agrobiznis e-magazin broj 5: u susret 77. međunarodnom sajmu poljoprivrede

AGROBIZNISAGROBIZNISAGROBIZNISwww.agropress.org.rs

U SUSRET

77. MEĐUNARODNOM SAJMU POLJOPRIVREDE

Elektronski časopis o agrobiznisu Godina I, mesec, broj 5

Povoljan ambijent za strane investicije

Skupština Srbije usvojila Zakon o

organskoj proizvodnji

Ispaša smanjuje emisiju gasova nego što

se mislilo

Nova usluga AGROPRESS-a:

Besplatni pravni saveti

SETVA SUNCOKRETA I ZA IZVOZ

Kako se saznaje u udruženjima poljoprivrednika i poslovnih asocijacija u Vojvodini, ratari preko svojih predstavnika obavljaju ozbiljne razgovore o izvozu 70.000 tona zrna suncokreta ovogodišnjeg roda na zapadno tržište. Cena o kojoj se razgovara kreće se od 250 do 270 evra po toni, sa utovarom u Vojvodini, u septembru i oktobru. Na ovakav potez asocijacije su se odlučile nezadovoljne cenom i merenjem kvaliteta suncokreta prošle godine, kada su imali cenu od 150-170 evra za tonu, ali i uvećan kvalitet za 4% na osnovu koga su ratari „prerađivačima prepustili” oko 10.000 tona zrna suncokreta. I pored najave da će pojedine uljare plaćati 300 evra za tonu suncokreta, do juče niko nije potpisao takav ugovor, niti su ponuđene garancije za otkup.

Inače, setva suncokreta u Vojvodini još uvek traje, ali će do kraja nedelje biti završena. Prema sklopljenim aranžmanima, ratari su se kod prerađivača i organizatora proizvodnje zadužili za polovinu planiranog roda, pa i ako se dogodi izvoz domaćim uljarama će ostati polovina roda, sa čime oni nisu zadovoljni. Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, o ovoj poslovnoj aktivnosti proizvođača uljarica kaže: - Ovo je dobra vest za poljoprivredu, ali je i važno da svoje ugovorene obaveze ratari ispune prema uljarama, a sa svojim viškom mogu da idu na tržište, po ceni i uslovima koje oni prihvataju. Podržavam ovakve poslovne poteze i to je šansa da se u realizaciju otkupa uključe i zadruge – kaže Mihailović.

INTERNET PREZENTACIJE OPŠTINA I GRADOVA PO MERI INVESTITORA

Poslovno-investicioni portal “eKapija” tokom aprila je

sproveo istraživanje internet prezentacija lokalnih samouprava u Srbiji, analizirajući koliko su ove web strane interesantne za domaće i strane investitore i u kojoj meri olakšavaju poslovanje privrednika. Dakle, fokus istraživanja bio je da utvrdi u kojoj meri su iskorišćene mogućnosti savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) za predstavljanje opština - kao investicionih destinacija.

POVOLJAN AMBIJENT ZA STRANE INVESTICIJE

Izvor: Danas, autor: V. Ristić

Vranje, Bujanovac - Prva zvanična poseta ambasadora SAD Meri Vorlik regionu juga Srbije imala je za cilj da promoviše potencijale kojima raspolažu opštine Vranje i Bujanovac za strana ulaganja, s obzirom na to da ovde u poslednje dve godine nije zabeležena nijedna „grinfild“

investicija. Vorlikova se posebno založila za pomoć malim i srednjim preduzećima kroz program USAID koji je i do sada bio podsticajan za privatni biznis.- U južnu Srbiju SAD su preko USAID-a uložile više od 70 miliona dolara, najviše u infrastrukturu, razvoj ekonomije i kulture preko Američkog kutka u Vranju i Bujanovcu.

Ceo tekst možete pročitati na

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/12802.html

VESTI IZ SRBIJE

Vlada usvoijila Uredbe za podsticanje investicija, organske poljoprivrede, proizvodnje mleka i mesa

Predstavljanje Nacrta Prostornog plana Republike Srbije

Organske bašte - za zdravo uživanje

Japanci se brane od goveđeg mesa iz SAD

U selu Ribince brinu zbog Koridora 10

Iriški podrum čeka novog zakupca

NAJNOVIJE VESTI

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/

VREMENSKA PROGNOZA ZA BEOGRAD

VREMENSKA PROGNOZA ZA ZLATIBOR





VESTI IZ SRBIJE

ŠARGAREPOM OSVOJIO BEOGRAD

Izvor: Blic, autor: Maja Keranović

Prinos šargarepe po hektaru u Srbiji je u proseku od 25 do 30 tona, ali na imanju Zorana Marjanovića u selu Urovci kod Obrenovca , koje se prostire na 11

hektara, i dva do tri puta veći. Njegov dugogodišnji rad i trud nije prošao nezapaženo.

Proizvodi 70 tona po hektaru, a prosek u Srbiji je 25 tona.

RAST IZVOZA AGRARA 19,4 ODSTO

Izvor: Tanjug

Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarile su za prva tri meseca ove godine izvoz od 416,5 miliona dolara, što predstavlja rast od 19,4 odsto u odnosu na isti period 2009. godine, izjavio je danas saradnik u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.

"Povoljni rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni, ostvareni su zahvaljujući pogodnostima koje ona ima u preferencijalnom statusu na tržištu Evropske Unije, ostvarenoj liberalizaciji u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana (CEFTA) i konjunkturi, koja se i dalje održava na svetskom tržištu", istakao je Stanković.

JEDAN ODSTO PREHRAMBENIH PROIZVODA BILJNOG POREKLA NIJE PO PROPISIMA

Izvor: Beta Kontrolom prehrambenih

proizvoda biljnog porekla u martu i aprilu utvrđeno je da oko jedan odsto ispitanih proizvoda nije u skladu sa pravilnicima, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

Kako se navodi, kontrolisano je oko 140.000 vrsta artikala, od kojih je kod 1.129 proizvoda istekao rok trajanja ili deklaracija nije bila u skladu sa propisima.

PROJEKAT "VELETRŽNICA BEOGRAD": PROMET DO MILION TONA ROBE

Izvor: SEEbiz

BEOGRAD - Projekat „Veletržnica Beograd” obezbediće bolji razvoj poljoprivrede u Srbiji, doprinos gradskom budžetu, povećan asortiman robe, snižavanje cena i rast izvoznog potencijala, zaključak je debate s poljoprivrednim proizvođačima i članovima Nacionalne alijanse za lokalni razvoj, koja je organizovana u Privrednoj komori Beograda.

"Srbija ima velike potencijal za razvoj agrobiznisa, ali problem je u logistici, tako da ti kapaciteti nisu dovoljno iskorišćeni. Izgradnjom veletržnice ovaj problem će biti rešen, a to bi pre svega trebalo da se oseti u porastu izvoza u Evropsku uniju", rekao je predstavnik USAID-a, Remer Lane.

PODRŠKA UDRUŽENJIMA AGROBIZNISA

Otvoren konkurs za finansijsku podršku aktivnostima agrobiznis udruženja.

USAID Agrobiznis projekat pokrenuo je Program podrške aktivnostima udruženja koja na teritoriji Republike Srbije okupljaju agrobiznise (poljoprivredne proizvođače i kompanije, koji se bave proizvodnjom, preradom ili

uslužnom delatnošću) u sledećim sektorima: drvenasto voće; jagodasto voće; povrće; stočarstvo; mlekarstvo; i sektor koji obuhvata pečurke, začinsko i aromatično bilje.Krajnji rok za podnošenje prijava za učešće u ovom Programu je 3. jun 2010. godine.

SOSIJETE ŽENERAL UVODI KREDITE ZA AGRAR UZ ZALOGU ROBE

Izvor: Beta BEOGRAD, 5. maja 2010. (Beta) - Sosijete ženeral

(Societe Generale) banka u Srbiji najavila je danas da će u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) uvesti kredite za finansiranje srpske poljoprivrede na osnovu javnih skladišnica.

Kako je agenciji Beta rečeno u Sosijete ženeral banci, namera je da se projekat finasiranja poljoprivrede na osnovu tih robnih zapisa o uskladištenoj robi, kao zaloga, pokrene u narednih mesec dana.













VESTI IZ SRBIJE

NEISKORIŠĆENE MOGUĆNOSTI, UPRKOS VELIKIM POTENCIJALIMA

Izvor: Tanjug

Beograd, i pored posedovanja izuzetnih prirodnih resursa, klimatskih uslova i visokostručnih kadrova za razvoj savremene poljoprivredne proizvodnje, nedovoljno koristi mogućnosti za razvoj agrara zbog brojnih problema prisutnih u tom sektoru, izjavio je danas direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović.

"Slabosti" se odnose na smanjivanje poljoprivrednih površina u Beogradu i njihovu lošu setvenu strukturu, zatim na mali broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, usitnjenost poseda, "pokidan" reprolanac, kao i na nedostatak investicionog kapitala, rekao je Cvijanović.

ALBANIJI 500 TONA KROMPIRA? Izvor: Večernje novosti

ČAČAK, NOVA VAROŠ - Proizvođači krompira koji u

svojim zalihama imaju prošlogodišnji rod, ovih dana sigurno trljaju dlanove od dobre zarade, jer je cena ovog povrća na kvantašu dostigla cenu od čak 20 dinara po kilogramu, što je više nego u većini evropskih zemalja.

Domaće tržište, međutim, trenutno je prebukirano ogromnom ponudom, pa su se mnogi provrtari širom Srbije uplašili da će krompir iz njihovih magacina završiti na - deponijama, što se često dešavalo prethodnih godina.

NEKONTROLISANA PRODAJA I UPOTREBA INSEKTICIDA - NOVO TROVANJE PČELA U

SRBIJI

Izvor: Politika

Mnogi poljoprivrednici ne znaju da je po novom zakonu zabranjeno uopšte prskati voće u cvetanju sredstvima koja su opasna za pčele Neodgovornost i nepažnja voćara, koji prskaju sadnice

zabranjenim insekticidima, izazvali su i ovog proleća trovanje pčela u Pomoravlju, Resavi i Levču. Pčelarsko društvo iz Jagodine upozorilo je javnost da krivicu snose i prodavci koji prodaju zabranjene insekticide, inspekcijske službe, koje ih ne kontrolišu, a „koje često i ne znaju ko je od njih nadležan za trovanje pčela”.

DODELJENE USAID NAGRADE ZA NABOLJI BIZNIS MLADIM POLJOPRIVREDNICIMA

Američka organizacija za medjunarodni razvoj (USAID) dodelila je danas 120 hiljada dolara za devet projekata u poljoprivredi koje su podneli mladi preduzetnici iz Srbije, pobednici na konkursu za najbolji poslovni plan.

FLAŠIRANJE „LEPOSAVE”, „DIKOSAVE” I

„DAROSAVE”

Izvor: Politika, autor: Budo Novović

To su nazivi tri vrste rakije koje će uskoro nositi oznaku poljoprivrednog gazdinstva glumca Nenada Jezdića.

Valjevo – Da li će pozorišna i filmska scena u Srbiji izgubiti jednog darovitog glumca a agrar dobiti novog poljoprivrednog proizvođača? Na ovo pitanje odgovor zna popularni glumac mlađe generacije Nenad Jezdić, čije je gazdinstvo u selu Zabrdici nadomak Valjeva prekjuče posetio Saša Dragin, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

MEĐUNARODNO SAVETOVANJE "AGROPRIVREDA I PRIDRUŽIVANJE EU"

Izvor: RTV

Na savetovanju o Agroprivredi Srbije i evropskim integracijama u Privrednoj komori Vojvodine predstavljena je mapa puta našeg agrara u priključenju Evropskoj uniji. Na skupu svoje iskustvo izneli su stručnjaci iz Holandije i Mađarske, zemlje koje su dobro iskoristile prednosti zajedničke poljoprivredne politike Unije. Osim Mađarske suficit u a g r a r n o j r a z m e n i o d

novoprimljenih članica u Uniju imaju samo Poljska i Litvanija.













VESTI IZ SRBIJE

SKUPŠTINA SRBIJE USVOJILA ZAKON O ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Izvor: Beta

Skupština Srbije usvojila je Z a k o n o o r g a n s k o j proizvodnji koji će omogućiti povećanje površina pod organskom proizvodnjom, smanjenje zgađenja iz poljoprivrede, očuvanje vode i zemljišta. Novim zakonom se dobija

pravni okvir za praćenje organske proizvodnje, utvrđivanje stvarnih mogućnosti i registraciju obima proizvodnje, što će potencijalno omogućiti i veću pomoć države. Zakon se odnosi na proizvode biljne i stočarske

proizvodnje i to na primarne poljoprivredne proizvode, prerađene poljoprivredne proizvode koji se koriste kao hrana, ali i na stočnu hranu, seme, rasad i sadni materijal, kvasac koji se koristi kao hrana i hranu za životinje. Proizvodi dobijeni lovom i ribolovom divljih životinja, zakonom se ne smatraju proizvodima organske prizvodnje.

USVOJEN ZAKON O REGIONALNOM RAZVOJU

Izvor: Tanjug

Skupština Srbije usvojila je danas izmene i dopune Zakona o regionalnom razvoju, kojima je predvidjeno formiranje pet regiona ujednačenijih po broju stanovnika - Vojvodina, Beogradski region, region Šumadije i Zapadne Srbije, Južne i Istočne Srbije i Kosova i Metohije. Izmene tog zakona doprineće podsticanju ravnomernijeg regionalnog razvoja i efikasnijem korišćenju pretpristupnih fondova EU, a regioni se, prema stepenu razvijenosti, razvrstavaju na razvijene, koji su iznad republičkog proseka bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika i na nedovoljno razvijene, koji su ispod republičkog proseka.

DRAGIN: USKORO ISPLATA SUBVENCIJA POLJOPRIVREDNICIMA

Izvor: Beta, Tanjug

Ministar za poljoprivredu Srbije Saša Dragin izjavio je u Valjevu da će uskoro početi isplata subvencija poljoprivrednicima od 14.000 dinara po hektaru. "To je 2.000 dinara više nego prošle godinu", kazao je on prilikom posete domaćinstvu Vladana Mijailovića u selu Bukovica, kod Valjeva i dodao da će čitav posao biti završen do sredine jula, što je "najranije do sada".

SRBIJA DOBILA DOZVOLU ZA IZVOZ PROIZ-VODA OD RIBE NA TRŽIŠTE EU, ALI ŠARAN

TEŠKO PLIVA U EU

Izvor: Novosti

Mada su iz Ministarstva poljoprivrede sa oduševljenjem saopštili da je Srbija dobila dozvolu da proizvode od ribe plasira na tržište Evropske unije, sami alasi prilično rav-nodušno primili su vest da su im ”odškrinuta” vrata za iz-voz u Evropu.

- Doduše, tačna je ocena da dobijanje dozvole za Srbiju predstavlja jedan nov početak. Misija EU za hranu i veter-inu utvrdila je da Srbija poseduje istovetan sistem kontrole u proizvodnji i prometu ribe, kao i proizvoda akvakulture. Postigli smo evropske standarde u celokupnom sistemu, što je veliko dostignuće slatkovodnog ribarstva u Srbiji.

Međutim, radost mnogih naših proizvođača splasla je kada je objašnjeno da dozvola važi za izvoz prerađevina od ribe i takozvanu rashlađenu ribu na ledu. Jer, retki će moći da izvoze proizvode od ribe, pošto su skromni pre-radni kapaciteti - kaže za ”Novosti” Nenad Radulović, di-rektor Ribarskog gazdinstva ”Ečka” iz Lukinog Sela.

USVOJEN ZAKON O ŠUMAMA

Izvor: Beta

Skupština Srbije danas usvojila Zakon o šumama, koji uređuje očuvanje, zaštitu, planiranje, gajenje i korišćenje šuma i raspolaganje šumama i šumskim zemljištem.

Odredbe zakona odnose se na šume i šumsko zemljište u svim oblicima svojine.

Zakonom je utvrđeno uspostavljanje jedinstvenog informa-cionog sistema za šume i šumarstvo Srbije kojim se obez-beđuju podaci o stanju i promenama šumskog fonda. Zakonom je utvrđeno i formiranje Registra sopstvenika šuma, koje vodi Ministarstvo poljo-privrede u kome će se voditi evidencija o vlas-niku, površini i stanju šuma.











IZLAGAČI IZ 22 ZEMLJE Svaki treći učesnik Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu dolazi iz inostranstva. Ove godine učesnici su iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Brazila, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Indije, Indonezija, Italije, Kanade, Kine, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Poljske, Portu-galije, Republike Srpske, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Turske... Prvi put u istoriji Sajma, Međunarodni poljoprivredni sajam ima zemlju partnera, a to je Mađarska. Kolektivni nastup mađarskih privrednika, koji se organizuje u Hali 9 i na ot-vorenom prostoru Sajmišta, predstavlja proizvođače hrane, poljoprivrednih mašina, opreme i rezervnih delova, ambalaže, agrohemije i drugog. To je prilika da se na Sa-jmu i u gradu predstave i turistički i kulturni potencijali susedne države. Iza projekta je stala mađarska vlada, tako da to daje nov kvalitet i značaj samoj priredbi, No-vosadskom sajmu, Gradu Novom Sadu , Vojvodini i Srbiji. Privrednike iz Bosne i Hercegovine u Hali 1 okupila je Agencija za promociju izvoza pri Prvrednoj/Gospodarskoj komori te Republike. Izlagači iz Crne Gore promovišu hranu i piće. Tu su, između ostalih: "13. jul – Plantaže", Industrija mesa "Goranović", "Martex", "Niksen trade" i "Crnagoracoop NB". Na Sajmu nastupa i Privredna komora Crne Gore, koja promoviše proizvode i proizvođače sa svog područja. Hrvatska gospodarska komora - Županijska komora Osi-jeka i Hrvatska obrtnička komora, već godinama na Među-narodnom poljoprivrednom sajmu okupljaju privrednike iz Hrvatske. Gigant Prehrambene industrije "Agrokor", pod čijim okriljem posluju "Dijamant", "Frikom", "Ledo", "Zvijezda" i druge firme, nastupa u Hali "Master", gde samostalno nastupa i poznati proizvođač mlečnih proiz-voda "Zdenka", dok je "Vindija" u Hali 1. Izlagači iz Slovenije dolaze uz pomoć Ministarstva za pol-joprivredu, šumarstvo i ishranu te zemlje, a predstavljaju se proizvođači mesa - "Kras", proizvođači mleka - Mlekarna "Celeia" poznati proizvođač vina - Vinska klet "Goriška brda" i drugi.

KONKURS “GAZDARICA”

Podrška ženama u agrobiznisu, kao i podsticaj samo-zapošljavanja ciljevi su koji Opportunity banka (OBS) želeli da postigne konkursom „Gazdarica“ za žene-nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva. Pozivamo vas da prisustvujete proglašenju pobednice

u ponedeljak, 17. maja 2010. godine, sa početkom u 12 časova

Kongresni centar Novosadskog sajma (sala 6)

Hajduk Veljkova 11, Novi Sad

Pozivamo vas na svečanu dodelu priznanja ProAgro Lider 2010, u okviru konkursa ProCredit banke za izbor devet najuspešnijih proizvođača u kategorijama malo, srednje i veliko poljoprivredno gazdinstvo, kao i poljoprivrednog gazdinstva - Lidera u korišćenju obnovljivih izvora energije.

DODELA NAGRADA “PRO AGRO LIDER”

Dodeli priznanja ProAgro Lider 2010 prisustvovaće ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, član Izvršnog odbora ProCredit banke Dejan Janjatović, predstavnici Stručnog žirija konkursa i veliki broj drugih zvanica i gostiju.

Vreme: Sreda, 19. maj 2010. godine, sa početkom u 13 časova

Mesto: Master centar, Novosadski sajam, sala 4, Novi Sad

Tema broja:

77. MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE

Izvor: www.sajam.net

"MAĐART" - DANI MAĐARSKE KULTURE U NOVOM SADU

Manifestacija "MađArt" biće održana od 14. do 19. maja

u Novom Sadu, povodom održavanja 77. Međunarodnog poljoprivrednog sajma na kojem je Mađarska zemlja- part-ner, saopšteno je danas na konferenciji za novinare.

Na Novosadskom sajmu će se predstaviti najznačajnije kompanije, institucije i proizvođači, a u kulturnom delu pro-grama, tokom šest dana, na više lokacija u Novom Sadu, predstaviće se najpoznatiji umetnici i umetnički ansambli iz Mađarske. - Manifestacija "MađArt" pokazuje da Novosadski sajam nije samo mesto susreta privrednika gde se sklapaju poslovni aranžmani, već je to povod za jednu širu kulturnu saradnju koja će omogućiti da još više saznamo jedni o drugima i tako unapredimo naše odnose, rekao je gener-alni direktor Novosadskog sajma Goran Vasić. Cilj festivala je upoznavanje kulturnih vrednosti, produbl-javanje kulturnih, poslovnih i prijateljskih veza naroda u regionu. Predviđeno je održavanje livkovnih izložbi, koncer-ata, pozorišnih predstava, plesnih grupa, izložba žolnai nakita, kao i nastupi folklornih grupa.

- Između naših zemlja ima puno dodirnih tačaka koje nas povezuju i to treba da iskoristimo u narednom periodu, a Sajam će biti idealno mesto za proširivanje privredne kao i uspostavljanje kulturne saradnje Mađarske i Srbije, rekao je državni sekretar predsednika Vlade Republike Mađarske Ferenc Gemeši. Pokrajinski sekretara za kulturu Milorad Đurić napomenuo je da se privreda ovog puta pokazala kao oblast koja tra-sira put za kulturu i to je važno, kako bi se intenzivirala ko-munikacija u ovom regionu. - Program manifestacija je izuzetno ambiciozan, a vojvo-đanska publika imaće uvid u ono najbolje što mađarska kultura u ovom trenutku može da ponudi, rekao je Đurić. Oko 40 kulturnih programa na festivalu će biti održano na devet lokacija u Novom Sadu, a u programu će učestvovati i umetnici mađarske zajednice iz naše zemlje. Zvanično otvaranje manifestacije održaće se 14. maja u 19 časova u Sinagogi kada će nastupiti budimpeštanski Sim-fonijski orkestar – "Budapest Concerto".

Tema broja:


POSLEDNJE PRIPREME

Izvor: www.sajam.net

DAN KANADE NA NOVOSADSKOM POLJOPRIVREDNOM SAJMU PONEDELJAK, 17. MAJ

Svoje ponovno učešće na Novosadskom poljoprivrednom sajmu posle 20 godina, Kanada ce obeležiti i manifes-tacijom “Dan Kanade na sajmu” koja će se održati u ponedeljak, 17. maja 2010, u 13 časova. U sklopu ove mani-festacije, ambasada Kanade će organizovati specijalnu prezentaciju kanadskih izlagaca za partnere i kontakte kanadskih firmi. Ove godine je Ministarstvo poljoprivrede Kanade u saradnji sa ambasadom Kanade u Beogradu odlučilo da učestvuje direktno na Sajmu, pružajući na taj način značajnu podršku kanadskim firmama koje nastupaju na ovoj važnoj manifestaciji i koje vide perspektivu za svoje proizvode i usluge na tržištu Srbije i regiona. Na Sajmu će se predstaviti 9 kanadskih firmi koje će izložiti čitavu paletu svojih proizvoda i usluga. Kanadski izlagači će se predstaviti ove godine na jedan izuzetno zanimljiv i atraktivan nacin, izlažući svoje proizvode u autentičnom ambijentu modela farme koja će biti specijalno izgrađena na otvorenom prostoru na sajmu. Zgrada ce biti velicine oko 150 kvadratnih metara, izgrađena od materijala koji je uvezen iz Kanade i izgledaće identično kao što izgledaju farme u Kanadi. Unutar objekta će biti izlozena oprema za farme tako da ce posetioci moći da imaju realnu predstavu kako izgledaju i kako su opremljene farme u Kanadi. “Dan Kanade na sajmu” počinje u 13 časova pozdravnim govorom Nj.E. Ambasadora Kanade u Srbiji Džona Mo-risona u Master centru, Sala 5 u okviru Sajma, a nastaviće se osvrtom na kanadsku poljoprivedu Djurdje Cerami-lac, direktorke odeljenja za ekonomske odnose Ambasade Kanade i prezentacijama kompanija “Loonland World-wide Distributors”, “BD Agro”, “Alliance Genetics”, “Sun-North Systems”, “Canarm/BSM”, “Val-Col/Industrial Swi-ne Systems” Pored navedenih, na Sajmu će se predstaviti i “Dortmans Bros Barn Equipment”, “Hays Genetics International”, “Holstain Canada” i “McIntosh Embryo Transfer”.

Tema broja:


Agendu za Konferenciju možete preuzeti na linku:

http://www.agropress.org.rs/konferencija-o-investiranju.html

U saradnji sa Novosadskim sajmom u okviru Međunarodnog sajma poljoprivrede, Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS 18. maja 2010. godine organizujemo konferenciju:

„Investicije u agrobiznis sektor Srbije“ Termin: 18. maj 2010. godine, od 10 do 13h

Lokacija: Novi Sad, Sajam, Master centar, velika sala

O potencijalu srpske poljoprivrede svedoče i milionski krediti koje su kompanije iz ovog sektora ugovorile sa domaćim i međunarodnim bankama i finansijskim institucijama, kao i sve glasniji interes svetskih sila poput SAD i Kine da investiraju u agrobiznis sektor Srbije. Cilj ove konferencije je otvoranje dijaloga o unapređenju institucionalnog okvira i stvaranja privrednog ambijenta za privlačenje većih investicija u agrobiznis sektor Srbije – sektor privrede koji tradicionalno donosi trgoviski suficit i obezbeđuje stabilnost privrede Srbije. Želja nam je da u prisustvu najviših zvaničnika - ministra poljoprivrede Saše Dragina i drugih predstavnika državnog i privatnog finansijskog sistema, međunarodnih organizacija, medija i nevladinog sektora, govorimo o najznačajnijim temama u oblasti investicija u poljoprivredi.

13. maj 2010. godine – Na inicijativu vise od 60 krupnih poljoprivrednih proizvođaca na podrucju sa preko 650.000 ha obradivog zemljista iz Sivca, Apatina, Sombora, Kule, Crvenke, Kljajiceva, Svilojeva, Sonte i Odzaka realizovana je Javna panel diskusija: Investicioni potencijali agrobiznisa i ruralne ekonomije - Udruzivanje i finansiranje poljoprivrednika. Cilj skupa je bio da se putem javne diskusije otvore, pokrenu i nađu resenja za pitanja koja su od strateskog znacaja za ruralni i poljoprivredni napredak regiona i Srbije.

Panel diskusiju je otvorio mr Milan Stegic, pomocnik ministra poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede za sektor agrarne operative i finansijskog upravljanja, a ucestvovali su i uvazeni strucnjaci prof. dr Miladin Sevarlic sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dr Snjezana Tolic sa Poljoprivrednog fakulteta iz Osijeka. Ispred glavnog domacina skupa ProCredit banke, vodece banke u podrsci razvoju domace poljoprivrede, govorio je Ranko Makivic, regionalni direktor ProCredit banke. O potencijalima za finansiranje i udruzivanje poljoprivrednika u ovom okrugu govorili su i Goran Pejovic, MZ Sivac, kao odabrani predstavnik krupnih poljoprivrednih proizvodjaca, Vojislav Malesev iz Udruzenja paora 100P Plus, Djordje Miskovic iz Poslovnog udruzenja uvoznika poljoprivredne mehanizacije, kao i predstavnici ambasada, komora, ekspertsko-razvojnih organizacija, privrednika i najznacajnijih nacionalnih i lokalnih medija. “Dva kljucna faktora uspeha u poljoprivredi su: udruzivanje poljoprivrednika i finansiranje proizvodnje. Uloga drzave jeste da kroz mere podsticaja pomogne udruzivanje poljoprivrednika, ali i da finansijski potpomogne proizvodnju. Podsticaji drzave su od kljucnog znacaja i verujemo da ovogodisnjim merama uspevamo da pokrijemo sve znacajne aspekte poljoprivredne proizvodnje cime se direktno podize konkurentnost naseg poljoprivrednog proizvodjaca”- izjavio je mr Milan Stegic,

pomocnik ministra poljoprivrede, sumarstva i vodoprivrede za sektor agrarne operative i finansijskog upravljanja.

Profesor dr Miladin Sevarlic sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, je istakao da su ovakvi skupovi neophodni jer je blagovremeno informisanje poljoprivrednika i njihovo stalno obrazovanje od presudne vaznosti za organizovanje konkurentnije proizvodnje na gazdinstvima. „Kao domacin Panela, ProCredit banka nastavlja sa svojom podrskom razvoju poljoprivredne proizvodnje kroz mogucnost da se svi zainteresovani proizvođaci upoznaju sa najaktuelnijim desavanjima i potencijalima u tom sektoru“, kaze Ranko Makivic, regionalni direktor ProCredit banke.

„Pokretanje tema udruzivanja i finansiranja poljoprivrednika i odrzavanje Panela je uradjeno u pravom trenutku. Poslovno udruzenje uvoznika poljoprivredne mehanizacije ce uvek podrzavati i ucestvovati u dogadjajima gde je na prvom mestu sirenje znanja za sve kojima je u interesu da unaprede poslovanje i doprinesu razvoju regiona i zemlje“, rekao je Djordje Miskovic, predsednik Poslovnog udruzenja uvoznika poljoprivredne mehanizacije.

Prema recima Gorana Pejovica, sekretara MZ Sivac, veliki broj poljoprivrednika koji su prisustvovali dogadjaju je potvrdio da je potreba za ovakvim skupom bila opravdana, smatrajuci da je ovo jedan od koraka u stvaranju ambijenta u kojem ce poljoprivrednicima biti pruzena sva neophodna podrska i smernice za najefikasnije nacine udruzivanja i finansiranja poljoprivredne proizvodnje.

Organizacioni odbor Panela cine: Snezana Gajdobranski, Regionalna privredna komora Sombor, Violeta Jovanovic, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED, Sasa Gujanica, ProCredit bank a.d, Jovanka Arsic Karisic, CENTRAL EUROPEAN DEVELOPMENT FORUM – CEDEF, Goran Pejovic, MZ Sivac, Goran Djakovic, Agrobusiness Consulting, AGROPRESS i Ana B. Bovan, Bovan Consulting.

www.biznisbacka.com

ODRŽANA PANEL DISKUSIJA:

UDRUŽIVANJE I FINANSIRANJE POLJOPRIVREDNIKA BAČKE

KLJUČNI FAKTORI USPEHA I NAPRETKA REGIONA I CELE ZEMLJE

RUSIJA ZABRANJUJE UVOZ AMERIČKE ŽIVINE OBRAĐENE HLOROM

Američki proizvođači živine sredinom aprila 2010. godine su obećali da će u budućnosti odustati od hlorske obrade živine koja će se izvoziti na rusko tržište. Trenutno se ne može uvoziti američka živina u Rusiju, jer

Rusija zabranjuje obradu živine hlorom, što je uobičajno u SAD. Kako je javio „Moscow Times“ sredinom aprila 2010. godine, za američke proizvođače živine rešenje ovog trgovinskog spora je od egzistencijalnog značaja. Iako raste ruska proizvodnja živine, postoji uvozni kontigent od 780.000 tona živinskog mesa sa carinskim povlasticama, od čega bi SAD mogle da isporuče 600.000 tona.

VELIKI RAST PROIZVODNJE JAGODA I MALINA U UKRAJINI

Kako saopštavaju analitičari „Fruit-inform“,

proizvodnja jagoda i malina će u 2010. godini biti proširena u blizini velikih ukrajinskih gradova. Studija je pokazala da je proizvodnja ovih voća u blizini velikih gradova jedan od najprofitabilnijih sektora u ukrajinskoj poljoprivredi.

Najviši rast proizvodnje lociran je u okruženju od 20-

70 km od gradova Kijev, Donjeck, Harkiv Dmitropetrovsk, Odesa i Lviv. Zbog niskih transportnih troškova i mogućnosti brzog snadbevanja lokalne veleprodaje, mali proizvođači u u okolini velikih gradova su u mogućnosti da održavaju visoke cene za svoje proizvode bez velikih gubitaka i rizika. Veliki proizvođači jagoda i malina u blizini velikih gradova po pravilu svoje proizvode za gotovinu prodaju direktno sa polja bez potrebe za trošenjem para za hlađenje i transportovanje.

NAGLI PAD CENA ŠEĆERA NA SVETSKOM TRŽIŠTU

Cene šećera naglo padaju na svetskom tržištu. Dok su još u januaru 2010. godine bile na rekordnom nivou, do sada su opale za polovinu. Cene su sada daleko ispod referentne cene EU za sirovi šećer od 335 evra po toni, čime šećer iz EU nije više konkurentan na svetskom tržištu. Još je krajem januara 2010.

godine u Njujorku registrovana rekordna cena sirovog šećera od skoro 470 evra po toni.

VESTI IZ SVETA

AUSTRIJA ZABRANILA GAJENJE GMO KROMPIRA „AMFLORA“

Kontroverzni genetski modifikovani krompir „Amflora“ ne sme se uzgajati u Austriji.

Nakon što je krajem marta 2010. godine pored Evropske komisije i zemlja inicijator Švedska dala odobrenje za gajenje GMO krompira „Amflora“, ova sorta je dozvoljena za gajenje i za industrijsku upotrebu, ali ne i za ishranu. Austrija je zabranila gajenje ove sorte GMO krompira nakon Uredbe Ministarstva za zdravlje od početka aprila 2010. godine, a i Parlament ove zemlje se 26. Marta 2010. godine izjasnio za zabranu gajenja „Amflore“.

ISPAŠA DAJE MANJU EMISIJU GASOVA NEGO ŠTO SE DO SAD MISLILO

Krave su odavno poznate po svojim visokim emisijama gasa (NO2). Nemačka grupa istraživča je pokazala da ispaša krava smanjuje emisiju gasa.

Jednogodišnji eksperimenti Instituta za meteorologiju i istraživanja klime sa Instituta za tehnologiji u nemačkom Karlsruhe-u (KIT) vršeni su na mongolskoj stepi. Rezultati su objavljeni u časopisu „Nature“. Naučnici tvrde da se mnogo precenjuju efekti stočarstva na klimatske promene. Oni čak prema ovim istraživanjima smanjuju emisiju gasa u atmosferu.

AMERIČKI NAUČNICI UPOZORAVAJU NA REZISTENTNOST NA HERBICIDE

Povećanim gajenjem genetski modifikovanih kultura u SAD rastu i rizici poput rezistentnosti. Rizici se uprkos prednostima ne smeju ispustiti iz vida, upozorava američki Istraživački savet NRC.

NRC je analizirao koristi i rizike gajenja GMO kultura i objavio je prve rezultate. Kako piše agrarzeitung.de, naučnici NRC kao prednosti navode da poljoprivrednici imaju veće prinose i manje troškove za herbicide i insekticide. Pored toga, kod gajenja GMO kultura se smanjuje broj neophodnih prskanja, a i gajenje biljki rezistentnih na herbicide smanjuje potrebu za korišćenjem pluga.













NAMIRNICE KOJE POSPEŠUJU ZAČEĆE Izvor: Žena Kada dođe vreme da pravite bebu, kuhinja je važna kao i

spavaća soba. Hrana i plodnost povezani su vrlo jednostavno: „Potrebne su vam zdrave jajne ćelije i zdravi spermatozoidi, ali i dobro stanje organizma da bi se oplodnja desila i da bi se plod pravilno razvio. Da biste sve to postigli, neophodan vam je poseban režim ishrane, objašnjava Zita Vest, britanska nutricioni-stkinja.

Lekari procenjuju da oko 15 odsto parova u Srbiji ima problem sa začećem. Svaki treći muškarac i svaka treća žena suočavaju se sa primarnim sterilitetom

Na pomen nutricionističkog aspekta u oplodnji, mnogi parovi u prvi mah ustuknu jer im je previše komplikovano da promene navike. Drugi pak nemilosrdno izbacuju iz ishrane ama baš svaku namirnicu u čiju se nezdravost sumnja ili ne jedu ništa što nije organskog porekla. Takav stav može da prouzrokuje još više stresa, koji uopšte nije poželjan kada treba da ste maksimalno opušteni dok pravite bebu. To se naročito odnosi na parove koji rade na tome izvesno vreme ili su podvrgnuti terapiji za lečenje steriliteta.

HRANA ZA OSLOBAĐANJE LOŠEG ZADAHA Izvor: 24 sata, S Media Korijander, zelena metvica, eukaliptus, ruzmarin su

začini i biljke koje su dobre u borbi protiv lošeg zadaha...Jabuka, šargarepa, celer, u osnovi sve voće i povrće bogato vlaknima, dobro je u borbi protiv neprijatnog zadaha.

Zubne naslage uzrokuju neugodan miris. Mnogi ugljenohidrati i proteini se zadržavaju između zuba, pa čak i zdrava hrana poput integralnih žitarica. Zato obavezno nakon jela operite ili očistite zube.

BAKTERIJE - Loš zadah najviše se veže uz oralnu higijenu i gastrointestinalno zdravlje. Ukoliko je zadah neugodan, uzrok ne mora uvek biti unutar usne šupljine, nego može doći i iz probavnog trakta. U oba slučaja glavni krivci su bakterije. Donosimo nekoliko sitnih trikova kojima možete ukloniti neugodni zadah, piše „Health”.

1. ZAČINI

2. AKTIVNE KULTURE

3. HRSKAVE NAMIRNICE

4. KAMUFLIRANJE

5. KAMUFLIRANJE

AGROBIZNIS - SVET HRANE

FAST FOOD: NI BAKTERIJE GA NEĆE! Izvor: Lepota i zdravlje Amerikanka Joann Bruso, autorka knjige o zdravoj ish-

rani dece, ostavila je hamburger i pomfrit na polici kako bi proverila šta će se sa njim desiti nakon godinu dana.

Fast food obrok iz poznatog lanca restorana brze hrane ne samo da je preživeo godinu dana na polici, već se i ne razlikuje mnogo od onog kad je kupljen. Joann Bruso je fotografije objavila na svom blogu. Neverovatno je koliko zapravo obrok izgleda vrlo jestivo i

posle godinu dana. Nutricionisti već odavno upozoravaju da brza hrana sadrži previše konzervansa i da je nezdrava za decu. To je i razlog što zadržava skoro identičnu formu čak i posle godinu dana.

KAKO SI VEČERAO, TAKO ĆEŠ SPAVATI

Izvor: FoNet Imate problema da zaspite? Razmislite šta ste večerali -

postoji hrana koja stvara nesanicu, ali i ona druga od koje se spava "kao beba". "Saboteri" sna: 1. Konzervirano i dimljeno meso 2. Čokolada 3. Energetski napici 4. Kečap 5. Alkohol "Prijatelji" sna: 1. Trešnje i višnje 2. Banane 3. Tost- hleb, špagete 4. Ovsena kaša i pahuljice 5. Toplo mleko









AGRO-INOVACIJE

NOVE RANE SORTE KRUŠAKA „ETRUSKA“ I „TOSKA“

Rane sorte krušaka se mogu gajiti na plantažama, ali isto i na manjim domaćim zasadima i voćnjacima, što ih čini popularnim za komercijalne, ali i za uzgajivače ovog voća na okućnicama. Za komercijalne uzgajivače od važnosti je činjenica da se nove rane sorte krušaka ističu kvalitetom i ranim sazrevanjem. Tako, korisnici već u junu mesecu mogu proširiti izbor krušaka za konzumiranje. Zbog ranog sazrevanja, nove rane sorte krušaka postižu veću cenu na tržištu. Rane sorte krušaka, koje su se dobro pokazale na našim prostorima, su „Etruska“ i „Tosca“, nastale su početkom 90-ih godina u Italiji, i od sredine 90-ih godina se gaje na našim prostorijma.

Etruska Rana sorta kruške „Etrusca“ nastala je u Italiji ukrštanjem sorti „Coscia“ i „Gentile“ (Košija x Đentile). Na našim pros-torijama se gaji od sredine 90-ih godina i svako leto dobro rodi.

„Etrusca“ sazreva oko 10. juna, u zavisnosti od područja gde je zasađena i od vremenskih uslova. Plod ove kruške je zbog velike rodnosti male do srednje veličine. Ova kruška se po sazrevanju može konzumirati 8 do 10 dana. Ponekad je se zbog zbijenosti plodova mogu javiti prmerci koji su izduženog oblika i sužavaju se postepeno prema vrhu. Ova sorta se ističe velikom i redovnom rodnošću, lepim i debelim plodovima dobrog ukusa i umerenim i ne prebrzim tempom sazrevanja.

Toska „Toska“ je nova rana sorta kruške, koja je u Italiji do-bijena ukrštanjem sorti „Coscia“ i „Williams“ (Košija x Viljamovka), a proizvodnja ove sorte je započeta 1993. godine. Slično kao i sorta „Etruska“, „Toska“ svojim kvalitetnim plodom i ranim sazrevanjem dopunjuje ponudu krušaka u ranom letnjem periodu. „Toska“ je rana letnja sorta koja sazreva oko 21. jula, u zavisnosti od područja gde je zasađena i od vre-menskih uslova sazrevanja. Ova vrsta kruške daje plod srednje veličine, kruškolikog oblika, ima kratki i široki vrat sa ravnim vrhom. Sortu „Toska“ karakterišu lep, privlačan spoljni izgled ploda, srednje debela svetlozelena boja kožice, koja na sunčanoj strani prelazi u mermerno crvenkastu boju. Ova kruška sazreva 28 dana pre Viljamovke, a isto kao i kod rane sorte „Etruska“, plodovi su otporni na bak-terioznu plamenjaču i retko sazrevaju pre vremena. Meso ploda sorte „Toska“ ima belu boju i prijatnog ukusa za konzumiranje.

NOVE SORTE JABUKA: REMO, REWENA I TOPAZ

Na Institutu za voćarstvo u Dresden-Pillnitzu proteklih godina su razvijene nove sorte jabuka. Nove sorte prema rečima Prof. dr Vladislava Ognjanova sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu zahtevaju smanjenje korišćenja fungicida za 80% i više. Istovremeno se postiže visok kvalitet ploda, dobra rodnost i višestruka otpornost na najbitnije parazite. Razvijene sorte imaju otpornost na prouzrokovače tri najvažnije bolesti – čađavu krastavost, pepelnicu i bakterioznu plamenjaču, kasno cvetaju, a vrlo su otporne na niske zimske temperature. Dve sorte razvijene na Institutu za voćarstvo u Dresden-Pillnitzu zovu se „Remo“ i „Rewena“. „Remo“ je jesenja jabuka slabog do srednjeg rasta, male veličine, koja donosi bogat rod i redovno rađa. Ova sorta je otporna na najvažnije parazite i izazivače bolesti poput čađave krastavosti, pepelnice i bakteriozne plamenjače, a ne štete joj ni zimski i prolećni mrazevi. Plod je veoma je sočan, ima grublje voćno meso i vinocrvenu boju ploda. Ima blago kiselast ukus i odnos šećera i kiselina od 8:1. Jabuka „Remo“ se može koristiti za proizvodnju sokova i šire. „Rewena“ je zimska jabuka slabog rasta, koja ima srednju veličinu. Ovo je jabuka sa visokom rodnošću. Ima labaviju krunu i donosi redovne plodove. Ističe se otpornošću na čađavu krastavst, pepelnicu i plemenječu.

Ova sorta jabuke je prikladna za skladištenje, a može se koristiti za preradu u industrijji sokova kao i sveže konzumiranje. Plodovi su izduženo okrugli, srednje veličine, imaju žutu i svetluće crvenu boju, a ukus im je slatko-kiselast i aromatičan. Prema rečina Prof. dr Vladislava Ognjanova sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, sorta jabuke „Topaz“ je dala dobre i stabilne prinose na višim nadmorskim visinama u Italiji, ali ne i na nižim terenima. U našim uslovima daje osrednje prinose, pa se za sada preporučuje samo za gajenje u manjim obimima. Jabuka „Topaz“ stvorena je u Češkoj, ima srednju do krupnu veličinu i donosi rane, visoke i redovne plodove. Ova jabuka je prikladna za biološki uzgoj ili za kućnu baštu, jer se može smanjiti korišćenje sredstava za zaštitu bilja zbog velike otpornosti na bolesti. Ova sorta je veoma prigodna za skladištenje, otporna je na čađavu krastavost, ali u maloj meri može patiti od pepelnice, zbog čega se preporučuje preventivno oplemenjivanje zasada.





NOVA USLUGA AGROPRESS-A:

BESPLATNI PRAVNI SAVETI

AGROPRESS je omogućio svojim članovima i prijateljima besplatne konsultacije koje će davati naš advokatski tim (ADVOKAT NIKOLA RUDOVIĆ i ADVOKAT NEBOJŠA JANKOVIĆ).

Pitanja možete postaviti putem našeg e-maila

[email protected] ili direktno

[email protected] i

[email protected].

Advokati Janković i Rudović savetovaće vas za pravne probleme koje imate na poslu, u privatnom životu, ali i davati konsultacije u vezi tumačenja propisa koje pominjete prilikom pisanja tekstova, odnosno obavljanja novinarskog posla. Zainteresovani mogu da se jave kancelariji Agropress-a, da ukratko u e-mejlu ili usmeno izlože problem, posle čega će im biti zakazan termin za konsultacije ili će im biti pismeno odgovoreno.

Od narednog broja Agrobiznis e-magazina pokrećemo i rubriku PITAJTE NAŠ ADVOKATSKI TIM gde će advokatski tim davati odgovore na vaša pitanja kao i tumačiti pojedine zakonske propise.

ADVOKATSKI TIM AGROPRESS-a daje konsultacije

NAJAVE DOGAĐAJA

AGROBIZNIS HUMOR

Imao čovek mačku i hteo je da je se reši.Uzme mačku stavi je u kola i odveze je u susedni grad, izbaci je iz kola i krene kući. Kada je stigao ugledao je mačku. Opet je ubaci u kola i odveze je u drugi grad. Međutim kada se vratio kući mačka ga je opet dočekala. Čovek se iznervirao i odveze je u treći grad, izvozao je mačku po tom gradu i izbaci je napolje. Kada je krenuo kući zalutao je i nazvao je ženu da je pita: ”Da li se mačka vratila kući?” žena odgovori: ”Jeste vratila se.” Muž: ”Daj mi je na telefon da je nešto pitam!”

- Mama, mama, da li limun ima kljun? - Nema sine. - A joj, znači da sam iscedio kanarinca.

- Kako se pare ježevi? - Oprezno, vrlo, vrlo oprezno.

CANADA DAY

17. maj 2010. Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu

Organizator: Ambasada Kanade

MEĐUNARODNI SAJAM POLJOPRIVREDE

14 - 21. maj 2010. godine, Novi Sad

Organizator: Novosadski sajam a.d.

KONFERENCIJA: INVESTICIJE U AGROBIZNIS SEKTOR SRBIJE

18. Maj 2010. godine, Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu (Master centar)

Detaljnije na: http://www.agropress.org.rs/konferencija-o-investiranju.html

AGROBIZNIS RECEPT

Sastojci:

2 kg paradajza, 1 krastavac, 1 zelena paprika, 2 kriške bajatog hleba, mala glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 12 kašika vinskog sirćeta, 5 kašika maslinovog ulja, 1 kašičica kima u prahu, so.

Priprema: Pomešajte opran i krupno sečen paradajz, oljušten i iseckan krastavac, opranu i od semena očišćenu papriku, sečenu glavicu crnog luka i beli luk, pa u blenderu samel-jite. Zatim sadržinu iz blendra propustiti kroz sito u činiju za supu. U blender ubaciti hleb (koji je umočen u malo vode i oce-đen), sirće i ulje. Dodajte malo paradajza, mleveni kim (ili seme) i posolite po ukusu. Dolijte malo vode i pomešajte sa masom u činiji. Ubacite nekoliko kocki leda i rashladite u frižideru. Ako je potrebno može se dolije još vode.Ova supa može dugo trajati, a da se ne pokvari.kroz sito u činiju za supu.

ŠPANSKI GASPAĆO

Udruženje novinara za poljoprivredu „AGROPRESS“ je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i

unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ, a predsednik našeg Udruženja Goran Đaković je član izvršnog

odobora ove Međunarodne organizacije sa sedištem u Parizu.

Do sada, Udruženje je organizovalo više od 70 ekskurzija u zemlji i inostranstvu.

Udruženje AGROPRESS ima više od 70 članova iz reda novinara i isto toliko kolektivnih članova – kompanija.

———————————————–——-—

Glavni i odgovorni urednik: Goran Đaković

Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Nemanja Gagić

Saradnici: Miloš Đuričanin, Marina Tanasković, Milan Škorić, Stepan Bogićević

O AGROPRESS-U

PRIJATELJI BROJA:

10% popusta za članove i prijatelje AGROPRESS-a

agrobiznis e-magazin broj 5: u susret 77. međunarodnom sajmu poljoprivrede

Documents