni nekeknjige. Bila je pospana, ako ne ve i u dubokom snu, kad je tajovek provalio. Mogao je da uzme ta je hteo i da joj je samopripretio ili da joj je stavio krpu u usta. Sekira koju je uneo spoljadeluje kao preterivanje.

Moda je samo nameravao da joj pripreti njome primetigospodin Entvisl. Ako je ona onda pokuala da se suprotstavi

Prema medicinskim izvetajima nema znakova da je biloguanja. Sve ukazuje na to da je ona leala na krevetu i mirnospavala kad je napadnuta.

Gospodin Entvisl se nelagodno promekolji na stolici. Deavaju se i takva brutalna i sasvim besmislena ubistva

istae on. O, da, da, verovatno e se na kraju pokazati da se to i zbilo.

Izdat je nalog, razume se, da se motri na sve sumnjive osobe. Nikoiz okruenja nije u pitanju, i u to smo prilino sigurni. Lokalni tipovisu svi provereni i pokazali su se kao isti. U to doba dana veinaljudi je na poslu. A i njena vila je na putu izvan seoskih granica.Svako je mogao da joj se privue a da ne bude primeen. Svuda okosela vodi pravi lavirint puteva. Jutro je bilo lepo i kia nije padalave due vreme tako da nema upadljivih tragova automobilskihguma koji bi mogli da nas upute na neki trag u sluaju da je nekoautomobilom dolazio ovamo.

Mislite li da je neko doao automobilom? otro upitagospodin Entvisl.

Inspektor slee ramenima. Ne znam. Jedino to mogu dazakljuim jeste da u ovom sluaju ima mnogo udnih stvari. Ovo, naprimer

I on tu preko stola gurnu aku stvari bro u obliku trolista sasitnim biserima, bro posut ametistom, malu nisku bisera inarukvicu od granata.

Ovo su stvari izvaene iz njene kutije za nakit. Naene suodmah ispred kue, baene u bunje.

Da to jeste prilino udno. Moda se njen napada uplaioonoga to je uinio

Mogue je. Ali onda bi ove stvari ostavio gore u sobiRazume se, panika ga je moda uhvatila kad se naao izmeuspavae sobe i izlaznih vrata.

Gospodin Entvisl tiho ree: A moe biti da su te stvari ostavljene samo da bi se zametnuo

trag. Da, ima vie mogunosti Razume se, i ova gospoica

Gilkrist je to mogla da uradi. Kad dve ene ive zajedno nikad sene zna kakva kavga, ogorenost ili strast moe da se rasplamsa. O,da, tu mogunost takoe ne prenebregavamo. Ali ini se da je tomalo verovatno. Po svim navodima, njih dve su bile u krajnjeprijateljskim odnosima.

On malo zasta pre no to nastavi. Po onome to vi kaete,nekakvu korist iz njene smrti niko ne moe da ostvari, je li tako?

Advokat se nelagodno promekolji. Pa nisam ba tako rekao.Inspektor Morton naglo die pogled. ini mi se da ste rekli da su izvor prihoda gospoe Lansken

bila sredstva koja joj je odobravao brat i da, koliko je vama poznato,druge imovine ili sredstava nije imala.

Tako je. Mu joj je umro bez prebijene pare, a po onome to onjoj znam jo od vremena njene mladosti, veoma bih se iznenadioda je stekla i sauvala neki novac.

Vila u kojoj je ivela bila je iznajmljena, nije njena, a ono malonametaja nije vredno pomena ovih dana. Neto sumnjivehrastovine i isto tako neodreenih slikarskih radova. Kome god daje sve to ostavila, nee imati mnogo koristi ako je uopte ostavilatestament.

Advokat zavrte glavom. Meni nije poznato da je nainila testament. Morate da

shvatite da je godinama nisam video. Pa ta ste onda pomislili upravo sad? Neto ste imali na umu,

rekao bih. Da. Da, jesam. elim da budem strogo precizan. Da li se to odnosi na nasledstvo koje ste pominjali? Ono koje

joj je brat ostavio? Je li ona imala ovlaenje da ga otuitestamentom?

Ne, ne u smislu koji je vama na umu. Ona nije imalaovlaenje da se odrekne imetka. Sad kad je umrla, njen deo biepodeljen izmeu petoro ostalih naslednika po testamentu RiardaAbernetija. Eto, na to sam mislio. Njih petoro e njenom smruautomatski stei korist.

Inspektor je izgledao razoaran. O, a ja sam mislio da imamo neki trag. U redu, ini se da tu

svakako nema motiva da bilo ko doe i iskasapi je sekirom. Izgledada je to neki od onih uvrnutih tipova jedan od maloletnihkriminalaca, moda ima ih mnogo. A onda je izgubio strpljenje,bacio nakit u grm i umakao Da, mora da je tako neto. Ukoliko tonije uradila visokopotovana gospoica Gilkrist, mada moram dakaem da u to ne verujem.

Kad je pronala telo? Tek negde oko pet sati. Iz Redinga se autobusom vratila u

etiri i pedeset. Stigla je do vile, ula na glavna vrata i otila ukuhinju da pristavi ajnik. Iz sobe gospoe Lansken nije dopiraonikakav zvuk, ali je gospoica Gilkrist zakljuila da ona jo spava.Onda je gospoica Gilkrist primetila prozor; sra je bila svuda po

podu. ak i tada je pomislila da bi to moglo da bude delo nekogderana koji je neoprezno utnuo loptu ili prakom izbacio kamen.Popela se na sprat i paljivo virnula u sobu gospoe Lansken davidi da li jo spava ili je moda voljna da popije malo aja. A onda je,razume se, izgubila glavu, vrisnula i otrala seoskim drumom donajblieg suseda. Njena pria deluje savreno dosledno i nije bilotragova krvi u njenoj sobi, u kupatilu ili na njenoj odei. Ne. Jamislim da je gospoica Gilkrist ista u ovom sluaju. Doktor jestigao u pola est. Ustanovio je da je smrt nastupila najkasnije doetiri i trideset i, prema njemu, mnogo je verovatnije da je to bilooko dva sata tako da izgleda da je taj, ko god da je bio, skriven ublizini ekao da gospoica Gilkrist napusti vilu.

Advokatovim licem pree lak trzaj. Inspektor Morton nastavi: Nameravate li da razgovarate s gospoicom Gilkrist?

Pomiljao sam da to uinim. Bilo bi mi drago kad biste to uinili. Ona nam je, miljenja

sam, rekla sve to je mogla, ali nikad se ne zna. Ponekad, urazgovoru, moe da iskrsne neki nov podatak. Ona je malice starijadevojka ali sasvim razumna, praktina ena i zaista je bilaveoma predusretljiva i saeta.

Zasta malo opet, a onda dodade: Telo je u mrtvanici. Ako biste hteli da ga viditeGospodin Entvisl prista, iako teka srca.Nekoliko minuta kasnije stajao je pred posmrtnim ostacima

Kore Lansken. Bila je divljaki iseena i kosa bojena kanom bila jojje slepljena skorelom krvi. Usne gospodina Entvisla stisnue se i ongadljivo skrenu pogled.

Sirota mala Kora. S koliko je nestrpljenja samo dva dana ranijeiekivala da uje da li joj je brat neto ostavio. I kako li joj je poslebudunost morala izgledati ruiasta. Kakvu li je gomilu budalastihstvari mogla da uradi i da pri tome uiva s tim novcem.

Jadna Kora Kako li su samo kratko trajala ta njena nadanja.Njenom smru niko nita nije dobijao ak ni brutalni ubica

koji je ak pobacao jeftini nakit dok je beao. Petoro ljudi steklo jepo nekoliko hiljada vie ali im je imetak koji su ve nasledili bio ivie nego dovoljan. Ne, tu ne moe da bude motiva.

udno je to to je Kora imala na umu ubistvo dan pre nego toje i sama ubijena.

Ali on jeste ubijen, zar ne?Kako li joj je to palo na pamet? Smeno! Prosto smeno! Previe

smeno da bi to vredelo pominjati inspektoru Mortonu.Razume se, posle vienja s gospoicom GilkristPod pretpostavkom da gospoica Gilkrist, mada je to bilo malo

verovatno, moe da baci neko svetlo na ono to je Riard rekaoKori.

Ali mislila sam iz onoga to je on rekao ta je Riard rekao? Smesta moram da vidim gospoicu Gilkrist ree gospodin

Entvisl sam sebi.

III

Gospoica Gilkrist bila je ena oronulog izgleda, kratke koseelinosive boje. Imala je jedno od onih neupeatljivih lica kakvaene u pedesetim godinama esto stiu.

Gospodina Entvisla toplo je pozdravila. Toliko mi je drago to ste doli, gospodine Entvisle. Zaista

znam veoma malo o porodici gospoe Lansken i, razume se, nikad,nikad ranije nisam imala posla sa ubistvom. Previe je jezivo!

Gospodin Entvisl bee sasvim siguran da gospoica Gilkristnikad ranije nije imala posla sa ubistvom. Uistinu, njena reakcija nazloin bila je skoro istovetna sa onom koju je imao njegov partner.

ovek ita o njima, razume se ree gospoica Gilkristsmetajui zloin u njegovu pravu sferu. A ak i nerado itam otome. Tako su grozne te stvari, veina njih!

Dok je za njom iao prema dnevnoj sobi gospodin Entvisl je

paljivo gledao oko sebe. U prostorijama se oseao jak miris uljanihboja. Vila bee prenatrpana, manje nametajem koji je onakoslikovito opisao inspektor Morton, a vie slikama. Zidovi su biliprekriveni slikama, uglavnom veoma mranim i prljavim uljanimslikama. Ali tu su bili i akvareli, takoe, i jedna ili dve mrtveprirode. Manje slike bile su naslagane na ispust na prozoru.

Gospoa Lansken imala je obiaj da ih kupuje na aukcijama objasni gospoica Gilkrist. Veoma se time zanimala, sirotadua. Ila je na sve prodaje unaokolo. Slike su danas postale zaistajeftine, bagatela. Nikad nije platila vie od jedne funte za bilo kojuod njih, ponekad i samo nekoliko ilinga, a postojala je izvanrednamogunost, ona je tako uvek govorila, da tako doe do neegaistinski vrednog. Imala je obiaj da kae da je ovo slika nekogitalijanskog naivca koja bi mogla da donese mnogo novca.

Gospodin Entvisl sumnjiavo odmeri delo italijanskog naivcakoje mu je pokazala. Kora, mislio je, zaista nikad nije znala nita oslikama. Pojeo bi svoj eir kad bi bilo koja od ovih brljotina vredelavie od pet funti!

Razume se ree gospoica Gilkrist, primetivi izraz nanjegovom licu, i hitro dokui njegove misli. I sama o slikama neznam mnogo, iako mi je otac bio slikar ne ba uspean, bojim se.Ali kao devojka imala sam obiaj da crtam akvarele i sluala sammnoge razgovore o slikarstvu tako da se gospoi Lansken svideloda kraj sebe ima nekoga s kim e moi da pria o slikarstvu. Sirotamila dua, bila je ba posveena umetnosti.

Je li vam bila draga?Budalasto pitanje, ree sam sebi im ga izgovori. Da li je ikako

mogla da odgovori sa ne? Kora je, mislio je, bila previe zamornada bi neko s njom iveo.

O, da ree gospoica Gilkrist. Veoma smo se dobroslagale. Na neki nain je, znate, gospoa Lansken bila ba kao dete.Izgovarala je sve to joj padne na pamet. Nisam sigurna da je njenorasuivanje bilo uvek dobro

O pokojnicima niko ne govori: Bila je temeljno budalasta ena.Gospodin Entvisl ree: Ona ni u kom smislu nije bilaintelektualka.

Ne ne moda nije. Ali bila je veoma otroumna, gospodineEntvisle. Veoma otroumna. Ponekad bi me sasvim iznenadilakako bi uspela da pogodi pravu stvar.

Gospodin Entvisl odmeri gospoicu Gilkrist mnogo paljivije.Pomisli kako i ona sama nije ba budala.

Vi ste uz gospou Lansken proveli nekoliko godina, je li tako? Tri i po godine. Vi ste joj ovaj bili drubenica i takoe ste joj ovaj vodili

rauna o domainstvu, je li tako?Bilo je jasno da se dotakao delikatne teme. Gospoica Gilkrist

malo pocrvene. O, da, zaista. Uglavnom sam ja kuvala stvarno uivam u

kuvanju malo istila prainu i obavljala druge lake kuneposlove. Nikakvo veliko spremanje, razume se.

Ton glasa gospoice Gilkrist ukazivao je na to da se vrsto drisvojih principa. Gospodin Entvisl nije imao predstavu ta je toveliko spremanje pa promrmlja neto u znak odobravanja.

Iz sela je za tako neto dolazila gospoa Panter. Redovno dvaputa nedeljno. Vidite, gospodine Entvisle, ja nisam mogla dapodnesem ak ni pomisao da budem sluga. Kad je moja mala radnjaza prodaju aja propala bila je to katastrofa tome je ratdoprineo, znate. Bilo je to divno mesto. Nazvala sam ga Vrba i savporcelan imao je motive vrbe u plavoj boji prosto slatke a iajni kolai koje sam pravila stvarno su bili izvrsni uvek sam bilamajstor za kolae i peciva. Da, veoma sam dobro poslovala, a ondaje poeo rat i snabdevanje je izostalo pa sam bankrotirala rtvasam rata, uvek sam tako govorila i o tome pokuavam i dalje damislim na taj nain. Izgubila sam ono malo novca to mi je otacostavio i koji sam uloila u radnju pa sam, razume se, morala dapotraim neto drugo ime bih se bavila. Uena da neto budem

nikad nisam bila. I tako sam stupila u slubu kod jedne dame, ali tonije ispalo dobro bila je neotesana i imala je previe prohteva pasam malo radila kancelarijske poslove ali mi se to uopte nijedopalo, a onda ja naila gospoa Lansken i mi smo se jedna drugojsvidele od samog poetka jer joj je mu bio slikar i sve ostalo.

Gospoa Gilkrist osta bez daha pa naas zasta, a onda dodaderastueno: Ali kako sam samo volela moju milu, milu ajdinicu.Kakav je samo fini svet dolazio u nju.

Gledajui je tako gospodin Entvisl najednom stee utisak da muje to nekako poznato bila je to sloena slika stotine damamaslinih prilika koje mu prilaze u brojnim ajdinicama raznih naziva Lovorovo drvo, Lahor umbira, Plavi papagaji, Vrba, Prijatankutak a sve edno odevene u plave, ruiaste ili narandasteradne kombinezone i primaju porudbine za aj i ajne kolaie.Gospoica Gilkrist imala je Duhovni dom ajdinicu za damestarog kova s probranom klijentelom. Mora da ima, pomisli, velikibroj gospoica Gilkrist svuda po zemlji, sve veoma sline jednadrugoj s tim krotkim trpeljivim licem, jogunastom gornjom usnom ilako proreenom sedom kosom.

Gospoica Gilkrist je nastavila: Ali zaista ne bi trebalo da priam o sebi. Policija je bila veoma

ljubazna i puna razumevanja. Odista vrlo ljubazna. Neki inspektorMorton doao je iz glavnog sedita policije i tek on je bio sutaljubaznost. Udesio bee ak da odem i prenoim kod gospoe Lejk,dole na putu, ali sam ja rekla: Ne. Smatrala sam da mi je dunostda ostanem ovde sa svim lepim stvarima gospoe Lansken u kui.Oni su odneli t t gospoica Gilkrist uze malo vazduha teloodavde, razume se, i zakljuali su sobu, a inspektor mi je rekao dae jedan policajac deurati u kuhinji celu no zbog razbijenogprozora na koji je ujutru opet stavljeno staklo, to mi je ba miloi gde sam ono stala? O, da, pa sam tako rekla da e mi biti sasvimdobro u mojoj staroj sobi, mada moram da priznam da sam navuklakomodu s fiokama na vrata i stavila veliki bokal vode na prozorsku

dasku. ovek nikad ne zna a ako je to kojim sluajem bio nekimanijak znate, esto se uje o takvim stvarima

I ovde gospoica Gilkrist osta sasvim bez daha. GospodinEntvisl hitro ree:

Poznate su mi sve glavne injenice. Inspektor Morton me jedetaljno upoznao s celim sluajem. Ali ako vam to ne bi bilo previeteko, voleo bih da mi vi iznesete svoje vienje

Razume se, gospodine Entvisle. Tano znam kako se oseate.Policajci su tako ravnoduni. I s pravom su takvi, razume se.

Gospoa Lansken se preksino vratila sa sahrane podstaeje gospodin Entvisl.

Da, njen voz je stigao poprilino kasno. Poslala sam taksi ponju da je saeka ba kako mi je i rekla da uradim. Bila je veomaumorna, sirota dua to je sasvim prirodno ali je sve u svemubila bodrog duha.

Da, da. Da li je uopte govorila o sahrani? Samo neto malo. Dala sam joj olju vrelog mleka nije htela

nita drugo pa mi je rekla da je crkva bila dupke puna i da je bilomnogo, mnogo cvea O! Rekla mi je da joj je bilo ao to nijevidela svog drugog brata Timotija da li se tako zove?

Da. Ime mu je Timoti. Rekla je da je prolo dvadeset godina od kako ga nije videla i

da se nadala da e i on biti tamo, da je jasno razumela da on smatrada je bolje da ne dolazi u tim okolnostima, ali da je njegova ena bilaprisutna i da ona Mod nikad nije mogla da podnese o, teko meni,zaista vas molim za izvinjenje, gospodine Entvisle prosto mi seomaklo nisam mislila

Ne mari. Ne mari ree gospodin Entvisl hrabrei je. Janisam od rodbine, znate. I verujem da Kora i njena snaha nikadnisu bile bliske.

E pa, skoro da je i ona rekla tako neto. Oduvek sam znala dae Mod postati jedna od onih ena koje vole da vode glavnu re i dase u sve petljaju, eto, to je rekla. I onda je osetila da je veoma

umorna i rekla da e smesta otii u krevet ja sam joj ve spremilabocu s toplom vodom pa je otila gore.

Da li je rekla jo neto ega bi mogli da se setite? Nije imala nikakav predoseaj, gospodine Entvisle, ako je to

ono na ta mislite. Sigurna sam u to. Bila je zaista, znate, veomadobro raspoloena uprkos umoru i tunom dogaaju. Upitalame je kako bi mi se svidelo da odem na Kapri! Razume se da samrekla da bi to bilo divno to je stvar za koju nisam ni sanjala damoe da mi se desi i ona je rekla: E pa otii emo! Tek tako.Shvatila sam razume se da to uistinu nije pomenuto da joj jebrat ostavio nekakav godinji prihod ili tako neto.

Gospodin Entvisl klimnu glavom. Sirota dua. E pa, milo mi je to je imala zadovoljstvo da bar

to planira posle svega ovoga.Gospoica Gilkrist uzdahnu i onda ree enjivim glasom:

Rekla bih da nikad neu otii na Kapri A sledeeg jutra? podstae je opet gospodin Entvisl ne

osvrui se na razoaranje gospoice Gilkrist. Sledeeg jutra gospoi Lansken uopte nije bilo dobro. Zaista

je izgledala grozno. Jedva da je okom trenula cele noi, rekla mi je.Komari. To je stoga to ste sino bili preterano umorni, rekla samjoj i ona se sloila da je moda tako. Dorukovala je u krevetu i nijeustajala celo pre podne, ali mi je u vreme ruka rekla da uopte nijeu stanju da zaspi. Oseam veliki nemir, rekla je. Ne prestajem damislim o raznim stvarima i da se udim. I onda je rekla da e uzetipilule za spavanje i pokuati da se dobro naspava po podne. Trailaje zatim da odem u Reding i zamenim dve knjige u biblioteci jer ih jeproitala u vozu dok je putovala i sad vie nije imala ta da ita.Obino su joj dve knjige bile dovoljne za nedelju dana. I tako sam jaotila neto odmah posle dva i to je i to je bilo je to poslednjiput

Gospoica Gilkrist stade da mrca. Mora da je bila u snu,znate. Nije mogla nita da uje, a inspektor Morton me je uveravao

da nije patila On misli da je ubijena prvim udarcem. O, Boe,muka mi je i kad samo pomislim na to!

Molim vas, molim vas. Ne nameravam da vas dalje muimonim to se desilo. Samo elim da ujem ono to biste mogli da mikaete o gospoi Lansken iz perioda pre nesree.

Delovala je sasvim prirodno, sigurna sam. Uprkos veomatekoj noi izgledala je veoma sreno i radovala se budunosti.

Gospodin Entvisl malo zasta pre nego to postavi sledeepitanje. eleo je da sve paljivo smisli da ne bi ispalo da vodisvedoka.

Da li moete da mi kaete je li pominjala nekoga od rodbineposebno?

Ne, ne, mislim da nije ree gospoica Gilkrist i malo sezamisli. Izuzev ono to je rekla da joj je ao to nije videla brataTimotija.

Zar nita nije govorila o bratovljevoj bolesti. O ovajnjenom uzroku? Bilo ta u tom smislu?

Ne.Na licu gospoice Gilkrist nije bilo napetosti. Gospodin Entvisl

bee siguran da bi je zapazio samo da je Kora izrekla onu svojuprimedbu o ubistvu.

Bio je bolestan ve neko vreme, mislim ree gospoicaGilkrist neodreeno mada sam se iznenadila kad sam to ula.Delovao je tako ivahno.

Gospodin Entvisl hitro ree: Zar ste ga videli kada? Kada je stigao ovamo da vidi gospou Lansken. ekajte da se

setim to je bilo pre tri nedelje. Je li odseo ovde? O ne svratio je samo nakratko i jedva pristao da neto

prezalogaji. Bilo je to veliko iznenaenje. Gospoa Lansken ga nijeoekivala. Shvatila sam da je u pitanju nekakav porodininesporazum. Godinama ga nije videla, rekla mi je.

Da, to je tano. Veoma se uzrujala kad ga je ponovo videla i verovatno

kad je shvatila koliko je bolestan Zar je znala da je bolestan? O, da, seam se sasvim dobro. Jer pitala sam se samo u

sebi, razume se ne pati li gospodin Aberneti od slabljenja mozga.Jedna moja tetka

Gospodin Entvisl veto zaobie tetku. Da li vas je neto to je gospoa Lansken rekla navelo da

pomislite da je u pitanju slabljenje mozga? Da. Gospoa Lansken je rekla neto kao: Siroti Riard.

Mnogo je ostario, mora da je Mortimerova smrt tome doprinela.Zvui sasvim senilno. Sve te izmiljotine o proganjanju i o tome daga neko truje. Starci ba umeju da budu takvi. I razume se, kao tosam i ja znala, da je to suta istina. Ta tetka koju sam vampomenula bila je ubeena da sluge pokuavaju da joj sipaju otrovu hranu pa je na kraju jela samo kuvana jaja jer, govorila je, nemo ui u kuvano jaje da bi ga zatrovao. Ismevali smo je, ali da seto deava danas, ne znam ta bismo radili jer su jaja prava retkost iuglavnom nam stiu iz inostranstva tako da je kuvanje uvekriskantno.

Gospodin Entvisl sagu o tetki gospoice Gilkrist gotovo i ne u.Bio je veoma uznemiren.

Kad gospoica Gilkrist konano zauta, on ree: Pretpostavljam da gospoa Lansken sve to nije shvatila

previe ozbiljno? O, ne, gospodine Entvisle, ona je to sasvim lepo shvatila.Gospodin Entvisl nae da je i ta primedba prilino

uznemirujua, mada ne sasvim u smislu u kojem je gospoicaGilkrist tu primedbu upotrebila.

Da li je Kora Lansken razumela? Ne tada, moda, nego kasnije.Nije li moda previe dobro sve shvatila?

Gospodin Entvisl je znao da Riard Aberneti uopte nije bio

senilan. Riard je u potpunosti vladao svim svojim sposobnostima.A nije bio ni od one vrste ljudi koja pati od manije gonjenja bilo kojevrste. Bio je, kao i uvek to je bio, tvrdoglavi poslovni ovek injegova bolest nije donela nikakve promene u tom pogledu.

Bilo je prosto neverovatno da se u razgovoru sa sestrom koristiotakvim izrazima. Ali moda je Kora, svojom detinjomotroumnou, uspela da odgonetne ono izmeu redova i da uobliiono to je Riard Aberneti zaista rekao.

U mnogo emu, mislio je gospodin Entvisl, Kora je bila savrenabudala. Manjkalo joj je zdravo rasuivanje, bila je neuravnoteena iimala je isto detinjasta stanovita, ali je takoe imala dejuneobjanjivu sposobnost da ponekad sasvim precizno sagleda ta jeta, i to na potpuno zaprepaujui nain.

Gospodin Entvisl se za sada zadovolji time. Gospoica Gilkrist,mislio je, znala je vie no to mu je rekla. Upita je da li zna je li KoraLansken ostavila testament. Gospoica Gilkrist spremno odgovorida je testament gospoe Lansken u banci.

Potom, poto obavi odreene dalje neophodne korake, spremise da poe. Privole gospoicu Gilkrist da primi manju sumu novcau gotovom radi pokria trenutnih izdataka i ree joj da e s njombiti u vezi, a da e joj u meuvremenu biti zahvalan ako ostane u vilidok bude traila novi posao. To bi joj bila velika usluga, odgovorimu gospoica Gilkrist, a ne optereenje jer se zaista nije plaila datu ostane sama.

Nije uspeo da se povue sve dok nije dopustio da ga gospoicaGilkrist provede svuda po vili i pokae mu slike pokojnog PjeraLanskena koje su bile sve zgomilane u maloj trpezariji i koje sugospodina Entvisla gotovo naterale da se zastidi u pitanju su bilisve sami aktovi uz jedinstveno odsustvo majstorstva, ali s mnogonaklonosti za detalj. Takoe bee primoran da se divi raznim malimuljanim slikama ivopisnih ribarskih luka koje bee naslikala samaKora.

Polpero izjavi gospoica Gilkrist s ponosom. Tamo smo

bile prole godine i gospoa Lansken bila je ushiena njegovomivopisnou.

Gospodin Entvisl se, poto sagleda Polpero sa jugozapada, saseverozapada, i na kraju sa nekoliko drugih taaka kompasa, sloi sgospoicom Gilkrist da je gospoa Lansken pokazala mnogo dobrevolje.

Gospoa Lansken obeala je da e mi ostaviti svoje slike ree gospoica Gilkrist enjivo. Ja sam im se veoma divila.ovek zaista moe da oseti kako se talasi razbijaju na ovoj ovde, zarne? Mislite li da bih, ak i ako je ona to zaboravila, moda moglajednu da uzmem za uspomenu?

Siguran sam da bi tako neto moglo da se uredi reegospodin Entvisl velikoduno.

Razmotri s njom zatim jo neke stvari pa onda poe na sastanaks direktorom banke i na dalje dogovore s inspektorom Mortonom.

5.

Oronuo, eto ta si ree gospoica Entvisl onimnezadovoljnim i prekornim tonom kojim se odana sestra obraabratu ije domainstvo odrava. To ne bi trebalo da radi utvojim godinama. Kakve to veze ima s tobom, volela bih da znam?Pa u penziji si, zar ne?

Gospodin Entvisl blago primeti da je Riard Aberneti bio jedanod njegovih najstarijih prijatelja.

Dabome. Ali Riard Aberneti je mrtav, zar ne? I tako uoptene vidim razlog da se ti mea u stvari koje te se ne tiu i da na smrtnazebe u tim nesnosnim eleznikim vagonima punim promaje. Iubistvo, pride! Ne razumem zato su uopte slali po tebe.

Stupili su sa mnom u vezu jer su u vili nali moje pismo ukojem Kori saoptavam pojedinosti o sahrani.

Sahrane! Samo jedna za drugom, a to me podseti. Jo jedanod tih dragocenih Abernetija zvao te je nekoliko puta Timoti,mislim da ree da se zove. Odnekle iz Jorkira a to je takoe uvezi sa sahranom! Rekao je da e ponovo pozvati kasnije.

Poziv za gospodina Entvisla stie te veeri. Kad die slualicu, sdruge strane zau se glas Mod Aberneti.

Hvala bogu da sam vas konano dobila! Timoti je u stranoloem stanju. Ove vesti o Kori veoma su ga potresle.

I to je sasvim razumljivo ree gospodin Entvisl. ta ste rekli? Rekao sam da je sasvim razumljivo to je potresen. Pretpostavljam da jeste uzvrati Mod, ali joj se sumnja

oseala u glasu. Mislite li da je stvarno ubistvo u pitanju?(Bilo je to ubistvo, zar ne, rekla je Kora. Ali ovoga puta nije

bilo oklevanja oko odgovora.) Da, bilo je to ubistvo.

I to sekirom, kako pie u novinama? Da. Meni zvui skroz neverovatno ree Mod da je Timotijeva

sestra njegova roena sestra ubijena sekirom!Nita manje neverovatno to nije izgledalo ni gospodinu

Entvislu. Timoti je vodio ivot tako odvojen od nasilja da bi ak injegova rodbina, ovek bi rekao, toga trebalo da bude poteena.

Bojim se da moramo da se suoimo s tom injenicom reegospodin Entvisl blago.

Zaista sam veoma zabrinuta zbog Timotija. Sve ovo veomaloe utie na njega! Smestila sam ga sada u krevet, ali on upornonavaljuje da vas ubedim da doete da ga posetite. eli da doznastotinu stvari hoe li biti istrage, i ko treba da prisustvuje, i kad epotom moi da se obavi sahrana, i gde, i kakva sredstva postoje, ida li je Kora ikad izrazila elju da bude kremirana ili kako, i da li jeostavila testament

Gospodin Entvisl ului priliku da je prekine pre nego to listapostane previe duga.

Postoji testament, da. Oznaila je Timotija kao svogizvritelja.

O, boe, bojim se da Timoti ne moe nita da preduzme Firma e se pobrinuti za sve neophodne poslove. Testament

je vrlo prost. Svoje slike i bro od ametista ostavila je svojojdrubenici, gospoici Gilkrist, a sve ostalo Suzan.

Suzan? Pitam se zato Suzan? Verujem da ona Suzan nikadnije videla verujem ak od vremena kad je bila beba.

Pretpostavljam da je to stoga to se i Suzan udala za ovekakoji ba i nije bio po volji porodice.

Mod huknu. ak je i Gregori daleko bolji no to je Pjer Lansken ikad bio!

Razume se da bi udaja za oveka koji slui u radnji u moje vremebila neuvena ali je radnja s hemijskim sredstvima ipak bolja odpiljarnice a i Gregori, na kraju, izgleda sasvim pristojno.

Ona malo zasta, a onda dodade: Da li to znai da Suzan dobijai prihod koji je Riard ostavio Kori?

O, ne. Glavnica od toga bie podeljena po uputstvima izRiardovog testamenta. Ne, sirota Kora ostavila je za sobom sveganekoliko stotina funti i nametaj iz vile. Kad dospeli dugovi buduisplaeni i nametaj prodat, sumnjam da e preostati vie od petstotina funti. I nastavi: Usledie istraga, razume se. To jeugovoreno za sledei utorak. Ako se Timoti slae, poslaemo dolemladog Lojda da postupak prati za raun porodice. I jo dodade,izvinjavajui se: Bojim se da bi to moglo da privue znatnupanju s obzirom na to kakve su ovaj okolnosti.

E, to je ba neprijatno! Jesu li uhvatili propalicu koja je touinila?

Jo ne. To mora da je jedan od onih groznih mladih raspusnika koji

lutaju zemljom i ubijaju. Policija je potpuno nesposobna. Ne, ne ree gospodin Entvisl. Policija je sve samo ne

nesposobna. Ne zavaravajte se u vezi s tim. E pa, meni je sve to krajnje nepojmljivo. I veoma je loe za

Timotija. Pretpostavljam da vi nikako ne biste mogli da doeteovamo do nas, gospodine Entvisle? Bila bih vam beskrajnozahvalna kad biste doli. Mislim da bi se Timoti smirio kad biste vidoli da razgovarate s njim.

Gospodin Entvisl zauta na trenutak. Poziv mu nije bioneprijatan.

Ima istine u tome to ste rekli priznade on. A i meni jepotreban Timotijev potpis kao izvrioca na nekim dokumentima.Da, mislim da bi bilo sasvim dobro da doem.

E, to je izvrsno. Tako mi je laknulo. Sutra? I ostaete daprenoite, zar ne? Najbolje vam je da uhvatite voz iz Sent Pankrasau jedanaest i dvadeset.

Bojim se da u morati da doem nekim popodnevnim vozom ree gospodin Entvisl. Imam jo neka posla da obavim pre

podne

II

Dord Krosfild srdano pozdravi gospodina Entvisla, ali imoda pomalo iznenaeno.

Gospodin Entvisl ree, na nain kao da time sve objanjava,mada to u stvari nije nita objanjavalo:

Dolazim iz mesta Lajet Sent Meri. To je, dakle, ipak bila tetka Kora, je li? itao sam o tome u

novinama i prosto nisam mogao da verujem. Pomislio sam da je toneko istog imena.

Lansken nije ba esto ime. Ne, svakako nije. Pretpostavljam da postoji prirodna

odbojnost da ovek poveruje da lan ue porodice moe da budeubijen. Meni sve lii na onaj sluaj od prolog meseca u Dartmuru.

Je li? Da. Iste okolnosti. Vila na usamljenom mestu. Dve starije

ene koje ive same. Iznos gotovine koji je odnet, neka sia, sasvimje, ovek bi rekao, u neskladu s delom koje je poinjeno.

Iznos novca uvek je relativna stvar ree gospodin Entvisl. Potreba je ono to motivie.

Da da, pretpostavljam da ste u pravu. Ako vam je oajniki potrebno deset funti, petnaest je vie

nego odgovarajue. I obrnuto. Ako vam je potrebno sto funti,etrdeset pet bilo bi gore od beskorisnog. A ako vam je potrebnohiljadu, stotine vam nita ne znae.

Uz iznenadni blesak u oima, Dord ree: Ja bih rekao da jesvaki novac dobrodoao ovih dana. Sve mui besparica.

Ali nisu oajni istae gospodin Entvisl. A oaj je bitnastvar.

Mislite li na neto odreeno?

O, ne, ni najmanje odgovori gospodin Entvisl, pouta malopa dodade: Bie potrebno neto vremena da se sve stvari okonasledstva srede; da li bi vam odgovarao neki predujam?

U stvari, i sm sam nameravao da to pomenem. U svakomsluaju, bio sam ve jutros u banci, pomenuo sam im vae ime i onisu bili veoma predusretljivi u vezi s prekoraenjem rauna.

I opet se u Dordovim oima javi onaj sev i gospodin Entvisl ga,dubinom svog iskustva, poznade. Dord, bio je sasvim siguran uto, bee ako ne oajan, a ono u tekom kripcu zbog novca. Znao jeu tom trenutku sasvim sigurno ono to je podsvesno znao svevreme, a to je da u Dorda, kad je novac u pitanju, ne bi smeo daima poverenja. Pitao se da li je i stari Riard Aberneti, koji je takoebio veoma iskusan u ocenjivanju ljudi, stekao takav utisak.Gospodin Entvisl isto tako bee siguran da je Riard posleMortimerove smrti imao nameru da Dorda uini svojimnaslednikom. Dord nije bio Aberneti, ali je bio jedini mukarac izmlae generacije. Bio je prirodan naslednik Mortimerov. RiardAberneti je pozvao Dorda i zadrao ga u kui nekoliko dana.Izgleda sasvim verovatno da na kraju te posete Dord nijezadovoljio starca. Da li je on instinktivno osetio, kao to je to sadosetio gospodin Entvisl, da Dord nije ispravan? Dordov otac,bar je tako porodica mislila, bio je loa prilika za Loru. Bio jeberzanski posrednik koji je imao i druge prilino tajanstveneaktivnosti. Dord se umetnuo na oca pre nego na Abernetijeve.

Pogreno moda protumaivi utanje starog advokata, Dordree uz usiljen osmeh:

Istina je da u poslednje vreme nisam imao mnogo sree saulaganjima koja sam preduzeo. Upustio sam se u mali rizik, i to senije isplatilo. Prostije reeno, opeljeen sam. Ali sada u imatipriliku da se oporavim. Sve to oveku treba jeste malo kapitala.Mislite li i vi da Ardens konsolidejtid stoji dobro?

Gospodin Entvisl se niti sloi niti odree. Pitao se nije li kojimsluajem Dord koristio i novac klijenata, a ne samo svoj. Ako je

Dord u opasnosti od krivinog gonjenjaGospodin Entvisl odmereno ree: Pokuao sam da vas dobijem odmah posle sahrane, ali

pretpostavljam da niste bili u kancelariji. Zar? Niko mi nita nije rekao. U stvari, smatrao sam da imam

pravo na dan odmora posle svih tih dobrih vesti! Dobrih vesti?Dord pocrvene. Ma gledajte, uopte nisam mislio na smrt ujaka Riarda. Ali

saznanje da se steklo malo novca, zaista moe da razveseli oveka. Istvori mu oseaj da to treba da proslavi. Otiao sam u stvari u Herstpark. Uloio sam novac na dva pobednika grla. Kia retko pada, alikad padne lije. Para na paru ide! Uzeo sam samo pedeset funti,ali vajdica je.

O, da ree gospodin Entvisl. Vajdica je. A sada e vampripasti i dodatna suma kao posledica smrti vae tetke Kore.

Dord se uini brian. Sirota stara devojka ree. Stvarno je snala zla srea, zar

ne? I to verovatno ba sad kad se spremila da uiva. Hajde da se nadamo da e policija nai osobu koja je

odgovorna za njenu smrt ree gospodin Entvisl. Oekujem da hoe, jo kako. Imamo dobru policiju. Skupljaju

sve nepoeljne iz komiluka i stavljaju pod lupu primoravaju ihda kau ta su tano radili u vreme kad se to dogodilo.

To nije tako lako kad protekne izvesno vreme reegospodin Entvisl i onda se osmehnu sitnim, hladnim osmehom danaznai da se ali. Ja sam lino bio u knjiari Haard u tri itrideset tog dana. Da li bi trebalo da se toga setim ako bi me policijaispitivala deset dana kasnije? Sumnjam da bih se setio. A vi,Dorde, vi ste bili u Herst parku. Da li biste se setili kojeg ste danabili na trkama za recimo mesec dana?

O, utvrdio bih ja to po sahrani bio sam dan posle sahrane. Istina istina. I onda ste novac stavili na nekoliko

pobednikih grla. Jo malo podataka za seanje. ovek retkozaboravlja ime konja na kom je zaradio novac. Uzgred, dajte daujem kako su se zvali?

ekajte da se prisetim. Gejmark i Frog II. Da, neu ih takobrzo zaboraviti.

Gospodin Entvisl se nasmeja onim svojim krtim smehom i ode.

III

Ba je lepo to vas vidim, razume se ree Rozamunda bezikakvog znaka oduevljenja. Ali ste neto mnogo poranili jutros.

I ona jako zevnu. Sada je jedanaest sati pre podne ree gospodin Entvisl.Rozamunda zevnu opet. I onda, izvinjavajui se, ree: Imali smo gadnu urku sino. Previe smo popili. Majkla jo

mui mamurluk.Utom se pojavi i Majkl, koji je takoe zevao. U ruci je drao olju

crne kafe i na sebi je imao veoma lep kuni ogrta. Delovao jeispijeno i privlano a osmeh mu je kao i uvek bio armantan.Rozamunda je imala crnu suknju, prilino prljav uti demper i,koliko je gospodin Entvisl mogao da oceni, nita vie.

Pedantni i prefinjeni advokat uopte nije odobravao nainivota koji su vodili ejnovi. Prilino neuredan stan na prvomspratu kue u elsiju flae, ae i opuci od cigareta razbacani nasve strane ustajali vazduh i opti utisak nemara i zaputenosti.

I usred sveg tog nespokojnog okruenja Rozamunda i Majklblistali su svojom zgodnom spoljanou. Zaista su bili veomazgodan par i delovali su, gospodin Entvisl pomisli, veomanaklonjeni jedno drugom. Rozamunda je, to je sigurno, oboavalaMajkla.

Mili ree ona. Kako bi ti se svidela jedna aaampanjca? Koliko da nas malo vrati sebi i da nazdravimo

budunosti. O, gospodine Entvisle, zaista je prosto udesna sreato nam je ujka Riard ostavio sav taj divni novac upravo sad

Gospodin Entvisl uoi brzo, skoro podrugljivo, mrtenjeMajklovog lica, ali je Rozamunda vedro nastavila:

Sad kad nam se ukazala prilika da doemo do dobrogkomada. Majkl je dobio pravo na njega. U komadu ima izvanrednauloga za njega, a i jedna mala za mene, takoe. Re je o ovimmladim kriminalcima, znate, koji su u stvari sveci ma komad jeapsolutno pun svih ovih savremenih ideja.

Da, izgleda da je ba tako suvo ree gospodin Entvisl. On pljaka, znate, i ubija pa ga gone i policija i drutvo a

onda, na kraju, on postaje udotvorac.Gospodin Entvisl sede na ponueno mu mesto u nemoj

ozlojeenosti. Ove mlade budale samo o opakim savremenimidejama znaju da priaju! I da ih piu.

Dodue, Majkl ejn nije bio mnogo priljiv. Na njegovom licu idalje je bila ona laka podrugljivost.

Gospodin Entvisl ne eli da uje sve nae rapsodije,Rozamunda ree on. Zavei naas kako bi mogao da nam kaezato je navratio do nas da nas vidi.

Ima samo jedna ili dve sitnice koje treba da budu dovedene ured ree gospodin Entvisl. Upravo sam se vratio iz mestaLajet Sent Meri.

Ipak je, znai, tetka Kora ubijena! Proitali smo to unovinama. I ja sam rekla da mora da je to ona jer je prezime sasvimneuobiajeno. Sirota stara tetka Kora. Gledala sam je onoga danana sahrani i mislila kako je staromodno obuena i da bi nekom koizgleda kao ona bilo bolje da je mrtav i ona sad jeste mrtva. Amaba niko mi nije poverovao sino kad sam rekla da je u tom ubistvusekirom o kojem piu novine nastradala moja tetka! Samo su mi sesmejali, je li tako, Majkle?

Majkl ejn nita ne odgovori i Rozamunda, sasvim ponesenaushienjem, ree:

Dva ubistva jedno za drugim. To skoro kao da je i previe, zarne?

Ne budali, Rozamunda, jer tvoj ujka Riard nije ubijen. Pa, Kora je mislila da jeste.Gospodin Entvisle se umea pitanjem: Jeste li vi doli u London odmah posle sahrane? Da, stigli smo istim vozom kao i vi. Razume se Razume se. Pitam zato to sam pokuao da vas

pozovem i on tu baci hitar pogled prema telefonu sledeegdana nekoliko puta, u stvari, ali mi se niko nije javio.

O, boe tako mi je ao. ta smo mi ono radili toga dana?Prekjue. Bili smo ovde do otprilike dvanaest sati, je li tako? A ondasi ti otiao da potrai Rozenhajma i posle toga na ruak saOskarom, a ja sam ila da kupim neke najlonke i da obilazim radnje.Trebalo je da se naem s Denet, ali smo se mimoile. Da, prijala mije i volim te popodnevne kupovine a onda smo veerali u Kastilji.Vratili smo se ovamo oko deset sati uvee, pretpostavljam.

Otprilike u to vreme ree Majkl.Zamiljeno je odmeravao gospodina Entvisla. Zato ste eleli

da se ujemo, gospodine Entvisle? O! Trebalo je da vas obavestim o nekim pojedinostima koje su

iskrsle u vezi sa zaostavtinom Riarda Abernetija treba nekipapiri da se potpiu i tome slino.

Rozamunda upita: Hoemo li novac da dobijemo sad ili emomorati da ekamo vekovima?

Bojim se ree gospodin Entvisl da je zakon sklonodugovlaenjima.

Ali moemo da dobijemo neki predujam, je li tako? upitaRozamunda uzrujano. Majkl ree da moemo. U stvari, to nam jeveoma vano. Zbog komada.

Majkl ree spokojnim glasom: O, stvarnog razloga za urbu nema. U pitanju je samo odluka

o tome treba li da se ozvanii pravo na komad.

Moi e prilino lako da vam se unapred odobri neto novca ree gospodin Entvisl. Onoliko koliko vam bude potrebno.

Onda je sve kako treba ree Rozamunda i sa olakanjemodahnu.

A posle malo razmiljanja, dodade: Da li je tetka Kora ostavilaneto novca?

Neto malo. Ostavila je to vaoj sestri Suzan. A zato Suzan, volela bih da znam? I koliko je to? Nekoliko stotina funti i neto nametaja. Finog nametaja? Ne ree gospodin Entvisl.Rozamunda izgubi interesovanje. Sve je to vrlo udno, zar ne? ree ona. Eto Kore na

sahrani gde iznebuha kae: On jeste ubijen!, a onda, odmahsledeeg dana, ona potegne pa bude i sama ubijena. Mislim da je tozaista udno, zar ne?

Protee trenutak veoma neugodne tiine pre nego to gospodinEntvisl tiho ree:

Da, to zaista je veoma udno

IV

Gospodin Entvisl je posmatrao Suzan Benks dok se naginjalapreko stola i priala ivo i zagrejano, to joj bee svojstveno.

Kod nje nije bilo nita od Rozamundine ljupkosti. Ali je imalaprivlano lice i ta privlanost, pomisli gospodin Entvisl, leala je uivahnosti tog lica. Linije usta bile su joj raskone i pune. Bila su tousta rasne ene, a i telo joj je sasvim ubedljivo bilo enstveno ivie od toga. A ipak ga je po mnogo emu Suzan podseala nastrica, Riarda Abernetija. Oblik glave, linija brade, dubokouvuene pronicljive oi. Imala je istu vrstu dominantne linostikoju je i Riard posedovao, istu pokretaku energiju, sposobnost

predvianja i ispravno rasuivanje. Od tri lana mlae generacijeona je jedina bila sazdana od onog metala na kojem je ponikloogromno bogatstvo Abernetijevih. Da li je Riard u ovoj brataniciprepoznao duh slian svome? Gospodin Entvisl zakljui da mora dajeste. Riard je oduvek imao dara da tano oceni karakter. Ovde su,svakako, bile vrednosti za kojima je tragao. A ipak, u svomtestamentu, Riard Aberneti nije uinio neki izuzetak u njenukorist. U Dorda, bio je uveren gospodin Entvisl, nije mogao daima poverenja, ba kao ni u onu ljupku glupaicu, Rozamundu alizar ni u Suzan nije mogao da nae ono to je traio naslednikakoji bi bio njegovog kova?

Ako nije, razlog bi morao da bude da, bilo je to logino mu

Oi gospodina Entvisla neprimetno kliznue preko Suzaninogramena prema mestu na kojem je stajao Gregori Benks i iljioolovku.

Mrav, bled, neupadljiv mlad ovek crvenkaste, prosede kose.Suzanina raskona linost tako ga bee potisnula u senku da je biloteko dokuiti kakav je on u stvari. ovek kod momka nije imao zata da se uhvati sasvim prijatan, spreman da se sloi sa svakim da ovek, kako se to danas kae. A ipak se inilo da ga to neopisuje na zadovoljavajui nain. Bilo je neeg neodreenouznemirujueg u nenametljivosti Gregorija Benksa. On nije biodobra prilika a ipak je Suzan uinila sve da se uda za njega nadvladala sva protivljenja zato? ta je ona u njemu videla?

I sada, est meseci posle venanja Prosto je luda zamomkom, ree gospodin Entvisl u sebi. Poznavao je te spoljanjeznake. Veliki broj ena s branim tegobama proao je krozkancelarije Bolarda, Entvisla, Entvisla i Bolarda. ena ludo odanihnedostojnim i esto sasvim neodgovornim muevima, ena kojepreziru i kojima su dosadili oevidno zgodni i besprekorni muevi.ta ena vidi u pojedinom mukarcu izvan je shvatanja prosenointeligentnog oveka. To je prosto bilo tako. ena koja pokazuje

inteligenciju u svemu drugom na belom svetu moe da budesavrena budala kad je u pitanju neki odreeni mukarac. Suzan je,mislio je gospodin Entvisl, bila jedna od takvih ena. Za nju se ceosvet okree oko Gregorija. A to je moglo da bude opasno po mnogoosnova.

A Suzan je govorila naglaavajui rei i s puno ogorenja. jer to jeste sramotno. Seate li se one ene koja je ubijena u

Jorkiru prole godine? Niko nije uhapen. A i ona stara ena uprodavnici slatkia to je ubijena ipkom? Pritvorili su jednogoveka i onda ga pustili na slobodu.

Treba da postoje dokazi, draga moja ree gospodin Entvisl.Suzan se ne osvrte na to. I onaj sluaj bolniarka u penziji bila je to satara ili

sekira ba kao i kod tetke Kore. Teko meni, pa vi ste izgleda ozbiljno prouavali sve te

zloine, Suzan ree gospodin Entvisl blago. Pa prirodno je da ovek pamti takve stvari a kad je neko iz

roene porodice ubijen i to po mnogo emu na isti nain e pa, topokazuje da ima mnogo od te sorte ljudi koji skitaju pounutranjosti, provaljuju u tue kue i napadaju usamljene enea da se policija pri tome ponaa kao da joj to ne smeta!

Gospodin Entvisl zavrte glavom. Nemojte da omalovaavate policiju, Suzan. To je veoma

pronicljiva i strpljiva sluba istrajna, takoe. Samo zato to to jonije objavljeno u novinama ne znai da je sluaj zatvoren. Daleko odtoga.

A ipak je na stotine nereenih zloina svake godine. Stotine? ponovi gospodin Entvisl sumnjiavo. Odreen

broj ostaje nereen, tano je. Ali postoje mnogi sluajevi kadpolicija zna ko je izvrio zloin, ali nema dovoljno dokaza da sesprovede sudski postupak.

Ne verujem ree Suzan. Moje je uverenje da uvek moguda se nau dokazi kad se tano zna ko je poinio zloin.

udilo bi me ree gospodin Entvisl zamiljeno. Takoneto bi me veoma zaudilo

Imaju li uopte bilo kakvu predstavu u tetka-Korinomsluaju o tome ko je mogao to da uini?

To ne bih umeo da kaem. Koliko ja znam, nemaju. Ali tekoda bi tako neto poverili meni a i rano je jo setite se da seubistvo dogodilo tek prekjue.

To zasigurno mora da je posebna vrsta osobe razmiljala jeSuzan naglas. Neki brutalan, maloumni tip raalovani vojnik ilineka zatvorska ptiica. Pa ko bi normalan sekiru tako upotrebio?

Delujui pomalo podrugljivo, gospodin Entvisl izvi obrve ipromrmlja:

Lizi Borden sekiromPedeset puta oca vaknu svom silinom.A kad vide ta uini rukom nemirnom,Pedeset jedan put udari majku istim seivom.

O Suzan sva porumene od ljutine pored Kore nisu iveliblii roaci osim ako ne mislite na drubenicu. A u svakomsluaju, Lizi Borden je bila osloboena. Niko ne zna zasigurno da lije ona stvarno ubila svoga oca i maehu.

Rima je sasvim klevetnika sloi se gospodin Entvisl. Mislite li da ju je drubenica ubila? Je li joj Kora neto

ostavila? Bro od ametista nevelike vrednosti i neto akvarela na

kojima su nacrtana ribarska sela imaju samo sentimentalnuvrednost.

ovek mora da ima motiv da nekoga ubije osim ako nijemalouman.

Gospodin Entvisl se tiho zakikota. Onoliko koliko ovek moe da vidi, jedina osoba koja ima