UDK: 338.43 YU ISSN: 0350-5928

AGROEKONOMIKA

Broj 51-52Novi Sad, 2011.

AGROEKONOMIKAČASOPIS DEPARTMANA ZA EKONOMIKU POLJOPRIVREDE

I SOCIOLOGIJU SELA,POLJOPRIVREDNI FAKULTET, NOVI SAD

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dr RADOVAN PEJANOVIĆ, redovni profesor

UREDNIŠTVO:Dr RADOVAN PEJANOVIĆDr NEBOJŠA NOVKOVIĆDr NEDELJKO TICADr BRANISLAV VLAHOVIĆDr VESNA RODIĆ

REDAKCIJA:

Dr Zoran NjegovanDr Milenko JovanovićDr Svetlana PotkonjakDr Dušan MilićDr Danica BošnjakDr Živojin PetrovićDr Vladislav ZekićDr Katarina MarkovićDr Veljko Vukoje

SEKRETAR REDAKCIJE:Mirela Tomaš, asistent

LEKTOR:Danka Jovanović

RAČUNARSKI SLOG:mr Ivan Pinćjer

UDK: Slađana Beker, Upravnik biblioteke

ŠTAMPA:Gra)čki centar GRID, Trg Dositeja Obradovića 6, Novi Sad

Tiraž: 150

Redakcija i administracija Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, tel: 458-138

Dr Šandor Šomođi (Mađarska)Dr Herbert Ströbel (Nemačka)Dr Mile Peševski (Makedonija)Dr Franczisek Kapusta (Poljska)Dr Knjin J. Pope (Holandija)Dr Jorgos Zervas (Grčka)Dr Drago Cvijanović (Beograd)Dr Natalija Bogdanov (Beograd)Dr Dragić Živković (Beograd)Dr Cosmin Salasan (Ruminija)Dr Aleksandra Despotović (Crna Gora)Dr Jasmina Havranek (Hrvatska)

3

AGROEKONOMIKA br. 51-52/2011

Sadržaj

1. PEJANOVIĆ R.: Dokazivanje i opovrgavanje u metodologiji ekonomskih (i agroekonomskih) nauka .......................................................................5

2. NJEGOVAN Z., NASTIĆ L.: Sistemi poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima i ruralni razvoj .................................................................18

3. TICA N., ZEKIĆ V., MILIĆ D., ĐAJIĆ D.: Poljoprivredna gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost ......................................................32

4. RODIĆ V., KOSTIĆ S.: Problemi ekonomskog vrednovanja životne sredine i prirodnih resursa ...........................................................................................39

5. MARKOVIĆ K.: Faktori razvoja poljoprivrede i njihov uticaj na svetsku prehrambenu situaciju ....................................................................................49

6. ZEKIĆ V., VIDOVIĆ V., PETROVIĆ LJ., TOMOVIĆ V., LUKAČ D.:

Ekonomska obeležja tova svinja mangulica ...............................................................59

7. ZORANOVIĆ T., POTKONJAK S.: Izbor sistema za navodnjavanje primenom višekriterijumskog metoda electre ...........................................................66

8. JEVĐOVIĆ G.: Robni derivati u funkciji zaštite od rizika u poljoprivredi ...........75

9. ZEKIĆ V., TICA T., MILIĆ D., RANOGAJEC J., RADEKA M.: Tradicionalni građevinski materijali kao element ruralnog razvoja .............................................................................................................86

10. NOVAKOV M., PETROVIĆ Ž.: Mogućnost upotrebe eksperimenta u društvenim naukama .................................................................................................93

11. MILIĆ D., TICA N., ZEKIĆ V., RADEKA M., RANOGAJAC J., BAČKALIĆ Z.: Utvrđivanje vrednosti nepoljoprivrednih zemljišta ....................104

12. HUSEMANN C.: >e renaissance – birth of modern science ..............................115

4

13. SIMEUNOVIĆ T.: Važnost budžetiranja kapitala za kvalitet )nansijskog odlučivanja poljoprivredni preduzeća ................................................126

14. VIDICKI B.: Zeleni marketing – marketing u funkciji zaštite životne sredine .............................................................................................................134

15. ANTONIĆ B., SMIEŠKO O., RIZNIĆ D.: Konceptualni okvir socijalnog marketinga i njegov doprinos podizanju javne svesti građana ...........143

16. PREMOVIĆ J., BOLJEVIĆ A., ARSIĆ LJ.: Turizam u funkciji održivog razvoja Srbije................................................................................................155

17. ĐURAN J.: Preduzetništvo kao faktor održivog razvoja agroprivrede Republike Srbije ....................................................................................165

18. BOŠKOVIĆ O., NJEGOVAN, N.: Ispitivanje efekata pojave simpsonovog paradoksa u analizi strukture nezaposlenih lica prema stepenu stručne spreme ..............................................................................................174

19. MILOVANOVIĆ M., MAKSIMOVIĆ G., JELIĆ V.: Mesto poljoprivrede R. Srbije u organizaciji CEFTA ..............................................183

20. DESIVOJEVIĆ-CVETKOVIĆ M.: Liderstvo u tranziciji.......................................191

21. PEJANOVIĆ R.: Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa Džonatana Harisa ........................................................................................................203

22. GLAVAŠ-TRBIĆ D: prikaz knjige „Ruralni razvoj i lokalni ekonom-ski razvoj AP Vojvodine“ ...........................................................................................223

5

DOKAZIVANJE I OPOVRGAVANJE U METODOLOGIJI EKONOMSKIH (I AGROEKONOMSKIH) NAUKA

PEJANOVIĆ R1

„Napredak se ostvaruje odgovaranjem na pitanja.Otkrića nastaju preispitivanjem odgovora“.

(Bernhard Haisch)

Rezime

Autor razmatra jedan od metoda istraživanja u društveno-ekonomskim (i agroekonomskim) naukama. Reč je o dokazivanju i opovrgavanju, koje je istovremeno i teorijski način proveravanja iskaza.U radu se posebno analiziraju i dokazivanje i opovrgavanje. Potom se is-pituje uloga naučnih činjenica i hipoteza u procesu dokazivanja i opovrga-vanja. Zatim se ističu moguće greške u procesu dokazivanja i opovrgavanja. Na kraju se ističu osnovna pravila kojih se mora pridržavati svaki istraživač u procesu dokazivanja.

Ključne reči: metodologija, društveno-ekonomske nauke, dokazivanje, opovrgavanje, principi naučnog rada.

Uvod

Jedno od ključnih faza u metodologiji istraživanja društveno-ekonomskih (i agroekonomskih) pojava je proveravanje. Postoji praktično (posmatranje, eksperiment i drugi oblici prakse) i teorijsko proveravanje. Teorijsko proveravanje je proveravanje iskaza putem teorijskog dokazivanja ili opovrgavanja (Šešić, B., 1982).

Pored toga, u klasi)kaciji naučnih metoda u društveno-ekonomskim (i agroekonomskim) naukama metoda dokazivanja i opovrgavanja zauzima značajno mesto (Zelenika, R., 2000). Navedeni autor iznosi čitavu lepezu naučnih metoda: induktivni i deduktivni metod, metod analize i sinteze, metod apstrakcije i konkretizacije,

1 Dr Radovan Pejanović, red. prof., Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. e-mail: pejanović@polj.uns.ac.rs

UDC: 001.8:33 Pregledni rad Review paper

6

metod generalizacije i specijalizacije, metod dokazivanja i opovrgavanja, metod klasi)kacije, metod deskripcije, metod kompilacije, komprataivni metod, statistički metod, matematički metod, metod modeliranja, kibernetički metod, eksperimentalni metod, dijalektički metod, istorijski metod, genetički metod, teorija sistema kao metod, aksiomatski metod, metod idealnih tipova, empirijski metod, metod studije slučaja, metod anketiranja, metod intervjuisanja, metod posmatranja, metod brojanja, metod merenja, del) metod, metod „mozaika“, ostale naučne metode (na primer, metod troškova i koristi – Cost bene)t Analysis, metod troškovne e)kasnosti – Cost e?ectivess Analysis, itsl.).

Pri tom je naučni metod put istraživanja kojim se oblikuje i izgrađuje nauka, kao i način naučnog istraživanja koji osigurava sigurno, sređeno, sistematično i tačno znanje2.

Polazeći od navedenog mi ćemo u ovom radu analizirati dokazivanje i opovrgavanje. Pri tom polazimo od speci%čnosti ekonomskih istraživanja, koje se svode na ceteris paribus, što dovodi teorijske nalaze, odnosno teroijske hipoteze pod pitanje relevantnosti i realističnosti.

Dokazivanje

Dokazivanje je jedna od najznačajnijih naučnih metoda u kojoj su sadržane gotovo sve metode i postupci: analiza i sinteza, generalizacija i specijalizacija, indukcija i dedukcija, apstrakcija i konkretizacija, kao i svi oblici mišljenja, poimanja3. Prema Šešiću, dokazivanje je izvođenje istinitosti pojedinih stavova na osnovu naučnih činjenica ili na osnovu ranije utvrđenih istinitih stavova4.

Svrha ove metode je da se utvrdi tačnost neke spoznaje. To je misaono-sadržajni postupak kojim se utvrđuje istinitost pojedinih spoznaja, stavova ili teorija. Pri tome je postupak dokazivanja jedan od najsloženijih postupaka, jer u njemu učestvuju sve naučne metode i svi misaoni oblici i radnje.

Za dokazivanje je karakteristična teza. Teza (grč. thesis) je postavka, tvrdnja, tvrđenje, stav, naročito stav koji treba dokazati, sporan stav5. Pri dokazivanju se pretpostavlja da je data teza tačna (istinita). Na osnovu takve pretpostavke analiziraju se okolnosti, istražuju se razlozi i argumenti za tu tezu6. Pri tome je argument (lat. argumentum) dokazno sredstvo, dokaz, razlog, a argumentacija dokazivanje, zaključivanje, obrazlaganje7.

2 Videti: Pejanović, R., Uvod u metodologiju ekonomskih nauka, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

3 Prema: Zelenika, R.: Metodologija i tehnologija izrade znanstvenog i stručnog djela, Ekonomski fakultet, Rijeka, 2000, str. 306.

4 Šešić, B.: Osnovi metodologije društvenih nauka, Naučna knjiga, Beograd, 1982, str. 261.

5 Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1980, str. 899.

6 Zaječaranović, G.: Osnovi metodologije nauke, Naučna knjiga, Beograd, 1977, str. 116.

7 Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, Beograd, 1980, str. 71.

7

Dokazivanje, kao i svako zaključivanje može se vršiti induktivnim i deduktivnim putem. Kod induktivnog dokazivanja navode se određeni posebni stavovi kao argumenti koji služe kao dokaz za unapred datu tezu. Nasuprot tome, kod deduktivnog dokazivanja navode se određeni stavovi koji služe kao argumenti za jedan poseban stav kao tezu.

Primeri dokazivanja su mnogobrojni. Na primer, dokaz teze preduzeće „x“ je dobro preduzeće je sledeći:

Preduzeće „x“ ostvaruje plan proizvodnje i prodaje;

Preduzeće „x“ povećava stepen produktivnosti rada i poboljšava kvalitet;

Preduzeće „x“ proširuje proizvodnju i prodaju;

Preduzeće „x“ povećava prihode )rme i zaposlenih

Preduzeće „x“ je dobro i perspektivno preduzeće.

Navedeni dokaz ima oblik indukcije, odnosno induktivnog zaključka. Oblik deduktivnog dokaza ima sledeće dokazivanje:

Sistematsko znanje ima samo onaj student koji je temeljno proučio, razumeo i usvojio gradivo iz Metodologije;

Student „x,y“ nije temeljno proučio, niti je razumeo, niti je usvojio gradivo iz Metodologije

Dakle, student x,y nema sistematsko znanje iz Metodologije.

Stavovi, argumenti ili razlozi dokaza mogu biti ili činjenični stavovi, kao što je slučaj u našem prvom primeru, ili to mogu biti neki opšti stavovi, kakav je prvi argument našeg drugog dokaza.

Iz navedenog se jasno vidi da dokazivanje u suštini i nije ništa drugo do logičko-teorijsko obrazloženje određene postavke, tj. argumentacija i demonstracija te postavke ili teze.

Postupak pokazivanja veze između argumenata i teze naziva se demonstracija. To je, zapravo, misaono izlaganje argumentacije. Ta veza mora biti logička veza, koja znači bitnu povezanost stavova, ali onih stavova koji imaju ulogu argumenata, sa stanovišta koji pretpostavljaju tezu. U postupku dokazivanja umesto pretpostavki treba upotrebljavati argumente, a umesto izvođenja zaključaka treba polaziti od određenih teza. Teze se potkrepljuju pomoću argumenata, kao dokaza date teze.

Dokazivati se može na dva načina: teorijski i eksperimentalno. Kod teorijskog dokazivanja polazi se od teorijskih spoznaja, od opštih istina ili obrnuto, od posebnih istina ka opštim spoznajama. Eksperimentalno dokazivanje polazi od naučnih činjenica, od pojedinih sudova u kojima se izražavaju iskustva, koja se stiču direktno u dodiru s predmetima ili u praktičnim odnosima prema takvim predmetima8.

8 Zaječaranović, G., isto, str. 116.

8

Prema tome, bitni elementi dokazivanja su : (1) teza, kao stav koji treba dokazati; (2) načela, kao logički zakoni na osnovu kojih se izvodi celokupni postupak dokazivanja; (3) argumenti, kao činjenice, stavovi, partikularni ili univerzalni; (4) demonstracija, kojom se, na osnovu odgovarajućih načela, uspostavlja logička veza između argumenata i teza.

U procesu dokazivanja koriste se razne vrste metoda9.

Induktivni metod, pri čemu se polazi od određenih argumenata koji pretpostavljaju posebne, pojedinačne istine ili spoznaje o pojedinim predmetima i pojavama u odnosu na tezu koju treba dokazati;

Deduktivni metod, pri čemu se polazi od određenih argumenata koji pretpostavljaju istine, spoznaje i sudove opštijeg karaktera o pojedinim predmetima i pojavama;

Metod analize, koji polazi od neke teze za koju se traži razlog što proizilazi iz nje, koji je posledica teze. Analitičko dokazivanje vrši se na taj način što se analizira teza, što se otkrivaju posledice koje se u njoj skrivaju, ili se traže pretpostavke za tu tezu;

Metod sinteze, kojim se sintetički izvodi dokaz povezivanjem određenih posebnih stavova (suprotno analitičkim dokazima), koji idu u prilog teze koja je unapred postavljena i koja može imati opštiji ili posebniji karakter.

Dokazivati se može: direktno i indirektno.

Direktno dokazivanje sastoji se u dokazivanju istinitosti teze. Ovde je osnovni cilj da se dokaže teza (napr. „svi ljudi su smrtni“). Direktni dokazi su samo oni kojima se dokazuje samo direktno, bilo na osnovu posledica koje proizilaze iz nje ili na osnovu određenih opštih stavova iz kojih ona proizilazi.

Indirektno dokazivanje sastoji se ne u dokazivanju same teze, nego se zapravo pobija suprotnost teze. Naime, istinitost teze može se dokazati neistinitost antiteze. Kod ovog dokazivanja polazi se od stava (antiteze), koji je suprotan tezi i dokazuje se da je on neistinit. Tako napr. antiteza za tezu „Svi ljudi su smrtni“ je stav „Neki ljudi nisu smrtni“. Iz neistinitosti ovog stava (antiteze) proizilazi istinitost teze, koju praksa stalno dokazuje.

Pri dokazivanju koriste se određena osnovna pravila10.

1) Teze moraju imati određeno značenje za naučne spoznaje. To znači da teze imaju smisla i značenje: (a) ako imaju određenu osnovu u ranije utvrđenom značenju i (b) ako pretpostavljaju hipoteze objašnjenja novih činjenica koje protivreče starim teorijama. Ali, nema smisla dokazivati: (a) egzaktno već dokazane istine; (b) potpuno proizvoljne iskaze; (c) apsurdne stavove.

2) Teze moraju biti određene, jasno i precizno formulisane. Kada su stavovi same teze nejasni i neprecizni, onda ni dokazivanje ne može biti uspešno. Tako nije moguće dokazati tezu „Sve stvari su identične“.

9 Isto, str. 118.

10 Šešić, B.: Opšta metodologija, Naučna knjiga, Beograd, 1980, str. 142.

9

3) Stavovi – argumenti teze moraju biti: (a) po svom zančenju jasni, (b) precizno formulisani i (v) naučno validni, tj. istiniti i verovatni.

4) Stavovi – argumenti dokaza teze moraju biti nezavisni od same teze. Jer ako bi bili zavisni od teza, onda ne bi mogli pretpostavljati dokaz za njih.

5) Dokazivanje mora biti u skladu sa pravilima dokazivanja u sistemu logike. Svako se mišljenje mora temeljiti na pravilima dokazivanja i ono mora biti strogo logički izvedeno.

6) U celom postupku dokazivanja teza mora ostati nepromenjena. I teza i argumenti moraju, naime, biti istiniti stavovi.

Opovrgavanje

Opovrgavanje je suprotan metodološki postupak u odnosu na postupak dokazivanja. To je zapravo metodski postupak kojim se umesto dokazivanja teze ona odbacuje i pobija. To se sastoji u dokazivanju pogrešnosti (neistinitosti) teze.

Opovrgavanje može biti: direktno i indirektno11.

Direktno opovrgavanje sastoji se u pobijanju teze. Teza se direktno opovrgava onda kada se celi postupak pobijanja usmerava na samu tezu, ne uzimajući u obzir njenu suprotnost, odnosno antitezu. Primer direktnog opovrgavanja predpostavlja sledeći primer: Tvrdnja – teza: „Poljoprivredna mehanizacija Republike Srbije je najsavremenija na svetu“ je pogrešna, jer je prosečna starost napr. traktora u Republici Srbiji preko 15 godina.

Indirektno opovrgavanje sastoji se u dokazivanju netačnosti teze indirektnim putem. O indirektnom opovrgavanju se radi onda kada se celi postupak usmerava u dokazivanju da je antiteza ispravna umesto da se, kao u direktnom opovrgavanju usmerava na samu tezu. Indirektno se opovrgava tačnost teze (odnosno njenih razloga ili demonstracija) ili se pak dokazuje tačnost antiteze, a na taj način se dokazuje pogrešnost pretpostavljanja istinitosti date teze. Opovrgavanje teze pomoću dokazivanja tačnosti antiteze naziva se apagoški dokaz12.

Primer indirektnog opovrgavanja teze „Poljoprivredna mehanizacija Republike Srbije je najsavremenija na svetu“ ima sledeći oblik:

U Republici Srbiji se relativno malo ulaže u poljoprivredu;

U Republici Srbiji je poljoprivreda permanentno u nepovoljnom ekonomskom položaju;

U Republici Srbiji preovlađuje sitni individualni posed;

11 Zaječarević, G., isto, str. 124.

12 Vrsta apagoškog dokaza istinitosti antiteze, čime se opovrgava istinitost teze, naziva se reductio ad ab-surdum.

10

U Republici Srbiji poljoprivredni proizvođač je osiromašen, iscrpljen i ekonomski nemotivisan.

„Poljoprivredna mehanizacija u Republici Srbiji ne samo što nije najsavremenija na svetu, već je jedna od zaostalijih“.

Kod opovrgavanja se pretpostavlja uzajmno isključivanje teze i antiteze, odnosno radi se o nemogućnosti istovremene istinitosti oba suprotna stava. Jedan od njih, teza ili antiteza, mora biti istinit stav, a drugi mora biti neistinit.

Uloga naučnih činjenica i hipoteza u procesu dokazivanja i opovrgavanja

Naučno saznanje, do koga se dolazi između ostalog i dokazivanjem i opovrgavanjem, zahteva organizovano naučno istraživanje. Naučna istraživanja koja podrazumevaju dokazivanje i opovrgavanje, počinju od činjenica. Cilj naučnih istraživanja je, ustvari, utvrđivanje i objašnjavanje činjenica. Pri tom činjenice predstavljaju neko znanje o predmetu ili pojavi koja se istražuje. „Činjenica je misaono-čulnom delatnošću utvrđeno objektivno-realno postojanje neke stvari, pojave, procesa dešavanja, osobine ili odnosa tih predmeta saznanja“.13 Činjenice se prikupljaju posmatranjem ili na osnovu eksperimenta, sređuju, klasi)kuju, proveravaju i objašnjavaju, uz neophodnu objektivnost i kritičnost. Činjenice su, delimične, individualne i konkretne, nasuprot teoriji koja je uvek, u određenom stepenu, opšta i apstraktno – konkretna. Međutim, nijedna činjenica nije apsolutno individualna niti apsolutno konkretna, jer manje ili više one se zasnivaju na teorijskim i opštim odredbama.

Pošto činjenica označava istinite stavove koji se zasnivaju na tvrdnji potrebno je odrediti okvir pojava i pretpostavki. Uobičajeno se u nauci koriste termini: iskaz, stav i sud. Iskaz je tvrđenje, a rečenica može biti upitna, odrečna, itd. Stav je svaka veza među pojmovima koja ima smisla i ako se njime nešto tvrdi, može biti istinit ili lažan. Sud je stav kojim se nešto tvrdi.14 Stoga se činjenice prema predmetima doživljavanja, odnosno saznanja, svrstavaju u četiri tipa: iskaz koji )ksira neki stav; stav o percepciji koja se događa; sama percepcija koja se događa i objektivni događaj koji se ispoljava u datoj percepciji.15

13 Gud, V., Het, R.: Metodi socijalnog istraživanja, Beograd, 1966.

14 Sakan, M.: Hipoteze u nauci, Prometej, Novi Sad, 2005.

15 Šešić, B.: Osnovi metodologije društvenih nauka.

11

Slika 1: Povezanost dedukcije i empirijskog istraživanja)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

)

) )

)

)

)

)

7+,/0#,)

S"$%!3(,T)

U/"0+0.#*$)',#'0+!(.,)

V,4&*90.!)

W,$+0.#*0)(!%!30;)

I0"$',3,)

X!4(,)"+,'"$#'!1*,)

G,#'!1!*),/"0+0.#*$B)

',#'0+!(.!)

K$40C0*!90.!)',$+0.,)0)#1,'%&)

,/"0+0.#*0I)(!%!3!)

K$40C0*!90.!)0%0)$45!901!(.,)

',$+0.,)

H45!901!(.,)',$+0.,)

*6*+78%+%.4,

6*0+71%&

:1*$%-#+%.4,;

Činjenice mogu biti naučne i nenaučne. Naučne činjenice su rezultat planskog posmatranja i ispitivanja. Iako se, međutim, naučna istraživanja zasnivaju na činjenicama, same činjenice ne čine nauku. One to postaju tek nakon njihovog izbora, klasi)kovanja, uopštavanja i interpretacije. Jedan od ciljeva nauke je objašnjavanje postojećih i otkrivanja novih činjenica. Pri tome je važan kvalitet činjenica (njihova tačnost). Nijedno istraživanje ne počinje od prosto de)nisanih činjenica koje se mogu jasno razgraničiti čulnim opažanjem, već je potrebno nalaženje pouzdanih znakova.

Naučna činjenica i podaci, koji se koriste u istraživanju, moraju biti provereni. Podaci pružaju informacije o predmetu istraživanja, a činjenice su proizvod misaone aktivnosti i formiraju se povezivanjem niza pojedinačnih podataka o stvarnosti. Pre uvođenja u istraživanje mora se imati u vidu da podaci mogu biti određeni, tačni i istiniti, ali i neodređeni, neprecizni i lažni. Pored podataka i indikatori se smatraju izvesnim vrstama činjenica. Indikatori za dublja i svestranija istraživanja. Međutim, nijedna činjenica bez upotrebe teorijskog mišljenja ne može imati ulogu indikatora.

Utvrđivanje činjenica je složen proces. Konstatovanje činjenica neposredno čulnim opažanjem nije pouzdano. Pored toga, potrebno je izbeći greške merenja i subjektivizma, a ponavljanje istraživanja doprinosi tačnijem utvrđivanju činjenica. Treba se takođe čuvati krajnosti: preuveličavanja uloge činjenica (greška prakticizma), ili pak potcenjivanja uloge činjenica i preuveličavanje uloge teorije (teoretizam). Mora se, naime, uvažavati činjenica da su u saznajnom procesu činjenice i teorije međusobno dijalektički povezane i uslovljene. Taj odnos je analogan odnosu teorije i prakse. Teorija, naime, usmerava naučna istraživanja i istraživanja ključnih činjenica.

12

Ono omogućuje adekvatne klasi)kacije činjenica, sumiranja i uopštavanje činjeničnog saznanja, postavljanje naučnih hipoteza, opis i objašnjenje činjenica i pojava koje se istražuju, kao i predviđanje tih pojava.16 Zbog toga se metodologija naučnih istraživanja bavi problemima veza i odnosa naučnih činjenica i naučnih teorija.

Paralelno sa naučnim istraživanjem, u procesu naučnog saznanja, postavljaju se naučne hipoteze. Posmatranje i sakupljanje činjenica nisu, naime, dovoljni. Potrebne su dobro postavljene i testirane hipoteze. Šta su hipoteze? Hipoteza je pretpostavljeno objašnjenje uzroka i suštine pojave koja se proučava“.17 „Hipoteza je stav koji se može podvrći testu da bi se odredila njegova valjanost.“18 „Hipoteza pretpostavlja ono što predviđamo.“19 U nauci hipoteza označava teorijski stav ili zaključak sa određenim stepenom verovatnoće. Hipoteza je teorijski dobro obrazložen i iskustveno proverljiv odgovor na pitanje kojim je izražen problem.

Logički oblik hipoteze je stav, tj. iskaz određenog predmetnog značenja i pretpostavljene saznajne vrednosti koju tek treba proveriti. Hipoteza se javlja kao teorijsko-misaoni korak koji sledi odmah nakon utvrđivanja činjenica, u pravcu njihovog objašnjenja ili proširenja/produbljenja saznanja o tim činjenicama. One su dopuna izvesnih praznina u poznavanju neke pojave, čije izvesne momente, delove i aspekte već poznajemo. Predmet hipoteze često su odnosi i veze pojava, tj. funkcionalne i uzročne zavisnosti.

Otkrivanje hipoteza je logični proces i proizvod je akumuliranog znanja u datoj oblasti, kao i bogatog praktičnog iskustva. U procesu otkrivanja novih naučnih hipoteza potrebno je da istraživač uspešno primenjuje naučna logička pravila. Proces otkrivanja hipoteza često se poistovećuje sa logikom naučnog otkrića, što pretpostavlja pokrivanje novih teorija, a ne samo pojedinačnih činjenica. Pod teorijom se podrazumevaju sva znanja koja su rezultat misaono-čulne aktivnosti, koja služe kao oslonac za unapređenje čovekove prakse. Uveravanje da je nešto istinito naziva se tvrdnja, i ona se ponekad poistovećuje sa teorijom.

Hipoteza treba da bude logična, i u njoj se ne mogu naći stavovi koji između sebe nisu usklađeni. Hipoteza je utoliko važnija ukoliko objašnjava više činjenica. Ukoliko se hipoteza oslanja na druge hipoteze, utoliko je ona manje izvesna, a izvesnija je ako se oslanja na teoriju i zakone koji su već utvrđeni.

Nijedna hipoteza, koja predstavlja opšti stav, ne može biti do kraja dokazana, kao apsolutna istina. Uglavnom se u svakom istraživanju činjenica primenjuje zaključivanje po verovatnoći. Zadatak takvih istraživanja je da se odvoji ona hipoteza koja je najverovatnija na osnovu činjeničnog dokazanog materijala, a zadatak daljih straživanja je da se nađe drugo činjenično svedočanstvo, koje će povećati verovatnoću takve teorije.20

16 Šešić, B., isto.

17 Sakan, M., isto.

18 Novaković, S.: Hipoteza i saznanje, Nolit, Beograd, 1984.

19 Šešić, B., Isto.

20 Koen, M., Nejgel, E.: Uvod u logiku i naučni metod, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd,

13

Greške u dokazivanju i opovrgavanju

Pošto se svako dokazivanje sastoji iz tri dela: navođenje razloga ili argumentacije, demonstracije (ili izvođenja teze iz argumenata) i same teze, to se i greške dokazivanja mogu podeliti u tri dela: greške razloga, greške demonstracije i greške same teze (Šešić, B., 1982).

Postoje sledeće greške razloga: (1) greške neodređenosti i konfuznosti razloga; (2) greške jednostranosti razloga; (3) greške slabog i nedovoljnog razloga i (4) greške iz osnove pogrešnog razloga21.

Greške demonstracije se sastoje u pogrešnom izvođenju zaključaka, odnosno stava teze, iz stavova razloga. Greške demonstarcije se sastoje u pogrešnom shvatanju logičke veze između stavova razloga i stava teze. Tri su osnovne ovakve greške:

(1) greška pars pro toto, tj. greška uzimanja dela za celinu ili greška uopštavanja; (2) greška non sequitur, tj. „ne sledi“ ili „nema veze“, i (3) greška petitio principil, tj. greška „zahteva razloga“ zbog odsustva razloga u dokazu, i greška circulus vitiosus, tj. greška „pogrešnog kruga“, koja je samo vrsta greške odsustva razloga.

Greške izmene i zamene teze dokaza sastoje se u tome što se dokazuje potpuno druga ili bar drugačija, izmenjena teza, umesto one teze koju treba dokazivati.

Na ovoj vrsti grešaka u dokazivanju i opovrgavanju počiva veliki broj paralogizama, tj. nenamernih grešaka u dokazivanju, kao i so)zama, tj. namernih grešaka u dokazivanju. Do paralogizma izmene i zamene teze dokaza dolazi nesvesno i nehotice usled nedovoljne preciznosti mišljenja, naročito prilikom dužih procesa dokazivanja neke teze kada se desi da se umesto date teze dokazuje slična, ali često i potpuno drugačija i druga teza. Do so)zama dolazi usled iste greške, ali svesno ili namerno učinjene, iz nekih vanlogičkih razloga22.

Suština svih grešaka izmene i zamene teze dokaza sastoji se u manjem ili većem potpunom promašaju dokaza. Zato se ove greške opravdano nazivaju „greške odstupanja od predmeta“ ili aberatio alanchi i greške „promašaja predmeta“ dokaza ili greška ignoratio elenchi, odnosno „greška zamene predmeta teze“23.

Greške izmene i zamene teze naročito su česte u raspravama, u sudskim optužbama i odbranama, kao i u odgovorima studenata na ispitima.

1982.

21 Bogdan Šešić daje primere za svaku od navedenih grešaka (videti: Šešić, B., Osnovi metodologije društvenih nauka, isto, str. 266-267.).

22 Paralogizam (grč. paralogismos) – pogrešan zaključak, nenamerno napravljen pogrešan zaključak. So)-zam (grč. sophisma – lukavstvo, zavaravanje) – nešto mudro ili lukavo smišljeno, naročito zaključak na osnovu dvosmislenosti izraza za srednji pojam, gde se to namerno čini radi zavođenja drugog (primer: Epimenid – Krićanin, kaže da svi Krićani lažu; a Epimenid je sam Krićanin, te prema tome, nije istina da Krićani lažu; dakle Epimenid govori istinu; dakle svi Krićani lažu. Prema: Vujaklija, M., Leksikon stranih reči i izraza, str. 860.).

23 Ignoracio elenhi (lat. ignoratio elenchi) – greška u dokazivanju koja se sastoji u tome što se ono što treba dokazati ili pobiti prenebegava, ignoriše, a dokazuje se ili pobija nešto drugo.

14

Osnovna pravila dokazivanja

Bogdan Šešić ističe da se dokazivanje istinitosti ili bar verovatnoće određenih stavova može izvesti samo na osnovu pridržavanja određenih osnovnih pravila dokazivanja (Šešić, B., 1982):

(1) Stavovi koji predstavljaju tezu dokaza moraju imati određeni smisao i značaj za saznanje.

To znači i da nema smisla dokazivati notorne činjenice, kao na primer stav „ovaj plafon je beo“. Isto tako nema smisla pokušaj dokazivanja aksioma, odnosno najosnovnijih, polaznih stavova, u okviru date teorije (jer se se svi ostali stavovi, sa manje osnovanosti i manje opštosti izvode iz aksioma);

(2) Stav teze mora biti određeno, jasno i precizno de%nisan.Ako je, naime, stav teze neodređen u svom značenju, nejasan i neprecizan, onda

ni dokazivanje ovakve teze ne može biti uspešno, jer se ne zna šta se upravo dokazuje. Tako na primer, nije moguće uspešno dokazati meta)zičku tezu: „Suština čovekova bića je nepromenljiva“ ili „Ljudsko društvo se u suštini ne menja“, isl. Međutim, teško je dokazati i na izgled jednostavne teze kao napr. „Čovek je biće koje ima dušu“, „Čovečanstvo neprekidno napreduje“, isl., zbog neodređenosti značenja termina „duša“ i „napredovati“;

(3) Stavovi argumenti moraju biti po svom značenju određeni i jasni, precizno formulisani i saznajno vredni, tj. istiniti ili verovatni stavovi i ti stavovi moraju biti dovoljni za dokaz teze.

To znači da na osnovu nejasnih, netačnih i pogrešnih, kao i slabih i irelevantnih argumenata nije moguće dokazati ni jednu tezu. Pored toga, argumenti moraju biti dovoljni za dokaz ne samo po broju nego i po dokazanoj snazi, što često nije slučaj usled čega i dokazi često nisu valjani.

(4) Stavovi argumenti moraju biti nezavisni i različiti od stava same teze.Ako ovaj uslov nije ispunjen dokazivanje ne može biti stvarno, jer nedostaju principi

i argumenti teze, a dokazivanje se kreće u krugu (napr. „Čovek je slobodan zato što je njegova volja slobodna“);

(5) Samo izvođenje teze iz stavova razloga mora biti u skladu sa pravilima dokazivanja u određenom sistemu logike u okviru koga se dokaz izvodi i to izvođenje ili demonstracija mora biti što strožija.

To znači da dokaz čija teza nije pravilno izveden zaključak iz argumenata nije pravi dokaz, niti on može biti saznajno vredan. Tako, na primer, na osnovu tvrdnji „Neki diplomci su studenti agronomije“ i „Neki studenti sistematski uče“ ne može se dokazati teza „Diplomci sistematski uče“, pa ni teza „Neki diplomci sistematski uče“, jer iz navedenih argumenata nije moguće izvesti sasvim određen i strog dokaz. U datom slučaju moguće je da nijedan diplomac, na nekoj grupi, ne uči sistematski nego, kao i tokom studija, samo kampanjski.

(6) U toku jednog dokaznog postupka stav teze mora ostati neizmenjen odnosno teza se ne sme menjati.

15

Greška zamene ili izmene teze nastaje ako se u toku jednog dokaza sama teza izmeni ili zameni nekom drugom tezom. Tada nije dokazana zadata teza nego neka drugačija ili potpuno druga teza. Ovo se često dešava usled nejasnosti ili dvosmislenosti stavova razloga kao i stava teze. Tako se, na primer, dokaz teze „U objektivnoj realnosti i u istinitom mišljenju nema proste, elementarno logičke protivrečnosti“ pogrešno smatra za dokaz sledeće teze „U objektivnoj realnosti i u istinitom mišljnenju nema nikakve pa ni dijalektičke protivrečnosti“. Prva, tačna teza, i njen valjani dokaz, zamenjuju se drugom tezom, koja je pogrešna i neodrživa, ali se ova zamena teza ne primećuje i tako se smatra dokazanom druga, tj. neosnovana teza.

Pored ovih osnovnih pravila dokazivanja treba naglasiti da strogost i jačina raznih teza može biti i jeste vrlo različita. Naime, teze logičkih i matematičkih stavova mogu se potpuno strogo dokazati, za razliku od empirijskh stavova. Ovi dokazi, odnosno teze tih dokaza imaju karakter hipotetičko-deduktivnih stavova iz osnovnih postulata date teorije. Empirijski stavovi, međutim, ne mogu se potpuno strogo dokazati. Oni, međutim, ako su makar i relativno istiniti imaju mogućnost proverljivosti u praksi, što je teorijski i praktično od fundamentalnog značaja.

Zaključno razmatranje

Dokazivanje i opovrgavanje je istovremeno jedan od načina teorijskog proveravanja iskaza, kao i jedan od najznačajnijih naučnih metoda u društveno-ekonomskim (i agroekonomskim) naukama.

Kao takvo ono je dobar instrument koji mora (i treba) da koristi svaki istraživač iz ove oblasti. Reč je o metodu, načinu i instrumentu koji je permanentno aktuelan, posebno danas, kada smo preplavljeni razno-raznim kvazi-naučnim tvrdnjama i lažnim hipotezama.

Suština naučne metodologije je da nikada ni jedna teorija nije jednom za svagda dokazana, već je svaka teorija predmet stalnih, neprekidnih provera.

Literatura

1. Borojević, ,S.: Metodologija eksperimentalnog naučnog rada, RU „Radivoj Ćirpanov“, Novi Sad, 1974.

2. Folić, R.: De)nisanje predmeta i problema istraživanja i uloga činjenica i hipoteza u naučnom radu, zbornik radova, naučni skup „Evropa 2020 – društvo zasnovano na znaju“, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, Kopaonik, 2011.

16

3. Gilli, G. A.: Kako se istražuje-vodič u društvenim istraživanjima, Školska knjiga, Zagreb, 1974.

4. Gud, V., Het, R.: Metodi socijalnog istraživanja, Beograd, 1966.

5. Koen, M.-Nejgel, E.: Uvod u logiku u naučni metod, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1982.

6. Lukić, R.: Metodologija prava, SANU, Beograd, 1977.

7. Marković, M.: Logika, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1962.

8. Milić, V.: Sociološki metod, Nolit, Beograd, 1965.

9. Milovanović, M.: Pisanje, uređivanje i štampanje, Tehnička knjiga, Beograd 1979.

10. Novaković, S.: Hipoteze i saznanje, Nolit, Beograd, 1984.

11. Pečujlić, M.: Metodologija društvenih nauka, Savremena administracija, Beograd, 1982.

12. Pejanović, R.: Ekonomska analiza kao metod istraživanja u (agro)ekonomskoj nauci i struci, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2009, str. 5-21.

13. Pejanović, R.: Uvod u metodologiju ekonomskih nauka, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2010.

14. Ristić, Ž.: Nacrti istraživanja i proveravanje hipoteze, Institut za pedagoška istraživanja, Prosveta, Beograd, 1983.

15. Sakan, M.: Hipotez u nauci, Prometej, Novi Sad, 2005.

16. Šamić, M.: Kako nastaje naučno djelo – uvođenje u tehniku naučno-istraživačkog rada-opšti pristup, Svjetlost, Sarajevo, 1980.

17. Sarić, M.: Opšti principi naučnog rada, Naučna knjiga, Beograd, 1985.

18. Šešić, B.: Opšta metodologija, Naučna knjiga, Beograd, 1980.

19. Šešić, B.: Osnovi metodologije društvenih nauka, Naučna knjiga, Beograd, 1982.

20. Šušnjić, Đ.: Kritika socioloških metoda, Gradina, Niš, 1973.

21. Tomić, O.: Priprema rukopisa naučnih i stručnih radova, Priručnik za autore, Jugoslovenski institut za ekonomska istraživanja, Beograd, 1964.

22. Tomin, U.: Uvod u nauku o nauci, Ekonomski institut, Beograd, 1974.

17

23. Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd, 1980.

24. Vujević, M.: Uvođenje u znanstveni rad u području društvenih znanosti, Informator, Zagreb, 1983.

25. Zaječaranović, G.: Osnovi metodologije nauke, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

26. Zelenika, R.: Metodologija i tehnologija izrade znanstvenog i stručnog djela, Ekonomski fakultet, Rijeka, 2000.

27. Živković, D.: Pravi put i stranputice u pisanju – o kompoziciji i stilu pisanih sastava, IGRO Nova prosveta, Beograd, 1985.

PROOF AND REFUTATION

PEJANOVIĆ R.24

Summary

'e author discusses about one method of research in socio-economic (and agroeconomic) sciences. It is the presentation of evidence and refute, that is both theoretical and method of verifying the statement. 'e paper speci*cally analyzes the evidence and refutation. 'e author then examines the role of scienti*c facts and hypotheses in the process of proof and disproof and highlights any errors in these processes. Finally, it sets out basic rules to be observed by every researcher in the process of proof. Keywords: methodology, social and economic science, evidence, refuta-tion, the principles of scienti)c work.

24 Dr Radovan Pejanović, full. prof., University of Novi Sad, Agricultural Faculty, Novi Sad. e-mail: pejanovic@polj.uns.ac.rs

18

SISTEMI POSLOVNE EVIDENCIJE NA PORODIČNIM GAZDINSTVIMA I RURALNI RAZVOJ1

NJEGOVAN Z.2, NASTIĆ L. 3

Rezime

U radu su opisani sistemi vođenja poslovne evidencije na porodičnim pol-joprivrednim gazdinstvima koji se primenjuju u Evropskoj Uniji i SAD. Takođe je ukazano na činjenicu da se trenutno u Republici Srbiji ne pri-menjuje ni jedan vid poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima. U tom smislu, navedene su i prednosti postojanja ove evidencije u funkcioni-sanju samih gazdinstava, kao i u provođenju odgovarajuće agrarne politike.Imajući u vidu da je Srbija na putu priključenja Evropskoj Uniji, u radu je najveća pažnja posvećena FADN sistemu praćenja poslovanja porodičnih gazdinstava. Opisane su osnovne karakteristike i način funkcionisanja FADN sistema. Pošto je FADN sistem prvenstveno vezan za procenu uti-caja zajedničke agrarne politike EU, prikazuje se i sličan način praćenja po-slovanja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji se primenjuje u SAD i koji je više usmeren na donošenje poslovnih odluka na samim gazinstvima i na olakšavanje saradnje gazdinstava sa poslovnim bankama. Kombinacija obaveznog FADN sistema sa uvođenjem nekog vida poslovne evidencije kod većeg broja porodičnih gazdinstava, mogla bi biti značajan podsticaj razvoju ovih gazdinstava, kao i ukupnom ruralnom razvoju.

Ključne reči: porodična gazdinstva, poslovna evidencija, FADN, FFSC, ru-ralni razvoj.

1 Rad je deo istraživanja na projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije pod nazivom - 46006 „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Re-publike Srbije u okviru dunavskog regiona“

2 Prof. dr Zoran Njegovan, redovni professor, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg D. Obradovića 8, njegovan@polj.uns.ac.rs.

3 Lana Nastić, M.A., istraživač saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 16, lana_i@iep.bg.ac.rs, ivlanaa@yahoo.com

UDC: 316.334.55 Pregledni rad Review paper

19

Uvod

Za preduzeća koja posluju u oblasti poljoprivredne proizvodnje i prerade prehrambenih proizvoda, postoji zakonska obaveza vođenja računovodstvene evidencije. Istovremeno, porodična poljoprivredna gazdinstva nemaju takvu obavezu. Pored toga, činjenica je da veliki deo porodičnih gazdinstava u Srbiji nije ni registrovan u nacionalnoj bazi, pa o njihovom funkcionisanju ne postoje relevantni podaci. Sa druge strane, porodična gazdinstva raspolažu sa najvećim delom proizvodnih resursa u Republici Srbiji (zemljišta, stočnog fonda, zasada, i sl.), pa stoga predstavljaju značajan subjekt poljoprivredne proizvodnje. Dakle, ona s jedne strane predstavljaju značajnog nosioca poljoprivredne proizvodnje, a sa druge, postoje veoma oskudni podaci o njihovom poslovanju. Stoga je jasno da u takvoj situaciji nije lako donositi ni odgovarajuće mere agrarne politike koje bi podstakle razvoj ovog veoma značajnog segmenta a ni neophodne poslovne odluke na strani ovih gazdinstava.

U Srbiji do sada nije uveden sistem evidencije i izveštavanja u poljoprivredi, što u izvesnom smislu predstavlja značajnu prepreku njenom e)kasnijem razvoju (Pejanović i sar., 2009). Istovremeno, u razvijenim zemljama ovakvi sistemi na porodičnim gazdinstvima postoje već duži niz godina, pri čemu se oni razlikuju posmatrano po pojedinim zemljama, a i ciljevi koji sa njima žele da se ostvare, često nisu isti. Ipak, kao osnovni razlozi koji dovode do potrebe uvođenja poslovne evidencije na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima mogu se navesti sledeći:

1. Na osnovu dobijenih podataka mogu se utvrditi efekti poslovanja u prethodnom periodu (periodima),

2. Kada su poznati rezultati poslovanja iz prethodnih perioda, onda je moguće pratiti razvoj poslovanja, odnosno da li se efekti poslovanja poboljšavaju ili pogoršavaju,

3. Na osnovu toga menadžment (u ovom slučaju vlasnik gazdinstva i članovi njegove porodice) može pratiti efekte svojih poslovnih odluka, uočiti eventualne propuste i usmeravati buduće poslovanje.

4. Postojanje poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima može značajno olakšati pristup izvorima )nansiranja, prvenstveno komercijalnim kreditima, pošto se veliki broj banaka u Srbiji uopšte ne bavi kreditiranjem poljoprivrede.

5. Odgovarajuća evidencija poslovnih aktivnosti na porodičnim gazdinstvima, kao i ekonomskih efekata ovakvih aktivnosti, trebala bi biti jedna od osnova za vođenje agrarne politike i politike ruralnog razvoja.

6. Poslovna evidencija omogućava analizu ekonomskih efekata svake linije proizvodnje zastupljene na poljoprivrednom gazdinstvu, a time i njenu optimizaciju.

20

Najvažniji dokumenti koji bi trebali da se dobiju u okviru poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima su bilans stanja i bilans uspeha a na osnovu njih i analiza novčanih tokova, i nekih kombinovanih pokazatelja. Na osnovu podatataka iz pomenutih poslovnih dokumenata moguće je utvrditi veliki broj pokazatelja poslovanja porodičnih gazdinstava, ali se u praksi za porodična gazdinstva ipak koristi jedna manja grupa indikatora koja daje uvid u ukupno poslovanje gazdinstva. Takođe, broj indikatora koji se koriste za poslovnu analizu je kod porodičnih gazdinstava obično mnogo manji nego kod analize poslovanja klasičnih privrednih subjekata (preduzeća).

U praksi razvijenih zemalja je odavno uočena potreba za praćenjem poslovanja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, pa su tako pojedine zemlje uvodile različite sisteme ove evidencije, koji su međusobno imali određene sličnosti, ali i neke razlike, koje opisuju Filipović i Mišić (2005). Formiranjem Evropske Unije došlo je do potrebe ujednačavanja metodologije vođenja poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima, pa je zbog toga formiran jedinstven sistem za sve zemlje članice (FADN). Sa druge strane, u SAD postoji sličan sistem računovodstvene evidencije koji se preporučuje porodičnim gazdinstvima. Ipak, između sistema koji se primenjuju u Evropskoj Uniji i u SAD postoje određene razlike, a i sam cilj uvođenja poslovne evidencije je donekle različit. Zato će svaki od navedenih sistema (kao i njihovi ciljevi) biti objašnjeni preko nekih ključnih tačaka.

Osnove i značaj FADN sistema

Računovodstveni sistem Evropske Unije koji se primenjuje za porodična poljoprivredna gazdinstva FADN (Farm Accountancy Data Network – Sistem računovodstvenih pokazatelja na farmi) je instrument pomoću kojeg se procenjuju prihodi porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, vrši njihova analiza poslovanja, i određuje uticaj koji na poljoprivredna gazdinstva ima zajednička agrarna politika EU. Na osnovu FADN sistema se sačinjavaju odgovarajući izveštaji koje koristi Evropska Komisija.

Samo provođenje FADN sistema u pojedinim članicama EU vrši se tako što u pojedinačnim državama postoji odgovarajuća agencija koja se bavi prikupljanjem podataka za FADN sistem (pri čemu agencija taj posao može preneti i na neko drugo telo). Po pravilu, rad agencije koja sprovodi FADN sistem u svakoj zemlji članici EU, nadzire tzv. Nacionalni FADN komitet. Na nivou EU je tzv. FADN Komitet u koji ulaze predstavnici svih agencija koje se bave sprovođenjem ovog programa u pojedinim državama EU. Što se tiče Republike Srbije, očekuje se da će FADN sistem početi da se provodi i da će biti )nansiran iz programskog ciklusa IPA (Živadinović i Milovanović, 2010).

Čitava ideja funkcinisanja ovog sistema je zasnovana na prikupljanju računovodstvenih podataka sa porodičnih gazdinstava zemalja članica EU, pri čemu se podaci ne sakupljaju od svih gazdinstava, već samo od odgovarajućeg

21

uzorka gazdinstava. Treba imati u vidu da se prilikom sakupljanja podataka na svim gazdinstvima koje uzorak obuhvata (u svim zemljama članicama EU) primenjuju isti računovodstveni principi. Pored toga, uzorkom mogu biti obuhvaćena samo određena gazdinstva, odnosno gazdinstva koja se po odgovarajućim kriterijumima mogu smatrati komercijalnima koja su:

dovoljno velika da obezbede glavnu (pretežnu) aktivnost za farmera,

dovoljno velika da obezbede nivo prihoda koji je dovoljan za izdržavanje farmera i njegove porodice.

Kada se formira odgovarajući uzorak gazdinstava koji će biti uključeni u FADN sistem sakupljanja informacija, on treba da odražava heterogenost poljoprivredne proizvodnje koja je zastupljena na određenom terenu. Prilikom uzorkovanja porodičnih gazdinstava strogo se vodi računa o najvažnijim kriterijumima kao što su region u kojem se gazdinstvo nalazi, ekonomska veličina gazdinstva i tip gazdinstva. Trenutno se FADN sistemom u EU obuhvata približno 80.000 gazdinstava – uzoraka, a na svakom gazdinstvu se prikuplja oko 1.000 varijabli (podataka) koji se uključuju u upitnik pod nazivom „Farm Return“. Na osnovu rezultata prikupljenih ovim upitnikom formiraju se tzv. “standardni rezultati“ (Standard Results) Evropske komisije (koji su javno dostupni u odgovarajućoj bazi podataka) koji opisuju ekonomsko stanje na poljoprivrednim gazdinstvima.

Kada se govori o podacima za FADN sistem koji se sakupljaju o porodičnim gazdinstvima, oni se generalno mogu podeliti na tri grupe. U prvu grupu podataka se mogu svrstati takozvani „)zički i strukturni podaci“, to jest podaci koji se odnose na neke opšte karakteristike gazdinstava kao što su geografski položaj gazdinstva, raspoloživa radna snaga na gazdinstvu, površine pod pojedinim usevima, i broj različitih vrsta stoke na gazdinstvu i sl.

U drugu grupu podataka se mogu svrstati svi podaci koji imaju )nansijsku prirodu, odnosno podaci koji govore o imovini gazdinstva, izvorima )nansiranja te imovine, zalihama, prihodima od pojedinih proizvodnji, troškovima koji se javljaju u poslovanju gazdinstva, raznoj državnoj pomoći i ograničenjima (npr. dobijenim subvencijama i kvotama za proizvodnju).

U treću grupu podataka svrstavaju se podaci o ostalim nepoljoprivrednim aktivnostima koje se odvijaju na poljoprivrednim gazdinstvima, pošto FADN sistem ne prikuplja podatke isključivo o poljoprivredi (mada je tome prvenstveno namenjen). Tako bi u treću grupu podataka ušli podaci o dodatnim aktivnostima gazdinstava, kao što su turizam, šumarstvo, i sl.

Važna činjenica od koje se polazi u FADN sistemu je da su podaci koji se prikupljaju od pojedinačnih gazdinstava poverljivi, odnosno ne smije biti javno objavljen ni jedan podatak o pojedinom (konkretnom) gazdinstvu uključenom u FADN analize, već samo smeju biti objavljivani podaci koji se odnose na grupe farmi, pojedine regione unutar država i podaci na nivou pojedinih država članica EU, odnosno čitave EU.

22

Određivanje ekonomske veličine farme po fadn sistemu

Kao jedan od ključnih faktora za funkcionisanje FADN sistema nameće se određivanje ekonomske veličine farme. Da bi se ovaj pokazatelj utvrdio mogu se koristiti dva sistema: standardna marža pokrića i standardni output.

Trenutno se za utvrđivanje veličine gazdinstva koristi tzv. „standardna marža pokrića“ (Standard Gros Margin – SGM). Ovaj se pokazatelj utvrđuje po u nauci opšteprihvaćenim principima sastavljanja kalkulacija po varijabilnim troškovima. Odnosno, standardna marža pokrića dobija se tako što se od vrednosti proizvodnje (outputa) ostvarene na jednom hektaru ili ostvarene od jednog grla stoke oduzmu varijabilni troškovi koji su bili neophodni da bi se ta vrednost proizvodnje dobila.

Sam proces izračunavanja standardne marže pokrića vrši se od strane nacionalne agencije zadužene za provođenje FADN programa kako bi se izbegla subjektivnost prilikom utvrđivanja navedenog pokazatelja. Zbog toga nacionalne agencije računaju standardnu maržu pokrića na bazi prosečnih podataka o prihodima i varijabilnim troškovima iz poslednje tri godine. Time se izbegavaju subjektivnosti koje u proračunu mogu nastati zbog većeg broja faktora, kao što su varijacije cena gotovih proizvoda, varijacije cena repromaterijala, i varijacije prinosa po hektaru usled promenjivih klimatskih prilika i sl. Prema dosadašnjoj praksi, standardna marža pokrića se u EU utvrđuje za više od 90 ratarskih i stočarskih proizvoda, a obnavljanje proračuna vrši se na svake dve godine.

Kao što je prethodno rečeno, ekonomska veličina farme (gazdinstva) određuje se na osnovu standardne marže pokrića, ali je pri tome ipak potreban još jedan pokazatelj koji se naziva „evropska jedinica veličine“ (European Size Unit – ESU). Zato bi u narednom periodu za iskazivanje veličine gazdinstva, umesto standardne marže pokrića trebao da se upotrebljava drugi pokazatelj, koji se zove „standardni output“ (Standard Output – SO). Standardni output predstavlja novčano izražen ukupni poljoprivredni output izražen po tzv. prodajnoj ceni loco gazdinstvo (farm gate price). Evropska jedinica veličine (ESU) u stvari predstavlja )ksnu količinu evra standardne marže pokrića. Vrednost ovog pokazatelja se menja sa vremenom, kako bi se pratila stopa in[acije evra, pa je tako do sada jedan ESU povećao svoju vrednost sa 1.000 EUR (koliko je iznosio 1980. godine) na 1.200 EUR (od 2004. godine).

Nakon razjašnjavanja pojmova standardne marže pokrića (SGM) i evropske jedinice veličine (ESU), moguće je prikazati postupak izračunavanja veličine porodičnog poljoprivrenog gazdinstva izražene u ESU jedinicama. Navedeni postupak ima sledeće korake:

1. Utvrđuju se linije proizvodnje koje su zastupljene na gazdinstvu,

2. Utvrđuje se na koliko su hektara ili sa koliko grla prisutne pojedine linije proizvodnje,

23

3. Za svaki usev, množi se broj hektara pod tim usevom sa standardnom maržom pokrića po hektaru za taj usev kako bi se dobila ukupna standardna marža pokrića za taj usev. Isti se postupak provodi za svaku liniju proizvodnje u stočarstvu, gde se množi broj grla stoke sa standardnom maržom pokrića po grlu stoke da bi se dobila ukupna standardna marža pokrića za tu liniju stočarske proizvodnje.

4. Saberu se ukupne standardne marže pokrića za sve linije proizvodnje na farmi i dobije se standardna marža pokrića za čitavo gazdinstvo (farmu).

5. Podeli se standardna marža pokrića čitavog gazdinstva sa vrednošću jednog ESU I dobije se ekonomska veličina farme.

Ona gazdinstva čija veličina (izražena u ESU) prelazi određeni minimum, mogu biti uključena u uzorak farmi koje su obuhvaćene FADN sistemom. Pri tome minimalna veličina farme dovoljna za uključivanje u FADN sistem nije ista za sve zemlje EU, zbog različitih karakteristika poljoprivrede pojedinih zemalja unutar EU. Tako ovaj minimum varira od jedne ESU jedinice (za zemlje kao što su Bugarska i Rumunija) do 16 ESU jedinica (npr. u Belgiji, Holandiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji). Navedeni minimalni kriterijumi iskazani u ESU postoje zaključno sa 2008. godinom, dok su u 2010. godini ovi kriterijumi iskazani u hiljadama evra, a kreću se od 2.000 EUR (kod Bugarske i Rumunije) do 25.000 EUR (kod Belgije, Holandije, Nemačke, Francuske, Luksemburga i Velike Britanije).

Ekonomski pokazatelji poslovanja farme po fadn sistemu

Način sastavljanja bilansa uspeha i bilansa stanja u okviru standardnih rezultata FADN sistema (kao najvažnijih )nansijskih dokumenata) prikazan je na šemama br 1 i 2. Pritom, u okviru standardnih rezultata FADN sistema (koji se dobijaju na osnovu podataka prikupljenih u “Farm Return” upitniku) dobijeni indikatori dele se na četiri velike grupe:

1. Indikatori prihoda (u suštini radi se o bilansu uspeha poljoprivrednog gazdinstva)

2. Indikatori koji se odnose na imovinu i obaveze gazdinstva (bilans stanja)

3. Finansijski indikatori (kao što su promene na sopstvenom kapitalu vlasnika gazdinstva, investiciona aktivnost na gazdinstvu i sl.), i

4. Indikatori novčanog toka (po FADN sistemu računaju se dva indikatora).

Premda pružaju obilje )nansijskih podataka koji se na samom gazdinstvu mogu analizirati u cilju unapređenja rezultata poslovanja, ipak se indikatori dobijeni FADN metodologijom prvenstveno koriste u cilju vođenja Zajedničke agrarne politike EU. To

24

je vidljivo i iz načina prikupljanja podata u okviru FADN sistema, pošto se ne prate sva porodična gazdinstva u svim zemljama EU, već samo odgovarajući reprezentativni uzorak (pri čemu se pravilnom formiranju reprezentativnog uzorka gazdinstava pridaje posebna pažnja).

Uvođenje FADN sistema je očigledno važan element zajedničke agrarne politike EU, ali je pri tome potrebno imati u vidu i nemogućnost da se odvoje pitanja agrarne politike i ruralnog razvoja. Zbog toga će prilagođavanje agrarne politike Srbije zajedničkoj agrarnoj politici EU imati ne samo uticaj na neposrednu poljoprivrednu proizvodnju, već i na celokupan ruralni razvoj.

Kada se govori o problematici približavanja Srbije standardima EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, treba se imati u vidu da je uvođenje FADN-a samo jedna obaveza koja će se emorati ispuniti, odnosno samo jedna od institucionalnih pretpostavki koja mora biti ispunjena pre ulaska Srbije u EU.

Pored uvođenja ovog sistema, neophodno je uspostaviti i neke druge institucije vezane za poljoprivredu, kao što su:

!"Agencija za plaćanja u poljoprivredi (kojom bi se sredstva EU plasirala ne samo do poljoprivrednika, već i do preduzeća, lokalne samouprave i sl.). Na određeni način ova agencija bi zamenila trenutno postojeću Upravu za agrarna plaćanja.

Agencija za intervencije na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (aktivnosti ove agencije bile bi slične poslovima koje trenutno obavlja Direkcija za robne rezerve na stabilizaciji tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda).

Formiranje Sistema identi)kacije parcela i Integrisanog administrativnog sistema kontrole plaćanja, kao neophodne osnove za isplaćivanje subvencija po hektaru obradivog zemljišta.

Premda su agrarna politika i ruralna politika međusobno usko vezane, prema savremenim stavovima o daljem razvoju agrarne i ruralne politike EU (Grupa autora, 2010) potrebno je u budućnosti rešiti i pitanja primene nekih teoretski opšteprihvaćenih koncepata ruralnog razvoja kao što su održivi razvoj, multisektorski (integrisani, teritorijalni) pristup, multifunkcionalnost, i bottom – up pristup razvoju, i tsl.

25

Šema 1. Način sastavljanja bilansa uspeha porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

Izvor: http://ec.europa.eu/agriculture/rica/

26

Šema 2. Način sastavljanja bilansa stanja porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

Izvor: http://ec.europa.eu/agriculture/rica/

27

Računovodstvo na porodičnim gazdinstvima u sad

Za razliku od FADN sistema koji je kreiran prvenstveno u cilju sprovođenja i praćenja efekata zajedničke agrarne politike EU, u SAD je vođenje računovodstva na porodičnim gazdinstvima prvenstveno vezano za vođenje poslovne politike gazdinstva, ocenu ekonomske efektivnosti investicionih projekata, predstavljanje ekonomskih rezultata poslovanja kreditorima (bankama) i sl. Slično FADN sistemu, sistem poslovne evidencije koji se primenjuje u SAD prvenstveno ima za cilj da se sastavi bilans stanja i bilans uspeha porodičnih gazdinstava. Ipak, pošto se radi o speci)čnim organizacionim oblicima gazdinstava (porodičnim gazdinstvima) uobičajeno je i da se sastavlja tzv. izveštaj o troškovima života farmera i njegove porodice. Na taj način se nastoje razdvojiti troškovi života članova porodice od troškova redovnog poslovanja porodičnog gazdinstva, ali se obično kod takvog razdvajanja u realnosti farmeri susreću sa mnogobrojnim problemima. Imajući u vidu brojnost i značaj porodičnih farmi za poljoprivredu SAD, formirano je odgovarajuće telo koje se bavi vođenjem računovodstva na ovim gazdinstvima (Farm Financial Standards Council - FFSC).

Slično evidenciji koja se sastavlja kod FADN sistema i u SAD pored klasičnih bilansa stanja i bilansa uspeha za gazdinstva treba da se daju neki opšti podaci:

Navođenje i opis ukupnih zemljišnih površina koje gazdinstvo poseduje (kako sopstvenih tako i zakupljenih),

Navođenje ratarskih kultura čijom proizvodnjom se gazdinstvo bavi, površine pod pojedinim kulturama i korišćene proizvodne prakse,

Navođenje stočnog fonda kojim se na gazdinstvu rapolaže, brojnosti pojedinih kategorija stoke, kao i proizvodnog usmerenja (tipa proizvodnje),

Navođenje ostalih proizvodnih kapaciteta (osnovnih sredstava) koja postoje na gazdinstvu, kao što su višegodišnji zasadi, objekti za smeštaj stoke, objekti za čuvanje stočne hrane i gotovih proizvoda, brojnost i karakteristike poljoprivredne mehanizacije koju porodično gazdinstvo poseduje i sl.

Od krupnijih porodičnih gazdinstva koja žele da vrše investicije u dodatno proširenje svojih kapaciteta obično se očekuje da imaju izgrađenu misiju i viziju, kao i odgovarajuću SWOT analizu.

Kao neke od najvažnijih karakteristika računovodstva na porodičnim gazdinstvima u SAD mogu se navesti:

Prilikom sastavljanja bilansa stanja akcenat se stavlja na analizu likvidnosti i solventnosti gazdinstva. Tako je redosled pozicija u aktivi i pasivi prilagođen sagledavanju likvidnosti gazdinstva, pa se u aktivi najpre navode obrtna sredstva, a u pasivi kratkoročne obaveze.

Prilikom sastavljanja bilansa stanja dopušteno je da se imovina i obaveze dele ne samo na kratkoročne i dugoročne, već je moguće kao odvojene grupe

28

prikazati i srednjeročnu imovinu i obaveze (imovina i obaveze koje se koriste od jedne do 10 godina).

Prilikom procene pozicija bilansa stanja moguće je krenuti od dva pristupa. Prvi pristup predstavlja procenu bilansnih pozicija zasnovan na troškovima proizvodnje odnosno troškovima nabavke (pod određenim uslovima za zalihe nekih gotovih proizvoda mogu se koristiti tržišne cene). Drugi pristup proceni bilansnih pozicija je zasnovan na njihovoj tržišnoj vrednosti umanjenoj za visinu procenjenih troškova prodaje. Međutim, i kod ovog sistema procene dopušteno je da se za neke pozicije koristi troškovni prostup proceni (npr. kod proizvodnje u toku, zaliha materijala i sl.). Imajući u vidu navedene mogućnosti procene bilansnih pozicija, FFSC organizacija daje određenu slobodu gazdinstvima da u okviru njenih preporuka izaberu način na koji će sastaviti bilans stanja.

U bilansu uspeha strogo se vodi računa o vezivanju prihoda i rahoda za vremenski period kada su zaista i nastali, kao i o tome da se razdvoje prihodi i rashodi članova domaćinstva koji su nastali nevezano od poslovanja gazdinstva od onih koji su za njega vezani.

FFSC organizacija preporučuje ne samo vođenje poslovne evidencije na porodičnim gazdinstvima, već i odgovarajuće analize dobijenih bilansa stanja i bilansa uspeha, na osnovu kojih se može dobiti bolji uvid u poslovanje porodičnih gazdinstava. Ovde se prvenstveno misli na klasične koe)cijente koji se mogu utvrditi iz bilansa stanja i bilansa uspeha i kod klasičnih preduzeća, s tim što je težište stavljeno na manji broj pokazatelja. Tako se, prema kod bilansa stanja, likvidnost uglavnom utvrđuje na osnovu sledećih pokazatelja (Kay i sar., 2004):

Opšti racio likvidnosti (odnos obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza) koji u suštini pokazuje kratkoročnu )nansijsku ravnotežu,

Neto obrtni fond (razlika između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza), koji u suštini pokazuje dugoročnu )nansijsku ravnotežu.

Da bi se proverila solventnost porodičnog gazdinstva iz bilansa stanja (prema istim autorima) računaju se sledeći pokazatelji:

!"Odnos ukupnih obaveza i ukupne imovine,

!"Odnos sopstvenog kapitala i ukupne imovine,

!"Odnos ukupnih obaveza i sopstvenog kapitala.

Što se tiče analize bilansa uspeha porodičnih gazdinstava i ovde se u principu primenjuju neki standardni koe)cijenti koji su prisutni u ekonomskoj teoriji, samo što je broj tih pokazatelja sveden na najmanju moguću meru. U tom smislu (uz neke korekcije preporučene za porodična gazdinstva) koriste se sledeći indikatori rentabilnosti:

!"Stopa prinosa na ukupno uloženi kapital (sopstveni i pozajmljeni kapital zajedno), koja se skraćeno naziva i ROA (return on assets) odnosno ROI (return on investment).

29

!" Stopa prinosa na sopstveni kapital, koja se skraćeno naziva ROE (return on equity).

U praksi se smatra da bi se uz prethodno pomenute analize bilansa stanja i bilansa uspeha trebali utvrditi i neki opšti indikatori uspešnosti poslovanja, kao što su:

!"Produktivnost (izražena naturalnim ili vrednosnim pokazateljima),

!"Pokazatelji e)kasnosti uloženog kapitala (investiciona ulaganja po jedinici proizvodnog kapaciteta, utvrđivanje koe)cijenta obrta ukupno uloženih sredstava u preduzeće),

!"Utvrđivanje visine ukupnih dugova gazdinstva po jedinici kapaciteta,

!"Praćenje kretanja životnog standarda članova domaćinstva,

!"Praćenje postojanja primene savremene proizvodne tehnike i tehnologije na porodičnom gazdinstvu i sl.

Zaključak

Na osnovu rezultata rada, nameće se zaključak da je uvođenje nekog vida poslovne evidencije neminovno na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Do sada se u našoj praksi takva evidencija nije koristila, što je onemogućilo porodičnim gazdinstvima da optimiziraju svoje poslovanje, kao i državnim organima da donose odgovarajuće mere agrarne politike i da prate njihovo sprovođenje. Pošto do sada nije postojao nikakav sistem poslovne evidencije, a imajući u vidu da je Republika Srbija na putu priključenja Evropskoj Uniji, onda se kao obaveza javlja uvođenje FADN sistema, pri čemu će se iz odgovarajućih fondova )nansirati uspostavljanje navedenog sistema kod određenog broja gazdinstava uključenih u reprezentativni uzorak.

Dok je kod FADN sistema akcenat stavljen na formiranje mera i praćenje efekata Zajedničke agrarne politike EU, sistem računovodstva koji se primenjuje na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u SAD je prvenstveno namenjen samim gazdinstvima koja pomoću odgovarajuće evidencije lakše mogu voditi sopstvenu poslovnu politiku. Takođe, izuzetan značaj računovodstvena evidencija porodičnih gazdinstava u SAD ima prilikom apliciranja za kredite komercijalnih banaka.

Zato se može reći da osim FADN sistema (koji će morati biti uveden) u Republici Srbiji treba podstaći bar sva velika porodična gazdinstva da vode odgovarajuću poslovnu evidenciju (čak i ako nisu u FADN sistemu) da bi na taj način poboljšala svoje poslovne performanse.

30

Literatura

1. Grupa autora (2010): EU policy for agriculture, food and rural areas. Edited by: Arie Oskam, Gerrit Meester and Huib Silvis. Wageningen Academic Publishers, >e Netherlands.

2. Kay, R.D., Edwards, W.M., Du?y, P.A. (2004): Farm management. Fi]h edition. McGraw-Hill.

3. Pejanović R., Cvijanović D., Njegovan Z., Tica N., Živković D. (2009): Problemi poljoprivrede Republike Srbije i mere za prevazilaženje krize. Ekonomika poljoprivrede, Broj 2/2009, Beograd.

4. Filipović, N., Mišić, I. (2005): Mogućnosti uvođenja knjigovodstvene evidencije na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Monogra)ja „Porodična gazdinstva Srbije u promenama“. Institut za agroekonomiju. Poljoprivredni fakultet. Beograd.

5. Živadinović B., Milovanović, M. (2010): Vodič kroz EU politike (Poljoprivreda). Evropski pokret u Srbiji, Beograd.

6. http://ec.europa.eu/agriculture/rica/

31

SYSTEMS OF FINANCIAL RECORDS AT FAMILY FARMS AND RURAL DEVELOPMENT

Zoran Njegovan4, Lana Nastić5

Summary

In the paper are described systems of *nancial records at family farms which are in use in the European Union and the United States. At the moment family farms in Serbia do not use *nancial records, at all. 'erefore, in the paper are stated advantages of existence of such records, in order to improve performance of family farms, as well as to enforce appropriate agricultural policy.Having in mind that Serbia will join the European Union the biggest at-tention has been paid to FADN system, as an instrument for monitoring of business results at family farms. In this paper are described basic features and functioning of FADN system. Because FADN is primarily related to evaluation of the impact of the Common Agricultural Policy of the EU, in the paper is described similar model of *nancial records at family farms which is present in the United States. 'is method is mostly focused on business decisions at family farms and facilitation of cooperation between family farms and banks. Combination of obligatory FADN system and introduction of some kind of *nancial records at number of family farms could signi*cantly stimulate development of family farms, as well as rural development.

Key words: Family Farms, Financial Records, FADN, FFSC, Rural Develop-ment.

4 Prof. dr Zoran Njegovan, redovni professor, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Trg D. Obradovića 8, njegovan@polj.uns.ac.rs.

5 Lana Nastić, M.A., istraživač saradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, Volgina 16, lana_i@iep.bg.ac.rs, ivlanaa@yahoo.com

32

POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA U SISTEMU POREZA NA DODATU VREDNOST

TICA N., ZEKIĆ V., MILIĆ D., ĐAJIĆ D. 1

Rezime

Značajno se menja položaj poljoprivrednih gazdinstava koja su u sistemu poreza na dodatu vrednost. Ulaskom u sistem poreza na dodatu vrednost, poljoprivredno gazdinstvo postaje obveznik poreza na prihode od samostal-nih delatnosti, na drugi način plaća doprinose za obavezno socijalno osigu-ranje i mora da vodi poslovne knjige. Pored ovoga, oporeziva dobit poljo-privrednog gazdinstva ulazi u ukupan godišnji dohodak na koji se plaća godišnji porez na dohodak gradjana iznad neoporezivog iznosa i uvodi se drugačiji režim raspolaganja novcem sa računa poljoprivrednog gaz-dinstva. Medjutim, pored napred navedenog postoje i poreske pogodnosti. Poljoprivrednom gazdinstvu koje je u sistemu poreza na dodatu vrednost dozvoljeno je da poresku osnovicu za obračun poreza na dohodak gradjana umanji za poreske olakšice i poreske podsticaje.Najveća pogodnost za pol-joprivredno gazdinstvo u sistemu poreza na dodatu vrednost proističe iz mogućnosti da porez na dodatu vrednost u vezi izvršenog prometa dobara i usluga umanji za prethodni porez na dodatu vrednost u vezi primljenih dobara odnosno usluga. Pogodnost se povećava ukoliko se primljena dobra odnosno usluge odnose na velike investicije odnosno značajna ulaganja u nabavku opreme i gradjevinskih objekata

Ključne reči: porez na dodatu vrednost, poljoprivredna gazdinstva

1 Dr Nedeljko Tica, redovni prof. , dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, Dragan Milić, dipl. agroek., asistent, saradnik u nastavi docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dipl.ecc Dragan Džajić, AD “Maglić”, Maglić.

Istraživanje je izvršeno u okviru projekata: „Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvari-vanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona“ )nansiranog od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj RS, broj projekta III-46006.

UDC: 631.11:336.226.322 Pregledni radReview paper

33

Uvod

Porez na dodatu vrednost (PDV) predstavlja opšti porez koji je povezan sa potrošnjom. Potrošnja zajedno sa prihodima i imovinom predstavlja najvažnije oblike ekonomske snage poreskog obveznika koji mogu biti predmet oporezivanja. Prema Radičiću i sar. (2008), porez na dodatu vrednost uveden je i primenuje se u 130 zemalja i postao je najpopularniji oblik oporezivanja prometa proizvoda i usluga. Popularno se naziva “porez Evropske zajednice” jer predstavlja jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Obračunava se i plaća u svim fazama u prometu dobara i pružanju usluga. Osnovna karakteristika ovog poreza je da se oporezuje samo ona vrednost koja je dodata od strane učesnika u prometu dobara i pružanju usluga. Ovo se postiže tako što učesnik u prometu dobara i pružanju usluga (PDV obveznik), u obračunskom periodu, obračunava porez na dodatu vrednost na svoje isporuke dobara odnosno pružene usluge a nakon toga oduzima porez na dodatu vrednost na primljene isporuke dobara i usluga. Pozitivna razlika predstavlja obavezu za plaćanje dok negativna razlika predstavlja pretplatu poreza na dodatu vrednost koju poreski obveznik može iskoristiti u narednom obračunskom periodu ili pak tražiti od poreskog organa da mu se izvrši isplata preplaćenog iznosa.

U našim uslovima porez na dodatu vrednost uveden je od 1.januara 2005.godine. Predstavlja najznačajniji izvor poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. Prema podacima iz Biltena javnih )nansija (2011), porez na dodatu vrednost činio je 2005.godine 55,38% ukupnih poreskih prihoda budžeta Republike Srbije dok je 2010.godine njegovo učešće nešto manje ali i dalje visoko značajno (51,79%).

Ranija istraživanja (Tica i sar, 2008), pokazala su da je, u oblasti poljoprivrede, kada su u pitanju mala gazdinstva, primena poreza na dodatu vrednost, u najvećem broju slučajeva, ograničena na obračun i isplatu PDV nadoknade. Nadalje, ulaz u sistem poreza na dodatu vrednost posebno je opravdan za poljoprivredna gazdinstva koja imaju značajne investicije u poljoprivrednu proizvodnju.

Metod rada i izvodi podataka

U ovom radu analiziraju se okolnosti, pogodnosti i mane koje se odnose na poljoprivredna gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost. Ova pojava je veoma važna jer poljoprivredna proizvodnja u našim uslovima ima veliki značaj i ima niz speci)čnosti u odnosu na druge delatnosti a sa druge strane u pitanju je porez koji predstavlja najznačajniji izvor poreskih prihoda u budžetu Republike Srbije. Primera radi, povoljni klimatski faktori mogu u ratarskoj proizvodnji značajno povećati prinose. Povećanje prinosa uvećava vrednost gotovih proizvoda koji se dalje prodaju što predstavlja povećanu poresku osnovicu za obračun i naplatu poreza na dodatu vrednost. Naravno, može se očekivati i suprotna pojava što ističe važnost istraživanja položaja poljoprivrednih gazdinstava u sistemu poreza na dodatu vrednost.

34

Rezultati istraživanja sa diskusijom

Ulazak u sistem poreza na dodatu vrednost za naša poljoprivredna gazdinstva je dobrovoljan i obavezan. Ukoliko je poljoprivredno gazdinstvo, na svom računu, u prethodnih 12 meseci, ostvarilo ukupan promet u iznosu koji je veći od 2 miliona dinara može se opredeliti za ulazak u sistem poreza na dodatu vrednost (dobrovoljan ulazak). U ovom slučaju postoji zakonska obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dodatu vrednost u periodu od dve godine. Medjutim, ukoliko je gazdinstvo u prethodnih 12 meseci ostvarilo ukupan promet u iznosu koji je veći od 4 miliona dinara obavezno je da se uključi u sistem poreza na dodatu vrednost. U ovom statusu ostaje sve dok promet na računima gazdinstva nije, u periodu od 12 meseci, manji od 4 miliona dinara jer tada na osnovu odluke poreske uprave gubi status obveznika poreza na dodatu vrednost.

Poljoprivredno gazdinstvo ulazi u sistem poreza na dodatu vrednost, na napred navedene načine, podnošenjem prijave nadležnom poreskom organu. Nakon toga, poljoprivredno gazdinstvo postaje obveznik poreza na dodatu vrednost koji je dužan da: 1) izdaje račune o izvršenom prometu, 2) vodi evidencije o ulaznom odnosno izlaznom porezu na dodatu vrednost, 3) obračunava i plaća porez na dodatu vrednost. Medjutim, ova promena statusa poljoprivrednog gazdinstva koja nastaje ulaskom u sistem poreza na dodatu vrednost nije jedina. Naime, ulaskom u sistem poreza na dodatu vrednost nastaje niz veoma bitnih promena: 1) Poljoprivredno gazdinstvo postaje obveznik poreza na prihode od samostalnih delatnosti, 2)Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se na drugi način, 3) Poljoprivredno gazdinstvo mora da vodi poslovne knjige, 4) Oporeziva dobit poljoprivrednog gazdinstva ulazi u ukupan godišnji dohodak na koji se plaća godišnji porez na dohodak gradjana iznad neoporezivog iznosa i 5) Uvodi se drugačiji režim raspolaganja novcem sa računa poljoprivrednog gazdinstva.

Do ulaska u sistem poreza na dodatu vrednost, poljoprivredno gazdinstvo bilo je obveznik plaćanja poreza na dohodak gradjana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu katastarskog prihoda. Ovaj porez se utvrdjuje na osnovu rešenja poreske uprave. U našim uslovima, postoji poresko oslobadjanje u vezi ovog poreza za 2009, 2010 i 2011.godinu.Nakon ulaska u sistem poreza na dodatu vrednost prestaje poreska obaveza u pogledu poreza na dohodak gradjana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu katastarskog prihoda jer gazdinstvo u sistemu poreza na dodatu vrednost postaje obveznik poreza na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. U pogledu ovog poreza, poreska osnovica je oporeziva dobit koja se utvrdjuje prema poslovnim knjigama.Ovo znači da poljoprivredno gazdinstvo ima isti status kao i ostali preduzetnici iako ne postoji obaveza registrovanja poljoprivrednog gazdinstva kao preduzetnika. U odnosu na raniji status, može se očekivati veća obaveza poljoprivrednog gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost u pogledu poreza na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti.

Pre ulaska u sistem poreza na dodatu vrednost, na osnovu rešenja poreskog organa, poljoprivredno gazdinstvo je bilo obveznik plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i obavezno zdravstveno

35

osiguranje). Poljoprivredno gazdinstvo u sistemu poreza na dodatu vrednost, doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaća na poresku osnovicu koju čini oporeziva dobit prema stanju u poslovnim knjigama poljoprivrednog gazdinstva. Takodje, u odnosu na raniji status, može se očekivati veća obaveza poljoprivrednog gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost u pogledu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Poljoprivredno gazdinstvo koje nije u sistemu poreza na dodatu vrednost ne mora da vodi poslovne knjige. Medjutim, ukoliko je u sistemu poreza na dodatu vrednost, pored poreske evidencije ulaznog i izlaznog poreza na dodatu vrednost, poljoprivredno gazdinstvo dužno je da vodi poslovne knjige odnosno da na osnovu poslovnih knjiga utvrdjuje prihode i rashode od poljoprivredne delatnosti i oporezivu dobit. Poslovne knjige, kod poljoprivrednog gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost, mogu da se vode po sistemu prostog knjigovodstva ili po sistemu dvojnog knjigovodstva. Podzakonskim aktima propisano je da poljoprivredno gazdinstvo u sistemu poreza na dodatu vrednost kao i ostali preduzetnici odnosno obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti, ukoliko se opredele da poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva, treba da vodi sledeće poslovne knjige: 1) Poslovnu knjigu prihoda i rashoda i 2) Poslovnu knjigu osnovnih sredstava i sitnog inventara. Znatno je složenije vodjenje poslovnih knjiga prema sistemu dvojnog knjigovodstva jer je potrebno obezbediti u računovodstvenoj evidenciji sve račune glavne knjige, pomoćne knjige i hronološku evidenciju (dnevnik) što je znatno složenija evidencije u odnosu na sistem prostog knjigovodstva.

Kao što je već rečeno, poljoprivredno gazdinstvo koje nije u sistemu poreza na dodatu vrednost, obveznik je poreza na dohodak gradjana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu katastarskog prihoda prema rešenju poreske uprave. U takvoj situaciji ostvareni dohodak poljoprivrednog gazdinstva se ne uključuje u godišnji dohodak koji je predmet oporezivanja godišnjim porezom na dohodak gradjana. Ostvarena dobit kod poljoprivrednog gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost oporezuje se sa stopom od 10% na ime poreza na dohodak gradjana na prihode od samostalne delatnosti. Pored ovoga, ostvarena dobit ulazi i u ukupan godišnji dohodak gradjana ukoliko je iznad neoporezivog iznosa. Ukoliko ovaj dohodak prelazi iznos tri prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, porez se plaća po stopi od 10% odnosno po stopi od 15% , ako iznos ukupnog godišnjeg dohotka prelazi šestostruku prosečnu zaradu.

U pogledu raspolaganja novcem na računu poljoprivrednog gazdinstva koji je obveznik poreza na dohodak gradjana na prihode od poljoprivrede i šumarstva na osnovu katastarskog prihoda nema nikakvih ograničenja odnosno vlasnik poljoprivrednog gazdinstva može nesmetano da raspolaže novčanim sredstvima sa računa gazdinstva kako za potrebe gazdinstva tako i za svoje lične potrebe. Kod poljoprivrednog gazdinstva koje je u sistemu poreza na dodatu vrednost za raspolaganje sa novcem na računu potrebno je imati originalnu dokumentaciju iz koje se može utvrditi iznos, osnov i namena raspolaganja. Ukoliko se novčana sredstva sa računa gazdinstva koriste za lične potrebe vlasnika gazdinstva ovakvo raspolaganje ima tretman poslovnog prihoda

36

gazdinstva odnosno na indirektan način povećava ostvarenu odnosno oporezivu dobit gazdinstva.

Napred navedene promene pokazuju da se ukupan položaj poljoprivrednog gazdinstva u sistemu poreza na dodatu vrednost značajno menja. Promene nastaju u pogledu poreskih obaveza u vezi poreza na dohodak gradjana odnosno obaveznih doprinosa za socijalno osiguranje kao i u vezi računovodstvene evidencije. Na taj način pogoršava se status koji je postojao pre ulaska gazdinstva u sistem poreza na dodatu vrednost. Medjutim, pored napred navedenog postoje i poreske pogodnosti. Najpre je poljoprivrednim gazdinstvima koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost i koja vode poslovne knjige, kao i ostalim licima koja ostvaruju porez na prihode od samostalne delatnosti, dozvoljeno da poresku osnovicu za obračun poreza na dohodak gradjana, pored ostalog, umanje: 1) na ime ubrzane amortizacije, 2) za ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, 3) za iznos isplaćenih zarada novozaposlenim radnicima uvećan za pripadajuće javne prihode na teret poslodavca, 4) za olakšice za novoosnovanu radnju posebno ako je novoosnovana u nedovoljno razvijenom području i dr.

Najveća pogodnost za poljoprivredno gazdinstvu u sistemu poreza na dodatu vrednost proističe iz mogućnost da porez na dodatu vrednost u vezi izvršenog prometa dobara i usluga umanji za prethodni porez na dodatu vrednost u vezi primljenih dobara odnosno usluga. Pogodnost se povećava ukoliko se primljena dobra i usluge odnose na velike investicije odnosno značajna ulaganja u nabavku opreme i gradjevinskih objekata. Naime, poljoprivredno gazdinstvo koje nije u sistemu poreza na dodatu vrednost u prometu dobara i usluga ne iskazuje porez na dodatu vrednost niti pak može koristiti pogodnosti prethodnog poreza na dodatu vrednost ukoliko je ovaj porez veći od poreza na dodatu vrednost na izvršen promet dobara i usluga. Preciznije rečeno, gazdinstvo koje nije u sistemu poreza na dodatu vrednost ne može iskoristiti poresku pretplatu koja nastaje ukoliko je ulazni porez na dodatu vrednost veći od izlaznog poreza na dodatu vrednost (tab. 1)

Tab. 1 Obračun poreza na dodatu vrednost kod poljoprivrednog gazdinstva koje je u sistemu poreza na dodatu vrednost ( dinara)

OpisUlazni PDV -

tekuća proizvodnja

Ulazni PDV - nabavka traktora i

ostale opremeIzlazni PDV

Razlika izmedju ulaznog i izlaznog

PDV-a

Gazdinstvo u sistemu PDV-a

9.850.000,00 38.000.000,00 10.000.000,00 37.850.000,00

Gazdinstvo nije u sistemu PDV-a

9.850.000,00 38.000.000,00 6.250.000,00 -41.600.000,00

37

U prvom slučaju, poljoprivredno gazdinstvo koje je u sistemu poreza na dodatu vrednost u obračunskom periodu ima prethodni (ulazni) porez na dodatu vrednost u ukupnom iznosu od 47.850.000,00 dinara koji u najvećoj meri potiče od ulaganja u nabavku traktora i ostale opreme kao i izlazni porez na dodatu vrednost u ukupnom iznosu od 10.000.000,00 dinara. Na kraju obračunskog perioda ovo gazdinstvo ima poresku pretplatu u iznosu od 37.850.000,00 dinara koju može iskoristiti za plaćanje poreza na dodatu vrednost u nekom drugom obračunskom periodu kada bude postojala poreska obaveza ili pak može podneti zahtev poreskoj upravi za isplatu preplaćenog iznosa. Gazdinstvo koje nije u sistemu poreza na dodatu vrednost, iako ima isti ulazni porez na dodatu vrednost, ne može ovaj porez da iskoristi u obračunu poreza na dodatu vrednost jer nije obveznik poreza na dodatu vrednost. Jedina korist koju ima ovo gazdinstvo je od PDV nadoknade u iznosu od 5% koja mu pripada ukoliko svoje proizvode proda licu koje je obveznik poreza na dodatu vrednost. U takvoj situaciji ostvariće dodatnu nadoknadu od 5% pri čemu nema obaveza u vezi poreza na dodatu vrednost. Medjutim, usled nemogućnosti da se, u ovom slučaju, iskoristi ulazni porez na dodatu vrednost ovo gazdinstvo će ostvariti, u pogledu poreza na dodatu vrednost “poreski gubitak” u iznosu od 41.600.000,00 dinara.

Zaključak

Položaj poljoprivrednih gazdinstava u sistemu poreza na dodatu vrednost je znatno složeniji u odnosu na gazdinstva koja nisu u ovom sistemu. Ulaskom u sistem poreza na dodatu vrednost, za poljoprivredno gazdinstvo nastaje niz veoma bitnih promena: 1) Poljoprivredno gazdinstvo postaje obveznik poreza na prihode od samostalnih delatnosti, 2)Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se na drugi način, 3) Poljoprivredno gazdinstvo mora da vodi poslovne knjige, 4) Oporeziva dobit poljoprivrednog gazdinstva ulazi u ukupan godišnji dohodak na koji se plaća godišnji porez na dohodak gradjana iznad neoporezivog iznosa i 5) Uvodi se drugačiji režim raspolaganja novcem sa računa poljoprivrednog gazdinstva.

Medjutim, pored napred navedenog postoje i poreske pogodnosti. Poljoprivrednom gazdinstvu koje je u sistemu poreza na dodatu vrednost i koje vodi poslovne knjige, kao i ostalim licima koja ostvaruju porez na prihode od samostalne delatnosti, dozvoljeno je da poresku osnovicu za obračun poreza na dohodak gradjana, pored ostalog, umanji: 1) na ime ubrzane amortizacije, 2)za ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, 3)za iznos isplaćenih zarada novozaposlenim radnicima uvećan za pripadajuće javne prihode na teret poslodavca, 4) za olakšice za novoosnovanu radnju posebno ako je novoosnovana u nedovoljno razvijenom području i dr.

Najveća pogodnost za poljoprivredno gazdinstvu u sistemu poreza na dodatu vrednost proističe iz mogućnost da porez na dodatu vrednost u vezi izvršenog prometa dobara i usluga umanji za prethodni porez na dodatu vrednost u vezi primljenih dobara i usluga. Pogodnost se povećava ukoliko se primljena dobra odnosno usluge odnose na velike investicije odnosno značajna ulaganja u nabavku opreme i gradjevinskih objekata

38

Literatura

1. BUKVIĆ, R.: Finansijski položaj i e)kasnost poslovanja poljoprivrede Srbije u tranziciji, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd, 2003.

2. MINISTARSTVO FINANSIJA REPUBLIKE SRBIJE, Bilten javnih )nansija, Beograd, 2011.

3. RADIČIĆ, M., RAIČEVIĆ, B.: Javne )nansije - teorija i praksa -, Ekonomski fakultet, Subotica, 2008.

4. RAIČEVIĆ, B.: Finansije, Financing, Novi Sad, 1995.

5. RISTIĆ, Ž.: Fiskalni menadžment, Savremena administracija, Beograd, 1995.

6. TICA, N., ZEKIĆ, V., MILIĆ,D.: Porez na dodatu vrednost u poljoprivredi, Agroekonomika, 39-40, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2008.

AGRICULTURAL HOUSEHOLDS IN THE SYSTEM OF VALUE ADDED TAX

TICA, N., ZEKIĆ, V., MILIĆ D., ĐAJIĆ, D.

Summary

'e position of agricultural households that are in the system of value added tax has changed signi*cantly. When an agricultural household enters a sys-tem of paying a value added tax, it becomes a regular taxpayer on income from individual activities, it pays its regular social insurance otherwise and has to accept the system of bookkeeping. Besides, the taxable value of agri-cultural household is included in the aggregate annual income on which the annual income tax of citizens above the taxable amount is paid and a di6er-ent way of using the money from the account of the agricultural household is introduced. However, there are some tax bene*ts as well. It is allowed to the agricultural household that is a taxpayer of a value added tax to reduce the tax base on the income tax in the amount of tax re*lls and tax bene*ts. 'e major advantage for the agricultural household in the system of value added tax comes from the possibility that a taxpayer has, to reduce the value added tax from the turnover of goods and services for the amount of previous value added tax calculated on the accepted quantity of goods and services. 'e bene*t increases if the accepted goods or services refer to huge investments or signi*cant placements in the acquisition of facilities or building constructions. Key words: VAT, farms

39

PROBLEMI EKONOMSKOG VREDNOVANJA ŽIVOTNE SREDINE I PRIRODNIH RESURSA*

RODIĆ V., KOSTIĆ S.1

Rezime

Zabrinutost za životnu sredinu raste od sredine 70-tih godina dvadese-tog veka, kako na globalnom, tako i na nacionalnim i lokalnim nivoima. Ipak, ni dostignuti nivo svesti, ni preduzete mere još uvek nisu u skladu sa stanjem životne sredine, čija se degradacija nastavlja. Jedan od glavnih nerešenih problema svakako je pitanje vrednovanja ekoloških dobara. Nau-ka još uvek nije našla rešenje koje bi zadovoljilo sa jedne strane klasičnu ekonomsku teoriju, koja insistira da se na ekološka dobra primene isti prin-cipi koji se primenjuju i na druge faktore proizvodnje (da se svakom in-putu, uključujući one koji potiču iz životne sredine odredi cena), a sa druge strane ekološku ekonomiju, koja tvrdi da se ekonomske aktivnosti moraju posmatrati u svetlu prirodnih zakona i ograničenja, te da je tržište nespo-sobno da uvaži složenost ekoloških procesa i odnosa između ekonomskog sistema i životne sredine. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj i složenost problematike ekonomskog vrednovanja životne sredine i prirodnih resur-sa, odnosno ekoloških dobara, kao i na probleme koji se pri tom javljaju. Posebna pažnja je posvećena vrednosti pasivnog korišćenja/nekorišćenja, kao značajnoj komponenti ukupne vrednosti ekoloških dobara. Pored toga, dat je i kratak pregled najčešće primenjivanih tehnika vrednovanja.

Ključne reči: životna sredina, prirodni resursi, vrednovanje, vrednost korišćenja, vrednost nekorišćenja

1 Rad predstavlja deo istraživanja na projektima „Ruralno tržište rada i ruralna ekonomija Srbije – diver-zi)kacija dohotka i smanjenje siromaštva“, br. ON 179028 i projekta “Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona” (br. III - 46006), )nansiranih od strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije

Dr Vesna Rodić, redovni profesor, M.Sc. Stojan Kostić, student doktorskih studija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela i stipendista Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.

UDC: 330.131.5 Pregledni radReview paper

40

Uvod

Od sredine 70-tih godina dvadesetog veka problemi zagađenja životne sredine dobijaju na značaju i postaju jedan od glavnih izazova ekonomskog rasta. Čovečanstvo je danas (napokon) postalo svesno da tempo i obim rasta populacije i privrednih aktivnosti prevazilazi kapacitete životne sredine da, sa jedne strane, obezbeđuje resurse za zadovoljenje stalno rastućih potreba i da, sa druge strane, asimilira sve veća zagađenja (Šomođi i Rodić, 1993, Rodić, 2011).

Od glavnog podsticajnog faktora razvoja prirodni resursi i životna sredina sve više postaju ograničavajući faktori ekonomskih aktivnosti i sve je manje onih koji veruju da tehnički progres može da ukloni granice koje nam postavlja priroda. Iako je zabrinutost za životnu sredinu u poslednjih nekoliko decenija rasla, kako na globalnom, tako i na nacionalnim i lokalnim nivoima, ni nivo dostignute svesti, ni preduzete mere još uvek nisu u skladu sa stanjem životne sredine, čija se degradacija nastavlja (UNEP, 2002).

Saglasnost da razvoj u budućnosti mora biti dugoročno održiv postignuta je još krajem 80-tih godina prošlog veka2, ali je sam koncept održivog razvoja ostao nedorečen (Rodić, 2007, Sarić i sar., 2011), a mehanizmi njegovog dostizanja, kao i načini merenje dostignutog nivoa održivosti nedovoljno razrađeni (Munitlak at al, 2009, Popović i sar., 2011).

Nekoliko je važnih pitanja koja moraju biti rešena da bi se moglo govoriti o održivom razvoju kao osnovnoj razvojnoj paradigmi. Jedno od najvažnijih pitanja svakako je pitanje vrednovanja životne sredine i prirodnih resursa, odnosno ekoloških dobara. Čisto ekonomski pristup pokušava da na ekološka dobra primeni iste principe koji se primenjuju i na druge faktore proizvodnje, tj. teži da odredi cenu svakom inputu, uključujući one koji potiču iz životne sredine. Po ovom pristupu, ekonomske tehnike koriste se i za procenu šteta nastalih degradacijom životne sredine. Sa druge strane, postoje stavovi da se ekonomske aktivnosti moraju posmatrati u svetlu prirodnih zakona i ograničenja, a da je za takvo nešto tržište nesavršeno, odnosno da ne može da uvaži složenost ekoloških procesa i odnosa između ekonomskog sistema i životne sredine u kojoj se ona odvija (Harris, 2006).

Pitanja vrednovanja ekoloških dobara jedno je od ključnih pitanja i predmet stalnog izučavanja ekonomije životne sredine. Mnogi odgovori u ovoj oblasti tek se očekuju. Cilj ovog rada je da ukaže na značaj i složenost problematike vrednovanja životne sredine i prirodnih resursa, odnosno ekoloških dobara, probleme koji se pri tom javljaju i tehnike koje se u te svrhe mogu koristiti.

2 Najćešće se termin „održivi razvoj“ (sustainable development) vezuje za izveštaj Bruntlandove komisije „Naša zajednička budućnost“ (WCED, 1987) koja ga de)niše kao razvoj koji će budućim generacijama ostaviti rezerve resursa dovoljne za zadovoljenje potreba, iako se ovaj termin može naći i u ranijim dokumentima (IUCN, 1980).

41

Nesavršenost tržišta za vrednovanje ekoloških dobara

U „središtu“ koncepta održivog razvoja nalazi se fenomen nesavršenosti, odnosno imperfektnosti tržišta i pokušaj korekcije njegovog delovanja putem adekvatnog ekonomskog vrednovanja prirodnih (ekoloških) resursa. Polazi se od toga da ekonomska analiza koja isključuje (zanemaruje) procenu vrednosti ekoloških dobara i usluga izraženu u novčanim jedinicama, nije kompletna, te stoga ni potpuno precizna ni pouzdana.

Međutim, najveći problem primene ekonomskih instrumenata na ekološka dobra upravo je nemogućnost iskazivanja njihove vrednosti u novcu. Budući da ta dobra nisu predmet kupoprodaje na tržištu, informacije koje se odnose na troškove, odnosno prodajne cene retko su (ili najčešće nisu) dostupne (Carson, 1999).

Ovo je razlog zbog kog je neophodno formulisati odgovarajuću strategiju koja će omogućiti trajno e)kasnu alokaciju3 ekoloških resursa kroz korekciju cena, baziranu na individualnim preferencijama potrošača (Bateman, Turner, 1992). Da bi jedna ovakva strategija bila delotvorna, odnosno da bi ekonomsko vrednovanje životne sredine bilo moguće, neophodno je poći od istih principa kao i pri vrednovanju proizvoda ljudskog rada, a to su „princip voljnosti da se plati“ (WTP - Willingness to pay) i „princip voljnosti da se prihvati naknada/kompenzacija“ (WTA(C) - Willingness to accept compensation) za ekološku štetu, ili degradaciju okoline. Kada je merenje ovih parametara moguće, ekonomsko vrednovanje omogućava iskazivanje ekoloških šteta putem )nansijskih pokazatelja, kao na primer vrednost različitih scenarija kontrole zagađenja. Tada postoji i mogućnost ocene ekoloških neto koristi i šteta po društvo u celini.

Komponente ukupne ekonomske vrednosti Ekoloških dobara

Činjenica da se vrednost ekoloških dobara često (pogrešno) svodi na direktnu upotrebnu vrednost, ili eventualno na vrednost korišćenja4, što je samo jedna od komponenti ukupne vrednosti, nameće potrebu da se opiše i druga komponenta, odnosno vrednost pasivnog korišćenja/nekorišćenja5.

3 E)kasno tržište obezbeđuje upotrebu dobara na način koji je društvu najkorisniji. Pod pojmom e)kas-nog tržišta podrazumevaju se ona tržišta koja omogućavaju da privreda bude „Pareto e)kasna“ ili da dosegne „Pareto optimum“ (Raybould, 2005). Privreda je „Pareto e)kasna“ ako niko nije na dobitku, ukoliko neko drugi nije na gubitku. To znači da privreda koja ostvaruje „Pareto e)kasnost“ mora da funkcioniše duž krive produkcionih mogućnosti. Ovo pravilo, odnosno princip važi i kod alokacije resursa, tj. nijednom subjektu ne može da se poboljša položaj, dok se drugom ne pogorša (Munitlak – Ivanović, 2005).

4 „Vrednost korišćenja“ (use value) „dodeljuje“ se onim pojedincima koji koriste resurse životne sredine u svrhu rekreacije ili pokazuju želju da im mogućnost korišćenja tih resursa za potrebe rekreacije stoji na raspolaganju u budućnosti (Raybould, 2005).

5 „Vrednost pasivnog korišćenja/nekorišćenja“ (non use value) „dodeljuje“ se pojedincima koji trenutno

42

Termin „vrednost pasivnog korišćenja /nekorišćenja“ („non use values“) zaživeo je istorijskom odlukom američkog Apelacionog suda iz 1989. godine, u okviru predmeta: „Država Ohajo protiv Ministarstva unutrašnjih poslova“. Ovom odlukom naloženo je da u proceni degradacije prirodnih resursa pored „vrednosti korišćenja“ („use values“) treba da budu uključene i vrednosti pasivnog korišćenja /nekorišćenja, do nivoa do kog one mogu biti pouzdano izmerene. Bez uključivanja vrednosti pasivnog korišćenja/nekorišćenja, javna dobra6, koja obuhvataju ukupan stepen čistoće vazduha, udaljene prirodne rezervate (staništa), itd. imaju malu ili gotovo zanemarljivu ekonomsku vrednost (Carson, 1999).

Pojedini ekološki resursi društvu pružaju niz korisnih usluga (Kahneman and Knetsch, 1992). Zato se ukupna ekonomska vrednost mora, radi što boljeg obuhvata svih aspekata uticaja na društveno blagostanje, dekomponovati. Dekompozicija ukupne ekonomske vrednosti je izuzetno složen proces, budući da je ponekad veoma teško odrediti šta tačno pripada kojoj komponenti. Posledica toga je različita struktura pokazatelja ukupne ekonomske vrednosti kod pojedinih autora. Tako npr. Bateman i Turner (1992) kao komponente ukupne ekonomske vrednosti navode direktnu upotrebnu, opcionu i vrednost egzistencije, dok Harris (2006) govori o upotrebnoj (direktnoj i indirektnoj) i neupotrebnoj vrednosti, koju dalje deli na egzistencijalnu, vrednost izbora i vrednost ostavštine. Slično, Pešić (2005) govori o vrednosti korišćenja i vrednosti nekorišćenja, odnosno vrednosti pasivnog korišćenja ekološkog resursa (tabela 1).

Dve navedene komponente mogu se dalje dekomponovati na sledeći način:

I) VREDNOST KORIŠĆENJA se može raščlaniti na:

a) direktnu upotrebnu vrednost, odnosno vrednost koju pojedinci ostvaruju od stvarne upotrebe resursa, bilo u komercijalne ciljeve (npr. lov, ribolov, seča šuma), bilo za rekreaciju (plivanje u reci, jezeru, šetnja/džogiranje šumom, itd.),

b) indirektnu upotrebnu vrednost, kada društvo ostvaruje indirektne koristi od funkcionisanja ekosistema (prečišćavanje vode u močvarama, deponovanje ugljenika u šumama, itd.),

c) opcionu vrednost, koja je predstavljena u vidu voljnosti pojedinaca da plate za mogućnost da koriste određeni resurs u budućnosti (npr. buduće posete prirodnim rezervatima).

II) VREDNOST NEKORIŠĆENJA se, s druge strane, javlja u sledećoj formi:

a) vrednosti egzistencije, koja se ogleda u vrednovanju prirode iz moralnih ili )lozofskih pobuda, bez obzira na sadašnje ili buduće koristi;

ne koriste i/ili ne nameravaju u budućnosti da koriste određeno ekološko dobro, ali ukazuju na to da bi, u slučaju oštećenja (degradacije) ili potpunog nestanka tog dobra, osećali gubitak (Raybould, 2005).

6 Prema (Anonim, 2005) javna dobra su „dobra ili usluge koje se pružaju jednoj osobi, ali mogu biti dostupne i drugima bez dodatnih troškova. Javno dobro je dobro koje ima osobinu nesuparništva u potrošnji, što znači da potrošnja jedne osobe ne utiče na količinu koja je raspoloživa za potrošnju drugim osobama“.

43

b) vrednosti zaostavštine, koja predstavlja ono što su ljudi današnjice voljni da plate, tj. podnesu troškove, u cilju mogućnosti da i buduće generacije uživaju u upotrebi ekoloških resursa

Ono što je bitno napomenuti u vezi sa određivanjem bilo koje od navedenih komponenti ukupne ekonomske vrednosti je to da je najpre neophodno de)nisati i izmeriti uticaj na životnu sredinu, što veoma često podrazumeva visok stepen naučne neizvesnosti. Iz ovoga proizilazi da tačnost ekonomskog vrednovanja prvenstveno zavisi od stepena preciznosti naučne identi)kacije i kvanti)kacije, kako ekoloških promena, tako i preferencija ljudi za ekološkim dobrima i uslugama.

Tri su osnovna stanovišta u vezi sa uključivanjem vrednosti pasivnog korišćenja/nekorišćenja u ukupnu ekonomsku vrednost (Carson, 1999):

1. Prema prvom stanovištu, vrednost pasivnog korišćenja je irelevantna za donošenje odluka. Ovaj stav je izuzetno teško braniti sa ekonomskog stanovišta;

2. Prema drugom stanovištu vrednost pasivnog korišćenja se ne može pretvoriti u novčane jedinice, ali bi je trebalo uzeti u obzir kao značajno političko pitanje (kreiranje politike zaštite životne sredine) ili ostaviti ekspertima da o tome odluče i

3. Prema trećem stanovištu vrednost pasivnog korišćenja može biti izmerena sa sigurnošću (pouzdano) i samim tim, treba da bude eksplicitno uključena u proračune;

Tabela 1: Model ukupne ekonomske vrednosti

Table 1. 'e model of total economic valueUKUPNA EKONOMSKA VREDNOST

VREDNOST KORIŠĆENJA VREDNOST NEKORIŠĆENJA

Direkna upotrebnavrednost

Indirektnaupotrebna vrednost

Opcionavrednost

Vrednostzaostavštine

Egzistencijalnavrednost

Direktno korisniproizvodi:- Hrana- Biomasa- Rekreacija

Funkcionalne koristi:- Sprečavanje poplava- Zaštita od nepogoda

Buduće direktne i indirektne koristi:- Biodiverzitet- Očuvanje staništa

Upotrebna i neupotrebna vrednost ekonasleđa- Staništa- Sprečavanjeireverzibilnih promena

Vrednost saznanja oprodužetku egzistencije- Genetski fondovi- Ekosistemi- Žive vrste

Izvor: Pešić V (2005): Projekat „Strategija održivog razvoja Srbije“, Ekonomska aktivnost i stanje životne sredine u Srbiji, str. 17.

Prema Turneru (1999, citirano po Raybould, 2005), vrednost pasivnog korišćenja/nekorišćenja nema dovoljno dobro de)nisane granice, budući da komponente „vrednosti egzistencije“ mogu biti de)nisane na različite načine u zavisnosti od ljudskih pobuda

44

(motivacije). On identi)kuje tri osnovna motiva za de)nisanje vrednosti pasivnog korišćenja/nekorišćenja, kao antropocentrične instrumentalne vrednosti, a to su:

!"unutargeneracijski altruistički motivi,

!"međugeneracijski altruistički motivi i

!"motiv u vezi sa upravljanjem, odnosno zaštitom prirodnih resursa7.

Pearce i Turner (1990, citirano po Raybould, 2005) opisuju „vrednost egzistencije“8 kao „maglovitu“ kategoriju koja nije bliska ljudima i koja „odslikava ljudske preferencije i uključuje brigu za, saosećanje sa i poštovanje prema pravima ili blagostanju ostalih živih bića“.

Da bi došli do mere agregatne vrednosti, odnosno tzv. ukupne ekonomske vrednosti, ekonomisti su počeli da prave razliku između gore pomenutih „vrednosti korišćenja“ i „vrednosti pasivnog korišćenja/nekorišćenja“ (Bateman, Turner, 1992). Ukupna ekonomska vrednost de)niše se kao novčani izraz promena u nivou društvenog blagostanja izazvan promenama u kvalitetu i kvantitetu ekoloških resursa.

Odsustvo tržišta i cena za ekološka dobra i usluge, generalno posmatrano, stvara dvostruki izazov za ekonomiste: prvi izazov predstavlja identi)kacija načina na koji ekološke štete utiču na blagostanje, dok se drugi izazov ogleda u proceni novčanih vrednosti tih promena, putem korišćenja niza direktnih i indirektnih tehnika (Pešić, 2005).

Tehnike vrednovanja životne sredine

Kao što je napred pomenuto, ekonomsko vrednovanje životne sredine suočava se sa brojnim praktičnim problemima. Ovde se, pre svega misli na nemogućnost izvođenja tačnih procena preferencija ljudi u uslovima kada nema tržišta, ili kada ona funkcionišu na neadekvatan način.

U slučaju kada su dobra ili usluge predmet tržišnih transakcija, odnosno kada za njih postoji odgovarajuće tržište, izraz preferencija potrošača i spremnosti da plate određenu sumu da bi dobili konkretno dobro ili uslugu predstavljen je u vidu tržišne cene. Problem se, međutim, javlja kod netržišnih transakcija, gde vrednost moramo odrediti na drugi način.

7 Ovaj motiv temelji se na verovanju da ljudi imaju obavezu da zaštite prirodne resurse. U relaciji s ovim motivom sublimirane su „vrednosti egzistencije“ (kao komponente ukupne ekonomske vrednosti) za sve žive vrste.

8 Stručnjaci su uočili mogućnost da pojedinci koji ne učestvuju aktivno u eksploataciji ekoloških dobara i usluga (određene reke, zaliva, plaže i dr.) mogu imati zadovoljstvo od samog postojanja tih dobara, odnosno ekoloških resursa, čak i u slučaju da nikad ne nameravaju da ih aktivno koriste. U pitanju je koncept „egzistencijalne“ ili „vrednosti egzistencije“ koji predstavlja glavni element onoga što nazivamo „vrednost nekorišćenja“ ili „vrednost pasivnog korišćenja“( Arrow et al. 1993). U ovom slučaju pojmovi „vrednost nekorišćenja“ i „vrednost egzistencije“ dati su kao sinonimi.

45

U tu svrhu primenjuju se dve osnovne grupe tehnika netržišnog vrednovanja, a to su:

!"Tehnike otkrivenih preferencija i

!"Tehnike iskazanih preferencija.

Tehnike otkrivenih preferencija su one kod kojih se preferencije izvode iz stvarnih informacija koje dolaze sa tržišta. Preferencije za ekološkim dobrima otkrivaju se indirektno, odnosno iz tržišnih informacija, kada potrošači na tržištu kupuju robe i usluge koje su na neki način povezane sa ekološkim dobrima.

U ovu grupu tehnika spadaju:

!"Metod defanzivnog ili zaštitnog ponašanja,

!"Hedonističko određivanje cena,

!"Metod putnih troškova i

!"Metod slučajne korisnosti ili modeliranje diskretnog izbora;

Tehnike iskazanih preferencija se najčešće koriste za utvrđivanje vrednosti pasivnog korišćenja/nekorišćenja. U procesu vrednovanja netržišnih dobara ove tehnike nastoje da utvrde preferencije direktno od potrošača, oslanjajući se na odgovore ispitanika dobijenih u okviru pažljivo koncipiranih upitnika, odnosno ankete. Ti odgovori se, u obliku novčanih iznosa, izbora, ocenjivanja ili drugih pokazatelja peferencija, rangiraju u skladu sa odabranim metodom, odnosno modelom preferencija i koriste za utvrđivanje vrednosti određenog dobra ili usluge (Brown, 2003). Ova grupa tehnika omogućava, dakle, da se utvrde ekonomske vrednosti za širok spektar roba i dobara koje nisu predmet tržišnih transakcija i samim tim predstavljaju jedinu mogućnost za utvrđivanje vrednosti nekorišćenja ekoloških resursa (Pešić, 2005).

U grupu tehnika iskazanih preferencija spadaju:

!"Metod uslovnog vrednovanja

!"Metod hipotetičkog izbora (metod baziran na svojstvima dobra i metod poređenja);

Sve tehnike vrednovanja se u svojoj primeni oslanjaju na urođenu osobinu ljudi da, u određenom kontekstu, nečemu (nekom dobru) daju prednost u odnosu na nešto drugo. U konkretnom slučaju primene neke od tehnika iskazanih preferencija, kontekst vrednovanja opisan je pomoću upitnika kao pomoćnog sredstva. Zbog toga što upitnici imaju sposobnost opisivanja svojstava dobara (robe), ograničavanja izbora, kao i prikazivanja hipotetičkih tržišta oni nude širi spektar mogućnosti vrednovanja, koji znatno prevazilazi mogućnosti tehnika otkrivenih preferencija (Brown, 2003).

46

Zaključak

Potreba da se životna sredina i prirodni resursi, odnosno ekološka dobra adekvatno vrednuju već odavno nije sporna i leži u osnovi koncepta održivog razvoja. U praksi se, međutim, ekonomsko vrednovanje životne sredine suočava sa brojnim problemima. Pošto ekološka dobra najčešće nisu predmet tržišnih transakcija, tj. za njih ne postoji odgovarajuća tržišna cena, njihova vrednost se mora utvrđivati uvažavajući ne samo direktnu upotrebnu vrednost (koja odražava individualnu korisnost), nego i ostale, u radu opisane, komponente ekonomske vrednosti, kako indirektnu i opcionu vrednost, kao druge dve komponente vrednosti korišćenja, tako i egzistencijalnu i vrednost zaostavštine, kao komponente vrednosti nekorišćenja (koje odražavaju društvenu korisnost predmetnog dobra).

Postoji više tehnika koje se mogu primeniti za ekonomsko vrednovanje ekoloških dobara i one su u najkraćim crtama opisane u radu. Sve one su, manje ili više, izložene kritikama, ali se teorijske osnove ovih tehnika stalno razvijaju, a kontinuirano se radi i na prevazilaženju problema koji se javljaju u njihovoj praktičnoj primeni.

Literatura

1. ANONIM (2005): Javna dobra, materijal sa predavanja, (http://web.efzg.hr/dok/FIN/abajo/)n_3.%20JF%20Javna%20dobra%20i%20eksternalije.pdf).

2. ARROW, K, SOLOW, R, PORTNEY, P, LEAMER, E, RADNER, R, SCHUMAN, H. (1993): Report of the NOAA Panel on Contingent Valuation, US Department of Commerce.

3. BATEMAN I, TURNER K (1992): Evaluation of the Environment: >e Contingent Valuation Method, CSERGE, United Kingdom (www.cserge.ac.uk/sites/default/)les/gec_1992_18.pdf).

4. BROWN, T (2003): Introductions to Stated Preferences Methods, Chapter 4 in CHAMP, A, BOZLE, K, BROWN, T (editors): A Primer on Nonmarket Valuation, Kluwer Academic Publishers.

5. CARSON R (1999): Contingent Valuation: A User’s Guide, UC San Diego, Department of Economics, UCSD.

6. HARRIS, J. (2006): Environmental and Natural Resources Economics: A Contemporary Approach, Cengage Learning, USA.

7. IUCN (1980): World Conversation Strategy: Living Resource Conservation for Sustainable Development, IUCN.

47

8. KAHNEMAN, D, KNETSCH, J.L.(1992): Valuing public goods: >e purchase of moral satisfaction, Journal of Environmental Economics and Management, 22: 57-70.

9. MUNITLAK – IVANOVIĆ, O. (2005): Ekološki aspekti održivog razvoja – međunarodna i regionalna komparacija, doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici.

10. MUNITLAK-IVANOVIĆ, O., GOLUŠIN, M., DODIĆ, S., DODIĆ, J. (2009): Perspectives of Sustainable Development in Countries of Southeastern Europe, Renewable and Sustainable Energy Reviews 13 (8): 2079-2087

11. PEŠIĆ, R, (2005): Ekonomska aktivnost i stanje životne sredine u Srbiji, Projekat vlade Republike Srbije: Strategija održivog razvoja Srbije.

12. POPOVIĆ, R., KNEŽEVIĆ, M., TOŠIN M. (2011): Održivost poljoprivrednih gazdinstava – pristupi merenju, Ekonomika poljoprivrede 63 (SB1): 187-192

13. RAYBOULD, M. (2005): Attitudes and Information E?ects in Contingent Valuation of Natural Resources, doctoral dissertation, >e Australian School of Environmental Studies, Faculty of Environmental Sciences, Griqth University.

14. RODIĆ, V. (2007): Održivi razvoj poljoprivrede Vojvodine, poglavlje u Strategiji razvoja poljoprivrede i sela AP Vojvodine, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

15. RODIĆ, V. (2011): Upravljanje životnom sredinom i prirodnim resursima, beleške sa predavanja, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

16. SARIĆ, R., ROLJEVIĆ, S., GRUJIĆ, B. (2011): Konceptualizacija održivog razvoja lokalnih zajednica, Ekonomika poljoprivrede 63 (SB1): 193-201

17. ŠOMOĐI, Š., RODIĆ, V. (1993): Odnosi poljoprivrede, ostalih privrednih aktivnosti i prirodne okoline, Agroekonomika 22: 33-41.

18. UNEP (United Nation Environmental Programme (2002): Global Environment Outlook 3: Past, Present and Future prospectives, London U.K. Eartscan.

19. WCED (World Commission on Environment and Development) (1987): Our Common Future, Oxford University Press, Oxford.

48

THE ISSUES OF ECONOMIC VALUATION OF ENVIRONMENT AND NATURAL RESOURCES

Vesna Rodić, Stojan kostić

Summary

Since the mid 70’s of the twentieth century, concern for the environment is growing, both globally and at national and local levels. However, neither reached level of awareness, or the measures taken are not yet in compliance with the state of the environment, i.e. its ever growing degradation. One of the main problems to be solved is the issue of valuation of the environmental goods. Science has not yet found a solution that would satisfy two di6erent approaches. On the one hand, the classical economic theory, which insists that for the environmental assets the same principles should be applied as those applied to the other factors of production (according to which price has to be set up for each input, including those originating from the environ-ment). On the other hand, environmental economics insists that economic activities must be observed in the light of natural laws and limits and that the market is imperfect, i.e. unable to appreciate the complexity of ecological processes and the relationship between economic system and the environ-ment. 'e aim of the paper is to emphasize the importance and complexity of the issue of economic valuation of environment and natural resources, i.e. environmental goods, and to point out the problems that occur in this *eld. Special attention is given to the passive use/non-use value, as a signi*cant component of the total value of environmental goods. In addition, the brief overview of the most commonly used valuation techniques is given.

Key words: environment, natural resources, environmental goods, valu-ation, use-value, non-use value

49

FAKTORI RAZVOJA POLJOPRIVREDE I NJIHOV UTICAJ NA SVETSKU PREHRAMBENU SITUACIJU

MARKOVIĆ K.1

Rezime

Pred svetskom poljoprivredom nalaze se novi izazovi. Razvoj ljudskog društva, globalizacija, rast populacije i primena novih tehnologija bitno determinišu povećanje tražnje za poljoprivrednim proizvodima. Na drugoj strani nalaze se faktori od kojih direktno zavisi obim i dinamika rasta pol-joprivredne proizvodnje. Zbog rasta tražnje poljoprivrednih proizvoda i limitiranih uslova za povećanje njihove ponude, sve češće se, na globalnom nivou, javljaju sumnje o mogućoj prehrambenoj krizi. Cilj ovog rada je da sagleda uticaj pojedinih faktora na mogućnost rasta svetske poljoprivrede. Na osnovu zaključka te analize, autor će pokušati da ukaže na prioritete koje bi, u cilju prevazilaženja prehrambene krize, trebalo postaviti pred svetsku poljoprivredu. Ključne reči: svetska poljoprivreda, zemlje u razvoju, zemljište, vodni resursi, biotehnologija

Uvod

Sagledavanje svetske prehrambene situacije i izazova koji predstoje svetskoj poljoprivredi u budućem periodu zahteva analiziranje dva ključna pitanja. Faktore koji određuju dinamiku i obim rasta poljoprivredne proizvodnje neophodno je analizirati uporedo sa tendecijom rasta ukupne svetske populacije. Pored ova dva pitanja, na svetsku prehrambenu situaciju utiče i veliki broj drugih činilaca. Tu su, pre svega, klimatske promene, korišćenje poljoprivrednih proizvoda u svrhu proizvodnje biogoriva i odnosi na svetskom tržištu hrane.

Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO – Food and Agriculture Organization), koja svoju delatnost obavlja pod sloganom „For a world without hunger“, ukazuje na neophodnost da se do 2050. godine svetska proizvodnja hrane poveća za 70% u cilju sprečavanja prehrambene kriza globalnih razmera. Svoje

1 Dr Katarina Marković, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, katarina@polj.uns.ac.rs

UDC: 338.43:111.62 Pregledni radReview paper

50

prognoze FAO zasniva na procenama da će do 2050. godine svetska populacija porasti na 9,1 milijardi ljudi, a tražnja hrane i stočnih hraniva na tri milijarde tona. Ukoliko se tome dodaju uticaji klimatskih promena i rastuća proizvodnja biogoriva, nije teško zaključiti da bi se svetska poljoprivreda uskoro mogla naći pred velikim izazovima. Istraživanja sprovedena u okviru Svetskog programa za hranu Ujedinjenih nacija (WFP – World Food Program) upozoravaju na alarmantnu situaciju vezanu za nestašicu pitke vode u sve većem broju područja, pre svega na severu Afrike i jugu Azije. Ekonomska kriza i rast cena hrane na svetskom tržištu doprineli su sve većoj rasprostranjenosti siromaštva oličenog u rastu broja pothranjenog stanovništva. U zvaničnom izveštaju Svetskog programa za hranu navodi se da će broj gladnih 2011. godine premašiti granicu od milijardu, a da je, uprkos tome, pomoć u hrani najmanja za poslednjih dvadeset godina. Kao jedino rešenje, eksperti FAO-a predlažu urgentno delovanje u smeru povećanja investicija u poljoprivredu, kao i ulaganja u povećanje dostupnosti hrane u područjima koja su suočena sa problemima gladi i hroničnog siromaštva.

Faktori rasta poljoprivredne proizvodnje

Kao faktori sa najvećim intenzitetom delovanja na prehrambenu sigurnost, izdvajaju se: zemljište, vodni resursi i biotehnologija.

Iako projekcije pokazuju da rast tražnje za poljoprivrednim proizvodima neće biti tako dinamičan kao u prethodnih nekoliko decenija, postavlja se pitanje da li svetska poljoprivreda raspolaže sa dovoljno prirodnih resursa za dalje intenziviranje proizvodnje. Naime, unapređenje biotehnologije i stvaranje visokoprinosnih sorti i hibrida samo po sebi nije dovoljno bez odgovarajućeg angažovanja dva ključna faktora – zemljišta i vode. FAO studije pokazuju da na globalnom nivou postoje dovoljne količine zemljišta, ali i to da je za pojedine regione i države zemljište limitirajući faktor razvoja poljoprivrede. Tako na primer zemlje Sub-Saharske Afrike i Latinske Amerike koriste svega petinu svog potencijalnog poljoprivrednog zemljišta. Više od polovine preostalog obradivog zemljišta koristi nekoliko zemalja ova dva regiona: Angola, Argentina, Bolivija, Brazil, Kolumbija, Demokratska republika Kongo i Sudan (FAO, 2010.).

Kako pokazuju istraživanja sprovedena u Međunarodnom institutu za primenjene sistemske analize (IIASA- Institute for Applied Systems Analysis), trenutno se za potrebe poljoprivredne proizvodnje u svetu koristi 1,5 milijardi hektara zemljišta, što čini 11% od ukupne zemljine površine. Istraživanja ovog instituta takođe ukazuju da bi se još 2,8 milijarde hektara zemljišta mogle uspešno koristi za poljoprivrednu proizvodnju pod uslovom da se obezbedi izgradnja sistema za navodnjavanje.

Inače, na globalnom nivou prisutna je tendencija usporavanja ekspanzije kultivacije zemljišnih površina. U odnosu na proteklih nekoliko decenija, kada se od 1961. do 1999. godine obradivo zemljište u zemljama u razvoju povećalo za čak 25%, odnosno 172 miliona hektara, očekuje se usporavanje ekspanzije zemljišta u svim regionima (FAO, 2009.). Naime, u narednih trideset godina očekuje se povećanje za 120 miliona hektara

51

obradivog zemljišta. Kada se govori o zemljištu kao faktoru poljoprivredne proizvodnje ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da je veliki deo ovog potencijalno poljoprivrednog zemljišta već zauzeto nekim drugim namenama. Oko 45% tog zemljišta prekriveno je šumama, 12% je zaštićeno zemljište, a na 3% zemljišta nalaze se stambeni objekti i druga infrastruktura.

Degradacija zemljišta je proces koji utiče na sadašnje i buduće proizvodne sposobnosti zemljišta zbog hemijskih, )zičkih i bioloških promena (El-Hage i Hattam, 2002.). Nedovoljna plodnost, visoki stepen devastacije i zagađenja, kao i nedostatak infrastrukture mogu se javiti kao limitirajući činioci za upotrebu određenih zemljišnih površina za poljoprivrednu proizvodnju.

Preciznih podataka o veličini zemljišta na svetskom nivou koje je degradirano nema. Podaci o površinama zemljišta koje je degradirano najčešće su zasnovni na proceni eksperata, a ređe na objektivnim merenjima. Ipak, kao najpouzdaniji smatraju se podaci organizacije Global Assessment of Land Degradation (GLASOD), koja sprovodi opsežna istraživanja u ovoj oblasti. Procene koje daje GLASOD su da je 1.964 miliona hektara zemljišta degradirano. Od toga 910 miliona hektara je zemljište na kome je zbog degradacije )zičih, hemijskih i bioloških osobina bitno smanjena produktivnost, dok je 305 miliona hektara bespovratno devastirano i ne može se više koristiti u poljoprivredi. Erozija vodom takođe predstavlja globalni problem, s obzirom da pogađa skoro 1.100 miliona hektara, dok erozija vetrom utiče na smanjenje proizvodnih sposobnosti oko 600 miliona hektara obradivog zemljišta (http://www.isric.org/isric/webdocs/docs/Report%202008_01_GLADA%20international_REV_Nov%202008.pdf).

S obzirom na bespovratno devastiranje zemljišta, povećanje svetske populacije i sve značajnije korišćenje poljoprivrednih površina za izgradnju urbanih naselja, postavlja se pitanje da li će se svet uskoro suočiti sa de)citom zemljišta za proizvodnju potrebne količine hrane. Naime, u periodu od 1960. do kraja 1990-ih godina povećanje obradivih površina u svetu bilo je samo 11%, dok je svetska populacija udvostručena. Kao rezultat ovih promena, obradivo zemljište po stanovniku smanjeno je za čak 40% u posmatranom periodu i umesto 0,43 ha iznosi svega 0,26 ha (FAO, 2009.). Uprkos tome, rast produktivnosti poljoprivrede, zasnovan na naučno-tehnološkog progresu, omogućio je proizvodnju iste količine hrane angažovanjem manjih zemljišnih površina. Ukoliko se posmatra poljoprivredna proizvodnja na globalnom nivou, može se uočiti da je ostvaren nesmanjeni obim proizvodnje na manjim zemljišnim površinama. Suprotno tome, ograničenost zemljišnog resursa proizvodi nesagledivo negativne efekte na stepen siromaštva i potrhranjenosti stanovništva u pojedinim zemljam u razvoju, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou.

Kao što je to slučaj sa zemljištem kao faktorom poljoprivredne proizvodnje i navodnjavane površine mogu postati limitirajući faktor razvoja u budućnosti. Ova konstatacija naročito se odnosi na nerazvijeni deo sveta. Projekcije FAO-a upućuju na to da se u zemljama u razvoju, u saglasnosti sa razvojnim strategijama i postojećim vodnim resursima, očekuje povećanje navodnjavanih površina sa 202 miliona hektara

52

u periodu od 1997. do 1999. godine na 242 miliona hektara do 2030. godine. Kada su u pitanju razvijene zemlje, rast površina koje se navodnjavaju tokom 1970-ih godina bio je izrazito dinamičan, dok je tokom poslednje dekade XX veka rast usporen i bio je izražen stopom od 0,3% na godišnjem nivou.

S obzirom da se za potrebe poljoprivrede na globalnom nivou koristi skoro 70% od ukupnih količina vode namenjene ljudskoj upotrebi, već sada se brojne zemlje suočavaju sa problemom nedovoljne količine vode za potrebe poljoprivrede. Nažalost, očekivanja su da ovaj problem bude prisutan i ubuduće. Naime, raspoloživost vode dovodi se u pitanje u slučajevima kada se za potrebe navodnjavanja koristi 40% i više od ukupnih obnovljivih vodnih resursa određenje države ili regiona. To je nivo na kome bi zemlja trebalo da donese tešku odluku: da li će vodu koristiti za potrebe poljoprivrede ili za potrošnju u urbanim područjima. Istraživanja o raspoloživosti vodnih resursa sprovedena u okviru FAO-a obuhvatila su 93 zemlje u razvoju. Od tog broja, 10 zemalja su u periodu od 1997. do 1999. godine već koristile više od 40% vodnih resursa za potrebe navodnjavanja, a 8 zemalja više od 20%. Sudeći prema dosadašnjim iskustvima, ove zemlje će se do 2030. godine neminovno suočiti sa problemom de)cita vode. Pri tome, de)cit vode, karakterističan za Bliski Istok, Severnu Afriku i Južnu Aziju, usled klimatskih promena, ima tendenciju pogoršavanja.

Rešavanje problema nedovoljno e)kasnog korišćenja vodnih resursa, ali i pristupa ovim resursima u najugroženijim područjima sveta, u velikoj meri bi doprinelo ublažavanju stepena siromaštva i gladi. O značaju upotrebe vode u poljoprivredi govore podaci da se, na svetskom nivou, od ukupnih obradivih površina navodnjava samo jedna petina, a da proizvodnja ostvarena na navodnjavanjim površinama u ukupnoj svetskog biljnoj proizvodnji učestvuje sa čak 50%. Reč je, dakle, o izuzetno visokom stepenu produktivnosti koji obezbeđuje primena vode u poljoprivrednoj proizvodnji.

Činilac koji u velikoj meri određuje uslove za ostvarivanje prehrambene bezbednosti u svetu je mogućnost povećanja prinosa. U protekle tri decenije rast prinosa bio je neujednačen. Prinosi žita u periodu od 1961. do 1999. godine rasli su po prosečnoj godišnjoj stopi od 2,1%. Pri tom, najveću stopu rasta imali su prinosi pšenice, pirinča i kukuruza. Za period do 2030. godine projektovan je sporiji rast prinosa žita, a izražen je stopom od 1,1% na godišnjem nivou (FAO, 2009.). S obzirom na usporavanje rasta prinosa, postavlja se pitanje da li će proizvodnja biti dovoljna za podmirenje potreba rastuće populacije. Ovo pitanje posebno dobija na značaju kada se govori o zemljama u razvoju koje se već decenijama suočavaju sa problemom gladi. Naime, ova grupa zemalja, najvećim delom, ostala je uskraćena za pozitivne efekte Zelene revolucije. Zbog nedostataka sredstava za investiranje i nedovoljne )nansijske pomoći razvijenog dela sveta, zemlje u razvoju nisu bile u stanju da primene tekovine Zelene revolucije ni u jednom njenom segmentu, pa tako i kada je reč o povećanju prinosa.

U cilju da se bolje objasne izražene razlike u visini prinosa između pojedinih zemalja i regiona, potrebno je sagledati faktore koji deluju na nivo ostvarenih prinosa. Prvu grupu uslova čine klima, nadmorska visina i karakteristike zemljišta. Meksiko

53

se, na primer, karakteriše kao izrazito sušno podneblje i manje od petine obradivog zemljišta može se koristiti za uzgoj visokoprinosnih hibrida kukuruza. Kao rezultat ovakvih uslova, ostvaruje se prinos od 2,4 t kukuruza po hektaru, što je četvrtina prinosa koji se ostvaruje u Sjedinjenim Američkim Državama. Razlike u visini prinosa koje nastaju pod delovanjem agro-ekoloških uslova ne mogu se u značajnoj meri smanjiti.

Drugu grupu fakora koja deluje na visinu ostvarenih prinosa predstavlja primena agrotehničkih mera, hemijskih inputa i načina upravljanja zemljišnim resursima. Delovanje ove grupe faktora podložno je promenama, a sve u skladu sa )nansijskom snagom određenog regiona ili države. Detaljna studija urađena u okviru istraživanja FAO-a bazira se na agroekološkim zonama i za svaku državu određuje površine na kojima je moguće ostvariti uspešno gajenje određenih useva. Na osnovu rezultata ove analize, za svaku državu je moguće napraviti plan optimalnog rasporeda biljnih kultura, kako bi se, u datim uslovima, ostavrili maksimalni prinosi. Projektovani maksimalni prinosi mogu se uporediti sa ostvarenim prosečnim prinosima i na taj način se može utvrditi da li postoje realne mogućnosti za prevazilaženje tih razlika. Studija potvrđuje da čak i najrazvijenije zemlje, kao što je na primer Francuska, nisu još uvek dostigle maksimalne moguće prinose.

Pored navedenog, na postojanje razlika u visini prinosa između pojedinih zemalja utiču i brojni drugi faktori. Otežan pristup farmera informacijama, nee)kasan rad savetodavne službe, loša infrastruktura i nedovoljno transparentan rad institucija takođe utiču na ograničavanje mogućnosti za povećanje prinosa, odnosno za prihvatanje novih tehnologija proizvodnje i njihovo prilagođavanje lokalnim uslovima.

Upotreba mineralnih đubriva doprinela je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka povećanju svetske proizvodnje žita za jednu trećinu. Posmatrano kroz prizmu potrošnje mineralnih đubriva, postoje značajne regionalne razlike. Dok se u zemljama istočne Azije u periodu od 1997. do 1999. godine trošilo 194 kg mineralnog đubriva po hektaru, godišnja potrošnja ovog inputa u poljoprivrednoj proizvodnji Sub-Saharske Afrike iznosila je svega 5 kg po hektaru. U istom periodu, severna Amerika, zapadna Evropa i istočna Azija učestvovale su sa četiri petine u ukupnoj svetskoj potrošnji mineralnih đubriva.

Inače, upotreba mineralnih đubriva u svrhu povećanja prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji na globalnom nivou menjala je svoj intenzitet u skladu sa prioritetima u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Tako je svetska potrošnja mineralnih đubriva intenzivno rasla tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, dok je tokom devedesetih godina došlo do usporavanja rasta potrošnje. Najznačajniji razlog ovakvim tendencijama je redukcija mera podrške poljoprivredi od strane države u visokorazvijenim zemljama, kao i stavljanje akcenta na zaštitu životne sredine i naglašavanje značaja organske poljoprivrede koja isključuje upotrebu agrohemikalija. Takođe, zemlje u tranziciji u velikoj meri su smanjile upotrebu mineralnih đubriva zbog recesije i restrukturiranja privrede. Usporavanje rasta potrošnje mineralnih đubriva projektovan je i za budući period. Rast globalne potrošnje mineralnih đubriva za

54

naredne tri decenije projektovan je na 1% godišnje, s tim što se intenzivniji rast očekuje u zemljama u razvoju u odnosu na razvijene zemlje. Najdinamičniji rast potrošnje mineralnih đubriva projektovan je za Sub-Saharsku Afriku. Upotreba mineralnih đubriva u ovom regionu trenutno je izuzetno niska, tako da bi intenzivan rast potrošnje obezbedio tek simboličan rast prinosa.

Biotehnologija i Nova zelena revolucija kao faktori za eliminisanje siromaštva

Razvoj i široka primena novih tehnologija važan je faktor koji određuje budućnost poljoprivrede. Hiljadama godina misija čoveka bila je da unapredi uzgoj biljaka i životinja. Tokom proteklih 150 godina ostvareni su značajni pomaci u sferi biotehnologije, koja se danas smatra faktorom od ključnog značaja za obezbeđenje dovoljnih količina hrane za svetsko stanovništvo. Međutim, i pored brojnih pozitivnih efekata koje prouzrokuje, primena savremenih tehnologija nailazi i na određene protivargumente. Argumenti koji ne govore u prilog biotehnologije tiču se, pre svega, etičkih pitanja, zaštite životne sredine, kao i strepnji od produbljivanja jaza između bogatih i zemalja tzv. trećeg sveta. Naime, moderne tehnologije uglavnom su dostupne visokorazvijenim zemljama, dok je poljoprivreda u zemljama u razvoju još uvek ekstenzivna.

Tabela 1. Biotehnologija – potencijalne koristi i opasnosti

Table 1. Biotechnology – potential bene*ts and risks

Potencijalne koristi Potencijalne opasnosti

Rast produktivnosti, niže cene za potrošače i veći dohodak proizvođačima hrane

Nove tehnologije dostupne su skoro isključivo farmerima iz razvijenih zemalja

Manje potrebe za hemijskim inputima, naročito insekticidima

Monopolski položaj pojedinih kompanija onemogućuje normalan proces kontrole kvaliteta

Stvaranje sorti i hibida koji bi uspevali na područjima koja imaju lošije uslove za proizvodnju (otpornost na sušu, preteranu vlažnost zemljišta ili ekstremne temperature)

Loš uticaj GM useva na životnu sredinu

Ostvarivanje prehrambene sigurnosti na osnovu eliminisanja [uktuacija u visini prinosa

Bolja hranjiva vrednost poljoprivrednih proizvoda

Veća nutritivna vrednost poljoprivrednih proizvoda

Izvor: FAO, 2010.

55

Analiza navedenih potencijalnih opasnosti nameće pitanje zbog čega nam je potrebna moderna tehnologija. Polazeći od projekcija kretanja svetske populacije i proizvodnje hrane dolazi se do zaključka da svetska poljoprivreda i bez primene novih tehnologija može da zadovolji potrebe svetske populacije do 2030. godine. Međutim, biotehnologija bi svoje pozitivne efekte trebalo da prikaže upravo u onim delovima sveta koji su dugogodišnja žarišta svetskog prehrambenog paradoksa, odnosno u zemljama u razvoju. Ipak, najveći broj modernih tehnologija kontrolisan je od strane privatnih kompanija koje svoje proizvode plasiraju komercijalnim gazdinstvima. Jedino komercijalna gazdinstva imaju mogućnosti da priušte nove tehnologije. Najvažniji zadatak, koji se kao izazov postavlja pred FAO i ostale relevantne institucije je rešavanje problema siromašnih farmera u zemljama u razvoju i omogućavanje njihovog lakšeg pristupa novim tehnološkim dostignućima.

Percepcija očekivanih koristi i potencijalnih rizika od genetski modi)kovanih useva i od biotehnologije uopšte, razlikuje se između pojedinih regiona, zemalja, interesnih grupa i pojedinaca. Za potrošače u razvijenim zemljama, gde postoji obilje hrane, zdravstvena bezbednost hrane i zaštita životne sredine predstavljaju pitanja od navećeg značaja. Ovi potrošači opredeliće se za proizvode novih tehnologija ukoliko im takva proizvodnja garantuje zdravstvenu ispravnost hrane. Suprotno tome, stanovništvo u siromašnim regionima, koje je suočeno sa de)citom hrane i nezavidnim ekonomskim položajem, svoju pažnju usmerava ka je]inoj hrani, bez obzira na njenu zdravstvenu bezbednost. Ključna pitanja koja se u nerazvijenom delu sveta postavljaju kada se govori o oblasti GM istraživanja su: otpornost useva na sušu, salinitet zemljišta i ekstremne temperature, poboljšanje otpornosti useva na bolesti, veća nutritivna vrednost proizvoda i viši prinosi. Dakle, prioritet se, nažalost, daje kvantitetu u odnosu na kvalitet.

U proteklih pola veka Zelena revolucija imala je važnu ulogu u unapređenju poljoprivredne proizvodnje i obezbeđivanju prehrambene sigurnosti u svetu. Prinosi pšenice, pirinča i kukuruza u zemljama u razvoju povećani su za 100 do 200% od šezdesetih godina XX veka do danas. Povećanje prinosa bila je primarna misija Zelene revolucije. Selekcija i stvaranje novih sorti značilo je i intenziviranje upotrebe mineralnih đubriva, pesticida i navodnjavanja. Ciljevi Zelene revolucije ostvareni su uz svesrdnu podršku savetodavnih sistema, kao i nacionalnih i internacionalnih kompanija koje su doprinele transferu novih tehnologija iz naučno-istraživačkih centara u praksu (Davis i sar., 2002.).

Međutim, ni negativni efekti prve Zelene revolucije nisu zanemarljivi. Kada se govori o povećanju prinosa i proizvodnje, mora se imati u vidu da je Zelena revolucija doprinela povećanju prinosa samo nekoliko osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Ostali proizvodi, posebno značajni za siromašna područja Sub-Saharske Afrike, izuzeti su iz pozitivnih efekata Zelene revolucije. Pri tom, Zelena revolucija bila je orijentisana isključivo na područja sa povoljnim klimatskim i zemljišnim uslovima. Vodilo se računa samo o farmerima koji mogu da obezbede inpute, dok je malo urađeno za dobrobit malih gazdinstava sa nedovoljnim sopstvenim )nansijskim sredstvima kojima su izvori kreditiranja nedostupni. Najzad, u potpunosi su ignorisani potencijalni negativni efekti

56

na životnu sredinu koji nastaju kao neminovna posledica intenzivne i neracionalne upotrebe inputa.

Nova, druga Zelena revolucija danas je više nego neophodna. Njeni ciljevi, kao i kod prve Zelene revolucije, trebalo bi da se odnose na povećanje produktivnosti. U isto vreme važno je voditi računa i o održivom razvoju poljoprivrede i potrebama farmera i potrošača u regionima sa lošijim prirodnim i ekonomskim performansama. Produktivnost je potrebno unapređivati na svim područjima na kojima žive i rade farmeri, a ne samo u razvijenim zemljama. U procese istraživanja i selekcije neophodno je uključiti više od tri osnovna proizvoda biljne proizvodnje. Sistem e)kasnog upravljanja upotrebom pesticida takođe bi trebalo primenjivati u svim regionima, kako razvijenog, tako i nerazvijenog sveta.

Novina u okviru druge Zelene revolucije odnosi se i na potrebu za multidisciplinarnim pristupom u istraživanjima. Naime, pored bioloških naučnih disciplina, podjednako je bitno obuhvatiti i genetski inženjering i socio-ekonomske aspekte. Iznad svega, prioritet je potrebno dati potrebama siromašnog stanovništva u marginalnim područjima, koje je prva Zelena revolucija zaobišla. Poželjno je da istraživači u svom radu ostvare aktivnu saradnju, koja bi značila povratne informacije od farmera, potrošača, kreatora agrarne politike i javnog mnjenja uopšte.

Zaključak

Ključni razlog zbog koga se, uprkos ostvarivanju ekonomskog rasta i razvoja, broj potrahnjenih ljudi povećava je postojanje tzv. začaranog kruga gladi i siromaštva. Iskustvo pokazuje da glad nije samo posledica siromaštva, već i njegov uzrok. Neadekvatna ishrana narušava zdravlje i sposobnost ljudi za rad. Istovremeno, siromaštvo predstavlja osnovno ograničenje pri zadovoljavanju nutritivnih potreba. Socijalna i zdravstvena zaštita i obrazovanje mogu pomoći stanovništvu najugroženijih područja da izađu iz začaranog kruga gladi i siromaštva. Pri tome, posebna pažnja u razvojnim programima bi trebalo da se posveti aktivnostima koje obezbeđuju poboljšanje položaja žena i dece u siromašnim ruralnim područjima.

Analizom faktora rasta poljoprivredne proizvodnje dolazi se do zaključka da na globalnom nivou postoje uslovi za proizvodnju dovoljne količine prehrambenih proizvoda za zadovoljenje potreba svetske populacije. I pored toga broj pothranjenih ljudi iz godine u godinu raste. Da bi se sprečilo dalje produbljivanje razlika između bogatih i siromašnih zemalja neizostavno se stanovništvu u zemljama u razvoju moraju obezbediti uslovi za lakši pristup hrani na svetskom tržištu.

Projekcije relevantnih međunarodnih organizacija, kao što su OECD i FAO sugerišu da je rešenje svetskog prehrambenog problema moguće uz povećanje investicija u poljoprivredu zemalja u razvoju za 60% u odnosu na postojeći nivo. Pri tom, prioritet u investiranju bi trebalo da budu ulaganja u naučno-istraživački rad, razvojne i savetodavne službe.

57

Za zemlje u razvoju, koje su suočene sa hroničnim siromaštvom, neophodno je kreirati takve mere koje bi obezbedile siromašnim farmerima pristup novim tehnologijama, sortama i hibridima. Razvoj tehnologija i hibrida koji će dati željene rezultate u nepovoljnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju izuzetno je težak zadatak, ali u isto vreme i zadatak čije se ostvarivanje ne bi smelo odlagati.

Literatura

1. Davis Benjamin, Reardon >omas, Stamoulis Kostas, Winters Paul (2002): Promotig farm/non-farm linkages for rural development – case studies from Africa and Latin America, Food and agriculture organization of the United Nations, Rome

2. El-Hage Scialabba Nadia, Hattam Caroline (2002): Organic agriculture, environment and food security, Food and agruculture organization of the United Nations, Rome

3. FAO (2002): 'e State of Food Insecurity in the World, Food and agriculture organization of the United Nations, Rome

4. FAO (2002): Law and sustainable development since Rio – legal trends in agriculture and naural resource management, FAO Legal Oqce, Rome

5. FAO (2010): How to Feed the World in 2050, Food and agriculture organization of the United Nations, Rome

6. FAO (2009): 'e State of Food and Agriculture, Food and agriculture organization of he United Nations, Rome

58

DEVELOPMENT FACTORS OF AGRICULTURE AND THEIR IN-FLUENCE UPON THE WORLD FOOD SITUATION

MARKOVIĆ KATARINA

Summary

World agriculture faces new challenges. Economic development, globaliza-tion, population growth and new technologies determine demand growth of agricultural products. On the other hand, there are factors that directly de-termine volume and dynamic of agricultural production growth. Demand growth and limitation for growth of supply cause suspicion of possible world food crisis. 'e aim of this paper is to percieve in=uence of some factors on possibilities of world agriculture production growth. Based on the conclu-sion of that analysis, author will try to indicate on priorities of world agri-culture in order to prevent world food crisis.

Key words: world agriculture, developing countries, land, water resources, biotechnology

59

EKONOMSKA OBELEŽJA TOVA SVINJA MANGULICA

ZEKIĆ V., VIDOVIĆ V., PETROVIĆ LJ., TOMOVIĆ V., LUKAČ D.1

Rezime

Cilj rada je proučavanje ekonomskih obeležja proizvodnje tovljenika rase mangulica. Posmatrana proizvodnja treba da pruži sirovinsku osnovu za izradu tradicionalnih fermentisanih kobasica, odnosno speci*čnih proiz-voda sa zaštićenim poreklom. U skladu sa tim izveden je obračun ukupnih troškova tova svinja mangulice do klanične mase od 110 kilograma. Nave-deni obračun uključuje troškove osnovnog i pomoćnog materijala, troškove energije i troškove eksternih usluga. Obračun je pored materijalnih troškova obuhvatio troškove zarada i amortizacije korišćenih objekata i opreme. Na ovaj načim moguće je doći do ukupne cene koštanja proizvedenih tovlje-nika, a na osnovu postignutog randmana utvrditi cenu koštanja mesa za proizvodnju predrađevina. Obračunata cena koštanja znatno je viša od ot-kupne cene za tovljenike prve klase oplemenjenih rasa i iznosi 178,03 d/kg odnosno 1,71 €/kg.

Ključne reči: proizvodnja tovljenika, mangulica, troškovi

1 Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, prof. dr Vitomir Vidović, redovni profesor Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, prof. dr Ljiljana Petrović, redovni profesor, dr Vladimir Tomović, docent, Tehnološki fakultet u Novom Sadu, MSc Dragomir Lukač, asistent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Za realizaciju ovih ispitivanja deo sredstva obezbedio je Pokrajinski Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine u okviru projekta broj 114-451-2091/2011, pod nazivom: ''Poboljšanje kvaliteta mesa autohtonih i plemenitih rasa svinja odgajanih u Vojvodini za proizvodnju tradicionalnih fermentisanih suvih kobasica i suvomesnatih proizvoda'' i sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru projekta broj: 31032, pod nazivom: ''Razvoj tradicionalnih tehnologija proizvodnje fermentisanih suvih kobasica sa oznakom geografskog porekla cilju dobijanja bezbednih proizvoda standardnog kvaliteta''.

UDC: 33:599.731.1 Pregledni radReview paper

60

Uvod

Proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji bazira se na primeni savremenih metoda uzgoja i visoko specijalizovanih rasa svinja. Ova proizvodnja ima veoma dugu tradiciju na području Srbije. U toku 19 veka svinje su bile osnovni izvozni proizvod. Tada se uzgoj svinja se bazirao na domaćim autohtonim rasama pri čemu je dominirala šumadinka. Ova vrsta svinje je ukrštana na imanju Kis Jeno sa rasama kao bakonyi i szalantor, što je dovelo do formiranja posebne rase svinja pod nazivom mangulica. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini (naročito Sremu) i Mađarskoj sve do pedesetih godina prošlog veka. Danas u Republici Srbiji postoje tri domaće autohtone rase svinja: Mangalica, Moravka i Resavka dok su Šumadinka i Šiška izgubljene u izvornom obliku. U Srbiji se sreću 3 soja mangulice: lasasta (sremska crna lasa, ili buđanovačka svinja), bela i subotički soj. U Mađarskoj i Rumuniji se javlja i takozvani riđi soj.

Nedavno se ponovo javilo interesovanje za autohtone rase ne samo u cilju očuvanja gena, već i za izradu proizvoda od mesa proizvedenih na tradicionalan način. Mangulica je tipično masna rasa, u polutkama ima 65-70% masti i oko. 30-35% mesa (Egerszegi i sar., 2003). Rezultati drugih istraživanja (Sabo, 2001, 2002 -.Cit Egerszegi i sar., 2003) pokazuju da ima manje od 40% od posnog mesa u polutkama, što je dovoljno za proizvodnju visoko kvalitetne šunke i drugih proizvoda.

Intenzivno farmerstvo i jednostrana selekcija rezultirala je, između ostalog, i velikom razlikom mangulica i plemenitih rasa. Mangulice su, uglavnom, rezultat prirodne selekcije i uslova seoskih gazdinstava koja nisu primenjivala klasičnu veterinarsku preventivu i kurativu budući da je sama vrsta izuzetno jednostavna za držanje. U ekstenzivnom držanju imaju potrebe samo za jednostavnim skloništem od kiše i snega, što naročito vazi za bremenite životinje. Treba voditi računa o osnovnim uslovima za držanje, jer u protivnom može doći do kanibalizma, odnosno infantofagije od strane drugih grla. Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak traže raznolikost što u slobodnom napasanju nije ograničavajući faktor. Dobro iskorišćavaju to što nađu u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograničavanjem prostora izuzetno su podložne tovljenju i gomilanju masnog tkiva, pri čemu starija grla dostižu masu od 200 i više kilograma. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica može biti ekonomična isključivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostižu oko 80 kg za godinu dana, što se adekvatnim prihranjivanjem može uvećati.

Materijal i metod rada

Istraživanje ekonomskih parametara proizvodnje tovnih svinja rase mangulica kao sirovine za izradu proizvoda sa zaštićenim poreklom bazira se na određivanju ukupnih troškova proizvodnje. Obračun troškva izvodi se za tov do mase od 110

61

kilograma. Utvrđivanje cene koštanja, odnosno pojedinih kategorija troškova bazira se na naturalnim pokazateljima ispitivanog gazdinstvima. Analizirano stado se sastaoji od 86 krmača i 6 nerastova.

Pored toga, uzevši u obzir činjenicu da individualni proizvođači ne poseduju adekvatnu dokumentaciju o investicijama u osnovna sredstva pristupa se njihovoj proceni, kako bi se na osnovu procenjenih vrednosti vršio obračun troškova amortizacije i održavanja (Marko i sar, 1998). Na ovaj način se omogućuje da dobijeni rezultati imaju opšti, a ne samo lokalni značaj.

Rezultati istraživanja i diskusija

Prilikom ispitivanja na posmatranom gazdinstvu na bazi uzorka od 86 krmača i 6 nerastova ustanovljeni proizvodni podaci koji u dovoljnoj meri opisuju posmatranu proizvodnju. Ustanovljene su sledeće vrednosti: prosečna veličina legla 6,7 komada; indeks prašenja 1,67; trajanje laktacije 56 dana; težina prasadi na zalučenju 9,3 kg; težina na rođenju 1,4 kg; prirast na sisi 141 g dnevno; prirast od 9,3 do 30,0 kilogarama težine 238 grama; konverzija hrane 2,47 kg za kilogram prirasta; ukupan utrošak 54 kg; vreme rasta od zalučenja do 30,0 kg je 92 dana; tovljenika po krmači godišnje 7,6 komada; prirast od 30 do 110 kg iznosi 460 g/dan; konverzija hrane 5,6 kg; ukupna potrošnja hrane od 30 do 110 kg iznosi 448 kg, starost pri 110 kg: (174 + 56 + 92) = 322 dana; uginuće na sisi 15,6%; uginuće do 30 kg 12,4%; uginuće u tovu: 0,5 %.

Najveći deo troškova materijala čine troškovi ishrane. Obračun troškova predviđa korišćenje tri vrste koncentrata pri čemu se proizvodnja istog obavlja na samom gazdinstvu. Tov zalučene prasadi počinje se sa koncetratom sa 20% proteina. U toku tova udeo proteina u hrani se postepeno smanjuje tako da se tov završava sa koncentratom koji sadrži 14% proteina. Za ishranu grla koja čine osnovno stado predviđena je posebna smeša hraniva. Pregled vrsta koncentrata koje se koriste u toku trajanja tova i troškova materijala utrošenog za njihovu proizvodnju dat je narednoj tabeli.

Tabela 1. Cena koštanja korišćenog koncentrata

Table 1 Production price of the used concentrate

Period ishrane Cena (d/kg)

Feeding period Price (din/kg)

Do 30 kgTo 15 kg

36,60

Od 30 do 110 kgFrom 30 to 110 kg

25,70

Ishrana osnvovnog stadaBasic bevy feeding

29,01

62

Obračun troškova tova grla do težine od 110 kilograma podeljen je u dve faze odnosno odgovara fazama tehnološkog procesa proizvodnje tovljenika, prva faza obuhvata obračun troškova proizvodnje prasadi, dok druga faza se odnosi na obaračun troškova u tovu. Obračunom troškova u proizvodnji prasadi u obzir se uzimaju troškovi hrane za prasad, veterinarske usluge, troškovi grejanja, kao i ostvareni gubici prasadi.

Tabela 2. Obračun cene koštanja prasadi

Table 2. Calculation of piglet price

R.br. Vrsta troškova Količina Cena (d/j.m.)Ukupno (dinara)

No Cost type Quantity Price (din/ m.u.) Total (din.)

1Hrana za prasad Piglet food 54,00 36,60 1.976,50

2Hrana za krmače i nerastove po prasetuFood for sows and boars per piglet 111,84 29,01 3.244,52

3Veterinarske uslugeVeterinary services     261,05

4Gubici prasadiLoss of piglets     663,33

5Ukupno Total     6.145,40

Obračun ukupnih troškova proizvodnje tovljenika, kao druge faze u obračunu polazi od proizvodne cene prasadi i nastavlja se utrvđivanjem svih ostalih troškova koji nastaju u fazi odgoja tovljenika prosečne težine od 110 kg. Obračun ukupnih troškova izveden je na osnovu ranije prikupljenih podataka, koji se mogu smatrati uobičajenim na privatnim gazdinstvima. Pored toga, izvedene su korekcije troškova i njihovo usaglašavanje sa poznatnim normativima za odgovarajuće kategorije.

Prvu kategoriju troškova čini proizvodna cena prasadi za tov. Navedena veličina preuzima se iz obračuna proizvodnje prasadi za tov i predstavlja ulaznu prvu stavku tropkova u proizvodnji tovljenika. Druga kategorija toškova jeste stočna hrana, Pregled ukupnih troškova prikazan je u tabeli 3.

63

Tabela 3. Obračun ukupnih troškova po jednom tovljeniku

Table 3. Calculation of total cost per fettling

R.br. TroškoviJedinica mere

Količina

(kg)

Cena

(d/j.m.)Vrednost

No ExpensesMeasurement unit

QuantityPrice

(din/ m u)Value

1Prasad za tovPiglets for fattening

kg   30 6.145,40

2Hrana za tov Food for fattening

kg 25,70 448 11.511,81

3Veterinarske uslugaVeterinary services

      88,29

4VodeWater

      70,00

5Električna energijaElectricity

      50,00

6

Amortizacija objekata, opreme i osnovnog stada Amortisation of the equipment and basic bevy

      894,30

7ZaradeSalaries

      734,39

8Gubici u tovuFattening losses

      89,33

9Ukupno troškoviTotal expenses

      19.583,52

Količine iskazane u obračunu utvrđene su na osnovu normativa utrošaka ovih kategorija hraniva za posmatrani sektor proizvodnje. Ukupna količina hrane za ishranu tovljenika od 30 do 110 kilograma telesne mase iznosi 448 kg. Treću kategoriju čini obračun troškova veterinarskih usluga. Ova kategorija obračunata je na bazi procene ovih troškova na 0,5% od ukupno ostvarenih troškova uzgoja praseta i ishrane tovljenika u fazi tova. Četvrtu kategoriju čine troškovi snabdevanja farme vodom koji su obračunati u iznosu od 70 dinara po tovljeniku, dok procenjeni troškovi električne energije iznose 50 dinara po tovljeniku. Troškovi amortizacije objekta i boksova za prašenje utvrđeni su uz pretpostavljeni vek korišćenja /20 godina/ i projektovani broj tovljenika Troškovi amortizacije osnovnog stada obračunati su kao razlika između nabavne i klanične vrednosti raspoređena na predviđeni broj tovljenika Obračun troškova zarada podrazumeva angažovanje dva lica bez kvali)kacija. Prosečeni gubici u tovu na individualnom sektoru iznose do 0,5%. Navedni podaci su u saglasnosti sa prethodnim istraživanjima (Zekić i sar, 2008).

64

Zaključak

Utvđena cena koštanja proizvedenih tovljenika rase mangulica iznosi 178,03 din/kg žive vage (oko 1,71 €/kg). I pored relativno niskih investicionih ulaganja (nazimice, oprema i objekti niže vrednosti), navedena grla imaju veoma nisku produktivnost i usled toga ostvaruje povećane troškove ishrane. Pored toga, tovljenici ove rase imaju manji procenat mesnatosti. Sa druge strane meso datog kvaliteta dobijeno na ovaj način pogodno je kao sirovina za izradu speci)čnih proizvoda koji mogu da nose oznaku zaštićenog geografskog porekla Ukoliko se ovaj vid proizvodnje realizuje kroz dalji stepen )nalizacije moguće je ostvariti i pozitivne ekonomske efekte. Prednosti u odnosu na klasičnu proizvodnju tovljenika odnose se na činjenicu da su tokom godine na ponuda i potražnja tovljenika oplemenjenih rasa podložne značajnim cikličnim kolebanjima. Ovo za posledicu ima znatne promene cene tovljenika, te je u posmatranom slučaju sopstvena proizvodnja speci)čnog proizvoda racionalno rešenje kako bi se izbegli negativni uticaji cenovnih oscilacija i postigao kontinuitet u snabdevanju sirovinama ujednačnog i zadovoljavajućeg kvaliteta.

Literatura

1. ANDRIĆ, J.: “Troškovi i kalkulacije u poljoprivrednoj proizvodnji”, Poljoprivredni fakultet – Zemun, Beograd, 1998.

2. EGERSZEGI I., RÁTKY J., SOLTI L., BRÜSSOW K-P. (2003): Mangalica – an indigenous swine breed from Hungary (Review). Arch. Tierz., Dummerstorf, 46, 3, 245-256.

3. Egerszegi, I., Ratky, J., Solti, L., Brussow, K.P. (2003) Mangalica - an indigenous swine breed from Hungary. Arch. Tierz., Dummerstorf, 46,3, 245-256

4. GAJIĆ Ž., ISAKOV V., PUŠIĆ M., MIJATOVIĆ M., MAJOR F. (1997): Genetički resursi u svinjarstvu. Savremena poljoprivreda, 46, 1-2, 229-237.

5. HOLLÓ G., SEGERI J., ENDER K., NUERNBERG K., WEGNER J., SEENGER J., HOLLÓ I., REPA I. (2003): Amangalica sertések húsminőségének, valamint az Quality traits of carcass sides ... 27

6. MARKO, J., JOVANOVIĆ, M., TICA, N.: “Kalkulacije u proljoprivredi”, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1998

7. TEODOROVIĆ, M.; PETROVIĆ MILICA; RADOVIĆ, I.: Ugovorena proizvodnja svinja za tržište. Agroekonomika, br.30, Novi Sad, 2001.

8. Zekić V., Okanović Đ., Živković B. (2007): »Ekonomski aspekti proizvodnje svinjskog mesa«, Savremena poljoprivreda, (LVII), br. 1-2, str. 206-211, ISSN 0350-1205, UDK 338.512:636.4:637.5; M51 (3,0).

65

9. Zekić V., Okanović Đ., Živković B. (2008): »Ekonomičnost proizvodnje tovnih svinja na individualnom sektoru«, Savremena poljoprivreda, (LVII), Poljoprivredni fakultet Novi Sad; M51 (2,0).

10. Zekić V., Okanović, Đ. (2007): »Prudence of fatty pigs production«, I International Congress: »Food technology, quality and safety«, XI Symposium NODA: »Technology, quality and safety in pork production and meat processing«, Proceedings, str. 33-37; M33 (1,0).

ECONOMIC CHARACTERISTICS PIG FATTENING MANGULITSA

ZEKIĆ V., VIDOVIĆ V., PETROVIĆ LJILJANA, TOMOVIĆ V., LUKAČ D.

Summary

'e aim of this paper is the study of the economic characteristics of produc-tion of fattening pigs breed breed. Data production should provide raw ma-terial for making traditional fermented sausages, or speci*c products with protected origin. In accordance with that derived charges fattening pigs to slaughter weight mangulice of 110 kg. 'e above calculation includes charg-es of materials or supplies, energy costs and the costs of external services. 'e calculation is in addition to material costs included the costs of salaries and depreciation of buildings and equipment used on the basis of the assess-ment. In this way it is possible to reach the total cost of fattening pigs pro-duced, based on the achieved yield to determine the cost of meat production predrađevina. 'e calculated cost is signi*cantly higher than the purchase price of pigs for the *rst class is enriched 178,03 d / kg or 1,71 €/ kg.

Key words: production of fattening pigs, mangalitsa, costs

66

IZBOR SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE PRIMENOM VIŠEKRITERIJUMSKOG METODA ELECTRE

ZORANOVIĆ T., POTKONJAK S.1

Rezime

Navodnjavanje sve više postaje neophodan faktor poljoprivredne proizvod-nje čija je uloga u postizanju stabilnih i visokih prinosa. Izbor sistema za navodnjavanje omogućava rešavanje ovog problema obuhvatajući pritom biološke, tehničke, ekonomske i ekološke kriterijume. Neki od izabranih kriterijuma se mogu kvanti*kovati a neki samo prikazati kvalitativno. Iz-bor broja kriterijuma kao i rangiranje mogućih rešenja je moguće jedino poznavanjem višekriterijumskih metoda. Jedan od takvih metoda, je metod ELECTRE, koji je detaljno opisan na primeru izbora sistema za navodn-javanje i odgovarajuće opreme. U ovom slučaju za analizu i rangiranje su odabrani samo ekonomski kriterijumi.Ključne reči: višekriterijumska optimizacija, donošenje odluka, ELECTRE

Uvod

Savremena poljoprivredna proizvodnja podrazumeva posedovanje sistema za navodnjavanje koji omogućava visoke i stabilne prinose i eliminiše opasnost od suše. Klimatske promene, čiji smo svedoci, donose sve manje padavina i sve duže sušne periode. U pojedinim godinama navodnjavanje predstavlja neizostavnu agrotehničku meru što je potvrđeno poslednjih godina.

Na tržištu postoji šarolika ponuda opreme i sistema za navodnjavanje, namenjenih malim ili velikim gazdinstvima, sa različitim zahtevima u pogledu izvora snabdevanja vode, radne snage, troškova i energije.

Izbor optimalnog sistema za navodnjavanje nije jednostavan, a pogrešan izbor ima velike negativne )nansijske posledice. Jasno je da se odluka u procesu odlučivanja mora zasnivati na više kriterijumskim analitičkim metodama na osnovu modela sa grupom poželjnih i nepoželjnih osobina. Sistemi za podršku odlučivanju (DSS) mogu biti alatke koje pomažu rešavanju operativnih problema. DSS je instrument za obradu, analizu i prezentaciju informacija zasnovan na upotrebi računara. Upotrebljeni programi

1 Dr Tihomir Zoranović, docent, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, E-mail: tihomir@polj.uns.ac.rs; Prof. dr Svetlana Potkonjak, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

UDC: 626.81/84 Pregledni radReview paper

67

pomažu da donosioc odluka identi)kuje koje su informacije relevantne i koja strategija ili kriterijum ima najveći uticaj. DSS omogućava prognoze, projektovanje, pregled alternativa, procene uticaja, rangiranje alternativa itd.

Metodologija rada

Odlučivanje predstavlja postupak kojim donosioc odluke pronalazi zadovoljavajuće rešenje, najbolje po svim kriterijumima ako je to moguće. Pojmovi “multi-objective”, “multi-kriterijumski”, “višedimenzionalni”, koje koriste mnogi autori, su sinonimi. Da bi se razumela struktura više kriterijumskog odlučivanja modela (Multi Criteria Decision Making - MCDM), Zeleni (1982) i Romero i Rehman (1989) su predložili termine za de)nisanje delova modela.

!"Promenljiva: predstavlja resurs koji donosilac odluke optimizuje. Obično je to količina dodeljene vode različitim korisnicima, standard kvaliteta vode, visina troškova itd.

!"Atribut: atribut je parametar koji predstavlja bilo koji aspekt za dati problem. Mogu biti prihodi, štednja, dug, nivo zagađenja, prinos itd. Izražen je kao matematička funkcija.

!"Cilj: Cilj je pravac (min ili max) koji donosilac odluke treba da sledi za atribut (maksimiziranje pro)ta, smanjenje zagađenja, minimiziranje troškova itd.).

Na raspolaganju je mnogo metoda sa svojim prednostima i nedostacima. Najpopularnije metode su ELECTRE (Goicoecha, et al, 1982), PROMETHEE (Brans and Vincke, 1985), TOPSIS (Hwang and Yoon, 1981, Srđević 2005) i AHP (Saaty, 1980, Srđević i sar 2006, 2008, 2011).

U radu je detaljno prikazan metod ELEKTRA I.

Rezultati istraživanja

Gazdinstvo želi da izgradi sistem za navodnjavanje. U uži izbor su ušli sistemi sa različitom vrstom mobilne opreme čije su karakteristike navedene u tabeli br.1. Zadnji red pokazuje koji je kriterijum optimizacije (maksimizacija ili minimizacija). Kriterijumi za rangiranje su troškovi rada sistema, cena tj visina investicije, dužina radnog veka sistema i površina koju može da zalije.

Troškovi rada obuhvataju i )ksne (amortizacija, osiguranje, održavanje, lični dohoci) i varijabilne (energija, voda, sezonska radna snaga, troškovi montaže) troškove.

68

Tabela 1: Karakteristike sistema za navodnjavanje sa različitom vrstom mobilne opreme

KarakteristikaCharacteritics

Sistem / System

Troškovi po ha(Eur)

Costs per ha

Cena uređaja

Equipment Cost(Eur)

Vek služenja (god)

Service life (Years)

Površina opsluživanja

Service area (ha)

Prenosna kišna krilaPortable sprinkler

1178 9750 10 30

Pokretna kišna krilaMobile sprinkler

1252 18500 10 40

Dalekometni prskačiTyphone sprinkler

1337 11500 7 35

Obrtni konzolni uređajiBoom sprinkler

1094 10000 10 40

Centar pivotCentre pivot

1265 110000 12 113

KriterijumCriteria

Min Min Max Max

Metod ELECTRE I ima 9 koraka.

Korak 1: Izračunavanje normalizovane matrice odlučivanja (N).

Norma se računa po formulama

što bi za prvu kolonu glasilo

2745.872903

Potrebno je izračunati i norme za sve kolone i izračunati udeo svake karakteristike u normi, a normalizovana matrica glasi

0.429007 0.086281 0.450377 0.223025

0.455957 0.163713 0.450377 0.297367

N= 0.486913 0.101768 0.315264 0.260196

0.398416 0.088494 0.450377 0.297367

0.460691 0.973430 0.540453 0.840062

69

Korak 2: Izračunavanje težinski normalizovane matrice odlučivanja

Donosilac odluke određuje težine svakog kriterijuma dodeljujući im koe)ciente. Neka su izabrane težine

T= 0.3 0.3 0.2 0.2

Težinska normalizovana matrica se izračunava kao TN=N*T pa je

0.128702 0.025884 0.090075 0.044605

0.136787 0.049114 0.090075 0.059473

TN= 0.146074 0.030530 0.063053 0.052039

0.119525 0.026548 0.090075 0.059473

0.138207 0.292029 0.108091 0.168012

Korak 3: Određivanje skupova saglasnosti (S) i nesaglasnosti (NS)

Skup saglasnosti se formira za parove akcija ap i a

r i u skup ulaze ako zadovoljavaju

sledeći kriterijum:

ako kriterijum tipa maksimizacije ili

ako je kriterijum tipa minimizacije

Formiranje skupa nesaglasnosti se izračunava slično, samo su kriterijumi

ako je kriterijum maksimizacija i

ako je kriterium minimizacija.

Konačna tabela saglasnosti i nesaglasnosti glasi

akcije p i r S NS

1,2 1,2,3 4

1,3 1,2,3 4

1,4 2,3 1,4

1,5 1,2, 3,4

2,1 3,4 1,2

2,3 1,3,4 2

2,4 3,4 1,2

70

2,5 1,2 3,4

3,1 4 1,2,3

3,2 2 1,3,4

3,4 1,2,3,4

3,5 2 1,3,4

4,1 1,3,4 2

4,2 1,2,3,4

4,3 1,2,3,4

4,5 1,2 3,4

5,1 3,4 1,2

5,2 3,4 1,2

5,3 1,3,4 2

5,4 3,4 1,2

Korak 4: Određivanje matrice saglasnosti

Matrica saglasnosti se određuje na osnovu skupa saglasnosti u modelu. Njihova vrednost se računa kao suma težinskih koe)cienata koji pripadaju elementima skupova saglasnosti. Za akcije a

p i a

r matrica saglasnosti se računa kao

i matrica saglasnosti glasi

0.0 0.8 0.8 0.5 0.6

0.4 0.0 0.7 0.4 0.6

MS= 0.2 0.3 0.0 0.0 0.2

0.7 1.0 1.0 0.0 0.6

0.4 0.4 0.7 0.4 0.0

71

Korak 5: Određivanje matrice nesaglasnosti

Matrica nesaglasnosti za akcije ap i a

r se računa po formuli

i matrica nesaglasnosti glasi

0.000000 0.640061 0.550218 1.000000 0.055866

1.000000 0.000000 0.687707 1.000000 0.446819

MNS= 1.000000 1.000000 0.000000 1.000000 0.443494

0.044639 0.000000 0.000000 0.000000 0.408839

1.000000 1.000000 1.000000 1.000000 0.000000

Korak 6: matrica saglasne dominacije (MSD)

Matrica saglasne dominacije se formira na osnovu praga indeksa saglasnosti po formuli

i vrednost mu je PIS=0.535. Matrica saglasne dominacije se formira kao

pa glasi

0 1 1 0 1

0 0 1 0 1

MSD= 0 0 0 0 0

1 1 1 0 1

0 0 1 0 0

Korak 7: određivanje matrice nesaglasne dominacije

Prosečan indeks nesaglasnosti se izračunava na osnovu

72

Na osnovu kriterijuma

formira se matrica nesaglasne dominacije

0 1 1 0 1

0 0 0 0 1

MNSD= 0 0 1 0 1

1 1 1 1 1

0 0 0 0 0

Korak 8: Određivanje matrice agregatne dominacije

Na osnovu pozicija elemenata u matricama saglasne i nesaglasne dominacije, polja gde se pojavljuje 1 u obe matrice rezultovaće brojem 1 i u matrici agregatne dominacije. Tako, matrica agregatne dominacije glasi

a1 1 1 0 1

0 a2 0 0 1

MAD= 0 0 a3 0 0

1 1 1 a4 1

0 0 0 0 a5

Korak 9: Zaključak

Na osnovu podataka matrice agregatne dominacije može se zaključiti da:

a1 dominira nad a2, a3 i a5

a2 dominira nad a5

a3 ne dominira

a4 dominira nad a1, a2, a3 i a5 i

a5 ne dominira.

73

Pošto a4 dominira nad svim ostalim alternativama, zaključuje se da je najbolji izbor alternativa a4 tj kupovina obrtnog konzolnog uređaja.

Zaključak

Donošenje odluka krije uvek opasnost da se donese pogrešna odluka. Postojanje više alternativa koje su još sa različitim ciljevima čini da se zdravom logikom najbolje rešenje ne može pronaći. Čak i prikazani jednostavni problem sa samo 5 varijanti sistema za navodjavanje i sa samo 4 karakteristike za odlučivanje predstavlja nerešivu enigmu za potencijalnog kupca. Neophodna je primena nekog od metoda podrške odlučivanja koje će garantovati da je izabrano rešenje zaista najbolje. Detaljno prikazani metod ELECTRE omogućuje da se, kroz 9 preciznih koraka, dođe do najboljeg rešenja.

Ovaj rad je rezultat rada na projektima 46006 i 32044 delimično )nansiran od strane Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, Vlade Republike Srbije.

Literatura

1. Zeleny, M, Multiple Criteria Decision Making, New York, McGawHill, 1982.

2. Romero, C. and Rehman, T, “Multiple Criteria Analysis for Agricultural Decision, Amsterdam, Elsevier, 1989.

3. Goicoecha, A., Hansen, D. R. and L. Duckstein “Multiobjective Decision Analysis with Engineering and Business Applications”, New York, John Wiley and Sons, 1982.

4. Brans J. P and Vincke P.: “A preference ranking orgaizacion method: the PROMETHEE method for the multiple criteria decision making”, Management Science, 31 647-656, 1985)

5. Saaty, T. L., “>e Analythic Hierarchy Process”, New York, McGraw-Hill, 1980.

6. Srdjevic, B and Z. Srdjevic, “Bi-criteria evolution strategy in estimating weights from the AHP ratio-scale matrices, Applied Mathematics and Computation, Volume 218, Issue 4, 15 October 2011, Pages 1254-1266, 2011.

7. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T.: “Allocation of Reservoir Water as Group Decision-making Problem with Complete and Incomplete Information: Djerdap Dam at the Serbia-Romania Frontier”, In Abstract Volume of the  World Water Week in Stockholm, August 20-26, 2006, p. 244-245, Stockholm, Sweden, 2006.

8. Srdjevic B., Srdjevic Z., Zoranovic T., Suvocarev K.: Group decision-making contexts: AHP application in presence of complete and incomplete information,

74

Invited paper for Workshop: Risk, Uncertainty and Decision Analysis for Nanomaterials: Environmental Risks and Bene)ts and Emerging Consumer Products, 27-30 April 2008, Carvoeiro, Portugal.

9. Srđević B.:Diskretni modeli odlučivanjau optimizaciji korišćenja kanalske mreže u Vojvodini, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, broj 1, str 19-30, 2005.

10. Hwang CL, Yoon K: Multiple attributes decision making methods and applications. Springer, Berlin, 1981

11. Potkonjak Svetlana: Ekonomičnost navodnjavanja kapanjem, Jugoslovensko društvo za navodnjavanje i odvodnjavanje, Beograd, 1995., str. 207-212.

12. Potkonjak Svetlana: Ekonomičnost korišćenja savremene mobilne opreme na zalivnim sistemima u Vojvodini, Vodoprivreda br. 94-95, Jugoslovensko društvo za navodnjavanje i odvodnjavanje i Jugoslovensko društvo za zaštitu voda, Beograd, str. 155-160. 1995.

13. Lionel Rolland: Mechanized sprinkler irrigation, Food and Agriculture Organization of the United Nation, Rome 1982.

SELECTION OF IRRIGATION SYSTEM USING ELECTRE MULTI-KRITERIA METHOD

Tihomir Zoranovic, Svetlana PotkonjakE-mail: tihomir@polj.uns.ac.rs

Summary

Irrigation is becoming a necessary factor in agricultural production, whose aim is to achieve stable and high yields. Selecting the appropriate irrigation system could solve this problem considering biological, technical, economic and environmental criteria. Some of the selected criteria can be quanti*ed while others can be shown only qualitatively. 'e adoption of di6erent cri-teria and ranking of potential solutions is only possible with knowledge of multicriterian methods. One such method, the ELECTRE method, is de-scribed in detail in example of choice of the irrigation systems and related equipment. In this case, the analysis and ranking are selected only by eco-nomic criteria.Key words: multicriteria optimization, decision making, ELECTRE

75

ROBNI DERIVATI U FUNKCIJI ZAŠTITE OD RIZIKA U POLJOPRIVREDI

JEVĐOVIĆ G.1

Rezime

Poslednjih nekoliko decenija svedoci smo velikih institucionalnih transfor-macija u ambijentu svetske privrede. Pojačana kolebljivost cena kako *-nansijske tako i robne aktive, kao jedan od osnovnih epiteta ovih promena, stavila je naglasak na korišćenje različitih mehanizama zaštite od rizika kod svih tržišnih aktera, uključujući i poljoprivredne proizvođače. Robni derivati u tom smislu imaju veoma dobar potencijal. Cilj ovog rada je da se na bazi kratke analize osnovnih speci*čnosti robnih Yučersa, forvard ugov-ora i opcija ukaže na moguće strategije za upravljanje cenovnim rizikom koje ovi instrumenti pružaju poljoprivrednim proizvođačima. Ključne reči: robni derivati, Yučersi, opcije, poljoprivredni proizvođač, hedžing

Uvod

Derivati se de)nišu kao izvedene hartije od vrednosti koje svoju vrednost izvode (deriviraju) iz vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ukoliko je bazična aktiva )nansijskog tipa (akcije, obveznice, tržišni indeksi, devizni kurs etc.) reč je o )nansijskim derivatima. Finansijski derivati su relativno mlada grupa )nansijskih instrumenata, koja svoj razvoj i širu primenu doživljava poslednjih nekoliko decenija u okviru snažnog talasa )nansijskog inženjeringa. Sa druge strane, ukoliko kao fundamentalna aktiva )guriraju realni proizvodi robnog karaktera (šećer, žitarice, kakao, kafa, živa stoka ali i bakar, aluminijum, zlato, čelik etc.) govorimo o robnim derivatima.

Savremena teorija i praksa poznaju širok dijapazon razuđenih oblika i tipova derivativnih instrumenata. Korene njihovog nastanka treba tražiti u začecima terminskog

1 Gordana Jevđović, student prve godine doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Subotica; stipendista Ministarstva nauke, gonguly@gmail.com

UDC: 338.43 Pregledni radReview paper

76

poslovanja koji datiraju još iz 30-ih godina XVII veka a javili su se nekako paralelno, a opet potpuno nezavisno jedni od drugih, u Japanu i Holandiji (Erić, 2003). U ovim rudimentalnim oblicima derivativnog poslovanja radilo se o poslovima sa berzanskom robom, gde su se kupci i prodavci dogovarali oko cene a isporuku i plaćanje ostavljali za neki budući datum. Bogata tradicija i iskustvo u robnim terminskim poslovima preneti su zatim na kreiranje )nansijskih derivata.

Forvard i ;učersi ugovori – teorijske osnove

Najjednostavniji tip derivata predstavljaju forvard ugovori. Po svojoj suštini to su ugovori o kupovini ili prodaji određene robe (robni forvard) ili osnovnog )nansijskog sredstva ()nansijski forvard) sa rokom izvršenja u budućnosti pri čemu su svi relevantni detalji transakcije inicijalno de)nisani (Ćirović, 2003). Dakle, osnovna karakteristika forvard ugovora je postojanje dva vremenska momenta. Jedan je u sadašnjosti kada se de)niše predmet trgovine, njegova cena, količina, kvalitet, datum, vreme, mesto isporuke i ostali uslovi a drugi je u budućnosti kada će se tačno određenog dana na određenoj lokaciji po prethodno de)nisanoj ceni izvršiti plaćanje a zatim i isporuka predmetne aktive iz ugovora (Erić, 2003).

Fjučers je po svojoj ekonomskoj suštini gotovo ekvivalentan forvardu. Ipak, postoje određene razlike između ova dva derivata. Forvardi su u potpunosti individualno prilagođeni. Dokle god je moguće pronaći zainteresovanog subjekta koji će prihvatiti ugovor mogu se sklopiti na bilo koji datum dospeća i bilo koju vrstu robe. Fjučersi su, sa druge strane, u velikoj meri standardizovani što značajno olakšava i ubrzava njihovo zaključivanje. Standardizacija je osnova za veću likvidnost �učersa u odnosu na forvarde, a veća likvidnost dalje implicira da se �učersima može trgovati na berzi što ostavlja širok manevarski prostor učesnicima u trgovini da se brzo i lako prilagođavaju oscilacijama na tržištu.

Međutim, esencijalna razlika između �učersa i forvarda oličena je u načinu tj. mehanizmu paćanja. Naime, prilikom sklapanja forvard posla ne nastaje novčani tok. Od datuma sklapanja ugovora do )zičkog odnosno novčanog izmirenja obaveza po osnovu istog takođe nema toka gotovine. Novčani tok javlja se tek na dan dospeća potraživanja i obaveza iz ugovora. Fundamentalni nedostatak ovog koncepta je u tome što učesnici u transakciji mogu doći u iskušenje da usled činjenice da se trendovi na tržištu kreću u njihovu korist, ne izvrše svoje obaveze po sklopljenom forvard ugovoru a oštećenoj strani u takvom scenariju ne preostaje ništa drugo nego da svoje interese pokuša da zaštiti na sudu. Kod �učersa ovaj nedostatak je otklonjen stvaranjem određenog institucionalnog ambijenta koji uliva potrebnu sigurnost kako kupcu tako i prodavcu �učers ugovora.

Funkcionisanje �učersa u praksi nezamislivo je bez postojanja klirinške kuće. Zapravo, kada su u pitanju �učersi, kupac i prodavac ne sklapaju ugovor međusobno već sa klirinškom kućom koja je povezana za berzom �učersa (Miškin, 2006). Njenim

77

postojanjem �učersima je dat karakter nepersonalnosti budući da kupci i prodavci ne moraju lično da se poznaju. Iz ovog razloga se za klirinšku kuću često kaže da predstavlja kupca za svakog prodavca i prodavca za svakog kupca, efektivno garantujući performanse učesnika. Dokle god je ona )nansijski stabilna nema razloga ni za jednu stranu da brine o riziku neizvršenja obaveza druge strane. U ovom smislu su �učersi daleko superiorniji u odnosu na forvarde.

Još jedna speci)čnost �učersa je da se od ugovornih strana koje ulaze u posao zahteva da radi sigurnosti plaćanja polože određeni depozit kod klirinške kuće u vreme potpisivanja ugovora. Ovi depozite nazivaju se marginama (maržama) a suštinski razlikuju se dve osnovne vrste. Prva je inicijalna marža koja predstavlja neki vid ulaznice u �učers posao. Određivanje njene visine je u ingerenciji berze �učersa a opšte pravilo je da je visina depozita proporcionalna varijabilitetu cena fundamentalne aktive (ukoliko je varijabilitet veći, veći je iznos depozita). Druga vrsta margine je marža održanja i ona predstavlja minimalni iznos sredstava koje učesnici moraju svakodnevno imati na računima. Ukoliko bi se iznos sredstava na kraju dana smanjio ispod te granice klirinška kuća bi o tome obavestila učesnika u poslu i zahtevala uplatu dodatnih sredstava kako bi se obnovio inicijalni depozit. Marže su obično niže za proizvođače koji imaju robu, tzv. hedžere, s obzirom da ta roba predstavlja svojevrstan vid kolaterala. Za druge učesnike, koje roba ne interesuje i koji se svesno izlažu riziku kako bi ostvarili pro)t (tzv. špekulante) marže su obično više. I jedna i druga grupa učesnika su veoma važni za uspešno funkcionisanje �učers poslovanja. Krajem svakog trgovačkog dana računi depozita kupaca i prodavaca prilagođavaju se re[ektujući njihove dobitke odnosno gubitke. Ova pojava se naziva dnevno usklađivanje sa tržišnom cenom.

U literaturi se navodi da je prvi berzanski forvard ugovor bio robni forvard kreiran na CBOT (Chicago Board of Trade) 12. marta 1851. godine koji se odnosio na isporuku određene količine kukuruza u junu mesecu. Na istoj berzi 14 godina kasnije (1865.) kreiran je i prvi �učers kao standardizovana varijanta forvarda (Erić, 2003). CBOT je i danas najveća i najpoznatija berza na kojoj se trguje robnim �učers ugovorima. Pored nje, transakcije ovog tipa u velikom obimu obavljaju se još i na CME (Chicago Mercantile Exchange) i NYBT (New York Board of Trade).

Još od kada su prvi put kreirani, brojni akteri na tržištu koriste �učers ugovore u svrhe zaštite od rizika (tzv. hedžing). U sledećoj tački biće ilustrovano kako hedžing �učersima može pomoći poljoprivrednom proizvođaču da se zaštiti od rizika cenovnih [uktuacija, odnosno da )ksira svoj budući prihod nezavisno od kretanja cena na tržištu u momentu efektivne prodaje robe.

78

Hedžing ;učersima u poljoprivredi

Za prikaz mehanizma hedžinga u praksi najbolje rešenje je konkretna ilustracija. Na primer, pođimo od poljoprivrednog proizvođača koji se bavi uzgojem malina. Očekuje kako će prinos ove godine biti izvanredan, ali još uvek strahuje oko cene po kojoj će maline nakon berbe moći da proda na tržištu. Ukoliko i kod drugih poljoprivrednih proizvođača rod bude dobar može se desiti da tržište bude preplavljeno malinama a velika ponuda potisnuila bi cenu na dole. Proizvodjač je zabrinut i kalkuliše kako bi svaka cena ispod 150 dinara po kilogramu za njega bila neodgovarajuća jer ne bi pokrila troškove proizvodnje. Na raspolaganju su mu dve mogućnosti. Prva je da sačeka berbu i da proda svoje maline na tržištu po važećoj ceni u tom trenutku. U ovom scenariju proizvođač prihvata rizik od pada cene. Alternativa je da se zaštiti od rizika korišćenjem �učer ugovora i da na taj način )ksira cenu po kojoj će u julu prodati svoje maline. Posmatrajmo kako ovaj drugi scenario funkcioniše u praksi.

Kako bi zaštitio svoju proizvodnju malina od pada cena, poljoprivredni proizvođač odlučuje da proda �učers ugovor. On kontaktira svog brokera i daje nalog. Broker zatim prosleđuje ovaj nalog službeniku svoje )rme na berzi koji ga prenosi brokeru na podijumu. Ovaj izvršava nalog izvikivanjem, nakon čega se informacija o izvršenju prenosi preko istog niza participanata, samo u obrnutom smeru. Celokupan proces u proseku traje manje od minuta, tako da broker sa početka priče najčešće zadrži poljoprivrednog proizvođača na telefonskoj liniji dok se nalog ne izvrši informišući ga o cenama u momentu izvršenja.

Sa duge strane nalazi se proizvođaču malina nepoznat kupac �učers ugovora, recimo neka hladnjača. Ona je ušla u �učers posao sa suprotnim interesom – zaštita od rizika rasta cene malina. Njihove pozicije su dijametralno suprotne. Hladnjača očekuje da će se relevantna tekuća tržišna cena malina povećati za vreme trajanja ugovora i od toga se štiti )ksirajući �učersom svoje troškove nabavke, dok se proizvođač malina pribojava pada pomenutog parametra u istom periodu i u tu svrhu hedžira �učers ugovorom. Ovakva situacija podrazumeva igru sa nultom sumom. Dobitak jedne strane istovremeno je gubitak za drugog (apstrahujući provizije i eventualne transakcione troškove).

Posmatrajmo, u svrhu ilustracije, poziciju proizvođača malina. Pretpostavimo da je �učers cena koja je postignuta izvršenjem naloga 150 dinara po kilogramu malina. Fjučers ugovor glasi na 10 tona malina, koliko poljoprivredni proizvođač očekuje. Vrednost ugovora je dakle 1,5 milion dinara (10 tona = 10 000 kg x 150 din/kg = 1.500.000). Pretpostavimo da je inicijalna marža 10% od vrednosi ugovora a marža održanja iznosi 75% od inicijalne marže. To znači da poljoprivredni proizvođač mora da položi 150.000 dinara na račun depozita a ukoliko stanje na njegovom računu padne ispod 112.500 dinara on će biti pozvan da položi dodatni iznos novca na svoj račun.

Svakog radnog dana na kraju trgovanja se račun poljoprivrednog proizvođača prilagođava odražavajući dnevne promene cene. Tako na primer, ukoliko sledećg dana

79

cena poraste na 155 din/kg račun proizvođača se odobrava za 50.000 dinara (5 din/kg razlike u cenu pomnoženo sa količinom malina u ugovoru - 10 tona). Proizvođač malina ima pravo da povuče ova novčana sredstva sa depozitnog računa pošto ona prelaze iznos inicijalnog depozita. Alternativno, ukoliko sledećeg dana cena malina padne na 147 din/kg stanje na depozitnom računu proizvođača malina će se smanjiti za 30.000 dinara, na 120.000 dinara. Ovaj iznos je još uvek iznad marže održanja tako da nema poziva za dodatnim depozitom. Da je cena pala za 4 din/kg stanje na računu bi palo ispod marže održanja i proizvođač bi morao da uplati dodatni novac kako bi obnovio inicijalni depozit. Po ovom principu se vrši prilagođavanje na računu svaki dan za vreme važenja �učers ugovora.

Gra)kon 1: Hedžing �učersima (Hedging using futures)

Izvor: Samostalna izrada autora uz pomoć Brealey et all. (2007).

80

Proizvođač malina može čekati dospeće ugovora i isporučuti svoje maline taj dan pod ugovorenim uslovima. Međutim, u praksi ova situacija je retka. Puno je jednostavnije nekoliko dana pre dospeća zatvoriti poziciju na �učers tržištu preuzimanjem suprotne obaveze u odnosu na onu po inicijalno zaključenom ugovoru. U ovom konkretnom primeru to bi podrazumevalo kupovinu �učers ugovora.

Gra)kon 1. ilustruje kako �učers ugovor pomaže poljoprivrednom proizvođaču da se zaštiti od rizika. Pozicija 1a prikazuje situaciju na spot tržištu. Ukupni prihodi proizvođača su u funkciji tržišne cene malina u momentu prodaje. Samo u specijalnom slučaju kada je cena 150 din/kg proizvođač ostvaruje prihod od 1,5 miliona dinara. Pozicija 1b prikazuje situaciju na �učers tržištu. Zarada po �učers ugovoru će biti nula ukoliko je cena 150 din/kg. Međutim za svaki dinar za koji cena padne ispod 150 din/kg �učers ugovor beleži zaradu koja, kako se vidi sa gra)ka, kompenzuje nepovoljno kretanje na spot tržištu. Veoma je važno primetiti da se dobit odnosno gubitak na spot i �učers tržištu međusobno poništavaju. Izloženost cenovnom riziku je dakle putem �učers ugovora neutralisana. Pad cene rezultiraće padom prihoda od prodaje na spotu ali će biti nadoknađen dobitkom po osnovu �učers pozicije i vise versa. Ova podešena pozicija je prikazana je na gra)ku 1c. Dakle, bez obzira šta se desi sa cenom malina nakon berbe poljoprivredni proizvođač je osigurao prihod od 1,5 miliona dinara.

Opcije – teorijske osnove

Centralno mesto i fundamentalna uloga među )nansijskim derivatima pripada opcijama. Razmevanje bazičnih principa na kojima one funkcionišu ima širi značaj i u mnogome je osnova je za razumevanje celokupnog derivativnog tržišta. Opcije danas predstavljaju derivate koji su najzastupljaniji u praksi razvijenih tržišnih privreda i to u sve inovativnijim i raznovrsnijim pojavnim oblicima.

Opcije se de)nišu kao derivativne hartije od vrednosti koji svojim vlasnicima daju pravo kupovine ili prodaje određene u ugovoru de)nisane aktive po unapred de)nisanoj ceni u unapred utvrđenom roku. Za razliku od �učersa i forvard ugovora opcije karakteriše činjenica da za kupca nemaju obavezujući karakter. One samo daju pravnu moć da se određena transakcija izvrši u budućnosti bez striktne obaveze da se isto mora dogoditi. Kupac je dakle kupovinom opcije suočen sa privlačnom pozitivnom asimetrijom, izbegava loše ishode ali ima mogućnost da iskoristi povoljne prilike. Sa druge strane je prodavac opcije koji, ukoliko kupac odluči da iskoristi svoje pravo iz opcije, mora da ispuni svoje obaveze iz opcije. On se dakle suočava sa negativnom asimetrijom, može samo da izgubi a taj gubitak je teoretski neograničen. Uvažavajući prethodno navedeno, pogodnost za kupca opcije u skladu sa prvom lekcijom iz ekonomije – nema besplatnog ručka – ima svoju cenu. Cena je oličena u premiji koju prilikom sklapanja opcionog ugovora prodavac naplaćuje od kupca.

U široj berzanskoj literaturi i praksi u zavisnosti od prava koje u sebi nose postoji saglasnost oko podele opcija na kupovne i prodajne opcije.

81

Kupovna opcija (call option) daje pravo (ali ne i obavezu) kupcu opcije (za koga se kaže da je u dugoj poziciji) da kupi određenu aktivu po ugovorenoj ceni isporuke dok je prodavac opcije (koji je u kratkoj poziciji) u obavezi da ukoliko imalac opcije to zatraži proda ugovorenu aktivu po de)nisanoj ceni. Čisto ekonomski posmatrano logično je da će imalac opcije istu realizovati ako na taj način može da kupi dotičnu aktivu je]inije nego na tržištu, odnosno ako je ugovorena cena u opcionom ugovoru manja od tekuće (promptne) cene na tržištu.

Prodajna opcija (put option) daje pravo imaocu opcije (kupac opcije, duga pozicija) da proda određenu aktivu po dogovorenoj ceni isporuke a izdavalac opcije (prodavac opcije, kratka pozicija) istu mora da kupi ukoliko imalac opcije to zahteva. Kupac opcije će se odlučiti da realizuje prodajnu opciju ako mu ona omogućava da predmetnu aktivu proda skuplje, odnosno ako je de)nisana cena isporuke veća od trenutne cene dotične aktive na tržištu.

U praksi nailazimo na opcije američkog i evropskog tipa (Ćirović, 2007). Evropske opcije mogu se izvršiti isključivo na dan dospeća opcije i ni u jednom drugom momentu. Ovaj tip je jednostavniji u odnosu na naredni i više odgovara zemljama sa nižim stepenom razvoja )nansijskog tržišta i zemljama koje nemaju veliku tradiciju u trgovanju sa )nansijskim derivatima. Američke opcije, znatno prisutnije u današnjoj poslovnoj praksi na svetskim )nansijskim tržištima, karakteriše činjenica da se mogu izvršiti u bilo kom trenutku do datuma prestanka važnosti opcionog prava koje je de)nisano u ugovoru. Američke opcije su češće predmet berzanskog trgovanja, omogućuju kupcu veću [eksibilnost i konsekventno skuplje su od evropskih opcija. Nazivi ,,evropske“ i ,,američke“ ostali su kao rezultat nekadašnje konvencije. Danas se, međutim, i jednim i drugim opcijama trguje kako u Evropi tako i u SAD-u.

Osnovna aktiva na koju opcija glasi može biti raznorodna a u načelu, kao i kod �učersa, radi se o običnim akcijama, akcijskim indeksima, državnim obveznicama, blagajničkim zapisima i valutama u slučaju )nansijskih opcija, odnosno o raznim vrstama robe u slučaju robnih opcija. Za ovakve opcije čija je osnova dešavanje odnosno cena na spot tržištu kaže se da predstavljaju opcije prve generacije (Peterlin, 2007). U poslednje vreme pojavljuju se i opcije na same izvedene )nansijske instrumente (derivate) pa u tom kontekstu govorimo na primer o opcijama na �učerse i opcijama na opcije kao opcijama druge generacije koje su u duhu )nansijskog inžinjeringa izašle iz ,,laboratorije” 90-ih godina prošlog veka.

Opcije se kao i �učersi veoma često i uspešno koriste za zaštitu od najrazličitijih rizika. U nastavku će biti analizirano kako poljoprivredni proizvođač može hedžirati opcijama.

82

Hedžing opcijama u poljoprivredi

U prethodnom delu pokazano je kako se poljoprivredni proizvođač može zaštititi od rizika pada cena malina koristeći �učers ugovor. Posmatrajmo sada istog proizvođača malina da bismo ilustrovali kako on umesto �učersima može hedžirati opcijama. Ovo je nešto skuplja strategija, ali pruža veću [eksibilnost.

Dakle, proizvođač malina očekuje bogat rod ali je zabrinut da bi cena malina u trenutku kada izađe na tržište mogla pasti. Želi da se zaštiti od tog rizika i odlučuje se za kupovinu put opcije. Ona mu pruža mogućnost da )ksira najnižu moguću cenu po kojoj će eventualno prodati svoje maline, ali mu istovremeno daje mogućnost da uživa u koristima ukoliko cena na tržištu poraste.

Pretpostavimo da proizvođač malina kupuje put opcije sa ugovorenom cenom od 150 din/kg. Pretpostavimo takođe da se radi o evropskoj put opciji koja dospeva određenog datuma u julu. Ukoliko, na primer, jedna opcija glasi na 1 tonu malina treba mu 10 put opcija da bi zaštitio svoj očekivani rod (10 tona). Kako se ne može dobiti nešto za ništa, proizvođač malina plaća za svoje put opcije određenu premiju, recimo 500 dinara po opciji – ukupno 5.000 dinara.

Budući da se radi o evropskoj prodajnoj opciji ona će se izvršiti samo u slučaju ako je cena malina na dan njenog dospeća ispod ugovorene cene. Primera radi, ukoliko je tog dana cena malina 147 din/kg, proizvođač malina će pozvati prodavca opcije na izvršenje iste i prodati mu 10 tona malina po ceni od ugovorenih 150 din/kg. Alternativno, da nije kupio opcije, on ih je na tržištu u datom momentu mogao prodati za samo 147 din/kg. Dakle, kupovinom opcija poljoprivredni proizvođač malina je ostvario pozitivan )nansijski efekat od 30.000 dinara (3 dinara razlike u ceni pomnoženo sa količinom malina). Ovaj efekat međutim mora se korigovati za iznos unapred plaćene premije – troška hedžinga opcijama (5.000 dinara) i time se dolazi do neto pro)ta kupca opcija u iznosu od 25.000 dinara.

Sa druge strane, svaka cena iznad 150 din/kg malina predstavljla bi scenario u kome se opcija neće realizovati budući da je ekonomski neracionalno za poljoprivrednog proizvođača da maline prodaje po nižoj ugovorenoj ceni kada se alternativno, na tržištu, može inkasirati veći iznos. Proizvođač malina dakle u ovom slučaju pušta da opcija istekne, prihvata gubitak u iznosu plaćene opcione premije (5.000 dinara) i prodaje maline promptno, na tržištu. Svaka cena malina iznad 150,5 din/kg obezbeđuje mu neto pro)t, budući da prevazilazi trošak inicijalno plaćene premije.

Gra)kon 2. ilustruje navedeni konkretni primer hedžinga opcijama. Pozicija 2a kao i kod �učersa pokazuje ukupni prihod kao funkciju cene na promptnom tržištu. Gra)k 2b predstavlja poziciju proizvođača koji je kupio put opciju i način na koji ta opcija ograničava njegovu izloženost riziku. Pozicija 2c je podešena pozicija. Poljoprivredni proizvođač je zaštićen od gubitka koji bi nastao padom cena malina ali ima priliku da učestvuje u dobitku koji nastaje ako se cene kreću u rastućem smeru.

83

Gra)kon 2: Hedžing opcijama (Hedging using options)

Izvor: !"#$%&"'(")*+,"-")".&$,").+)/$#$0)1,2"'23)2&)"''4)5677894)

Zaključak

Zainteresovanost za smanjenjem rizika dovela je do prvih robnih derivata koji su na mala vrata ušetali u trgovačku praksu pre nešto manje od dva veka. Ubrzo zatim, njihovom upotrebom otkriveno je da mogu da posluže i kao važan izvor pro)ta što je samo povećalo njihovu atraktivnost. Od tada do danas derivativni instrumenti, kako robni tako i )nansijski, doživeli su izrazitu ekspanziju i neosporno postali centralna poluga modernog poslovanja ekonomski najrazvijenijih zemalja.

Kada je reč o zemljama u razvoju i tranziciji, poput naše, koje ubrzano žure ka tržišnoj ekonomiji, može se očekivati da nakon što u dovoljnoj meri razviju bazična tržišta krenu ka uspostavljanju adekvatne derivativne infrastrukturne nadgradnje. Ovaj proces nije nimalo brz, lak ni je]in ali potencijalne koristi za sve aktere u ekonomskom sistemu značajno će nadmaštiti troškove koji na tom putu mogu nastati.

84

Literatura

1. Brealey A.R., Myers S. C., Marcus A.J. (2007): Osnove korporativnih *nancija, MATE, Zagreb

2. Ćirović M. (2007): Finansijska tržišta : instrumenti, institucije, tehnologije, Naučno društvo Srbije, Beograd

3. Ćirović Z. (2003): Finansijski derivati, Studentski kulturni centar, Beograd

4. Erić D. (2003): Finansijska tržišta i instrumenti, Čigoja štampa, Beograd

5. Erić D., Bradić-Martinović A., Stefanović S. (2007): Analiza mogućnosti uvođenja robnih Yučersa u domaći *nansijski sistem, Ekonomika poljoprivrede, 54(4), str. 461-483

6. Kovačević R. (1997): Fjučersi, opcije i terminski poslovi, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd

7. Miškin F. (2006): Monetarna ekonomija, bankarstvo i *nansijska tržišta, Data status, Beograd

8. Peterlin J. (2007): Finansijski instrumenti i menadžment *nansijskih rizika : politika, strategija, mjerenje, evidentiranje i upotreba izvedenih *nansijskih instrumenata, Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment, Banja Luka

9. Vunjak N., Kovačević Lj. (2009): Finansijska tržišta i berze, Proleter, Bečej

10. Kolektiv autora (1998): Finansijska tržišta i berze - upravljanje *nansijskim tržištima i berzanski menadžment, Jantar grupa, Beograd

85

COMMODITY DERIVATIVES AS HEDGING INSTRUMENTS IN AGRICULTURE

JEVĐOVIĆ, G.

Summary

Over the last few decades we have witnessed great institutional transfor-mation in the global economy ambient. Increased price volatility in both *nancial and commodity assets, as one of the fundamental changes, high-lighted the use of di6erent mechanisms of risk protection and management by all market participants, including agricultural producers. Commodity derivatives in this context have a very good potential. 'e aim of this paper is to brie=y analyse the basic characteristics of commodity futures, forward contracts and options as well as to introduce the possible strategies for man-aging price risk that these instruments o6er to agricultural producers.

Key words: commodity derivatives, futures, options, agricultural producer, hedging

86

TRADICIONALNI GRAĐEVINSKI MATERIJALI KAO ELEMENT RURALNOG RAZVOJA

ZEKIĆ V., NEDELJKO T., MILIĆ D., RANOGAJEC J., RADEKA M. 1

Rezime:

U eri savremenih tehnologija i ekspanziji novih tehničkih dostignuća, čovek i njegova okolina zahtevaju materijale koji će oplemeniti životni prostor, a konstrukcije i oblikovane volumene učiniti bogatijim i sadržajnijim. Pri-menjeni materijali treba da zadovolje i kriterijume koji omogućuju kom-for stanovanja, obezbeđuju racionalno trošenje energije i zdrave životne uslove. Korišćenje tradicionalnih materijala ne utiče samo na smanjenje zagađenja životne sredine, već takođe ima uticaj na očuvanje resursa društva, jer smanjuje eksploataciju sirovina i obezbeđuje zamenu za ma-terijale čija proizvodnja zahteva značajne količine sirovina, energije i sred-stava za proizvodnju. Razvojem savremenih tehnoloških procesa za proiz-vodnju tradicionalnih materijala stvorila bi se osnova za intenzivan razvoj preduzetničkog sektora. Uzevši u obzir prirodu posmatranih tehnologija na ovaj načim bi se ostvarili značajni preduslovi za razvoj preduzetništva u okviru ruralnih regiona i smanjenje nezaposlenosti.Ključne reči: tradicionalni građevinski materijali, nezaposlenost, ruralni razvoj.

Uvod

Tokom tranzicionog perioda došlo je do značanje promene strukture poseda na selu. Promene su uticale na nestajanje farmi u vlasništvu malih proizvođača i nastajanju velikih poseda u privatnom vlasništvu ili vlasništvu pripadnika tranzicione elite. Popis iz 2002. godine ukazuje da je pre deset godina najveći broj gazdinstava proizvodio za sopstvene potrebe (75%), dok se manji broj orijentisao na proizvodnju za tržište. Sa aspekta vlasničke strukture ni do danas ne postoje veće promene. Prema podacima Geodetskog zavoda u privatnoj svojini je 67% zemljišta. Preovlađivanje većih poseda 1 Dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, dr Nedeljko Tica, redovni profesor, mr Dragan Milić, asistent,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Ranogajac Joanua, redovni profesor, Tehnološki fakultet Novi Sad, dr Radeka Miroslava, vanredni profesor, FTN Novi Sad.

Ovo ispitivanje izvedeno je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru projekta broj: 45008 pod nazivom: ''Razvoj i primena multifunkcionalnih materijala na bazi domaćih sirovina modernizacijom tradicionalnih tehnologija''.

UDC: 316.334.55 Pregledni radReview paper

87

postoji u u severnom delu zemlje (Vojvodini, Posavini i Podunavlju), gde je i tržište zemljištem, a posebno tržište zakupa, mnogo aktivnije u odnosu na jug zemlje. Moguće je reći da su se promene u agrarnoj strukturi Srbije tokom tranzicije najvećim delom odvijale na relaciji pretvaranja društvene svojine u privatnu.

Tendencija pretvaranja porodicnih farmi i društevnih preduzeća u velika komercijalna gazdinstva i savremene kombinate posebno je izražena na području Vojvodine. Bez obzira na oblik vlasništva nad ovakvim privrednim subjektima date promene stvaraju uslove racionalno upravljanje svim resursima. Pored intenzivinih kapitalalnih ulaganja koja utiču na povećanje zaduženosti poljoprivrede kao sektra dolazi i do racionanog korišćenja radne snage. Usled toga kao problem ruralnih sredina dolazi do izražaja i nezaposlenost koja je do sada postojala u latentnom obliku unutar društvenih preduzeća i porodičnih gazdinstava. Odgovor na nezaposlenost ruralnih regiona potrebno je pronaći u speci)čnim formama ruralnog razvoja. Od posebnog značaja za novu koncepciju razvoja ruralnih regiona je uključivanje sto šire palete delatnosti pri izradi razvojnih planova u ruralnim sredinama. Ruralna područja, mada ne predstavljaju pokretačku ekonomsku snagu, imaju veliku važnost jer: 1) predstavljaju egzistencijalnu osnovu za značajan deo populacije, naročito za onaj deo populacije koji nema uslova da se uključi u zvaničnu ekonomiju, 2) ruralna područja predstavljaju osnovu prehrane stanovništva, 3)..predstavljaju osnovu za širok spektar ekoloških resursa kao što su voda, vazduh, biodiverzi)kacija, bioenergija i turističke znamenitosti, i 4) od posebnog su značaja za iskorišćenje bioenergetskih resursa. Iako ruralni resursi ne predstavljaju sami po sebi faktor sigurnosti u pogledu zadovoljenja osnovnih potreba na održivoj osnovi, oni predstavljaju veoma važan deo ruralno diverzi)kovanog budžeta domaćinstava (Rauch i sar., 2001). Ovo je posebno značajno ako je poznatno da je stopa nezaposlenosti u ruralnim područjima visoka i iznosi 21% (Nacrt strategije ruralnog razvoja, 2010 - 2013) i veoma jasno ukazuje na problem nedostatka mogućnosti za zapošljavanje. Od značaja je da posebno lošu poziciju na tržištu rada u ruralnim područjima imaju mladi budući da je stopa nezaposlenosti mladih do 25 godina trostruko je veća u poređenju sa prosekom. Ovakvo stanje moguće je promeniti samo intenzivnim ulaganjem u razvoj ruralnih regiona.

Rezultati istraživanja sa diskusijom

Izgradnja objekata predstavlja jednu od osnovnih ljudskih aktivnosti. Obim izgradnje se povećavao sa razvojem ljudske civilizacije tako da danas građevinarstvo, direktno ili indirektno izazivaju značajan deo godišnjeg ekološke štete. Sa druge strane adekvatno korišćenje recikliranih i otpadnih materijala može da značajno doprinese održivom razvoju. Ostvarenje navedenog cilja moguće je samo kroz pronalaženje ekološki prihvatljivih materijala i načina gradnje. Jedan od pravaca za rešenje nalazi se u recikliranju i ponovnoj upotrebi datih materijala, čime se direktno utiče na održivu proizvodnju, odnosno korišćenje obnovljivih izvora. Razvoj održivih tehnologija je od velikog značaja budući da gradjevinarstvo troši 60% sirovina izdvojenih iz litosfere

88

(Wadel, G., 2009). Od te količine na izgradnju objekata odlazi 24% ukupne ekstrakcije. U Evropi se za izgradnju troši 4,8 tona mineralnih sirovina po stanovniku godišnje. Bez obzira na to što se najznačajniji deo opterećenja životne sredine potiče od materijala nastalih rušenjem objekata (Van den Dobbelsteen i sar., 2002) i druge vrste materijala imaju veoma značajan uticaj na pogoršanje stanja prirodne sredine. Prethodna istraživanja pokazuju da građevinska industrija mora u velikoj meri da uvaži održivost i da uvek uzima u obzir uticaj na životnu sredinu (Speth J.G.,.Ehrlich, P., Ehrlich, A., 1990).

U ovom radu biće razmatrani mogućnosti proizvodnje materijala koji se mogu koristi u gradnji sa stanovišta primene prirodnih i tradicionalnih materijala. Pored toga, date tehnologije trebale bi da stvore osnovu za razvoj preduzetništva u okviru ruralnih regiona.

Materijali se često biraju tek na kraju projektovanja objekata ili za vreme izrade projektne dokumentacije, što predstavlja pogrešan metodološki pristup. Odabir materijala koji se koriste pri gradnji predstavlja osnov kako za kvalitet dobijenih objekata tako i za razvoj sopstvene inustrije građevinskog materijala i društva u celini. Različiti materijali su kroz dosadašnji razvoj društve korišćeni u gradnji objekata. Graditelji su uvek težili da koriste materijale koji su bili zastupljeni u okruženju i lako dostupni. U skladu sa time nekada korišćeni materijali u gradnji imaju svoju primenu i danas. Veliki broj inovacija u ovom trenutku u pogledu tehnologije, mehaničkih i drugih karakteristika učinio je da se materijalima i njihovom korišćenju mora prilaziti studiozno i sa detaljnim analiziranjem. Pored toga, ponašanje tradicionalnih materijala u eksploataciji, u savremenim uslovima mikro i makro klimatskih promena, sa stanovišta zaštite životne sredine i ekologije, zahteva njihovu strogu kontrolu i neprekidno ispitivanje. Samo uz pomoć adekvatno postavljenih tehnologija moguće je stvoriti realnu osnovu za razvoj poduzetništva.

Posmatrano sa aspekta potecijala za realizaciju proizvoda potrebno je istaći da je vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini iznosila je 179.876 miliona RSD, što je za 2,7% manje u odnosu na 2009. godinu. Uzevši u obzir aktuelnu krizu navedeni pad nije značajan. Posmatrano prema vrsti građevina, 48,9% vrednosti izvedeno je na zgradama, a 51,1% na ostalim građevinama. Pored toga, izvođači iz Republike Srbije izveli u inostranstvu u 2010. godini radove u ukupnoj vrednosti od 13.256 miliona RSD. Najveća građevinska aktivnost na inostranom tružištu zabeležena je u Crnoj Gori i iznosila je 17,1% od ukupne vrednosti izvedenih radova. U 2010. završeno je 18648 stanova, što je za 2,4% manje od broja završenih stanova u 2009. godini što je u skladu sa prethodno iznesenim podacima (Statistički godišnjak Republike Srbije, 2011).

Prilikom razvoja materijala i tehnologija proizvodnje i kasnije implemetacije istih kroz modele za razvoj poduzetništva potrebno je pravilno protumačiti Evropski model razvoja poljoprivrede. Evropski pravac razvoja poljoprivrede se zasnova na konkurentnom, multifunkcionalnom i održivom modelu poljoprivrede. Ideja

89

multifunkcionalnosti potvrđuje činjenicu da poljoprivreda ima mnogo različitih uloga jer, pored proizvodnje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, poljoprivrednici osiguravaju kvalitet i bezbednost hrane koju proizvode koristeći dobre poljoprivredne prakse, oni štite prirodnu sredinu, brinu se o dobrom izgledu prirodne sredine i doprinose ekonomskom i društvenom razvoju sela, obezbeđujući, u isto vreme, vredna javna dobra društvu u celini (Nacrt plan strategije ruralnog razvoja, 2009-2013). Upravu u na ovaj način posmatranom multifunkcionalnom modelu poljoprivrede treba tražiti sposobnost datog sektora da doprinese održivom razvoju ruralne ekonomije kroz proizvodnju i razvoj tradicionalnih tehnologija. Veći deo tradicionalnih tehnologija se odnosi na tehnologije u oblasni proizvodnje i predrade poljoprivrednih prizvoda i stvaranju prehrambanih artikala sa autentičnim osobinama i geografskim poreklom. Sa druge strane razvoj ruralnih sredina ne traba ograničavati samo na sektor poljoprivredno prehrambene proizvodnje, već razvoj trega da se proširi i na druge sektore. U skladu sa time proizvodnja tradicionalnih građevinskih materijala može da bude vredan izvor za otvaranje novih radnih mesta kao i za njihovo održavanje u ruralnim oblastima u Srbiji. Ovo je od posebnog značaja za ruralne oblasti u kojima ne postoje drugi izvori zapošljavanja na raspolaganju. Na ovaj način se ostvaruje i zaštita prirodne sredine što predstavlja još jedan element za stvaranje društvenog bogatstva.

Na ovaj načim moguće je ostvariti ciljeve koji su de)nisani na nivou Strategije ruralnog razvoja. Proširenje delatnosti stanovništva u nerazvojenim ruralnim sredinama u znatnoj meri bi kroz smanjenje nezaposlenosti uticalo na održivost dohotka porodica. Razvoj tehnologija koje ne zahtevaju visoku kvali)kacionu strukturu zaposlenih uticalo bi na smanjenje siromaštva i socijalnog isključivanja. Pored toga, na ovaj način se neposredno i posredno utiče i na zaštitu prirodne sredine predstavlja preduslov za budući razvoj ruralne ekonomije u celini. Povećanje dohothe stanovništva bi stvorilo osnove za za poboljšanje ekonomske i društvene infrastrukture u ruralnoj Srbiji.

Proces unapređenja ne mora bili nužno vezan za razvoj industrije i visokih tehnologija, već u u prvom redu, na stvaranje osnove za dinamično preduzetništvo. Mogući prostor za ovakav tip razvoja pruža upravo korišćenje tradicionalnih tehnologija prilagođenih tržišnom modelu privređivanja. Za stvaranje povoljnog ambijenta potrebno je prevazići čitav niz ograničavajućih faktora: 1. odsustvo društveno-ekonomske motivacije za inovativno ponašanje i proizvodno preduzetništvo, 2. mala raspoloživost kvali)kovane i međunarodno kompetentne radne snage, 3. slab kvalitet regionalne, subregionalne i lokalne infrastrukture, 4. orijentacija regionalne )nansijske infrastrukture na kreditiranje uvoza i stanovništva i 5. mala e)kasnost regionalne, subregionalne i lokalne javne uprave i javnih usluga u otklanjanju ovih problema (Adžić So)ja, 2006). U svetlu ovih saznanja, jasno je da razvoj ruralnog sektra ne može da se u neposrednoj budućnosti osloni na razvoj industrija visokih tehnologija već rešenje za svoje probleme mora da pronađe u pristupačnijim delatnostima. Resursi ruralnih regiona su po pravilu veoma dispergovani čime se uslovljava speci)čan, odnosno lokalni karakter njihove eksploatacije. Upravo ova činjenica daje mogućnosti za veće uključivanje tradicionalnih tehnologija u očekivani rast ovog sektora.

90

Zaključak

Sa razvojem ljudskog društva pri izgradnji objekata korišćeni su materijali koji su bili karakteristični za određene regije i podneblja. Razvoj civilizacije i tehnologije uticao je na promene u građevinskoj industriji pri čemu je u većem delu došlo do zamene lokalno prisutnih tradicionalnih tehnologija savremenim. Materijali su ušli u novu, savremenu epohu graditeljstva, tako da njihova tehnologija izrade dopušta da se uklope i prilagode speci)čnim potrebama pojedninih objekata. Izbor građevinskih materijala za speci)čne namene po pravilu se izvodi na osnovu funkcionalnih, tehničkih i )nansijskih veličina. Međutim, uvažavanjem pojma održivosti, odnosno održivog razvoja kao bitnog kriterijumom u toku poslednjih nekoliko decenija menja klasičan pristup vrednovanja građevinskog materijala. Upravu u domenu ovakvih načina vrednovanja svoje mesto pronalaze tradicionalne tehnike gradnje, odnosno materijali koji su proizvedeni korišćenjem tradicionalnih tehnologija.

Budući da se prilike za razvoj malog preduzetništva u ruralnim regionima najvećim delom nalaze se u oblasti poljoprivrede, turizma i manjih kapaciteta lake industrije proizvodnja građevinskih materijala predstavlja mogući pravac razvoja.

Shodno postojećem stanju, kao posebne mjere na planu stimulacije razvoja navedenog sektora: 1) razvoj tehnologija i adektvatnih tehničkih rešenja; 2) istraživanje nabavnog i prodajnom tržišta; 2) upoznavanje potenicijalnih korisnika sa tehnološkim rešenjima; 4) osnivanje fondova za povoljno kreditiranje novih i razvoj postojećih projekata, 5) izgradnja zona uz dodelu zemljišta pod povoljnijim uslovima sa uređenom komunalnom i drugom infrastrukturom za navedene namene, 5) pokretanje procesa osnivanja i djelovanja tehnoloških parkova.

Proces približavanja Evropskoj uniji upravo u ruralnom sektoru podrazumijeva velike promjene, odnosno radikalno prestrukturiranje i promenu pristupa ruralnim regionima. Da bi se ostvario adekvatan razvoj ovakvih oblasti potrebno je izvršiti značajna ulaganja, tehnološku i infrastrukturnu obnovu. Pored toga, potrebno je obezbediti obrazovanje i obuku, odnosno stvoriti uslove za promjenu načina života na ruralnom području. Koncept integralnog ruralnog razvoja, kao dio regionalne razvojne politike, predstavlja dobru alternativu klasičnoj industrijalizaciji i veoma je primenjiv u zemljama sa velikim ruralnim regionima kao što je Srbija. U skaladu sa time ukoliko bi se koncept ruralnog razvoja uključio uključio u državno planiranja stvorili bi se uslovi za rešavanje čitavog niza problema i ostvarenju skladnog razvoja zemlje u celini.

91

Literatura

1. Adžić So)ja: Regionalna strategija razvoja visokih tehnologija - slučaj Vojvodine, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, br. 120, str. 305-318, 2006.

2. Ehrlich P, Ehrlich A. >e population explosion. London, UK: Hutchinson; 1990.

3. Rauch, T., Bartels, M., Engel, M.: “‘Regional Rural Development – A regional response to rural poverty”’, Universum Verlagsanstalt, Wiesbaden, 2001, str. 34

4. Speth JG. Can the world be saved? Ecol Econom 1990;1: 289–302.

5. Van den Dobbelsteen AAJF, Van der Linden AC, Klaase D. Sustainability needs more than just smart technology. In: Anson M, Ko JM, Lam ESS, editors. Proceedings of international conference on advances in building technology, vol. II. Oxford, UK: Elsevier Science; 2002. p. 1501–8.

6. Wadel, G.: Sustainability in industrialized architecture: Modular lightweight construction applied to housing (La sostenibilidad en la construcción industrializada. La construcción modular ligera aplicada a la vivienda). Doctoral >esis. Polytechnic University of Catalonia-Department of Architectural Constructions; 2009. Available online at: http://www.tdx.cat/ TDX-0122110-180946.

7. Nacrt plan strategije ruralnog razvoja, 2009-2013, Vlada Republike Srbije, 2009.

92

TRADITIONAL BUILDING MATERIALS AS AN ELEMENT OF RURAL DEVELOPMENT

ZEKIĆ V., NEDELJKO T., MILIĆ D., RANOGAJEC JOANUA, RADEKA MIROSLAVA

Summary

In the era of modern technology and expansion of new technical deve-lopments, the man and his environment require materials that will enhance any living space, and volumes of construction and designed to make richer and more substantial. Applied Materials to meet the criteria that enable comfortable living environment, ensure the rational use of energy and healthy living conditions. Using traditional materials a6ects not only the reduction of environmental pollution, but also has an impact on resource conservation society, because it reduces the exploitation of raw materials and provides a replacement for materials whose production requires signi-*cant quantities of raw materials, energy and the means of production. 'e development of modern technological processes for the production of traditional materials would create a basis for intensive development of the entrepreneurial sector. Given the nature of the observed technology in this way to obtain signi*cant preconditions for entrepreneurship development in the rural region and reduce unemployment.

Keywords: traditional building materials, unemployment, rural develop-ment.

93

MOGUĆNOST UPOTREBE EKSPERIMENTA U DRUŠTVENIM NAUKAMA

NOVAKOV M., PETROVIĆ Ž.1

Rezime

Budući da je pitanje o mogućnostima upotrebe eksperimentalnih istraživanja u sociologiji oduvek izazivalo brojne polemike, i da je eksperiment na različite načine određivan, u radu je napravljen osvrt na različita mišljenja o mogućnostima njegove primene u sociologiji i drugim društvenim nau-kama. Takođe, u radu je ukazano i na različite vrste eksperimenta i njihovu primenu u istraživanjima u oblasti društvenih nauka. Ključne reči: eksperiment, vrste eksperimenta, primena eksperimenta u društvenim naukama.

Uvod

Eksperiment još od 17. veka ima izuzetan značaj u prirodnim naukama, ali, na polju društvenih nauka se vrednovao na različite načine. Razvivši se najpre u )zici i hemiji, eksperiment se vremenom počeo primenjivati i u društvenim naukama. Ali, i pored toga što se početkom prošlog veka na njega gledalo sa mnogo nade i očekivanja, eksperiment je postao predmet brojnih rasprava i polemika (od kojih su neke imale sličnosti sa raspravama o tome da li je sociologija prava ili, kako su je neki označavali, pseudo nauka) kako u 20. veku, tako i znatno ranije.

Prvim čovekom novog veka koji je koristio metod eksperimenta smatra se Galileo Galilej. Kombinacijom eksperimenta i proračuna, Galilej je pobio Aristotelovu pretpostavku da je prirodna brzina kretanja težeg tela veća od brzine lakšeg tela (Goldsmit, 2007). Da je eksperiment dospeo u nauku preko Galilea navodi i Maks Veber, koji, govoreći o eksperimentu kao ’’čedu renesansnog doba’’ i ’’velikom oruđu

1 Mr Marina Novakov, istraživač saradnik, prof. dr Živojin Petrović, vanredni profesor. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Mail: marinan@polj.uns.ac.rs; zpetrovic@polj.uns.ac.rs. Rad je deo istraživanja na projektu ‘’Održiva poljoprivreda i ruralni raz-voj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru Dunavskog regiona’’ Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije (Projekat III-46006).

UDC: 001.891.5 Pregledni radReview paper

94

naučnog rada’’, kaže da bez racionalnog eksperimenta kao ’’sredstva pouzdanog kontroliranog iskustva ne bi bila moguća današnja empirijska znanost’’(Weber, 1986: 266), ali napominje da je eksperiment postojao i ranije: „U Indiji na primjer psihologijski eksperiment bio je u službi asketske joga tehnike, u grčkoj antici izvodili su se matematički eksperimenti u ratno, tehničke svrhe, u srednjem vijeku u rudarstvu. Ali uzdizanje eksperimenta na razinu načela istraživanja bijaše postignuće renesanse. Pioniri eksperimenta bili su veliki novatori na području umjetnosti. Leonardo i njemu slični, prije svega eksperimentatori u glazbi u 16. stoljeću sa svojim eksperimentalnim klavirom, u tom su pogledu karakteristični. Od njih se eksperiment zaputio u znanost prije svega preko Galilea, u teoriji Bacona, a potom je preuzet u pojedinim egzaktnim disciplinama na sveučilištima na kontinentu, prije svega u Italiji i Nizozemskoj“ (Isto).

Mišljenja o mogućnostima eksperimentisanja u društvenim naukama

Eksperiment je shvatan na različite načine pri čemu su različite njegove karakteristike proglašavane bitnim, ali najčešće je kao glavna karakterisitika isticano namerno izazivanje pojave koja se želi proučavati, kao i stroga kontrola uslova u kojima se izvodi. Imajući u vidu složenost društvenih pojava, mnogi autori su negirali mogućnost upotrebe eksperimenta u oblasti društvenih nauka.2

I sam Maks Veber je smatrao da klasični eksperiment u sociologiji nije moguć, ali je zato zastupao ideju ’’misaonog eksperimenta’’ u istraživanju društva. Misaoni eksperiment se sastoji od upoređivanja jednog realnog društvenog procesa, odnosa ili osobine, sa zamišljenim, idealnim, da bi se utvrdilo koliko se ono što postoji u stvarnosti razlikuje od idealnog tipa, tj. da bi se ustanovilo kako bi se neki proces odvijao kada ništa ne bi remetilo njegov tok. Zato idealan tip predstavlja merilo za upoređivanje onoga što se stvarno događa sa njegovom idealnom konstrukcijom (Šušnjić, 1973:201,262; Đurić,1987). Pošto je događaje potrebno mentalno obraditi, a budući da postoje uzročno irelevantni faktori za neku pojavu, predlaže se identi)kovanje relevantnosti putem proniciljivosti. U tom smislu, po rečima E. Grinvuda (E. Greenwood), Veber je napisao ’’recept’’ koji nije jednostavno napraviti. On smatra da treba da se misli o događajima na koje nije uticalo prisustvo faktora koji je u pitanju, što zahteva poprilično poznavanje ovog polja jer identi)kacija relevantnih faktora se bazira na prethodnom iskustvu (Greenwood, 1945:73,74). E)kasna i uspešna primena eksperimentalnog metoda zavisi od obimnog poznavanja materijala na koji se taj metod primenjuje: „Kako god mi to nazvali - pronicljivost, razumevanje, ili nešto drugo - to preliminarno upoznavanje je imperativ“ (Isto:74).

Da je eksperiment u sociologiji neupotrebljiv smatrao je i Ogist Kont navodeći da on remeti spontani razvoj društvenih pojava (Kocić, 1981: 120). Kont smatra da

2 O različitim stavovima prema eksperimentu u društvenim naukama videti i: Milić, V.: Sociološki me-tod. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996, i Kocić, LJ.: Pedagoški eksperiment-karak-teristike i mogućnosti, Prosveta, Beograd, 1981.

95

se eksperiment javlja samo kao prirodni eksperiment, čime on označava poremećaje u normalnom stanju društva koji su po njegovom mišljenju patološke prirode. Pri tom, patološke društvene pojave Kont je shvatao kao indirektne socijalne eksperimente i prema njegovoj interpretaciji eksperimentisanja, nije važno imati svesnog vršioca da utiče na promenu koja se dešava. Njegov koncept socijalnih eksperimenata izazvanih dejstvom prirodnih sila na društvo bio je od značaja za sociologiju, budući da je sociolog u ovom slučaju trebalo da posmatra samo posledice dejstva određenih faktora (Chapin, 1955:2,3). Iako je analitičku apstrakciju, a ne eksperiment, smatrao metodom za proučavanje u društvenim naukama, Karl Marks u Kapitalu skreće pažnju na položaj radnika usled eksperimenata fabrikanata koji su u njegovo doba izvođeni u organizaciji rada (Marks, 1974:405).

Za razliku od autora koji ne gledaju na eksperiment kao na metod od značaja u proučavanju društva, ili štaviše, eksperimentalni metod u sociologiji smatraju neupotrebljivim, prisutna su i drugačija mišljenja.

„Karakteristično je da su neki socijalni utopisti odlučno zastupali potrebu eksperimentisanja što je u skladu sa njihovim shvatanjem o načinu izvođenja društvenih reformi’’ (Milić, 1996:688). Ovo je značajno imati na umu jer, kako navodi V. Milić „mišljenje o eksperimentu zavisi i od određenog gledišta o najpodesnijim oblicima praktičnog političkog delovanja“ (Isto). U tom smislu, najpoznatiji slučajevi eksperimentisanja sa lokalnim zajednicama su pokušaji iz ranog XIX veka Roberta Ovena i Šarla Furijea koji su pokušali eksperimentalno dokazati prednost društva koje bi bilo uređeno na drugačijim osnovama nego što je bilo društvo njihovog vremena.

Robert Oven, uspešan industrijalac čije su fabrike u Škotskoj vremenom postale obrazac za sve poslodavce koji su težili blagostanju svojih radnika i e)kasnoj organizaciji posla, bio je zahvaljujući sopstvenim postignućima ubeđen u praktičnu mogućnost uvođenja ideala socijalne reforme u svakodnevni život. Verovao je da se “čovekov karakter formira kroz okolnosti koje ga okružuju, ....i da bilo kakav opšti karakter, dobar ili loš, može biti dat svetu primenom sredstava koja su u velikoj meri pod kontrolom ljudskih vlada” (Owen, 1873, navedeno prema: Chapin,1955:7). Oven se upustio u eksperiment primene u praksi svojih socijalnih ideja, pa je početkom 1825.godine kupio 30.000 jutara plodne zemlje u Indijani i promenio naziv mesta u Nju Harmoni (New Harmony). Zajednica je brojala oko 900 ljudi i započela je ono što je trebalo da bude epohalni eksperiment u ponovnoj izgradnji društva. Ali, iako je materijalno bila dobro podržavana, zajednica je imala katastrofalan kraj 1827 godine. Naime, to je bila veoma heterogena grupa osoba iz mnogih država SAD-a. Sitne ljubomore i svađe bile su konstantne, ljudi su nastavili da budu stranci jedan drugome, te je uprkos svim njihovim susretanjima i zavaravanjima o saradnji preovladavao duh sumnjičavosti. Govoreći 1828. godine o neuspehu svog eksperimenta, Oven je istakao da je to dokaz kako porodice ’’obučavane’’ u individualnom sistemu, nisu usvojile one moralne karakteristike poštovanja predaka i milosrđa koje su neophodne za poverenje i harmoniju (Chapin, 1955:7-9). „Drugi posmatrači su zaključili da sistem kakav je Oven smislio nije mogao postojati ukoliko se ne nalazi na mestu potpuno sklonjenom

96

od kontakta sa spoljnim svetom ili se ne sačuva uz pomoć nekog snažnog religioznog ubeđenja. Međutim, opšti zaključci ovog društvenog eksperimenta obezvređeni su činjenicom heterogenosti populacije - promenljivog i nekontrolisanog elementa u eksperimentu” (Chapin,1955:9,10).

Ovenov savremenik - Šarl Furije je smatrao da je Oven napravio bar tri greške, a to su: prevelik broj članova zajednice, jednakost (koja je po Furijeovom mišljenju politički otrov u asocijaciji, pošto je društveni poredak nespojiv s jednakošću imetka), i nedostatak poljoprivrede (jer smatra nemogućim organizovanje dobre asocijacije a da se ne pokrenu poljski radovi budući da obrt i fabrički rad po njemu nisu dovoljni da održe društvenu vezu a upravo poljoprivredni radovi predstavljaju glavni podsticaj za takmičenje i industrijsku proizvodnju) (Fourier,1980:205-206). Furije je takođe bio oštar kritičar postojećeg industrijalnog sistema i stavio je akcenat na princip udruživanja kao sredstvo protiv socijalne nepravde. ’’On se zalagao za izgadnju jednog novog društva na temelju malih samoodrživih kooperativnih zajednica – falangi’’(Isto:10). Svako udruženje trebalo je da bude sastavljeno od oko 1800 članova koji su radili u harmoničnim odnosima za dobrobit zajednice, pri čemu je svaki radnik morao da obavlja drugi posao po isteku dva sata kako bi postojala raznovrsnost, a rad je morao biti plaćen prema potrebi, korisnosti i prijatnosti. Furijeove ideje su 1844. godine bile prihvaćene sa oduševljenjem od strane stanovnika farme Bruk –zajednice koju je 1841. organizovala grupa idealista iz Nove Engleske. Ima mišljenja da je prihvatanje furijeizma (1844.godine) nastupilo u onom trenutku u istoriji ove farme kada su )nansijske teškoće učinile postojanje ovog eksperimenta u budućnosti problematičnim. Na kraju je nesreća (uništenje u požaru velike zajedničke zgrade) imala toliko obeshrabrujući efekat na njene članove da je jedan po jedan gubio entuzijazam i istupao iz zajednice. Eksperiment je okončan nakon šest godina. Eksperiment sa farmom Bruk bio je potpuna suprotnost eksperimentu Nju Harmoni. U prvom, u harmoničnim odnosima tokom šest godina uživala je mala grupa istomišljenika koji međutim nisu uspeli da svoj komunizam učine )nansijski uspešnim, dok su u drugom nesuglasice i nedostatak sklada postojali od samog početka unutar heterogenog skupa ljudi pa je i pored )nansijske obezbeđenosti eksperiment propao za dve godine (Isto, 10-12).

Međutim, i pored postojanja ovakvih pokušaja „do pre Prvog svetskog rata niko nije ozbiljno pitao da li je mogućno i korisno preduzeti ma kakvo društveno eksperimentisanje u naučne svrhe“ (Đurić, 1997:224) jer se smatralo da eksperimentalni metod mora ostati privilegija prirodnih nauka. Ali, u periodu između dva svetska rata, pitanje mogućnosti upotrebe eksperimentalnog metoda je dospelo u središte pažnje, i pri tom „pored sistematskih teorijskih ispitivanja o domašaju i granicama upotrebe eksperimenta u sociološkom istraživanju, u ovom periodu je prvi put ozbiljno preduzeto i praktično proveravanje vrednosti ovog metoda“ (Isto). Na sastanku Američkog Udruženja Sociologa 1930. godine kada se raspravljalo o eksperimentalnoj metodi, Abel (>eodore Abel) je tvrdio da su eksperimenti od male koristi društvenim naukama zato što su u suštini veštački i samim tim drugačiji od društvenog ponašanja koje zanima sociologe (prema: Greenwood, 1945:100). Ovaj isti argument se ponovo javlja u literaturi

97

o eksperimentalnom metodu i od strane drugih autora koji ne mogu da zamisle normalne reakcije u eksperimentalnim uslovima (Isto). Međutim, eksperimentalna istraživanja su se počela izvoditi, pri čemu su najveći uticaj na njihov razvoj u sociologiji imali Stjuart Čapin i Ernest Grinvud, a brojni su i primeri sociološki važnih eksperimenata koje su izveli psiholozi.

Kakve mogućnosti eksperiment pruža u sociologiji, koje ga sve teškoće prate, ili stoje na putu pa onemogućavaju njegovu primenu u društvenim naukama, zavisi u mnogome od toga na koji način se određuje eksperiment.

Vrste eksperimenta

Eksperiment se najčešće i najopštije de)niše kao „naučno posmatranje u precizno određenim i kontrolisanim uslovima, s ciljem da se u ispitivanoj oblasti utvrdi ili proveri postojanje i priroda nekog pretpostavljenog uzročnog odnosa“ (Milić, 1996:680). Ovakva de)nicija eksperimenta se najčešće navodi, ali dok neki autori smatraju da je za eksperiment karakteristično da se njime proveravaju unapred postavljene hipoteze o postojanju određenog uzročnog odnosa, drugi autori se sa ovakvim tvrdnjama ne slažu. Među njima je i J. Bronfenbrener koji predlaže da se „eksperimenti sprovode već u prvim fazama naučnog istraživanja, ne radi testiranja hipoteza (iako je i to sredstvo koje vodi cilju), već u heruističke svrhe – tj. za sistematsku analizu prirode postojeće akomodacije između osobe i sredine. Bilo da proučavamo promenu namerno menjajući uslove u planiranom eksperimentu ili sistematski eksploatišemo ’’eksperiment prirode’’, naučni cilj i efekti su isti“ (Bronfenbrener,1997:47).3

S obzirom na uslove u kojima se odvijaju, eksperimenti se najčešće dele na:

a) laboratorijske i

b) terenske eksperimente ( ili eksperimente u prirodnim uslovima).

Pored toga, kao posebne vrste eksperimenta (ili, osoben oblik kvazieksperimentalnih istraživanja) najčešće se navode :

c) tzv. prirodni eksperiment i

ex post facto eksperiment, premda se između njih ne pravi uvek jasna razlika.

Uopšte, podela eksperimentalnih istraživanja je veoma različita kod različitih autora, kao i terminologija, pa bi tako, npr., ono što neki nazivaju čistim eksperimentom bio prema shvatanju V.Milića laboratorijski, a u Dž.S.Milovoj (J.S.Mill) terminologiji veštački eksperiment.

Laboratorijski eksperiment se izvodi u veštački stvorenim uslovima, i može biti de)nisan „kao onaj u kome istraživač kreira situaciju sa preciznim uslovima koje želi da ima, i u kom kontroliše jedne i manipuliše druge varijable“ (Festinger, 1953: 137).

3 Juri Bronfenbrener, kao primer eksperimenta koji nije imao za cilj da proveri neku speci)čnu hipotezu, navodi čuveni Stanfordski eksperiment.

98

Pored niza Ašovih (Solomon Asch) eksperimenata o konformizmu, jedan od najpoznatijih, psiholoških eksperimenata koji su relevantni za sociologiju, izvedenih u laboratorijskim uslovima je psihološko proučavanje poslušnosti Milgrama Stenlija. Cilj Milgramovog eksperimentalnog istraživanja je bio da se utvrdi kada će se ljudi suprotstaviti autoritetu. S namerom da ispita poslušnost organizovao je u Interakcionoj laboratoriji na Jelskom univerzitetu eksperiment koji je kasnije preseljen u jednu poslovnu zgradu da bi se mogao ispitati odnos poslušnosti prema tome kako osobe koje su bile podvrgnute eksperimentu doživljavaju kontekst u kome deluju. Eksperiment je bio jednostavan: ljudi dobrovoljno dođu u psihološku laboratoriju, kaže im se da učestvuju u projektu proučavanja pamćenja i učenja, eksperimentator im potom objasni da se istraživanje bavi dejstvom kazne na učenje, s tim što oni treba učesniku koji nije zapamtio date parove reči da zadaju elektrošokove različite jačine4, dakle, da deluju sve surovije protiv drugog pojedinca, s tim što njihova neposlušnost u ovom slučaju ne bi donela nikakvu kaznu. Glavno pitanje se sastojalo u tome koliko dugo će se učesnik pokoravati nalozima eksperimentatora pre nego što odbije da dalje postupa onako kako se od njega zahteva. Iako su svi učesnici u eksperimentu bili podvrgnuti posteksperimentalnom tretmanu, iako je učešće u eksperimentu bilo dobrovoljno, Milgramu su upućene brojne kritike, i mnoge „nije najviše užasnulo što su se subjekti pokoravali, već što je eksperiment uopšte izveden“ (Milgram, 1990:183).

Sem psihološkim eksperimenata, sociološki mogu biti zanimljivi i eksperimenti koji se izvode u prirodnim naukama posebno sa stanovišta reakcija koje oni proizvode u javnom mnjenju.5

U eksperimentu na terenu (eksperiment u prirodnim uslovima) eksperimentator manipuliše nezavisnu varijablu ali ne u laboratoriji, već u realnim društvenim okolnostima kako bi proverio određenu hipotezu. Eksperimentator dakle može da rukuje eksperimentalnim činiocem ali situacija u kojoj se nalaze pojave koje treba proučavati nije veštački stvorena u istraživačkoj laboratoriji kao kod laboratorijskog eksperimenta, zbog čega se smatra da i rezultati imaju veću naučnu vrednost od rezultata dobijenih laboratorijskim eksperimentom. Po mišljenju Džona Frenča (John French) ova razlika međutim, nije tako jasno izražena kako izgleda na prvi pogled, jer „nije važno da li se društveni fenomeni pojavljuju u zgradi zvanoj laboratorija pre nego u školi, ili nekoj drugoj “stvarnoj” društvenoj instituciji“ (French, 1953:100).

Na eksperiment na terenu se ne odnosi u tolikoj meri problem generalizovanja rezultata na situacije stvarnog života kao kod rezultata laboratorijskih eksperimenata koji su dobijenih u veštačkim uslovima. Ali, da ovo, međutim, nije uvek slučaj, Dž. French navodi kao ilustraciju čuvene Hotorn eksperimente (Roetlisberger i Dickson,1939 prema: French, 1953:100) i metodološki najinteresantniji nalaz koji je nazvan Hotornov efekat. Eksperimentatori su, naime, ispitujući uticaj uslova rada na produktivnost (u jednom

4 Da su elektrošokovi bili )ktivni učesnici su saznali tek nakon završetka eksperimenta.

5 Veliku pažnju javnosti privukao je tokom 2008. godine eksperiment u CERN-u koji za cilj ima da otkrije deo atoma (Higsov bozon) za koji naučnici smatraju da postoji, ali koji nikada nije dokazan. Mnogi mediji su pri tom, ovaj eksperiment nazivali eksperimentom ’’sudnjega dana’’.

99

od niza Hotornskih eksperimenata) zbog preciznije manipulacije faktorima koji utiču na proizvodnju uspostavili specijalnu eksperimentalnu prostoriju koja je bila odvojena od ostatka fabrike za malu grupu devojaka koje su bile telefonistkinje. Budući da su one dobijale posebnu pažnju i od eksperimentatora, i od uprave fabrike, Frenč dalje navodi da tako „veštački socijalni aspekti eksperimentalnih uslova uspostavljenih zbog merenja bili su ono što je proizvelo poraste u grupnoj produktivnosti. Razlike između ”veštačkih” laboratorijskih eksperimenata i ”stvarnih” eksperimenata na terenu su, stoga, pitanje stepena razlikovanja; jedan eksperiment na terenu će se u velikoj meri razlikovati od drugog u kompleksnosti društvene okoline, kontrolama koje uvodi eksperimentator, i ulogama koje igraju subjekti’’(French, 1953:101). Eksperimenti Eltona Mejoa6 ukazuju takođe na jednu od teškoća eksperimenta koja se odnosi na promene u ponašanju ljudi kada znaju da su predmet eksperimentalnog proučavanja.

Eksperimenti na terenu korišćeni su i za proučavanje reklamnih tehnika, metoda obuke, posledica grupnog odlučivanja, e)kasnosti političke propagande, a jedan od prvih je Dodov eksperiment7 o ruralnoj higijeni urađen u Siriji tridesetih godina prošlog veka.

Važna determinanta pri izboru problema za eksperiment na terenu, kako navodi Frenč, je činjenica da je putem ovog metoda moguće proučavati samo one hipoteze u kojima eksperimentator može manipulisati nezavisnu varijablu ili proizvesti promenu, budući da ’’sociolog nema slobodan pristup celom svetu kao svojoj laboratoriji, niti moć da izvede većinu eksperimentalnih manipulacija koje bi mogao zamisliti’’(Isto). Pri tom, ’’glavni metodološki problem eksperimenta na terenu je osmišljavanje načina manipulisanja nezavisne varijable. Ova teškoća je dovela do upotrebe tzv. prirodnog eksperimenta u kojem istraživač iskorištava neke promene nastale van njegovog uticaja i proučava njihove posledice. U eksperimentu na terenu, međutim, manipulacija nezavisne varijable nije prepuštena prirodi, nego je izvodi, bar delimično, eksperimentator’’ (Isto:99).

6 Eksperimenti koje su radili Elton Mejo (E. Mayo), Retlisberger (Roethlisberger), Dikson (Dickson) u fabrici aviona u gradu Hotornu & Hawthorne, Hotornski eksperimenti, kojima je ispitivan uticaj uslova rada na produktivnost, pokazali su, nasuprot očekivanjima, da je produktivnost rasla uprkos tome što su uslovi rada pogoršavani, što je skrenulo pažnju na činjenicu da svest o eksperimentalnoj situaciji utiče na ponašanje. Radnici su znali da se njihov rad prati i svakodnevno prisustvo istraživača uticalo je na to da su želeli da ostave što bolji utisak. Međutim, E. Mejo je u eksperimentu u jednoj tekstilnoj fab-rici pokušavajući da popravi uslove rada u jednom odeljenju za predenje došao do rezulata da su i druga odeljenja reagovala na isti način - i višom proizvodnjom i većim zalaganjem radnika (Kocić,1981:71-72; Gud i Het,1966: 81; French, 1953: 100-101).

7 Stjuart Dod (Stuart Dodd) je želeo da otkrije vezu uzmeđu programa ruralne higijene i higijenskih navika u porodicama koje su trebale da imaju koristi od tog programa. Tokom 1931-33 putujuća klinika je započela program higijenske edukacije u selu Jib Ramli u Siriji (Greenwood,1945:56). ”Dod je želeo da testira hipotezu da li će ovaj program postići poboljšanje higijenskih navika. Stoga je odabrao još tri sela nalik ovom po pitanju 9 važnih faktora: geografskih, demografskih, istorijskih, ekonomskih, religijskih, lokalno speci)čnih, obrazovnih, rekreacijskih i sanitarnih uslova”(Isto), čime je je postignut faktor kontrole.

100

Prirodni eksperiment karakteriše spontanost nastajanja pojave koja se proučava. Istraživač sam ne podešava uslove istraživanja, ne varira ih, on ne manipuliše pojavom koju proučava. Prirodni eksperiment se vezuje za praćenje efekta nekih pojava koje nastaju u izuzetnim situacijama - u prirodnim stihijama (poplavama, zemljotresima, požarima), dakle u situacijama koje ljudi nisu izazvali svojom voljom. Takve situacije ne samo što ne nastaju voljom istraživača, nego nastaju nezavisno i od volje drugih ljudi. Istraživač ovde počinje sa istraživanjem odmah po izbijanju takve situacije i pojavu koja ga interesuje prati gotovo od trenutka kada je ona nastala. Ipak, početna situacija je ovde van domašaja njegove kontrole (Kocić, 1981:64). Mnogi autori ovu vrstu eksperimenta proširuju i na istraživanja koja se vrše u situacijama koje nisu spontano nastale, nego su rezultat organizovanog delovanja društva, određenih organa ili institutcija. I ovde, dakle, kao i u slučajevima kada se proučava pojava koja spontano nastaje, istraživač ne uvodi nikakve mere sam, on ne unosi promene nego se samo nadovezuje na izvršene (nastale) promene i prati njihov efekat. Tako je prirodnim eksperimentom obuhvaćena i neka promena koju su sačinili tvorci i izvršioci politike, a ne sociolozi i drugi istraživači u društvenim naukama. Po mišljenju D. Kaca (D. Katz), ova vrsta eksperimenta je eksperimentalna više sa tačke gledišta naučnika nego pokretača društvenih zbivanja, ali može pružiti dobru priliku za merenje uticaja promene, pod pretpostavkom da je ta promena tako jasna da se ne postavlja pitanje njenog identi)kovanja kao nezavisne varijable (Katz,1953:78). Prirodni eksperiment je moguće primeniti na proučavanje posledica koje nastaju usled preseljenja društvenih grupa, migracija ili progona, koje bi se pratile od početka.

Glavna prednost prirodnog eksperimenta u odnosu na laboratorijski ili eksperiment na terenu je to što stvarni svet može stvoriti zamenu uloga, promene normi u okviru grupe, revolucije, itd., na način koji nije moguć u laboratoriji. Međutim, prirodni eksperiment ima i znatne teškoće. Obično nedostaje pouzdana kontrolna grupa, zato je potrebno da kontrolne i eksperimentalne grupe budu ujednačene u svemu osim u nezavisnoj varijabli, jer se tako omogućava validnost rezultata (Isto:79).

Kada se istraživanja vrše u situacijama koje nastaju kao rezultat organizovane društvene akcije, onda se ona veoma približavaju ex post facto eksperimentu, utoliko što i u ex post facto istraživanjima istraživač ne manipuliše varijablama, već naknadno utvrđuje njihov uticaj na određenu pojavu. Ipak, autori češće navode da se izvesna razlika između ove dve vrste eksperimenta (tzv. prirodnog i ex post facto eksperimenta) može povući. Naime, kod tzv. prirodnog eksperimenta istraživač se uključuje u nastalu situaciju, on počinje istraživanje čim se događaj desi, pri čemu mu je jedino promakao njegov početak. „Čak je moguće da istraživač počne da prati pojavu i od samog početka, ukoliko se radi o praćenju promena koje vrši društvo. Takve promene se unapred planiraju, one se organizovano uvode i istraživač može, dok ih očekuje, da sačini plan istraživanja i da sa njihovim praćenjem počne čim se uvedu. Kod ex post facto istraživanja, pak, radi se o pojavama koje su se već odigrale, i čiji se efekti naknadno analiziraju. Istraživač se okreće unatrag i traži uzroke koji su doveli do određene pojave’’

101

(Kocić,1981:65). Da li se između prirodnog i ex post facto eksperimenta povlači granica zavisi od načina na koji autori određuju sam ex post facto eksperiment.Eksperiment je metoda pogodna za utvrđivanje kauzalnih veza, ali dok se u eksperimentalnim istraživanjima najčešće ide od uzroka ka posledicama, u proučavanju društvenih pojava često se ide obrnutim putem - od posledice ka uzroku. Zbog toga što se delovanje određenog faktora utvrđuje naknadno, pošto je već delovao (ex post), po čemu je ovaj model eksperimenta i dobio ime ex post facto eksperiment, neki ga još nazivaju i retroaktivnim eksperimentom, indirektnim eksperimentom, ili prirodnim eksperimentom zato što u njemu nema veštačkog, namernog, izazivanja pojave (Isto:36).

Zaključak

Prva asocijacija na eksperiment verovatno je najčešće epruveta i hemijska laboratorija, ali to je samo jedna vrsta eksperimenta, i jedna od oblasti u kojima se eksperiment može upotrebiti kao poseban oblik istraživanja. Eksperimentalni metod je bio privilegija prirodnih nauka dugo vremena. Međutim, nakon Prvog svetska rata otpočelo je i praktično proveravanje mogućnosti primene eksperimenta u sociološkim istraživanjima čemu su najveći doprinos dali Stjuart Dod, Stjuart Čapin, Ernest Grinvud. U novije vreme su se počelili izvoditi i sociološki eksperimenti kojima je proučavana delinkvencija, propaganda, porodica, itd., kao i brojni psihološki eksperimenti relevantni za sociološka istraživanja. Neke vrste eksperimenta (prirodni, ex post facto eksperiment), pod uslovom da se primenjuju u skladu sa metodološkim pravilima, mogu biti dragocen izvor saznanja upravo u ruralnosociološkim istraživanjima društvenih promena lokalnih seoskih zajednica.

102

Literatura

1. Bronfenbrener, J.: Ekologija ljudskog razvoja – Prirodni i dizajnirani eksperimenti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.

2. Chapin, S.: Experimental Designs in Sociological Research, Harper & Brothers, New York, 1955.

3. Đurić, M.: Sociologija Maksa Vebera, Naprijed, Zagreb, 1987.

4. Đurić, M.: Problemi sociološkog metoda, NIU Službeni list SRJ, Beograd, 1997.

5. Festinger, L: Laboratory Experiments, u: L. Festinger,L., Katz, D. (ed.): Research Methods in the Behavioral Sciences, >e Dryden Press, New York, 1953.

6. Fourier, C.: Civilizacija i novi socijetarni svijet, Školska knjiga, Zagreb, 1980.

7. French, J.: Experiments in Field Settings, u: L. Festinger,L., Katz, D. (ed.): Research Methods in the Behavioral Sciences, >e Dryden Press, New York, 1953.

8. Goldsmit, M.: Naučnici i njihovi zapanjujući eksperimenti, Narodna knjiga-Alfa, 2007.

9. Greenwood, E.: Experimental Sociology – A Study in Method, King’s Crown Press, New Yourk: Morningside Heights, 1945.

10. Gud,V., Het, P.: Metodi socijalnog istraživanja, Vuk Karadžić, Beograd, 1966.

11. Katz, D.: Field Studies, u: Festinger,L., Katz, D. (ed.): Research Methods in the Behavioral Sciences, Dryden Press, New York, 1953.

12. Kocić, LJ.: Pedagoški eksperiment-karakteristike i mogućnosti, Prosveta, Beograd, 1981.

13. Marks, K.: Kapital, Prvi tom, knjiga I, Proces proizvodnje kapitala, t 21, MED, Prosveta, 1974.

14. Milgram, S.: Poslušnost autoritetu, Nolit, Beograd, 1990.

15. Milić, V.: Sociološki metod, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.

16. Šušnjić, Đ.: Kritika sociološke metode, Gradina, Niš, 1973.

17. Weber, M.: Metodologija društvenih nauka, Globus, Zagreb, 1986.

103

THE POSSIBLE USE OF EXPERIMENT IN SOCIAL SCIENCES

NOVAKOV, M., PETROVIĆ, Ž.

Summary

Since the question about the possibilities of the use of experimental research in sociology has always caused many controversies, and that the experiment was determined in di6erent ways, in the paper reference is made to the dif-ferent opinions about its possible applications in sociology and other social sciences. Also, the paper pointed to the di6erent types of experiments and their application to research in social sciences.

Keywords: experiment, types of experiment, the application of the experi-ment social science.

104

UTVRĐIVANJE VREDNOSTI NEPOLJOPRIVREDNIH ZEMLJIŠTA

MILIĆ D.,TICA N., ZEKIĆ V., RADEKA M., RANOGAJAC J., BAČKALIĆ Z., 1

Rezime:

Zemljište predstavlja površinski sloj zemljine kore koji nastaje kao proiz-vod geološke podloge uz učešće klimatskih faktora i živih bića. Zemljište je jedan od osnovnih uslova života, odnosno prirodnih resursa, jer se na njemu proizvodi hrana, kao i energija. Pored toga zemljište predstavlja i prostor za stanovanje i privrednu aktivnost. Takođe zemljište se koristi i prilikom eksploatacije mineralnih sirovina. Pored poljoprivredne proiz-vodnje zemljište i u drugim delatnostima ima višestruku namenu i značaj. Zbog potrebe da se prilikom promene namene poljoprivrednog zemljišta ut-vrdi njegova vrednost razmatra se problematika procenjivanja primenom metoda prinosne vrednosti. U radu je primenjen dinamički metod pri-nosne vrednosti, na osnovu kojeg se vrednost nepoljoprivrednog zemljišta utvrđuje kao zbir sadašnje vrednosti novčanih tokova u periodu projekcije i sadašnje vrednosti rezidualne vrednosti. Dobijeni rezultati pokazuju da se metod prinosne vrednosti može koristiti kao jedan o pouzdanih metoda uz uvažavanje razvojnih mogućnosti zemljišta prilikom promene namene korišćenja, kako b se dobio objektivan rezultat. Takođe ovaj metod pro-cenjivanja se može koristiti u svrhu utvrđivanja ekonomske opravdanosti promene namene zemljišta.

Ključne reči: zemljište, prinosna vrednost, procenjivanje.

1 Mr Dragan Milić, asistent, dr Nedeljko Tica, redovni prof., dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Radeka Miroslava, vanredni profesor, FTN Novi Sad, dr Ranogajac Joanua, redovni profesor, Tehnološki fakultet Novi Sad, dr Zoran Bačkalić, Polet Novi Bečej.

Ovo ispitivanje izvedeno je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru projekta broj: 45008 pod nazivom: ‘’Razvoj i primena multifunkcionalnih materijala na bazi domaćih sirovina modernizacijom tradicionalnih tehnologija’’.

UDC: 658.2 Pregledni radReview paper

105

Uvod

Zemljište predstavlja površinski sloj zemljine kore (litosfere) koji nastaje kao proizvod geološke podloge uz učešće klimatskih faktora i živih bića. Osnovna karakteristika zemljišta koja ga razlikuje od matične stene (geološke podloge) na kojoj leži i od koje vodi poreklo jeste plodnost. Plodnost zemljišta je mera njegove sposobnosti da zadovolji potrebe biljaka za mineralnim materijama i vodom. Pedogeneza ili proces formiranja zemljišta je veoma složen i dugotrajan proces u kojem se ističu procesi humi)kacije, mineralizacije i ispiranja. Za formiranje 2,5 cm zemljišta potrebno je 300 – 1000 godina. Ovaj proces je uslovljen čitavim nizom faktora kao što su tip podloge, nadmorska visina, ekspozicija, nagib terena, klima datog područja, tip vegetacije i sl. Prema prisustvu ili odsustvu, razvijenosti i debljini zemljišnih horizonata, prema )zičkim, hemijskim i biološkim osobinama, razlikuje se veliki broj osnovnih i prelaznih zemljišnih tipova, koja se kreću od plitkih zemljišta do dubokih, razvijenih, plodnih zemljišta.. Zemljište je jedan od osnovnih uslova života, odnosno prirodnih resursa, jer se na njemu proizvodi hrana, kao i energija. Pored toga zemljište predstavlja i prostor za stanovanje i privrednu aktivnost. Takođe zemljište se koristi i prilikom eksploatacije mineralnih sirovina. Zemljište je ograničeni resurs kako u prirodnom, tako i u ekonomskom smislu. Takođe se smatra da je zemljište i neistrošiv faktor proizvodnje, odnosno da se pod dejstvom prirodnih procesa njegova plodnost ili proizvodna snaga neprekidno obnavlja. Zemljište se koristi u različite svrhe, a u najvećoj meri za proizvodnju hrane odnosno za poljoprivrednu proizvodnju. Ako se zemljište posmatra kao sredstvo za proizvodnju koje se bilansima stanja iskazuje kao osnovno sredstvo, onda se prilikom utvrđivanja troškova proizvodnje u poljoprivredi ne računa amortizacija zemljišta zbog njegovog neograničeno dugog veka trajanja ili korišćenja. Različiti tipovi i klase zemljišta imaju različitu plodnost. Korišćenje zemljišta određeno je njegovom plodnošću, odnosno njegovim prirodnim osobinama i položajem. Ona zemljišta koja imaju potencijal za gajenje biljaka uglavnom se koriste za poljoprivrednu proizvodnju. Potencijal zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju pored bioloških uslova determinisan je i ekonomskim uslovima. Pod ekonomskim potencijalom za poljoprivrednu proizvodnju zemljišta podrazumeva se ekonomsko opravdanje u poljoprivrednoj proizvodnji. Prema ovom kriterijumu za određivanje namene zemljišta, potencijal za poljoprivrednu proizvodnju imaju ona zemljišta na kojima je moguće postići prinose koji imaju ekonomsko opravdanje, odnosno čija vrednost proizvodnje prevazilazi troškove koji su bili potrebni za tu proizvodnju.

Zemljišta u nekim područjima pod uticajem urbanizacije, industrijalizacije i potrebe za izgradnjom infrastrukture (pre svega saobraćajnica) menjaju svoju namenu. Promena namene u nekim situacijama je posledica blizine urbanim ili industrijskim centrima, koji imaju potrebu za širenjem, a u nekim slučajevima razlog korišćenja zemljišta u nepoljoprivredne svrhe jeste eksploataciju mineralnih sirovina, odnosno svojstva određenih zemljišta su takva da ga čine pogodnim za industrijsku preradu pre svega u opekarske, keramičarske i slične proizvode.

106

Kada je u pitanju AP Vojvodina, Rodić i sar. (2008) navode da ona ima ukupnu površinu od 21.534 km2. Od ukupne površine u 2005. godini samo 199.157 ha (9%) je bilo neplodnog i 163.650 ha (7,6%) šumskog zemljišta, što Vojvodinu svrstava u red najmanje pošumljenih područja u Evropi. Ostatak od 1.790.565 ha (83%) je poljoprivredno zemljište, a čak 1.649.037 ha (76,6%) je obradivo zemljište. Prema nepred iznetim podacima jasno se vidi da je poljoprivredno zemljište dominatan oblik u okviru zemljišne teritorije Vojvodine. Ovi autori takođe navode da se površina poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini za period od 1955 do 2005. godine smanjila za oko 5 %. Ovo smanjenje predstavlja promenu namene poljoprivrednog zemljišta iz poljoprivrednog u nepoljoprivredne svrhe. Navedeni podaci nameću potrebu da se istraži problem vrednovanja zemljišta koje se koristi u nepoljoprivredne svrhe. U ovom radu izvršeno je vrednovanje zemljišta koje se koristi za eksploataciju mineralnih sirovina.

Utvrđivanje vrednosti zemljišta zavisi od polaznih pretpostavki koje se uzmu prilikom njegovog vrednovanja. Dva stanovišta koja se uzimaju kao polazne osnove prilikom vrednovanja zemljišta jesu ekonomsi efekti koji se postižu prilikom korišćenja zemljišta i činjenica da je zemljište ograničen resurs čija se vrednost formira pod uticajem ponude i tražnje.

Vrednovanje zemljišta je problematika kojom se bave duži niz godina mnogi naučnici u svetu i kod nas. Zajedničko stav velikog broja autora koji su se bavili ili se još uvek bave problemom vrednovanja je da prinosna vrednost predstalvlja metodološki korektan pristup u procenjivanju, koji se zasniva na funkciji budućih koristi uz primenu diskontne stope koja reprezentuje rizik verovatnoće da će projektovane koristi u budućnosti biti ostvarene. Metod prinosne vrednosti se takođe nameće u situacijama kada nije moguće primeniti metod poređenja usled nedostatka podataka. Tica (1993) ističe da se u proceni vrednosti zemljišta može prihvatiti tržišna cena, ali da ukoliko se želi izbeći uticaj brojnih faktora koji utiču na tržišnu cenu treba koristiti vrednost dobijenu metodom prinosa. On navodi da se u tom slučaju polazi od prosečnog desetogodišnjeg prinosa koji se postiže korišćenjem zemljišta, a da se za utvrđivanje sadašnje vrednosti koristi kamatna, odnosno diskontna stopa koja predstavlja sumu kamatne stope na plasmane bez rizika uvećana premijom za rizik. Takođe ovaj autor je analizirao osetljivost vrednosti zemljišta dobijenu primenom metoda prinosne vrednosti na porast prosečnog prinosa, smanjenje bruto dobitka u proizvodnji pšenice i porast diskontne stope. Na osnovu analize utvrđeno je da ovi faktori imaju uticaj na promenu vrednosti zemljišta. Elad i sar (1994), kroz opšte prihvaćenu teoriju u proceni zemljišta da njena vrednost predstavlja sumu diskontovanih neto čistih godišnjih koristi ili sumu diskontovanih prihoda od renti na zemljište, potvrđuju tezu da vrednost zemljišta zavisi od izabrane diskontne stope i dužine perioda projekcije. Ši i sar. (1997), primenom modela prinosne vrednosti u svojim istraživanjima su utvrdili da urbani faktori imaju značajan uticaj na vrednost zemljišta. Oni posebno ističu uticaj razvojnih potencijala urbanih područja preko udaljenosti parcela od puteva i urbanih sredina. Plantinga i sar. (2002) smatratraju da prilikom vrednovanja poljoprivrednog zemljišta u blizini urbanih područja treba koristiti sumu diskontovanih koristi od poljoprivrede

107

do momenta promene namene uvećanu za povećanu diskontovanu sumu koristi od korišćenja zemljišta nakon što zemljište promeni namenu i pređe u urbano područje. Stavovi koji su izneti za razvojne potencijale ili mogućnosti zemljišta kada je u pitanju pojava urbanizacije važe i mogu se primeniti i za druge faktore koji utiču na razvojne mogućnosti zemljišta, kao što je izgradnja infrastrukture i eksploatacija mineralnih sirovina.

Metod rada i izvori podataka

Vrednovanje zemljšita koje se koristi za eksploataciju mineralnih sirovina izvršeno je primenom metoda prinosne vrednosti. Procena vrednosti osnovnih sredstava, prema metodu prinosne vrednosti, utvrđuje se kao zbir sadašnje vrednosti novčanih tokova u periodu projekcije i sadašnje vrednosti rezidualne vrednosti. Novčani tok predstavlja zbir godišnje dobiti koja se ostvaruje od zemljišne rente ili od proizvodnje koja se odvija na tom zemljištu i obračunate amortizacije, odnosno novčani tok čine potencijalna sredstva sa kojima vlasnik može da raspolaže u toku obračunskog perioda na osnovu korišćenja sredstva. U slučaju zemljišta obračun amortizacije, se kao što je ranije navedeno ne vrši, tako da novčani tok predstavlja godišnja dobit koja se ostvaruje njegovim korišćenjem. Kada je u pitanju zemljište koje se koristi u nepoljoprivredne svrhe, odnosno koje se koristi za eksploataciju mineralnih sirovina godišnju dobit predstavlja razlika između prodajne vrednosti mineralnih sirovina i troškova eksploatacije na godišnjem nivou.

Da bi se dobila sadašnja vrednost novčanih tokova potrebno je izvršiti njihovo svođenje iz godina u kojima nastaju na sadašnji trenutak. Postupak diskontovanja novčanih tokova vrši se tako što se vrednosti novčanih tokova, koje su dobijene prilikom njihove projekcije, množe sa diskontnim faktorom koji je određen za tu godinu. Diskontni faktor predstavlja recipročnu vrednost kamatnog faktora po složenom metodu obračuna, pri čemu je diskontna stopa određena kao stopa rizičnosti plasmana. Diskontna stopa izražava meru vremenske vrednosti novca, odnosno svođenja budućih novčanih iznosa ili primitaka na sadašnju vrednost (Milić i sar. 2010). Visina diskontne stope predstavlja zbir iznosa kamatne stope na bezrizične plasmane i rizičnosti samog projekta čija se prinos utvrđuje. Kamatna stopa na bezrizične plasmane je ujedno i najniža vrednost diskontne stope i uzima se u slučajevima kada je rizik ima minimalnu vrednost. Eksploatacija mineralnih sirovina za određenu namenu nosi rizik koji važi za kretanje rizika vezanog za uspešnost poslovanja u industriji koja koristi mineralne sirovine. U konkretnom slučaju eksploatacija gline za proizvodju opekarskih proizvoda je direktno povezana sa trendom u građevinskoj delatnosti koji ima ciklična kretanja. Zbog navedog prilikom obračuna u ovom radu primenjana je diskontna stopa od 12 %.

108

U situacijama kada su čiste godišnje koristi tokom veka projekta jednake postupak diskontovanja izvodi se na osnovu sledećeg izraza:

)1(

1

!

!"

dd

dD

n

n

Pri čemu je:

- D - diskontni faktor,

- d - (1+ p / 100 ), pri čemu je p – vrednost izabrane diskontne stope,

- n - broj godine za koju se utvrđuje vrednost projekta, koji može imati vrednost od 1 do + ∞.

Množenjem iznosa dobijenog primenom prethodno navednog obrasca sa vrednošću utvrđene godišnje koristi dobija se ukupna prinosna vrednost.

Rezidualna vrednost predstavlja onaj deo vrednosti budućih očekivanih koristi u vidu bruto novčanih tokova, za koje nije moguće sa nivoom zadovoljavajuće pouzdanosti proceniti koju će vrednost imati. U slučajevima kada je moguće je izvršiti obračun za celokupni period korišćenja, a ne samo za projektovani period u kojem se mogu pouzdanu utvrditi novčani tokovi, nije potrebno vršiti izračunavanje rezidualne vrednosti, nego diskontovanje novčanih tokova za celokupni vek eksploatacije.

Kao izvor podatka korišćen je Elaborat o rezervama opekarskih sirovina u ležištu »Garajevac – Istok« kod Novog Bečeja, koji predstavlja obaveznu dokumentaciju prilikom dobijanja odobrenja za eksploataciju minealnih sirovina. Pored podataka koji su dobijeni na osnovu analize navedene dokumentacije u radu su korišćeni i izvori podataka koji se odnosi na publikovane i nepublikovane statističke podatke vezane za poljoprivrednu proizvodnju i tržište građevinskog materijala i nekretnina.

Rezultati istraživanja sa diskusijom

Teren na kojem se vrši vrednovanje zemljišta koje se koristi za eksploataciju mineralnih sirovina ima sve karakteristike ravničarskog reljefa, sa vrlo plodnom zemljom (oranicom) i dobro razvijenim irigacionim sistemom. Teren je blago nagnut prema severoistoku. Šire područje u kome je lociran površinski kop pripada slivu reke Tise, najmarkantnijem rečnom toku Vojvodine, posle Dunava. U neposrednoj blizini ležišta nalazi se i sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav. Na širem području nalazi se nekoliko manjih depresija, koje su pod vodom uglavnom cele godine. Takođe postoji i veći broj mrtvaja duž obala Tise, koje su ispunjene vodom. Ukupna površina zemljišta čija se vrednost utrđuje iznosi 37,5 ha. Regionalni faktori su razmotreni kroz analizu: transportnih uslova, reljefa područja, klimatskih uslova i uslova snabdevanja električnom energijom, vodom, gorivom i potrebnim materijalom. Dobrim saobraćajnim vezama, drumskim i železničkim, lokacija zemljišta je povezana sa regionalanim i industrijskim centrima čija je udaljenost u rasponu od 40 do 120 km. Takođe postoji mogućnost transporta i

109

vodenim putem, korišćenjem Tise ili sistema DTD. U morfološkom pogledu teren šireg područja lokacije je vrlo jednostavan, odnosno hipsometrijski ujednačen. Na prostoru od više kvadratnih kilometara nadmorska visina terena kreće se u granicama od +75 do +85 (m), odnosno visinske razlike se najčešće nalaze unutar opsega od desetak metara. Na području ležišta najniža kota terena je oko +76,5 (m), a najviša oko +80,5 (m).

Mineralna sirovina pod nazivom lesni kompleks koristi se kao jedna od komponenti za formiranje mase za proizvodnju keramičkih pločica. Odlikuje se visokim sadržajem karbonata, kvarca i drugih neplastičnih minerala, sa malim učešćem minerala glina. Najvažniji uslov za korišćenje u masama za keramičke pločice predstavlja sadržaj karbonata od preko 20 (%). Sadržaj peskovite komponente je u skladu sa zahtevanim, kao i vrednosti savojne čvrstoće i zasićenja. Pored lesnog kompleksa na navedenom iskopu postoje i sirovine koje se mogu koristiti za proizvodnju krovnih elemenat, tankostenih elementa i šupljih opekarski proizvoda koje se nazivaju I alevritsko-glinoviti kompleks i II alevritsko-glinoviti kompleks. U cilju zadovoljenja ekoloških standarda i očuvanja životne sredine projektom eksploatacije je obuhvaćen i proces rekultivacije parcela na kojima se formira iskop mineralnih sirovina. Rekultivacija površinskog kopa obuhvata tehničku i biološku rekultivaciju. Tehnička rekultivacija se najvećim delom odvija kroz proces otkopavanja i odlaganja humusa. Otkopavanje humusa vrši se selektivno fazama. U prvoj fazi predviđeno je odlaganje humusa van lokacije iskopa, a nakon toga humus će se koristiti za popunjavanje ovog i drugih eksploatacionih polja.

Na osnovu rezultata geološkog istražnog bušenja, izvršenih laboratorijskih ispitivanja i utvrđivanja kvaliteta sirovine izvršeno je okonturivanje i proračun rezervi metodom paralelnih vertikalnih pro)la, kao osnovnom, i metodom srednjeg aritmetičkog kao kontrolnom metodom. Proračun rezervi opekarskih sirovina izveden je saglasno Pravilniku o klasi)kaciji i kategorizaciji rezervi čvrstih mineralnih sirovina.Za utvrđivanje vrednosti zemljišta koje menja namenu u zemljište koje se koristi za eksploataciju miniralnih sirovina moguće je koristiti pojednostavljeni postupak proračuna ukupnih rezervi, koji se koristi u kontrolne svrhe prema sledećem obrascu:

V = S x d

gde je:

V - zapremina opekarske sirovine (m3),

S - površina u granicama spoljnih kontura (m2),

d - srednja aritmetička debljina opekarske sirovine (m).

Ovaj postupak daje zadovoljavajući nivo tačnosti koji je neophodan za vrednoavnje zemljišta, zbog činjenice da je dobit po jedinici proizvodnje (toni mineralne sirovine) relativno niska, tako da eventualna greška koja nastaje prilikom utvrđivanja ukupnih količina sirovine nema značajan uticaj na ukupan novčani tok u toku perioda eksploatacije. Prilikom izračunavanja rezervi iskazanih u tonama uzeta je zapreminska masa sirovine od 1,95 (t/m3). Na osnovu ovog obrasca i drugih tehničkih podataka izvršen je proračun ukupnih rezevi miineralnih sirovina ležišta.

110

Tabela 1. Prikaz obračuna rezervi sirovina za eksploataciju

Vrsta sirovine

Površina (m2)

Srednja debljina (m)

Zapremina (m3)

Zap. masa (t/m3)

Rezerve (t)

Bilansne rezerve (t)

Vanbilansne rezerve (t)

Lesni kom-pleks 332.678 1,8 598.820 1,95 1.167.700 1.139.348 - 

I alevritsko-glinoviti

kompleks 375.004 7 2.625.028 1,95 5.118.805 5.059.394 - II alevrits-

ko-glinoviti kompleks 375.004 5,3 1.987.521 1,95 3.875.666 -  3.803.113

UKUPNO:     5.211.370   10.162.171 6.198.742 3.803.113

Na osnovu proračunatih eksploatacionih rezervi opekarske sirovine u ležištu, sa planiranim godišnjim kapacitetom eksploatacije od oko 300.000 tona, koji odgovara optimalnom korišćenju neophodne mehanizacije za iskop i transport, kao i godišnjim potrebama za ovim sirovinama od strane kupaca ili prerađivača, vek eksploatacije iskopa iznosi oko 20 godina, pri čemu se vek eksplaotacije odnosi samo na bilansne rezerve koje čine lesni kompleks i prvi alevritsko-glinoviti, dok rezerve drugog alevritsko-glinovitog kompleksa pripadaju klasi vanbilansnih rezervi. Eksploatacione rezerve opekarske sirovine su dobijene umanjenjem bilansnih rezervi za eksploatacione gubitke od najviše 5 %, uzete prema iskustvima sa drugih iskopa.

U narednoj tabeli prikazana je kalkulacija u eksploataciji mineralnih sirovina, koja predstavlja polaznu osnovu prilikom utvrđivanja novčanog toka. Ova kalkulacija predstavlja razliku između tržišne vrednosti proizvodnje po toni sirovine i procenjenih troškova eksploatacije koji obuhvataju troškove geoloških istraživanja, troškove eksploatacije i troškove rekultivacije

Tabela 2. Prikaz obračuna dobiti po jedinici eksploatacije

Redni broj Opis Jedinica mere Iznos

A Prodajna cena din/t 626,03

1 Troškovi geoloških istraživanja din/t 0,442 (2.1 do 2.5) Troškovi eksploatacije din/t 508,40

2.1. Materijala i goriva din/t 154,84

2.2. Zarada din/t 150,80

2.3. Proizvodnih usluga din/t 89,22

111

2.4. Amortizacije din/t 36,01

2.5. Drugi troškovi eksploatacije din/t 77,52

3 Troškovi rekultivacije din/t 5,23B (1+2+3) Ukupno troškovi: din/t 514,07

A - B Dobit din/t 111,96

Prema prikazanom obračunu eksploatacije utvrđena je dobit po toni sirovine u iznosu od 111,96 dinara. Množenjem projektovanih godišnjih količina sa dobiti po jedinici mere utvrđuje se dobit na godišnjem nivou, koja ujedno predstavlja i godišnji iznos novčanog toka u periodu eksploatacije. Na osnovu navedenog utvrđena je vrednost novčanog toka na godišnjem nivou u iznosu od 34.700.557,72 dinara.

Tabela 3. Prikaz obračuna prinosne vrednost zemljišta

Period korišćenja(godina)

Diskontna stopa

Prosečna godišnja

korist

Suma diskon-tnog faktora

za period korišćenja

Prinosna vred-nost

(dinara)

1 2 3 4 5 = 3 * 4

20 12 % 34.700.557,72 7,469443624 259.193.859,59

Nakon utvrđivanja neophodnih podataka za proračun prinosne vrednosti, uz primenu opisane metodologije i diskontne stope dobijena je vrednost zemljišta koje se koristi u nepoljoprivredne svrhe, za eksploataciju mineralnih sirovina u iznosu od 259.193.859,59 dinara. Deljenjem ukupno dobijene vrednosti sa površinom zemljišta koje se koristi u navedenu svrhu (37,5 ha) dobija se vrednost jednog hektara zemljišta u iznosu od 6.911.836,26 dinara. Dobijena vrednost zemljišta koje se koristi za eksploataciju mineralnih sirovina višestruko prevazilazi vrednost poljoprivrednog zemljišta koja se postiže u prometu zemljišta na navedenom lokalitetu

Zaključak

Vrednost zemljišta koja se koristi za eksploataciju mineralnih sirovina višestruko je veća od vrednosti poljoprivrednog zemljišta na navedenom lokalitetu, kako u AP Vojvodini, tako i u Republici Srbiji. Primenom metoda prinosne vrednosti, pri čemu je novčani tok utvrđen na osnovu dobiti koja se ostvaruje u eksploataciji mineralnih sirovina, dobijena je vrednost koja je veća od dobiti koju formiraju novčani tokovi u poljoprivrednoj proizvodnji. Na taj način je potvrđeno da poljoprivreda zbog svojih speci)čnosti i niske akumulativnosti nije u mogućnosti da na odgovarajući način determiniše sve faktore koji utiču na vrednost zemljišta koji se menjaju usled blizine urbanih i industrijskih centara ili imaju mogućnost da promene namenu

112

zbog pogodnosti za eksploataciju mineralnih sirovina. Faktori koji utiču na promenu namene poljoprivrednog u nepoljoprivredno zemljište pružaju mogućnost da se zemljište iskoristi u cilju ostvarivanja veće akumulacije od akumulacije u poljoprivrdi što za posledicu ima povećanje novčanih tokova pa samim tim i prinosne vrednosti. Dobijeni rezultati potvrđuju stavove autora, koji su se bavili ovom problematikom, da na vrednost zemljišta utiču i razvojne mogućnosti koje se mogu postići promenom njegove namene odnosno načina korišćenja. U primeni metoda prinosne vrednosti uvažavaju se ove okolnosti. Zato se metod prinosne vrednosti može smatrati pouzdanim i korisnim metodom u procenjivanju nepoljoprivrednih zemljišta kao i drugih oblika stalne imovine.

Literatura

1. Elad, R. L., I. D. Cli]on and J. E. Epperson. 1994. Hedonic estimation applied to the farmland market in Georgia. Journal of Agricultural and Applied Economics 26 (2): 351–366.

2. Krištof, M., Investicioone kalkulacije u poljoprivredi (skripta), Poljoprivredni fakultet, Zemun, 1972,

3. Krištof, M., Kalkulacije u poljoprivredi I deo (skripta), Poljoprivredni fakultet, Zemun, 1964,

4. Leko, Vera, Vlahović, A., Poznanić, V., Procena vrednosti kapitala-metodologija i primeri, Ekonomski institut, Beograd, 1997.

5. Marko, J., Jovanović, M., Tica, N., Kalkulacije u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 1998.

6. Milić, D, Tica, N., Zekić, V. Prinosna vrednost građevina u poljoprivredi, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br.37 -38/2008, str. 15- 22

7. Međunarodni računovodstveni standard 41, Poljoprivreda, www.m)n.sr.gov

8. Pejanović, R., Tica, N., Speci)čnosti procene vrednosti preduzeća u poljoprivredi, Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet, 1-2, Novi Sad, 1999.

9. Plantinga, A. J., Lubowski, R. N. ,Stavins, R. N. >e e?ects of potential land development on agricultural land prices. Journal of Urban Economics 52, 2002.: 561–81

10. Rodić Vesna, Bošnjak Danica, Vukelić Nataša: Održivost upravljanja poljoprivrednim zemljištem u AP Vojvodini, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br.37 -38/2008, str. 15- 22

11. Ryan, B., Corporate Finance and Valution, >omson, London, 2007,

113

12. Tica, N., Jovanović, M., Metode procene vrednosti preduzeća, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, br.26/1997, str. 419-430.

13. Tica, N., Procena vrednosti poljoprivrednog zemljišta prinosnom metodom, Knjigovodstvo i praksa, br. 6/93, Beograd, str. 432-438.

14. Tica, N., Procena vrednosti preduzeća u poljoprivredi, Zbornik referata za međunarodni naučni skup: Savremeni problemi upravljanja )nansijama i računovodstveni informacioni sistemi, Subotica 1993.

15. Vukelić, Gordana, Speci)čnosti procene vrednosti poljoprivrednog preduzeća, Poljoprivredni fakultet, Beograd-Zemun, 1996.

16. Shi, Y. J., Phipps, T. T., Colyer, D.. Agricultural land values under urbanizing in[uences.Land Economics 73 (1): 90–100.,1997.

17. Elaborat o rezervama opekarskih sirovina u ležištu “GARAJEVAC-ISTOK” kod Novog Bečeja, Rudarsko-Geološki fakultet Univerziteta u Beogradu

114

DETERMINING THE VALUE OF NON-AGRICULTURAL LAND

MILIĆ D.,TICA N., ZEKIĆ V., RADEKA M., RANOGAJAC J., BAČKALIĆ, Z., 2

Summary

Land is a thin surface layer of the earth’s crust that occurs as a product of geological basis with the involvement of climatic factors and species. Land is one of the basic conditions of life and natural resources, because it produces the food and energy. In addition, a land and space for housing and econom-ic activity. Also, land use and exploitation of mineral resources while. In addition to agricultural land in other industries is a multi-purpose and sig-ni*cance. Because when you need to change use of agricultural land value has been established by considering the problem of assessing the application of methods yielding values. 'e paper has been applied dynamic method yielding values, by which the value of capital or *xed assets is determined as the sum of the present value of cash =ow projections for the period and the present value of the residual value. 'e results show that the method yield-ing values can be used as a reliable method of taking into account develop-ment opportunities during the conversion of land use, in order to obtain b fair result. Also, this method of assessment can be used to establish the economic feasibility of land use changes. Keywords: land, yield value, the assessment.

2 Mr Dragan Milić, asistent, dr Nedeljko Tica, redovni prof., dr Vladislav Zekić, vanredni profesor, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, dr Radeka Miroslava, vanredni profesor, FTN Novi Sad, dr Ranogajac Joanua, redovni profesor, Tehnološki fakultet Novi Sad, dr Zoran Bačkalić, Polet Novi Bečej.

Ovo ispitivanje izvedeno je sredstvima Ministarstva nauke Republike Srbije, u okviru projekta broj: 45008 pod nazivom: ‘’Razvoj i primena multifunkcionalnih materijala na bazi domaćih sirovina modernizacijom tradicionalnih tehnologija’’.

115

THE RENAISSANCE – BIRTH OF MODERN SCIENCE

HUSEMANN C.1

Rezime

'e modern way of conducting science was born during the Renaissance. 'e following study aims on explaining what the major driving factors of this époque were and how the today commonly applied scienti*c methods have evolved by closely observing some of the major European scientists of this time. As we will see, each eminent scholar this paper is dealing with was building on the attainments of his predecessor(s). 'erefore it is just to think about the development of scienti*c methods as a sequence of distinct attainments. Figure 1 in the appendix illustrates this idea.

Keywords: renaissance, scientiti)c methods, science

Material and methods

>is paper focuses on the interactions between the di?erent scholars. >erefore )rst the scholars of the biological discipline will be analyzed, followed by the capacities of the astronomical discipline. Lastly the four scholars Galilei, Descartes Hooke and Newton will be considered in the order of their date of birth to keep a logical sequence. >is approach allows to well examine the individual contribution to the development of modern scienti)c methods.

Introduction

As any époque in history also the renaissance does not have a clear start and a clear ending. Some authors place it from 1300-15502, others from 1480-15203 and again other from 1330-16304. Within the scope of this paper the renaissance starts in 1453 and ends in 1686. >e former date marks the fall of Constantinople whereas the latter is the

1 Husemann Christoph, PhD student, Agriculutral Faculty, University of Novi Sad.

2 (Mason 2007, p.7)

3 (Hale 1977, p.207)

4 (Burke 2005, p.13)

UDC: 001.892 Stručni radProfessional paper

116

year in which Sir Isaac Newton )rst published his major work “Philosophiae Naturalis Principia Mathematica”5.

>e capture of Constantinople by an Osman army of more than 100.000 troops under Sultan Mehmed II6 and the black plague were two of the major driving factors of the renaissance.

Although, Mehmed II was not fundamental Moslem7 his victory in 1453 lead to an exodus of frightened Greek scholars8. Most of them landed at the shores of Italy9. >e Greek intellectuals took with them a vast number scripts and books containing knowledge, which has been lost during the middle age. >is rediscovery of the ancient scholars was the basis for the further development of science, starting in Italy and spreading from there throughout Europe.

>e second driving factor was the black plaque. It emerges in Italy )rst in 1347 and until 1350 it killed one third up to half of the European population10. >is led to a lack of workforce. As there was an oversupply of human workers going together with low wages11, situation switched to the inverse a]er 1350, making labor much more expensive. >is lack of cheap labor however caused a boost in technology. Inventers had to come up with new ideas and machines that replace labor. >is boost in technology positively in[uenced the science of this time.

Results and discussion biology

Galen, also known as Aelius Galenus, was born most likely 129 AD in Pergamum, one of the most prosperous cities in the Greek speaking area of that time12. He enjoyed an excellent medical education and became a]erwards physician of the gladiators of Pergamum. His description of the human body structure is one of his most notable achievements. He was a very skillful dissector; however, most of his )ndings refer to the dissection of dogs, pigs and monkeys, as the law at that time prohibited the dissection of human bodies. Galen’s work was republished in 1525 in Latin13.

One of these Latin copies heavily in[uenced a young physician, named Andreas Vesalius14. Vesalius was a very skillful dissector. He even could conduct dissections of

5 (Newton 1934, p.XII)

6 (Brotton 2006, p.28)

7 (Burke 2005, p.83)

8 (Runciman 1990, p.264)

9 (Philippides & Hanak 2011, p.197)

10 (Horrox 1994, p.9 a.366)

11 (Horrox 1994, p.232)

12 (cf. Sanders & Kingsnorth 2011, p.2)

13 (cf. Ustun 2004, pp.454–456)

14 (cf. Tarshis 1969, p.43)

117

human bodies in public15. He realized that Galen’s insights concerning the human body were considerable poor. >erefore, he decided to write a paper of his own about this topic. In 1543 he was ready to publish his major work “De Humani Corporis Fabrica” today widely known as “Fabrica”16. >is master piece provides an accurate description of human body never seen before. Two factors of this work were remarkable. First is Vesalius’ knowlegde-seeking attitude. In his opinion the academic himself has to conduct all the work related to his research. >is approach was a quite revolutionary, since it was common practice in the middle age, that dissection, if at all, were conducted by surgeons, whereas professors were observing from a safe distance17. Second, Vesalius did not consider the ancient scholars any longer as inerrant18. In contrast he was promoting the idea that everybody should only rely on what he can see with his own eyes. >ereby Vesalius initiated the demysti)cation of the ancient Greeks in science.

William Harvey was born in Folkestone, Kent in 1578. He graduated as a doctor of medicine in 160219. In 1628 he published his major work “Exercitatio Anatomica de Motu Cordis et Sanguinis in Animalibus” in which he accurately described that the valves in the veins are part of a one way system, allowing the blood only [owing towards the heart. Harvey’s most important contribution to the development of scienti)c methods was the fact that he did not rely on some abstract hypothesis and thought experiments, but on observation and experience20. He added to Vesalius’ approach of doing observations personally the idea of drawing sensible conclusion from the observations.

Astronomy

>e Greek astronomer and mathematician Claudius Ptolemy wrote the Almagest, the standard reference in astronomy for the next 1000 years. It appears certain that he conducted his own observations and that he even drew some high quality star maps. Ptolemy fostered a geocentric model and although also Greek astronomers existed who were in favor of a heliocentric model21 (like Aristarchos of Samos e.g22.) the Ptolemaic model asserted.

His model has the following basic characteristics:

1) Order of the six known planets, the sun, and the moon:

2) Earth; Moon; Mercury; Venus; Sun; Mars; Jupiter; Saturn

3) All planets move in perfect circles around the Earth

15 (cf. O’Malley 1965, p.15)

16 (cf. Vesalius et al. 1950, p.9)

17 (cf. O’Malley 1965, p.320)

18 (cf. O’Malley 1965, p.I)

19 (cf. Harris 2007, p.4)

20 (cf. Power 2005, p.255)

21 (cf. Kanas 2007, p.62)

22 (cf. Russo 2005, p.90)

118

4) All planets additionally move on epicycles on their orbits

5) All stars are )xed in the sphere

Since this model allows very accurate calculations Ptolemy was capable of predicting the positions of planets precisely. Nevertheless the calculations were long-lasting due to the complexity of the model23.

A]er Ptolemy died only very little progress loomed in astronomy. >is changed when Nicolaus Copernicus, born 1473 in >orn (Prussia)24, entered the scene. Copernicus challenged the Ptolemaic model due to three major reasons25:

1) No explanation for the change of size of the moon

2) >e model was not a coherent description, meaning that it treats everything separately

3) >e model lacks elegance

At least the last two issues can be considered quite subjective they however, did not prevent Copernicus from establishing or better reestablishing the heliocentric model of our solar system in his major work “De Revolutionibus Orbium Coelestium”, published in 154326, the same year Vesalius published his “Fabrica”. Beside the fact that Copernicus put the sun in the center, his model did not di?er much. In his model planets still move in perfect circles27 and the stars are still )xed in the sphere. He however repudiated the idea of epicycles, which as we know today, was a correct decision. As earth shattering Copernicus’ thoughts were, his contribution to the development of scienti)c methods was less signi)cant. He did not conduct any observations on his own nor any experiment. He was solely relying on what he called “thought-experiments”28. However, without him and his new ideas history of science would look much di?erent.

>e next astronomer in the row is Tycho Brahe who was a pro)cient mathematician. In contrast to Copernicus Brahe did not simply think how the world should look like. He carried out his observations by him-self, just like Vesalius and Harvey did. But he went further. He observed the positions of the planets and stars over a long period of time and recorded all his observations in neat tables29. >is way of collecting data appears not remarkable to scientist today, however in the renaissance this was absolutely innovative.

>e next scholar to deal with is Johannes Kepler. He became Brahe’s assistant in order to gain access to his tables. Due to his bad eyesight it is likely, that Kepler never observed the sky by himself. Even though Kepler’s )ndings about our solar system are truly tremendous, he added little to the development of scienti)c methods. Kepler

23 (cf. Gingerich & MacLachlan 2005, p.65)

24 (cf. Somervill & Weatherly 2006, p.16)

25 (cf. Gribbin 2010, p.4)

26 (cf. Somervill & Weatherly 2006, p.78)

27 (cf. Copernicus 2008, p.29)

28 (Whit)eld 1999, p.113)

29 (cf. Nardo 2008, p.70)

119

believed in a divine reason for everything and besides being a mathematician and an astronomer he also made some money out of astrology. Nevertheless this paper has to mention his key )ndings: the three Kepler’s laws of planetary motion. >e )rst two he published in his work “Astronomica Nova” in 1609. >e third law he revealed in 1619 in his publication “Harmonices Mundi”30. In particular the )rst law helped to increase the accuracy of the current solar system model dramatically. It says that the planets are not moving in circles but in ellipses31 around the sun whereas the sun stands in one focal point of the ellipses. But all these terri)c new )ndings had not been possible without Brahe’s tables.

Qe end of the Renaissance

>e )rst scholar who deserves the term “scientist” in our todays understanding is William Gilbert, an English physician and physicist. In his major piece “De Magnete, Magneticisque Corporibus, et de Magno Magnete Tellure” (short: “De Magnete”) published in 1600 he was the )rst who described the law of magnetic attraction and repulsion. To understand the e?ect of Gilbert’s publications and in particular of “De Magnete” one has to know that, before Gilbert, scienti)c texts were prone to leave space for the reader’s interpretation. In “De Magnete” Gilbert ceased from this attitude. He introduced a clear and understandable language which he uses to describe his experiments. Furthermore he presented in “De Magnete” the modern scienti)c method which constitutes of three steps: formulation of a hypothesis, description and conduction of the experiment and )nally the comparison of the hypothesis with the outcome of the experiment.

Galileo Galilei read Gilbert’s “De Magnete” and was deeply impressed by it. He even called Gilbert the founder of the experimental method of science. Concerning the language used in scienti)c text, for Galilei it was eminent, that there should be no coding and decoding when it comes to the description of nature and its phenomena32. And for sure he shared Gilbert’s argumentation that hypotheses have to be tested and consequently con)rmed or neglected only by observations in repeatable and carefully executed experiments. He was convinced that pure logic and reason are the grounds of scienti)c work33. He applied this way of thinking in his book “Sidereus Nuncius” (>e Sidereal (or Starry) messenger) in 1610. “>e Sidereal Messenger” is a milestone in the history of science because Galilei applied a clear and sober language in combination with the so called “Galilei’s Method” consisting of “resolutio und compositio“ (analysis and synthesis)34. He also speci)ed mathematics as the language of science by saying that it will be impossible for scientists to understand the universe without mathematics. He

30 (cf. Kepler et al. 1997, p.vii)

31 (cf. Taylor 2001, p.6)

32 (cf. Biagioli 2003, p.575)

33 (Finocchiaro & Galilei 1989, p.93 Galileo’s letters to the Grand Dutchess)

34 (cf. Liesenfeld 2003, p.79)

120

summed up these insights in his greatest work “Discorsi e dimostrazioni matematiche intorno à due nuove scienze” (short: “Two New Sciences”). In this book he dealt with mechanics, inertia the pendulum but most importantly he was “spelling out, that the universe is governed by laws, which can be understood by the human mind and is driven by forces whose e?ects can be calculated using mathematics”35

Subsequently René Descartes a French mathematician and philosopher laid the philosophical fundament for modern scienti)c methods. He agreed with Gilbert’s and Galilei’s approach of how scienti)c work should be executed. He put it that way, that both the world and the creatures in it can be understood in terms of physical entities, obeying laws which can be determined by experiment and observation. In 1637 his work resulted in the scripture “Discours de la méthode pour bien conduire sa raison et chercher la verité dans les sciences” (“Discussion of methods to well pilot ratio and to search for the truth in science”). It inherited the following key points36:

1) Skepticism: Consider nothing true, until all doubts about it have been removed

2) Analysis: Deal with complex problems step by step

3) Construction: Start with simple issues and move then to the more complex

4) Recursion: Always check if the examination has reached completion

Robert Hooke and Sir Isaac Newton are the two scientists causing the breakthrough of the scienti)c method. I will )rst deal with Robert Hooke and then approach Newton, due to two facts. First, Hooke published his major works before Newton. Secondly many insights of Newtons revoliutionary “Principae” base on Hookes ideas.

Hooke’s major publication was his “Micrographia“, which in its importance one can only compare with Galilei`s “Two New Sciences” or Gilberts “De Magnete”. “Micrographia” was the )rst coherent work dealing exclusively with microscopy and instantly established microscopy as a scienti)c discipline.

Hooke’s most important contribution to the development of scienti)c methods was his statement about priliminary theories and models37. He stated that having these theories or models upfront of an experiment is judiciously since they give sense and direction to experiments38. >is holds true as long they do not compromise the scientist’s will of accepting any outcome the experiment. >is way of thinking was clearly in contrast to the promoted policy of the Royal at this time. Nevertheless Hooke sticked to it. It took a while until this approach earned wider acceptance. Today it is standard thinking that one can not gain any meaningfull observation in an experiment without having any expectetion39. And of course Hooke was in line with Gilbert, Galilei

35 (Gribbin 2010, p.101)

36 (cf. Hat)eld & Descartes 2003, pp.12–14)

37 (cf. Kent & Chapman 2005, pp.16–18)

38 (cf. Drake & Hooke 1996, p.160)

39 (cf. Pumfrey 1991, pp.61–78)

121

and Descartes, pleaing that only observations during carefully executed experiments can be a source for knowledge40.

>e last scholar to mention is Sir Isaac Newton, the most in[uential scientist of his time. Newton did not contribute substabcially to the theoratical grounds, how sober and well conducted scienti)c work should look like. His predecessors had done this job, as we have seen, very eleborately. Actually Newton was fairly sloopy when dealing with the discription of his experiemtens, in particular in his early publications41. His merit lies within other facts. First he fostered the insight that mathmatics is the language of science. Truely the scieti)c community knew this since Galilei, but he helped the idea to get its breakthough. >e second credit on Newton’s account was, that people and not only scholars started realising that theres is no need for a devine creator, ancient myths or magic to understand the world we are living in. Rather it works according to mechanical principles which can be described and understood by mathematics. >e very basic mechanical principles and simoultaniously the most important once Newton described in his “Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica” (“Mathematical Principles of Natural Philosophy”) in 1687. In this work Newton described four fundamental laws, namely the inverse square law (gravity)42 and his three laws of motion. >rouh stating and describing these laws, Newton achieved that science became a respected and mature interlectual discipline, based on experiments, observations and consequnetly facts, and that puts in clear words and, more importantly, in mathematical equations how nature functions43.

Discussion

Criticism concerning the allocation of the scholars to one the three )elds, biology, astronomy, physics or a mixture of them is justi)ed. >e second major weak point might be the displayed lines of in[uence, symbolized by the arrows in Figure 1. >ese arrows represent just the most important streams of impact. However, with regards to the actual aims of this study I consider these simpli)cations acceptable.

Conclusion

>e aim of this study is to demonstrate how scienti)c methods, as we know them today evolved during the renaissance. >is phrase inherits the very distinct core of this paper. Scienti)c methods did not suddenly appear, nore a singel scholar invented them. >ey developed over more than 200 years and many distinguished scholars contributed their part. And as clear the path of development might look like in this paper, I can assure, it was not that straight forward. Many set backs and discussion were going on , but it was impossible to deal with all of them. What became clear however is that the 40 (Gribbin 2010, p.157)

41 (cf. Martins & Celestino 2001, p.291)

42 (cf. Block 1980, p.141)

43 (cf. Gribbin 2010, p.187)

122

discours among scientist resulted in a ongoing progress in the development of scienti)c methods. >is discourse lasted decades it is still not over. Eventhough generally accepted standarts of well conducted research exist the stride is not over and it will never be. It lays in the nature of science, that the standards and principles of how to carry out research and consequently how to gain new knowledge, experience constant change. >is is logical since the academic community has to adjust these standarts to many di?erent factors, like technology, moral norms and new perceptions. But the overall aim of science, namely the quest for truth, based solitarily on observations and veri)able facts will always remains unchanged. >e scholars who I mention in this paper di?er greatly in their characters, bliefs, nationalities and social backgrounds. But the belief in truth they all shared and this belief uni)es them. >ey arned their merits by fostering and impeling this quest and thereby the development of scienti)c methods. During the renaissance they established a fundament consisting of guidelines and conducts on which generations of scientists could built on. >ey truly laid the grounds for modern science.

References

1. Biagioli, M., 2003. Stress in the Book of Nature: >e Supplemental Logic of Galileo’s Realism. MLN, 118(3), pp.557-585.

2. Block, N., 1980. Readings in philosophy of psychology, Routledge.

3. Brotton, J., 2006. 'e Renaissance: a very short introduction, Oxford University Press.

4. Burke, P., 2005. Die europäische Renaissance: Zentren und Peripherien, C.H.Beck.

5. Copernicus, N., 2008. Über die Umschwünge der himmlischen Kreise, Harri Deutsch Verlag.

6. Drake, E.T. & Hooke, R., 1996. Restless genius: Robert Hooke and his earthly thoughts, Oxford University Press.

7. Finocchiaro, M.A. & Galilei, G., 1989. 'e Galileo a6air: a documentary history, University of California Press.

8. Gingerich, O. & MacLachlan, J.H., 2005. Nicolaus Copernicus: making the Earth a planet, Oxford University Press.

9. Gribbin, J., 2010. Science: A History, Penguin Books, Limited (UK).

10. Hale, J.R., 1977. Renaissance Europe: individual and society, 1480-1520, University of California Press.

123

11. Harris, P., 2007. William Harvey: Folkestone’s Most Famous Son, Lilburne Press.

12. Hat)eld, G.C. & Descartes, R., 2003. Routledge philosophy guidebook to Descartes and 'e meditations, Routledge.

13. Horrox, R., 1994. 'e Black death, Manchester University Press.

14. Kanas, N., 2007. Star maps: history, artistry, and cartography, Springer.

15. Kent, P.W. & Chapman, A., 2005. Robert Hooke and the English renaissance, Gracewing Publishing.

16. Kepler, J. et al., 1997. 'e harmony of the world, American Philosophical Society.

17. Liesenfeld, C., 2003. Die Astronomie Galileis und ihre Aktualität heute und morgen, LIT Verlag Münster.

18. Martins, R.D.A. & Celestino, C., 2001. Newton and Colour: the Complex Interplay of >eory and Experiment. Science & Education, 10(3), pp.287-305.

19. Mason, A., 2007. Die Renaissance, TESSLOFF Verlag.

20. Nardo, D., 2008. Tycho Brahe: Pioneer of Astronomy, Compass Point Books.

21. Newton, I., 1934. Philosophiae naturalis principia mathematica, University of California Press.

22. O’Malley, C.D., 1965. Andreas Vesalius of Brussels 1514-1564, University of California Press.

23. Philippides, M. & Hanak, W.K., 2011. 'e Siege and the Fall of Constantinople In 1453, Ashgate Publishing, Ltd.

24. Power, D., 2005. William Harvey: Masters of Medicine, Kessinger Publishing.

25. Pumfrey, S., 1991. History of Science in the National Science Curriculum: A Critical Review of Resources and >eir Aims. 'e British Journal for the History of Science, 24(01), pp.61-78.

26. Runciman, S., 1990. 'e fall of Constantinople, 1453, Cambridge University Press.

27. Russo, L., 2005. Die vergessene Revolution oder die Wiedergeburt des antiken Wissens, Springer.

28. Sanders, D.L. & Kingsnorth, A.N., 2011. From ancient to contemporary times: a concise history of incisional hernia repair. Hernia. Available at: http://www.springerlink.com/content/t8x850g8725t8t81/ [Accessed November 27, 2011].

124

29. Somervill, B.A. & Weatherly, M., 2006. Nicolaus Copernicus: Father of Modern Astronomy, Compass Point Books.

30. Tarshis, J., 1969. Andreas Vesalius: father of modern anatomy, Dial Press.

31. Taylor, S.R., 2001. Solar system evolution: a new perspective : an inquiry into the chemical composition, origin, and evolution of the solar system, Cambridge University Press.

32. Ustun, C., 2004. Galen and his anatomic eponym: Vein of Galen. Clinical Anatomy, 17(6), pp.454-457.

33. Vesalius, A., Saunders, J.B. de C.M. & O’Malley, C.D., 1950. 'e illustrations from the works of Andreas Vesalius of Brussels: with annotations and translations, a discussion of the plates and their background, authorship and in=uence, and a biographical sketch of Vesalius, Courier Dover Publications.

34. Whit)eld, P., 1999. Landmarks in western science: from prehistory to the atomic age, Routledge.

125

Appendix

Figure 1:

Biology Physics Astronomy

Vesalius *1514 - †1564

Galen Ca. *129 - †217

Newton *1642 - †1727

Hooke *1635 - †1703

Harvey *1578 - †1657

Ptolemy Ca. *100 - †180

Copernicus *1473 - †1543

Brahe *1546 - †1601

Kepler *1571 - †1630

Galilei *1564 - †1642

Descartes *1596 - †1650

Gilbert *1544 - †1603

126

ВАЖНОСТ БУЏЕТИРАЊА КАПИТАЛА ЗА КВАЛИТЕТ ФИНАНСИЈСКОГ ОДЛУЧИВАЊА ПОЉОПРИВРЕДНИ

ПРЕДУЗЕЋА

СИМЕУНОВИЋ Т.1

Резиме

Овај рад је дизајниран да помогне нефинансијским менаџерима да схвате инструменте и технике рачуноводства, такође има намеру да помогне читаоцу да размишља критички о улози рачуноводства која је историјски дефинисана. Такође треба да покрене читаоца да рачуноводствене информације посматрају као прозор за стварне активности које се предузимају у пољопривредном предузећу. Треба, такође нагласити да постоје и други приступи који се не базирају на рачуноводственим информацијама.Кључне речи: буџетирање капитака, процена новчаних токова, профитабилност.

Увод

Једна од најтежих финансијских одлука је везана за дугорочно инвестирање у реалну пословну имовину, при чему се највећи део дугорочних одлука оцењује применом технике буџетирања капитала.

Буџетирање капитала (capital budgeting) je поступак доношења одлука о дугорочним инвестицијама у реалну пословну имовину пољопривредних предузећа. Реч је о поступку доношења одлука о тзв. дугорочним инвестиционим пројектима. Сам поступак буџетирања капитала укључује прогнозу новчаних токова пројеката и оцену њихове финансијске ефикасности применом критеријума финансијског одлучивања уграђених у бројне методе буџетирања капитала.

Дугорочни реални пројекти захтевају улагања у фиксну, примарно реалну материјалну имовину (основна средства). Стога се буџетирање дефинише као процес доношења одлука о улагањима у фиксну имовину. Профитабилна употреба фиксне имовине је немогућа без ангажовања текуће имовине (обрта имовина). За буџетирање капитала мора укључити у рачун и потребно ангажовање капитала за осигурање тзв. перманентне текуће активе, односно трајних обртних средстава.1 Др Симеуновић Теодор, Висока пољопривредна школа струковних студија, Шабац.

UDC: 06.047.42:338.43 Pregledni radReview paper

127

Технике буџетирања капитала

Већина техника буџетирања капитала и финансијског одлучивања се темељи на техници временске вредности новца, дакле на техници очекиваних новчаних учинака пројеката која се заснива на дисконтној техници. Временску вредност будућих новчаних учинака за пољопривредно предузеће одређује његов трошак капитала. Реч је о пондерисаном просечном трошку капитала односно о композитном или укупном трошку капитала. Стога и процес буџетирања капитала укључује проблематику одређивања трошкова капитала пољопривредног предузећа који се заснива на међузависности ризика и независности.

Инвестиције се уобичајено деле на:

- финансијске и

- реалне.

Финансијске инвестиције обухватају улагање у финансијску имовину. То су пре свега деонице, обвезнице и други вредносни папири. Приноси од финансијских инвестиција су дивиденде, камате и друге накнаде. Уз текуће приносе могуће је остварити профит и продајом финансијских инструмената по цени која је виша од трошкова стицања. И ти приноси - капитални добици су утврђени за сваку појединачну инвестицију.

Улагања у некретнине имају, ако су резиденцијалног карактера, све карактеристике финансијске инвестиције ако се не стичу ради обављања продуктивних пословних активности. Наиме, стечена некретнина носи лако идентифициране приносе у виду најамнина и евентуалних капиталних добитака од њене продаје по цени вишој од трошкова њеног стицања. Реалне инвестиције се врше по правилу у додирљиву материјалну имовину. Њихова се намена не састоји у држању и остваривању одређених приноса као што је случај са финансијским инвестицијама, већ у продуктивном коришћењу за обављање одређених пословних активности.

Нове инвестиције обезбеђују потребне некретнине дугорочно, и опрему у нето обртни капитал за извођење сасвим нових профитабилних пословних операција. Инвестиције у замену постојеће опреме или пак у замену постојећих некретнина могу се појавити као неопходне инвестиције које узрокује економска и физиичка дотрајалост постојеће фиксне имовине. Инвестиције у замену могу бити и резултат настојања предузећа да ефикаснијом фиксном имовином повећа своју профитабилност.

Дугорочни карактер инвестиционих улагања у реалну пословну имовину пољопривредног предузећа карактерише и временски раскорак између настајања инвестиционих улагања и притецања ефекта улагања. Тај временски раскорак битно одређује профитну снагу сваког пројекта. Због тога се профит мора утврђивати кроз струје периодичних, по правилу годишњих, новчаних токова потребних за инвестирање и струје периодичних, годишњих, новчаних токова

128

који ће у будућности притицати од тих улагања. Раздобље инвестирања означава време потребно да се инвестиција оспособи за генерирање профита и новчаних токова. Кроз то време предузеће само улаже у инвеститцију која још не даје ефекте.

Раздобље ефектуирања осигурава економску и финансијску ефикасност инвестиционог пројекта. У том раздобљу инвестициони пројекат ствара профит и новчане токове који се могу третирати као његова контрибуција повећању садашње вредности пољопривредног предузећа. Што је раздобље ефектуирања дуже и сама финансијска ефикасност инвестиционог пројекта ће бити већа.

Временски раскорак улагања и ефеката улагања је важан за избор облика и метода финансирања улагања и динамичко управљање структуром капитала пољопривредног предузећа. Наиме, време инвестирања по правилу означава раздобље повећања имовине ангажоване у предузећу које на резултира повећањем профита и новчаних токова све док инвестиција не почне давати учинке примерене величини повећања имовине.

Новчани токови дакле новчани примици које ће остварити пројект и новчани издаци потребни да се осигура стварање новчаних примитака могу се класифицирати према два битна раздобља у животу пројекта:

1. раздобље инвестирања,

2. раздобље ефектуирања.

Раздобље инвестирања карактерише настајање новчаних издатака. Ти се новчани издаци чине за набавку фиксне имовине потребне за ефектуирање пројекта те за осигурање потребних повећаних потреба за обртним капиталом условљених очекиваним обимом пословне активности пројекта. Стога се ти издаци називају инвестиционим издацима, чешће инвестиционим трошковима.

Разлика текућих новчаних примитака и текућих новчаних издатака који настају током раздобља ефектуирања пројекта назива се текућим чистим новчаним током од пословања пројекта. Будући да се новчани примици и текући новчани издаци пројекта прогнозирају на темељу прогнозе прихода и трошкова које ће пројект остварити током периода ефектуирања, то се често и не утврђују новчани примици и текући новчани издаци пројекта, већ само његови очекивани текући чисти новчани токови.

На крају раздобља ефектуирања пројекта обично остаје извесна фиксна имовина с одређеном ликвидационом вредношћу или пак с могућношћу алтернативне употребе. Та вредност фиксне имовине која остаје након истека ефектуирања пројекта зове се резидуалном вредношћу. Такође, ослобађање нето обртног капитала доводи до стварања слободних новчаних средстава за пољопривредно предузеће и значи новчане примитке пројекта који се могу третирати као део резидуалне вредности.

129

Инвестиционе трошкове и чисте новчане токове као и резидуалну вредност инвестиционог пројекта потребно је претходно анализирати да би се донела одлука о прихватању односно одбацивању пројекта. Анализу тих новчаних токова је могуће обавити на два начина:

1. анализом оригиналних новчаних токова,

2. анализом дисконтираних новчаних токова.

Темељ финансијске анализе је дисконтирани новчани ток. То значи да је исправније анализирати новчане токове пројекта узимањем у обзир њихове временске вредности као што је приказано на слици 1.

Завршетак инвестирања

Почетак ефектуирања

ИнвестирањеИнвестициони трошкови (издаци)

ЕфектуирањеЧисти новчани токови

(текући новчани примици и текући новчани издаци)

3 2 1Укамаћивање

1 2 3 4Дисконтирање

Дисконтирање

Слика 1 .Финансијска анализа

Видови инвестиционих пројеката

У наставку ћемо изложити неколико инвестиционих пројеката:

- једнократно улагање – једнократни ефекти,

- вишекратно улагање – једнократни ефекти,

- једнократно улагање – вишекратни ефекти,

- вишекратно улагање – вешекратни ефекти.

Једнократно улагање – једнократни ефекти је тип пројекта код којег инвестициони трошкови настају у једном тренутку, као што и ефекте инвестиције представља чисти новчани ток који настаје у једном тренутку, после одређеног

130

времена, након инвестиционог улагања. Овај тип инвестиционих пројеката је веома редак када је реч о реалним инвестицијама.

Вишекратно улагање – једнократни ефекти је тип код којег инвесициони трошкови настају кроз више раздобља, док ефекте инвестиција представља чисти новчани ток који настаје у једном тренутку кроз одређено време након последњег инвестиционог улагања. Пример овог типа пројекта је изградња зграде коју предузеће намерава продати након изградње.

Једнократно улагање – вишекратни ефекти је тип пројекта код којег инвестициони трошкови настају у једном тренутку, а учинци инвестиције су вишекратни чисти новчани токови, који настају у одређеном броју временских раздобља кроз век ефектуирања пројекта. Овај тип пројекта даје често ефекте код инвестиција у замену постојећих постројења и опреме. Једнократно улагање и вишекратни ефекти су карактеристични и за активности фузије и аквизиције, односно активности преузимања других пољопривредних предузећа на тржишту корпорацијске контроле.

Вишекратно улагање – вишекратни ефекти је тип пројекта код којег инвестициони трошкови настају кроз више раздобља, а ефекти инвестиције јесу вишекратни чисти новчани токови који настају у раздобљима века ефектуирања пројекта.

Техником буџетирања капитала сви инвестициони трошкови извршени током године као и сви чисти новчани токови примљени током године третирају се као да су настали крајем те године. Због тога се може говорити о новчаним токовима као о квантитативној основици технике буџетирања капитала. Процес буџетирања капитала као процес планирања, анализе и контроле пројеката свакако захтева одређене трошкове.

Инвестиције у замену постојеће фиксне имовине су повезане са постојећим пословањем пољопривредних предузећа. Са стајалишта ефеката који се очекују од замене фиксне имовине пројекти у замену се могу класификовати у следеће категорије:

1. замена ради одржавања пословања,

2. замена ради смањења трошкова,

3. замена ради одржавања пословања и експанзије.

Експанзијом се означава дугорочно повећање пословних операција пољопривредних предузећа. Експанзија постојећих производа или тржишта односи се на инвестиционе издатке у повећање постојеће производње, увођење сличних производа или проширење излазних и дистрибутивних могућности на постојећим тржиштима. Пројекти који захтевају најподробнију и најсофистициранију анализу су они који условљавају новчане издатке у освајање новог производа или пак нових тржишта. Експанзија у нове производе може бити хоризонтална преко производње нових комплементарних производа или пак

131

вертикална – освајање претходних или наредних пословних операција у ланцу индустрија у којима се предузеће већ налази.

Најсложенији облик освајања нових производа је повезан уз нехоризонталне и невертикалне облике експанзије, поготово освајање сасвим нових, тржиштима непознатих, производа и услуга. Истраживање и развој су пројекти са високошпекулативним очекиваним ефектима. Многе од њих могу резултирати само сумом очекиваних трошкова или ће њихова контрибуција побољшању пословних перформанси пољопривредног предузећа бити неопипљива а тиме и практично немерљива.

Инвестиције у сиурност као и оне узроковане захтевима окружења пољопривредног предузећа по правилу су изнуђена само за предузеће. Оне зависе од одлука владе, потписаним аранжманима са синдикатима, политици осигурања и сличним екстерним условима. Реч је дакле о обавезним инвестицијама а згог њиховог непрофитног карактера се могу означити као непрофитне или пак непроизводне инвестиције.

Проналажење инвестиционих опортунитета је вероватно најважнији корак у процесу буџетирања капитала. Способност стварања и развоја нових идеја о побољшавању постојећих пословних перформанси је један од пресудних момената у усмеравању пољопривредног предузећа ка будућој профитабилности.

Утврђени новчани токови у предложеним пројектима и утемељени стандарди профитабилности са стајалишта буџета капитала пољопривредног предузећа јесу дефинитвна аналитичка подлога за вредновање предложених инвестиционих опортунитета. На темељу фер вредности сваког пројекта ће се доносити инвестиционе одлуке. Инвестициони опортунитети се вреднују применом метода финансијског одлучивања. Претежан део критеријума вредновања укључује коришћење трошкова капитала фирме. Дефинитивна одлука о избору сета пројеката које ће финансирати пољопривредно предузеће унутар расположивог буџета капитала обавит ће се упоређивањем њихових међусобних карактеристика у процесу рангирања пројеката.

Интезивним развојем управљачког приступа финансијама пољопривредног предузећа је развијен читав низ специфичних метода финансијског одлучивања. Две су основне методе финансијског одлучивања. То су метода чисте садашње вредности и метода интерне стопе профитабилности. Ове две методе су темељне у свим поступцима квантификације финансијских одлука, па тако и у поступцима одлучивања о дугорочним пројектима пољопривредних предузећа. Често се користе и метода поврата периода и метода дисконтираног периода поврата, затим метода индекса профитабилности и метода ануитета.

Темељне методе:

1. метода чисте садашње вредности,

2. метода интерне стопе профитабилности.

132

Додатне методе:

3. метода периода поврата,

4. метода дисконтираног периода поврата,

5. метода индекса профитабилности,

6. метода садашње вредности будућих трошкова,

7. метода ануитет

Посебне методе:

8. метода диференције,

9. метода модифициране интерне стопе профитабилности.

Специфичне методе

Други критеријуми одлучивања.

Закључак

За специфичне инвестиционе одлуке у оквиру буџетирања капитала су развијене разне специфичне методе одлучивања. Тако је на пример за оцену оправданости улагања у замену фиксне имовине развијена метода МАПИ, а за одређивање најповољнијег времена замене фиксне имовине метода дисконтираног новчаног тока. Анализа таквих специфичних одлука може се обавити и на темељу критеријума који су основни критеријуми финансијског одлучивања, примарно на методи чисте садашње вредности или пак интерне стопе профитабилности, односно коришћењем додатних критеријума као што су индекс профитабилности и критеријум ануитета

Литература

1. John Argenti, Systematic Corporate Planning, Van Nostrandt Reihold Co.,Workingham Berkshire 2005.

2. Mihajlović L., Arsenović Đ.: Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2002.

3. H. Bierman Jr. i S. Smidt, 'e capital budgeting decision, Economics Analysis and Financing of Investment Decision, >e Macmillan Company New York 1995.

4. Block and Heart Foundations of Financial Management, peto izdanje Rishard Irwin, Inc Homewood Illinois 1989.

133

5. Rea Brealey i S.C. Myers, Principles of Corporate Finance, treće izdanje McGraw Hill Book Company New York 1988.

6. Van Horne, J.C. :Finansijsko upravljanje i politika, Mate, Zagreb, 1993.

7. Todorović E. : Rizik i rentabilnost, Ekonomski fakultet, Niš, 2002.

8. Jakovčević K. :Vrednovanje strategija ulaganja kapitala, Subotica, 1995.

9. Vukelić G. : Procene vrednosti poljoprivrednih preduzeća, Zadužbina Andrejević, Beograd, 1998.

10. Komazec S. , Ristić Ž. i Vučinić S.: Finansijska ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1993.

11. Komazec S., Bingulac Z. i dr. Strategija poslovnog *nansiranja, VPŠ, Beograd 1993.

THE IMPORTANCE OD BUDGETING CAPITAL FOR THE QUAL-ITY OF FINANCIAL DECISION AGROCULTURAL FIRM

SIMEUNOVIĆ T.

Summary

'is paper is designed to help non *nancial managers to understand the instruments and technics of accounting, also intends to help the riders to think crtitically about the role of accounting which is historically de*ned. Also must to move the riders that accounting informations see as the win-dow for real activities which are going on in the *rm. 'ere are also other approaches which are not based on accounting informations.Key words: budgeting capital, valuing cash =ow, pro*tability.

134

ZELENI MARKETING – MARKETING U FUNKCIJI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

VIDICKI B.1

Rezime

Koliko je zeleni marketing važan? Koji su načini postizanja zelenih ciljeva?Šta se smatra „zelenim“ proizvodom? Koji su pravni i ostali propisi vezani za ekološki marketing? Sve su to pitanja na koja mora da odgovori svaka savremena kompanija. Pritisak javnosti, različiti oblici aktivizma potrošača, kao i brojne regulative doveli su do povećanja značaja „zelenog“ poslovanja. Zeleni marketing u biti predstavlja promovisanje proizvoda koji su ekološki podobni za okruženje, ali i promociju zdravih životnih sti-lova, i kao takav neophodan je u postizanju i uvećanju konkurentske pred-nosti. Koncept zelenog marketing čvrsto je povezan sa konceptom ekološke održivosti-kompanije nisu zabrinute samo za svoje pro*te, več i za očuvanje životne sredine.

Ključne reči: zeleni marketing, zaštita životne sredine, ekološka održivost, greenwashing, zagadjivanje, propisi, savremeni potrošač.

Uvod

Nivo svesti o važnosti očuvanja životne sredine dostigao je svoj istorijski maksimum. Kao odgovor na potrošačevu brigu o okolini javlja se „zeleni“ marekting, odnosno marketing proizvoda koji ne štete životnoj sredini i u vezi sa njim pojam „zelenih“ proizvoda. Isti se odnosi ne samo na stvaranje ekoloških proizvoda, već i na promovisanje očuvanja životne sredine, reorganizaciju transporta u cilju smanjenja emisije štetnih gasova, kao i na mnoge druge aktivnosti. Današnji oblik zelenog marketinga prošao je kroz nekoliko faza u svom razvoju, praćenih različitim reakcijama potrošača na njegove promene, da bi danas predstavljao najso)sticiraniji oblik primenjenog marketinga. Zeleni marketing nije više samo dobra volja kompanije, već i pritisak koji stvaraju vladini i drugi propisi, kao i zahtevi savremenih potrošača. Marketing menadžeri se susreću sa velikim problemima u domenu upotrebe i interpretacije termina „ekološki“

1 Dr Branko Vidicki, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.

UDC: 339.138 Pregledni radReview paper

135

i „zeleni“, zbog čega vrlo često mogu biti kritikovani i prozivani od strane aktivista i pokreta za zaštitu okoline. Postoji nekoliko načina „ozelenjavanja“ poslovanja: isticanje, preuzimanje i projektovanje „zelenih“ proizvoda. Ekološka svest neraskidivo je vezana sa pojmom ekološke održivosti na kojoj počiva savremeno poslovanje. Bilo koji oblik zagadjenja životne sredine, od proizvodnog procesa koji po štetnosti prevazilazi propisane norme do velike ekološke katastrofe, ozbiljno ugrožava imidž jedne kompanije u javnosti i dovodi do gubitka poverenja potrošača u kompaniju i njene proizvode.

Razvoj svesti o očuvanju životne sredine i razlozi nastanka zelenog marketinga

Zabrinutost gradjana šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka za nestajanje šuma, narušavanje ekosistema, zagadjenje vazduha izduvnim i drugim gasovima, negativan uticaj na Ozonski omotač, kisele kiše i životnu celinu uopšte, doveo je do razvoja Pokreta za očuvanje okoline koji predtavlja prvi talas u borbi za njeno očuvanje. Pomenuti pokret predstavlja organizovani pokret gradjana i vladinih organizacija čija je svrha postojanja zaštita i poboljšanje životne sredine, kao i obezbedjenje sklada izmedju okoline i aktivnosti organizacija. Njihov krajnji cilj jeste postizanje maksimalnog kvaliteta života, pri čemu se on odnosi na kvalitet robe i usluga, ali i kvalitet okoline.

Drugi talas nastupa sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka u kome vlade formulišu propise i zakone u cilju ograničavanja uticaja industrije na okolinu. Ovi propisi su se odnosili na smanjivanje količine otpada, uvodjenje tehnologije prečišćavanja voda, sisteme redukcije potrošnje električne energije, dok su u Nemačkoj proizvodjači automobila bili primorani i na uvodjenje sistema recikliranja automobila.

Prva dva talasa rezultirala su u trećem talasu pokreta za očuvanje životne sredine koji karakteriše koncept ekološke održivosti - kompanije prihvataju odgovornost za svoje postupke koji štete životnoj sredini, odnosno pored želje za pro)tom javlja se i želja za očuvanjem okoline. Tako je nastao zeleni marketing koji predstavlja razvoj ekološki podobnijih proizvoda, biorazgradive ambalaže ili ambalaže koja se može reciklirati, reorganizaciju proizvodnih procesa u cilju uštede energije, bolji sistem nadzora zagadjenja, kao i mnoge druge aktivnosti. Isti podrazumeva konkurentnost jedne kompanije uz njenu brigu i svest o očuvanju životne sredine. Očuvanje životne sredine. izmedju ostalog, znači brigu o sopstvenom i tudjem zdravlju. Najbolji primer „zelene“ proizvodnje jeste proizvodnja organske hrane - hrana koja ne sadrži nikakve konzervanse i aditive, odnosno pravi se od sastojaka koji imaju pozitivan uticaj na čovekovo zdravlje. Iako proizvodnja organske hrane čini samo 1% od ukupne svetske proizvodnje hrane, interesovanje za date proizvode je tek na početku. U prilog tome govori i godisnja stopa rasta ovog oblika proizvodnje od čak 25%. Kako pomenuta proizvodnja zahteva posebne uslove za njeno organizovanje, i kako su organski proizvodi dosta skuplji od redovnih, u našoj zemlji se, u službi organske poljoprivrede nalazi tek oko 15000ha zemljišta, pri čemu je porast eksploatacije zemljišta u tu svrhu, u poslednje

136

vreme osetan. U nastavku sledi prikaz istraživanja sprovedenog od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj o tome zašto ljudi najčešće kupuju organsku hranu.

Prikaz 1.

Razlozi kupovine organske hrane

25%

5%12%36%

31%

Smanjen rizik po zdravlje

Bolji ukus

Više je "prirodna"

Izbegavanje genetski modif.

Proizvoda

!"#$%&"'()*+,%,%(-%.",&/sredine

U svrhu sticanja uvida u nivo svesti potrošača o značaju organske hrane i njihovom odnosu prema istoj, sprovedeno je istraživanje na mestima njene prodaje - lokalnim novosadskim pijacama. Uzorak se sastoji od 200 potrošača koji su odgovarali na pitanje:

Da li kupujete organsku hranu i koliko često?

Odgovori su sledeći:

12% ispitanika redovno kupuje organsku hranu,

24% ispitanika to čini često,

38% ponekad, dok

19% ispitanika retko obavlja kupovinu organske hrane i

7% ispitanika nije nikad kupilo istu. Sledi gra)čki prikaz datih odgovora.

137

Prikaz 2.

12%

24%

38%

19%

7%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Redovno 0/'," Ponekad Retko Nikada

Frekvencija kupovine organske hrane

Da bi kompanije dostigle ekološku održivost moguće je da preduzmu nekoliko aktivnosti i koraka. Tako na primer, kompanijama se savetuje razvijanje sistema za e)kasno upravljanje otpadom, koji podrazumeva prevenciju njegovog stvaranja, ali korišćenje istog kao inputa u novom proizvodnom procesu. Takodje, kompanije deo svojih raspoloživih resursa moraju posvetiti razvoju nove tehnologije koja nije štetna po ljudsku okolinu i upravljanju celokupnim životnim ciklusom proizvoda u cilju harmonizacije njegovog funkcionisanja sa životnom sredinom. Pri tome, svaka kompanija mora imati jasno de)nisanu viziju postizanja održivih ciljeva.

Nova epoha u razvoju marketinga

Savremeni uslovi poslovanja nameću nove brige kompanijama i njihovim marketing menadžerima. Potrošači su na višem nivou obrazovanja i raspolažu sa velikom količinom informacija koje su im, zahvlaljujući internetu, dostupnije nego ikad. Nivo svesti potrošača o svetu i sredini u kojoj živi dostigao je svoj istorijski maximum. Tako je svet već krajem prošlog veka počeo da vodi računa o životnoj sredini i prirodi. Preovladalo je shvatanje da je sredina u kojoj čovek živi nešto što se mora čuvati i negovati, kao i to da čovek mora više voditi računa o svom zdravlju, pre svega unoseći zdravu hranu, bez dodatka aditiva i konzervansa.

Kao logičan sled promene javnog mnenja nastao je termin i nova epoha u razvoju marketinga-zeleni marketing, ili kako se još naziva ekološki ili marketing zaštite životne sredine. Termin se odnosi na marketing proizvoda koji su u funkciji zaštite i unapredjenja životne sredine. Ovaj pojam, ne odnosi se samo na aktivnosti vezane za promociju, već i na sve ostale elemente marketing miksa: modi)kacije i dizajniranje proizvoda u cilju očuvanja životne sredine, promene u proizvodnom procesu, smanjenje zagadjenja životne sredine novim oblicima transporta, izdvajanje dela prihoda u svrhe unapredjenja životne sredine(pošumljavanja). U vezi sa ekološkim marketingom javio

138

se i pojam „zelenih“ proizvoda, oko kojih se u poslednje vreme vodi polemika u pravcu de)nisanja atributa „zeleni“.

U poslednjih nekoliko godina prvobitni zeleni maketing poprima novi oblik i smisao koji postavlja visoke standarde za kompaniju koja svoje poslovanje naziva „zelenim“. To je period u kome potrošači i nadzorna tela prate uticaj sirovina, proizvodnih procesa, ambalaže i transporta na životnu sredinu i u kome kompanija koja želi da postane „zelena“ mora usvojiti održivost kao osnovni princip svog poslovanja. Medjutim, ekološka svest i poslovanje obojeno „zelenim“ tonom, nije samo po sebi dovoljno za diferencijaciju u odnosu na konkurenciju. „Zeleno“ uspeva samo ukoliko znači bolje - je]inije je, bolje funkcioniše, doprinosi imidžu kompanije, duže traje etc. Kompanije moraju naći načina da udovolje ekološki svesnim potrošačima-oni hoće da urade dobru stvar, ali ne žele da menjaju način na koji su do sad radili. Biti „zelen“ ne znači samo prikazivati se potrošačima kao takav putem marketinških alata, već znači biti transparentan i priznati potrošaču mane i vrline. Novi oblik zelenog marketinga podrazumeva da se potrošačima omogući praćenje procesa proizvodnje u potpunosti.

Tipičan primer „zelenog“ poslovanja predstavlja poslovanje British

Petroleuma(BP) koji se smatra liderom zelenog marketinga u svojoj branši. Isti je svoj imidž „zelene“ kompanije u potpunosti srušio na proleće 2010. godine kada se iz njihove na]ne bušotine svaki dan izlivalo desetine hiljada barela na]e u Meksički zaliv. Dotadašnji višegodišnji trud, koji se sastojao u promeni imena u Beyond Petroleum, promeni logoa u zeleno sunce i konstantnim promovisanjem sa motivima zelenih polja i vetrenjača, u potpunosti je pao u vodu. Izlivanje na]e u Meksički zaliv još jednom je podsetilo javnost na to da ova kompanija svoje proizvoda dobija preradom na]e i benzina.

Obrnut slučaj predstavlja američka agencija za trgovinu nekretninama Pedal to

Properties, koja je jedinstvena u svojoj ponudi i predstavlja primer istinskog „zelenog“ poslovanja. Naime, pomenuta agencija nudi svojim klijentima obilazak nekretnina na prodaju biciklom. Time ova agencija propagira zaštitu životne sredine i zdrav život, a iz agencije kažu da vožnja biciklom ima dodatnih prednosti: klijent ima dovoljno vremena da razmisli o kupovini, a usput može da razgleda kraj u kome se nekretnina nalazi. Uz ovakvu neobičnu ponudu, agencija se trudi da svoje poslovanje obavlja uz što manju upotrebu papira, obradjujući većinu predmeta elektronski.

Najnoviji oblik zelenog marketnga podrazumeva uverljive marketinške kampanje, ali i transparentno ponašanje kompanije u celini. Ta transparentnost nekada ide i do prisustva potrošača proizvodnom procesu. Takodje, svaka kompanija svoje „zelene“ kvalitete treba potrošačima da prezentuje na najrazumljiviji način. U savremenim uslovima poslovanja, koncept „zeleno“ nije sam po sebi dovoljan, pošto samo mali deo potrošača svoje odluke donosi isključivo na osnovu faktora okuženja. Sledi da kompanije moraju da razmišljaju o kombinaciji principa „zeleno“ sa karakteristikama brži, bolji, lepši, funkcionalniji proizvod.

139

Pravni i drugi okviri zelenog marketinga

Primena zelenog marketinga je na pravnom i drugim osnovama nametnuta poslovnom svetu. Mnogim zakonima se delovanje „zelenog“ marketinga ograničava i uredjuje, zbog čega se ekološki marketing okreće iskrenosti i transparentnosti. Vlade u mnogim državama su se angažovale na suzbijanju neiskrenog i lažnog „zelenog“ marketinga i rešavanju nedoumica vezanih za pojedine termine savremene ekologije. Jedan takav termin jeste i „greenwashing“. Ovim terminom, koj je nastao 1986. godine od strane Jay Westerweld-a, označavaju se aktivnosti kompanija koje troše više novca na promociju svog „zelenog“ poslovanja, nego što zaista primenjuju neke aktivnosti podobne za životnu sredinu. Takve kompanije čine sve da ubede svoje potrošače da su njihove aktivnosti u funkciji zaštite i unapredjenja životne sredine, dok u praksi jako malo čine po tom pitanju. One su vrlo često prozivane i kritikovane od strane javnosti.

Takodje, zabuna postoji oko termina „prirodno“, „zdravo“ i „u funkciji zaštite životne sredine. Prvi termin je vrlo često nejasan i meša se sa druga dva pojma. Potrošači često kupuju proizvode sa oznakom „100% prirodno“, a da pri tom ne znaju šta se pod tim zapravo podrazumeva. Upravo iz tog i drugih razloga nastala su, a od skora i revidirana „Zelena pravila“ izdata od strane Federalne trgovinske komisije, sa sedištem u SAD-u.

Pomenuta pravila su objavljena prvi put 1992. godine, kao vodič marketarima u utvrdjivanju ispravnosti i istinitosti svojih tvrdnji vezanih za zeleni marketing. Revidirana su u dva navrata 1996. i 1998. godine. „Zelena pravila“ obezbedjuju opšte principe za sve tvrdnje koje se odnose na ekološki marketing, mogućnosti interpretacija datih tvrdnji od strane potrošača, kao i načine na koji proizvodjači mogu da potvrde svoje tvrdnje i izbegnu obmanjivanje kupaca.

Federalna trgovinska komisija je pre nekoliko dana objavila predlog izmene „Zelenih pravila“ koja ima za cilj dopunu vodiča i preformulaciju pravila u pojedinim segmentima kako bi ona bila što razumljivija kompanijama i njihovim marketing menadžerima. Promene pokrivaju i objašnjenje novih termina kao što su „obnovljiva energija“, „obnovljivi materijali“, „redukcija emisije ugljenika“, ali i dopune de)nicija termina „razgradivo“, „netoksično“, „ekološki podobno“, kao i regulacije vezane za odobrenje pečata i uverenja.

Tako, primera radi, nova pravila de)nišu da, ukoliko je neki proizvod označen kao „razgradiv“, period njegove razgradnje ne može biti duži od godinu dana. Zatim, savetuju da izraze „zeleni“ ili „ekološki podoban“ marketari koriste sa posebnim oprezom za svoj proizvod jer je takve tvrdnje veoma teško, ako ne i nemoguće potkrepiti, ali i de)nišu situacije u kojima je dozvoljeno koristiti atribut „obnovljiv“ koji vrlo često zbunjuje potrošače, pa je potrebno jasno naznačiti speci)čne izvore energije i materijale od kojih je proizvod načinjen.

Posebnim odredbama razjašnjeni su pojmovi „redukcija emisije ugljenika“ i „organski“, pri čemu se marketarima preporučuje da prvi termin ne koriste osim u

140

slučaju kada će njhov proizvod dovesti do smanjenja emisije ili do balansa u redukciji ugljenika u periodu ne dužem od dve godine.

Ekološka politika se, pak, razlikuje od zemlje do zemlje pa još uvek ne postoje ujednačeni svetski standardi. Zemlje poput Danske, Japana, Nemačke i SAD-a imaju ekološku politiku na zavidnom nivou, dok se velike zemlje poput Kine, Brazila i Rusije, medju kojima je i naša zemlja, nalaze tek na početku razvoja svesti i propisa vezanih za očuvanje životne sredine. Takodje, ekološki činioci koji motivišu „zelene“ potrošače nisu svugde jednaki - dok je u Francuskoj plastična ambalaža prioritet, u Nemačkoj su zabranjena bezalkoholna pića u PVC bocama. To dovodi do još jednog problema sa kojim se suočavaju globalne kompanije, a to je problem prilagodjavanja lokalnim propisima.

Kada je u pitanju Srbija, najupečatljiviji okvir vezan za prehrambene proizvode jeste žig “Zdrava hrana - Zelena jabuka” koji se odnosi na industrijsku hranu proizvedenu u skladu sa zdravstvenim standardima. Radi se o obeležju koje se, od strane Privredne komore Srbije, dodeljuje isključivo onim proizvodima koji imaju veću nutritivnu i zdravstvenu vrednost za potrošače. To su proizvodi koji su proizvedeni pažljivim odabirom tehnologije i optimalnim izborom sastojaka.

Razvoj „zelenih“ proizvoda

Do pre samo desetak godina teorija i praksa marketinga nisu prepoznavale problem „zelenih“ proizvoda, odnosno nije postojala potreba za strategijom „ozelenjavanja“ proizvoda, kao i kompanije u celini. Zahvaljujući velikim svetskim kompanijama i liderima, kao što su Wal-Mart i Du-Pont, „zeleni“ rast popeo se na vrh „To-do“ liste mnogih kompanija. Istraživanja pokazuju da se u periodu od 2007. do 2009. godine proizvodnja ekološki podobnih proizvoda povećala za čak 500%!

U sinhronizaciji svojih zelenih ciljeva i sposobnosti kompanije mogu pribeći raznim praksama. Na primer, kompanija može kupiti tudji „zeleni“ brend sa postojećom lojalnom bazom kupaca i uz pomoć svojih dobrih komunikacionih kanala težiti njenom proširenju. Pored toga, kompanija može raditi na stvaranju i projektovanju novih, odnosno isticanju postojećih „zelenih“ proizvoda. U prvom slučaju potrebno vreme i uloženi novac su mnogo veći, ali u drugom slučaju kompanija mora voditi računa o postojanju realnih zelenih karakteristika proizvoda.

Zaključak

Put do osvajanja atributa „zeleni“ (kompanija, proizvod) je dug i iscrpan, ali se isplati. Pri tome, kompanija mora biti pažljiva u de)nisanju svog poslovanja kao „zelenog“, jer i najmanja sumnja u istinitost te tvrdnje može dovesti do velikih teškoća u vodjenju posla. Kompanije više nego ikada moraju raditi na smanjivanju zagadjivanja i razvoju sistema unapredjivanja životne sredine da bi se „urezali“ u potrošačevu svest

141

kao „zeleni“. Biti „zelen“, po prvi put u razvoju civilizacije, znači dopasti se potrošačima, ali i biti pro)tabilan i konkurentan. Zeleni marketing, u svom izvornom obliku, će u skoroj budućnosti nestati. Medjutim, to se neće desiti zato što će on postati nee)kasan, već zato što će „zeleno“ postati standard savremenog poslovanja i uslov sine qua none u uvećanju i održanju konkurentske prednosti kompanije.

Literatura

1. KOTLER, F.,VONG V., SONDERS, DŽ. I ARMSTRONG, G. (2007). Principi marketinga. Beograd: MATE d.o.o.

2. KOTLER, PH., KELLER, K.L. (2008). Upravljanje marketingom. Zagreb: MATE d.o.o.

3. SAJFERT, Z., DJORDJEVIĆ, D. I BEŠIĆ, C. (2006). Menadžment trendovi. Zrenjanin: Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“.

4. UNRUH, G., ETTENSON, R. (2010). Growing green: >ree smart paths to developing sustainable products. Harvard Business Review, June 2010., 94-100.

5. DALEY, J. (2010). Green Fallout. Entrepreneur, August 2010., 74-75.

6. ERICA, O. (2010). From eco-friendly to eco- intelligent. 'e Futurist, September-October 2010., 28-32.

7. HART, S. (1997). Beyond greening: Strategies for sustainable world. Harvard Business Review, January-February 1997.

8. FEDERAL TRADE COMISSION. (06.10.2010.). Green Guides: Summary of Proposal. http://www.]c.gov/opa/2010/10/greenguide.shtm (09.10.2010.)

142

GREEN MARKETING – MARKETING IN FUNCTION OF THE ENVIRONMENTAL PROTECTION

VIDICKI, B.

Summary

How is green marketing important?How can green goals be achieved?What can be de*ned as green product? What are legal and other regulations con-cerning green marketing? 'ese are the questions which every modern com-pany have to answer. Public pressure, di6erent kinds of consumer activism and many regulatives led to the increase in the importance of green busi-ness. Green marketing represents the promotion of eco-friendly products and healthy life-styles, and is essential in achieving and maintaining com-petitive advantage. 'e concept of green marketing is in strong relationship with the concept of ecological sustainability – companies are worried not only for their pro*ts, but also for environmental protection.

Keywords: green marketing, environmental protection, ecological sustain-ability, greenwashing, pollution, regulations, contemporary consumer

143

KONCEPTUALNI OKVIR SOCIJALNOG MARKETINGA I NJE-GOV DOPRINOS PODIZANJU JAVNE SVESTI GRAĐANA

ANTONIĆ B., SMIEŠKO O., RIZNIĆ D.1

Rezime

U radu je prikazan razvoj i konceptualni okvir socijalnog marketinga, pri čemu su prikazana i gledišta vodećih mislilaca iz ove oblasti. U cilju bližeg de*nisanja, posebno je obrađen odnos socijalnog i sektora komercijalnog marketinga. Zadatak rada je da ukaže na potencijalni doprinos socijalnog marketinga, kao i da ukaže na njegovo stanje, prikaže dosadašnju primenu i njegove pretpostavke za primenu u relevantnim Pokrajinskim sekretari-jatima u Vojvodini. Rezultati ukazuju na to da iako u Vojvodini postoji već razvijena praksa sprovođenja kampanja u cilju podizanja javne svesti o bitnim društvenim pritanjima, sistemska primena socijalnog marketinga još uvek nije ustanovljena.

Ključne reči: marketing, socijalni marketing, podizanje javne svesti.

Uvod

Začetnikom ideje o socijalnom marketingu, smatra se američki sociolog G. D. Wiebe, koji je pre više od pola veka, tačnije 1951. godine, izazvao marketinšku zajednicu pitanjem: “Zašto ne možete prodati bratstvo i racionalno razmišljanje kao što prodajete sapun#“ (Kotler i Zaltman, 1971.). Prilikom evaluacije četiri različite društvene kampanje, G. D. Wiebe je doneo zaključak da je njihova uspešnost u tesnoj vezi sa primenom komercijalnog marketinga. Drugim rečima, društvene kampanje su bile utoliko uspešnije ukoliko su imale veću sličnost sa komercijalnim marketingom (ibid). Socijalni marketing je svoju primenu u praksi doživeo tek deceniju kasnije. Uvaženi stručnjak iz oblasti socijalnog marketinga Allan Andraesen navodi da su se prvi realni programi socijalnog marketinga u praksi pojavili u Indiji i to vezano za planiranje porodice, a prvi akademski članci i knjige negde oko kasnih 60-tih godina

1 Mr Bojana Antonić, student doktorskih studija, Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu; mr Olivera Smieško, asistent u nastavi, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu; prof. dr Dejan Riznić, Vanredni profesor, Tehnički fakultet u Boru, Univerzitet u Beogradu

UDC: 339.138 Pregledni radReview paper

144

i ranih 70-tih godina prošloga veka. (Andraesen, 2008., str. 3) Kao termin socijalni marketing prvi put je upotrebljen 1971. godine u članku „Socijalni marketing: pristup ka planiranoj društvenoj promeni“ u časopisu Journal of Marketing od strane Kotler i Zaltman. Ovi autori su termin socijalni marketing koristili kako bi opisali „korišćenje marketinških principa i tehnika da bi se propagirala ideja, ponašanje i rešenje nekog društvenog problema“ (Kotler, Roberto i Li, 2008, str. 22). Kotler i Zaltman, istakli su da socijalni marketing – kao generički marketing – nije teorija sama po sebi. Umesto toga, on je okvir ili struktura koja crpi znanja iz teorije psihologije, sociologije, antropologije i komunikacija, da bi se pronašao način da se utiče na ponašanje ljudi (Hastigs, Strana 7).

U stranoj literaturi, socijalni marketing prepoznat je kao „strategija koja se koristi u rešavanju društvenih problema“ (Kotler, Roberto i Li, 2008, str. 16). Principe i tehnike socijalnog marketinga koriste sve one institucije i organizacije koje za cilj imaju promenu ponašanja pojedinaca radi opšteg dobra zajednice. U prvom redu se kao korisnici tehnika i principa socijalnog marketinga pojavljuju Ministarstva, vladine i nevladine organizacije koje sprovode kampanje za poboljšanje javnog zdravlja, zaštitu životne sredine, bezbednost saobraćaja, opštu bezbednost ljudi – posebno dece, i uključenost ljudi u društvena zbivanja.

De%nisanje socijalnog marketinga

Prilikom analize literature iz oblasti koja se odnosi na socijalni marketing, uočava se da među domaćim autorima ne postoji konsenzus o terminu socijalni marketing. Iako je literatura na temu socijalnog marketinga veoma oskudna, evidentno je da neki autori tehnike promene ponašanja pojedinaca - socijalni marketing nazivaju i društvenim marketingom.

Smatra se bitnim i napomenuti da prema Kotler i Keller, najnovija marketing )lozo)ja - holistički marketing uključuje: društveno odgovorni marketing i shvatanje širih interesa i etički kontekst, kontekst životne sredine, pravni i društveni kontekst marketing aktivnosti i programa. Dakle, uzrok i posledice marketinga se proširuju izvan kompanije i potrošača – na društvo kao celinu (2006. 22.str).

Najčešće citirana u naučnoj i stručnoj literaturi je de)nicija autora Kotler, Roberto i Li, koji socijalni marketing de)nišu kao korišćenje „marketinških principa i tehnika sa namerom da ciljna grupa dobrovoljno prihvati, odbaci ili modi)kuje određeno ponašanje u korist pojedinca, grupe ili društva u celini.“ (2008, str. 16). Andreasen (1995.) na isti način de)niše socijalni marketing kao „primenu tehnologija komercijalnog marketinga“ a za razliku od Kotler-a i saradnika, bliže de)niše da se navedene tehnologije primenjuju „na analizu, planiranje, izvršenje i evaluaciju programa koji su projektovani da utiču na dobrovoljno ponašanje ciljne publike radi poboljšanja njihove lične i društvene dobrobiti“ (u Stead, Gordon, Angus i McDermott, 2007. str.127) Stead i autori (2007) istakli su četiri ključne funkcije na koje se prethodna de)nicija odnosi: 1. usredsređenje na dobrovoljnu promenu ponašanja - socijalni marketing se ne odnosi na prinudu ili sprovođenje sile; 2. socijalni marketeri pokušavaju da izazovu promenu putem

145

primene principa razmene – ukoliko nastane promena mora da postoji jasna korist za kupca (Houston i Gassenheimer, 1987); 3. korišćenje marketinških tehnika kao što su: potrošački orijentisano istraživanje tržišta, segmentiranje i ciljanje i marketing miks; 4. Krajnji cilj socijalnog marketinga je da se poboljša blagostanje pojedinca i društva a ne korist organizacije koja vrši socijalni marketing (MacFadyen et al., 2002) (Stead i autori, 2007. str.127).

Jedna od novijih de)nicija socijalnog marketinga iz 2006. godine, koju je usvojio i britanski Nacionalni centar za socijalni marketing je od autora French i Blair-Stevens, koji socijalni marketing de)nišu kao „sistematsku primenu marketinga – uz primenu drugih koncepata i tehnika – da bi se postigli speci)čni bihejvioralni ciljevi za društveno ili opšte dobro (National Social Marketing Centre (b), 2007.). Ovu vrlo jezgrovitu de)niciju, French i Blair-Stevens predstavili su gra)čki, slika 1.

Lefevbre (2011) predlaže dva elementa za razlikovanje pristupa integrisanog socijalnog marketinga: 1. Socijalni marketing je usredsređen na ljude, njihove želje i potrebe, težnje, način života, slobodu izbora. 2. Socijalni marketing ima za cilj agregatnu promenu ponašanja – fokus programa su prioritetni segmenti populacije ili tržišta, ne pojedinci. Objašnjavajući prvi elemenat, Lefevbre (2011) ističe da sve marketinške aktivnosti počinju sa usredsređenjem na razumevanje ljudi. U razmatranju prethodnog, citirajući Ling i autore (1992), on objašnjava da „obavljanje istraživanja koje nastoji da razume ljude po njihovim uslovima, razvijajući uvid u to kako se socijalna korist i pojedinačne potrebe i realnosti mogu međusobno spojiti, i modelovanje programa koji mešaju objektivnu ili socijalnu perspektivu sa pristupom orijentisanom na potrošača odjekuje u )lozo)jama javnog zdravlja i pristupa“. Dakle, ove vrednosti koje se preklapaju i pristup, predstavljaju jedan od razloga zašto je socijalni marketing spremno prihvaćen. Vezano za drugi elemenat, koji za cilj ima agregatnu promenu ponašanja, Lefebvre (2011) objašnjava da „socijalni marketing mora da bude zasnovan na teoretskom modelu koji pruža smernice za izbor najrelevantnijih determinanti, prioritetnih grupa, ciljeva, intervencija i procene skalabilnih promena kao što su teorije difuzije inovacija, socijalne mreže, društvena imovina, politička ekonomija i društveni kapital“. On takođe ističe da se, nažalost, velika većina programa nastavlja razvijati iz

!

!"

„#$%&$%'()#&*+(,"“

%'-./,'$&"01')2'0/.,' 3'3(.4"(35")6&'4.1"

4"&5.('17

6$&.#)$3("0'-)

5$12.6"(")')(.-1'5"

"#$%&'!()*+%,)-! .%/+)-!0)&12*+,3!42,*&2! 567! 89+3!

:%/12*!3;+<2-.%/+)-!=)&12*+,3>?!@AAB!

146

pojedinačnih modela promene, koji ograničavaju našu sposobnost da projektujemo intervencije koje su savladive.

Odnos socijalnog i sektora komercijalnog marketinga

Koltler i autori (2008) navode da je osnovna razlika socijalnog i sektora komercijalnog marketinga u vrsti prodavanog proizvoda. Sa aspekta marketinškog procesa, ovi autori objašnjavaju razlike između ova dva sektora: kod komercijalnog marketinga, on se svodi na prodaju dobara ili usluga, dok se u socijalnom marketingu, marketinški proces koristi sa ciljem da se proda promena ponašanja. Posmatrajući razlike ova dva sektora u vezi sa njihovim ciljem, kod komercijalnog marketinga, primarni cilj je )nansijska dobit, koji je u fundamentalnoj suprotnosti sa ciljem socijalnog marketinga, čiji je cilj da dobit ima pojedinac ili društvo. U skladu sa prethodno navedenim, a u vezi sa holističkim pristupom marketingu, to nikako ne znači da komercijalni marketinški stručnjaci ne mogu da doprinesu, i ne doprinose postizanju opšteg dobra. S tim u vezi, važno je istaći da se u literaturi navode različiti tipovi komercijalnog marketinga kao što su „Marketing društvene prirode” (societal marketing), “marketing vezan za društveni cilj” (cause-related marketing) ili “pro-društveni marketing” (pro-social marketing) u kojima doprinos opštem dobru, iako sam po sebi nije primarni cilj, predstavlja samo srodan cilj u okviru pružanja podrške komercijalnim ili )nansijskim ciljevima kompanija odnosno, korišćenje prednosti rada “za opšte dobro” u cilju obezbeđivanja i održavanja privrženosti potrošača.

G. D. Wiebe je isticao da je karakteristika socijalnog marketinga primena metoda koje se koriste u komercijalnom sektoru (u cilju uticaja na ponašanje) na socijalne oblasti, što implicira na sličnosti i povezanost socijalnog i komercijalnog marketinga. Kotler i autori (2008) navode da se u oba slučaja „primenjuje orijentisanost ka potrošaču; teorija razmene je od presudnog značaja; tokom čitavog procesa sprovodi se istraživanje tržišta; potrošači moraju biti podeljeni u segmente; primenjuju se svi marketinški principi i tehnike; rezultati se prate i koriste za dalji napredak“ (str. 26.) Drugim rečima, može se reći da socijalni marketing „uči“ od komercijalnog marketinga.

Hastings (2003) ističe izazove sa kojima se socijalni marketing suočava: „odsustvo pro)tnog motiva, usredsređenje na odluke koje zahtevaju visok stepen učešća (Lefebvre i Flora 1988), i česta potreba za usredsređenjem na teško dostupne grupe u društvu (Black i autori 1980; Whitehead 1992; Smith 1997). Dakle, treba imati u vidu da se alati i tehnike komercijalnog marketinga ne mogu preneti direktno i bez razmišljanja.

Može se reći da su socijalni i komercijalni marketing u tesnoj međusobnoj zavisnosti, i da među njima postoje dvostruke povratne sprege. Drugim rečima, i komercijalni marketing može da ima koristi od razvoja socijalnog marketinga. U prilog navedenom, Hastings (2003) navodi: zbog toga što se socijalni marketing bavi posebno problematičnim ponašanjima (npr. zavisnost) i ciljnim grupama (npr. oni koji žive u sferama višestrukog lišavanja), on može istraživati granice i krajnosti marketinga. Hastings (2003) zaključuje da „na praktičnom nivou, aktivni i inovativni

147

sektor socijalnog marketinga može da dokaže svetu, koji sve više sumnja u moć velikih korporacija, da poslovno razmišljanje može da bude snaga koja direktno donosi koristi društvu“.

Benčmark kriterijumi za socijalni marketing u osam tačaka

Alan Andeasen, jedan od lidera misli o socijalnom marketingu u Americi, 2001. godine razvio je šest repera za de)nisanje socijalnog marketinga. Nacionalni centar za socijalni marketing, na čelu sa French i Blair-Stevens, je 2006. izvršio reviziju i de)nisao Nacionalne benčmark kriterijume u osam tačaka koji su dizajnirani sa ciljem da podrže: povećanje razumevanja osnovnih koncepata i principa socijalnog marketinga; da se poveća doslednost u pristupu, i na taj način njihov potencijalni uticaj i efektivnost; da se održi maksimalna [eksibilnost i kreativnost izradi i razvoju intervencije za različite potrebe; da pomogne sistematskom prihvatanju i deljenju učenja između intervencije; da pomognu u e)kasnom pregledu i oceni različitih intervencija. Nacionalni benčmark kriterijumi u osam tačaka se odnose na sledeće:

1. Orijentacija na korisnika - ‘Korisnik u okruženju’, Razvija snažno razumevanje audijencije na osnovama dobrog tržišta i istraživanja potrošača, kombinujući podatke iz različitih izvora

2. Ponašanje - Ima jasan fokus na ponašanje, na temelju snažne bihejvioralne analize, sa određenim bihejvioralnim ciljevima

3. Teorija - Da li je ponašanje zasnovano na teoriji i informisano? Da li potiče iz integrisanog okvira teorije#

4. Uvid - Na osnovu pristupa razvijanja dubljeg ‘uvida’ – usredsređenje na to šta ‘pokreće i motiviše’

5. Razmena - Inkorporisanje ‘razmene’ analize. Razumevanje onoga što osoba treba da pruži u zamenu za predložene koristi

6. Konkurencija - Inkorporiše analizu ‘konkurencije’ radi razumevanja šta konkuriše za vreme i pažnju publike

7. Segmentacija - Koristi razvijeni pristup segmentacije (ne samo ciljanje).

8. Miks metoda - Identi)kuju pristup prikladnom ‘miksu metoda’, ‘Miks intervencije’ = strateški socijalni marketing, ‘Marketing miks’ = operativni socijalni marketing

(National Social Marketing Centre (a))

Istraživanje

Prilikom istraživanja, uočeno je da domaća literatura iz oblasti socijalnog marketinga u velikoj meri zaostaje za stranom.

Sekundarni izvori, u kojima je istraživana efektivnost socijalnog marketinga, navode da dokazi ukazuju na to da su najefektniji mass media programi oni koji se

148

implementiraju kao deo sveobuhvatne, šire intervencije. U završnom izveštaju „What works in Social Marketing to young people“, 2010. koje je sproveo Odbor za istraživanje zdravlja i Ministarstvo za razvoj mladih takođe je ukazano da pojedinačne komponente programa koje se izvode odvojeno imaju tendenciju da budu manje uspešne. Takođe se navodi da su autori iz Novog Zelanda prilikom sistematičnog preispitivanja, našli dokaze da su programi prevencije alkohola i droge koje su vršile isključivo škole, imali mali ili čak nikakav efekat na korišćenje alkohola i droge. Međutim, širi programi koji su integrisali komponente intervencija škole i zajednice, su imale uticaj na smanjenje konzumiranja alkohola i droge. Stručnjaci za socijalni marketing su ukazali na potrebu za tri različita pristupa, u kojima programi inkorporiraju socijalni marketing, zakonsku regulativu i edukaciju.

Stavovi razičitih autora ukazuju na to da socijalni marketing „prodaje“ ideje i stavove, i da ukoliko su kampanje pravilno sprovedene, on može da izazove promene ponašanja pojedinaca i grupa. Navedeno dovodi do zaključka da je primena socijalnog marketinga u društvenim zajednicama ili vladinim organizacijama potrebna, posebno imajući u vidu strategije i akcione planove koje su usvojene na nivou AP Vojvodine. Većina ovih strateških dokumenata uključuje aspekte koji se odnose na podizanje javne svesti i promovisanje u oblastima kao što su: zaštita životne sredine, zdravlja i zdravog načina života, štednja energije itd.

Cilj istraživanja koje je vršeno u sekretarijatima Autonomne Pokrajine Vojvodine bio je da ustanovi stavove i praksu vezanu za koncept socijalnog marketinga.

Istraživanje je vršeno putem anketnih upitnika, korišćenjem kombinacije zatvorenih i otvorenih pitanja i primenom Likertove skale.

Sekundarni podaci ukazuju na to da sekretarijati Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine imaju razvijenu praksu u oblasti izvođenja kampanja u cilju promene ponašanja građana, već dugi niz godina, o čemu svedoče brojne sprovedene kampanje. Posmatran je broj kampanja koje su sprovedene u 2011. od strane navedenih sekretarijata. Kampanje koje su sprovedene su prikazane u tabeli 2. Najviše kampanja sprovedeno je u okviru Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demogra)ju, što korenspondira sa činjenicom da je i u svetu oblast socijalnog marketinga veoma razvijena i korišćena u zdravstvu.

149

Tabela 2. Sprovedene kampanje u cilju podizanja svesti u AP Vojvodini

Table 2. Campaigns carried out to raise awareness in AP Vojvodina

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacio-nalne zajednice

Kviz takmičenju “Koliko se poznajemo” – sedmi ciklus u okviru projekta “A)rmacija multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini” “Kup tolerancije”, čiji je jedan od zadataka očuvanje i negovanje multikulturalnosti.

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine

Potpisivali ugovore sa predstavnicima ekoloških nevladinih orga-nizacija, saveza studenata i strukovnih organizacija o (su))nansi-ranju projektnih aktivnosti iz oblasti zaštite prirodnih vrednosti, očuvanja i unapređenja biodiverziteta, kao i programa edukacije i podizanja svesti javnosti na teritoriji AP Vojvodini u 2011. godini. ‘’Za čistiju i zeleniju Vojvodinu’’, sa ciljem unapređenja stanja i ople-menjivanja životne sredine u Vojvodini, kroz promenu postojećih obrazaca ponašanja u odnosu na životno okruženje, sa preuzi-manjem odgovornosti i uz aktivno građansko učešće u rešavanju nagomilanih ekoloških problema.

Pokrajinski sekretarijat za zapošljavanje i ravnost polova

Međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” i „Plakatima protiv nasilja nad ženama”.

Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu politiku i demogra)ju

Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, Svetski dan hrane, Svetski dan čistih ruku, Međunarodni dan starih, Nedelja posvećena dojenju, Svetski dan prevencije samoubistva „Prevencija samoubistva u multikulturnim društvima”, projekat „Zajedno protiv depresije“, Svetski dan zaštite životne sredine šume: “Priroda na usluzi“, Svetski dan bez duvanskog dima, Međunarodni dan )zičke aktivnosti, dan planete zemlje, Nedelja zdravih zuba, Mesec borbe protiv raka.

Izvor: zvanične prezentacije Pokrajinskih sekretarijata

Od ukupno 12 Pokrajinskih sekretarijata, anketirano je četiri: Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo socijalnu politiku i demogra)ju, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Pokrajinski sekretarijar za kulturu i javno informisanje.

Broj zaposlenih

52

12165

71

Pokrajinski sekretarijat za

poljoprivredu, vodoprivredu i

šumarstvo

Pokrajinski sekretarijat za

zdravstvo, socijalnu politiku i

demografiju

Pokrajinski sekretarijat za

urbanizam, graditeljstvo i

!"#$%$&'(%)*$+,'-.,/%+,

Pokrajinski sekreatrijat za

kulturu i javno informisanje

150

Što se tiče preduslova za razvoj i primenu socijalnog marketinga u cilju uticanja na promenu ponašanja građana, pretpostavke za njegovu primenu u sekretarijatima svakako u velikoj meri postoje, u odnosu na domen već sprovedenih kampanja. Međutim, što se tiče organizacionih preduslova, ni jedan od četiri anketirana Pokrajinska Sekretarijata nema poseban sektor za marketing kao ni zaposlene koji isključivo rade na poslovima marketinga i promocije. Takođe, ispitanici su naveli da ni jedan zaposleni nije prošao obuku ili trening iz oblasti socijalnog marketinga.

Sva četiri anketirana Pokrajinska sekretarijata su jednosložna u odgovoru da ne koriste usluge marketinških agencija niti agencija koje su specijalizovane za socijalni marketing prilikom kreiranja poruka i realizacije kampanja.

Svi ispitanici su odgovorili da se u cilju promocije socijalnih poruka ne služe društvenim mrežama kao što su Facebook, Twitter i ostale.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo najviše kao sredstvo promocije u velikoj meri koristi brošure i internet, u maloj meri reklame na televiziji, i uopšte ne koristi ostale vidove promocije kao što su reklame na radiju, posteri, bilbordi, city light, internet baneri i ostale.

Sprovedena anketa ukazala je na to da postoji nesklad između odgovora u anketnim upitnicima i realne prakse, jer su svi sekretarijati odgovorili da uopšte nisu i ne planiraju da sprovedu socijalne kampanje.

Zaključak

Na osnovu dobijenih rezultata, može se zaključiti da se trenutna praksa ovih Pokrajinskih sekretarijata u podizanju svesti građana svodi na izdvojene kampanje koje sprovode sami sekretarijati ili uz pomoć nevladinih organizacija koje su )nansirane kroz različite konkurse. Kampanje koje se sprovode u cilju podizanja svesti građana, uglavnom koriste brošure, [ajere, plakate i city light kao sredstva komunikacije.

Navedeno ukazuje na to da, iako u Vojvodini postoji već razvijena praksa podizanja javne svesti ali i značajan broj problema koje je potrebno rešiti, veoma je važno da se prepozna socijalni marketing kao sredstvo koje može da doprinese vladinim i nevladinim organizacijama u dizajnu, implementaciji i kontroli programa koji nastoje da povećaju prihvaćenost socijalnih ideja unutar i od strane ciljnih grupa. Primena socijalnog marketinga i njegovih tehnika, može da utiče na veći kvalitet i poboljšanje efektivnosti kampanja koje se sprovode. Posebno je važno da se uhvati korak sa razvijenim zemljama koje već uveliko u praksi koriste socijalni marketing i sve više napora ulažu da se socijalni marketing upravi “ka gore” i iskoristi njegov uticaj na „kreiranje politika” i „strateški razvoj”.

Preporuke za dalja istraživanja: Potrebno je da se utvrdi efektivnost kampanja koje se trenutno sprovode. Potrebno je izvršiti dalja istraživanja vezana za pretpostavke za primenu koncepata i tehnika socijalnog marketinga u vladinim i nevladinim institucijama u Srbiji.

151

Literatura

1. ADKINS, S. (1999) Cause Related Marketing: Who Cares Wins, Butterworth-Heinemann

2. ANDREASEN, A., (2003) 'e life trajectory of social marketing - Some implications, Marketing >eory 3(3), pp. 293-303

3. BINNEY, W., HALL, J., SHAW M. (2003) A further development in social marketing - Application of the MOA framework and behavioral implications, Marketing >eory 3(3), pp. 387-403

4. DOMEGAN, C. (2008) Social marketing: implications for contemporary marketing practices classi*cation scheme, Journal of Business & Industrial Marketing, 23/2, pp. 135–141

5. DONOVAN, R. (2011) Social marketing’s mythunderstandings, Journal of Social Marketing, Vol. 1 No. 1, pp. 8-16

6. HASTINGS, G. (2003)a Relational Paradigms in Social Marketing, Journal of Macromarketing, Vol. 23 No. 1, pp. 6-15

7. HASTINGS, G., SAREN M. (2003)b 'e Critical Contribution of Social Marketing: 'eory and Application, Marketing >eory 2003 3(3) pp. 305-322

8. KELLY, K., EDWARDS, R., COMELLO, M.L., PLESTED, B., THURMAN, J. P., SLATER, M. (2003) >e Community Readiness Model: A complementary approach to social marketing, Marketing >eory Volume 3(4)., pp. 411–426

9. KOTLER, F., ROBERTO, N., LI, N. (2008) Socijalni marketing: kako poboljšati kvalitet života, Beograd: Clio

10. KOTLER, F., VONG, V., SONDERS, DŽ., ARMSTRONG, G. (2007) Principi marketinga, četvto evropsko izdanje, Beograd: Mate

11. KOTLER, F., KELLER, K. (2006) Marketing menadžment, 12 izdanje,Beograd: Data status

12. KOTLER, P., ZALTMAN, G. (1971) Social Marketing: An Approach to Planned Social Change, Journal of Marketing, Vol. 35 (July, 1971), pp. 3-12

13. LEFEBVRE, C. (2011) An integrative model for social marketing, Journal of Social Marketing, Vol. 1 No. 1, pp. 54-72

14. LEROUX, M., (2010) 'e nonpro*t marketing guide: high-impact, low-cost ways to build support for your good cause, Jossey-Bass

152

15. LOUISE THORNLEY AND KATE MARSH QUIGLEY AND WATTS LTD (2010) What Works in Social Marketing to Young People? - Systematic Review for the Health Research Council of New Zealand and the Ministry of Youth Development, Final Report, preuzeto 09.12.2011. sa http://www.myd.govt.nz/documents/policy-and-research/social-marketing-syst-rev-)nal.pdf

16. MILISAVLJEVIĆ, M., MARIČIĆ, B., GLIGORIJEVIĆ, M. (2007) Osnovi marketinga, treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd: Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu

17. NATIONAL SOCIAL MARKETING CENTRE (a), Social marketing National Benchmark Criteria preuzeto 2.9.2011. sa http://www.snh.org.uk/pdfs/sgp/A328466.pdf

18. NATIONAL SOCIAL MARKETING CENTRE (b), Big pocket guide - social marketing, second edition 2007. preuzeto: 05.12.2011. sa http://www.snh.org.uk/pdfs/sgp/A328463.pdf

19. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ZDRAVSTVO SOCIJALNU POLITIKU I DEMOGRAFIJU, Internet prezentacija, podaci preuzeti 25.11.2011. sa http://www.zdravstvo.vojvodina.gov.rs/

20. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA URBANIZAM, GRADITELJSTVO I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE, Internet prezentacija, podaci preuzeti 25.11.2011. sa http://www.arhiurb.vojvodina.gov.rs/index.php?id_menu=6

21. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDU, Internet prezentacija, podaci preuzeti 25.11.2011. sa http://www.psp.vojvodina.gov.rs/

22. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU I JAVNO INFORMISANJE, Internet prezentacija, podaci preuzeti 25.11.2011. sa http://www.kultura.vojvodina.gov.rs/

23. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA OBRAZOVANJE, UPRAVU I NACIONALNE ZAJEDNICE, Internet prezentacija, podaci preuzeti 25.11.2011. sa http://www.puma.vojvodina.gov.rs/

24. POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA ZAPOŠLJAVANJE I RAVNOPRAVNOST POLOVA, Internet prezentacija, podaci preuzeti 25.11.2011. sa http://www.psrzrp.vojvodina.gov.rs/index.php

25. SHAW, E. (2004) Marketing in the social enterprise context: is it entrepreneurial?, Qualitative Market Research: An International Journal, Vol 7, No 3, pp. 194-205

153

26. STEAD M., GORDON R., ANGUS K., MCDERMOTT, L. (2007) A systematic review of social marketing e6ectiveness, Health Education, Vol. 107 No. 2, pp. 126-191

27. SERRAT, O. (2010) 'e Future of Social Marketing, Knowledge Solutions, January, 73

28. PETROVIĆ-PIROĆANAC, Z. (2005) Socijalni marketing – oruđe društvene promene, Politička revija (Political Review), vol. 7, br. 2, pp. 493-512

29. THE MARKETING AND SALES STANDARDS SETTING BODY (2007) Social Marketing Functional Map Final Dra«, preuzeto 2.9.2011. sa http://themsc.org/projects/Social_Marketing_FM.pdf

30. WYMER, W. (2010) Rethinking the boundaries of social marketing: Activism or advertising?, Journal of Business Research, 63, pp. 99–103

31. Prezentacije sa prve svetske konferencije o socijalnom marketingu

32. ANDREASEN, A., (2008) 21st Century Social Marketing, World Social Marketing Conference, 2008., Brighton, England, power point presentation, Preuzeto 2.9.2011. sa: http://www.tcp-events.co.uk/wsmc/keynotes.html,

33. BLAIR-STEVENS (2008) Planning / Managing Complexity, World Social Marketing Conference, 2008., Brighton, England, power point presentation, Preuzeto 2.9.2011. sa: http://www.tcp-events.co.uk/wsmc/keynotes.html,

34. FOURALI, C. (2008) Developing First World-class Standards of Best Practice for Social Marketing, World Social Marketing Conference, 2008., Brighton, England, power point presentation. Preuzeto 2.9.2011. sa: http://www.tcp-events.co.uk/wsmc/keynotes.html,

35. LAGARDE, F. (2008) Integrating Social Marketing into Organizational Culture, World Social Marketing Conference, 2008., Brighton, England, power point presentation, Preuzeto 2.9.2011. sa: http://www.tcp-events.co.uk/wsmc/keynotes.html,

36. LEE, N. (2008) Social Marketing Planning in Ten Steps, World Social Marketing Conference, 2008., Brighton, England, power point presentation, Preuzeto 2.9.2011. sa: http://www.tcp-events.co.uk/wsmc/keynotes.html

154

CONCEPTUAL FRAMEWORK OF SOCIAL MARKETING AND ITS CONTRIBUTION IN RAISING THE PUBLIC AWARENESS OF

CITIZENS

ANTONIĆ, B., SMIEŠKO, O., RIZNIĆ, D.

Summary

'is paper presents a conceptual framework of social marketing and the views of leading thinkers in this *eld. In aiming to de*ne the term social marketing more precisely, the relationship between social and commercial marketing sector has been speci*cally addressed. 'e task of this paper is to highlight the potential contribution of social marketing, as well as to indi-cate its status, display the current application and its prerequisites for the implementation in the relevant Provincial Secretariats in AP Vojvodina. 'e results indicate that while Provincial Vojvodina of Secretariats has a developed a practice of conducting a campaign in order to raise public awa-reness about important social issues, but systemic administration of social marketing has not yet been established.

Keywords: marketing, social marketing, public awareness raising.

155

TURIZAM U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA SRBIJE

PREMOVIĆ J., BOLJEVIĆ A., ARSIĆ LJ.1

Rezime

Turizam je jedna od vodećih privrednih delatnosti koja učestvuje u BDP sveta sa oko 10%, posredstvom turizma se realizuje preko 6% vrednosti ukupnog izvoza i oko 30% svetske trgovine uslugama. Važan preduslov za dalji razvoj turizma predstavlja očuvana i zdrava životna sredina, zbog čega su različite ruralne sredine osnovni potencijali za održivi turistički razvoj. Uvažavajući ove činjenice, autori analiziraju društvene i ekonomske efekte turizma u globalnim okvirima, ukazujući na komparativne turističke pred-nosti Srbije i realne mogućnosti rasta turističkog prometa, koje će doprineti održivom privrednom razvoju Srbije.

Ključne reči: održivi razvoj, turizam, ruralni turizam, privredni razvoj.

Uvod

Naučno-tehnološki progres sa početka XXI veka uslovio je ubrzani privredni rast i brojna tehničko-tehnološka dostignuća što je, sa druge strane, uticalo na neracionalno korišćenje prirodnih resursa i na nastanak ekoloških problema narušavanjem prirodne sredine. Jačanjem svesti o neophodnosti primene osnovnih ekoloških standarda u poslovanju i primenom koncepta održivog rasta i razvoja moguće je racionalnije korišćenje prirodnih resursa i rešavanje nastalih problema celokupnog ljudskog društva. Održivost predstavlja pokušaj kreiranja ekvilibrijuma između naizgled suprotstavljenih strana, prirode i ljudskih aktivnosti (Premović i sar., 2011).

Obezbeđivanje održivog razvoja na celokupnoj teritoriji zemlje danas je određeno kao strateški cilj Republike Srbije. Održivi razvoj je de)nisan „kao ciljno orijentisan, dugoročan, neprekidan, sveobuhvatan i sinergetski proces koji utiče na sve aspekte 1 Mr Jelena Premović, doktorant, prof. dr Agneš Boljević, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta

Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Ljiljana Arsić, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Prištini-Kosovska Mitrovica.

UDC: 338.487 Pregledni radReview paper

156

života (ekonomski, socijalni, ekološki i institucionalni) na svim nivoima“ (Nacionalna strategija održivog razvoja, 2007). Mogućnost ostvarivanja održivog razvoja je u uvođenju, prilagođavanju i primeni principa koji dominiraju u EU, odnosno u povećavanju konkurentnosti koja se zasniva na znanju, inovacijama i preduzetništvu, zbog čega su kao ključni nacionalni prioriteti Republike Srbije čije će ispunjenje u najvećoj meri omogućiti ostvarenje vizije održivog razvoja do 2017. godine de)nisani:

!"Članstvo u EU,

!"Razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast, podsticanje inovacija, stvaranje boljih veza između nauke, tehnologije i preduzetništva, povećanje kapaciteta za istraživanje i razvoj, uključujući nove informacione i komunikacione tehnologije,

!"Razvoj i obrazovanje ljudi, povećanje zapošljavanja i socijalna uključenost, stvaranje većeg broja radnih mesta, privlačenje stručnjaka, unapređivanje kvaliteta i prilagodljivosti radne snage, veća ulaganja u ljudske resurse,

!"Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj, unapređivanje atraktivnosti zemlje i obezbeđenje adekvatnog kvaliteta i nivoa usluga,

!"Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa, očuvanje i unapređivanje sistema zaštite životne sredine, smanjenje zagađenja i pritisaka na životnu sredinu, korišćenje prirodnih resursa tako da ostanu raspoloživi i za buduće generacije (Ibidem).

Održivi razvoj turizma

U savremenom poslovnom okruženju dolazi do zaokreta od proizvoda ka uslugama, koje se kreiraju i pružaju na način da zadovolje rastuće potrebe društva, što doprinosi da se granica između proizvoda i usluga sve više smanjuje. Nakon proizvodne ere i ekonomije obima, celokupna svetska privreda se danas nalazi u eri usluga, budući da uslužni sektor učestvuje sa 55% u ukupnom svetskom privređivanju, a proizvodno-industrijski sektor sa 45%. Smatra se da 65% prihoda razvijenih zemalja dolazi iz uslužnih delatnosti, a savremene tendencije izražene kroz porast značaja i zastupljenosti usluga, idu u prilog pretpostavkama da će usluge za oko 30 godina biti zastupljene u globalnoj svetskoj privredi sa čak 85%.

Turizam se u savremenoj svetskoj privredi smatra sektorom sa najvećim potencijalom rasta koji se očekuje u predstojećem periodu. U prilog ovog stava govore statistički podaci Svetske turističke organizacije- STO2 po kojima turizam predstavlja jednu od pet izvoznih grana u čak 83% zemalja, a predviđa se da će do 2020. godine broj dolazaka turista samo u Evropu biti dupliran.

Kao jedna od najpropulzivnijih privrednih grana sa značajnim ekonomskim rezultatima, turizam preuzima i značajnu ekološku odgovornost, zbog čega se danas

2 WTO-World Touristics Organization

157

sve više analizira tzv. ekološka dimenzija turizma u funkciji celokupnog održivog razvoja (Premović, Arsić, 2011). Analize su pokazale da se pred turističku privredu i sve institucije u oblasti turizma postavlja zadatak uspostavljanja, pre svega, održivog i odgovornog razvoja u cilju očuvanja životne sredine kao resursa turističkog proizvoda (Nacionalna strategija održivog razvoja, 2007). Zbog toga danas dominira koncepcija održivog turističkog razvoja pod kojom se podrazumeva razvoj turizma koji zadovoljava potrebe sadašnjih turista, turističkih destinacija i svih učesnika u turizmu, uz istovremeno očuvanje i uvećanje potencijala za korišćenje turističkih resursa u budućnosti, bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe.

„Odgovorni i održivi razvoj turizma podrazumeva pravo na turizam i na slobodu turističkih kretanja, zadovoljenje ekonomskih, društvenih i estetskih potreba, uz održavanje karakteristika prirodnog i društvenog okruženja i kulturno-istorijskog nasleđa“ (Štetić, 2009). Jer, „zahtevi zaštite životne sredine i postizanje turističkog razvoja ne mogu se dostignuti odvojeno. Da bi bio ekonomski održiv, turizam mora biti u funkciji održivog okruženja, bilo kulturološkog, bilo prirodnog. Turizam je pobornik aktivne zaštite koja se temelji na racionalnom, smišljenom korišćenju resursa“ (Milenković, 2009).

Održivi turizam bi trebalo da omogući optimalno korišćenje resursa životne sredine koji čine ključni element razvoja turizma, održavajući, na taj način, bitne ekološke procese i pomažući očuvanju nasleđa u cilju obezbeđivanja održivog dugoročnog poslovanja.

Turizam kao model ekonomskog razvoja

U ukupno ostvarenoj svetskoj privredi današnjice, turizam zauzima sve veći udeo, uz izraženu tendenciju daljeg rasta, zbog čega postoji saglasnost ekonomskih analitičara oko stava da turizam predstavlja jednu od najbrže rastućih industrijskih grana na globalnom međunarodnom tržištu. Zbog speci)čnosti turističkog tržišta i povezanosti savremenih turističkih proizvoda sa brojnim privrednim i vanprivrednim delatnostima, društveno-ekonomski efekti turizma su višestruki (Premović i sar., 2011). „Na ekonomske efekte turizma na određeno mesto, uticaj imaju grupe različitih faktora. Neke od njih, sa značajnijim intenzitetom su:

!"prirodne i antropogene vrednosti područja,

!"materijalna osnova,

!"pristupačnost (udaljenost od emitivnih turističkih područja, saobraćajna povezanost),

!"organizacija i politika razvoja turizma,

!"organizovana ponuda sa svim sadržajima.

158

Navedeni faktori i vrednosti određuju uticaje i značaj turizma za konkretno mesto“ (Pejanović, Vujović, 2008).

Razvojem turizma stvaraju se mogućnosti za pokretanje niza drugih privrednih delatnosti, zbog čega turizam predstavlja važan faktor za pokretanje ukupnog privrednog razvoja. „Upravo, činjenica da turizam omogućava prodaju proizvedenih vrednosti kroz turističko tržište, potvrđuje razvojnu funkciju turizma. Razvojni aspekti turizma utemeljeni su na kompleksnoj međuzavisnosti turističke potrošnje i brojnih proizvodnih delatnosti“ (Vujović i sar. 2011).

Razvoj turizma podstiče ili donosi efekte i na makro-državnom nivou:

!"uticaj na platni bilans zemlje,

!"uticaj na zaposlenost i životni standard stanovništva,

!"podsticaj razvoja ostalih privrednih delatnosti uključenih u turističku privredu,

!"uticaj na investiciona ulaganja,

!"podsticaj razvoja drugih nerazvijenih područja (Pejanović, Vujović, 2008).

Prema predviđanjima STO ukupan broj od 880 miliona turista koji je ostvaren u 2009. godini, povećaće se na 1,6 milijardi u 2020. godini. Turizam predstavlja glavni izvor devizne zarade u gotovo 38% zemalja. Naime, u savremenim uslovima, učešće turizma u BDP sveta je oko 10%, posredstvom turizma se realizuje preko 6% vrednosti ukupnog izvoza u svetu i oko 30% svetske trgovine uslugama. „Ekonomski rezultati turističkog prometa u visokom stepenu se izražavaju u razvoju saobraćaja, trgovini, proizvodnom zanatstvu i uslužnim delatnostima. Rast proizvodnje i usluga u prometnim delatnostima rezultira na bazi rasta tražnje i prometa posredstvom turizma i ugostiteljstva. Preko turističke potrošnje se uvećavaju ekonomski efekti i rast u ukupnoj privredi“ (Vujović i sar., 2011).

Turizam kao radno intenzivna delatnost

U skladu sa porastom zastupljenosti uslužnog sektora u svetskoj ekonomiji, povećava se broj postojećih radnih mesta u uslužnim delatnostima, ali se i kreiraju nova, što pokazuje izražen trend rasta broja zaposlenih radnika u ovom sektoru. „Povećanjem turističkog prometa i potrošnje stranih i domaćih turista, dolazi do uključenja velikog broja radnika u delatnosti turističke privrede. Isto tako, povećava se i broj radnika koji direktno učestvuju u podmirivanju potreba turista“ (Petrović, 2007).

Upravljanje kvalitetom usluga je kontinuiran proces pa bi i osposobljavanje zaposlenih trebalo da bude aktivno i da se stiče kroz učenje, a jednom stečene veštine, sposobnosti i znanja je potrebno usavršavati, u čemu koncept permanentnog učenja i obrazovanja nalazi praktičnu primenu i dobija svoju tržišnu valorizaciju. „Za uspešan razvoj turizma potreban je dobar marketinški pristup, koji bi istakao sve kvalitete u

159

lepezi turističke ponude. Kako je veština upravljanja resursima u međunarodnim domenima dobila dominantnu ulogu, neophodno je postojanje čvrstog opredeljenja i materijalne podrške u pravcu obrazovanja stručnog kadra (po svetskim standardima) u oblasti turizma i njegovih pratećih delatnosti što predstavlja sigurno ulaganje u budućnost“ (Vujović i sar., 2011-1).

U okvirima EU turizam predstavlja jedan od najvećih privrednih sektora sa 9% zaposlenih i 9% učešća u potrošnji. Evropski deo Mediterana (Pirinejsko, Apeninsko i Balkansko poluostrvo) je najrazvijeniji svetski turistički region koji učestvuje sa oko 1/3 u ukupno ostvarenom svetskom turističkom prometu. „U cilju očuvanja osnovnih turističkih atraktivnosti države Mediterana su stvorile svoju turističku integraciju, koja posebnu pažnju pridaje edukaciji stanovništva koje je zaposleno u turističkom sektoru u cilju povećanja kvaliteta ponude, ali i očuvanja prirodnih i antropogenih vrednosti“ (Petrović, J., 2007). Prema predviđanjima STO, za narednih deset godina, broj dolazaka turista u Evropu će se udvostručiti i do 2020. godine će iznositi oko 720 miliona. Zbog toga, „menadžment mora da osmišljava i kreira funkcionisanje turizma i njegove ponude za privlačenje inostranih gostiju, kako bi mogli da obezbede priliv deviza kao zamajac za dalje privredne aktivnosti“ (Vujović i sar., 2011-1).

Turizam dakle, deluje na subjekte i činioce koji postoje u određenoj turističkoj destinaciji uključujući njeno stanovništvo, zaposlene, investitore odnosno, turizam utiče na prosperitet svih preduzeća koja zadovoljavaju potrebe turista, kao i na povećanje broja radnih mesta i uvećanje mase proizvedenih roba i usluga koje se ostvaruju u određenom vremenskom periodu, čime se stimuliše privredni razvoj (Adaptirano prema: Cooper et al., 2005).

Komparativne mogućnosti održivog turističkog razvoja srbije

Poslednje decenije XX i početak XXI veka pokazuju progresivan rast udela turizma u ukupno ostvarenoj svetskoj privredi, dok turistički sektor učestvuje sa 2,5% u nacionalnom bruto proizvodu i sa 5-6% u ukupnoj zaposlenosti u Republici Srbiji (Nacionalna strategija održivog razvoja, 2007). Na putu de)nisanja razvojnih ciljeva i privrednih sektora sa izgledima za uspeh, Srbija je odredila turizam „kao nezaobilazan kompleks sa neiskorišćenim rastućim potencijalom. Srpski turistički potencijali nisu dosad dovoljno valorizovani, jer turizam nije nikad bio ozbiljna tema razvojne politike Republike Srbije. Proces transformacije komparativnih u konkurentske prednosti u turizmu Republike Srbije deo je ukupnih reformskih procesa, kao i političkog odnosa prema turizmu kao važnom stvaraocu nacionalnog blagostanja“ (Strategija razvoja turizma Republike Srbije, 2006).

Uočavajući svoje unutrašnje snage i slabosti, kao i spoljašnje prilike i opasnosti za razvoj turizma, Vlada Republike Srbije je prepoznala značaj turističkog sektora za

160

sopstveni razvoj i donela Strategiju razvoja turizma kojom je de)nisan konkurentski prostor poslovnog sektora u srpskom turizmu.

Ciljevi održivog razvoja turizma Republike Srbije obuhvataju:

1) poboljšanje smeštajnih kapaciteta;

2) razvijanje turističkog sistema kvaliteta i sistema zaštite potrošača;

3) razvijanje turističkog informacionog sistema (informativni centri, brošure, imidž, pozicioniranje itd.);

4) razvijanje dodatne turističke ponude uz postizanje ekonomske isplativosti i lokalnog prosperiteta (trgovina, gastronomija, ugostiteljstvo, aktivnosti, putničke agencije itd.) čime će se otvoriti nova radna mesta, uz najveće moguće očuvanje kulturnog bogatstva i prirodne raznovrsnosti;

5) utvrđivanje i otklanjanje aktuelnih i potencijalnih kon[ikata između turizma i drugih aktivnosti vezanih za korišćenje resursa (Ibidem).

Novo turističko pozicioniranje Republike Srbije mora biti zasnovano na profesionalnom sagledavanju faktora, koji presudno utiču na opšti uspeh Republike Srbije kao turističke destinacije. Reč je o najmanje tri ključna faktora i to:

1) objektivnoj interpretaciji centralnih elemenata ponude u oblasti resursa i atrakcija, odnosno de)nisanih strateških potencijala za uspeh u turizmu;

2) analizi i ocenjivanju vrednosti aktuelnih i očekivanih trendova u globalnom turizmu i proceni realnih šansi za tržišni prodor i razvoj Srbije;

3) analizi konkurencije, koja podrazumeva strukturno i procesno poznavanje stanja u realnom konkurentskom krugu (Ibidem).

Različite ruralne sredine, zahvaljujući prirodnim i stvorenim vrednostima, kao i ekološkim i ambijentalnim karakteristikama teritorije Srbije, predstavljaju značajne resursne potencijale za održivi turistički razvoj. Obzirom da održivi turizam najviše zavisi od geografske )zionomije ruralnog područja, a imajući u vidu podatak da preko 80% teritorije Srbije pripada tzv. ruralnom području3 na kojem živi oko 44% stanovništva zemlje, to su komparativne prednosti za razvoj ovog vida turizma u Srbiji očigledne. Pretvaranje komparativnih u konkretne konkurentske prednosti koje će uticati na povećanje stepena zaposlenosti u turizmu, rast životnog standarda i BDP Srbije, osnovni su zadaci čijim će se ispunjenjem realizovati de)nisana Strategija (Premović i sar., 2011).

„Prema procenama Turističke organizacije Srbije-TOS, ruralni turizam podržava više od 10.000 ležajeva, a prosečno u okviru ruralnog turizma se odvija oko 6% ukupnog broja noćenja u Republici...Procenjuje se da ukupan broj ležajeva godišnje generiše oko

3 „Kada se govori o ruralnim područjima, praksa EU ide u prilog činjenici da je pre svega neophodno de)nisati ruralno područje. Za to je svakako preduslov adekvatno teritorijalno razgraničenje. U savremenim uslovima, EU klasi)kacija na tzv. NUTS (1,2, 3) statističku podelu predstavlja uzor zemljama koje umesto polit-ekonomskog pristupa u razvoju žele da implementiraju socio-ekonomski koncept“ (Njegovan i sar., 2008).

161

5 milijardi dinara i značajno doprinosi većim direktnim prihodima u sektoru turizma“ (Cvijanović i sar., 2011).

6,59% teritorije Srbije predstavlja tzv. zaštićenu teritoriju, pa možemo reći da, kao turistička destinacija Republika Srbija u celini posmatrana, u najvećoj meri ima očuvan prirodni ambijent. O tome svedoči pet nacionalnih parkova koji svojim, prirodnim i antropogenim vrednostima predstavljaju njene posebne dragulje. To su: Fruška gora, Đerdap, Kopaonik, Tara i Šarplanina (Vuković i sar., 2009). U Strategiji razvoja turizma, utvrđen je raspored budućih karakterističnih turističkih klastera koji treba da pomognu da turistička ponuda Srbije postane prepoznatljiva. To su: Beograd, AP Vojvodina, zapadna Srbija i istočna Srbija.

Prema istraživanjima Republičkog Zavoda za razvoj, koja su izričito usmerena na moguća područja za razvoj održivog turizma u Srbiji, treba poći od sledećih baznih pokazatelja:

1) razvoj održivog turizma u zaštićenim oblastima, pre svega u nacionalnim parkovima i to iz više razloga:

!"smanjenja regionalnih disproporcija

!"preusmeravanja demografskih tokova, i

!"valorizacije integralnog turističkog proizvoda;

2) maksimalnoj integrisanosti strategije razvoja održivog turizma u globalnu strategiju upravljanja pojedinim resursima;

3) vlasničkoj i upravljačkoj transformaciji;

4) de)nisanosti upravljanja u zaštićenim oblastima, gde bi se težište davalo međunarodnim standardima zaštite životne sredine;

5) a)rmacija novog turističkog proizvoda (težnja za „zelenim“ i „belim“ planinskim destinacijama), i

6) sveobuhvatnom istraživanju turističke tražnje (Milenković, 2009).

Održivi turizam pretpostavlja preduzimanje aktivnosti koje imaju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu, ali nedostatak odgovarajuće infrastrukture koja bi bila stavljena u funkciju turističkog razvoja, možemo odrediti ključnim ograničenjem Srbije. Pored infrastrukturnog unapređenja, posebnu pažnju u predstojećem periodu bi trebalo posvetiti stručnom usavršavanju kadrova koji, na direktan ili indirektan način, učestvuju u pružanju turističkih usluga i generisanju prihoda.

162

Zaključak

Turizam je jedna od najbrže rastućih industrijskih grana na celokupnom međunarodnom tržištu današnjice.

Zahvaljujući karakteristikama teritorije Srbije, različite ruralne sredine predstavljaju značajne resursne potencijale za održivi turistički razvoj. Imajući u vidu činjenicu da održivi turizam najviše zavisi od geografske )zionomije ruralnog područja, kao i podatak da preko 80% teritorije Srbije pripada tzv. ruralnom području, to su evidentne komparativne prednosti koje Srbija poseduje za razvoj ovog vida turizma.

Pretvaranje komparativnih u konkretne konkurentske prednosti, uticaće na povećanje stepena zaposlenosti u turizmu i pratećim delatnostima, rast životnog standarda, te posledično, i na rast ukupnog BDP Srbije. U kontekstu ostvarivanja ovog cilja, razvoj održivog (ruralnog) turizma bi trebalo da zauzme značajno mesto u turističkoj i ukupnoj privrednoj politici Srbije.

Litetatura

1. COOPER, C., FLETCHER, J., FYALL, A, GILBERT, D., WANHILL, S. (2005): Tourism – Principles and Practice, Prentice Hall, London.

2. CVIJANOVIĆ, D., VUKOVIĆ, P., KLJAJIĆ, N. (2011): Stanje i perspektive razvoja ruralnog turizma u Republici Srbiji, VI Međunarodni naučni skup Mediteranski dani Trebinje 2011: Turizam i ruralni razvoj - savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja, Tematski zbornik, Trebinje.

3. MILENKOVIĆ, S. (2009): Turizam i ekonomija, Univerzitet u Kragujevcu - Ekonomski fakultet Kragujevac.

4. NJEGOVAN, Z., PEJANOVIĆ, R., PETROVIĆ, D. (2008): Regionalizacija ruralnog područja AP Vojvodine - problemi de)nisanja ruralnog područja, Agroekonomika: časopis Departmana za Ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, br. 39-40, str. 5-16, Novi Sad.

5. PEJANOVIĆ, R., VUJOVIĆ, S. (2008): Ruralni razvoj i agroturizam, Agroekonomika: časopis Departmana za Ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, br. 37-38, str. 5-14, Novi Sad.

6. PETROVIĆ, J. (2007): Direktni makroekonomski efekti razvoja turizma u vodećim turističkim državama Mediterana, Zbornik radova PMF-Geografski institut, sv. LV, broj 55, Beograd.

163

7. PREMOVIĆ, J., ARSIĆ, LJ. (2011): Perspektive razvoja održivog turizma u Republici Srbiji, Drugi međunarodni naučni skup: Trendovi u razvoju turizma i hotelijerstva, Kotor, Crna Gora.

8. PREMOVIĆ, J., BOLJEVIĆ, A., ARSIĆ, LJ. (2011): Resursni potencijali održivog turističkog razvoja Srbije, VI Međunarodni naučni skup Mediteranski dani Trebinje 2011: Turizam i ruralni razvoj - savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja, Tematski zbornik, Trebinje.

9. ŠTETIĆ, S. (2009): Značaj i uloga tour operatora za razvoj održivog turizma, Zbornik radova naučnog skupa, 2-Savremene tendencije u turizmu, hotelijerstvu i gastronomiji, Univerzitet u Novom Sadu, PMF-Departman za geogra)ju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.

10. VUJOVIĆ, S., JOVANOVIĆ, S., MILANOVIĆ, M. (2011): Razvojni aspekti seoskog turizma, VI Međunarodni naučni skup Mediteranski dani Trebinje 2011: Turizam i ruralni razvoj - savremene tendencije, problemi i mogućnosti razvoja, Tematski zbornik, Trebinje.

11. VUJOVIĆ, S., MACURA, R., SPAJIĆ, J. (2011-1): Razvojni aspekti turizma (Opština Knić), Ekonomika poljoprivrede, God./Vol. LVIII, СБ/SI-1 (1-368), str. 41-47, Beograd.

12. VUKOVIĆ, P., CVIJANOVIĆ, D., GLIGIĆ, P. (2009): Ekologija kao faktor jačanja turističke konkurentnosti ruralnog područja Srbije, Tranzicija, Vol. 10, No. 21-22, str. 1-8.

13. Vlada Republike Srbije, (2007): Nacionalna strategija održivog razvoja, Beograd.

14. Vlada Republike Srbije, (2006): Strategija razvoja turizma Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 91/06, Beograd.

164

TOURISM IN THE FUNCTION OF THE SUSTAINABLE DEVEL-OPMENT OF SERBIA

PREMOVIĆ, J., BOLJEVIĆ, A., ARSIĆ, LJ.

Summary

Tourism is one of the leading economic sectors which participates with 10% in the world’s GNP, through the tourism over 6% of the total world export is realized and 30% world trade of the services.'e important prerequisite for further development of the tourism is well-preserved and health environment, therefore di6erent rural areas are basic potentials for sustainable development of the tourism.Respecting these facts, the authors analyse the sociable and the economic e6ects of the tourism in the global frames, pointing out to the comparative serbian touristic advantages and real possibilities of the touristic exchange increases, which will contribute to the sustainable economic development of Serbia.

Key words: sustainable development, tourism, rural tourism, economic de-velopment.

165

PREDUZETNIŠTVO KAO FAKTOR ODRŽIVOG RAZVOJA AGROPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE$

ĐURAN J. 2

Rezime

Osnovni cilj ovoga rada je da potencira preduzetnički princip kao jedan od faktora održivog razvoja agroekonomije u Republici Srbiji. Sa jedne strane, polazi se od poljoprivrede, kao speci*čne grane privrede koju karakteriše velika dužina proizvodnog ciklusa i značajan uticaj vremenskih prilika na proizvodnju, što u velikoj meri otežava merenje uticaja pojedinih faktora na proizvodnju i tržišni lanac, naročito u kratkom vremenskom periodu. Sa druge strane, posmatra se i ističe preduzetnički princip, koji predstavlja per-manentnu težnju ka inovacijama koja obnavljaju, transformišu i podstiču razvoj celokupne privrede. Analiza sadašnjeg stanja poljoprivrede Repub-like Srbije pokazuje značaj preduzetništva u kontekstu agroekonomsk-og razvoja. Preduzetnički princip, kao jedan od potencijalnih proizvodnih faktora, čini veliki uticaj na premise održivog razvoja agroprivrede Repub-like Srbije. Proaktivni odnos prema promenama predstavlja istovremeno faktor koji poljoprivrednim preduzećima izvesno obezbeđuje šanse za us-peh.Konstantan privredni rast možemo da ostvarimo negovanjem tehničko-tehnoloških inovacija i ekonomije znanja. Težnja ka tranziciji poljoprivrede, od tradicionalnog pristupa ka značajnijoj primeni znanja, inovacija i novih tehnologija, u Republici Srbiji, podrazumeva mnogostruke i složene promene u svim institucijama obrazovanja, nauke, istraživanja i razvoja. Ulogu države ne smemo izostaviti, kao stvaraoca institucionalnog i eko-nomskog okruženja koje podstiče preduzetništvo, obezbeđujući neophodnu infrastrukturu za slobodan protok znanja, zakone i pravila o zaštiti intelek-tualne svojine, investicije u informacione i komunikacione tehnologije.Ključne reči: preduzetništvo, agroprivreda, održivi razvoj, poljoprivredno preduzeće, država, agrarna politika.

1 Ovaj rad je deo istraživačkih projekata pod šiframa 47009 (Evropske integracije i društveno-ekonomske promene privrede Srbije na putu ka EU) i 179015 (Izazovi i perspektive strukturnih promena u Srbiji: Strateški pravci ekonomskog razvoja i usklađivanje sa zahtevima EU), )nansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije

2 Jelena Đuran, MSc, asistent, Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Sremska Kamenica.

UDC: 330.526.33 Pregledni radReview paper

166

Uvod

Preduzetnički pristup sve više se posmatra kao važna opcija za organizacije i pojedince koji teže stalnom poboljšanju i razvoju održive konkurentske prednosti. Preduzetnički način razmišljanja može se posmatrati individualno, na nivou pojedinca, kao i kolektivno, na nivou organizacije. Na individualnom nivou, podrazumeva pripremljenost i sposobnost da se pravilno iskoriste potencijalne šanse u neizvesnom poslovnom okruženju. Kao kolektivni fenomen, preduzetničko razmišljanje je odraz težnje top menadžmenta i ostalih članova organizacije ka usvajanju preduzetničke logike koja utiče na potencijal organizacije da kreira vrednost i ostvaruje visoku pro)tabilnost.

Preduzetništvo se više ne vezuje isključivo za mala preduzeća, privatni sektor, i organizacije u povoju koje tek treba da utvrde svoje pozicije na tržištu,  već i za razvijene organizacione oblike, državne institucije, kao i nepro)tne organizacije. U poslednje vreme ima mnogo podataka o uspešnim preduzetničkim poduhvatima u već postojećim )rmama. Veliki broj preduzetnika postaje poznat ne samo zahvaljujući  tome što su stvorili potpuno novu )rmu, već i zahvaljujući tome što su uspešno unapredili ili revitalizirali neku )rmu.

Preduzetništvo se može posmatrati i kao poseban biznis stil koji se uči, razvija i usavršava.  Priroda konkurentskog okruženja ima snažan uticaj na poslovanje kako velikih organizacionih sistema, tako i malih i srednjih preduzeća. Rizik i neizvesnost postaju stalni pratioci modernih organizacija i pojedinaca u procesu njihovog razvoja. Savremeno poslovno okruženje ispunjeno je brojnim pretnjama, ali i šansama u vidu inovacija koje generišu nove oblasti poslovanja i nova tržišta. Za preduzetnike, neizvesno i dinamično okruženje predstavlja izvor novih ideja i nove šanse koje treba uočiti i iskoristiti. Biti preduzetnik podrazumeva konstantno suočavanje sa nepoznatim situacijama i rizicima. Nismo jednom bili svedoci izjava uspešnih preduzetnika „Kako ne spavaju noćima“ jer ne znaju šta će biti sa njihovim sredstvima koje su uložili i da li postoji mogućnost da projekat koji su započeli uspe.

Mnogi uspešni preduzetnici ističu da su se suočavali sa neuspesima, gubicima, ali takođe naglašavaju da to nije bio razlog za odustajanje. Važno je shvatiti da je ponekad potrebno pogrešiti ili doživeti neuspeh, iz toga izvući značajne pouke i sagledati kako to može doprineti postizanju uspeha na duge staze. Razlika između uspešnih i neuspešnih preduzetnika je u tome što će uspešni preuzeti rizik i šta god da se desi neće odustati, dok će neuspešan posle prve prepreke reći da to jednostavno nije za njega. U savremenom poslovnom okruženju, upravljati na preduzetnički način znači i prepoznati  šanse i sagledati realne okolnosti za datu situaciju, ali i načiniti neophodne promene i upravljati ovim promenama u cilju stvaranja poslovnih vrednosti. Preduzetnik današnjice poseduje sposobnost uočavanja potencijalnih šansi, inovativnost, kreativnost i e)kasnost u procesu donošenja odluka, kao i znanje i veštine da uspešno prati  implementaciju ovih odluka.

167

Preduzetništvo u agroprivredi može da bude nosilac jedne permanentne preduzetničke inovacije koja obnavlja, transformiše i podstiče razvoj celokupne privrede Republike Srbije. Ono generiše: nastanak novih poslovnih poduhvata; otvaranje novih radnih mesta; obnavljanje „sveže krvi“ nacionalnih ekonomija, pružajući im vitalnost, inovativne proizvode i usluge i povećavajući im time šanse za opšti društveni, kulturni i socijalni napredak. Savremeno preduzetništvo sve više poprima obeležja generatora ekonomske i tehnološke transformacije, a preduzetnici značajan činilac brojnih promena, koje su uslov nesmetanog društveno-ekonoskog razvoja. Preduzetnički proces je skup funkcija i aktivnosti opažanja poslovnih mogućnosti i kreiranja organizacija (preduzeća – poslovnog poduhvata) za realizaciju uočenih mogućnosti. Podrazumeva promenu od postojećeg stila života potencijalnog preduzetnika ka aktivnom životu preduzetnika-osnivača novog preduzeća. Najsnažniji faktori koji podstiču promenu postojećeg stila života su: postojanje nerealizovanih ideja i saznanje da postoje nezadovoljene potrebe na tržištu, kao i značajni prelomi u životu potencijalnog preduzetnika. Ovi faktori vode osnivanju novog preduzeća tek ukoliko potencijalni preduzetnik proceni da je to poželjno i moguće (Pejanović, R., Njegovan, Z., 2009).

Preduzetnički pristup – permanentnost inovacija, razvoja i stvaranja novih vrednosti

Kao inovativna i dinamična poslovna aktivnost kreativno nadahnutih ljudi, preduzetništvo je od ključnog značaja za savremene privredne strukture, bez obzira na njihov dostignuti stepen razvoja. Njihovo zajedničko obeležje je poslovanje u uslovima brzih promena, nesigurnosti i rizika, što zahteva nov pristup biznisu, nove poslovne orijentacije i strategije. Najveće efekte i najbolje rezultate u takvim uslovima postižu preduzetnici i rastuće )rme koje neguju preduzetnički menadžment, odnosno uspešno upravljanje promenama koje uključuju sposobnost stvaranja nove sinteze ljudi, resursa, ideja i mogućnosti, odnosno poslovnih prilika. Preduzetništvo se potvrdilo kao odgovor na mnoge probleme u potrošnji, kao pravi put u pronalaženju novih mesta i pozicija na postojećim tržištima uprkos masovnoj ponudi i beskompromisnoj konkurenciji, ali i kao način stvaranja i razvoja novih tržišta. Tako, preduzetništvo se smatra novim sektorom savremene privrede, a preduzetnici kreatorima novih radnih mesta. Zahvaljujući preduzetništvu i preduzetnicima, brže raste broj novih poslova nego zaposlenih u postojećim institucijama, organizacijama i preduzećima (Penezić, N., 2008).

Preduzetništvo je svojstveno bilo kojem privrednom sektoru i tipu biznisa. Nezaobilazno je pri samozapošljavanju i u )rmama bilo koje veličine i prepoznatljivo kroz sve faze životnog ciklusa – od osnivanja do rasta, zasićenja, gašenja ili ponovnog oživljavanja. Iako je preduzetnička funkcija u društvu stara verovatno koliko i trgovina i razmena, i uz činjenicu da savremena ekonomska teorija već raspoznaje preduzetništvo kao samostalni proizvodni resurs, odnosno faktor (koji je gotovo jednako vredan ostalim faktorima proizvodnje – radu, zemlji i kapitalu) i dovoljno jasno razgraničava

168

prostor delovanja menadžmenta i preduzetništva, brojna pitanja za ekonomsku nauku (a i za druge društvene nauke poput sociologije i psihologije) i dalje su predmet mnogih diskusija (Penezić, 2008).

!"#$#%&'()*+,)-"./-0#&+&12"-)13-+&#4(2)12"253124&(#,02%#

U Srbiji danas poljoprivreda daje oko 12% bruto dodate vrednosti privrede (Republički zavod za razvoj), a poljoprivredno stanovništvo, prema popisu iz 2002. godine, čini oko 11% ukupnog stanovništva. Značaj i uloga poljoprivrede posebno su došli do izražaja u vreme sankcija 90-ih godina prošlog veka, kada se poljoprivreda pokazala kao najvitalniji privredni sektor. Današnje stanje poljoprivrede Republike Srbije, njeni potencijali i ograničenja, i dalje pokazuju isti trend da se u poljoprivredu manje ulaže nego što je njoj neophodno i da se, shodno tome, od nje dobija manje nego što je to moguće. Prirodni potencijali se nedovoljno koriste, a i dalje je prisutna ubrzana deagrarizacija, visok nivo senilizacije aktivnog poljoprivrednog stanovništva i nizak nivo specijalizacije u proizvodnji gazdinstava, kao i izrazito nizak nivo motivisanosti zaposlenih, zbog niskih prosečnih zarada. Opremljenost savremenim mašinama nije na potrebnom nivou, a potrošnja mineralnih đubriva je znatno smanjena, što rezultira smanjenim prinosima. Dominantno je učešće individualnih poljoprivrednih gazdinstava i njihovo simbolično organizovanje, nizak nivo robnosti i intenzivnosti proizvodnje. Izražena je usitnjenost poseda, među kojima dominiraju gazdinstva do tri hektara. Organska proizvodnja se sporo razvija (Pejanović, R., 2009).

Značaj različitih invencija, kao akceleratora održivog razvoja poljoprivrede, možemo de)nisati kao radikalne nove ideje, perspektive i  tehnologije koje  imaju potencijal da pokrenu promene u održivoj poljoprivredi. Inovacija je bazirana na osnovu jednog ili više pronalazaka koji mogu doneti veliki napredak, ili  imaju manji uticaj. Pronalasci mogu biti vođeni naukom ili društvom. Oni su bili ključni u istoriji stvaranja postojeće (poljo)privredne  infrastrukture znanja  i ostaće  važne  i u budućnosti, kao pokretač održivog razvoja. Glavna razlika u odnosu na istoriju pronalazaka je da sami pronalasci i njihova primena neće uvek pratiti stari linearni proces fundamentalnih istraživanja - (Univerziteti), strateških istraživanja - (Istraživački instituti) i primenjenih istraživanja sa ekstenzijom - (Primenjeni  instituti). Ovi procesi  su često  nelinearni i  složeniji, uključujući i  društvo. Još jedan važan preduslov za  inovacije  jeste  stvaranje nove vrednosti kroz preduzetništvo (Latesteijn, H. C. van, Andeweg, K., 2011).

169

Slika 1. ‘-ware’ elementi inovacija vođeni preduzetništvom i njihova uloga u tehničkim inovacijama i komercijalizaciji

Izvor: Latesteijn, H. C. van, Andeweg, K., 'e TransForum Model: Transforming Agro Innovation Toward Sustainable Development, Springer, London, 2011, str.29.

Preduzetništvo može biti   ključ  za e)kasno  kombinovanje potrebanih  hardver, so]ver i  orgvare  elemenata  invencija i inicijatora inovacija. Preduzetnik  praktično transformiše  nove ideje u  uspešno poslovanje  i inovacije, pretvarajući  ideje u nove vrednosti. Preduzetnički pristup je   od ključnog značaja   za obezbeđivanje komercijalizacije inovacija i njihove implementacije u ekonomskoj stvarnosti preduzeća. To, naravno, zahteva tržišta za nove proizvode i/ili usluge, bazirane na inovacijama.

Uticaj preduzetničkog principa kao proizvodnog faktora i premise održivog razvoja agroekonomije u Republici Srbiji

Republika Srbija je u dosadašnjem razvoju agroprivrede imala izrazito ekstenzivan način privređivanja. S obzirom da se sada nalazi u procesu tranzicije, neophodno je uložiti ogromne napore kako bi postala konkurentna na svetskom tržištu. Tu se prvenstveno misli na ulaganje u razvoj nauke u tehnologije, bazirane na znanju, koje su ključni činioci napretka jedne privrede. Sadašnja težnja Srbije treba da bude prelazak na specijalizovanu tržišnu proizvodnju u kojoj će sistem privređivanja počivati na primeni savremene nauke i tehnologije, globalizaciji i internacionalizaciji razvojnih tokova. Sadašnje stanje u poljoprivredi i agroindustriji obeležava mali porast, ali nedovoljan da bi se moglo razgovarati o značajnom pomaku u razvoju. Naša država mora da se uključi u trku sa drugim zemljama, čiji je krajnji cilj globalni razvoj i napredak. Razvoj poljoprivrede Srbije treba da se ogleda u tome da se nastavi i intenzivira dosadašnji pristup tehnološkom razvoju i umesto koncepta ekstenzivne industrijalizacije, treba da se utiče na podizanje produktivnosti, da se podstakne inovativnost i snizi visoka

170

tehnološka zavisnost od razvijenih država. Međutim, mora se poći i od međuzavisnosti i povezanosti razvojnih procesa u svetu, kao i mogućih strategija razvoja drugih zemalja ili grupa zemalja.

Šest grupa problema ugrožavaju razvoj poljoprivrede. Oni traju veoma dugo, ali posebno dolaze do izražaja danas, u uslovima silovitih udara svetske )nansijske krize, koja ozbiljno ugrožava celokupnu privredu Republike Srbije, posebno poljoprivredu: (1) nepovoljna posedovna struktura poljoprivrede i neorganizovanost robnih proizvođača; (2) neuređenost tržišta agrarnih proizvoda; (3) nekonkurentnost; (4) neodgovarajuća uloga države; (5) demografski problemi poljoprivrednog stanovništva; (6) globalna *nansijska kriza (Pejanović, R., 2009).3

Budući razvoj poljoprivrede i agroprivrede zavisiće od odnosa rezultata naučnog istraživanja i njihove praktične primene. Istraživanja u oblasti poljoprivrede sprovode se  od strane velikih mreža javnih  ustanova,  instituta i univerziteta  i uglavnom su usmerena ka unapređenju  proizvodnje. Značajni faktori od uticaja na  poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede  jesu preduzetništvo,  naučno-istraživački razvoj i  inovacije.  A)rmacija ekonomije znanja i inovativni impulsu mogu pospešiti umrežavanje aktera u poljoprivrednom sektoru Republike Srbije i dobijanje stimulativnog poslovnog okruženja.

Uz  adekvatnu agrarnu  politiku i  povećanje efekata proizvodnje,  poljoprivreda u  Republici Srbiji  može razviti neophodni stepen  konkurentnosti  i doprineti značajno napretku privrede zemlje. Iako je, do sada, dosta  urađeno na terenu reformi privrede, u narednom periodu država bi trebala da ima ključnu ulogu za stimulisanje poslovnog ambijenta i stvaranje  povoljne makroekonomske politike i uslova kao jedinih  osnova za  podsticaj  poljoprivrede,  usmerene na restrukturiranje agro sektora, razvoj tržišta i povećanja investicija.

Državna regulativa, razvijenost tržišta, )nansijske, institucionalne i infrastrukturne baze, jasno konstruisan pravni sistem i njegovo e)kasno sprovođenje jesu prve i osnovne pretpostavke za omogućavanje konkurentnosti preduzetnika na tržištu. Za održavanje  konkurentnosti poljoprivrede, razvoja tržišta i unapređenja lanca poljoprivrednih proizvoda potrebno je orijentisati se na  osnovne elemente strategije razvoja poljoprivrede, pre svega, na stvaranje održivog razvoja i sistema poljoprivrede čije osnove leže u podržavanju i podsticanju upotrebe i upravljanja znanjem i inovacijama.

Zaključak

Kako bismo očekivali trajniji uspeh u poslovanju potrebno je negovanje i razvoj preduzetničkog pristupa. Preduzetnički princip podrazumeva proaktivan odnos prema promenama koji poljoprivrednim preduzećima, odnosno organizacijama, izvesno obezbeđuje najviše šansi za uspeh, a dobro upravljanje svake pojedine organizacije je 3 Videti šire: Pejanović, R., Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije, Agroekonomika,

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (41-42): 5-23, 2009.

171

istovremeno i preduslov za ujednačeniji lokalni ekonomski razvoj. Preduzeća kojima se upravlja na preduzetnički način žive duhom preduzetničkog odnosa prema zadacima i problemima, što podrazumeva: viziju, sklonost ka inovacijama, permanentnu edukaciju, brži rast i de)nisanje dugoročne strategije. Savremeni preduzetnički pristup zahteva stalna prilagođavanja stalnim promenama u skladu sa okolnostima, ograničavajućim i podsticajnim faktorima iz okruženja.

Literatura

1. Cvijanović, D., System of education, scienti*c-research and consulting work in agriculture of Serbia, >e role of knowledge, innovation and human capital in multifunctional agriculture and territorial rural developmen, Beograd, 2009.

2. Đuran, J., Socijalno preduzetništvo u funkciji oživljavanja privrednih tokova, Zbornik Univerziteta Edukons za društvene nauke, Drugi naučni skup sa međunarodnim učešćem, Sremska Kamenica, (2): 451-462, 2011.

3. Krajinović, G., Modeli *nansiranja tehnološkog razvoja u poljoprivredi Srbije, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (43-44): 74-86, 2009.

4. Latesteijn, H. C. van, Andeweg, K., 'e TransForum Model: Transforming Agro Innovation Toward Sustainable Development, Springer, London, 2011.

5. Mihailović, B., Hamović, V., Paraušić, V., Knowledge economy and innovations as factors of agrarian competitiveness, >e role of knowledge, innovation and human capital in multifunctional agriculture and territorial rural developmen, Beograd, 2009.

6. Mihajlović, L., Marković, K., Neke pretpostavke za održivi agrarni i ruralni razvoj na početku 21. veka, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (34-35): 33-44, 2006.

7. Nyembo B., Focusing on Entrepreneurship for Job Creation and Agri-Business for Enhancing Sustainable Development and Poverty Eradication, New Vision International, Geneva, 2011.

8. Njegovan, Z., Pejanović, R., Krajinović, G., Kačar, B., Analiza rizika i proces donošenja odluka u poljoprivrednom preduzeću u Republici Srbiji, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (60): 45-53, 2011.

9. Njegomir, V., Pejanović, R., Značaj i problemi osiguranja poljoprivrede u Republici Srbiji, Savremena poljoprivreda, Srpski časopis za poljoprivredne nauke, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (60): 38-44, 2011.

172

10. Pejanović, R., Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (41-42): 5-23, 2009.

11. Pejanović, R., Njegovan, Z., Preduzetništvo i (Agro)ekonomija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2009.

12. Pejanović, R., Njegovan, Z., Preduzetništvo kao razvojni resurs Republike Srbije, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (45-46): 5-15, 2010.

13. Pejanović, R., Cvijanović, D., Njegovan, Z., Tica, N., Živković D., Problemi poljoprivrede Republike Srbije i mere za prevazilaženje krize, Ekonomika poljoprivrede (56): 221-230, Beograd, 2009.

14. Pejanović, R., Njegovan, Z., i sar.: Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine, monogra)ja, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2011.

15. Penezić, N. Preduzetništvo – savremeni pristup, Akademska knjiga, Novi Sad, 2008.

16. Popović, B., Contribution of small and medium sized enterprises in development of agribusiness of Serbian Republic, Journal of Agricultural Sciences, (54): 62-79, Beograd, 2009.

17. Radović, G., Podrška države u funkciji *nansiranja poljoprivrede, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (41-42): 69-80, 2009.

18. Simeunović, T., Fuzija kao strategija rasta poljoprivrednih preduzeća, Agroekonomika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, (49-50): 57-65, 2011.

19. Sortino, A., Chang Ting Fa, M., 'e dualistic model of European agriculture: a theoretical framework for the endogenous development, >e Annals of ‘Dunarea de Jos’, University of Galati, (1): 219-226, 2009.

20. Živkov, G., Vonnegut, A., Obućina, B., Popadić, N., Uticaj svetske ekonomske krize na poljoprivredu Srbije, USAID, Beograd, 2009.

21. Živković, D., Jelić, S., Rajić, Z., Agricultural extension service in the function of rural development, >e role of knowledge, innovation and human capital in multifunctional agriculture and territorial rural developmen, Beograd, 2009.

173

ENTREPRENEURSHIP AS A FACTOR OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT OF AGRO-ECONOMICS IN

THE REPUBLIC OF SERBIA%

Summary

'e main objective of this paperwork is to emphasize the principle of en-trepreneurship as a factor for sustainable development of agroeconomics in the Republic of Serbia. On the one  hand,  starting from  agriculture,  as a speci*c  industrie  characterized by greater  length of production cycle and the signi*cant in=uence of weather conditionson on the production. On the other hand, the entrepreneurial  principle, is analyzed and high-lightened  which  is a continuous  pursuit of  innovation  to  renew,  trans-form and promote the development of the entire economy. Analysis of the current situation of agriculture of the Republic of Serbia shows the impor-tance of entrepreneurship in the context of agroeconomic development. En-trepreneurial principle, as one of the potential factors of production, makes a great impact on the sustainable development of the Republic of Serbia. A proactive attitude towards change is also a factor that provides chances for success to all agricultural companies. 'e constant economic  growth  we can achieve with fostering technological innovation and knowledge econo-my. 'e tendency towards the transition of agriculture from the traditional approach to the signi*cant application of the knowledge, innovations and new  technologies  in the Republic of  Serbia,  involves  multiple and  com-plex changes in all institutions of education, science, research and develop-ment. 'e role of the state must not be omitted, as  the creator of the in-stitutional and  economic environment that  encourages  entrepreneurship, providing the necessary infrastructure for the free =ow of knowledge, laws and regulations for the intellectual property rights, investment in informa-tion and communication technology.

Key words: entrepreneurship, agro-economics, sustainable development, ag-ricultural business, government, agricultural policy.

4 >is paper is a part of research projects numbers 47009 (European integrations and social and economic changes in Serbian economy on the way to the EU) and 179015 (Challenges and prospects of structural changes in Serbia: Strategic directions for economic development and harmonization with EU requirements) )nanced by the Ministry of Science and Technological Development of the Republic of Serbia.

174

ИСПИТИВАЊЕ ЕФЕКАТА ПОЈАВЕ СИМПСОНОВОГ ПАРАДОКСА У АНАЛИЗИ СТРУКТУРЕ НЕЗАПОСЛЕНИХ

ЛИЦА ПРЕМА СТЕПЕНУ СТРУЧНЕ СПРЕМЕ

БОШКОВИЋ О., ЊЕГОВАН Н.1

Резиме

Развој статистичких метода омогућио је њихову релативно брзу и једноставну примену у свим научним областима. Данас је могуће вршити разне процене и анализе ризика одлучивања, утврђивати односе између појава и фактора утицаја, испитивати тенденције развоја, итд. Међутим, њихова све чешћа употреба, доводи до низа проблема у обради и интерпретацији услед неадекватне употребе. Непримерена употреба се најчешће јавља у случајевима коришћења неадекватних метода на малим узорцима, употреба статистичких софтвера без испитивања претпоставки модела, коришћење метода које нису адекватне изабраним променљивим и мерним скалама, итд. Зато се у раду анализирају последице неадекватне употребе статистичких метода у анализи структуре незапослених лица према степену стручне спреме у изабраним окрузима Републике Србије, и ефекат појаве Симпсоновог парадокса. Циљ рада је да се смањи ризик неадекватног закључивања и интерпретације које не само да могу дати погрешну слику о испитиваној појави, већ ако се користе као основа за израду стратешких докумената, могу довести до значајних, некад несагледивих последица. 2

Кључне речи: табеле контингенције, Симпсонов парадокс, незапосленост, тржиште рада.

1 Др Олгица Бошковић, ванредни професор, Економски факултет, Универзитет у Београду, MSc Никола Његован, Економски факултет, Универзитет у Београду.

2 Рад представља резултат истраживања на пројекту Министарства за образовање и науку Републике Србије: 179028, Рурално тржиште рада и рурална економија Србије – диверзификација дохотка и смањење руралног сиромаштва и пројекту 46006 - „Одржива пољопривреда и рурал-ни развој у функцији остваривања стратешких циљева Републике Србије у оквиру Дунавског региона“.

UDC: 331.56 Pregledni radReview paper

175

Увод

У економији, као и у већини других друштвених наука које истражују масовне појаве, квалитетна анализа се не може спровести уколико се не примене и статистички експерименати и методи. Међутим, треба имати у виду да широка примена статистике и њено често коришћење од стране нестатистичара, крије опасност да се примене погрешни методи или изврше погрешне интерпретације добијених резултата.

Зато, да би се предупредиле појаве оваквих статистичких „варки” и парадокса, неопходно је добро разумевање статистичких метода које истраживач жели да примени. Познавање предности, недостатака и ограничења примене појединих метода статистичке анализе, пружа могућност избора адекватног метода и његову правилну примену (Бошковић, О., 1997.). Тако нпр. у анализи табела контингенције (Agresti. A., 2002.) често долази до ситуације да се доносе погрешни закључци у вези анализираних података.

До тога најчешће долази услед произвољног прегруписавања података и формирања табела мањих димензија које се користе ради једноставнијег рачунања. Поступак смањивања димензија табела (енг. collapsing), може довести до нежељених последица у доношењу закључака о приказаним подацима. Овакви проблеми се често јављају и у случају примене статистичких метода у тренутно актуалним социо-економским истраживањима, на пример, у тражењу одговора на питања да ли постоји зависност између запошљавања и пола, стопе фертилитета у руралним и урбаним срединама, нивоа образовања и пола, запослености у руралним и урбаним областима, броја чланова пољопривредних газдинстава и пола, или чланова пољопривредних газдинстава и активности, итд.

Услед свега наведеног, у раду се спроводи анализа која је обухватила податке о образовној структури незапослених лица према степену стручне спреме у Србији, добијених на основу последње доступне публикације Националне службе за запошљавање (НСЗ) у децембру 2010. године. Анализа података о незапослености и структури незапослених лица према стручној спреми, је веома значајна за анализу економске ситуације и стабилности привредног система у некој земљи. Она указује на могућност промене у образовном систему једне земље како би се образовање адекватног кадра ставило у функцију превенције незапослености у ситуацијама постојања економске кризе и вишкова радника.

У вези са тим, промовисање доживотног учења, промене система образовања и обуке, представља неопходне елементе побољшања ситуације на тржишту рада и указује на путеве којима би се могло да одговори на нове захтеве који се намећу тржишту рада у циљу развоја људских потенцијала, подизања благостања и унапређења привредно системских перформанси. Анализа незапослености у овом раду је усмерена на изабране округе који се налазе на самом зачељу региона

176

у Србији према њиховом учешћу у стварању БДП 2009. године. Региони Шумадије и Западне Србије учествују са 20,0%, а Регион Јужне и Источне Србије са 14,4%.

Истовремено, посматрајући регионалну структуру незапослености, на крају 2010. године, могуће је уочити да ови региони припадају групи региона у којима је највеће учешће лица која траже посао у укупном броју незапослених јер је у Региону Шумадије и Западне Србије оно било 32,57%, Јужне и Источне Србије 26,48%, док су нпр. Београдски регион са 12,85% и регион Војводине са 27,18% имали најмање учешће лица које траже запослење.

Такође, како се у Јужној и Источној Србији бележи најдрастичније повећање броја незапослених лица од 1,51% у односу на претходни месец (Билтен, НСЗ, децембар 2010.) и због тога њиховог специфичног положаја на тржишту рада, региони Јужне и Источне Србије као и Шумадије и Западне Србије, за анализу су изабрани неки од округа из ових региона како би се указало на могућност погрешног интерпретирања статистичких података и добијених резултата.

Методолошке напомене

Један од најчешће спомињаних парадокса у статистичкој литератури у анализи табела контингенције је Симпсонов парадокс (Simpson, E. H., 1951.). За овај парадокс је карактеристично то да посматрано у математичком смислу, он чак и није парадокс. Он настаје услед погрешне интерпретације и неразумевања који у анализи коришћених података доводе до погрешних закључака. Узрок таквим појавама је жеља да се поједностави и убрза процес истраживања, због чега се често користе агрегирани подаци. Симпсонов парадокс се односи на утврђивање независности између подскупова, када се они агрегирају и анализирају као један основни скуп.

Ово се може показати полазећи од најједноставније табеле контингенције типа IxJxK, табеле типа 2x2x2 (Lesser, Lawrence Mark, 1999.), у којој се налазе 2 реда, 2 колоне са 2 модалитета. Као пример се могу анализирати неки од изабраних региона Србије (Табела 1. и Табела 2.). Користећи као извор податке НСЗ у Табели 1. су приказани подаци о незапосленим лицима према степену стручне спреме (ССС) на крају децембра 2010. Поређења се врше према округу, полу и степену стручне спреме.

177

Табела 1.: Незапослена лица према степену стручне спреме и полу, регион Јужне и Источне Србије, decembar 2010.

Table 1.: Unemployed persons by education levelанд by sex, Regions of South and East Serbia, December, 2010.

Извор: Месечни статистички билтен, Бр. 100, Децембар, (2010.), НСЗ.

Source: Monthly Statistic Bulliten, No 100, December, (2010.), NES.

Анализа незапослених лица мушког пола показала је да учешће незапослених лица са II (ССС) у Топличком округу износи 0,19 (515/2719) а у Пчињском 0,17 (746/4506), односно, да је веће учешће незапослених лица мушког пола са II (ССС) у Топличком округу. Ако се посматра учешће незапослених лица са II (ССС) женског пола, из података за Топлички округ се може показати да је учешће незапослених жена 0,21 (418/1991), док за Пчињски округ оно износи 0,25 (620/2450). Према томе, добиће се већа вероватноћа појављивања незапослених лица са II (ССС) у Топличком округу кад су у питању незапослених лица мушког пола, док је у Пчињском округу већа вероватноћа појављивања незапослених лица женског пола са II (ССС). Такође, подаци указују и на веће учешће незапослених лица мушког пола са III (ССС) у Пчињском 0,83 (2204/2719) а незапослених лица женског пола у Топличком округу 0,79 (3760/4506).

Комбиновањем података приказаних у Табели 1., односно смањењем њених димензија, добија се нова табела коју називамо маргинална табела (Табела 2.) која се добија комбиновањем парцијалних (појединачних) табела контингенције. У нашем случају, маргинална табела је добијена сумирањем незапослених лица са одговарајућом стручном спремом, према полу. Учешће незапослених лица оба пола у Топличком округу је 0,2 (933/4710), као и у Пчињском 0,2 (1366/5590). Тако је у наведеном примеру у вези са структуром незапослених лица у Топличком округу утврђено да на добијене резултате већи утицај (пондер) има број мушкараца (2.719 мушкараца у односу на 1.991 жена), а слично je било и у Пчињском округу (4.506 мушкараца у односу на 2.450 жена). Дакле, на основу Табеле 2. можемо закључити да нема разлике у структури незапослених лица, оба пола, према II и III (ССС) у посматраним окрузима. Дакле, овде би се интерпретација разликовала у односу

!

"#$!/!

%&'!

()*+,!/!

Male!

-./*0/!1!

%2345243&!

6/78+,!/!

Feemale!

!

-./*0/!1!

%2345243&!

! 9:;).7<!8=;/><!/!

?&@&?!AB!&C45D2EAF !

9:;).7<!8=;/><!/!

!?&@&?!AB!&C45D2EAF

!

G+;)H1!

IA4F2J! II! III!

-+)=7#!

1!KA2D?! II! III! II! III!

-+)=7#!

1!KA2D?! II! III!

L#=$,.+,1!

KAM?E5D!! NON! 2204! 2719! PQOR! PQSO! 418! ONTU! 1991! PQVO! PQTR!

".,W8+,1!

Pcinja!! 746! 3760! XNPY! PQOT! PQSU! 620! 1830! VXNP! PQVN! PQTN!

178

на ону која настаје на основу података Табеле 1. Ова контрадикција резултата представља последицу постојања Симпсоновог парадокса, који се јавља као последица смањења димензија, односно, услед неадекватног придавања важности различитим подскуповима (Bassett, Gilbert W., 1949).

Табела 2.: Маргинална табела незапослених лица оба пола према степену стручне спреме, Регион Јужне и Источне Србије, децембар 2010.

Table 2: Marginal Table of Unemployed Persons by education level, anda by sex, Regions of South and East Serbia, December 2010.

Извор: Месечни статистички билтен (Бр. 100), (2010.), НСЗ. Source: Monthly Statistic Bulliten, No 100, December, (2010.), NES.

Дакле, маргинална табела пореди однос незапослених лица оба пола према степену стручне спреме у Топличком округу и Пчињском округу, а како је број мушкараца далеко већи од броја жена и у једном и у другом округу (при чему је број мушкараца у Пчињском округу већи и од броја мушкараца у Топличком округу као и од броја незапослених жена у оба посматрана округа), маргинална табела даје контрадикторан резултат анализе у односу на резултат анализе спроведене на основу Табеле 1.

Слична је ситуација и ако се посматра структура незапослених лица у окрузима Мачва и Рашка које припадају региону Шумадије и Западне Србије (Табела 3). Ако се посматрају прво незапослена лица мушког пола према V (ССС), учешће незапослених лица мушког пола са V (ССС) је исто и у округу Мачве 0, 98% (286/291) и у округу Рашке 0,98 (376/384). Учешће незапослених лица мушког пола са VII/2 је исто и у округу Мачве 0,02% (5/291), и у округу Рашке 0,02 (8/384). Дакле, може се уочити да не постоји разлика у структури незапослених лица мушког пола са V и VII/2 стручне спреме у посматраним окрузима. Учешће незапослених лица женског пола са V (ССС) је веће и у округу Мачве 0, 94% (87/93) и у округу Рашке 0,90 (54/60).

Учешће незапослених лица женског пола са V степеном је било веће и у округу Мачве 0, 94% (87/93) и у округу Рашке 0,90 (54/60). Комбиновањем првобитно података приказаних у Табели 3., односно смањењем њених димензија, добија се маргинална табела.

!!!!!!!!!!!!

"#$%&!'!()*+,-!

./$%012!34$562!/

78987!):!8;*<=,>)+!

?#%41@!

'!A),=7!

?05BC5!'!

!D,E*<,*E8!

?#%41@!

'!A),=7!

V! VII/2! ! V! VII/2!

F@4GH0#H'!A)I7><=!! 933! 3777! 4710! JKLJ! JKM!

N0HO3#H'!P<>+Q=!! 1366! RRSJ! TSRT! JKLJ! JKM!

179

Табела 3.: Незапослена лица према степену стручне спреме и према полу, Регион Шумадије и Западне Србије, decembar 2010.

Table 3: Unemplyed Persons by education level and by sex, Regions of Šumadija and West Serbia, December 2010.

Извор: Месечни статистички билтен (Бр. 100), (2010.), НСЗ.Source:):$(&;'3)!&"<%<=)1.''*&2(>)?$)@77>)A2=2#B2,>)567@749>)?C!4

Пример маргиналне табеле добијене сумирањем лица према полу са одговарајућом стручном спремом приказан можемо видети као податке приказане у Табели 4. На основу података приказаних у њој, уочава се да не постоји разлика у учешћу лица по полу према (ССС) по посматраним окрузима, јер је за V (ССС) О,97 (373/384 и 430/444) и 0,03 за VII/2 (ССС) (22/384 и 14/384), мада је у претходној анализи утврђено да постоји разлика у учешће незапослених лица мушког и лица женског пола према (ССС), у посматраним окрузима.

Табела 4.: Маргинална табела незапослених лица оба пола према степену стручне спреме, Регион Шумадије и Западне Србије, decembar 2010.

Table 4: Marginal table of Unemployed Persons by education level, Regions of Šumadija and West Serbia, December 2010.

Извор: Месечни статистички билтен (Бр. 100), (2010.), НСЗ.

Source: Monthly Statistic Bulliten, No 100, December, 2010., NES.

Дакле, иако је једна од важних функција статистике сумирање великих редова (низова) бројева и “лакши преглед” добијених података, поставља се питање да ли је у сваком случају могуће извршити сумирање података и дати њихову исправну интерпретацију. На основу ових једноставних примера се

!"#$%$&'($

)*+,-$%$./0'$

123+43$%$

&5678576'$

93:;,-$%$<''=/0'$ $

123+43$%$

&5678576'$

>?@*2:A$;B@3CA$/$

$0'D'0$EF$'G78/5HEI

>?@*2:A$;B@3CA$%$$

0'D'0$EF$'G78/5HEI

J,@*K%LE7I5M$ V$ VII/2$

1,*B:"$ %$

Total$ V$ VII/2$ V$ VII/2$

1,*B:"$ %$

Total$ V$ VII/2$

)A2NA:;,-$

/MacD/IOPH$$ 286$ Q$ 291$ RSTU$ RSRV$ 87$ 6$ 93$ RSTW$ RSRX$

YA+,-$%$$

RasPH$$ 376$ 8$ 384$ RSTU$ RSRV$ QW$ 6$ 60$ RSTR$ RSZR$

1,*B:"$ $ 1,*B:"$

./\D/IOPH$$

$

J,@*K$%$LE7I5M$

>?@*2:A$;B@3CA$/

0'D'0$EF$'G78/5HEI$

1,*B:"$

%$[E5/0$

123+43$%$

$&5678576'$

1,*B:"$

%$[E5/0$

V$ VII/2$ $ V$ VII/2$

)A2NA:;,-/$./\D/IOPH$$ 373$ 11$ 384$ RST]$ RSR^$

YA+,-$%$_/`PH$$ 430$ 14$ 444$ RST]$ RSR^$

180

намеће једини могућ и очигледан закључак а то је да се не може увек веровати закључцима маргиналних табела. Очигледно је да маргинална табела не показује исту везу између поља табеле контингенције као почетна табела. Зато, имајући у виду све већу употребу статистичких метода у оквиру руралног развоја и анализе запослености становништва, треба имати велику резерву у интерпретацији података и закључивању које из таквих анализа произилази.

Закључак

Спроведена анализа је само један пример могућих грешака у примени неког метода и интерпретације добијених резултата који могу довести до непримерених закључака и одлука. Зато, уколико се резултати анализе користе као основа за доношење економских одлука, на пример, за избор активних мера тржишта рада у одређеним регионима и њихово финансирање, могуће је услед неадекватне интерпретације резултата анализе у значајнијој мери искривљење реалне слике и погрешних одлука у вођењу одговарајуће економске политике.

Како политика запошљавања све више почиње да се посматра у ширем смислу, као део опште економске политике и да се користи за подстицање запошљавања и креирање нових радних места, неопходно је обезбедити исправну и прецизну анализу стања на тржишту рада. Чињеница да се започело са реформама тржишта рада, изградњом институционалних капацитета и законског оквира за спровођење активне политике запошљавања, управо и наводи на закључак да у циљу тачне анализе некада није дозвољена агрегација података и да се права слика анализиране појаве може добити само на основу изворних података.

Притом, од изузетног је значаја и подстицање процеса децентрализације и развоја регионалне, односно, локалне политике запошљавања, као и усмеравање мера активне политике запошљавања на девастирана и неразвијена подручја. Томе иде у прилог и чињеница да се Законом о запошљавању и осигурању у случају незапослености, посебан значај се придаје подстицању локалних акционих планова запошљавања што све иде у прилог неопходности озбиљнијих анализа тржишта рада и охрабрење да се статистичка анализа свестраније и успешније користи, у циљу адекватног закључивања о стању, ограничењима и новонасталим проблемима. Отуда, сазнање о могућности прављења ненамерних грешака у анализама представља значајно упозорење свим аналитичарима, али и кориснике добијених информација.

181

Литература

1. Agresti, А. (2002.) Categorical Data Analysis, Wiley-Interscience.

2. Bassett, G. W. (1994.) Learning about Simpson’s Paradox, Stats 12, pg. 13-17.

3. Бошковић, О. (1997.) Парадокси у анализи табела контингенције, Економски анали бр. 133, Економски факултет, Београд, стр. 51-61.

4. Lesser, L. M. (1999.) Investigating the Role of Standards-Based Education in a Pre-Service Secondary Math Methods Course, In Promoting Excellence in Teacher Preparation: Undergraduate Reforms in Mathematics and Science, edited by Myra L. Powers and Nancy K. Hartley, Fort Collins. Colo.: Colorado State University, pp. 53-64.

5. Movshovitz-Hadar, N, Hadass, R.. Preservice Education of Math Teachers. Using Paradoxes, (1990.) Educational Studies in Mathematics 21, pp 265-87.

6. Movshovitz-Hadar, N, Webb, J. (1988.) One Equals Zero and Other Mathematical Surprises, Berkeley, Calif.: Key Curriculum Press.

7. Национална служба за запошљавање (децембар. 2010.) Месечни статистички билтен, Бр.100.

8. Републички завод за статистику (2010.) Прелиминарни резултати обрачуна регионалног бруто домаћег производа за Србију 2009.

9. Simpson, E. H., (1951.) 'e interpretation of interaction in contingency tables, J. Roy. Statist. Soc. Ser. B 13, pp 238-241.

10. Влада Републике Србије (2011.) Преглед и стање социјалне искључености и сиромаштва за период 2008-2010. са приоритетима за наредни период.

11. Влада Републике Србије (2005.) Национална стратегија запошљавања за период 2011!2020. године, Службени гласник РС, бр. 55/05, 71/05, исправка 101/07, 65/08 и 16/11.

12. Wagner, C. H., (1982.) Simpson’s Paradox, Journal of Undergraduate Mathematics and Its Applications 3, pg.185-98.

182

EXAMINATION OF THE SIMPSON’S PARODOX EFFECTS IN THE ANALYSIS OF EMPLOYMENT STRUCTURE

BY education level

OLGICA BOŠKOVIĆ, PHD., ASS. PROFESSOR, FACULTY OF ECONOMICS, BELGRADE

NIKOLA NJEGOVAN, MASTER, FACULTY OF ECONOMICS, BELGRADE

Summary

>e Development of the Statistic Methods are enabling its fast and simple implementation in di?erent Science )elds. Today it is possible to analyse di?erent processes, to estimate and to relativize possible risks by using it. But, its friquent use brings up some methodological problems concern-ing processing of data and its interpretation. Unadequate implementation of Statistics Methods within small samples, implementation of statistics so]wares without analysing of its preassunptions is leading towards un-appropriate interpretation and concluding. So in the paper the authors are analysing the causes of unapropriate implementation of Statics meth-ods by using Sympson parodox. So in the paper the authors are analysing the causes of unadequate implementation of statistics methods research-ing the unemployment structure in the chosen counties in Serbia. >e main goal of the paper is to point out the possible risks that may happen in the process of examination of the labour market as well as the risks of unadequate strategic and policy approach to the problems of labour market problem solwing.3

Key words: Contingency Tables, Simpson’s Paradox, unemployment, La-bour Market.

Prof. dr. Olgica Bošković, Ekonomski fakultet, Univeritet u Beogradu, 11000 Beograd, Kamenička 6, +381 64 8465061, olga@ekof.bg.ac.rs; Nikola Njegovan, master, Ekonomski fakultet, Univeritet u Beogradu, 11000 Beograd, Kamenička 6, +381 63 263513, nikolanj@yahoo.com.

3 >e paper is related to the Projects 179028 - „Rural Labor Market and Rural Economy of Serbia“, and 46006 - „Sustainable agriculture and Rural Development as a Factor of Danube Region in the Republic of Serbia Strategic Goals Realization“ )nanced by the Ministry of Education and Science.

183

MESTO POLJOPRIVREDE R.SRBIJE U ORGANIZACIJI CEFTA

MILOVANOVIĆ M., MAKSIMOVIĆ G., JELIĆ V.1

Rezime

Formiranje CEFTA organizacije (kasnije CEFTA 2006) je nesumljivo imala mnogobrojne pozitivne implikacije po zemlje članice. Umesto jedinstvenog multilateralnog sporazuma kakav je CEFTA 2006, trgovina između članica ranije je bila regulisana putem ukupno 32 bilateralna sporazuma o slo-bodnoj trgovini ispregovaranim, zaključenim i primenjenim u različitim vremenskim periodima. Ovakav ambijent za trgovinu je u velikoj meri bio po privredu opterećujući, nedovoljno transparentan i administrativno zahtevan što je i rezultiralo generalno nižim obimom ostvarene trgovine u tom periodu. Posebno značajno mesto zauzela je poljoprivreda i trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u ekonomija zemalja članica. Unutar grupacije članica CEFTA, tradicionalno, poljoprivreda Republike Srbije igra najbitniju ulogu. Posmatrajući ukupnu trgovinu, izvoz, uvoz, ukupne prihode članica CEFTA u oblasti poljoprivredno-prehrambenim proizvodima evidentno je da je Republika Srbija najsnažnija članica. Posmatrajući ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu u oblasti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, evidentno je da Srbija odnosi preko četvrtine uk-upno ostvarene trgovine u 2009. godini ili 27.80% a, u većoj ili manjoj meri, slična je situacija i u ostalim posmatranim godinama.

Ključne reči: CEFTA, R.Srbija, poljoprovreda, poljoprivredno-prehrambe-ni proizvodi, trgovina.

1 Mr Miloš Milovanović, doktorant, pomoćnik ministra poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Mini-starstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva R.Srbije,dr Goran Maksimović, docent, Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici, Mr Vladimir Jelić, doktorant, JP „Toplana“, Novi Sad.

e-mail: milos.milovanovic@minpolj.gov.rs;

UDC: 338.43:06.011 Pregledni radReview paper

184

Uvod

Nema sumnji da je CEFTA 2006 donela poljoprivredama regiona brojne koristi. Značajno je povećala ukupno ostvareni obim trgovine u oblasti poljoprivredno-prehrambenim proizvodima između članica, doprinela transparentnosti i jednostavnosti trgovine, uspostavila institucionalni okvir komunikacije, ali i rešavanja sporova, pro)lisanju (ne)konkurentnosti određenih sektora unutar poljoprivredno-prehrambenih kompleksa članica i dr. Multilateralni trgovinski sistem pod nazivom CEFTA 2006 (ili „nova CEFTA“) okuplja države zapadnog Balkana uvećane za Moldaviju. Poljoprivreda i trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima zauzimaju posebno mesto unutar samog sistema.

Mesto poljoprivrednog sektora u državama članicama CEFTA

Širom regiona jugoistočne Evrope potpisnica CEFTA 2006, poljoprivreda igra veoma važnu ulogu u društvu na višestruk način. Njen značaj se ogleda u konkretnom doprinosu stvaranju vrednosti društva, učešću u obimu spoljnotrgovinske razmene, obimu angažovanosti radne snage, uticaju na razvoj ruralnih oblasti, ali i u aspektima izrazito socijalnog i političkog karaktera.

Tabela 1. Udeo poljoprivrede u BDP članica CEFTA

Table 1. 'e share of agriculture in GDP CEFTA members

Članica Učešće poljoprivrede u BDPSrbija 10.00%Bosna i Hercegovina 10.00%Hrvatska 6.00%UMNIK/Kosovo naMakedonija 12.00%Crna Gora 10.00%Albanija 21.00%Moldavija 22.00%

Izvor: http://www.eastagri.org/countries.asp

Unutar grupacije članica CEFTA, tradicionalno, poljoprivreda Republike Srbije igra najbitniju ulogu. U Srbiji ovaj sektor upošljava 17,2% radne snage, stvara oko 10% bruto domaćeg proizvoda, predstavlja jedini sektor privrede sa su)citom u spoljnotrgovinskoj razmeni i ima izrazito veliku socijalnu i političku težinu.

Trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima predstavlja jedinu svetlu tačku spoljnotrgovinske razmene zemlje (sa izuzetkom vojne industrije) koja u ukupnom izvozu učestvuje sa čak 23.3%, a u uvozu sa 8.4% (2009. godina).

185

Su)cit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenim proizvodima konstantno raste od 2005. godine kada je prvi put u skorijoj istoriji zabeležen. Za prvih 11 meseci 2010. godine su)cit iznosio je 810 miliona evra i čini rekord u istorijskom smislu za Srbiju, ali i u regionalnom kontekstu.

Čak 49,8% (2009.godine) poljoprivrednih proizvoda Republike Srbije se izvozi na CEFTA tržište.

Tabela 2. Struktura razmene Republike Srbije po pravcima izvoza (2009. godina)

Table 2. 'e structure of exports of the Republic of Serbia (2009. Years)

  Izvoz Uvoz

  U evrima % U evrima %

EU 658,863,875 44.2 396,859,740 42.3

CEFTA 741,984,124 49.8 205,147,914 21.9

Ostali 89,536,577 6.0 336,657,218 35.8

Ukupno 1,490,384,576 100.0 938,664,872 100.0

Izvor: RZS i Uprava carina

Tabela 3. Razmena Srbije sa članicama CEFTA

Table 3. Exchange of Serbia with CEFTA members

 2008 2009

uvoz izvoz uvoz izvoz

Hrvatska 67,854,383 46,534,428 71,339,019 41,953,874

Crna Gora 19,749,094 243,208,161 15,895,448 216,474,217

Makedonija 74,511,493 108,682,726 68,261,199 100,912,400

Bosna i Hercegovina 42,968,172 280,327,100 44,746,224 267,942,885

Albanija 353,345 11,762,898 667,894 12,419,370

Moldavija 6,077,178 598,708 3,796,036 488,129

Unmik/Kosovo 1,317,568 102,195,694 442,094 101,793,249

UKUPNO (EUR) 212,831,233 793,309,715 205,147,914 741,984,124

Izvor: RZS i Uprava carina

Posmatrajući ukupnu trgovinu članica CEFTA u oblasti poljoprivredno-prehrambenim proizvodima evidentno je da je Republika Srbija najsnažnija članica. Najbitnija izvozna tržišta za Srbiju su Bosna i Hercegovina, odnosno, Crna Gora (ukupno 61% izvoza u 2009. godini).

186

Trgovina u oblasti poljoprivrede pre sporazuma CEFTA 2006

Pre stupanja Sporazuma na snagu, Republika Srbija je bila potpisnik većeg broja sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama regiona, odnosno, članicama kasnijeg CEFTA 2006 Sporazuma. Tako je u primeni bio sporazum sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Makedonijom, Moldavijom, Rumunijom i Hrvatskom.

Bilateralni sporazumi su podrazumevali različit nivo carinske liberalizacije koji je usaglašavan u procesu direktnih pregovora sa zemljama potpisnicima, baziran na osnovnoj ideji liberalizacije najvećeg dela međusobne trgovine, ali i uz razumevanje za određene speci)čnosti pojedinih delova poljoprivrednih kompleksa zemalja potpisnica.

Stupanje Sporazuma na snagu i njegov značaj za poljoprivredu

Ogroman korak napred regionalnoj trgovini ali i saradnji učinjen je uspostavljanjem CEFTA 2006. Ovaj mehanizam doveo je do uvećanja obima trgovine kod svih članica, bolje alokacije resursa angažovanih u poljoprivredi, bolje „vidljivosti“ regiona u svetlu privlačenja stranih investicija, transfera zemljišta i sredstava ka produktivnijim korisnicima, do uobličavanja regionalne trgovine u duhu pravila i principa STO, ali i stvaranja konstruktivnog dijaloga između članica

Stupanjem CEFTA na snagu, trgovina poljoprivredno-prehrambenim proizvodima između članica je u najvećoj meri u potpunosti liberalizovana, a trgovina u velikoj meri pojednostavljena.

Iako je najveći deo trgovine poljoprivredno-prehrambenim proizvodima već bio liberalizovan u potpunosti, ipak, deo posebno osetljivih proizvoda je ostao zaštićen (cigarete, šećer, pojedini alkoholi i dr.).

Tabela 4. Ukupna trgovina u okviru CEFTA

Table 4. 'e total trade within the CEFTA

Zemlja

Ukupan izvoz poljoprivrednih

proizvoda

Ukupan uvoz poljoprivrednih

proizvoda Ukupno

Vrednost u EUR Vrednost u EUR Vrednost u EUR u %

Abanija 8,111,000 51,787 8,162,787 0.23%

Bosna i Hercegovina 155,628,568 634,023,070 789,651,638 21.84%

Hrvatska 453,701,378 163,521,678 617,223,056 17.07%

Makedonija 203,700,000 157,400,000 361,100,000 9.99%

Moldavija 4,916,667 816,083 5,732,750 0.16%

Crna Gora 40,091,571 294,436,373 334,527,944 9.25%

187

Srbija 794,318,482 210,750,201 1,005,068,683 27.80%

UMNIK/Kosovo 20,568,391 473,608,624 494,177,015 13.67%UKUPNA RAZME-NA CEFTA

1,681,036,057 1,934,607,816 3,615,643,872 100.00%

Izvor: RZS i Uprava carina

Na osnovu ostvarene trgovine u 2009. godini, ubedljivo najsnažnija poljoprivredna članica CEFTA je Republika Srbija. Ukupan izvoz RS čini čak 47.25% ukupnog izvoza CEFTA članica u oblasti poljoprivredno-prehrambenim proizvodima dok drugo rangirana Hrvatska ostvari čak 20% manji izvoz (26.99%).

Posmatrano na uvoznoj strani, članica koja apsorbuje najveći deo uvoza iz CEFTA je Bosna i Hercegovina. U 2009. godini to je bilo 634 miliona evra (ili 32.77% ukupnog uvoza). Drugo plasirana članica je UNMIK/Kosovo sa 24.80% (ili 474 miliona evra u istoj godini).

Posmatrajući ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu u oblasti poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, evidentno je da Srbija odnosi preko četvrtine ukupno ostvarene trgovine u 2009. godini ili 27.80% a, u većoj ili manjoj meri, slična je situacija i u ostalim godinama.

„Kočnice“ unapređenju trgovine u oblasti poljoprivrede

Nema sumnje da postoje očigledne prepreke punoj implementaciji sporazuma koje ozbiljno umanjuju kapacitet slobodnoj trgovini u regionu. Dve osnovne „kočnice“ su:

!"Neravnopravnost u smislu primenjenih mera agrarne politike i novčanih izdvajanja u ovu namenu;

!"Različit status članica u EU/STO integracijama.

Zemlje-članice CEFTA su različite ekonomske snage, ali i različite vizije za svoj poljoprivredno-prehrambeni sektor. Iz ovog proizilaze različite mogućnosti, ali i potrebe pojedinih zemalja da podstaknu razvoj svoje poljoprivrede. Otuda, širom CEFTA regiona na snazi su različite mere agrarne, odnosno, ruralne politike koje neminovno imaju uticaj na međunarodne tokove poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Najlakše uporediv je iznos novčanih sredstava opredeljen u svrhu podsticanja poljoprivrede od strane članica ili agrarni budžet.

I sa aspekta statusa članica u EU/STO integracijama zemlje-članice CEFTA se nalaze u veoma različitim fazama. Različit stepen usklađenosti politika CEFTA članica sa onima na snazi u EU koji ozbiljno utiče na njihovu međusobnu trgovinu, pogotovo u oblasti poljoprivrede. Takođe, usled blizine EU bitno zavisi i )nansiranje poljoprivrede, odnosno, dostupnost pretpristupnim fondovima namenjenim ruralnom razvoju (tzv. IPARD). Zemlje kandidati (Hrvatska i Makedonija) u mogućnosti su da koriste ova sredstva za podsticanje razvoja svojih poljoprivreda dok potencijalni kandidati na

188

njih nemaju pravo, što dodatno pravi razliku u nivou konkurentnosti poljoprivrednih sektora članica CEFTA.

Sa druge strane, članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je još uvek imperativ za BiH, Crnu Goru i Srbiju, a samim tim i obaveze koje će proisteći iz članstva kao neminovnost buduće politike primenjene u oblasti poljoprivrede. Od okončanja ovog procesa zavisiće i raspoloživost pojedinih mera agrarne/ruralne politike članica CEFTA u svrhu podsticanja poljoprivrede, ali i nivoi budžetskih izdvajanja koji će im stajati na raspolaganju.

Preporuke za budućnost

!"Carinska liberalizacija

Dalji rad između članica koje nisu još u potpunosti liberalizovale međusobnu trgovinu poljopriverdno-prehrambenim proizvodima nameće se kao preko potreban. Jedino potpuna liberalizacija može voditi ka punom ostvarenju originalne ideje CEFTA.

!"Vancarinska liberalizacija kao imperativ

Na izgled liberalizovana tržišta, otvorena za slobodan protok robe u svim pravcima, ostaju potpuno zatvorena primenom tzv. vancarinskih mera zaštite. Ove mere često čine nepremostivu prepreku trgovini. Identi)kovanje pojedinih administrativno zahtevnih, skupih, sporih i nepotrebnih procedura je način kretanja napred i punog iskorišćenja potencijala stvorenog carinskim otvaranjem tržišta.

!"Sinhronizacija politika u oblasti poljoprivrede, prerade i plasmana hrane

Može se očekivati je da će politike primenjene u poljoprivredi težiti da poprime uniformni izgled Zajedničke agrarne politike EU kako se članice CEFTA budu približavale ostvarenju svog primarnog spoljnopolitičkog cilja – članstva u Evropskoj uniji. Na taj način će ova prepreka trgovini biti otklonjena, ali je to proces koji traje i do čijeg će punog ostvarenja proteći još dosta vremena.

Zaključak

Koristi od uspostavljanja multilateralnog sistema trgovine su imale sve članice CEFTA. Pored već pomenutih pozitivnih efekata, CEFTA 2006 donela je u region i novi način trgovine i trgovinske/ekonomske saradnje, a to je efekat od neprocenljivog značaja.

Ipak, brojne su neiskorišćene mogućnosti koje stoje pred članicama. Njih od privrede dele različite barijere, od još uvek carinski zatvorenih sektora poljoprivrede kod pojedinih članica do nevidljivih prepreka trgovini oličenih u različitim dokumentima neophodnim za trgovinu. Put kojim se mora ići napred određen je i spoljnoplitičkim ciljevima članica, odnosno, integracijom u Evrospku uniju kao prioritetom regiona.

189

Na tom putu neophodno je postepeno oblikovati nacionalne politike po uzoru na zajedničku agrarnu politiku EU i tako stvarati ambijent jednakih, ravnopravnih uslova poslovanja svih subjekata poljoprivredno-prehrambenih kompleksa zemalja članica.

Imajući u vidu poziciju unutar regiona, potencijale u oblasti poljoprivrede i tradicionalnu orijentaciju industrije na agrobiznis, Srbija ima speci)čnu ulogu u budućim dešavanjima u CEFTA. Sigurno je da je nacionalni interes potpuna liberalizacija u oblasti poljoprivrede, a da bi do liberalizacije zaista i došlo, potrebna je spremnost i ostalih članica da urade isto, tj. da oslobode stega svoje privrednike i dozvole im da nesmetano rade ono što najbolje znaju – stvaraju pro)t.

Literatura

1. CEFTA 2006, www.ce]a2006.com

2. LOPANDIĆ, D., KRONJA, J. (2010): Regionalne inicijative i multilateralna saradnja na Balkanu, Evropski pokret u Srbiji, Beograd.

3. PEJANOVIĆ, R., NJEGOVAN, Z., TICA, N. (2007): Tranzicija, ruralni razvoj i agrarna politika, monogra)ja, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

4. PEJANOVIĆ, R., TOMAŠ, MIRELA, NJEGOVAN, Z., GLAVAŠ-TRBIĆ, DANICA (2010): Preduzetništvo i agrobiznis, Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 59(5), str.529-536.

5. PEJANOVIĆ, R. (2010): Razvojni problemi poljoprivrede Republike Srbije (2), Poslovna politika, Beograd, br. 3-4, str 14-17.

6. KOSANOVIĆ, NADA, PEJANOVIĆ, R. (2010): Konkurentnost i kvalitet hrane, monogra)ja, Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd.

7. REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU REPUBLIKE SRBIJE: www.stat.gov.rs

8. www.eastagri.org/countries.asp

190

PLACE OF AGRICULTURE OF R. SERBIA IN THE CEFTA ORGANIZATION

MILOVANOVIĆ, M., MAKSIMOVIĆ, G., JELIĆ, V.

Summary

'e formation of CEFTA organization (later the CEFTA 2006) undoubt-edly had many positive implications for states members. Instead of a single multilateral agreement such as CEFTA 2006, trade between member was formerly regulated by a 32 bilateral free trade agreements, which were ne-gotiated, concluded and applied in di6erent time periods. Such an environ-ment for trade has largely been burdensome for the economy, lack of trans-parent and administratively demanding, which resulted in generally lower trade volume achieved in this period. Particularly important place is taken by agriculture and trade of agricultural and food products in the economy of member countries.Within the group of CEFTA, traditional agriculture of the Republic of Serbia plays a most important role. Looking at the total trade, exports, imports, CEFTA total revenues in agro-food products, it is evident that the Republic of Serbian is most powerful member observing the total for-eign trade in agri-food products. It is evident that the Serbian relations achieved over a quarter of total trade in 2009. years (or 27.80%) and, to a greater or lesser extent, similar to the situation observed in other years.

Keywords: CEFTA, Republic of Serbia, agriculture, agri-food products, trade.

191

LIDERSTVO U TRANZICIJI

DESIVOJEVIĆ-CVETKOVIĆ M.1

Rezime

Autor razmatra fenomen liderstva kao i njegovu ulogu u upravljanju kom-panijama i unapređenju njihove konkurentnosti. U danas dostupnoj liter-aturi postoji mnoštvo različitih hipoteza o prirodi, funkciji i tipovima lider-stva, pa je kroz obavljeno istraživanje pokušano da se da odgovor na neka osnovna pitanja vezana za ovu temu: koja je razlika između menadžmenta i liderstva, da li se lideri rađaju ili stvaraju i koje su to ključne kompetencije i veštine koje svaki lider mora da poseduje.Posebna pažnja poklanja se pojmu konkurentnosti, posebno mikro-konkurentnosti, ali i njenoj međuzavisnosti sa makrokonkurentnošću, sa fokusom na mikrokonkurentnost u zemljama u tranziciji. Kroz istraživanje se ispituju speci*čnosti liderstva u tranziciji i osnovne razlike u odnosu na razvijene privrede. Uspostavlja se odnos između liderstva i mikrokonkurent-nosti, ali i mikrokonkurentnosti i konkurentnosti tranzicionih privreda u celini i njihovom mestu u globalizovanom svetu kojim dominiraju moćne transnacionalne kompanije.

Ključne reči: liderstvo, konkurentnost, mikrokonkurentnost, makro-konkurentnost, tranzicija

Uloga liderstva u unapredjenju mikrokonkurentnosti u privredama u tranziciji

Uspešno vođenje kompanije u modernom svetu je toliko teško da samo malo ljudi u tome uspeva bez obzira na to koliko se trude. Današnji poslovni svet sve je nepostojaniji i sve konkurentniji. Brze tehnološke promene, veća međunarodna konkurencija, deregulacija tržišta, preobimnost kapitalno intenzivnih industrija, nestabilno tržište na]e, “junk” obveznice, velike )nansijske i berzanske krize i izmenjena demogra)ja radne snage, samo su neki od faktora koji su doprineli ovom pomeranju. Ako na to još dodamo i speci)čne uslove poslovanja u tranzicionim privredama, uglavnom u

1 Mrs Marija Desivojević-Cvetković, direktor Delta Food Processing; doktorant, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

UDC: 005.32 Stručni radProfessional paper

192

zemljama centralne i istočne Evrope u poslednje dve dekade dvadesetog veka (u nekima od njih taj proces još uvek nije završen), dobijamo sliku kojom dominira neuređenost poslovanja, nesigurnost, nedostatak osnovne poslovne infrastrukture i manjak institucionalnog znanja koje bi pomoglo da se ove prepreke prevaziđu. Rezultat svega je, kako kaže Koter, da “ono što ste radili juče ili to isto samo 5% bolje, nije više formula za uspeh”.2

U svakoj organizaciji, najveći teret svih ovih promena pada na njenog vođu i upravo je, po svim istorijskim rezultatima i do sada izvedenim zaključcima, on ključni faktor eventualnog uspeha odnosno neuspeha tima koji vodi. A s pravom se postavlja pitanje koliko toga lider zapravo kontroliše i koje su to stvari na koje utiče.

Istorija nam pokazuje da su se zahtevi za liderstvom menjali od jednog doba do drugog, od jedne kulture do druge. U poslednjih nekoliko godina, svi su fascinirani liderstvom. Liderstvo je, ljudi su skloni da veruju, tajni sastojak koji, kada se obilno prelije preko cele organizacije, dovodi do inovacije, inicijative, preduzetništva i kreativnosti. I u ponudi se nalazi veliki broj najrazličitijih recepata za liderstvo. Ipak, suština proučavanja fenomena liderstva svodi se na davanje odgovora na nekoliko osnovnih pitanja:

!"Koja je razlika između menadžmenta i liderstva i šta je od ova dva potrebnije kompanijama?

!"Da li se lider rađa ili stvara i, ako se stvara, kako se to radi?

!"Šta čini fenomenalnog lidera baš u ovoj konkretnoj kompaniji?

Konvencionalna mudrost nam suviše često govori da učimo iz svojih grešaka. Međutim, sve što možemo da naučimo iz grešaka zapravo je karakteristika samih grešaka. Ako želimo da naučimo nešto o uspehu, moramo da proučavamo uspeh. Ovo je jedan od osnovnih razloga zbog čega je ovaj tekst, osim proučavanja teorijskog aspekta koncepta liderstva i njegovog uticaja na uspešnost kompanija i/ili organizacija, zasnovan i na realnom istrazivanju i u sebi sadrži i direktno proučavanje uspeha konkretnih kompanija u Srbiji. Republika Srbija predstavlja dobar primer tranzicione privrede, jer se u njoj proces tranzicije još uvek nije završio i traje dovoljno dugo da možemo da ispratimo čak i dugoročne posledice nekih ispravnih ili pogrešnih vizija, strategija i planova. Lideri nekih srpskih kompanija pokušali su da daju odgovore na mnoga pitanja koja se javljaju načinjanjem teme koja stoji u naslovu ovog teksta3:

!"Da li lideri imaju uticaj na uspešnost svojih kompanija?

!"Koje su to ključne pretpostavke koje utiču na konkurentnost?

2 John P. Kotter, What Leaders Really Do, Harvard Business Review on Leadership, Harvard Business School Publishing, Boston, 1998, str 40

3 Istrazivanje u formi obrade rezultata struktuiranog intervjua obavljeno je u toku 2008. i 2009. godine, a ucesnici su bili: Miodrag Babić, Hemofarm, CEO; Dejan Cvetković, Microso] Srbija, CEO; Veselin Jevrosimović, ComTrade Group, Predsednik; Miodrag Kostić, MK Grupa, Predsednik; Miroslav Mišković, Delta Holding, Predsednik; Goran Pitić, Societe Generale Banka Srbija, Predsednik Upravnog Odbora; Ivan Stanković, Communis, Predsednik; Slobodan Vučićević, Droga Kolinska, Predsednik Uprave i Dragoljub Vukadinović, Metalac, Predsednik Upravnog Odbora

193

!"Kako se razlikuje liderstvo u modernim zapadnim i privredama u tranziciji?

!"Kome je teže i ko je uspešniji?

Ako je liderstvo lična stvar, onda baš lična iskustva moraju da sadrže neke najvažnije lekcije o liderstvu. Jer, čin liderstva je upravo to – činjenje. Tu se radi isključivo o pokazivanju, ne pričanju i pružanju primera.

Veza liderstva i mikrokonkurentnosti

Na video konferenciji koja je 26. maja 2009. godine održana na relaciji FEFA, Beograd - Harvard Business School, Boston, profesor Majkl Porter (Michael E. Porter) je, govoreći o konkurentnosti naglasio da je ključni problem u Srbiji mikro a ne makro konkurentnost. Dajući uvid u novu metodologiju koja se od ove godine primenjuje za klasi)kaciju država pri Svetskom Ekonomskom Forumu (u pitanju je klasi)kacija sa SIPI indikatorima), profesor Porter je naglasio da će pozicija Srbije sa stanovišta mikro konkurentnosti biti za 20 mesta niža nego sa stanovišta makrokonkurentnosti. Pri tome, bitno je naglasiti da makro konkurentnost podrazumeva budžetsku politiku, zrelost i jačinu )nansijskog sektora, stanje u pravnim institucijama, školskom sistemu, ekonomsku politiku i slično. Mikro konkurentnost, sa druge strane, podrazumeva tri osnovna stuba:

1) Kompanije: unapređenje veštine upravljanja, bolja menadžment znanja, zadovoljstvo zaposlenih i slično

2) Klasteri: po Porteru jedan od najznačajninih vidova unapređenja mikro konkurentnosti

3) Celokupno poslovno okruženje: infrastruktura, logistika, ali i već pomenuti elementi makrokonkurentnosti

Dakle, profesor Porter uočava neznatan napredak na makro planu, ali nažalost po srpsku privredu, ozbiljno zaostajanje na mikro planu. Po njemu, upravo zbog nezadovoljavajućeg stanja na nivou individualnih kompanija, unapređenje menadžerskih veština i ekspertize na nivou pojedinaca je najznačajniji zadatak koji stoji pred Srbijom, pri cemu bi ključnu ulogu u ovom procesu trebalo da odigraju upravo “lideri u privatnom sektoru”, kako je to rekao Porter.

Liderstvo – njegova priroda i uloga u poslovanju

“Liderstvo proizvodi promenu. To je njegova glavna uloga.”(Džon Koter4)

Liderstvo je veoma važno. Na žalost, ono se sasvim razlikuje od onoga što se pod tim nazivom danas propagira. Ono nema nikakve veze sa “osobinama vođe”, a još manje

4 Dent Fiona Elsa, Umeće liderstva, Valera, Beograd, 2006, str 104

194

ima veze sa “harizmom”. Kako kaže Draker, biti rukovodilac je “ovozemaljski, običan, neromantičan i dosadan posao. Njegovu suštinu čini uspešnost njegovog izvođenja”. 5

Liderstvo predstavlja kapacitet i volju da se ljudi okupe i povedu ka nekom zajedničkom cilju.

U tom smislu, kada se razmišlja o ključnoj ulozi lidera u organizaciji, najčešće se razmatranja svode na tri teme: potreba da se formuliše i adekvatno komunicira vizija organizacije; potreba lidera da doda vrednost svojoj kompaniji; i organizacioni imperativ za lidera da motiviše svoje sledbenike.

U pokušaju da se sa odgovor na pitanje da li se i po čemu liderstvo i menadžment razlikuju, jedan od osnovnih zaključaka koji se može doneti nakon obimnog proučavanja današnje literature na ovu temu jeste da menadžeri rade sa procesima, dok lideri rade sa ljudima. I menadžer i lider su neophodni da bi organizacija bila uspešna, ali oni imaju sasvim različite funkcije u svakodnevnom poslu, ali i na taktičkom i strateškom nivou. Lideri vode ljude koji upravljaju procesima. Osim toga, lideri moraju biti dobri menadžeri, ali mnogi menadžeri nisu po svaku cenu dobri lideri. Liderstvo je ipak mnogo više od upravljanja. Iako je bitno istaći da je liderstvo svakako različito od menadžmenta, možda bi ipak trebalo reći da je to u suštini zbog stvari koje se dosta razlikuju od onoga što ljudi obično misle. Liderstvo nije mistično i misteriozno. Ono nema ništa sa “harizmom” ili nekim drugim egzotičnim ličnim karakteristikama. Liderstvo nije delokrug odabrane nekolicine. I što je najvažnije, liderstvo nije obavezno bolje od menadžmenta ili zamena za njega. Uspešan menadžment podrazumeva da najvažnije stvari stavite na prvo mesto. Dok lider odlučuje koje su to najvažnije stvari, menadžment je taj koji ih u praksi sprovodi. I, dok stalno unapređuju veštinu liderstva svojih ljudi, kompanije ne bi trebalo da zaborave da jako liderstvo zajedno sa slabim menadžmentom ne samo da nije bolje, nego je ponekad čak i lošije nego obrnuta kombinacija.

Ako bi trebalo da indenti)kujemo najčešću zabludu koju ljudi imaju o liderstvu, to bi svakako bilo uverenje da liderstvo jednostavno dolazi sa pozicijom ili titulom. Ali, ova je tvrdnja sigurno pogrešna, bez obzira na to da li smatramo da je liderstvo urođeno ili se može naučiti. Uzimajući u obzir tvrdnje da su veštine te koje lidere izdvajaju od menadžera, na ovom mestu možemo izneti svoj zaključak da je genetika izuzetno bitna. Uz to, proaktivnost koja odvaja dobre lidere od ostalih znači mnogo više od preuzimanja inicijative. Ona znači da su ti uspešni lideri shvatili da su, kao ljudska bića, potpuno odgovorni za svoje živote. Njihovo ponašanje je funkcija njihovih odluka, a ne uslova u kojima žive. Ipak, trebalo bi na ovom mestu dodati da, iako su emocionalne veštine delom urođene, iskustvo igra veliku ulogu u tome kako je genetika izražena.

Razmatrajući sada rezultate dobijene u Srbiji, ne možemo a da ne primetimo da je pitanje “Da li se, po Vašem mišljenju, lideri rađaju ili ih je moguće stvoriti?”, bilo jedino na koje su svi intervjuisani dali identičan odgovor: liderstvo je nešto sa čim se čovek rađa.

5 Draker Piter, Moj pogled na menadzment, Adizes, Novi Sad, 2006, str 293

195

Činjenica je da su nama u Srbiji danas, svim zemljama u tranziciji i uopšte celom modernom svetu lideri potrebni; i to ne samo politički lideri. Lideri su nam potrebni u svakoj oblasti, u svakoj instituciji i u svim mogućim situacijama. Morali bismo da mlade ljude podučavamo da budu lideri. Ali, nažalost, kako kaže prof. McCullough, “to više nije u modi”6, a sa pravom se postavlja pitanje da li je u našem okruženju ikada i bilo.

Osnovne odlike privreda u tranziciji

Dominantne karakteristike industrijske strukture koje su nasleđene iz starog sistema u privredama u tranziciji, mogu se po Saviću7 opisati na sledeći način:

!"Standardna industrijska struktura socijalističkih privreda često je bila opisivana kao monopolistička ili oligopolistička što može navesti na pogrešne zaključke (jer u socijalističkim privredama nije postojalo istinsko tržište)

!"Izraziti nedostatak malih i srednjih preduzeća

!"Višefunkcijska priroda velikih socijalističkih preduzeća u privredama u tranziciji

Uvećanje poslovne neizvesnosti izazvano je nizom faktora. Ideološke promene u politici i poslovanju koje su od centralno planskih privreda dovele do otvorenih tržišta rezultirale su veoma kompleksnim socio-ekonomskim sistemima. Uz to, nove tehnologije ubrzavaju ove promene, najčešće na veoma nepredvidiv način. Takođe, javljaju se i značajne demografske promene i promene u sistemu vrednosti. Svi ovi uticaji za rezultat daju veliku kompleksnost okruženja u kome se biznis odvija.

Intervjuišući lidere srpskih kompanija koji su, u najvećem broju, vodili svoje )rme kroz tranziciju, mogli smo veoma lako da identi)kujemo osnovne probleme sa kojima su se privredni subjekti susretali. Oni koji su te probleme prepoznali, prihvatili i rešavali ih danas su naši sagovornici; oni koji nisu odavno su nestali sa srpske privredne scene.

Miroslav Mišković najvećim problemom u vreme tranzicije smatra “dogmu u glavama ljudi i to je strašno teško. To je revolucija. To je problem i danas i još dugo će biti najveći problem”. U skladu sa tim je i tvrdnja gdina Vukadinovića koji kaže da je najveći problem u početku bio stari socijalističko – samoupravni sistem koji je u mnogim )rmama nastavio da postoji iako je tranzicija “zvanično” počela. Bilo je teško ljudima objasniti da je prošlo vreme u kome “nekvali)kovani radnici donose odluke na teme koje uopšte ne razumeju”, kako to kaže Dragoljub Vukadinović. “Bio sam u zabludi misleći da će se promenom režima odmah promeniti i zakonska regulativa i uslovi poslovanja. Ostao sam razočaran jer i danas vidim da za poslednjih desetak godina nismo značajno napredovali”, kaže on. Osim na embargo, Miodrag Babić ukazuje i na hiperin[aciju i nevaženje ekonomskih zakona kao na stvari koje su morale biti prevazilažene svakodnevno. “Ovde nisu važili ni ekonomski ni rezonski zakoni poslovanja. Ovde su

6 McCullough David, Timeless Leadership, Harvard Business Review, March 2008, str 45

7 Lavigne M, >e Economics of Transition, str 25; iz: Savic Nebojsa, Ekonomija tranzicije u trzisnu privredu, Beograd, 2001, str 529

196

važila pravila bez pravila”, kaze Babić. Slične probleme ističe i Slobodan Vučićević. Za in[aciju kaže da je bila jedan od najznačajnijih problema upravo zbog apsurda koji ona proizvodi: “Što si bolje radio, više si para gubio”, kaže on. Uz in[aciju, Vučićević govori i o ratnom okruženju i kriminalu koji su takođe bili karakteristični za Srbiju u jednom intervalu. Drugi lideri sa kojima smo razgovarali ističu malo drugačije prepreke. Za Cvetkovića je to recimo nenaviknutost na konkurenciju i nedostatak svesti o tome da na tržištu imaš protivnike protiv kojih moraš da se boriš sve vreme; za Kostića nee)kasnost i neproduktivnost (“Kompanije su se merile po broju zaposlenih a ne po e)kasnosti”), a za Stankovića neshvatanje koncepta privatne svojine i svih posledica koje taj koncept sa sobom nosi. Veselin Jevrosimović smatra da je nedostatak e)kasnog )nansijskog sektora u početku znatno otežavao proces tranzicije. On kaže da “jednostavno nisu postojale banke koje bi kreditima podržavale razvoj privrede. Od 2000. godine na ovamo, kada su banke kako tako počele da rade, tržište je počelo da funkcioniše”. Goran Pitić ovo u izvesnoj meri pripisuje i nedostatku određenih pro)la stručnjaka, najpre u )nansijama i menadžmentu. Uz to, Pitić ističe jos dva veoma bitna problema: odnos države prema preduzećima (u prvom redu prema javnim preduzećima), ali i konkurentnost države kao takve. On sa pravom ističe pitanje koliko je država zapravo želela da bude konkurentna i otvorena, pri čemu se pre svega misli na brzinu liberalizacije i stalna odlaganja suštinskih promena, a sve se ovo svodi na stavove političkih lidera.

Nama je posebno interesantno da primetimo da je jedino gdin Pitić pomenuo konkurentnost države kao jednog od najbitnijih faktora za poslovanje preduzeća. Iako je naša tema mikrokonkunretnost, sasvim je jasno da su koncepti makro i mikro konkurentnosti teško odvojivi i da je konkurentnost jedne države važan preduslov za konkurentnost kompanija koje u njoj posluju i obratno.

Ogroman izazov za kreatore politike jeste da shvate kako da maksimiziraju dobre strane globalizacije – potencijal da se uveća izvoz, odgaji nova generacija preduzetnika i privuku strane investicije – dok u isto vreme treba minimizirati njene loše uticaje. Mnogi ljudi u privredama u razvoju imaju veštine, želju, resurse i preduzetnički kapacitet koji im omogućava da iskoriste nove mogućnosti; mnogi drugi, verovatno velika većina, nemaju. Upravo zbog toga, mnogi ljudi u zemljama u razvoju misle da će prebrzo otvaranje njihovih privreda stranom kapitalu i konkurenciji učiniti zemlju suviše ranjivom na ekonomske i društvene poremećaje pre nego što stignu da uspostave domaće insitucije i društvenu i geografsku jedinstvenost potrebnu da bi se protiv tih poremećaja uspešno borilo. Bilo je trenutaka kada se mislilo i da će TNK odustati od agresivnog ulaska na nova tržišta. Ipak, uprkos neizvesnosti i svim teškoćama koje prate poslovanje na tržištima koja i dalje ostaju mračna za one koji dolaze spolja, zapadne TNK nemaju drugi izbor nego da na ta tržišta uđu. A privrede u tranziciji nemaju drugi izbor nego da prihvate novonastalu situaciju i nauče da budu konkurentne u novom, globalnom svetu.

Kako kaže Majkl Porter8, u poslednjih nekoliko decenija, konkurencija se u svim delovima sveta dramatično intezivirala. Još u drugoj polovini dvadesetog veka, moglo

8 Videti: Porter, Majkl E, O konkurenciji, Fakultet za ekonomiju, )nansije i administraciju, Beograd, 2008

197

se sasvim lako zaključiti da ona ona kao takva u mnogim delovima sveta zapravo nije ni postojala i to zato što je velika većina tržišta bila zaštićena, a čak i tamo gde su postojali konkurenti, rivalstvo nije bilo mnogo jako. Konkurencija je sistematski gušena od strane države. Međutim, danas se može naći samo mali broj industrija u kojima konkurencija nije ključna pokretačka sila i nijedna kompanija ili država ne mogu da se pohvale da im konkurencija nije potrebna. Baš zbog toga, veliki broj kompanija i država pokušao je da shvati šta je konkurentnost i da njome ovlada. Najveći izazov sa kojim su se ove zemlje i njihove kompanije susretale jeste prelazak sa komparativne9 na konkurentnu prednost. Većina )rmi lociranih u zemljama u razvoju internacionalizovala se preko izvoza proizvoda čija se proizvodnja zasniva na intenzivnom korišćenju resursa ili radne snage, ili preko sporazuma o izvornom proizvođaču opreme sa TNK, koja se zasniva na troškovima resursa i radne snage.

Zapadne kompanije veoma često zaboravljaju da je u većini zemalja u razvoju, zahvaljujući internim reformama, došlo do eksplozije preduzetništva. U privredama u razvoju, uspešnim su se pokazali najrazličitiji tipovi kompanija. Neke su delovi starih konglomerata čiji su vlasnici porodice ili tajkuni; druge su mladi start-upovi nastali u postreformskoj generaciji preduzetnika. Ipak, za sve njih je zajedničko da se suočavaju sa oštrom konkurencijom i u vidu drugih privatnih kompanija i u vidu državnih preduzeća. Mnogi od njih takođe imaju i stranu konkurenciju, iako različita tranziciona tržišta variraju u stepenu otvorenosti.

Danas se mogu pronaći i pročitati već gotova istraživanja na temu tržišta u tranziciji krajem dvadesetog veka. Tako je grupa američkih naučnika10 tri godine proučavala kompanije u deset brzo rastućih privreda, među kojima i Poljsku, Rusiju i Slovačku. U ovim zemljama, pametne domaće kompanije se više nego dobro drže pred stranom konkurencijom. One su odgovorile na izazove koje su pred njih postavile strane multinacionalke, postale lideri na tržištu ili su veoma blizu njih i veoma često su iskoristile nove mogućnosti pre nego što su to mogli strani igrači. Mnoge od njih danas dominiraju domaćom privredom ne zbog protekcionističke politike njihovih vlada, već zbog dobre strategije i njene uspešne realizacije.

Liderstvo u tranziciji

“U današnjem poslovanju, protivnici se množe, rizici se uvećavaju, broj faktora koji mogu da utiču na uspeh ili neuspeh konstantno se uvećava. Da bi se pobedilo u toj novoj poslovnoj igri, vera lidera mora biti autentična. Morate biti u stanju da se oslonite na intuiciju – taj mirni unutrašnji glas koji vam govori šta da radite. U isto vreme, morate biti nepopustljivi u svojoj potrazi za novim mogućnostima.”11

9 Komparativna prednost proističe iz nižih faktorskih troškova (kao što su troškovi radne snage, sirovina, kapitala i infrastrukture) ili veličine same kompanije

10 Bhattacharya Arindam K, Michael David C, How Local Companies Keep Multinationals At Bay, Harvard Business Review, March 2008, str 86

11 Blanchard, Ken, 'e Heart of a Leader, Honor Books, Colorado Springs, Colorado, 1999, str 61

198

Hvatajući se u koštac sa novim svetskim neredom, lideri prvo moraju da formiraju detaljnu sliku strateškog geopolitičkog položaja kompanije koji žele da postignu u budućnosti. Osnovni izazov je razviti detaljan scenario za period koji se razmatra. Bez jasnog plana, menadžeri često reaguju na događaje tek kad se dese ignorišući njihov širi kontekst i značaj.

Mi smo u svom istraživanju pokušali da damo odgovor na pitanje kako se u tranziciji de)niše vizija i strategija, da li su rokovi isti kao u razvijenim ekonomijama i da li je u turbulentnim vremenima uopšte bilo moguće planirati na dug rok. Odgovori na ovo pitanje su različiti. Tako gdin Jevrosimović, gdin Vučićević, gdin Mišković i gdin Vukadinović kažu da formiranje misije, vizije i strategije u tranzicionim privredama ne sme da se razlikuje od onog u razvijenim zapadnim privredama. Vučićević, pored tvrdnje da se određivanje osnovne politike kompanije ne razlikuje u tranziciji i na zapadu, dodaje i da je “jedina razlika u tome što u tranziciji znate da će taj period sigurno proći i spremate se za period koji će biti miran”. Mišković dodaje: “U tranziciji morate da imate dugoročnu strategiju, bez obzira na to što se okolnosti mnogo brže menjaju”. Miodrag Kostić, pak, misli da je u tranziciji moguće imati dugoročnu viziju, ali da je izuzetno teško da se predvide sve negativne okolnosti koje mogu da se dese. Dejan Cvetković bi se složio sa Kostićem: u tranziciji su rokovi nešto kraći, a on za to daje i primer sopstvene kompanije koja je od svog osnivanja u Srbiji svoju viziju menjala veoma vešto. Odgovor Gorana Pitića na pitanje kako se u tranziciji de)niše vizija i strategija bio je: “S koca i konopca, normalno!”. On dalje dodaje da se svi ovi osnovni elementi politike kompanije redovno modi)kuju u skladu sa okolnostima. “Ne možete slepo slediti jednu istu strategiju ako se sve oko vas menja velikom brzinom”, kaže on. Suprotno od misije, vizije i strategije, vrednosti su te koje ne bi trebalo da se menjaju, smatra predsednik Societe Generale banke u Srbji. Veoma je zanimljivo primetiti da su (u našoj grupi ispitanika) jedina dva predstavnika stranih kompanija u Srbiji, Cvetković i Pitić, pristalice mišljenja da se dugoročna vizija i strategija ne mogu formirati u zemljama u tranziciji. S obzirom da ovo saznanje dolazi od velikih svetskih kompanija sa ogromnim (i vremenskim i teritorijalnim) iskustvom u poslovanju, skloni smo tome da prihvatimo njihovo mišljenje. Primeri navedeni pre ovih samo pokazuju da svako pravilo ima svoje izuzetke i da, čak i u tranziciji, postoje )rme koje mogu da se vežu za dugoročne ciljeve i dugoročne strategije a da to ne ugrozi njihovo poslovanje.

Sa druge strane, prisustvo stranih kompanija podiglo je nivo adrenalina u domaćoj privredi, dajući joj tako novu perspektivu koja je uvećala nezadovoljstvo tradicionalnom praksom i motivisala ljude da je unaprede. Nije bilo moguće održati uspavane lokalne kompanije u sredini u koju su svetske kompanije stigle tražeći bolju tehnologiju i naprednije veštine. Lideri i njihovi zaposleni su sada mnogo više svesni modernih svetskih standarda.

Mi smo ovde pokušali da damo tačan odgovor na pitanje: U čemu se zapravo razlikuju lider u Srbiji ili Slovačkoj devedesetih godina prošlog veka i lider u državi Washington, SAD? Ko je od njih dvojice bolji? Koji bi pobedio da se sretnu na istom terenu? I na kom od ova dva terena?

199

Ispitujući mišljenje i iskustvo lidera u Srbiji, sigurni smo da nisu podlegli miopiji ili sentimentalnom osećanju prema najtežim godinama svojih karijera kada su skoro svi tvrdili da se lideri u tranziciji i u visoko razvijenim zapadnim privredama, bez obzira na sve zajedničke osobine o kojima smo u ovom radu detaljno pisali, ipak u nečemu razlikuju.

Miroslav Mišković samo tvrdi da se veštine značajno razlikuju, a drugi su bili detaljniji u objašnjenjima. Tako Dejan Cvetković kao veoma važne osobine ističe hrabrost i spremnost na preuzimanje rizika. Iako je ovo osobina lidera na svim meridijanima, činjenica je, smatra on, da je ona mnogo izraženija kod najuspešnijih tranzicionih lidera. Spremnost na rizik apostro)ra i Miodrag Kostić: “Morate biti mangup”, kaže on. Miodrag Babić ovim osobinama pridodaje i prilagodljivost; opet osobinu koju ćete pronaći i kod japanskih lidera, ali u tranziciji ipak u nekoj većoj meri. Možda naje)kasniju metaforu na teme razlika u znanjima i veštinama koja se traže od lidera u različitim privredama dao je Slobodan Vučićević: “Mi smo svi u Srbiji devedesetih godina prošlog veka išli na jedan isti univerzitet koji se zvao Miloševićeva škola 90-ih. Da bismo opstali, morali smo da imamo sve desetke, a predmeti su bili veoma različiti: ekonomska politika, politička ekonomija, siva ekonomija, monetarni sistem, sociologija, pa čak i odbrana i zaštita. Neki ljudi su bili jako dobri u pojedinim predmetima, ali ako su imali 6 ili 7 iz odbrane i zaštite (koja je podrazumevala zaštitu od prevara, krađa, otmica i slično), ništa im nije vredelo. Po mom mišljenju postoje tri vrste lidera: univerzalni, tj oni koji uspevaju u bilo kakvoj sredini; oni koji su uspevali samo u zdravim i razvijenim ekonomijama i oni koji uspevaju samo u sumnjivim okolnostima kakve tranzicione ekonomije obično nose sa sobom”.

Dakle, lideri u tranzicionim privredama nemaju nikakve do sada i na drugim mestima neotkrivene talente ili veštine koje ostaju pod velom tajne za njihove zapadne kolege. Naprotiv, sve najvažnije osobine koje krase najuspešnije lidere su univerzalne. Naš, a i zaključak naših ispitanika je da je razlika samo u tome koje su od tih, napred de)nisanih veština i talenata, potrebnije, više razvijene i možda malo modi)kovane u speci)čnim uslovima tranzicionih privreda.

Osim toga što smo ustanovili da se lideri u različitim privredama razlikuju, pokušali smo da utvrdimo i kome je lakse. Opšti je zaključak da je ipak lakše raditi u uređenim i predvidivim uslovima koje nude razvijene privrede nego u veoma turbulentnim vremenima kojima smo svi mi bili svedoci u tranziciji. Gdin Babić siguran je da je u tranziciji mnogo teže zbog promenljivih okolnosti. Po njegovom mišljenju, velika prednost razvijenih zapadnih ekonomija je stalnost na duži rok i manja amplituda promena zakonske regulative, opštih uslova poslovanja, in[acije i slično.

Cvetković i Pitić se slažu u stavu da je teže uspeti u tranziciji (“energija se rasipa na gomilu stvari koje bi trebalo da su same po sebi podrazumevajuće” – Pitić), ali da je učinak koji može da se ostvari u ovim privredama potencijalno daleko veći, “ukoliko celo društvo ima opredeljenje da kroz tranziciju prođe, jer su tranzicione ekonomije imale veoma nizak startni nivo i samim tim veći potencijal za uspeh i rast”, kaze Cvetković.

200

Zaključak

Upravo zbog tog saznanja da je konkurentnost na nivou kompanija uslov za napredak cele jedne privrede, ovaj se tekst bavio ispitivanjem načina za unapređenje mikro konkurentnosti. I upravo je njegov zaključak potpuno u skladu sa Porterovim stavom da su lideri u privatnom sektoru ti koji potencijalno najviše utiču na unapređenje mikro konkurentnosti. Zbog toga smo se posebno bavili ispitivanjem speci)čnih talenata, veština i znanja koja su liderima neophodni za postizanje neophodnog nivoa ekspertize i uticaja, kao i utvrđivanjem eventualnih speci)čnosti i razlika koje mogu postojati između razvijenih i tržišta u tranziciji.

Na osnovu istraživanja koje smo sproveli na najeminentnijim liderima srpske privrede, došli smo do nekoliko veoma vrednih zaključaka na ovu temu koji se ukratko mogu sumirati na sledeći način:

!"Tranzicione privrede (kao i privrede u velikim ekonomskim krizama, uostalom) predstavljaju kompleksnije okruženje od onoga u kome posluju kompanije u modernim zapadnim privredama

!"Ove privrede, koje karakterišu nepredvidljivost, gubljenje fokusa usled rešavanja problema čije se nepostojanje podrazumeva u zapadnom svetu, nestabisnost tržišta i uslova poslovanja, nedostatak edukovane radne snage i slično, osim što su teže za poslovanje, predstavaljaju ujedno i veći izazov i veću priliku za značajan uspeh

!"Ne postoje posebne, zapadnim autorima nepoznate veštine, znanja i talenti koji su razvijeni u tranziciji i koje koriste samo tranzicioni lideri. Liderske osobine su univerzalne, postoji samo uočljiva razlika u tome koje se osobine i koliko koriste u tranziciji, a koje u razvijenim privredama

!"U skladu sa tim, stoji jako uverenje da se lideri, i na zapadu i na istoku, rađaju, a da su konkretni uslovi i životno i radno okruženje ti koji prave )na podešavanja i omogućavaju rast i napredak liderima, a samim tim i kompanijama koje vode

Na ovom bi mestu trebalo pomenuti i ulogu vlade svake zemlje čiji bi najvažniji cilj trebalo da bude upravo unapređenje mikro konkurentnosti, odnosno podizanje privrede na odgovarajući nivo koji onda omogućava napredak čitavom društvu. Samo one vlade u tranzicionim privredama koje su shvatile značaj toga da brzo i operativno rešavaju svakodnevne probleme sa kojima se privreda susreće, a o kojima je u ovom radu bilo dosta reči, uspele su da obezbede svojim zemljama bezbolniji prolaz kroz kompleksan proces tranzicije.

Iz svega gore navedenog možemo sa lakoćom zaključiti da je uloga lidera, sa svim njenim speci)čnostima koje nosi tranziciono okruženje, ipak ključna za unapređenje mikro konkurentnosti, dakle konkurentnosti na nivou jedne pojedinačne kompanije, ali, na taj način, i za unapređenje konkurentnost cele jedne privrede. Dakle, uspešni lideri, oni koji imaju urođene talente, a tokom života i rada su ih dopunili određenim veštinama i znanjima, uz dobru viziju i ispravnu startegiju i vrednosti kojima se u svom

201

poslovanju vode, čine uspešne )rme i, što ih je u jednoj privredi više, to su šanse te privrede da brže i bezbolnije prođe kroz proces tranzicije veće.

Literatura

1. Bhattacharya Arindam K, Michael David C, How Local Companies Keep Multinationals At Bay, Harvard Business Review, March 2008.

2. Blanchard Ken, 'e Heart of a Leader, Honor Books, Colorado Springs, Colorado, 1999.

3. Dent Fiona Elsa, Umece liderstva, Valera, Beograd, 2006.

4. Draker Piter, Moj pogled na menadzment, Adizes, Novi Sad, 2006

5. Kotter John P, What Leaders Really Do (originaly published in May-June 1990), Harvard Business Review on Leadership, Harvard Business School Publishing, Boston, 1998.

6. McCullough David, Timeless Leadership, Harvard Business Review, March 2008.

7. Porter, Majkl E, O konkurenciji, Fakultet za ekonomiju, )nansije i administraciju, Beograd, 2008

8. Savic Nebojsa, Ekonomija tranzicije u trzisnu privredu, Beograd, 2001

202

LEADERSHIP IN TRANSITION

DESIVOJEVIĆ-CVETKOVIĆ MARIJA

Summary

'e author considers the phenomenon of leadership, as well as its roll in overall company management and the improvement of its competitiveness level. In contemporary literature there can be found a lot of various postu-lates of the nature, function and the types of leadership, so the author tries to answer (using the research) a few of the basic questions regarding this matter: what is the di6erence between management and the leadership, are leaders born or made and what are the key competencies and skills that every leader should possess.A special attention is dedicated to the phenomenon of competitiveness, especially micro-competitiveness, but also to its relationship with macro-competitiveness, with the focus on micro-competitiveness in transitioning countries. 'rough the research, the author tries to consider the speci*cs of leadership in transitioning countries and the key di6erences between these and the developed economies. In this way, there has been set the mutual relationship between the leadership and the micro-competitiveness, but also between the micro-competitiveness and the competitiveness of the transi-tioning economies as a whole and their place in the new globalised world being dominated by the powerful transnational companies.

Key words: leadership, competitiveness, micro-competitiveness, macro-com-petitiveness, transitioning economies

203

EKONOMIJA ŽIVOTNE SREDINE I PRIRODNIH RESURSA DŽONATANA HARISA

PEJANOVIĆ R.1

Uvodna razmatranja

Džonatan M. Haris (Jonathan M. Harris) je ugledni naučnik (profesor) sa Univerziteta Tu]s (Tu]s) iz Instituta za globalni razvoj i životnu sredinu. Napisao je kapitalno delo („Environmental and natural resource economics: a contemporary approach“) objavljeno je 2006. godine, a kod nas prevedena (Data Status – Beograd) 2009. godine.

Reč je o drugom izdanju knjige „Ekonomija životne sredine i prirodnih resursa: savremeni pristup“. Knjiga je plod petnaestogodišnjeg iskustva u predavanju ekonomije životne sredine i prirodnih resursa na doktorskim i postdoktorskim studijama na fakultetima. Ova knjiga (udžbenik) odslikava ubeđenje da su pitanja životne sredine od suštinske vrednosti i da je neophodan širok pristup razumevanju odnosa čovekove ekonomije i prirode.

Autor u predgovoru ističe značaj pristupa ovoj važnoj i aktuelnoj problematici. Glavno ograničenje konvencionalnog pristupa je u tome što gotovo isključivo koristi mikroekonomske tehnike. To implicira da sve što ima neku važnost može da se izrazi putem cene. Pri tome se mnoge važne funkcije životne sredine ne mogu u potpunosti da izraze u novcu. Čisto mikroekonomska perspektiva takođe otežava usmeravanje na inherentno makro pitanje životne sredine, kao što su globalne klimatske promene, zagađenje okeana, iscrpljivanje ozona, rast populacije i globalni ciklusi ugljenika, ozona i vode.

Upravo iz tih razloga Haris je razvio alternativni pristup, odnosno širu perspektivu, koja je postala poznata kao ekološka ekonomija, kao komplement standardnoj ekonomskoj teoriji. Mnogi elementi standardne mikroekonomske analize su ključni za analizu pitanja resursa i životne sredine, priznaje autor. Istovremeno, važno je prepoznati ograničenja strogo ekonomskog pristupa (podvukao R.P.) i uvesti ekološku i bio)zičku perspektivu na interakcije ljudskih i prirodnih sistema, što autor upravo i čini.

1 Dr Radovan Pejanović, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

UDC: 33 Osvrt na knjiguBook review

204

Dva pristupa ekonomiji prirodne sredine

U (do)sadašnjem razvoju ekonomije iskristalisala su se dva pristupa u objašnjavanju ekonomije prirodnih resursa i životne sredine. U prvom ili tradicionalnom pristupu koristi se skup modela i tehnika koji su ukorenjeni u neoklasičnoj matrici ekonomske misli2, pomoću kojeg se ekonomski pojmovi primenjuju na životnu sredinu. Drugi pristup, poznat kao ekološka ekonomija, posmatra stvari iz druge perspektive. Umesto da ekonomske koncepte primenjuju na životnu sredinu, ekološka ekonomija teži da ekonomske aktivnosti postavi u kontekst bioloških i )zičkih sistema koji održavaju život, uključujući i sve ljudske aktivnosti.

Tradicionalan ekonomski pristup. U ekonomskoj teoriji, nekoliko modela se posebno bavi pitanjima životne sredine. Važna primena neoklasične ekonomske teorije odnosi se na alokaciju neobnovljivih resursa tokom vremena. Ta analiza je važna za razumevanje pitanja poput iscrpljivanja resursa na]e i prirodnih minerala, a takođe se može primeniti na obnovljive resurse kao što su poljoprivredna zemljišta. Ekonomske analize takođe se mogu primeniti na zajedničke resurse, kao što su atmosfera i okeani, i javna dobra, kao što su nacionalni parkovi i prirodni rezervati. Pošto ti resursi nisu u privatnom vlasništvu, ekonomski principi koji usmeravaju njihovo korišćenje razlikuju se od principa koji se primenjuju za dobra koja se razmenjuju na tržištu.

Drugi centralni pojam neoklasične ekonomske analize životne sredine je pojam eksternalija, odnosno eksternih troškova i koristi. Teorija eksternalija obezbeđuje ekonomski okvir za analiziranje troškova oštećenja životne sredine prouzrokovanih ekonomskim aktivnostima ili društvenih koristi koje se stvaraju ekonomskim aktivnostima koje poboljšavaju životnu sredinu. Eksternalije se ponekad nazivaju uticaj na treću stranu, jer tržišna transakcija koja obuhvata dve strane – na primer, kada neko kupuje benzin na benzinskoj pumpi – takođe utiče na druge ljude, na primer na one koji su izloženi zagađenjima koja nastaju od proizvodnje i sagorevanja benzina.

Moderna teorija ekonomije životne sredine, koja počiva na takvom osnovu, obuhvata mnoga pitanja koja se kreću od preterane eksploatacije ribljih fosila, do iscrpljenja fosilnih goriva i očuvanja zelenila. U ovoj knjizi autor istražuje na koji način ti ekonomski koncepti mogu da stvore okvir za analizu pitanja životne sredine i da pruže smernice za izradu politike životne sredine.

Tradicionalni ekonomski pristup analizi tokova prirodnih resursa i otpada koristi istu vrstu ekonomskog vrednovanja koje se primenjuje na faktore proizvodnje, dobara i usluga. Ta analiza teži da odredi cenu svakom inputu u ekonomiji koji potiče od prirodnih resursa i životne sredine, uključujući i procenu cena za inpute koji obično ne učestvuju u tržišnim transakcijama, kao što su čist vazduh i voda. Ekonomske tehnike se takođe mogu koristiti da se proceni novčana vrednost šteta koje su načinjene zagađenjem i odlaganjem otpada.

2 Neoklasična teorija cena, zasnovana na pojmovima granične korisnosti i granične produktivnosti, naglašava suštinsku funkciju tržišne cene u postizanju ravnoteže između ponude i tražnje.

205

Ako funkcijama prirodnih resursa i životne sredine dodamo novčane vrednosti, onda ih možemo uključiti u unutrašnji, odnosno ekonomski kružni tok. To je cilj standardne analize resursa i životne okoline. Za to mogu da se koriste razne metode, uključujući i rede)nisanje ili preraspodelu vlasničkih prava, stvaranje novih institucija, kao što su tržišta za dozvole za zagađivanje, ili implicitno procenjivanje pomoću pregleda i drugih tehnika. Ako se zadovoljimo time da mehanizmi određivanja cena tačno izražavaju „pravu vrednost“ resursa i oštećenja životne sredine, te faktore možemo relativno lako uključiti u tržišno orijentisanu ekonomsku analizu.

Pristup ekološke ekonomije. Ekološka ekonomija koristi širu perspektivu u uokvirivanju pitanja životne sredine i to čini uključivanjem zakona koji potiču iz prirodnih nauka. Na primer, da bi se razumelo propadanje mnogih velikih okeanskih ribolovnih voda, ekološka ekonomija se poziva na biologiju populacije i ekologiju, kao i na ekonomski pogled na ribu kao proizvodni resurs.

Teoretičari ekološke ekonomije naglašavaju važnost energetskih resursa, naročito fosilnih goriva, za savremene ekonomske sisteme. Svi ekološki sistemi zavise od energetskih inputa, ali prirodni sistemi se skoro u potpunosti oslanjaju na solarnu energiju. Ubrzani rast ekonomske proizvodnje tokom 20. veka zahtevao je ogromne inpute energije, a globalni ekonomski sistemi će imati još veću potražnju energije u 21. veku. Raspoloživost energije i implikacije korišćenja energije na životnu sredinu jesu centralna pitanja ekološke ekonomije.

Fundamentalni princip ekološke ekonomije je to da ljudska aktivnost mora biti ograničena nosivošću životne sredine. Nosivost se de)niše kao nivo populacije i potrošačkih aktivnosti, i ljudi i životinja, koje raspoloživa baza prirodnih resursa može da podrži bez iscrpljivanja. Na primer, kada krdo životinja koje pasu travu pređe određeni broj jedinki, preterana ispaša pašnjaka će smanjiti potencijalne izvore hrane, što će neumitno izazvati pad populacije životinja.

Kada se radi o ljudskoj populaciji, ovo pitanje je složenije. Pitanje izvora hrane svakako je važno jer se predvida da će svetska populacija ljudi, koja je 2000. godine brojala više od 6 milijardi, porasti na 8 do 10 milijardi. Ali, ekološki ekonomisti ukazuju na to da izvori energije, oskudni prirodni resursi i kumulativna oštećenja životne sredine ograničavaju ekonomski razvoj. Oni tvrde da standardna teorija ne pridaje dovoljnu važnost tim faktorima i da su potrebne značajne strukturalne promene u prirodi ekonomske aktivnosti da se prilagodimo ograničenjima životne sredine.

U pristupu ekološke ekonomije ekonomski sistem se posmatra kao podskup šireg ekosistema. Posmatrano iz te perspektive, ekonomsko vrednovanje izraženo u cenama može samo nesavršeno da obuhvati složenost ekoloških procesa i zaista ponekad može dovesti do ozbiljnih kon[ikta sa zahtevima ekosistema.

Ekološki ekonomisti su često zastupali stav da standardne ekonomske tehnike vrednovanja i procenjivanja moraju ili da se promene kako bi odslikavale realnosti ekosistema, ili moraju da se zamene drugim oblicima analize usmerenim na tokove energije, nosivost životne sredine i zahteve ekološke ravnoteže. Kao što ćemo videti

206

u autorovoj raspravi o analitičkim tehnikama i o speci)čnim pitanjima koja se tiču populacije, energije, resursa i zagađenja, perspektive standardne i ekološke ekonomije ponekad imaju slične praktične implikacije, ali u drugim slučajevma ta dva pristupa mogu dovesti do potpuno različitih zaključaka o adekvatnim politikama resursa i životne sredine.

Na primer, kada se radi o problemu globalnih klimatskih promena (koje autor detaljno opisuje), standardni ekonomski pristup obuhvata uravnotežavanje troškova i koristi izbegavanja budućih klimatskih promena. Šteta koja nastaje usled povećanja nivoa mora ili jačih toplotnih udara procenjuje se u ekonomskom smislu, a zatim se upoređuje sa troškovima koji bi nastali pri pokušaju da se klimatske promene ublaže smanjenjem potrošnje fosilnih goriva i drugim merama. Predlozi politika se zatim formulišu tako da maksimalno povećavaju neto ekonomske koristi. Pristup ekološke ekonomije, za razliku od toga, prvo posmatra )zičke zahteve za stabilnijom klimom, a naročito ograničenja koncentracije ugljen-dioksida i ostalih gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferi. Kada se jednom utvrde )zički zahtevi za stabilnom klimom, analiziraju se neophodne ekonomske mere koje su potrebne da se to postigne.

Primena standardnog ekonomskog pristupa na problem globalnih klimatskih promena često rezultira u preporukama da se primenjuju oganičene mere politike životne sredine da bi se izbegli preveliki ekonomski troškovi. Ekološki pristup obično predlaže drastične mere radi očuvanja ravnoteže u atmosferi. Ekološki ekonomisti takođe vode računa o minimalizaciji troškova, ali tek pošto su zadovoljeni osnovni bio)zički zahtevi za stabilnost ekosistema.

Drugi način posmatranja razlika između standardnog i ekološkog pristupa odnosi se na razlike između makroekonomskog i mikroekonomskog pogleda na životnu sredinu.

Standardna analiza ekonomije životne sredine umnogome se oslanja na mikroekonomske teorije. Makroekonomija životne sredine, medutim, može da pomogne da se ekonomski sistem smesti u širi ekološki kontekst.

Mikroekonomska analiza se usredsređuje na pojedina pitanja resursa i životne sredine. Makroekonomski pogled bavi se međusobnim odnosima ekonomskog rasta i ekosistema.

Mikroekonomija i tehnike vrednovanja. Proširenje standardne makroekonomske teorije na područja pomoću kojih prirodnim resursima i životnoj sredini možemo odrediti cenu, može da pomogne u objašnjavanju procesa postizanja ravnoteže na tržištu prirodnih resursa i usluga životne sredine - kapaciteta životne sredine da apsorbuje otpad i zagađujuće materije, zadrži solarnu energiju i da na druge načine obezbedi temelje za odvijanje ekonomskih aktivnosti. Analitičke tehnike koje igraju važnu ulogu u mikroekonomiji životne sredine obuhvataju:

!"Merenje eksternih troškova i koristi. To znači, na primer, procenu novčane vrednosti za štete koje izazivaju zagađenja kiselim kišama. Ta vrednost može da se uporedi sa troškovima saniranja štete primenom tehnologije za kontrolu

207

zagađenja ili smanjenim autputom zagađivačkih aktivnosti. Internalizacija eksternalija može da se izvede, na primer, oporezivanjem zagađivačkih aktivnosti.

!"Vrednovanje prirodnih resursa i životne sredine kao sredstava, bez obzira na to da li su u privatnom vlasništvu ili su javna dobra. To podrazumeva razmatranje intertemporalne alokacije resursa, što znači izbor između korišćenja resursa odmah i njihovog očuvanja za buduću upotrebu. Standardna ekonomska tehnika za uravnoteženje sadašnjih i budućih koristi i troškova jeste upotreba diskontovanja. Ovom tehnikom, sadašnjim koristima ili troškovima se pripisuje nešto viša vrednost nego budućim troškovima ili koristima - koliko će te vrednosti biti više zavisi od primenjene diskontne stope i od toga koliko se ovo poređenje proteže u budućnost.

!"Donošenje odgovarajućih propisa u oblasti vlasničkih prava za resurse životne sredine i utvrđivanje pravila korišćenja zajedničkih resursa i propisa koji se tiču javnih dobara.3 Na primer, ribolovna područja mogu biti u privatnom vlasništvu ili mogu biti javna, s tim što vlasti ograničavaju korišćenje izdavanjem dozvola za ribolov. Slično tome, prirodni rezervati mogu biti u privatnom vlasništvu ili se mogu održavati kao javni parkovi.

!"Uravnoteženje ekonomskih troškova i koristi nekim od oblika analize troškova

i koristi. To često obuhvata kombinaciju vrednosti koje se uočavaju na tržištu, kao što je vrednost zemljišta ili dobara, i procenu netržišnih vrednosti, kao što su prirodna lepota i očuvanje raznovrsnosti živih vrsta. Na primer, donošenje odluke o tome da li da se dozvoli izgradnja novog skijaškog centra na prethodno nekorišćenoj površini zahteva procenu rekreativne vrednosti skijanja, vrednost alternativne namene zemljišta, kao i manje merljivih faktora poput uticaja na izvore vode, divljinu i ruralni karakter područja.

Makroekoriomija životne sredine. Tehnike procene su manje e)kasne za određivanje važnih nemerljivih vrednosti kao što su pitanja estetike, etike i biodiverziteta (očuvanje mnogih različitih međusobno povezanih živih vrsta u ekološkoj zajednici). Takođe, može da im promakne obim globalnih problema životne sredine koji su postajali sve važniji tokom proteklih nekoliko godina. Problemi kao što su globalne klimatske promene, iscrpljivanje ozona, izumiranje živih vrsta, masovna degradacija obradivog zemljišta, nedostatak vode u regionima, oštećenja šuma i okeanskih ekosistema i drugi globalni problemi životne sredine zahtevaju širu perspektivu. Zbog toga se teoretičar ekološke ekonomije Herman Dali (Herman Daly) zalaže za razvoj makroekonomije životne sredine, koja zahteva drugačiji pristup od standardnih ekonomskih tehnika koje smo opisali.

Razvoj takve makroekonomske perspektive problema životne sredine zahteva stavljanje ekonomskog sistema u širi ekološki kontekst. Kao što је poznato, ekonomski

3 Javna dobra su resursi i dobra koja su bez ograničenja dostupna javnosti.

208

kružni tok je zapravo samo deo većeg ekološkog kružnog toka. Taj ekološki tok se zapravo sastoji od mnogih drugih ciklusa. Ekološki ciklusi su:

!"Ciklus ugljenika, u kome biljke razlažu atmosferski ugljen-dioksid (CO2) na

ugljenik i kiseonik. Ugljenik se zadržava u biljkama, od kojih su neke hrana za životinje. Ugljenik se ponovo sjedinjava sa kiseonikom kada životinje dišu i raspadanjem ili sagorevanjem organskih materija i na taj način se vraća u atmosferu.

!"Ciklus azota, u kome bakterije iz tla „vežu”, odnosno hemijski kombinuju azot iz atmosfere sa kiseonikom, i tako stvaraju hranjiva jedinjenja za rast biljkaka.

!"Ciklus vode sastoji se od padavina, tekuće vode i isparavanja, čime se stalno stvara sveža voda potrebna za život biljaka i životinja.

!"Drugi organski ciklusi rasta, umiranja, raspadanja i novog rasta, pri čemu se esencijalni hranjivi sastojci recikliraju kroz tlo i neprekidno obezbeđuju osnovu za biljni i životinjski život.

Svi ti ciklusi se oslanjaju na solarnu energiju i nalaze se u složenoj ravnoteži koja je evoluirala tokom milenijuma.

Posmatrana u takvom kontekstu, ekonomska aktivnost je proces ubrzavanja protoka materijala kroz ekološke cikluse. Pojam „protok” označava ukupan utrošak energije i materijala kao inputa i autputa procesa.

Na primer, u modernoj poljoprivredi se primenjuje mnoštvo raznovrsnih veštačkih azotnih đubriva da bi se ostvarili veći prinosi useva. Tokovi viška azota stvaraju probleme u životnoj sredini i zagađuju vodu. I poljoprivredi i industriji su potrebni veliki izvori vode. Zajedno sa potrošnjom domaćinstava, ta tražnja može da prevaziđe kapacitet prirodnog ciklusa vode, da iscrpi rezervoare i podzemne rezerve vode.

Najvažniji način ubrzavanja protoka resursa je korišćenje većih količina energije za pokretanje ekonomskog sistema. Više od 80 procenata energije koja se koristi u globalnom ekonomskom sistemu potiče od fosilnih goriva. Emisije ugljenika koje nastaju sagorevanjem tih goriva narušavaju ravnotežu globalnog ciklusa ugljenika. Prekomerne količine ugljen-dioksida nagomilavaju se u atmosferi, menjaju procese koji određuju klimu cele planete i time utiču na mnoge globalne ekosisteme.

Kako ekonomski rast napreduje, rastu i potrebe ekonomskog sistema za ekološkim ciklusima. Povećava se korišćenje energije, resursa i vode i stvaranje otpada. Na taj način, centralno pitanje makroekonomije životne sredine postaje kako uravnotežiti veličinu ekonomskog sistema, ili makroekonomski obim, sa podržavajućim ekosistemom. Kada se problem sagleda na takav način, to predstavlja značajnu promenu paradigme za ekonomsku analizu koja do skoro nije uzimala u obzir celokupna ograničenja ekosistema.

Implikacije ekološki orijentisane ekonomije. Ekološki orijentisana makroekonomija obuhvata nove koncepte merenja nacionalnog dohotka koji pri izračunavanju nacionalnog dohotka eksplicitno obračunavaju zagađenja životne sredine

209

i iscrpljivanje prirodnih resursa. Osim toga, ekološki ekonomisti su razvili i nove oblike analize kako na makroekonomskom, tako i na mikroekonomskom nivou, koji počivaju na zakonima )zike koji upravljaju tokovima energije i materije u ekosistemima. Primena tih zakona na ekonomski proces nudi komparativnu perspektivu standardnoj mikroekonomskoj analizi životne sredine.

Traženje ravnoteže između ekonomskog rasta i zdravlja ekosistema podstaklo je stvaranje koncepta održivog razvoja. Oblici ekonomskog razvoja usmereni na očuvanje umesto na degradiranje životne sredine obuhvataju korišćenje obnovljive energije, organsku poljoprivredu, niskoinputnu poljoprivredu i tehnologije konzerviranja resursa. Šire uzevši, promovisanje održivog razvoja pruža rešenje za mnoge probleme koji se tiču resursa i životne sredine i posmatra te probleme u smislu uticaja na ekosistem, a ne kao pojedinačne probleme.

Održivi razvoj i poljoprivreda

Ekonomski rast tokom vremena odražava populaciju i rast GDP po glavi stanovnika. Taj rast zavisi od povećanja fondova kapitala i tehnološkog napretka, kao i od povećanih izvora energije, prirodnih resursa i kapaciteta životne sredine da apsorbuje otpad.

Jednostavan model odnosa između populacije, industrijskog autputa, resursa i zagađenja ukazuje na to da će neograničen ekonomski rast dovesti do iscrpljenja resursa, povećanja nivoa zagađenja i konačnog kolapsa ekonomskih sistema i ekosistema. Međutim, takav model se oslanja na pretpostavke o tehnološkom progresu i obrasce povratne sprege između varijabli u modelu. Optimističnije stanovište razmatra povećanu e)kasnost, kontrolu zagađenja i prelaz na alternativne, održivije tehnologije.

Tokom druge polovine 20. veka, nezapamćene stope rasta skoro su udvostručile popualciju, utrostručile poljoprivrednu proizvodnju i učetvorostručile svetski GDP i potrošnju energije. Neprekidan rast populacije i ekonomski rast nametnuće još veće zahteve životnoj sredini i resursima u toku prve polovine 21.veka. Proizvodnja hrane, iscrpljivanje neobnovljivih resursa, izvora energije, zagađenje atmosfere, toksični otpad i menadžment obnovljivih resursa su glavna pitanja koja zahtevaju detaljnu analizu i rešenja politika. Osim toga, priroda ekonomskog rasta i sama se mora prilagoditi ograničenjima resursa i životne sredine.

Koncept održivog razvoja pokušava da kombinuje ekonomske ciljeve i ciljeve životne sredine. Održive tehnike poljoprivredne proizvodnje, potrošnje energije, upravljanja prirodnim resursima i industrijske prozvodnje imaju značajan potencijal, ali još nisu naišle na široku primenu. Održiva globalna ekonomija takođe ukazuje na ograničenja populacije i materijalne potrošnje. Pitanje održivosti ekonomske aktivnosti već je postalo važno pitanje, a tokom narednih decenija postajaće sve važnije.

Standardni pogled na ekonomski rast de)nisan je u vrednostima GDP po glavi stanovnika, što znači da ukupni GDP mora da raste brže od populacije. Održivi razvoj zahteva drugačije mere. Povećani autput dobara i usluga svakako može biti deo željenog

210

ishoda, ali podjednako je važno održavanje ekološke osnove ekonomije - plodno zemljište, prirodni ekosistemi, šume, ribolovišta i sistemi vode. Kao što ćemo videti, tehnike za modi)kovanje merenja nacionalnog dohotka mogu u obzir da uzmu i te faktore. I pored toga, održivi razvoj podrazumeva nešto više od tog drugačijeg aršina. On takođe podrazumeva drugačiju analizu procesa proizvodnje i potrošnje.

Kad je reč o proizvodnji, važno je napraviti razliku između obnovljivih i neobnovljivih resursa. Svaka privreda mora da koristi neke od neobnovljivih resursa, ali održivi razvoj podrazumeva konzervaciju ili recikliranje tih resursa i veće oslanjanje na obnovljive resurse. Kada je reč o potrošnji, mora se napraviti jasna razlika između potreba i želja. Za razliku od standardne ekonomske paradigme, prema kojoj „novac diktira” tržište i određuje koja će se roba proizvoditi, održivi razvoj podrazumeva da prioritet bude zadovoljenje osnovnih potreba, a ne luksuznih roba.

Takođe, za razliku od standardne teorije ekonomskog rasta, održivost ukazuje na granice makroekonomskog obima. Umesto da se za budućnost predviđaju neograničene stope rasta, sada se te stope na osnovu nosivosti područja (i konačno, planete) postavljaju na neki maksimalni nivo. To zauzvrat podrazumeva maksimalan nivo populacije iznad koga će nosivost - nivo populacije i potrošnje koju može da podržava raspoloživa osnova prirodnih resursa - biti premašena, pa životni standard mora opadati.

Populacija i održivi razvoj. Uvođenje populacije kao ključne varijable u određivanju granica ekonomskog rasta utiče i na privrede u razvoju i na već industrijalizovane ekonomije. Za privrede u razvoju u kojima se populacija ubrzano povećava, to znači da je ograničavanje rasta populacije kritični element za uspešan razvoj.

Uloga populacije u industrijalizovanim ekonomijama je drugačija. U većem delu Evrope i u Japanu, populacija je stabilizovana, a u nekim zemljama kao što su Nemačka i Rusija zabrinutost je prešla na novi model opadanja populacije. Međutim, rast populacije u SAD nastavlja da pritiska nacionalne i globalne ekosisteme. Iako je stopa rasta populacije u SAD manje dramatična nego u mnogim zemljama u razvoju (0,6 procenata godišnje za razliku od Južne Amerike, Azije i Afrike, gde iznosi 2-3 procenta godišnje), mnogo veća potrošnja po glavi stanovnika u SAD znači da novi stanovnik te zemlje stvara nekoliko puta veću dodatnu tražnju za resursima, nego, na primer, novi stanovnik Indije.

To znači da politika populacije mora biti suštinski element održivog razvoja. Politika populacije mora obuhvatati elemente obrazovanja, socijalne politike, ekonomske politike i zdravstvene zaštite, uključujući i dostupnost kontraceptivnih sredstava, što često dolazi u sukob sa utvrđenim religijskim i društvenim običajima. U svakom slučaju, ovo problematično područje, na koje se generalno obraćalo malo pažnje u standardnim modelima ekonomskog razvoja, ima suštinski značaj za održivost.

Poljoprivreda i održivi razvoj. Kada razmatramo poljoprivredne proizvodne sisteme, opšti princip maksimalno mogućeg oslanjanja na obnovljive resurse u suprotnosti je sa većim delom standardne poljoprivredne „modernizacije“. Moderna

211

proizvodnja hrane zasniva se na inputima intenzivnoj poljoprivredi, što znači da u velikoj meri zavisi od dodatnih đubriva, pesticida, sistema navodnjavanja i mehanizacije. A sve to opet zavisi od energije fosilnih goriva. Tradicionalna poljoprivreda, zasnovana na solarnoj energiji, životinjama i ljudskom radu, generalno donosi manje prinose nego moderna poljoprivreda.

Pojam održive poljoprivrede kombinuje elemente tradicionalnih i modernih tehnika. Stavlja akcenat na maksimalnu upotrebu obnovljivih resursa, kao što su otpad od letine i životinjsko đubrivo, kao i na rotaciju uzgajanih kultura, međužetve različitih vrsta kultura na istom zemljištu, plantažno šumarstvo, e)kasno navodnjavanje, tehnike minimalnog oranja i integrisano upravljanje štetočinama. Ostaje otvoreno pitanje da li takav oblik poljoprivrede može dati prinose jednake onima koji se dobijaju pomoću tehnika intenzivnih inputa, ali uticaj novih tehnika na životnu sredinu je manje štetan ili je čak i koristan.

Energija i održivi razvoj. Slično pitanje se postavlja i u vezi sa obnovljivim izvorima energije (uključujući tu i solarnu energiju), odnosno da li oni imaju kapacitet da zamene zavisnost od fosilnih goriva. Taj izazov je sada obeshrabrujući jer obnovljiva energija zadovoljava manje od 10 procenata tražnje za energijom u industrijskim zemljama. Stanje je nešto drugačije u zemljama u razvoju gde veliki deo izvora energije potiče od biomase (drvo, biljni svet i životinjski otpad). U energetskim politikama, e)kasno korišćenje biomase i održavanje šumskih resursa može da igra važnu ulogu. Tehnološki napredak u solarnim energetskim sistemima, energetskim sistemima vetra i biomase snizili su cene energije iz tih obnovljivih resursa, a njihov potencijal za dalje širenje je značajan i u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju.

Ogroman, često zanemaren potencijal nalazi se u konzerviranju i poboljšanju e)kasnosti - prema nekim procenama, korišćenje energije u razvijenom svetu moglo bi da se smanji za čak 30 procenata korišćenjem ovih tehnika, a da to ima malo ili nimalo uticaja na životnu sredinu.4 Tradicionalni naglasak na povećanje ponude energije (kao što je izgradnja novih električnih centrala) može, dakle, da premesti fokus na upravljanje tražnjom (povećanje e)kasnosti i smanjenje potrošnje energije).

Pošto na industrijske zemlje trenutno otpadaju tri ćetvrtine ukupne potrošnje energije (a u njima živi tek jedna četvrtina svetske populacije), povećanje potrošnje energije u zemljama u razvoju može da se neutralizuje smanjenjem potrošnje u bogatim zemljama. Pregovori koji se tiču politike globalne klime nagoveštavaju da takav kompromis može biti od suštinske važnosti za smanjenje celokupnog uticaja ljudi na svetsku klimu.

Održivi menadžment prirodnih resursa podrazumeva kombinaciju ekonomskog i ekološkog stanovišta. Ekonomska teorija menadžmenta prirodnih resursa pokazuje u kojoj meri menadžment sistema resursa, kao što su šume ili ribolovišta, može dovesti do iscrpljenja ili nestajanja resursa. Adekvatne inicijative i institucije mogu promovisati 4 Videti, na primer, Intergovernmental Panel on Climate Change (IPCC), 2001, 3. poglavlje, „Tehnološki i

ekonomski potencijal redukcije emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte”; i veb-sajt Američkog saveta za energetski e)kasnu ekonomiju, http://www.aceee.org

212

održivi menadžement. Sadašnji sistemi menadžmenta mnogih svetskih šuma i ribolovišta, međutim, daleko su od održivih.

U oblasti menadžmenta industrijskog zagađivanja, prilikom utvrđivanja optimalnih ekonomskih politika, standardni ekonomski pristup je analiza troškova i koristi raznih oblika kontrole zagađenja. Taj pristup ima određene prednosti, ali je nedovoljan za održivost. Najbolja politika kontrole zagađenja može biti nadvladana rastom aktivnosti koje prouzrokuju zagađenje, a naročito onih aktivnosti koje proizvode kumulativne zagađujuće materije.

Stoga, pažnja je počela da se preusmerava na nove koncepte industrijske ekologije koja ima sveobuhvatniji pristup kontroli zagađenja. Korišćenjem analogije sa kapacitetom prirodnog ekosistema da reciklira sopstveni otpad, ovaj pristup pokušava da analizira industrijske sisteme u celini da bi se utvrdili načini na koje se može umanjiti ili izbeći stvaranje zagađujućih materija i povećati recikliranje resursa. Takva primena tehnika industrijske ekologije, ima potencijal i za restrukturisanje postojećih industrijskih sistema i za ekonomski razvoj Južne Amerike, Azije i Afrike.

U svim tim oblastima, održivi razvoj nudi novu teorijsku paradigmu koja se razlikuje od standardnog ekonomskog pristupa. Razmatranje nove paradigme je opravdano jer se globalna stvarnost radikalno promenila u odnosu na raniji period kada je ekonomska politika mogla da bude formulisana bez obaziranja na uticaj na životnu sredinu.

Prateći takvu logiku, možemo napraviti grubu podelu na tri perioda ekonomske istorije. U predindustrijskom periodu, ljudska populacija i ekonomska aktivnost ostajale su na relativno stabilnom nivou i postavljale su tek ograničene zahteve planetarnom ekosistemu. Za vreme proteklih dve stotine godina ubrzanog industrijskog rasta i porasta populacije, ekonomski rast je imao sve veći i značajniji uticaj na životnu sredinu. Taj proces nije uvek bio jednoobrazan; u nekim slučajevima, unapređena tehnologija ili promenjeni industrijski obrasci smanjili su zagađenje i tražnju resursa. Međutim, sve veći pritisci ukazuju na to da ulazimo u treći period u kome porast populacije i rast ekonomskih aktivnosti moraju da se usklade sa ekološkom nosivošću.

Uticaj poljoprivrede na životnu sredinu

Erozija i degradacija tla. Uz izuzetke hidroponije i akvakulture, skoro cela poljoprivreda se oslanja na zemljište. Kao što smo naveli, zemljište može biti ili obnovljiv ili iscrpljiv resurs. U idealnom slučaju, poljoprivredne tehnike ne bi degradirale tlo i tokom vremena bi ga ponovo učinile produktivnim recikliranjem hranljivih materija od ostataka useva. Kada bi to zaista bilo tako, poljoprivredni autput bi bio održiv i mogao bi se po sadašnjim nivoima nastaviti u beskonačnost.

Nažalost, situacija je mnogo drugačija u skoro svim velikim svetskim poljoprivrednim područjima: erozija i degradacija tla su široko raširene. Između 30 i 50 procenata zemljine površine pogođeno je erozijom i degradacijom tla. Erozija oštećuje

213

produktivnost useva smanjivanjem dostupnosti vode, hranljivih sastojaka i organskih materija; vodeni resursi su takođe degradirani sedimentima i zagađujućim materijama usled erozije. Tipično je da su stope gubitka tla najviše u zemljama u razvoju, što potvrđuje mnoga istraživanja:

„U većini svetskih poljoprivrednih regiona pojavljuje se ozbiljna erozija tla. Taj problem sve više raste kako se sve više zemljišta slabijeg kvaliteta uvodi u proizvodnju i manje ostataka useva vraća u tlo. Stope gubitka tla u Evropi kreću se između 10 i 20 tona po hektaru godišnje. U SAD erozija tla na zemljištu pod usevima u proseku iznosi 16 tona po hektaru godišnje. U Aziji, Africi i Južnoj Americi stope erozije tla zemljišta pod usevima iznosi između 20 i 40 tona po hektaru godišnje.“5

Globalna procena degradacije tla (GLASOD - Global Assessment of Soil Degradation) Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu procenjuje da erozija ozbiljno degradira dodatnih pet do šest miliona hektara svake godine.6 Uz gubitke tla usled erozije, dodatna degradacija tla javlja se usled preteranog navodnjavanja, preterane ispaše i uništavanja šumskog i zemljišnog pokrivača.

U mnogim slučajevima, poljoprivrednici mogu umnogome smanjiti eroziju i degradaciju tla rotacijom uzgajanih kultura i neobrađivanjem - smenjivanjem useva žitarica i mahunarki i povlačenjem zemljišta iz proizvodnje svakih nekoliko godina. Troškovi poljoprivrednika obuhvataju prethodno pomenute prihode koje ne ostvaruju u onim godinama kada je njihovo zemljište van proizvodnje i kada se zadovoljavaju nižim prihodima u godinama kada zemljište ne proizvodi useve najviše vrednosti. Pri tome poljoprivrednici moraju napraviti ekonomsku računicu o tome da li su neposredni troškovi kontrole erozije vredni dugoročnih koristi.

Autor razmotra jednostavan primer. Pretpostavimo da poljoprivrednik može da ostvari 100.000 $ godišnjih prihoda ako neprekidno uzgaja useve najveće vrednosti, ne vodeći računa o obnavljanju zemljišta i kontroli erozije. U takvim uslovima, erozija će uzrokovati godišnje opadanje prinosa od oko jednog procenta. Delotvoran program kontrole erozije smanjio bi prihode za 15.000 $ godišnje. Vredi li da poljoprivrednik primeni taj program?

Odgovor zavisi od diskontne stope koja se koristi za uravnotežavanje trenutnih i bu- dućih troškova. Gubitak od jednog procenta pretvoren u novčane vrednosti iznosi 1.000 $. Ali to nije samo jednokratni gubitak; on nastavlja da se pojavljuje u budućnosti. Kako možemo da evaluiramo ovaj tok gubitaka koji je rezultat jednogodišnje erozije? U ekonomskom smislu, primenićemo diskontnu stopu. Pretpostavimo da smo izabrali diskontnu stopu od 10 procenata. Sadašnja vrednost toka gubitaka koji se proteže beskonačno u budućnost jednaka je:

PV= ( -1.000 $) (1/0,10) = - 10.000 $

5 Pimentel, D., ed: „>e Global Soil Erosion and Conservation“. Cambridge, U.K.: Cambridge University Press, 1993.

6 Oldeman, L.R., T.A. Hakkeling, and W.G.Sombroek. Global Assement of Soil Degradation. Wagenin-gen. Netherlands: ISRIC/UNEP, 1990.

214

Koristi koje donosi kontrola erozije stoga iznose 10.000 $ - što je u ovom primeru nedo- voljno da se opravda gubitak prihoda od 15.000 $. Pod takvim uslovima, ekonomski je optimalno nastaviti sa upražnjavanjem erozije - ali to svakako nije ekološki održivo. Sledeći ovu ekonomsku logiku, poljoprivrednik će sledećoj generaciji ostaviti ozbiljno degradirano zemljište.

Nažalost, mnogi poljoprivrednici se suočavaju upravo sa takvom vrstom ekonomskog pritiska za maksimiziranje kratkoročnih prihoda. Treba primetiti da ako bismo koristili nižu kamatnu stopu - recimo, pet procenata - koristi od kontrole erozije, proračunate na 20.000 $, premašile bi troškove i teorijski bi kontrola erozije postala ekonomski isplativa. Uprkos tome, moguće je da ćemo teško prihvatiti kratkoročne gubitke. Stoga, ekološki održiva politika upravljanja tlom, koja podrazumeva da se u kontrolu erozije investira danas zarad dugoročnih koristi, zavisi od predviđanja poljoprivrednika, relativno niskih kamatnih stopa i )nansijske [eksibilnosti.

Uticaji erozije na nepoljoprivrednim zemljištima predstavljaju dodatni problem. U mnogim područjima, velike brane su zagušene nanosima erodiranog zemljišta, koji na kraju uništavaju njihov potencijal za stvaranje energije i zahtevaju investicije u milionskim iznosima. Teška zagušenja od nanosa takođe uzrokuju ekstenzivna oštećenja rečnoj ekologiji. Kako ti troškovi sa tačke gledišta poljoprivrednika predstavljaju eksternalije, to su potrebne društvene odluke koje će reagovati na aspekt šteta od erozije.

Korišćenje đubriva. Stabilno povećanje prosečnih prinosa, koje je karakteristika moderne poljoprivrede, umnogome zavisi od povećanog korišćenja đubriva. Jasno je da je povećano korišćenje đubriva blisko povezano sa višim prinosima. Države imaju tendenciju da tokom vremena pređu sa tradicionalne poljoprivrede sa niskim inputom đubriva na modernizovanu poljoprivredu koja obilno koristi đubriva i ostvaruje više prinosa. Sledivši taj trend, autput hrane je generalno premašio rast populacije u dužem vremenskom periodu.

Kakav uticaj na životnu sredinu ima ovaj proces „modernizacije” poljoprivrede? Uopšteno govoreći, moderne poljoprivredne tehnike oslanjaju se na „paket” inputa koji obuhvata đubriva, pesticide, irigaciju, mehanizaciju i raznovrsnost useva sa visokim prinosima. Pokazatelj đubriva po hektaru služi kao ono što ekonomisti nazivaju

!"#$%#&'()*+,"#-,$%()*za ceo taj paket: veća upotreba đubriva je u tako bliskoj vezi sa korišćenjem drugih inputa da nam merenje samog đubriva daje dobru predstavu o stepenu modernizacije poljoprivrede. Svaki od tih inputa, međutim, povezan je sa speci)čnim problemima životne sredine, a kako se povećavaju inputi za visoke prinose, povećava se i ozbiljnost tih problema životne sredine.

Đubrivo snabdeva tlo hranljivim materijama, a na taj način snabdeva i same useve. Većina đubriva u sebi sadrži tri glavna hranljiva sastojka: nitrate, fosfate i kalijum. Ali, znatan deo primenjenih hranljivih materija ne stigne do useva kao što je to planirano. Umesto toga, oni prodiru u zemlju i površinske vode, gde postaju ozbiljni zagađivači.

Prekomerna koncentracija nitrata u vodi opasna je po ljudsko zdravlje. Nitrati i fosfati pospešuju i rast neželjenih algi koje guše druge oblike života u rekama, jezerima,

215

čak i u okeanima. Većina poljoprivrednih regiona na srednjem zapadu i zapadu SAD pogođena je ovim problemima. U Meksičkom zalivu ogromna „mrtva zona“, koju su izazvali poljoprivredni oticaji, zauzima područje od 18.000 km2 i preti da ugrozi komercijalna i rekreativna ribolovišta. Na Mediteranu, veliki delovi mora pretrpeli su ozbiljno ekološko oštećenje usled zagađenja koje izazivaju poljoprivredni oticaji, a alge pokrivaju ogromne priobalne površine Egejskog i drugih mora. Nee)kasno i preterano korišćenje đubriva stvorilo je naročito teške poljoprivredne probleme u bivšim socijalističkim privredama Rusije i istočne Evrope. Kao posledica toga, u zatvorenim morima, kao što su Crno i Kaspijsko, izumrle su brojne lokalne žive vrste.

Drugi oštećujući uticaj preteranog korišćenja đubriva je suptilniji. Kako se iz godine u godinu velike količine nitrata, fosfata i kalijuma dodaju tlu, iscrpljuju se druge hranljive materije - hranljive mikromaterije- koje tu postoje u manjim količinama.7 Ovo postepeno smanjuje i prinose i hranljivu vrednost useva. Poput erozije, ovo može stvoriti dugoročne efekte, a poljoprivrednicima ne daje podsticaja da na njih reaguju sve dok su kratkoročni prinosi visoki.

Proizvodnja đubriva je intenzivna energijom. U suštini, moderna poljoprivreda zamenjuje solarnu energiju i ljudski rad energijom dobijenom prvenstveno iz fosilnih goriva. Poljoprivredna potrošnja energije tako doprinosi svim problemima životne sredine u vezi sa potrošnjom energije dobijene iz fosilnih goriva. Na poljoprivredu odlazi oko 3-5 procenata ukupne potrošnje energije. Iako nije glavna komponenta problema u vezi sa energijom, to je značajan procenat, naročito za zemlje u razvoju sa rastućom populacijom, koje energiju moraju da kupuju iz izvoza. Korišćenje đubriva takođe direktno doprinosi raznim globalnim atmosferskim problemima, uključujući globalno zagrevanje i iscrpljenje ozona.

Neki analitičari smatraju da je važno to što veštački azot koji se primenjuje na useve sada prevazilazi količinu koju mikroorganizmi tla obezbeđuju putem prirodnog vezivanja azota. Ovako velika intervencija u zemaljskom ciklusu azota mora imati ekološke posledice. Štaviše, predviđa se da će se korišćenje đubriva stalno povećavati kako bi se obezbedili prinosi potrebni za 21. vek.

Korišćenje pesticida. Kao i korišćenje đubriva, korišćenje pesticida je rapidno poraslo širenjem moderne poljoprivrede. Korišćenje pesticida u SAD se stabilizovalo nakon što se približno udvostručilo između 1960-ih i 1980-ih godina, ali se korišćenje pesticida širom sveta i dalje povećava. To povećanje prate brojni zdravstveni problemi i problemi životne sredine. Pesticidi mogu direktno da utiču na poljoprivredne radnike - trovanje pesticidima je ozbiljan i raširen problem u mnogim zemljama u razvoju. Reziduali u hrani utiču na proizvođače: nivo hlorisanih pesticida može se naći i izmeriti u mleku dojilja, a kumulativan uticaj mnogih pesticida na ljudsko telo izaziva ozbiljnu zabrinutost. Dobro su poznati kancerogeni efekti mnogih pesticida, dok je težište novijih istraživanja na uticajima na reproduktivne sisteme.

7 U hranljive mikro materije spadaju bor, bakar, kobalt i molibden. Iako neke od ovih supstanci u velikim količinama mogu biti škodljive, njihove količine u tragovima važne su za rast biljaka i ljudsku ishranu.

216

Pesticidi takođe utiču na ekosistem na razne načine. Zagađenje podzemnnih voda od pesticida je uobičajen problem u poljoprivrednim regionima. Nenamerno uništavanje korisnih živih vrsta može uzrokovati navalu štetočina, koja može da postane mnogo veća od prvobitnog problema. Od Drugog svetskog rata (kada su stvoreni hemijski uslovi za mnoge pesticide), rapidno širenje korišćenja pesticida kretalo se paralelno sa jednako rapidnom ekspanzijom* ./0/(1#',*(/!("'#2*',*!03/#4#506 Slično tome, preterano korišćenje antibiotika u stočnoj hrani podstaklo je razvoj mikroba otpornih na antibiotike.

Ovakav razvoj događaja nije iznenadio ekologe koji razumeju opasnosti narušavanja ravnoteže prirodnih vrsta. Međutim, takve posledice je teško kvanti)kovati u novčanom smislu ili ih uvesti u donošenje odluka u poljoprivredi. Osim toga, naročiti interesi proizvođača poljoprivrednih hemikalija traže širenje upotrebe pesticida. Kao i sa drugim pitanjima tehnološkog uticaja na životnu sredinu, problem je asimetrija informacija.8 Proizvođači pesticida generalno najviše znaju o hemijskom sastavu i potencijalnim uticajima pesticida. Uz postojanje hiljada različitih sastojaka na tržištu, posedovanje tih informacija - čak i ako su dostupne - bilo bi praktično nemoguće za potrošače pesticida. Državni regulatorni organi imaju problema da održe korak sa rapidnim uvođenjem novih komponenti i obično moraju da sužavaju svoju usredsređenost, na primer na kancerogenost. U takvim okolnostima, malo je verovatno da će eksterni troškovi korišćenja pesticida u potpunosti biti shvaćeni i internalizovani. Regulatorna pitanja su postala još složenija sa uvođenjem genetski modi)kovanih useva, čija semena često proizvode iste hemijske kompanije koje su i glavni proizvođači poljoprivrednih pesticida.

Irigacija i resursi vode. Za ekspanziju poljoprivrednog autputa je širenje irigacije podjednako važno kao i povećano korišćenje đubriva. Irigacija mnogo povećava prinose i često omogućava višestruke žetve u područjima koja su zavisna od sezonskih kiša. Najoptimističnija predviđanja budućih povećanja prinosa u poljoprivredama zemalja u razvoju umnogome se oslanjaju na proširenu irigaciju. Ali, kao i kod đubriva i pesticida, kratkoročne koristi od irigacije često izazivaju dugoročna oštećenja životne sredine.

Zbog loše drenaže, voda od irigacije se taloži pod zemljom i na kraju plavi oranice. U tropskim područjima, voda koja stigne do površine brzo isparava i ostavlja za sobom talog rastvorenih soli, što uzrokuje salinizaciju i alkalinizaciju tla. U Pendžabu, na primer, salinizacija uništava milione hektara zemljišta. Irigacija takođe povećava oticaj đubriva i pesticida, što zagađuje lokalne površinske i podzemne vode.

Poljoprivredno zemljište koje najviše zavisi od irigacije se često nalazi baš u onim sušnim predelima gde postoji nedostatak izvora vode. To dovodi do prekomernog crpljenja podzemnih voda - podzemni rezervoari se ispumpavaju brže nego što prirodni ciklus vode može ponovo da ih napuni - što je klasičan primer problema resursa u zajedničkom vlasništvu. Nijedan farmer ne pokazuje inicijativu da ograniči korišćenje

8 Ekonomisti govore o asimetriji informacija kada učesnici u tržišnoj ekonomiji imaju različite nivoe pristupa informacijama. U slučaju poljoprivrednih tehnologija, potrošači prehrambenih proizvoda, čak i državni regulatorni organi, mogu biti nesvesni prirode i opasnosti od reziduala pesticida.

217

vode. Kao rezultat, poljoprivredni regioni koji su trenutno produktivni suočiće se sa budućnošću bez vode jer će se podzemni rezervoari vode iscrpeti. Podzemni rezervoar vode Ogalala, koji podržava većinu poljoprivrednog navodnjavanja u zapadnom delu SAD, u nekim regionima je već iscrpljen i do 50 procenata, a njegov nivo nastavlja da opada. Rapidno opadanje nivoa podzemnih voda događa se i u Indiji, severnoj Kini i centralnoj Aziji.

Ispumpavanje vode iz reka u sušnim predelima može biti podjednako štetno. Tražnja za poljoprivrednom vodom stvorila je ozbiljne probleme sa salinizacijom u basenu reke Kolorado na zapadu SAD, a izazvala je i međunarodni sukob zbog povećanog saliniteta rečne vode koja dotiče u Meksiko. Aralsko more u bivšem Sovjetskom Savezu možda je najgori slučaj tražnje za prekomernom irigacijom; ovo potpuno zatvoreno more se isušuje kao posledica uzimanja vode iz reka koje se u njega ulivaju (prvenstveno za proizvodnju pamuka).

Ograničenja izvora vode mogu biti najznačajnija prepreka budućoj poljoprivrednoj ekspanziji u velikim regionima sveta. Na irigaciju odlazi 65 procenata ukupnog ispumpavanja vode širom sveta i više od 80 procenata u zemljama u razvoju. Veći deo Kine i Indijskog potkontinenta približili su se granicama svojih raspoloživih zaliha vode, a urbana/industijska potražnja vode neprekidno raste. Veći deo Afrike sačinjen je od sušnih ili polusušnih regiona, kao i veći deo zapadne i centralne Azije i zapadnih delova SAD. Uprkos jasnim ekonomskim inicijativama da se proširi irigacija, problemi eksternalija i resursa u zajedničkom vlasništvu koji su u vezi sa irigacijom znače da će ta ekspanzija verovatno pojačati probleme resursa i životne sredine.

GM hrana: kontroverzna tehnologija. Procenjuje se da je 2000.godine 60 miliona jutara u SAD i više od 100 miliona jutara širom sveta bilo kultivisano genetski modi)kovanim usevima. lako zagovornici nabrajaju raznovrsne potencijalne koristi od genetski modi)kovanih useva, protivnici kažu da raširena upotreba genetski modi)kovanih proizvoda stvara opasnosti po zdravlje i životnu sredinu. Suprotstavljanja uvođenju genetski modi)kovanih organizama i korišćenju genetski modi)kovanih sastojaka u svakodnevnim potrošačkim proizvodima prvo su se javila u Evropskoj uniji, gde su i dalje najjača, ali se čini da se zabrinutost proširila po celom svetu jer sve više zemalja ograničava ili razmatra ograničavanje genetski modi)kovane hrane.

Zagovornici tvrde da sjedinjavanje biotehnologije i poljoprivrede ima veliki potencijal da rastućoj svetskoj populaciji obezbedi hranu koja je bezopasna, hranljiva, otporna na štetočine, prilagodljiva i daje velike prinose. Oni tvrde da izvesne genetske modi)kacije mogu da proizvedu hranu raznovrsnih korisnih kvaliteta kao što su kukuruz koji proizvodi otrov koji ubija kukuruzne štetočine, paradajz modi)kovan ribljim genima koji je otporan na mraz i losos koji brže raste i otporniji je na hladnoću. Visokoprinosni genetski modi)kovani usevi mogli bi zameniti niskoprinosne useve u zemljama u razvoju, a dodavanje vitamina žitaricama kao što je pirinač moglo bi obezbediti raznovrsniju ishranu siromašnim potrošačima. To ne samo da bi pomoglo da

218

se prehrani rastuća populacija u tim zemljama, već bi takođe smanjilo stopu pretvaranja prirodnih šuma u poljoprivredno zemljište.

Protivnici genetski modi)kovane hrane tvrde da šanse da dođe do velikih ekoloških katastrofa pretežu nad bilo kojim društvenim koristima. Prema mišljenju tih kritičara, prelaženje granica životinjskih vrsta koje su inherentne za prirodne strukture moglo bi imati katastrofalne implikacije i za prirodu i za ljudsko zdravlje. Genetski modi)kovane biljke mogle bi se ukrštati sa prirodnim vrstama, čime bi se stvorile nove vrste koje bi napravile haos u prirodnoj životnoj sredini. Takođe, široka upotreba takvih biljaka koje proizvode pesticide mogla bi izazvati nastanak otpornih „superštetočina“. Genetski modi)kovan kukuruz ugrožava prirodne vrste kukuruza u Meksiku, a Šumarska služba SAD upozorava da genetski modi)kovana trava ,,ima potencijal da štetno utiče na svih 175 nacionalnih šuma i pašnjaka”. Kritičari naglašavaju da čak ni najmanja šansa da se dogode tako velike katastrofe nije vredna koristi koje mogu da se dobiju od genetski modi)kovanih useva.

6*(7.0#&'28%2'(.0()*#&,#&9+*+:"23-

Mnoga pitanja resursa i životne sredine važna su za analizu poljoprivredne proizvodnje. Kao što smo istakli, erozija i degradacija tla čine tlo iscrpljivim resursom i nameću* /"(.7(+0*7("#3'#7, budućim generacijama. Oticanje đubriva i zagađenje od pesticida su klasični primeri eksternalija. Prekomerno crpljenje vode iz reka i podzemnih rezervoara vode predstavlja problem preteranog iskorišćavanja resursa u zajedničkom vlasništvu. Problemi kao što su vrste štetočina otpornih na pesticide i gubitak biodiverziteta nameću ekološke troškove koje će možda biti teško evaluirati u monetarnom smislu.

Ekološka analiza nudi drugačije shvatanje odnosa između poljoprivrede i životne sredine. Umesto da posmatra poljoprivrednu proizvodnju kao proces kombinovanja inputa (uključujući zemljište, vode, đubriva i pesticide) za maksimiziranje autputa, ekološki ekonomista bi naglasio da je poljoprivreda proces intervencije u prirodnim bio%zičkim ciklusima koji su odgovorni za rast biljaka. Oni obuhvataju ciklus ugljenika, ciklus azota, ciklus vode i slične cikluse drugih hranljivih sastojaka biljaka.

U prirodnom stanju, te cikluse pokreće solarna energija. Tradicionalna poljoprivreda skoro nimalo ne odstupa od tih prirodnih ciklusa. Modernizovana poljoprivreda se oslanja na dodatne inpute energije, vode, azota i sintetičkih hemikalija. To donosi više prinose, ali stvara neravnotežu u svim prirodnim cikličnim procesima. S te tačke gledišta, degradacija tla, zagađenje od đubriva i pesticida i prekomerna eksploatacija vode predstavljaju rezultat narušavanja prirodnih ciklusa. Da upotrebimo drugi ekološki koncept, moderna poljoprivreda proširuje kapacitet nosivosti, ali po cenu povećavanja ekoloških pritisaka.

I ekonomska i ekološka perspektiva mogu uticati na našu de)niciju održive poljoprivrede. Sistem održive poljoprivrede treba da proizvede stabilan nivo autputa

219

bez degradacije sistema životne sredine koji ga podržavaju. U ekonomskom smislu, to znači da ne postoje znatne neinternalizovane eksternalije, troškovi korisnika ili prekomerno korišćenje resursa u zajedničkom vlasništvu. Sa ekološke tačke gledišta, održivi sistem svodi na minimum narušavanje prirodnih ciklusa. To pokazuje da bi tehnike podsticanja tražnje i ponude mogle biti adekvatne za održivu poljoprivredu.

Proizvodne tehnike kao što su korišćenje organskog đubriva dobijenog od recikliranog biljnog i životinjskog otpada, rotacija uzgajanih kultura i međužetva žitarica i mahunarki pomažu da se održi ravnoteža hranljivih sastojaka u zemljištu i da se minimizira potreba za upotrebom veštačkih đubriva. Korišćenje tehnika smanjenog oranja, visećih vrtova, odmaranje zemljišta i plantažnog šumarstva (sađenje drveća u obrađenim poljima i oko njih) pomaže da se smanji erozija. Integrisano upravljanje štetočinama obavlja se prirodnom kontrolom štetočina kao što su prirodni grabljivci, rotacija uzgajanih kultura i odstranjivanje štetočina ljudskim radom u ranom stadijumu da bi se upotreba hemijskih pesticida svela na minimum.

E)kasne tehnike irigacije i korišćenje vrsta useva koje su otporne na sušu i so mogu da smanje korišćenje vode. Diverzitet živih vrsta omogućava se višestrukim žetvama (sađenje nekoliko različitih vrsta useva na istoj oranici), umesto korišćenja tehnika monokultura (sađenje samo jedne vrste useva) koje su tipične za modernizovanu poljoprivredu.

Prema izveštaju Alternative Agriculture (Alternativna poljoprivreda) Saveta za nacionalna istraživanja9, farme na kojima se koriste organske tehnike bile su relativno uspešne u izjednačavanju prinosa i ekonomskih rezultata sa susednim farmama sa visokim inputom u Ajovi, Pensilvaniji, Ohaju, Virdžiniji i Kaliforniji. To je pozitivan znak da tehnike koje ne oštećuju životnu sredinu mogu biti ekonomski izvodljive i u poljoprivredi velikog obima. Međutim, postoje znatne prepreke da se takve vrste poljoprivrede primene u SAD i širom sveta.

Jedan od glavnih problema je pristup informacijama. Alternativne tehnike imaju tendenciju da budu i radno intenzivne i intenzivne informacijama. U razvijenim zemljama, samo manjina poljoprivrednika zna za složene tehnike organske i niskoinputne poljoprivrede i voljni su da ih plate. Mnogo je lakše pročitati uputstvo na džaku đubriva ili kanisteru sa pesticidima. U zemljama u razvoju, tradicionalni sistem niskoinputne poljoprivrede često zamenjuju modernizovane tehnike „zelene revolucije“.

Poslednjih godina, organska poljoprivreda je u rapidnom porastu, ali i dalje predstavlja mali deo ukupne poljoprivredne proizvodnje. Državne politike, kao što je utvrđivanje organskih standarda i reforma politika poljoprivrednih subvencija, imaće značajan uticaj na budućnost organske poljoprivrede.

Politike za održivu poljoprivredu. Bez snažnih ekonomskih inicijativa za promenu metoda proizvodnje, u kombinaciji sa širokom dostupnošću informacija i podrškom za alternativne tehnike, većina farmera će se i dalje držati utvrđenih metoda.

9 Savet za nacionalna istraživanja, 1989.

220

Za prelazak na alternativnu poljoprivredu biće potrebna kombinacija državne politike i tržišnih inicijativa.

Važne tržišne inicijative obuhvataju cene đubriva, pesticida, irigacije, vode i energije. Mnoge države su uvele politike koje direktno ili indirektno subvencionišu te cene. Prema dobro utvrđenom principu poljoprivredne ekonomije, odnos cena poljoprivrednih inputa određuje tok uvođenja inovacija u poljoprivredi. Ako je đubrivo je]ino u odnosu na zemljište i radnu snagu, poljoprivredni sektor će razviti i primeniti metode intenzivne đubrivima. Obezbeđivanjem je]inog đubriva, poljoprivrednih hemikalija i vode za navodnjavanje, vlasti promovišu poljoprivrednu proizvodnju - ali uz troškove po životnu sredinu.

Politike subvencionisanja razvoja energije takođe promovišu trend veće mehanizacije i poljoprivrede zavisne od inputa. Promena tih politika podržala bi razvoj radno intenzivne i informacijama intenzivne poljoprivrede sa manje uticaja na životnu sredinu. U zemljama u razvoju sa velikom stopom nezaposlenosti i nedovoljne zaposlenosti, promovisanje razvoja radno intenzivne poljoprivrede moglo bi doneti povećanje zaposlenosti uz koristi po životnu sredinu.

Ukidanje subvencija za energiju i inpute poslalo bi cenovni signal poljoprivrednicima da manje koriste inputima intenzivne tehnike. Pre nego što e)kasno odgovore na cenovne inicijative. Međutim, poljoprivrednici moraju da se informišu o alternativnim tehnikama - inače će više cene inputa jednostavno povisiti cene hrane. Zemlje u razvoju mogu da kombinuju vredna znanja o tradicionalnim poljoprivrednim tehnikama sa modernim inovacijama, pod uslovom da energijom intenzivna monokultura ne potisne tradicionalna znanja.

Poljoprivredne subvencije u zemljama u razvoju procenjene su na 36 milijardi dolara u 1998. godini. Većina tih subvencija je destruktivna za životnu sredinu i promoviše povećano korišćenje inputa i energije. Dok je za razvijene nacije tipično da promovišu proizvodnju koja donosi poljoprivredne viškove, zemlje u razvoju često smanjuju podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju pomoću politika kojima se snižavaju cene po kojima se isplaćuju poljoprivrednici. Cilj je da se obezbedi je]ina hrana za potrošače, ali posledica je obeshrabrivanje lokalne proizvodnje. Široko rasprostranjeno korišćenje ovih kontraproduktivnih ekonomskih politika u poljoprivredi ostavlja dosta prostora za reforme politika koje bi donele koristi i za ponudu hrane i za životnu sredinu. Štetne subvencije mogu se ukinuti ili pomeriti u korist povoljnih tehnika za životnu sredinu i poljoprivrednih istraživanja. Bolje cene i unapređen sistem kreditiranja za poljoprivrednike mogu da ohrabre i povećanu proizvodnju i investicije u konzervaciju tla.

Primer poljoprivredne subvencije koja je pozitivna po životnu sredinu jeste Program konzervacije rezervi SAD. Započet 1985. godine, ovaj program sada obuhvata 34 miliona jutara bivšeg poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivrednici dobijaju naknadu za to da za proizvodnju više ne koriste osetljivo zemljište, čime se smanjuje erozija, štite močvare i izvori vode i obezbeđuje stanište za divlje životinje, uključujući i ugrožene

221

vrste. Po ceni od 1,8 milijardi dolara godišnje, ovaj program internalizuje pozitivne eksternalije, pomaže da se očuvaju porodične farme i obezbeđuje veću opcionu vrednost korišćenja zemljišta u budućnosti.

Kada je reč o tražnji, jasno je da je veličina populacije glavna determinanta tražnje hrane, koja indirektno stvara poljoprivredne pritiske na životnu sredinu. Ekološki koncept kapaciteta nosivosti implicira da postoji maksimalna populacija koju planetarni resursi mogu održivo da podrže. Autorovo razmatranje poljoprivredne budućnosti ukazuje na to da smo blizu tog kapaciteta i da smo ga možda premašili ako u obzir uzmemo pitanja dugoročne erozije tla i prekomernog korišćenja vode. Populaciona politika je stoga centralni element u ograničavanju uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu.

Druga važna varijabla u oblasti tražnje je ishrana. Kao što smo videli, ishrana zasnovana na mesu zahteva mnogo više zemljišta, vode i đubriva po glavi stanovnika nego vegetarijanska ishrana. Korišćenje zemljišnih resursa za proizvodnju mesa za izvoz takođe povećava pritiske na životnu sredinu u zemljama u razvoju. Dakle, smanjenje potrošnje mesa u razvijenim zemljama i usporavanje trenda prelaska na ishranu zasnovanu na mesu u novoindustrijalizovanim zemljama jesu važni činioci dugoročne održivosti.

Ukidanje subvencija za inpute povećaće relativnu cenu mesa u poređenju sa hranom sa e)kasnijim inputima, a zdravstveni razlozi mogu smanjiti tražnju za mesom u zemljama u razvoju. Podsticaji proizvođača da koristi tehnike koje manje oštećuju životnu sredinu će rasti toliko da će potrošači pomeriti svoje preference ka povrću, uključujući i veći udeo organski uzgajanih proizvoda.

Problemi životne sredine povezani sa poljoprivredom su složeni i ne mogu se rešavati samo jednostavnim politikama internalizacije troškova - iako će to biti od pomoći. Potrebne su velike promene u ponašanju potrošača, proizvodnim tehnikama, državnim politikama cena i poljoprivrednim politikama da bi se prešlo na održiv poljoprivredni sistem. Hitnost rešavanja tih problema će rasti kako rastu populacija i kumulativni uticaji na zemljište i vodu. Visokoinputna poljoprivreda koja je bila centralna za povećavanje svetskog autputa tokom proteklih decenija neće zadovoljiti potrebe 21. veka bez uvođenja značajnih promena koje će promovisati održivost.

* *

*

Proizvodnja hrane je prestigla rast populacije tokom proteklog stoleća, omogućivši spori rast globalne potrošnje hrane po glavi stanovnika. Međutim, distribucija hrane je znatno nejednaka, a oko jedne milijarde ljudi se neadekvatno i nedovoljno hrani. Zemljište koje je najpogodnije za poljoprivrednu obradu se već obraduje, što ostavlja relativno malo prostora za dalju ekspanziju. Prinosi su porasli i nastavljaju da rastu,

222

ali veću produktivnost prati sve veći uticaj na životnu sredinu, uključujući eroziju, degradaciju tla i oticanje đubriva i pesticida.

Stope rasta poljoprivrednog autputa su usporene, ali cene osnovnih namirnica su stabilne ili padaju, što ukazuje na to da još uvek nismo dostigli granice ponude. U mnogim regionima zemalja u razvoju, potrošnja po glavi stanovnika polako raste, stagnira ili opada. Nejednaka dostupnost hrane znači da useve osnovnih životnih namirnica mogu zameniti usevi luksuznih namirnica ili namirnica za izvoz, što povećava pritiske na siromašna zemljišta i osetljiva zemljišta slabijeg kvaliteta.

Predviđanja buduće tražnje pokazuju da će se tražnja za hranom u zemljama u razvoju skoro udvostručiti u narednih nekoliko decenija. Uz mali potencijal za širenje zemljišta, zadovoljavanje te tražnje znači da će prinosi morati u velikoj meri da se povećaju. Veliki je izazov da se to postigne na održiv način za životnu sredinu. Postojeći uticaji na životnu sredinu koji su povezani sa poljoprivrednom proizvodnjom čine to teškim poduhvatom.

Erozija izaziva smanjenje plodnosti tla, kao i znatna oštećenja nepoljoprivrednog zemljišta. Poljoprivrednici koji se suočavaju sa kratkoročnim )nansijskim pritiscima često smatraju da je teško investirati u dugoročnu konzervaciju. Korišćenje đubriva izazvalo je ekstenzivno zagađenje usled oticanja i prekomernog ispuštanja nitrata, što utiče i na izvore vode i na atmosferu. Primena pesticida je povezana sa konstantnim povećanjem broja vrsta štetočina otpornih na pesticide, kao i sa drugim negativnim uticajima na ekosisteme. Loše isplanirani sistemi irigacije izazvali su prekomerno crpljenje i zagađenje vode kao i oštećenje tla.

Buduće politike moraju promovisati poljoprivrednu održivost. Prakse kao što su rotacija uzgajanih kultura, međužetva različitih vrsta kultura na istom zemljištu, plantažno šumarstvo i integrisano upravljanje štetočinama mogu da smanje zahteve inputa i uticaj na životnu sredinu uz istovremeno omogućavanje visokih prinosa. E)kasno navodnjavanje i tehnike upravljanja zemljištem imaju veliki potencijal, ali zahtevaju adekvatne ekonomske motivacije da bi ih poljoprivrednici usvojili. Ukidanje subvencija za energiju i inpute i obezbeđivanje informacija o tehnikama povoljnim po životnu sredinu moraju pratiti pravedniju i e)kasniju distribuciju i modele potrošnje.

Džonatan Haris je, dakle, ovom knjigom otvorio niz ključnih pitanja iz teorije privrednog razvoja, agroekonomije i strategije razvoja (poljo)privrede. Pored toga, Haris je dao značajan doprinos i razvoju ekologije i tzv. zelene ekonomije. Sve su to aktuelna i egzistencijalna pitanja na početku 21. veka, čija rešavanja su bitna za izlazak iz svekolike krize u kojoj se nalaze savremena privreda i društvo.

223

;(.1#,&1"%.4)

<=>=?@AB&=?!C6D&B&@6E?@AB&FE6A6GHEB&

=?!C6D&?;&C6DC6IBAFJ&

>()*".K.&52"24(#L%)M&'(2NO&*(&=#*20#"&;)%#"20.:&

.&'(2NO&*(&!2(#"&A%)420#"

U 2011.godini u izdanju Poljoprivrednog fakultet Univerziteta u Novom Sadu objavljena je monogra)ja pod nazivom „Ruralni razvoj i lokalni ekonomski razvoj”. Monogra)ja čiji su urednici prof.dr Radovan Pejanović i prof. dr Zoran Njegovan, redovni profesori na Poljoprivrednom fakultetu, Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela je sistematizovana u 16 poglavlja, sadrži 316 strana i preko 290 izvora domaće i strane literature. Ova monogra)ja predstavlja produkt dugogodišnjeg istraživačkog rada mnogobrojnih autora koji su navedeni po pojedinim poglavljima, a rađena je u okviru trogodišnjeg projekata pod nazivom „Upravljanje ruralnim razvojem u AP Vojvodini”, koji )nansira Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.

U monogra)ji je obrađen veliki broj aktuelnih tema iz oblasti regionalnog, ruralnog i lokalnog ekonomskog razvoja, koji se odnosi na AP Vojvodinu ali i šire.

Prva tema ove monogra)je nosi naziv “Ruralni razvoj i lokalni ekonomski

razvoj (stanje, problemi, perspektive)”. Autori (Pejanović, R., Glavaš – Trbić, Danica, Maksimović, G.) ističu da Srbija (i AP Vojvodina) kao izrazito ruralna zemlja svoj dalji razvoj mora zasnivati na ulaganju i unapređenju poljoprivrede, koja predstavlja dominantnu privrednu delatnost ove zemlje. Opisuje se stanje i izdvajaju razvojni problemi i ograničenja poljoprivrede i ruralnih područja Republike Srbije (i AP Vojvidine), koja pretstavljaju osnovu ruralnog razvoja. Stavlja se akcenat na ulogu i značaj lokalne samouprave i podsticajne instrumente lokalnog ekonomskog razvoja u funkciji ruralnog razvoja. Kroz dosadašnja iskustva razvijenih zemalja EU i SAD-a ukazano je na sinergijsku vezu ruralnog razvoja i lokalnog ekonomskog razvoja, kroz pozitivne efekte decentralizovanog pristupa razvoju.

Sledeća tema nosi naziv „Poljoprivreda u ruralnom i lokalnom ekonomskom

razvoju AP Vojvodine”. S jedne strane, u Srbiji i AP Vojvodini prisutni su nepovoljni i nasleđeni faktori višedecenijske krize, a sa druge strane prva decenija neuspešnih tranzicionih promena je odmakla. U tom kontekstu postavlja se pitanje: kako ljudske, materijalne i prirodne resurse AP Vojvodine vrednovati i upotrebiti da bi se naš agrar transformisao u konkurentnu granu privrede. Naime, istu sudbinu dele naša ruralna

UDC: 316.334.55 Pregledni rad Review paper

224

područja u AP Vojvodini. Autori (Pejanović, R., Đukić, Sanja, Petrović, D.) zato u prvi plan stavljaju koncept ruralnog razvoja kao moguće rešenje koje bi dovelo do revitalizacije vojvođanske poljoprivrede i sela. Prema istim autorima uzor u ostvarivanju ovih rezultata treba da budu zemlje Evropske unije, čije članstvo težimo da ostvarimo u budućem periodu.

U okviru pitanja “Principi ruralne politike AP Vojvodine” autori (Njegovan, Z., Pejanović, R., Marković, Katarina) razmatraju kompleksnu oblast ruralnog razvoja koja, pored politike razvoja poljoprivrede, uključuje i druge sektorske politike, zatim strukturne i socijalne politike, kao i sve vrste lokalnih inicijativa koje doprinose razvoju ruralne zajednice. Zato je pre svega neophodno formulisati smislenu, e)kasnu i pre svega, održivu strategiju ruralnog razvoja. Svaka strategija ruralnog razvoja mora da sadrži sledeće ciljeve: smanjenje siromaštva, široko rasprostranjeni razvoj, prehrambenu bezbednost porodice i nacije u celini, kao i održivo upravljanje prirodnim resursima. Činjenica je da se danas u mnogim zemljama najčešće beleži potpuno autonomni proces ruralnog razvoja. Međutim, on se može oceniti kao neprimeren, relativno stihijski - bez reda, koji ukoliko se ne bude svesno koordinirao od strane države, predstavlja ograničenje za brži i kvalitetniji ukupni razvoj. Autori identi)kuju i druge ograničavajuće faktore, de)nišu osnove za koncipiranje ruralne politike, instrumente i mere, kao i glavna područja za intervenciju ruralne politike. Ruralna područja nisu autarkične jedinice pa stoga politika ruralnog razvoja mora biti integralni deo nacionalnih, ali i međunarodnih razvojnih strategija.

U okviru teme „Organska proizvodnja kao faktor ruralnog razvoja AP Vojvodine” autori (Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Popović-Vranješ, Anka) razmatraju koncept organske poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja AP Vojvodine. Organska poljoprivreda prestavlja nov način organizovanja poljoprivredne proizvodnje koji uzima u obzir, pre svega, zaštitu potrošača i životne sredine. U razvijenim zemljama ovaj koncept se pojavio osamdesetih godina prošlog veka, a u Srbiji je relativno novijeg datuma i aktuelan je od kraja devedesetih godina. Kao mogućnost „oživljavanja” ruralnih područja, autori su ponudili koncept organske poljoprivrede, koji bi mogao da bude jedan od rešenja za izvođenje sela iz teškog položaja u kojem se trenutno nalaze.

Sledeća tema ove monogra)je nosi naziv „Obnovljivi izvori energije kao faktor ruralnog i lokalnog ekonomskog razvoja AP Vojvodine”. Autori ( Belić, Branislava, Pejanović, R., Jelić, V.) analizirajući sve energetske sektore u Vojvodini i Srbiji ističu da je energetska e)kasnost zastupljena u vrlo niskom procentu, a korišćenje obnovljivih izvora koje Srbija poseduje nije zadovoljavajuće. Zakonska regulativa je nedovoljna i nerazrađena, tržište energije i energetskih usluga je slabo razvijeno, a energetska politika i strategija razvoja neadekvatna u odnosu na potrebe ekonomskog razvoja i smanjenja energetske potrošnje. Autori su dali prikaz stanja energetskog sektora AP Vojvodine, sa detaljnim podacima vezano za dominantne obnovljive izvore energije (biomasa, biogorivo, vetar, otpad, geotermalna energija, solarna energija, mali hidropotencijal).

„Demografska kretanja kao ograničavajući faktor ruralnog i lokalnog ekonomskog

razvoja AP Vojvodine” je sledeće pitanje koje se analizira. Depopulacija i deagrarizacija su ograničavajući faktori ruralnog razvoja AP Vojvodine. Autor (Pejanović, R.) razmatra

225

ta dva fenomena koja su prisutna u periodu posle Drugog svetskog rata, i koji se produbljuju, postajući ograničavajući faktori društveno-ekonomskog razvoja Pokrajine, posebno njenog ruralnog razvoja, kao i lokalnog ekonomskog razvoja. Autor analizira, ponaosob, posledice i manifestacije ovih pojava, ali i njihove uzroke. Na kraju se daju preporuke i trasiraju pravci rešavanja ovih problema.

Sledeće pitanje koje se razmatra u monogra)ji nosi naziv “Instrumenti za

podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja“. S kraja prošlog veka pitanje lokalnog ekonomskog razvoja dobija na sve većem značaju, a rasprave danas postaju sve intenzivnije. Prvi su se tim pitanjem počeli baviti politikolozi i ekonomisti sa američkih prostora. Autori (Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Maksimović, G.) ključ razvoja vide u optimalnom kombinovanju i iskorišćavanju postojećih kapaciteta i resursa, što se najbolje može postići jačanjem uloge i davanjem veće samostalnosti, ovlašćenja i )nansijske autonomije lokalnim samoupravama. Ističe se značaj i mesto lokalne samouprave u daljem razvoju ruralnih područja kao i cele zemlje, daje se prikaz osnovnih grupa podsticajnih instrumenata, sa naglaskom na one instrumente koji su se pokazali kao naje)kasniji. Istovremeno kako se ističu njihove pozitivne strane, daje se uvid i u ograničavajuće faktore tokom procesa implementacije, koje su se do sada ispoljili u praksi kako razvijenih tako i manje razvijenih zemalja sveta.

Naredna tema nosi naziv »Javno-privatna partnerstva i lokalni ekonomski

razvoj«. U procesu tranzicije prelazi se sa dotadašnjih sistema na institucije slobodnog tržišta i decentralizovane, demokratske sisteme, gde se vlast, )nansije i odgovornosti sve više spuštaju sa centralnog nivoa države na lokalne samouprave. U tom smislu, lokalne samouprave postaju preduzetnički orijentisane i preuzimaju aktivnu ulogu u unapeđivanju lokalne zajednice, rešavanju njihovih problema, privlačenju kapitala i stranih investicija, povećanju zaposlenosi, zarada, kvaliteta života stanovništva, ali i kvaliteta pruženih javnih usluga. Upravo su se na polju pružanja javnih usluga i servisa kao jedan od boljih rešenja, odnosno podsticajnih razvojnih instrumenata, pokazala javno – privatna partnerstva. Autori (Pejanović, R., Glavaš-Trbić, Danica, Kačar, B.) iz tog razloga daju prikaz javno – privatnih partnerstava i načina njihovog zasnivanja, njihovih istorijskih začetaka, raznih pojavnih oblika, kao i mnogih njihovih pozitivnih efekata.

U okviru teme »Agrarne zadruge kao preduzetničke organizacije u ruralnoj

i lokalnoj zajednici« autori (Pejanović, R., Jokić, Bojana) razmatraju mesto i ulogu zadruga u razvoju ruralnih i lokalnih zajednica. Ideja autora je da agrarne zadruge treba da postanu preduzetničke organizacije, pošto se zadrugarstvo bazira na širokoj skali vrednosti i principa, koji su formulisani od strane Međunarodnog zadružnog saveza (ICA). Iskustvo EU potvrđuje da zadruge imaju značajnu ulogu u razvoju seoskih područja, učestvuju u podizanju životnog standarda stanovništva i povećavaju zaposlenost. Potrebna je tranzicija našeg agrarnog zadrugarstva, cilj te tranzicije treba da bude uspešno tržišno pozicioniranje zadruga, uključivanje naših zadruga u evropske integracije, kao i veće prisustvo zadruga u ruralnim i lokalnim sredinama.

226

»Klasteri u ruralnom i lokalnom ekonomskom razvoju« je sledeće pitanje ove monogra)je. Imajući u vidu da su poljoprivreda Srbije, ruralna područja i lokalne ekonomske zajednice dovedeni u nezavidan položaj autori (Glavaš-Trbić, Danica, Pejanović, R.) razmatraju ulogu klastera, kao novog oblika udruživanja kako poljoprivrednih proizvođača, tako i svih komplementarnih i suplementarnih preduzeća, raznih agencija, institucija, kao i organa vlasti, koji bi mogao da odigra značajnu ulogu u rešavanju postojećih problema. Klastersko udruživanje u razvijenim zemljama Evrope se pokazalo kao optimalno rešenje za probleme u okviru poljoprivrede, probleme ruralnih područja i problema lokalnog ekonomskog razvoja. Pored navedenog, autori analiziraju strategiju razvoja i postojeće stanje klasterizacije u Republici Srbiji i daju primere konkretnih klastera koji imaju značajnu ulogu u unapređenju poljoprivrede i ruralnih područja.

U radu »Pravni okviri funkcionisanja lokalne samouprave« autori (Pejanović, R., Glavaš-Trbić, D., Kačar, B.) razmatraju zakonsku osnovu funkcionisanja i )nansiranja lokalnih samouprava Republike Srbije. U tom smislu, autori daju detaljan prikaz dve osnovne zakonske regulative na kojima lokalne samouprave počivaju, a to su: Zakon o lokalnoj samoupravi (»Službeni glasnik R.Srbije«, br. 129/2007) i Zakon o )nansiranju lokalne samouprave (»Službeni glasnik R.Srbije«, br. 62/2006).

Sledeća tema je »Regionalni, lokalni i ruralni razvoj i decentralizacija javne

regulacije – studija slučaja za Vojvodinu«. Osnovna teza autorke (Adžić, So*ja) je da Vojvodina u novom modelu privrednog razvoja mora da pronađe originalna rešenja za implementaciju evropskog koncepta razvoja, a osnovni elementi ovog koncepta su zasnovani na pokušaju da se pronađu najbolja rešenja za izazove prestruktuiranja globalnog proizvodnog sistema na principima industrijske organizacije - u okviru trougla paradigmi: (1) Obrazovani narod, (2) Razvijena industrija i (3) Moderan društveno-ekonomski sistem. U ovom kontekstu, prostorna decentralizacija funkcija javne regulacije privrede i privrednog razvoja u Vojvodini na subregione, odnosno lokalne i ruralne sredine ima racionalnu podlogu samo u okvirima koji obezbeđuju uslove za integraciju pojedinca u globalno kretanje kapitala, roba, inovacija i rada u uslovima oštre unutrašnje i spoljne i u velikoj meri neravnopravne političke, socijalne i tržišne utakmice. Zbog toga se ovaj problem razmatra u kontekstu uslova za obezbeđenje: (1) kvalitetne infrastrukture svake vrste u svakoj tački prostora, i (2) demokratskog sadržaja u komunikaciji pojedinaca sa regionalnom, subregionalnom, lokalnom i ruralnom društveno-ekonomskom infrastrukturom – sastavljenom od raznih kako formalnih tako i neformalnih institucija.

U okviru teme “Metodologija izrade strateškog plana razvoja lokalne ekonomske

zajednice” autori (Pejanović, R., Đukić, Sanja, Maksimović, G.) razmatraju osnovne pristupe u formulisanju metodologije koja se koristi za strateško planiranje razvoja. U tom smislu se de)niše strategija i različiti pristupi lokalnom strateškom planiranju. Zatim se autori zadržavaju na nekoliko važnih faza koje predstavljaju etape izrade strateškog plana razvoja. Takođe, pravi se osvrt na potrebne aktivnosti koje slede nakon

227

izrade strateškog plana razvoja, koje imaju za cilj da se realnost konačnog strateškog dokumenta proveri.

U delu pod nazivom “Investicioni programi i biznis planovi u ruralnom i

lokalnom ekonomskom razvoju” autori (Pejanović, R., Stevanović, S., Popović-Vranješ, Anka, Radosavac, Adriana) razmatraju aktuelnu temu investicionih projekata i poslovnih planova, polazeći od hipoteze da je za ruralni i lokalni ekonomski razvoj nužno poznavanje ove problematike. U vezi investicionih projekata analiziraju se sledeća pitanja: učesnici u realizaciji investicionih projekata, faze razvoja projekta, studija izvodljivosti projekta, ocena investicionog projekta. U vezi poslovnih planova razmatraju se sledeći aspekti: značaj poslovnog plana, plan proizvodnje (ili usluge), proces organizovanja i menadžment, marketing planiranje i prodajne strategije, )nansijski plan i projekcija, zahtev za )nansiranje, aneksi – prilozi.

Sledeća tema ove monogra)je nosi naziv “Pristupni fondovi EU u %nansiranju

projekata održive poljoprivrede i ruralnog razvoja”. Politika održivog razvoja poljoprivrede Evropske Unije evoluirala je od politike koja se bavi strukturnim problemima poljoprivrednog sektora, ka politici koja se bavi višestrukom ulogom poljoprivrede u društvu, uvažavajući privredne mere i aktivnosti usmerene prema integraciji socio-ekonomskih načela, s brigom za zaštitu životne sredine. Svetski i Evropski fondovi obezbeđuju podršku programima zemljama iz tog kruga razmišljanja i delovanja. U Srbiji postoji kontinuirana potreba za međunarodnom podrškom koja bi bila usmerena ka izgradnji kapaciteta, implementaciji regulative, jačanju )nansijskog sektora, jačanju preduzetništva, razvoju konkurencije, poljoprivrede i održivog razvoja. Autori (Delić, Stanislava, Pejanović, R., Radović, Gordana) daju pregled i analiza programa iz različitih pristupnih fondova koji )nansiraju programe i projekte održive poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Monogra)ja se završava sa temom „Studija slučaja: regionalni, ruralni i lokalni

razvoj Fruške gore”. Autori (Pejanović, R., Orlović, S., Lazić, L., Panjković, Biljana, Antonić, D.) iznose rezultate istraživanja u okviru „Master plana održivog razvoja Fruške gore 2012-2020.”, čiji su autori koordinatori izrade. Reč je o strateškom projektu čiju izradu je inicirala Vlada AP Vojvodine, a Univerzitet u Novom Sadu izvršilac posla. Na oko 200 strana i 30 mapa eksperti iz različitih oblasti (njih 45) multidisciplinarno razmatraju razvojne probleme iz različitih delatnosti: infrastrukture, turizma, šumarstva, ruralnog razvoja, multifunkcionalne poljoprivrede, energetike (obnovljivi izvori energije, geotermalne vode), očuvanja prirodnih resursa i kulturnih vrednosti. Pri svemu tome daju se: ocena postojećeg stanja, plan razvoja, prioriteti razvoja, akcioni program (sa )nansijskim planovima – nosiocima i izvorima).

Ova monogra)ja je izuzetno zanimljivo štivo i može biti od koristi svima onima koji su uključeni u proces razvoja ruralnih područja i lokalni ekonomski razvoj AP Vojvodine pa i šire.

Danica Glavaš-Trbić, MSc

Istraživač saradnik

228

229

;=F;6=>E?&?>P6=BG?

1. Radove slati na e-mail: mirelat@polj.uns.ac.rs! "#"!$%&'%(!)*!+,-./!012*34"5*!)1!67*8*!

dostavljene materijale pošiljaocima – autorima;

2. Uz rad navesti adresu, e-mail i telefon autora, odnosno prvog autora, ako se radi o grupi

*.'%7*/!9!:7.$"!*.'%7*!2%;7%!51!2*!<1!)*#*=1!"!<'7*)"!*.'%7">!=;%:!"($*3'!?*3'%7*!@*<%$"<*/!

3. Redakcija praktikuje makar jednu e-mail ili telefonsku komunikaciju sa prvim autorom, a

.!)*56181(!;7%5.!'"A!3%(.)"3*4"5*!=*A'16*5.!<1!"<$7*631>!2%7*21!"!$%5*&)51)5*!)*!%<)%6.!

=*A'16*!7141)=1)*'*>!3%5"!<.!*)%)"()"B!

4. C%D1#5*)!$7%<1@*)!%;"(!7*2*!51!512*)!*.'%7<3"!'*;*3!E%3%!FGGGG!<#%6)"A!(1<'*H>!*#"!'%!)"51!

%2#.@.5.8"!37"'17"5.(B!$7"A6*'"81!<1>!=*6"<)%!%2!36*#"'1'*>!"!2.D"!"!37*8"!7*2%6"B!

5. !0*2%61!<'7.3'."7*'"!)*!.%;"@*51)!)*@")I!A#3820!E!)*!51="3.!)*!3%51(!51!7*2!J!&'%!51!)*5@1&81!

<7$<3"!J!"!)*!27.:%(!51="3.!J!&'%!51!)*5@1&81!1):#1<3"H>!=),.5) i 18%+$")&()$.!E'*3%K1!)*!

dva jezika), >02*Q&=#,(#*#&E!.!'7"!J!@1'"7"!$%2'*@31H>!!#18%+$#1 i @.-)(#-+(#;

6. +"'"7*)51!"=6%7*!.!'13<'.!7*2*!)*!<#1218"!)*@")I!C15*)%6"8!"!<*7/>!LGGM!-!*3%!51!6"&1!%2!26*!

*.'%7*/!N3%! <.! <*(%! 26*! *.'%7*! %)2*! C15*)%6"8! "!O"4*>! LGGM>! "#"! C15*)%6"8! "! <*7/! LGGM/!

P%7"<'"'"!4"'*'1!)%6"51:!2*'.(*/!C71$%7.@.51(%>!=;%:!"($*3'!?*3'%7*!@*<%$"<*>!2*!<1!.!7*2.!

4"'"7*5.! E"! .! #"'17*'.7"! )*6%21H! 7*2%6"! 3%5"! <.! &'*($*)"! .! @*<%$"<.! QN:7%13%)%("3*R>! .!

brojevima iz zadnje dve godine, a u vezi sa tematikom rada.

7. Redni broj tabele i njen naslov stavlja se iznad tabele, a redni broj slike i naslov slike ispod

<#"31/!S=6%7!<#"3*!"!'*;1#*!<'*6#5*!<1!.!)5"A%6!2%)5"!21<)"!.:*%/!C%<1;)%!<1!).(17"&.!'*;1#1>!

*!$%<1;)%!<#"31/!T*="61!'*;1#*>!<#"3*!"!:7*U3%)*!$"<*'"!)*!<7$<3%(!E)%7(*#H!"!1):#1<3%(!

(italik) jeziku.

M/! O13<'! 7*2%6*! ;"! '71;*#%! 2*! ;.21! $"<*)! #*'")"4%(! "#"! 8"7"#"4%(>! ?%)'!O"(1<!T1V!0%(*)>!

61#"@")*!<#%6*!WG!$'/!NX!?%7(*'*!!EC%7'7*"'H>!)%7(*#)%:!$7%712*!EY"):#1H/!Z*7:")1I!O%$!L>G!!

4(>![1?'!X>L!4(>!\%''%(!M>]!4(>!0":A'!X>L!4(B!^.<'"?_>!<*!.6#*3%(!G>`!4(>!61#"@")*!<#%6*!

)*<#%6*!WW!$'!61#"3"(!<#%6"(*!;%#2>!$%:#*6#5*!61#"3"(!<#%6"(*!WG!$'>!;%#2/!\1=!$*:")*4"51!

(numerisanja stranica rada);

9. T*<#%6!7*2*!<$.<'"'"!a!1)'17*!"<$%2!:%7)51!(*7:")1>!*!$"<*)51!!!$%@")51!.!$1'%(!712./!S(1!"!

$71="(1!*.'%7*!<1!$"&.!61#"3"(!<#%6"(*>!b%)'!<"=1!WG>!41)'7"7*)%!<*!512)"(!7*=(*3%(!"<$%2!

)*<#%6*!7*2*/!!S=)*2!"(1)*!=*2)51:!*.'%7*>!%=)*@*6*!<1!b%%')%'1>!.!3%5%5!<1!)*6%2"!'"'.#*>!

ime i prezime, zvanje, ustanova u kojoj rade pojedini autori. U Footnote se navodi i naziv

$7%513'*>!*3%!51!7*2!.!61="!<*!'"(!"<'7*D"6*)51(B!

WG/! N.'%7"! E! "! 3%*.'%7"H! @"51! 7*2%61! %;5*6"(%! 2%;"5*5.! $%! 26*! $7"(173*! @*<%$"<*!

QN:7%13%)%("3*R>!$%&'%(!"#"!#"@)%/!0*2%6"!<1!)1!A%)%7"&./!

Adresa redakcije časopisa „Agroekonomika“ Poljoprivredni fakultet Trg D. Obradovića 8 Glavni i odgovorni urednik21000 Novi Sad Prof. dr RADOVAN PEJANOVIĆ

230

CIP-Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

338.43

AGROEKONOMIKA - Agrieconomica : časopis Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela / glavni i odgovorni urednik Radovan Pejanović. - 1972, br. 1 - Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, 1972-,-24 cm

TromesečnoISSN 0350-5928

COBISS.SR-ID 28370439