aji - serbian mirrorsrb info 4 maj2010. ukoliko `elite da srpsko pozori{te “mira srem~evi}”...
TRANSCRIPT
2 Maj 2010.
D O G A \ A J I
I Z R E D A K C I J E
3www.serbianmirror.com
SADR@AJ
A Serbian Story strana 2
Srb info - Gde - Kad - [ta strana 4
Politi~ke akutelnosti strana 5
Srpsko pozori{te u ^ikagu strana 6
Da se ne zamerimo - Alko test strana 7
Kako je nastala pesma
“Dimitrije, sine Mitre” strana 8
Intervju: Vlatko Stefanovski strana 9
Momo Kapor - Imati i nemati strana 10
Istina se ne sme zaboraviti strana 11
Pro{etajmo Srbijom strana 12
Iz matice - Zemlja ~uda strana 13
Srpska sela umiru strana 14
Chicago Public High Schools Council strana 15
Intervju: Marko Gruji} strana 17
^uvene `ene Srbije strana 19
Feljton: Demokratija u Srba, nekad i sad strana 21
Velike ljubavi na{ih pisaca strana 23
Sport: Crvena Zvezda u ^ikagu strana 24
Markovi konaci strana 25
Pravoslavlje strana 26
^estitke i srpski mediji strana 27
Horoskop strana 28
Numerologija strana 29
Razonoda - porodica strana 30
TIRA@: 12.000
OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike
“[to god tka{,
vezuj konce za nebo”
PUBLISHED BY
• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613
• Phone: 773.744.0373
• OSNIVA^: Slavica Petrovi}
• UREDNIK: Slavica Petrovi}
• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}
• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},
Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},
• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,
Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},
Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),
Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),
ALL RIGHTS RESERVED:
Ogledalo is not responsible for advertisments,
advertising articles and their contents
E-mail: [email protected]
Web: www.serbianmirror.com
• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)
• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)
Maj 2010.
NAME:
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ADDRESS:
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
CITY:
-----------------------------------
STATE:
-----------------------------------------------------------------
ZIP:
---------------------------
TEL:
-------------------------------------------------------------------------------
Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala
Ogledalo - Serbian Mirror -
PO BOX 13472
Chicago IL 60613
Po izboru urednika
NIJE MI @AO PRO[]A
Buktalo je leto sred vinograda,
Umilo sunce zemlji lice,
U rat su pozvali Milorada,
Da rodnoj grudi brani granice.
Te{ka je sudbina nas seljaka,
Re~e Milorad i zadenu za bluzu
krunicu maka.
Seljaka zovu samo u rat i na kuluk
Ostado{e mi u balkanskim otac i brat
A bojim se ratova}e i unuk.
Nije mi `ao da izgubim glavu,
Ni {to ne}u probati gro`dje,
@ao mi {to ne nau~ih sina Savu
kako se pobija i pople}e pro{}e.
No} je bila aprilska, plava
U vazduhu miris sve}e vo{tanice,
U rat su pozvali Sava,
Opet nad Srbijom lete zloslutnice.
Ove su ruke selja~ke stvorene
Samo za pu{ku i motiku,
Pomisli Savo i podje da ne okalja obraz
I o~evu sliku.
Nije mi `ao mladosti ni rodne ku}e,
Ni mirisa rascvetalih {ljivika u aprilsko svanu}e.
@ao mu {to ne nau~ih sina Milo{a, jedino dete
Kako se kotobanj od vrbovog pru}a plete.
Rastao Milo{ bez oca i dede,
Svaka mu muka padala na ple}a.
Motikom je kr~io put bede,
A nesre}u uvek prati nesre}a.
Orao Milo{ njivu kraj potoka,
Nebo be{e spustilo vedje
Pobe`e mu srebrna ptica iz oka
Ubi ga kom{ija zbog medje.
Polomi{e se krila, osu{i se korenje,
Tu`no savi vrba olistalo pru}e,
Zaplaka{e slike uklesane u kamenje
Pogibe i poslednje mu{ko iz ku}e.
Nije mi `ao pro{}a
Niti kotobanja od vrbovog pru}a,
@ao mi zbog te medje,
Zbog nje se zatvori ku}a.
Ljiljana Bralovi}
Sv.Vladika Nikolaj Velimirovi}
S R B I N F O
4 Maj 2010.
Ukoliko `elite da
Srpsko pozori{te
“Mira Srem~evi}”
odigra predstavu samo za va{u C[O
ili va{u organizaciju, pozovite nas.
Za nama stoje uspe{na gostovanja ne samo u ^ikagu
i okolini ve} i u Floridi, Kaliforniji...
Nudimo odli~ne paket aran`mane
za na{e predstave. Info:773.744.0373
SKC SVETI SAVA
448 W. Barry Ave. ^ikago
De{avanja u maju mesecu:
7. maja u 22 h, u Pe}ini svira:
“Information Superhighway and Dozens”
8. maja u 21 h, premijera filma Marka Gruji}a
“She be the One”, posle filma zabavlja}e vas bend “Eyes Manouche” u Pe}ini
13. maja u 20:30 h, u bioskopu prikazivanje doma}eg filma
“^etvrti ~ovek” (2007)
15. maja u 19 h, u bioskopu festival dokumentarnog filma “Bdenje du{e”
20. maja u 20:30 h, u bioskopu prikazivanje francuskog filma “Tell No One”
(2006)
21. maja 22 h, u Pe}ini svira “Francesca Johnson Jazz Quartet”
22. maja 22 h, u Pe}ini svira “Black Bear”
Takodje: Samba nedelje u “Pe}ini”
Od 6. juna, svake nedelje u 10 uve~e, ve~eri bosa nove i sambe.
Dodjite da uz orkestar “Bossa Tres” do`ivite Brazil u ^ikagu !
Za vi{e informacija: www.stsavachicago.org
TUTA THEATRE CHICAGO presents
Baal
By Bertolt Brecht
Directed by TUTA Artistic Director
Zeljko Djukic,
translated by Peter Tegel,
with original music by Josh Schmidt.
Baal will run May 20 – June 20, 2010.
at Chopin Theatre Studio,
1543 W. Division, Chicago.
For Tickets call 847-217-0691
or go online to www.tutato.com.
She Be The One
PREMIERE
Marko Gruji} – Film
With
Eyes Manouche Band
Saturday, May 8th
, 9:00pm
At Serbian Cultural Center
448 W. Barry Ave.
Chicago
@URKE UZ DRU@ENJA SA
IGRA^IMA FK ZVEZDA
- Sreda, 19. Maj posle utakmice
Niko's 7600 South Harlem - Bridgeview, Illinois
- Petak, 21. Maja - @urka }e biti najavljena na
www.SpazDek.com
- Subota, 22. Maja - @urka posla utakmice -
bi}e najavljena na www.SpazDek.com
A K T U E L N O
Maj 2010.
DOGOVOR VLADE,
POSLODAVACA I
SINDIKATA
N
a sastanku na kome su u~estvovali
premijer sa ~lanovima vlade,
vode}i privrednici, guverner u
ostavci, predstavnici sindikata Vlada Srbije
dogovoreno je niz mera i formirana je
privremena radna grupa koja }e se baviti
prevazila`enjem ekonomske krize.
Ve}inu privrednika je zanimalo
stvaranje boljih uslova za privredu, ali su u
zavisnosti od svojih „problema” imali
druga~ije primedbe. Vlasnik kompanije
Delta holding Miroslav Mi{kovi} zatra`io
je od Vlade Srbije stvaranje privrednog
ambijenta u kom }e 10 do 15 velikih kom-
panija imati privilegije u poslovanju.
Vlasnik MK grupe Miodrag Kosti} najvi{e
je potencirao teme koje se ti~u zemlji{ta,
dok je vlasnika Ist pointa Zorana Drakuli}a
brinulo pitanje kursa i nekonkurentnosti na
tr`i{tu. I dok su privrednici iznosili svoje
stavove, predloge i postavljali pitanja,
odgovora s druge strane stola za kojim su
sedeli predstavnici Vlade Srbije bilo je
malo. Premijer Mirko Cvetkovi} je tako
jednom prilikom odgovorio da je Vlada
spremna da prihvati sve sugestije i
primedbe, ali konkretna re{enja nije nudio.
Ministarka finansija Diana Dragutinovi} se
nijednom nije uklju~ila u diskusiju, dok je
sa nekoliko re~enica guverner u ostavci
Radovan Jela{i} prokomentarisao stanje
kursa. Jedino je ministar `ivotne sredine i
prostornog planiranja Oliver Duli} poku{ao
privrednicima i predstavnicima sindikata da
objasni probleme oko primene Zakona o
planiranju izgradnje.
„Svi smo imali predloge kako da
se iza|e iz krize i najva`nije je aktivirati
privredu, spre~iti gubitak radnih mesta,
raditi na otvaranju novih, omogu}iti priliv
stranih investicija, ali i doma}ih odnosno
obezbediti privrednicima uslove da normal-
no rade”, rekao je nakon sastanka doma}in
i koorganizator skupa predsednik SSSS
Ljubisav Orbovi}. On je rekao da je za
sindikat neprihvatljivo dalje otpu{tanje rad-
nika, napominju}i da je od 2001.
izgubljeno oko 500.000 radnih mesta, dok
su zarade onih koji rade me|u najni`im u
regionu.
U zaklju~ku sastanka Vlada se
obavezala na smanjenje javne potro{nje za
1 do 2 procentna poena godi{nje i na
unapre|enju fiskalnog ambijenta {to
podrazumeva smanjenje poreskog
optere}enja na zarade. Vlada se obavezala
i na hitno otklanjanje svih administrativnih
barijera, usvajenje zakona, obezbe|ivanje
stimulativnih uslova za otvaranje novih rad-
nih mesta i proizvodnih pogona, podr{ku
izvozno ojentisanim sektorima privrede,
prednost doma}im preduze}ima prilikom
javnih nabavki. Poslodavci su se obavezali
na uzdr`avanje od otpu{tanja zaposlenih,
redovno ispla}ivanje zarada, reinvestiranje
dobiti u zemlji kao i da u~estvuju u
re{avanju problema preduze}a u nerazvijen-
im podru~jima.
Na ~elu novoformirane radne
grupe je premijer Mirko Cvetkovi}, koji }e
sara|ivati sa jo{ 12 ~lanova, po ~etiri pred-
stavnika vlade, poslodavaca i sindikata.
Njen zadatak }e biti da prati sprovodnjenje
dana{njih zaklju~aka, a sastanke }e po sek-
torima, koji su napogo|eniji krizom (kao
{to su gra|evinski i metalski) odr`avati u
gradovima u unutra{njosti Srbije.
VLADA ODBILA
ZAHTEV ZA
RASPISIVANJE
VANREDNIH IZBORA
S
redinom aprila premijer Mirko
Cvetkovi} primio je lidere Srpske
napredne stranke i Nove Srbije
Tomislava Nikoli}a i Velimira Ili}a, kao i
potpredsednika Demokratske stranke Srbije
Nenada Popovi}a, koji su mu predali vi{e
od milion potpisa gra|ana koji zahtevaju
vanredne parlamentarne izbore nezadovoljni
radom Vlade. Razgovor je trajao jedan sat,
a na njemu je predsenik Vlade Cvetkovi}
rekao da vanredni izbori ne bi doprineli
stabilizaciji prilika u zemlji, ali da Vlada
ozbiljno shvata sve primedbe, jer ih one
obavezuju da rade jo{ vi{e i bolje,
naglasiv{i i da je njegov kabinet otvoren za
konsultacije sa predstavnicima opozicionih
stranaka kako bi se pobolj{alo stanje u
dru{tvu i ekonomiji zemlje. Kako je
Cvetkovi} objasnio, Vlada je ispunila
najve}i deo postavljenih ciljeva kada je u
pitanju evropski put Srbije, o~uvanje teri-
torijalnog integriteta i suvereniteta i borba
protiv kriminala. Nikoli}, Ili} i Popovi}
ponovili su da ne}e odustati od zahteva za
vanredne izbore, kao i da }e nastaviti
zajedni~ke akcije jer smatraju da su Srbiji
potrebne promene. Nikoli} je nakon prije-
ma kod Cvetkovi}a izjavio da nije zadovol-
jan odgovorom premijera o uspesima u
radu Vlade, jer to ne odgovora realnom
stanju stvari. “To je bio razgovor gluvih.
Premijer je rekao da nema potrebe za
izborima i da je vlada ispunila tri od ~etiri
njena cilja – borba protiv kriminala,
o~uvanje teritorijalnog integriteta i suveren-
iteta, evropske integracije, ali da nije u pot-
punosti ispunjen porast standarda `ivota
gra|ana,” rekao je Nikoli}. On je okupljen-
im aktivistima stranaka poru~io da }e se
akcija nastaviti i da }e vrlo brzo do}i do
vanrednih parlamentarnih izbora.
Predsednik NS, Ili} zahvalio se
gra|anima koji su potpisali peticiju i
poru~io da se mora nastaviti borba za
promene. “Mi moramo nastaviti na{u borbu
za promene, dok oni vode gr~evitu borbu
za opstanak na vlasti”, rekao je Ili}.
Potpredsednik Demokratske
stranke Srbije Nenad Popovi} istakao je da
je prikupljanje milion potpisa demokratski i
civilizovan ~in i da bi svaka odgovorna
vlast prihvatila ovaj glas i pozvala na raz-
govore o raspisivanju vanrednih izbora.
SRBIJA I SAVET
EVROPE REDEFINI[U
ODNOSE
R
eforme sprovedene u Srbiji su
toliko impresivne da je Savet min-
istara ove organizacije odlu~io da
prekine postpristupni nadzor i taj pristup
zameni redovnom analizom koja se sprovo-
di u svim dr`avama ~lanicama, ocenio je
generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn
Jagland tokom razgovora sa srpskim
zvani~nicima u Beogradu.
Jagland je obavestio Vladu Srbije
da ukidanje postpristupnog monitoringa Srbiji
obele`ava novu fazu odnosa SE i Srbije.
Srbija }e do kraja juna pripremiti izve{taj za
Savet Evrope. Koliko je va`na ta ocena prvog
~oveka najstarije i najve}e evropske organi-
zacije potvr|uje potpredsednik Vlade Bo`idar
\eli} re~ima da se Evropska komisija oslan-
ja na izve{taje Saveta Evrope kada je re~ o
stanju ljudskih i manjinskih prava, kao i
pravosu|a. A upravo te analize i preporuke
bitno uti~u na procenjivanje ispunjavanja
potrebnih standarda neke zemlje, kada se
odlu~uje o napredovanju ka EU.
Zvani~ni Beograd o~ekuje da
Savet Evrope nastavi politiku po{tovanja
me|unarodnog prava i ne prihvati bilo
kakve inicijative za u~lanjenje Kosova u tu
organizaciju. Predsednik Boris Tadi} je
ukazao na zna~aj statusno neutralne uloge
Saveta Evrope na Kosovu i izrazio zahval-
nost zbog aktivnosti na za{titi kulturnog
nasle|a Srba na Kosovu. Jagland je istakao
da }e biti nastavljen statusno neutralni
pristup u odnosu na pitanje Kosova i
Metohije, najaviv{i ve}e anga`ovanje u
pogledu ljudskih prava i podizanje standar-
da u ju`noj srpskoj pokrajini.
Premijer Mirko Cvetkovi} je,
tokom razgovora sa Jaglandom, istakao da
saradnja koju Srbija ostvaruje sa Savetom
Evrope rezultira brojnim reformskim proces-
ima u oblasti pravnog i institucionalnog
ure|enja zemlje. Jagland je pru`io podr{ku
Srbiji u borbi protiv organizovanog kriminala
i korupcije i pohvalio aktivnosti koje srpske
vlasti preduzimaju na tom planu. On je
dodao da je Srbija u~inila mnogo u oblasti
evropskih integracija i da je postala izvor
stabilnosti na Balkanu. Prema njegovim
re~ima, Savet Evrope sa posebnom pa`njom
prati sva politi~ka i druga zbivanja u Srbiji,
te da smatra zna~ajnim usvajanje Deklaracije
o Srebrenici u Narodnoj skup{tini.
Pi{e: Marijana Maljkovi}
5www.serbianmirror.com
Milion potpisa
REKLAMIRAJTE SE
U OGLEDALU
OGLEDALO JE LIST
KOJI NAS POVEZUJE!
6 Maj 2010.
P O Z O R I [ T E
N
akon gotovo dve godine glumci
Srpskog pozori{ta Mira Srem~evi}
ponovili su 17. aprila, ~uvenu
komediju Branislava Nu{i}a “Gospo|a min-
istarka” pred punom salom SKC “Sveti
Sava” u ^ikagu. Nikada do sada se u ovom
pozori{tu nije dogodilo da je jedna
pozori{na predstava bila vi{e puta igrana
pred punom salom, da je do`ivela ovacije
i da se o njoj dugo pri~a. Verni ljubitelji
na{eg pozori{ta, predstavu su odgledali i
nekoliko puta, a da se dobar glas daleko
~uje, potvr|uje i dolazak mladih ljudi koji
su prvi put u{li u klub da vide legendarnu
@ivku ministarku i njenu familiju.
Slavica Petrovi} je i ovaj put
maestralno odigrala glavnu ulogu. Svojom
energijom i izuzetnom interpretacijom,
veoma pravilno i{~itavaju}i tekst i pred-
stavljaju}i va`ne ta~ke `ivota glavne
junakinje, verno prikazuju}i njen mani-
rizam, moralne dileme, pokondirenost i
sujetu, Slavica Petrovi} je vodila i ostale
glumce. Pozitivna i kreativna energija,
laka i uverljiva gluma kao i entuzijazam
glumaca, zra~ili su sa scene, za vreme do
detalja isplaniranih rediteljskih re{enja i
razre{enja promena scena.
Reditelj predstave i direktor
pozori{ta Ankica Ratarac je o svemu
vodila ra~una, pored re`ije, adaptirala je
tekst, pobrinula se za scenografiju i kos-
time i pa`ljivo je podelila uloge.
Sada{nja gluma~ka postava je ne{to
druga~ija od pre dve godine. Nemanja
Milosavljevi} potpuno je opravdao pov-
erenje koje mu je ukazano, glume}i zeta
^edu znala~ki i lako se snalaze}i u
novonastalim sitacijama, kao da glumi
rutinski, a to mu je bilo prvo pojavljivan-
je u ovom pozori{tu. Mi{a Petkovi} se je
u novoj postavci “Gospo|e ministarke”
igraju}i ujka Vasu, na najbolji na~in
pokazao publici, a i nova sobarica Anka,
– Ana Momirovi} bila je na visini
postavljenog zadatka. Igor Obradovi} je
jo{ jednom pokazao rasko{ni talenat i
dokazao da pozori{te u svakoj prilici
mo`e ra~unati na ovog mladog prov-
erenog glumca. De~ak Dimitrije
Stefanovi} u ulozi Rake, koji je za pro-
tekle dve godine znatno porastao, i ovaj
put je zbog {arma i uverljive i duhovite
glume, dobio simpatije svih prisutnih.
Odli~ne su bile i Milica Spasojevi},
Marijana Maljkovi}, Bojana Simi} i
Dragana @ivkovi}. ^estitke zaslu`uju i
Zoran Sibin~i}, Miki \uki}, Vlatko
@drale i Marko Stevanovi}. Pored
glumaca ne treba zaboraviti ni one koji
su radili iza scene, ozvu~enje An|ela
Rako~evi}, {apta~ Marijana Maljkovi},
dok je muziku birao Slobodan Bo`ovi}.
Da podsetimo, pozori{te “Mira
Srem~evi}” je za ovaj projekat dobilo
sredstva od Ministarstva za dijasporu. Sve
predstave pred punim salama u protekle
dve godine u ^ikagu i okolinu, ali i u
Kaliforniji gde je pozori{te gostovalo,
uklju~uju}i i ovu predstavu u aprilu,
dokazuju, da je taj novac oti{ao u prave
ruke, na radost glumaca i mnogobrojne
publike. Entuzijazam glumaca i njihova
nesebi~na `elja da se posvete pozori{tu,
nova publika koja tek sti`e u pozori{te i
pozivi za gostovanja u drugim gradovima
{irom Amerike, veliki su pokazatelj da
ovo Srpsko pozori{te ima svetlu
budu}nost.
M. Maljkovi}
PET GODINA SRPSKOG
POZORI[TA U ^IKAGU
U
z se}anje na jednog od osniva~a,
glumicu i rediteljku ovog jedinog
srpskog pozori{ta u ^ikagu, poko-
jnu Miru Srem~evi}, prikazani su
video-snimci nekih predstava u kojima je
igrala, a sve~anost je i odr`ana po njenom
zanimljivom sloganu “Glumci to~e, glumci
slu`e, a vama neka cvetaju ru`e”.
Sada{nji i biv{i glumci publici
su prikazali zanimljiv kola` iz
dosada{njih predstava, uz najavu
ponovnog postavljanja vrlo gledane
“Gospodje ministarke”.
U holu centra organizovana je
zanimljiva izlo`ba plakata i pozivnica za
pozori{ne predstave, a Ana To{ani} i
Lejla Simi} priredile su prodajnu izlo`bu
unikatnog nakita i svilenih rukom
slikanih marama.
Boban Ili} je donirao svoju
sliku, koja je na aukciji prodata za 350
dolara, a sav prihod uz donacije i}i }e za
finansiranje rada pozori{ta.
Publiku je zabavljao i odli~an
bend “Eyes Manouche”, a goste je na
ulazu do~ekivala pozori{na lutka – model
u sve~anom gradskom srpskom kostimu,
koju je pozori{tu poklonila Vesna Nobl.
Ovo pozori{te, koje uspe{no
vode Ankica Ratarac, Mi{a Petkovi} i
Zoran Sibin~i}, izvesno ima svetlu
budu}nost i sve je va`niji segment
srpske kulturne scene u ^ikagu.
Mila Filipovi}
GOSPODJA MINISTARKA SE U
VELIKOM STILU VRATILA NA SCENU
Glumci Srpskog pozori{ta Mira Srem~evi} Slavica Petrovi} i Ankica Ratarac
Ujka Vasa (Mi{a Petkovi}) i Gospo|a ministarka (Slavica Petrovi}) Familijarna scena iz Gospo|e Ministarke
U prepunoj sali sve~ano uredjenog SKC “Sveti Sava” u ^ikagu, sredinom aprila, proslavljena je peta godi{njica postojanja i rada Srpskog
amaterskog pozori{ta “Mira Srem~evi}”.
7Maj 2010.
D A S E N E Z A M E R I M O
www.serbianmirror.com
T
estiranje narodnih poslanika pre
ulaska u Narodnu skup{tinu je jedna
od boljih ideja pripadnika Vlade
Republike Srbije. Po{to nam je ve} re~eno
da je Srbija iza{la iz ekonomske krize,
nemamo razloga da brinemo. Dovoljno je
da svaki narodni poslanik u|e non{alantno
u skup{tinu i da malo potimari dva
skup{tinska konja, kao da su njegovi, a
onda i da dune u balon. Kada tu procedu-
ru zavr{i, mo`e da odrema i
odmori od svakodnevnih obaveza,
na svom radnom mestu, bez obzi-
ra na kamere i direktan prenos
nacionalne televizije.
Bilo bi ljudski, a mo`da i
manje psovanja, ako bi se tu u sali,
postavilo nekoliko {ahovskih tabli.
Tako|e i u parku i u hodniku. A
mo`da bi poslanici mogli da
naru~e ~asove {panske gitare ili da
u~e kako se duva u gajde, dok
jedan drugome popravljaju kravate
i plasiraju replike.
Mamurluk je jednako
opasan po rad strana~kih pred-
stavnika Srbije, pa bi trebalo na
ulazu u skup{tinu prodavati i sok
od paradajza, jer i na{i poslanici su gra|ani
i sasvim obi~ni ljudi. Naravno, u slu~aju
ako bi se ispred svakog poslanika uto~io
pomenuti sok od paradajza, za otre`njenje,
delotvorni napitak mora i da se subven-
cioni{e i da se to~i po ni`im cenama, u
skladu sa pravilnikom o smanjenju po ~a{i
i po glavi odbornika, pa prema i broju
mandatara. Narodni poslanici, ljudi koji
slobodno spavaju na sednicama i trezne se
dok rade, a onda ~ekaju da zazvoni zvonce
za ru~ak i popodnevni kola~, sa makom i
suvim gro`|em. Duvanje u balon ispred
skup{tinske sale i nije tako lo{a zamisao,
ali kako se ~ini, veliki broj skup{tinara
duva pomalo i u ne{to drugo ili {mr~e na
nos neke bele prahove iz rasko{ne prirode.
Sve to mo`e biti posledica prole}ne alergi-
je na polen ili je u pitanju epidemija nekog
novog gripa crvene ru`e i jorgovana. Ko bi
jos {mrkao na nos kad je zima pro{la?
Bagremi i lipe cvetaju {irom Srbije. Slepi
pesnik Homer je pisao o velikim carstvima
i ratovima, jo{ uvek tra`imo Atlantidu
potonulu na dnu Mediterana. Jo{ uvek
tra`imo zlato u Majdanpeku.
U tom traganju prona|osmo
zemlju dembeliju u srcu Balkana. [ta }e{
bolje? Dembelija sa dva konja ispred naro-
dne skup{tine i jo{ ~itava ergela unutra.
Debelo se tu misli, a ponekad te neko posle
debelih rasprava i probudi da podigne{
ruku. Zanimljivo je da na{i politi~ari zaista
veruju da oni ne{to rade za svoj narod i to
je dobar i blagosloven ose}aj ljubavi prema
otad`bini. Toma Nikoli} i Velja Ili}
prikupi{e milion potpisa agituju}i sezonu
novih izbora. Obaranje vlasti u Srbiji u
na{em zagorelom ekspres loncu srpske
politi~ke elite. Zagledan u ta dva lica na{ih
politi~ara, razmi{ljam u sebi. Kako oni
stvarno misle da osvoje vlast? Mr`njom ili
idejom? Da oni nas stvarno vode u Evropu,
pa oni bi se sami napili i izgubili daleko
pre cilja na putu do tog mesta, ve} negde
oko nekada{njeg Svetozareva, a dana{nje
Jagodine, koja usput pored doma}ih `ivot-
inja, gaji odskora i jednu `irafu. Tu bi ve}
bili oduzeti i po~eli bi da se grle i ljube sa
truba~ima ispod {atora. Da li oni uop{te
znaju da je u avionima prema Evropi
zabranjeno pu{enje i
da se akohol
napla}uje posebno,
kao i da svinjskog i
tele}eg pe~enja nema
na meniju.
Ovi drugi,
provereni i osve-
do~eni demokratski
orijentisani momci, na{i dobri beogradski
{minkeri na vlasti, jo{ nisu ~uli niti otkrili da
na putu ka Kosovu, postoji granica i
grani~ar. Govore o Kosovu i kada su u toale-
tu i pri~aju iz dosade preko daske. Vre|aju
i mene i sve Srbe koji tamo `ive i one koji
ne `ive. [to je najgore i najtu`nije, ministri
u srpskoj Vladi uop{te ne znaju kojim putem
se sti`e na Kosovo i gde se skre}e od
Prokuplja prema Podujevu, jer su tu granicu
preleteli helikopterom. Ipak, dobro znaju da
se ve} dvadeset godina tim putem preko
Kosova osvaja vlast u Srbiji. [to re~e neko,
ne}u da se me{am u svoj posao! E, ba{ ta
parola va`i za ove na{e ambiciozna
demokrate.
D
a je zemlja iz koje dolazimo
~udesna, mo`e se videti i po prijat-
noj klimi koja vlada. Evo, na
primer, pored `irafe u Srbiji ima i slonova.
Konkretno dva primerka, mu`jak i `enka i
oboje `ive u zoo vrtu. Nedavno je jedno
dete presko~ilo ogradu i stalo pored slonice
koja ga je oborila surlom. Deda, koji je
unuka doveo u zoo vrt je presko~io ogradu
da spase unuka i dobio surlu po le|ima,
otvoren prelom i polomljena rebra. Sre}om
tu su bili redari i spasili dete, a hrabri deda
je zavr{io u {ok sobi sa pomenutim
povredama, ali niko sre}om, nije poginuo.
Ono {to je meni interesantno nakon
doga|aja je izjava uprave zoo vrta. Oni
ka`u da nemaju ni{ta sa tim incidentom i da
je kavez propisno obele`en kao i da postoji
natpis koji ukazuje na to da je sa druge
strane slon. Natpis stvarno postoji, ali {ta
}emo sa decom koja ne znaju da ~itaju i
petnaest posto nepismenog stanovni{tva
republike Srbije? Da, dobro ste pro~itali.
Petnaest posto stanovni{tva na{e lepe Srbije
je zvani~no nepismeno. Za onog slona sam
ve} unapred znao da je nepismen, a znao
sam i to da je veliki. Iskreno,
pla{i me da neko od na{ih poli-
ti~ara ne do|e na ideju da pusti
`ive pirane u na{e reke i tako
re{i ekolo{ki problem. Pirane bi
stvarno po~istile svako sme}e i
nestala bi svaka crkotina koja
mirno pluta rekom i to bi bilo
dobro, ali pla{im se na{ih
vizionara koji pijani dolaze na
sednice i psuju jedan drugoga,
bez pardona, pa se posle `ale da
je mikrofon gre{kom bio
uklju~en. Po{to sada prakti~no
vi{e nema {ta da se proda u
zemlji Srbiji, mogli
bi da stave i samu
skup{tinu na tender
zajedno sa narodnim
poslanicima.
Nedavno je
pas lutalica napao
jednu narodnu
poslanicu iz tabora
demokratske stranke
na parkingu iza
skup{tine. @ena je
zavr{ila izujedana u bolnici, pa sam ba{
razmi{ljao da bi skup{tina mogla izglasati
uredbu i napisati psima da ne smeju da grizu
na parkingu. To {to pas ne ume da ~ita upo-
zorenje, to je ve} sasvim drugi problem.
E
h, politi~ari, politi~ari, toliko sam
verovao u va{e promene. A vi od
svih promena posekoste petstope-
deset platana u Beogradu koje smo dobili
kao deo ratne od{tete neposredno posle I
svetskog rata. Lepi su bili. Znam i to da
smo na taj na~in dobili i petsto novih
parkirali{ta u gradu. Ali ne znam {ta se
desilo sa tolikom gra|om. Jedan platan
vredi dve hiljade evra. Znamo i to da }e
izrasti novi, ali to }e videti tek na{i unuci,
ako naravno budu ostali ispod platana.
U Beogradu se zida metro ve}
dvadeset godina i to je zaista dobro za
metropolu. Prave se novi mostovi preko
Save i Dunava. Od
naselja Bor~a do
Banovog brda
stiza}e se brzo.
Mostovi spajaju
ljude, ali ima i
nekih malo opasni-
jih i nepreporu-
~ljivih za saobra}aj.
Eto, u naselju Brzi
Brod pored Ni{a,
postoji jedan drveni
most preko Ni{ave kroz koji propadaju ljudi.
Malo, malo, pa se neko strovali ili propadne
kroz dasku. Sre}a {to je ispod tog mosta pit-
oma reka, pa jo{ uvek nije zabele`en ni
jedan fatalan slu~aj. Mo`da je sigurnije da
skup{tina uvede obavezan alko test pe{acima
koji prelaze ulicu. Mo`da je vreme da poli-
ti~ari po~nu malo vi{e da brinu o sebi, jer
ovako dok brinu o narodu pla{e me. Zemlja
smo sa najni`im dohotkom u regionu.
Promene su se dogodile, kako za koga.
Znam da }emo mi Srbo – Ameri, nastaviti
da donosimo novac u Srbiju i da smo pro{le
godine uneli u tu na{u malu carevinu, vi{e
nego celokupni izvoz, vi{e nego nacionalna
`iva vaga, vi{e nego iko na svetu. Ne{to je
tu ~udno, zar ne? Ali, hajde, na{i smo pa
ne}emo da se zameramo. Bolje nam je da
popijemo kafu i rakiju ispod nekog
odse~enog stable, pa da se razi|emo, svako
na svoju stranu. Pokojni Patrijarh, gospodin
Pavle, re~e jednom svom narodu “Ljudi smo,
iako smo Srbi”.
A
Srbi jesmo, definitivno, ako baci{
kratak pogled na na{e stomake i
nosurde, mi smo mu overeni kapi-
tal. Koliko Srbin investira u svoj stomak,
nemerljivo je blago. Politi~ari vi{e nisu
debeli i neotesani ljudi uz pe~enje i {pricer
kao omiljeno pi}e. Ne, to su danas fini
momci, zlatni uzorci, kao da ih je Apolo
13 izbacio sa Meseca.
Tako su nam elokventni i nasme-
jani i veze oni nemaju kojom to zemljom
upravljaju i ~ije dizgine zate`u. Svejedno
jesu li pozicija ili opozicija. Va`no je samo
da kaplje iz dr`avne kasice prasice.
Uostalom, u ~emu je je razlika izme|u
kasice i prasice? I jedno i drugo se pojede,
kad tad. Ono {to je dobro i {to sam
zaklju~io je da svaki dr`avni slu`benik pre
nego {to u|e u svoju kancelarijicu, mora
podneti alko i narko test komisiji za ispiti-
vanje psihi~ke podobnosti dr`avne elitice.
Srbija mi li~i i prili~i na otka~eni
splav koji lagano plovi. Polako ga odnosi
tiha voda putem vremena i saznanja o jed-
noj velikoj prevari koja je toliko napo{tena
prema samom narodu i toliko neozbiljna da
li~i na masne fote... Hajde, ka`ite mi sada,
{ta da radi ova fota?
Sprema se ne{to da padne u
zemlji Srbiji, pa makar to bila i dobra
majska ki{a. Sprema se i alko test za
skup{tinare, samo da mi je znati, ko }e da
dune u taj balon, ~ovek ili slon, ili mo`da
`irafa?
Pi{e: Boban Ili}
8 Maj 2010.
D R U [ T V O
Dete nije greh
KAKO JE NASTALA STARA PESMA
DIMITRIJE, SINE MITRE
Vranje nije zapamtilo takav
sprovod.
Ljudi su se podgurkivali i
{aputali: “Ne daj, bo`e, ko da je Vladika
umro! “
@ena koju su pokopavali bila je
starovremenska, a sprovod se ipak razliko-
vao od uobi~ajenog. Ispred sve{tenika, a
odmah iza pogrebnog venca, i{la je muzi-
ka koja nije svirala posmrtni mar{, ve}
melodiju pesme koju je poko-
jnica najvi{e volela –
Dimitrije, sine Mitre.
Pesma, to je bila
`elja i amanet preminule,
koja je predose}aju}i smrt
svojim bli`njima izri~ito rekla
da je ne oplakuju mnogo.
Preko crnog belo da joj stave,
rekla je, i da umesto suza
bude pesma.
Tako je tog prohlad-
noh petka 21. februara 1969.
uz varljivo zimsko sunce i
pesmu “Dimitrije, sine
Mitre”, ulicama Vranja pro{la
Stana Avramovi} Karaminga
na svom poslednjem putovan-
ju.
Ko je bila `ena koju
su sa pesmom i suzama
ispratili njeni ro|aci, prijatelji
i mnogobrojni sugra|ani?
Sa njenom smr}u kao da su zau-
vek odlazila vremena poznatog vranjanskog
sevdaha.
Jer, Stana Avramovi} Karaminga
je decenijama ~uvala, negovala i drugima
prenosila izvornu vranjansku pesmu. Neke
je pesme i sama spevala, dugo kriju}i da
su njene.
Dve pesme je Stana Karaminga
uobli~ila prema tu|em kazivanju o vre-
menima turske vladavine u Vranju. Ta
kazivanja o turskom nasilju o`ivela su u
njenoj svesti u vreme Prvog svetskog rata.
Stana je tada bila devoj~ica i gledala je
okupacio bugarsko nasilje.
Kasnije se bojala da }e se pesme
zaboraviti, ali pesme su prihva}ene u
Vranju i nastavljale svoj `ivot kroz razne
interpretacije.
Kao retko koja na{a narodna
pesma, vranjanska pesma “Dimitrije, sine
Mitre” ima svoju istoriju. Nastala je iz
stvarnih doga|aja tragi~ne `ivotne sudbine
i predsmrtnog kazivanja, ispovesti, na
osnovu koje je i sa~uvana.
Zato se sada vra}amo na
po~etak XX veka i dalje, u vreme kada
je Vranje tek oslobo|eno od Turaka.
Stana Avramovi} Karaminga, bila je tada
dete.
Rasla je okru`ena ljubavlju, ne
slute}i da }e jedna no} pomutiti radosni
svet njenog odrastanja. Bila je to no} kada
joj je majka Magda, na samrti, ispri~ala
istinu o njenom imenu.
Stana Karaminga je imala stariju
sestru od tetke, tako|e Stanu. Njen mu`
Dimitrije bio je Karamingi tako|e ro|ak,
brat od tetke, ali sa o~eve strane.
Stana je bila veoma bliska sa svo-
jom tetkom i te~om, Karaminginim
roditeljima, koji su uvek imali razumevan-
ja za nju.
Jednoga dana, pro~uo se glas da
je Stana provela no} sa nekim Stojanom.
Toma, Karamingin otac je odmah oti{ao
kod Stane da to proveri.
-Kako te nije sramota, obraz da
nam ukalja{? Sve smo ~uli, je l’ to istina?
Grdio je Toma.
-Istina je, odgovorila je Stana bez
oklevanja. –Ali, muka me naterala. Zna{
koja??? Da vidim da li mogu sa drugim
~ovekom decu da imam!
-Verujem ti, re~e Toma. –Ali,
po{to je tako, nemoj sa Stojana, ni on dece
nema. Nego idi sa Ristu Garabinu, za njega
se ne zna kol’ko dece ima. Idi, pa se s
njega ogre{i. Ja }u greh da nosim, a imati
decu nije greh!
Nije puno vremena pro{lo, a `ivot
u Dimitrijevom domu je po~eo da se
menja. Vest da je Stana u drugom stanju je
sve obradovala. Stana koja je u ~etrdesetoj
godini ostala trudna, bila je po{te|ena
svakog rada i napora.
Poro|aj je bio naporan i bolan.
Stana nije pre`ivela, ali dete jeste.
Nedelju dana kasnije, Dimitrijev
ujak Toma, Karamingin otac, je odlu~io da
ka`e sestri}u istinu.
“Pre nego {to odemo na Stanin
grob, moram ne{to da ti ka`em. Izedosmo
Stanu. Prvo tvoja majka, a moja sestra, pa
ti, a onda i ja. “
Dimitrije ga je zbunjeno gledao.
”Tako je. Tvoja majka, {to je kin-
jila. Ti, {to si bio nerodan. A ja, {to sam
je savetovao s koga da ide. Da zna{, dete
nije tvoje, ve} od Ristu Garabinu.”
Nesre}ni Dimitrije je ovo stoi~ki
podneo. Odgovorio je ujaku:
”Ako, ujko, neka joj je bogom
prosto. Mi smo hteli dete da usvojimo, a
ovo je bar moja Stana rodila.”
Sutradan, tu na grobu, pred
ro|acima i prijateljima dok su Stani
izdavali po obi~aju prvu subotu, poslednje
{to je Dimitrije rekao, bilo je: “Ovde, pored
moje Stane da me kopate…” I pre nego {to
je iko mogao da ga spre~i izvadio je pi{tolj
i ubio se.
To je Karamingi te no}i ispri~ala
majka Magda, Stanina tetka.
U toj no}i, posle maj~ine pri~e,
Stana Karaminga je spevala pesmu
“Dimitrije, sine Mitre.”
Pesmu je dugo tajila. Skrivala ju
je onako kako je i majka skrivala pri~u o
poreklu Karaminginog imena- kao zlu
porodi~nu kob, kao sramotu rodoskrvnu}a,
kao stravi~nu pri~u o samoubistvu u
familiji.
I pre nego {to je za{la duboko u
osmu deceniju `ivota, Stana Karaminga je
sa~uvala i prenela izvorne re~i i melodiju
ove pesme.
Aleksandra Maksimovi}
Obja{njenje srpskih kompliko-
vanih rodja~kih relacije:
U tekstu se pominju dve Stane,
koje su sestre od teke. Stariju Stanu zvala
sam imenom Stana, a mladju, koja je i
spevala pesmu, Karaminga, da bih
napravila razliku. Starija Stana i Dimitrije
su bili mu` i `ena, a Dimitrije je
Karamingi bio brat od tetke (o~eve rod-
jene sestre).
Slika starog Vranja
9www.serbianmirror.comMaj 2010.
V
latko Stefanovski je pro{log mese-
ca gostovao u Ni{u u organizaciji
“Banker” sistema i odr`ao vrlo
uspe{an koncert. Dva i po sata je bilo
zaista malo za ~itav opus Vlatka
Stefanovskog, a on je po ko zna koji put
potvrdio da je pravi virtouz na gitari i svet-
sko ime u muzi~kom svetu. Grupa “Leb i
sol”, odnosno Vlatko Stefanovski je prvi
savremeni muzi~ar koji je promovisao
muzi~ki pravac, poznat kao etno rok. Ako
nije prvi muzi~ar koji je svirao stare make-
donske narodne pesme u novom
aran`manu, onda je svakako prvi koji je
popularizovao tu vrstu muzike. Mnogo pre
Gorana Bregovi}a ili Sanje Ili}a.
Ogledalo: – Ni{ – Skoplje, nije
neka velika distanca. Koliko vas lepih
uspomena vezuje za na{ grad i kako bi
opisali kontakt sa ni{kom publikom?
Vlatko: – To je ve} prili~no veli-
ka tradicija. Moji dolasci i moji koncerti u
Ni{u traju ve} skoro 30 godina. Bilo je
perioda kada smo u Ni{ dolazili svake
nedelje i svirali u tada vrlo popularnom
muzi~kom klubu. Grupa “Leb i sol” je u
Ni{ ranih osamdesetih godina dolazila jed-
nom nedeljno i taj na{ ugovor je trajao dva
tri meseca. Tada smo stekli brojne prijatel-
je i to su divne relacije koje su se odr`ale
do danas. Uvek mi je drago da sretnem te
drage ljude i da pitamo jedni druge za
zdravlje.
Ogledalo: – Kada smo marta
meseca pro{le godine, pred va{ koncert,
razgovarali, rekli ste mi, da svaki
gitarista koji dr`i do sebe treba da u svo-
joj karijeri ima neki blues album. Taj
koncert i jeste bio promocija blues albu-
ma “Thunder from the blue sky”. Je li to
bila samo faza u va{oj karijeri ili ste jo{
uvek u tim “blues vodama”?
Vlatko: – Znate, ja sam u tim
vodama ve} dugi niz godina. To nije pitan-
je avanture. Ja sam fasciniran tom
muzikom dosta dugo. I to {to sam uradio
blues album to je samo moje po{tovanje –
respekt prema starim majstorima i prema
toj muzici, koja ne samo {to ne umire,
nego postaje sve cenjenija i sve vi{e
obo`avana od mladih ljudi pre svega.
^udno je {to dana{nje generacije slu{aju
muziku svojih roditelja. To je stvarno fasci-
nantno. Nedavno sam bio u Londonu i na
{tandovima za muzi~ke magazine, vidim na
tri naslovne strane presti`nih muzi~kih
~asopisa slede}e muzi~are: Na jednoj
Jimmy Page iz grupe “Led Zeppelin”, na
drugoj naslovnoj je bio Eric Clapton i na
tre}oj, Jimi Hendriy. I ja sebe pitam, gde
su heroji dana{njeg vremena? Za{to nisu na
naslovnim stranama neki mladi, perspek-
tivni, aktuelni momci? Kona~no, postavlja
se pitanje, za{to je ta muzika s kraja {ezde-
setih i po~etka sedamdesetih godina bila
toliko zna~ajna? I dan danas se o tome
toliko pri~a i mladi ljudi slu{aju tu muziku
i to je u pop muzici, u rock muzici veoma
va`na osnova.
Ogledalo: – Vlatko, gde je va{a
“Pensa Suhr” gitara?
Vlatko: – U mom studiju (osmeh).
Ona je sada malo stavljena na stranu, zato
{to sam je dugo svirao i imao sam potrebu
da malo promenim i svoj zvuk i na~in svi-
ranja. Kada ste dugo na jednom instrumen-
tu on vas tera da svirate na odredjeni na~in.
Igrate na “sicher”, {to bi rekli. A samo
menjanje instrumenta i tra`enje nekog
novog zvuka na novom instrumentu je
nesiguran teren u po~etku. Taj nesigurni
teren vas tera da budete snala`ljivi i da
razvijate novi pristup i da izgradite malo
druga~iji izraz. Zato ja toliko ~esto menjam
gitare. U toku pre podneva ve`bam na jed-
noj, a popodne ili uve~e na drugoj gitari.
Ogledalo: – Koliko imate gitara
u kolekciji?
Vlatko: – Pa imam, oko dvadeset
i pet. To nije puno, nisam ja fanati~ni
kolekcionar. Imam prijatelje koji imaju
daleko vi{e gitara od mene. Ali kolek-
cionarski duh je ne{to sasvim drugo. Ja
nemam previ{e respekta prema ljudima koji
eto, skupljaju sve i sva{ta. Ali igrom
slu~aja se desilo i meni da i ja polako pre-
rastam u jednog kolekcionara.
Ogledalo: – Ipak, u va{em
slu~aju nije samo re~ o kolekcionarstvu.
Svaka va{a gitara ima neku svoju pri~u?
Vlatko: – Da, zato {to je vezana
uz neki album, uz neki koncert, uz neki
period iz mog `ivota, a takodje i za ~itave
turneje. Recimo imam jednu zelenu gitaru
koju mi je Branko Radulovi} napravio. Sa
njom sam bio na turneji po Rusiji. Ta
turneja mi je bila izuzetno naporna. To je
bilo 1988. godine. Tada je Rusija bila
prili~no izolovana, bile su restrikcije i pro-
hibicije i kad god pogledam tu gitaru –
zelenu, uvek pomislim na tu rusku turneju
koja je za mene bila prili~no iscrpljuju}a.
Ogledalo: – To je, dakle, bila
1988. godina, ve} dve godine kasnije ste
imali turneju po Americi i moram da
napomenem da ste svirali i u New York-u
u ~uvenom klubu CBGB?
Vlatko: – Da, da, tamo sam i
kupio Pensa Sure gitaru, na vrlo interesan-
tan na~in da bih mogao film da snimim o
tome. Ali sigurno }u napisati knjigu, pa
koga zanima neka ~ita detalje.
Ogledalo:- Koliko su vam sva ta
putovanja bila zna~ajna?
Vlatko: – Svako putovanje je
zna~ajno za mene. I svako otkrivanje novih
prostora i novih kultura i ljudi, kona~no,
veoma je bitno. Ako ~ovek ume da
razmi{lja i da preradjuje ta svoja iskustva i
ako ne ide kao zombi iz dr`ave u dr`avu i
sa aerodroma na aerodrom, dakle, ako
poku{a{ da otvori{ o~i i u{i i srce za sve
ono {to ti se desi tamo, onda oboga}uje{
svoju prirodu, svoju li~nost i izadje{ na
kraju sa nekim uspomenama, ali i sa nekim
novim iskustvima koja svakako neprocenji-
vo menjaju ~oveka.
Od na{eg dopisnika iz Ni{a:
Aleksandre Maksimovi}
M U Z I K A
Intervju: Vlatko Stefanovski
SVAKA GITARA
IMA SVOJU PRI^U
V
idim, na trotoaru kontejner za
dubre. Nad njim nagnuta mlada
`ena u uflekanoj haljini, koja
pamti i bolja vremena. Ne{to gleda.
Nekome ne{to govori.
Vidim, iz kontejnera izlazi
tamnoputa devoj~ica duge kovrd`ave kose.
Ona li~i na Boti~elijevog an|ela. Izranja iz
|ubreta kao mala Venera iz {koljke i mutne
morske pene koju je izbljuvao grad.
Devoj~ica ka`e majci: „Nema...”
Ima li kra}e i stra{nije re~i u
na{em jeziku od tog ve~nog „nema”? Ta
re~ predugo traje.
Majka ka`e: „Pogledaj jo{
malo...”, i dete ponovo i{~ezava u |ubretu.
Stojim zapanjen tim prizorom.
Moj prijatelj, i sam siroma{an, nikada ne
baca ostatke hleba u |ubre. On ih stavlja u
plasti~nu kesu i pola`e pokraj kontejnera.
Hleb vol{ebno i{~ezava, ~im ovaj u|e u
ku}u. Glad ima ~etvore o~i.
Gladni stole}ima, kupujemo vi{e
hleba nego {to nam je potrebno. A, onda
ga bacamo. Hleb u |ubretu nije dobar pri-
zor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.
Na{i stari su nas u~ili da
podignemo komad hleba koji je pao na
zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i
prekrstimo se. Jedanput sam video princezu
Jelisavetu kako podi`e komad hleba koji joj
je pao, kako ga ljubi i krsti se. Dobar, zab-
oravljeni obi~aj, pun po{tovanja prema
hlebu. Zaboravljen, kao i stara re~ –
zadu`bina.
Stari beogradski trgovci,
progla{eni posle rata okorelim kapitalisti-
ma, ostavili su iza sebe zadu`bine. [ta je s
novim?
Danas ima mnogo bogatijih od
njih, pa opet, niko ni{ta ne ostavlja. Stisli
se i }ute. Na{i, koji su uspeli u belom
svetu: nafta{i, bankari, industrijalci... niko
da pokloni gradu ~esmu, javnu zgradu,
skulpturu, stipendiju, topli obrok za sirotin-
ju... Kome }e sve to da ostave? Svojoj
deci? Ali, zna se: uvek postoji generacija
koja sti~e, i ona druga, koja rasipa. Niko
ne}e ni{ta poneti na onaj svet, kada jedan-
put bude odlazio.
Izgubljene su sve vere, sem religi-
je sticanja.
I ako su otimali, krali, eksploati-
sali, cicija{ili, stari trgovci, tada{nji kontro-
verzni biznismeni su, opet, sve to ostavljali
ota~estvu, da nekako iskupe gre{nu du{u.
[ta mi da ostavimo? [ta su na{e
zadu`bine? Mo`da treba po~eti od ne~eg
malog, gotovo neva`nog? Svet se ne
popravlja velikim gestama, ve} sitnicama.
Mo`da, za po~etak, treba ostavljati stari
hleb u plasti~nu kesu pokraj kontejnera?
Dve uvele vir{le, dopola popijen jogurt?
Dotrajale cipele? Kakvo vreme, takve
zadu`bine! Mogu sasvim lepo da stanu u
plasti~nu kesu.
Ostavljam je pokraj kontejnera i
okre}em se posle par koraka. Nestala je!
Ta na{a mala zadu`bina nekada se zvala
sevap.
[ta je sevap? To je kad ~ini{
dobro delo, a ostaje{ nepoznat. Ne~ija zah-
valnost hranila bi tvoju sujetu. Stara gospo-
da, u prevrnutim grombi-kaputima, obilaze
pijace i skupljaju li{}e kupusa, poneki
otkotrljani krompir, zaboravljenu {argarepu,
dva lista zelene salate... Prevr}u po konte-
jnerima i izvla~e novine i nedopu{ene cig-
arete. Zovu ih – dubroselektori! Jedan nosi
karirani ka~ket (znam i ~iji je bio). Oni
vi{e nemaju obavezu da budu gospoda.
Oslobo|eni su...
Nedavno sam u nekim novina-
ma, u dodatku „Nekretnine”, video
fotografije vila na Dedinju koje se proda-
ju. Bile su tu i cene: {est miliona evra,
~etiri i po miliona, tri miliona, dva i po...
Zanimljivo, me|u tim cenama nije bilo
nijedne od milion evra – jedine koju bi
mogao da plati dobitnik Nobelove
nagrade za knji`evnost, koja toliko
iznosi. Neverovatno da najslavniji svetski
pisac ne mo`e da kupi ni najmanju vilu
u jednom kontroverznom beogradskom
kraju. Od ~asa kad sam to saznao,
prestao sam da se nadam Nobelovoj
nagradi. Ne vredi; osta}u zauvek u jednoj
staroj ku}i, gra|enoj 1926. godine, sa
lipom, ~esmom i tri kom{ije u
zajedni~kom dvori{tu, koje mi s vremena
na vreme donose tek ispe~ene u{tipke ili
par~e gibanice.
Zanimljivo, novi bogata{i, potekli
s juga, navikli na stari kraj, oko svojih vila
na Dedinju podi`u visoke zidove sa
prorezima, nalik na pu{karnice, a jedan od
njih je na ulazu u svoje imanje podigao
pravu Trijumfalnu kapiju. On ima i grb,
koji je odnekud maznuo: na njemu su dva
lava (omiljene `ivotinje u njegovom selu),
ali ti lavovi nose bele ~arape na crne
mokasine.
Nema ve}eg straha od onog kad
~ovek oseti da }e biti zaboravljen. Taj strah
od zaborava nagonio je najmo}nije ljude
sveta da anga`uju velike umetnike i da im
budu mecene, pa su tako Medici i Sforce,
kao i mnoge pape, unajmljivali
Mikelan|ela, Leonarda i Rafaela da bi,
upisani u istoriju njihovih dela, preplovili
more vremena i zaborava.
Mladi ljudi, u naponu snage i
groznice sticanja, ne sti`u da misle o tome.
Gutaju}i energiju, vreme i pros-
tor, oni veruju da su ve~ni i ne sanjaju}i
da }e im sve to potro{iti i upropastiti, ve}
kao {to to biva, naredna generacija. Zbog
toga su najmudriji od prebogatih jo{ za
`ivota ostavljali zadu`bine ota~estvu koje
ih i danas svakog dana pominje. Ilija
Milosavljevi}, zvani Kolarac, tako, ostavi
Beogradu velelepno zdanje, a njegovo ime
se svake ve~eri jo{ uvek pominje. On je
bio iz sela Kolara, sin abad`ije i ratnika
Milosava, sa kojim je jednoga jutra 1813,
be`e}i od Turaka, preveslao Dunav dok je
za starim ~unom plivao njihov jedini
imetak – belo `drebe na povodcu. Vidim
to jutro u bledoj izmaglici reke. Otac i sin
ve`u svoj ~amac za da{~ani dok
pan~eva~kog pristani{ta. Tamo dalje je
sto~na pijaca na kojoj }e Ilija Kolarac
postati naj~uveniji trgovac nadmudriv{i
Grke, Cincare, Jevreje, Jermene i Turke –
postav{i Ilija Srbijanac ili Servijaner, ~iji
}e tovari bra{na i krda svinja zaploviti
Dunavom ka gornjim mestima, a slava
zasmetati knezu Milo{u, dok }e zlato
pote}i rekom da bi se jednoga dana,
mnogo godina posle njegove smrti, podi-
gao Kolar~ev narodni univerzitet, u ~ijoj
}emo dvorani slu{ati Johana Sebastijana
Baha – hladne odseve metematike i
kristala.
Treba se setiti i prete~e dobrotvo-
ra, grofa Save Vladislavi}a, zvanog
Raguzinski. Bio je ministar Petra Velikog
i Katarine, i bogato je darovao manastir
@itomisli}i, koji su, ina~e, kao ktitori, u
~etrnaestom veku podigli Hrabreni
Miloradovi}i, predci znamenitog ruskog
Kutuzovljevog generala Miloradovi}a...
Grof Sava Vladislavi} je, ina~e, poklonio
Petru Velikom Pu{kinovog pretka,
Abisinca Hanibala, koga je car oslobodio
ropstva i na~inio od njega svog generala i
plemi}a.
Hercegovac Luka ]elovi}, koji je
u prestonicu do{ao sa dva dinara u d`epu
i kome je Jovan Du~i} davao novac za
`elezni~ku kartu da se okane Beograda i
vrati u Trebinje, ne`enja i skroman ~ovek
koji je ~itavog `ivota spavao na gvozde-
nom vojni~kom krevetu, ostavio je
Beogradskom univerzitetu, sem velelepnog
hotela „Bristol”, gotovo ~itavu
Karador|evu ulicu i park kod `eleznicke
stanice.
Mogli bismo ovako nabrajati do
mile volje, sve do Igumanova, koji je svoju
predivnu palatu poklonio Pravoslavnoj
crkvi i Nikole Spasi}a sa zadu`binom u
Knez Mihailovoj, da bismo se na kraju
setili mnogih bogata{a kojima ne pada na
pamet da daju ni mrvicu svoga bogatstva
narodu iz koga su potekli. Alavi, kao {to ih
je Bog dao, gutaju sve ~ega se domognu,
be`e}i od genetske gladi koja ih razjeda
iznutra.
Uz to, novope~eni bogata{i su
izuzetne cicije, stipse ili d`imrije, {to bi
rekao narod – naro~ito oni {to `ive na
Zapadu. Evro im je veliki kao ku}a. Tako
se nekako udesi da ja, siromah, pla}am
pi}e milionerima, jer oni nikada ne nose
ke{, a nemogu}e je kreditnom karticom
platiti dva o{tra pi}a u pabu. Zato su i
bogati, jer nikada ni{ta ne pla}aju. Ne pla}a
onaj ko ima, nego onaj ko se navikao da
pla}a.
Gle, trese se imperija za koju smo
verovali da }e trajati ve~no. Pucaju banke
kao prezrele tikve, a kriza se {iri sve do
Evrope. Ka`u da mi to ne}emo osetiti, jer
ionako nemamo para koje bi mogle da
propadnu. Kao tipi~an Srbin, ja, na primer,
u banci imam nekoliko stotina evra, {to se
ka`e – ni za sahranu. Nije mi `ao i ako
propadnu.
Ako ikada umrem, {to rekao drug
Tito, mora}e da me sahrane o dr`avnom
tro{ku, u Aleji zaslu`nih gradana, gde }u
ostatak ve~nosti prele`ati, siguran sam, uz
nekog sa kim nisam govorio pola `ivota.
Bar }emo se siti na}utati.
Na kraju, setih se divne misli
koju je voleo da ponavlja moj pokojni pri-
jatelj, Hilandarac, otac Mitrofan: „Na{e je
samo ono {to poklonimo drugima.” A iz
|ubreta ponovo izlazi tamnoputa devoj~ica
blistavih o~iju i ka`e majci: „Nema!” I
pored svega, lepa i nasme{ena, ona izlazi
poput za{titnog znaka za nadu. U tom
trenutku, nekome, ko zna zbog ~ega, zas-
taje zalogaj u grlu.
10 Maj 2010.
P R I ^ A O G L E D A L A
Iz riznice nezaboravnog Mome Kapora
IMATI I NEMATI
Gladni stole}ima, kupujemo vi{e hleba nego {to nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u |ubretu
nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi